Prof.

dr Predrag Popović

TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA I
TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA
Lekcija 1: Osnove održavanja tehničkih sistema
 TEHNIČKI SISTEMI - pojmovi
Sistemi u tehnici predstavljaju organizovane skupove
elemenata i relacija između njih i njihovih
karakteristika, povezanih međusobno u celinu, na
način pogodan za vršenje korisnog rada.
Tehnički sistem podrazumeva mašinu ili neko
postrojenje, odnosno integrisani skup elemenata
međusobno povezanih, koji predstavljaju celinu sa
jedinstvenom radnom funkcijom.
Složeni tehnički sistemi se sastoje od većeg broja
funkcionalnih (sastavnih) celina:sistema,
podsistema, sklopova, podsklopova i elemenata,
stoga je rad i ponašanje u eksploataciji svakog od
njih u direknoj vezi sa ukupnom radnom sposobnosti
sistema.
 TEHNIČKI SISTEMI - pojmovi
Tehnički sistemi u osnovi su RADNI SISTEMI koji pretvaraju
ulazne veličine (materijali, energija, informacija) u izlazne
veličine (proizvodi, dokumentacija), a mogu biti različitih vrsta:
- Energetski,
- Proizvodni,
- Transportni,
- Vojni…..
 TEHNIČKI SISTEMI - karakteristike
Tehnički sistem je sistem koji je nastao posrednim ili
neposrednim delovanjem čoveka. Većina svojstava
tehničkih sistema ima karakteristike prirodnih sistema, u
koje spadaju :
- celovitost,
- adaptivnost,
- stabilnost,
- zatvorenost (otvorenost),
- povratna veza itd.
Ukoliko je više prisutna celovitost i adaptivnost to su
tehnički sistemi savršeniji, jer poseduju neke bitne
karakteristike prirodnih sistema.
Tehničkim sistemima po svojoj prirodi pripadaju alati i
pribor, kao i savremene letelice, roboti, automobili, alatne
mašine, termoelektrane itd.
TEHNIČKI SISTEMI - struktura
 Tehnički sistemi – potrebe i zahtevi korisnika
Potrebe i zahtevi korisnika – potrošača u pogledu:
vrsta i količina,
kvaliteta,
efektivnosti i efikasnosti i
ekonomičnosti
iziskuju ubrzani razvoj tehničkih sistema sa novim vrstama
energije, novim materijalima, efikasnijim postupcima rada itd.
Zahteve, potrebe i očekivanja korisnika tehničkih sistema
moguće je razmatrati na sledeći način:
 Ciklus veka trajanja tehničkog sistema
Ciklus veka trajanja tehničkog sistema (životni ciklus) -
ukupan radni vek obuhvata nekoliko međusobno
povezanih i vremenski uslovljenih faza, koje sadrže i
specifične aktivnosti.
 RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA

Proces razvoja tehničkih sistema karakteriše:

- kompleksnost,
- multidisciplinarnost i
- multifunkcionalnost,
što omogućava zadovoljenje potreba i
zahteva korisnika i tržišta.
Smanjenje neizbežne neizvesnosti u procesu
razvoja novog tehničkog sistema postiže se
primenom formalnih metoda razvoja koji su se
vremenom transformisale od faznog koncepta
do timskog pristupa.
 Neizvesnost procesa razvoja tehničkog sistema

O p re d e lje n ja z a
p ro iz v o d u p o g le d u :
* p erfo rm an si
* te h n o lo g ije
* v ek a tra ja n ja Z n an je
* tro š k o v a p ro je k ta n a ta

N E IZ V E S N O S T
P R O J E K T O VA N J A

P
O K o n ce p tu a ln o i G la v n o P ro iz v o d n ja K o ri šć e n je
T
R p re lim in a rn o p ro je k to v an je i/ili p ro iz v o d a
E
B
E
p ro je k to v a n je i is p itiv a n je u g ra d n ja i p o d rš k a
 RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA
Razvoj i projektovanje tehničkih sistema sastoji se
od nekoliko radnih faza, što proces projektovanja
čini transparentnim, racionalnim i nezavisnim od
određene industrijske grane.
Razvoj tehničkih sistema je složen proces koji
predstavlja integraciju marketinga, inženjeringa,
projektovanja, proizvodnje i održavanja sistema.
Bez obzira na kompleksnost tehničkih sistema, za
korisnika nije dovoljno znati šta sistem može da
uradi i postigne, već i koliko je sistem pouzdan u
radu, koliko je prikladan i jeftin pogodan za
održavanje i koliko dugo će trajati.
FAZE U PROCESU RAZVOJA TEHNIČKIH SISTEMA
P R O J E K T O V A N J E
KO N CE PTU - P R E L IM I N A - KO RIŠ Ć EN JE
a) M A R K E T IN G
ALN O RNO
G LAV N O P R O IZ V O D N J A
I PODRŠKA

M A R K E T IN G
b)
PR O JE K TO VAN JE

IS PIT IVA N JE

PR O IZV O D N JA

K O M E R C IJA LIZ A C IJA

FIN A N S IJE IN FO R M AC IO N I
S IS TEM

M A R K ET IN G
c) K U PC I PR O JE K TO VAN J E PROD AJA PR O IZV O D
PR O IZV O D N JA

N A B AV K A K VA LIT E T
Standard SRPS EN 60300-3-3: Životni ciklus proizvoda
 RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA
Analiza funkcionalne potrebe i njeno prevođenje u
komplet kvalitativnih i kvantitativnih zahteva, koji se
odnose na:
•performanse sistema,
•režime rada i radne uslove,
•ciljno tržište i očekivanje korisnika,
•operativni ciklus trajanja,
•podršku i nivoe održavanja,
•parametre sigurnosti funkcionisanja i
•elemente logističke podrške
naziva se specifikacija za projektovanje tehničkog
sistema ili projektni zadatak.
 RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA
Formiranje specifikacije za projektovanje tehničkog
sistema predstavlja početnu aktivnost, imajući u vidu
njeno stalno prisustvo, kao ulogu plašta koji obuhvata
sve faze ciklusa veka trajanja tehničkog sistema i
pozivanje u okviru aktivnosti preispitivanja ispunjenja
postavljenih zahteva i potreba jednog tehničkog
sistema.
Osnovni elementi specifikacije za projektovanje
jednog tehničkog sistema prezentirani su tabelarno,
po redosledu prioriteta, odnosno specifičnoj težini
pojedinačnog elementa.
Elementi koji se neposredno ili posredno odnose na
održavanje tehničkog sistema posebno su naznačeni.
 RAZVOJ – Specifikacija za projektovanje
R.b. Deo Osnovni parametari/faktori dela
1. Radne karakteristike Snaga, obrtni moment, ugaona brzina, broj obrtaja, brzine, ubrzanja
(performanse)
2. Pouzdanost Intezitet otkaza, srednje vreme između otkaza, testiranje i merenje
pouzdanosti
3. Bezbednost Visoka stabilnost, mali dinamički udari, isključene slabosti konstrukcije i
osetljiva mesta, niska ranjivost sistema, funkcionalnost komandnih i signalnih
uređaja
4. Vek trajanja Koristan vek trajanja, pogodnost za opstajanje
5. Troškovi Sredstva za projektovanje i razvoj, sredstva za proizvodnju, izdaci za održavanje,
garancije, ukupni troškovi veka trajanja, mogućnosti uštede
6. Materijali Poznavanje mehaničkih (statičkih i dinamičkih) karakteristika, indeksi cena,
primena jeftinih i alternativnih materijala
7. Jednostavnost Rukovanje, korišćenje, održavanje, modularnost konstrukcije,
samopodešavanje, pogodnost za promenu konfiguracije, laka zamenjivost
8. Pogodnost održavanja Smanjenje trajanja vremena u otkazu, jednostavnost i dostupnost ugradnje i
izgradnje, lak pristup razdvojivim spojevima, pristupačnost podmazivanja,
vreme trajanja postupka održavanja
9. Pogodnost za Kontrolisanje i ispitivanje delova i sklopova u proizvodnji, nivo kontrolne
proizvodnju tehnologije, metrološka podrška, specijalni procesi
10. Mogućnost Raspoloživost mreže i obezbeđenost rezervnim delovima za preventivno i
održavanja korektivno održavanje, definisani postupci i tehnologija, dijagnostika, alati,
 RAZVOJ – Specifikacija za projektovanje
R.b. Deo Osnovni parametari/faktori dela
11. Standardi i propisi Pravilnici, standardi za proizvod i procese, relevantni standardi za
materijale, izradu i obradu
12. Težina Primena lakih materijala i novih tehnologija u cilju smanjenja
ukupne težine
13. Tehnologičnost Prostorno pakovanje i komponovanje podsistema i sklopova u
sistem, gabaritne dimenzije i tačnost ugradnje
14. Estetski izgled Spoljašni oblik i forma, boja
15. Patenti Pretraživanje patentne dokumentacije, inovacije, pronalasci,
prijava intelektualne i/ili industrijske svojine
16. Ispitivanje Poznavanje raspodela radnih i kritičnih opterećenja, planovi i
programi za kvalifikaciona i verifikaciona ispitivanja
17. Logistika Planiranje i organizacija nabavke, transporta i skladištenja:
rezervnih delova, opreme, pribora, alata, materijala, softvera
18. Ergonomija Komfor u radu sa stanovišta lakog dohvata, rukovanja i
pristupačnosti komandi, vidljivosti indikatora
19. Ekologija Ograničenja u pogledu buke, vibracija, otpadnih ulja i maziva
na okolinu
20. Dokumentacija Formiranje uputstava za korišćenje i održavanje, slika i šema,
kataloga rezervnih delova
21. Povlačenje i reciklaža Postupci pri uklanjanju i preradi u sekundarne sirovine
 USLOVI RADA TEHNIČKIH SISTEMA
STANJE SISTEMA
U procesu rada tehnički sistem je izložen dejstvu okoline (vlaga,
toplota, vibracije) i i unutrašnjim procesima promena stanja na
relaciji ulaz - izlaz sistema, odnosno čiji je izvor sam sistem, što
rezultira otkazima različite vrste.
 OSNOVE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
STANJE SISTEMA
Primena najraznovrsnijih postupaka za sprečavanje pojave stanja u
otkazu ili vraćanja sistema po pojavi stanja u otkazu u stanja u radu
naziva se ODRŽAVANJEM sistema.
DEFINICIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
Održavanje je kombinacija svih tehničkih i
odgovarajućih administrativnih aktivnosti predviđenih za
očuvanje nekog sredstva rada, radnog sistema ili
dovođenje istog u stanje u kojem može obavljati
predviđenu funkciju (EOQC - European Organization for
Quality Control).
Prema OECD (The Organisation for Economic Co-
operation and Development) održavanje je definisno u
vidu one funkcije u preduzeću, čija je nadležnost
konstantna kontrola nad postrojenjima i sprovođenje
određenih opravki i revizija, čime se omogućava stalna
funkcionalna sposobnost i očuvanje proizvodnih i
pomoćnih piostrojenja i druge opreme.
DEFINICIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
Inženjerska definicije održavanja:
Održavanja tehničkih sistema podrazumeva
sprovođenje svih mera da bi jedna mašina ili
postrojenje funkcionisali na propisan način,
razvijajući performanse u dozvoljenim
granicama, sa zahtevanim učincima i
kvalitetom, uz obezbeđenje radne i životne
sredine i potrebnu logističku podršku.
Održavanje je proces u kome se sve aktivnosti
sprovode prema unapred definisanim kriterijumima
cilja (troškovi, raspoloživost, efektivnost, pouzdanost).
DEFINICIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
Sistem održavanja predstavlja deo poslovnog
sistema, kroz čije projektovanje treba da se integrišu:
•Optimalna organizacija,
•Relevantne tehnologije,
•Informacioni sistem, kao osnov objedinjavanja
raspoloživih resursa:
» Materijalni
» Ljudski
» Finansijski
» Tehnološki
•Inženjerska ekonomija.
TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
Pojam tehnologije često se poistovećuje sa tehničkim
metodom za ostvarivanje praktičnih potreba.
Tehnologija ili nauka o veštinama i zanatima
predstavlja ljudsku delatnost kojoj je svrha prerada
prirodnih sirovina u proizvode za ljudsku upotrebu.
Tehnologija predstavlja skup procesa sredstava,
metoda, postupaka i opreme koja se koristi u
proizvodnji roba i usluga.
Osnovno objašnjenje potreba i razloga za
projektovanjem tehnologije održavanja nalazi
se u samoj prirodi održavanja tehničkih sistema,
koji se karakterišu takvim promenama stanja da
održavanje ima karakter stalne i nesporne
potrebe.
TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
Projektovanje tehnologije održavanja tehničkih sistema je
složen proces čiji su rezultati kompromisna rešenja u
pogledu odnosa različitih vrsta postupaka održavanja i
načina njihovog sprovođenja (makro i mikro
tehnologija).
TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA

Tehnologije održavanja tehničkih sistema bave se

postupcima održavanja i načinima njihovog sprovođenja,
a svode se na traženje odgovora na sledeća pitanja:
- Zašto i zbog kojih razloga treba da se sprovede
određeni postupak?
- Kada, odnosno u kom vremenu nastaje potreba da
se sprovede određeni postupak?
- Šta se radi – kakav se postupak održavanja
primenjuje?
- Gde se radi (radno mesto, teren, objekat)?
- Ko radi (struka, kvalifikacija osoblja)?
- Kako radi (način, redosled) i s čim se radi (primena
uređaja, alata, pribora, instalacija, dokumentacija)?
 ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
Pojam ODRŽAVANJA tehničkog sistema:
Skup postupaka potrebnih za
sprečavanje pojava stanja u otkazu,
odnosno vraćanje sistema po pojavi
stanja u otkazu u stanje u radu, u
datom vremenu i datim uslovima
okoline.

Osnovu svake tehnologije održavanja

predstavljaju postupci održavanja tehničkog
sistema, koje treba sprovesti.
POSTUPCI ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
U zavisnosti od vrste, tipa i osobina tehničkog
sistema koji se održava, kao i od usvojene
koncepcije i organizacije održavanja sistema,
postupci održavanja mogu da se podele na
sledeće grupe:
1. Nadzor
2. Osnovno održavanje
(opsluživanje)
3. Provera funkcija (kontrole)
4. Opravke
5. Tehnološke inovacije
ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
 POSTUPCI ODRŽAVANJA
Nadzor je skup najednostavnijih vidova
održavanja, odnosno aktivnosti periodične ili
povremene kontrole rada sistema od strane
rukovaoca, kao što su:
-funkcionalni nadzor,
-vizuelni nadzor i
-akustični nadzor
nad stanjem sistema, time što sa njime upravlja i
kontroliše rad različitih pokaznih instrumenata i
indikatora.
Rukovaoc tehničkog sistema može da na osnovu
neregularnog ponašanja i rada sistema prognozira
eventualnu pojavu otkaza.
Poslovi nadzora imaju zaštitni ili preventivni karakter i
sprovode se na tehnički sistem u celini.
 POSTUPCI ODRŽAVANJA
Osnovno održavanje obuhvata skup raznovrsnih
postupaka održavanja, kao što su:
-tehničko opsluživanje i
-pregledi stanja
koji su izrazito preventivnog karaktera, karakterišu
se planiranjem, redovnim aktivnostima i odnose
se na tehnički sistem u celini.
Opsluživanje se odnosi na stvaranje logističkih
pretpostavki za rad sistema (snabdevanje
energentima, čišćenje, odvođenju produkata procesa
rada).
Postipci pregleda ocenjuju stanje sistema sa
stanovišta ispunjenosti tehničkih uslova za nesmetano
puštanje u rad.
 POSTUPCI ODRŽAVANJA
Provere funkcija (kontrole) stanja tehničkih
sistema mogu da budu formalne (poštovanje
zakonskih odredbi) i neformalne (povremene
provere radi tehničkih i ekonomskih motiva).

Opredelenje da je najskuplje i najnepovoljnije ako se

otklanja neplanski otkaz ima za posledicu uvođenje
različitih vidova kontrole sa ciljem uvida u stanje
tehničkog sistema.
Kontrole u suštinskom smislu obuhvataju zahvate
radnih karakteristika sistema u odnosu na data
područja dozvoljenih odstupanja (učinka, kvaliteta,
potrošnje, ekonomičnosti).
 POSTUPCI ODRŽAVANJA

Opravke imaju za cilj vraćanje tehničkog

sistema iz stanja u otkazu u stanje u radu.
Opšte je prihvaćen stav da je najskuplje održavanje
tehničkog sistema koji je otkazao, odnosno kod koga treba
primeniti opravke ili tehnologije korektivnog održavanja.

Postupci opravki mogu biti:

1. Podešavanje, koje obuhvata zahvate održavanja
nižeg stepena tehnološke složenosti i kraćeg vremena
trajanja.
2. Zamena elemenata sistema obuhvata zamenu
dotrajalih elemenata sistema, najčešće nabavljeni kao
rezervni delovi od isporučioca tehničkog sistema.
 POSTUPCI ODRŽAVANJA
Tehnološke inovacije obuhvataju zahvate vezane
za potrebu osavremenjavanja tehničkih sistema u
smislu povišenja funkcionalnosti, pouzdanosti,
kao i poboljšanje postupaka održavanja.
Inovacije nastaju kao rezultat stručnog sagledavanja
osobina sistema, u toku redovnog korišćenja
tehničkog sistema, koje mogu da poboljšaju sistem
izmenama u konstrukciji ili proizvodnji ili imenama u
održavanju sistema.
Rad sa inovacijama je dugotrajan proces u kome se
praćenjem ponašanja tehničkog sistema stvaraju
uslovi za uočavanje slabih mesta.
 SISTEM ODRŽAVANJA

Zadatak svakog tehničkog sistema je da

vrše koristan rad, koji se može izvršiti
samo ako je logistički obezbeđen,
odnosno podržan sistemom održavanja,
koje karakterišu ogovarajuća:
–Koncepcija održavanja,
–Organizacija održavanja,
–Tehnološka rešenja i
–Logistička rešenja.
 SISTEM ODRŽAVANJA
Teorija održavanja veoma je blisko povezana sa
logistikom, odnosno logističkom podrškom.
Sistem održavanja je važan element logističke
podrške korišćenju svakog tehničkog sistema.
Pri projektovanju sistema održavanja potrebno
je imati u vidu sledeće:
•Projektovanje performansi logističke podrške i
održavanja tehničkih sistema u početnim
fazama razvoja, odnosno primena tehnika
sistemskog inženjerstva je nezamenjljiva za
postizanje dobrih rešenja u realnim uslovima
primene tehničkih sistema.
 SISTEM ODRŽAVANJA

Pri projektovanju sistema održavanja

potrebno je imati u vidu sledeće:
•S obzirom na slučajni karakter promena
stanja tehničkih sistema, koji zavise od
uslova korišćenja, proizilazi zaključak da
sistemi održavanja moraju da se
posmatraju sistemskim pristupom, od
dijagnostike u održavanju do primene
savremenih informatičko-komunkacionih
tehnologija.