OSNOVNA FILOZOFSKA

PITANJA I PODRUČJA
ISTRAŽIVANJA
 FILOZOFIJA POSTAVLJA RAZLIČITA PITANJA, ALI NEKA OD NJIH IMAJU VEĆI ZNAČAJ I
POSTAVLJAJU SE UVEK IZNOVA I NE ZASTAREVAJU.

• Metafizika – ontologija ( grč. ontos- bivstvujuće, biće) Prvo pitanje probuđenog uma jeste o osnovi svega
što jeste. Šta znači biti i šta je biće? Šta je praiskon ili načelo bivstva ili bića? Na ovakva pitanja odgovara
glavna filozofska disciplina metafizika ili ontologija. Termin metafizika potiče od Andronika sa Rodosa koji
je klasifikovao Aristotelova dela. Metafizika se bavi prvim osnovnim uzrocima onoga što jeste.
• Prvi filozofi su pranačelo (grč.-arhe) našli u osnovnim elementima kao što su zemlja, vatra, voda i vazduh.
Kada je postavljeno pitanje o biću kao biću bez ikakvih fizičkih odredaba prekoračena je granica fizike i um
je zašao s one strane fizike ili iza fizike. (grč. ta meta ta fizika –iza fizike, ono što je s one strane fizičkog
sveta pojava)) Aristotel govori o prvoj filozofiji koja govori o prvom uzroku i pranačelu svega postojećeg.
Andronik sa Rodosa je izlaganju o prvoj filozofiji dao naziv metafizika.
• Bivstvo ili biće je sve ono što postoji, sve što jeste ( grč. to einai, lat.-esse, na nemačkom –das Sein).
Bivstvo je suština svega što jeste, a bivstvujuće je pojedinačno biće.
• U modernoj epohi metafizika se deli na opštu metafiziku koja se bavi pitanjem bića
(ontologija) i na posebne grane metafizike koje se bave pitanjima boga, duše i svemira.
• Odgovori na ontološka pitanja mogu biti različiti. Ako se biće ili bivstvo objašnjava prema
broju načela imamo tri osnovna pravca: monizam -jednim načelom ( kod Talesa je voda,
kod Heraklita je vatra, kod Parmenida Jedno) , dualizam -dva načela ( kod Platona su večne
ideje i propadljivi čulni svet, kod Dekarta protežna stvar i misaona stvar), pluralizam- više
načela ( za Anaksagoru su to “homeomerije”, za Demokrita atomi). Ako se misli da je prvo
načelo materija pravac je materijalizam , ako je to ideja pravac je idealizam.
• Gnoseologija – teorija saznanja (grč. gnosis-znanje) je filozofska disciplina koja istražuje
pitanja o saznanju: Šta je saznanje? Koji su izvori saznanja? Šta je istina? Ponekad se naziva
i epistemologija (grč. episteme-istinito saznanje). Saznanje je proces istraživanja istine, a
rezultat je znanje. Teorija saznanja se konstituisala kao filozofska disciplina tek u 17. Veku,
a zaslužan je Džon Lok. U bliskoj vezi sa teorijom saznanja su i logika i opšta metodologija.
• U gnoseologiji razlikujemo različite pravce. Na osnovu izvora saznanja imamo:
senzualizam, empirizam, racionalizam, intuicionizam. Na osnovu mogućnosti saznanja
imamo: dogmatizam, skepticizam (umereni skepticizam i radikalni skepticizam ili
agnosticizam),kriticizam i realizam.
• Aksiologija je filozofska disciplina koja istražuje vrednosti. (grč. aksios-vredan,
dostojan). Kao disciplina konstituisana je u 19. veku, a njen osnivač je Herman Loce.
• Etika je filozofija morala ( grč. etos-običaj, navika, karakter, lat.mos,moralis) Etika je
filozofska disciplina koja istražuje osnove i izvore moralnih normi, moralne principe,
moralne vrednosti i smisao ljudskog života. Suština moralne svesti je šta čovek treba da
čini da bi bio čovek.Moral je star koliko i ljdsko društvo, ali je teorija morala nastala u
petom veku pre nove ere. Smatra se da je Sokrat otac etike i on je zasnovao
racionalističku etiku stavom: Vrlina je znanje!
• Estetika (grč. aistetikos-čulan, opažajan) je filozofija umetnosti. Sam termin je prvi put
upotrebio Baumgarten, podrazumevajući pod njom nauku o lepom u prirodi i umetnosti .
Bavi se procenom vrednosti umetničkog stvaranja. Šta je lepo u prirodi i u čovekovom
stvaranju. Kako se formiraju sudovi o lepoti? Po kojim merilima je nešto lepo a nešto
ružno.
• Filozofska antropologija (grč. antropos-čovek, logod-nauka) je filozofska disciplina čiji je
predmet istraživanja čovek. Šta je suština čoveka? šta čoveka čini čovekom ? Koje su i
kakve su čovekove mogućnosti u svetu.