Sigmund

Frojd (1856-
1939)
 Teodora Dimitrijević
 Nikolina Jovanović
BIOGRAFIJ
A
 Sigmund Frojd je rođen 6.maja
1856.u katoličkom gradu Frajburgu,
u Nemačkoj.

 Budući psihoanalitičar bio najstariji

od šestoro dece iz ovog braka.
Njegova porodica je bila jevrejskog
porekla.

 Godine 1859. porodica se preselila

u Lajpcig, a zatim 1860. u Beč gde
će Frojd ostati do juna 1938. kada
je posle Hitlerove invazije na
Austriju, prešao u London. 
1886. godine, Frojd se ženi Martom
Bernes, sa kojom je dobio šestoro
dece, od kojih je poslednje, Ana Frojd,
postala ugledni psihoanalitičar.

Nakon završene Gimnazije, upisao je

Medicinski fakultet. Sudeći po tome da
je antisemitizam u to vreme bio na
vrhuncu, ljudi su bili ograničeni na
medicinu i prava.
1873. godine, upisao je studije medicine na Univerzitetu u Beču, a diplomu
za lekara je dobio šest godina kasnije. Najveći deo tog perioda se bavio
istraživanjem anatomije centralnog nervnog sistema u laboratoriji Ernesta
Brikea, uglednog bečkog fiziologa. 

Ubrzo nakon toga prekida saradnju sa Brikeom i zapošljava se u Opštoj

bolnici u Beču.

Kada je postao docent za neuropatologiju, dobio je stipendiju za

usavršavanje znanja kod uglednog neurologa Žan-Martin Šarkoa, u
Parizu- tada najčuvenijoj bolnici za nervna oboljenja.
Godine 1923. otkrio je da je
dobio rak vilice, za koji se
veruje da je nastao zbog
njegove ljubavi prema
cigarama. Morao je da izdrži
33 bolne operacije u
pokušaju da ukloni rak.

Umro je u Londonu 23.

septembra 1939. nakon doze
morfijuma, okončavši njegov
bol i patnju. Tri dana nakon
njegove smrti, njegovo telo je
kremirano.
 RAD I DELO
 Njegov naučni doprinos i istraživanje može se podeliti na tri perioda:

 Period psihoanalize koji je trajao od 1895- 1899;

 Razvoj sistema psihologije zasnovanog na psihoanalizi, koji je trajao otprilike do

1914. i kojem pripadaju dve knjige: Tumačenje snova(1900) i Tri eseja o
seksualnosti (1905);

 Revizija glavnih teorija, naročito u vezi sa raznim kulturnim fenomenima, pre svega
religijom koji je trajao od 1914. do 1939. Iz ovog perioda se izdvajaju dela: Totem i
tabu (1913), Psihologija grupe i analiza sopstva (1921), Budućnost jedne
iluzije (1928), Nelagodnost u kulturi (1929) i Mojsije i monoteizam (1929).
PSIHOANALIZA
 Prekretnicu u Frojdovoj karijeri i
razvoju psihoanalize predstavljala je
njegova saradnja sa Jozefom
Brojerom.

 Iz saradnje njih dvojice objavljena je

prva preliminarna studija o psihičkim
mehanizmima fenomena histerije, a
zatim slavna studija o
histeriji. Međutim, oko 1900. Fojd i
Brojer su se rastali. 
 Tokom svog rada s Brajerom, Frojd je počeo shvatati
nesavršenost metode hipnoze. U praksi se pokazalo da je
njeno delovanje daleko od toga što je Brajer tvrdio, a u nekim
slučajevima lečenje uopšte nije delovalo – hipnoza nije bila u
stanju da nadvlada otpor pacijenta. Često je bilo pacijenata
koji uopšte nisu bili prikladni za uvođenje u hipnotičko stanje,
a stanje nekih pacijenata se pogoršalo nakon par seansi.

 Između 1892. i 1895. Frojd je počeo da traži drugu metodu

lečenja koja bi bolje delovala od hipnoze. Za početak,
pokušao se rešiti potrebe za hipnozom, koristeći metodički
trik - pritisak na čelo kako bi pacijentu sugerisao da se
svakako mora setiti događaja i iskustava koja su se ranije
dogodila u njegovom životu.

 Glavni zadatak koji je naučnik rešio bio je dobiti željenu

informaciju o prošlosti pacijenta u njegovom normalnom, a ne
hipnotičkom stanju. Ova tehnika imala je određena
postignuća, što je omogućilo da se odmaknu od hipnoze, ali
je i dalje ostalo nesavršena tehnika, a Frojd je nastavio tražiti
rešenje problema.
 Prvi samostalni Frojdov rad kojim je
najavio psihoanalitičko učenje bio je
“Tumačenje snova” 1900, a samo nešto
kasnije pojavila se “Psihopatologija
svakodnevnog života”. Već ta dva dela,
koja spadaju u klasiku psihoanalize, bila
su dovoljna da pobude oduševljenje,
odobravanje ili kritike.

 Sa već postavljenom metodologijom, Frojd

je nastavio da razvija osnove svog
teorijskog sistema kroz svoja druga
objavljena dela: “O psihoanalizi”; “Totem i
tabu”; “Uvod u psihoanalizu”; “S one
strane principa zadovoljstva”; “Ja i Ono”.
Delimičnu reviziju svojih učenja Frojd je
izvršio u “Novim uvodnim predavanjima o
psihoanalizi”.
Ključni preokret u prihvatanju psihoanalize i Frojda odigrao se
kada je sa Klark univerziteta Frojdu upućen poziv da poseti
SAD 1909. godine i održi niz predavanja, kasnije objavljenih
pod naslovom “Pet predavanja o psihoanalizi”. 

Jedna od ključnih tačaka psihoanalize je ideja da mnogi

psihološki poremećaji proizlaze iz traume u detinjstvu i
potisnute seksualnosti. Zadatak psihoanalitičara je otkriti ta
zakopana iskustva i osećaje, smanjiti napetost između svesnih i
nesvesnih umova.

“Ne mogu zamisliti nijednu potrebu iz detinjstva tako snažnu kao što je potreba za očevom zaštitom”.
-Sigmund Frojd
 NESVESNO
Jedan od značajnih pojmova u proučavanju psihoanalize je nesvesno.
Prema Frojdu, određene ideje, misli i sećanja, potiskuju se i čine
nedostupnim svesnom umu. Kad se to dogodi, oni jednostavno ne nestaju,
već “borave” u nesvesnom i nastavljaju uticati na um u celini.

Naime, u nesvesti se često nalaze potisnuta sećanja na traume iz

detinjstva, kao i potisnuti seksualni nagoni. Ta sećanja i želje se često
sukobljavaju sa svesnim željama i idejama pacijenta.
ID, EGO i SUPEREGO

Ljudski um se mogao podeliti na tri

različita dela: Id, Ego i Superego:

Id – potpuno nesvestan, impulsivan,

iracionalan deo ličnosti, koji traži
neposredno zadovoljenje nagona i
želja. Vodi se principom zadovoljstva.
Id je prisutan od rođenja i uključuje
zadovoljenje osnovnih potreba,
uključujući glad, žeđ 
Ego – delimično svestan i racionalan deo ličnosti,
koji se vodi principom realnosti. Ego pokušava da
uravnoteži sukobljene želje Id-a i Superega. Pritom
se Ego često uključuje u različite obrambene
mehanizme, uključujući represiju, racionalizaciju i
projekciju.

Superego – moralni deo ličnosti koji predstavlja

unutrašnje naučene vrednosti preuzete iz društva i
usvojene od roditelja. Superego predstavlja našu
savest. Pomoću njega procenjujemo šta je
prihvatljivo i moralno, a šta nije. On predstavlja
komponentu uma koja donosi moralne odluke bez
obzira na praktične okolnosti. 
 Frojd je u zrelom dobu počeo da piše radove iz
psihoanalize. Osnovne ideje sa kojima je počeo
da gradi složeni psihoanalitički teorijski sistem,
odradio je sa velikom dozom doslednosti.

 Neki smatraju da su baš te okolnosti i dovele do

unutrašnjih težnji klasične psihoanalize.
Psihoanaliza je težila da zadrži ne samo svoju
osnovnu strukturu koju je Frojd postavio, već i
gotovo sve svoje tvrdnje ukoliko su one
proizlazile iz osnovnih modela mišljenja.

 Sam Frojd je dopuštao raznovrsnost mogućih

tvrdnji, ali nije imao razumevanja za shvatanja
koja nisu bila u skladu sa osnovnim hipotezama
koje je on kao naučnik postavio. 
Sve to je dovelo do nesuglasica među sledbenicima
psihoanalize. Samim tim, Frojd se razišao sa svojim najboljim
učenicima: Jungom, Adlerom i Rankom, sa kojima je prekinuo i
lične odnose.

 Posle Frojdove smrti javila su se mnoga, a često i protivrečna

svedočenja.
DINAMIKA LIČNOSTI
 Ključni termin za objašnjenje dinamike ličnosti je sukob,
to jest- konflikt. 

 Frojd je smatrao da je ljudsko ponašanje motivisano

snažnim unutrašnjim silama koje je nazivao Trieb
(nagon, instinkt). 

 Instinkti su svakako jedan od ključnih pojmova u

objašnjenju ljudskog ponašanja; oni su pokretački činioci
ličnosti; ne samo da nagone na ponašanje već određuju i
njegov pravac. Na primer: gladna osoba je osetljivija na
draži hrane, seksualno uzbuđena osoba je spremnija da
odgovori na erotske draži. 
Instinkt ima četiri karakteristične odlike: izvor, cilj, objekat i pokretačku silu.

 Izvor je telesno stanje ili potreba.

 Cilj je uklanjanje telesnog razdraženja.

Celokupna aktivnost koja se javlja izmedju želje i njegovog zadovoljenja

uslovljena je pojmom objekta. To znači da objekat nije samo posebna stvar
koja će zadovoljiti potrebu, već uključuje i celokupno ponašanje koje
obezbeđuje neophodnu stvar.
Frojd je govorio o instinktu života (Eros) i instinktu
smrti (Tanatos). 
Instinkt života (Eros) služi održanju života i
razmnožavanju vrste. Glad, žeđ i seks spadaju u
ovu kategoriju.
Oblik energije pomoću koje deluju instinkti života
nazvan je libido. Frojd je, što je opšte poznato
najveću pažnju posvetio seksualnom instinktu. On
je smatrao da ne postoji jedan seksualni instinkt
već mnogo njih.
Pod time se podrazumeva da postoji izvestan broj
odvojenih telesnih potreba koje dovode do porasta
erotskih želja. Svaka od ovih želja ima izvor u
različitim regionima tela koji se nazivaju erogene
zone.
Erogena zona je deo kože ili sluzokože izuzetno osetljive na
nadražaj, koji kada se njime postupa na određen način otklanja
podražaj i stvara osećanje prijatnosti. Usna duplja i seksualni organi
su erogene zone.

U detinjstvu seksualni instinkti su relativno nezavisni jedan od

drugog, ali kada pojedinac stigne do puberteta oni teže da se spoje i
da zajedno služe cilju reprodukcije.
 Instinkt smrti (Tanatos) ili kako ga je Frojd zvao
razarački instinkt, deluje mnogo manje upadljivo od
instinka života. Činjenica da svaka osoba jednog dana
umre, podstakla je Frojda da formuliše čuvenu izjavu:
“Cilj sveg života je smrt”. On je smatrao da čovek ima
želju, naravno nesvesnu, da umre.

 Njegova pretpostavka je da se želja za smrću zasniva

na načelu postojanosti. Prema ovom načelu, svi živi
procesi teže da se vrate u stabilnost neorganskog sveta.
Važan izdanak instinkta smrti je agresivni nagon.

 Pod njime se podrazumeva samouništavanje usmereno

napolje. Pojedinac se bori sa drugim ljudima i
destruktivan je zbog toga što je želja za smrću blokirana
snagama instinkta života, kao i drugim preprekama u
ličnosti koje se suprotstavljaju smrti.
 ZAKLJUČAK

 U psihologiji je bilo mnogo hvaljenih ličnosti, među njima i 

Frojd, ali nijedna nije bila toliko osporavana kao on.
Napadi na psihoanalizu često su usmeravani na samog
Frojda kao ličnost, i to na načine u kojima se nisu birala
sredstva.

 Svojim delom Frojd je izvršio veliki uticaj na načine

verovanja i mišljenja, ali iza njega nije stajala nijedna
formalna institucija. Takođe, bio je jedna od retkih
istaknutih ličnosti 20. veka. Kada je postalo izvesno da
neće biti kandidovan za Nobelovu nagradu, početkom 30-
ih godina predložen je za književnu nagradu za najbolje
napisana dela na nemačkom jeziku, ali zbog nastalih
političkih promena u Nemačkoj i to priznanje ga je
mimoišlo.
HVALA NA PAŽNJI!