KartografskiMeto

Luka Jovanovic II7

Milos Pavlovic II7
Jedan od najvažnijih metoda istraživanja u geografiji je
kartografski metod. Pod kartografskim metodom
podrazumeva se istraživanje pojava posredstvom
kartografskih prikaza ili slikovno-znakovnih modela.
Najvažniji kartografski modeli su karte i atlasi.
Pored matematickih, karta sadrzi i geografske
elemente. To su reljef,vode,biljni Drag & Drop Image
svet,naselja,saobracajnice,administrativno-
politicke granice,privredne i kulturne elemente.
Izuzev reljefa svi ostali elementi se predstavljaju
kartografskim znacima.
Predstavljanje reljefa
na karti

Reljef Zemljine povrsine cine

oblici koje je veoma vazno na karti
prikazati tako da se, osim duzine i
sirine, posredno moe odrediti i
treca dimenzija- nadmorska visina.
Reljef se na kartama prikazuje
metodama izohipsi, srafa,
sencenja i boja.
 Metod izohipsi
Izohipse su zatvorene krive linije koje povezuju tačke
istih nadmorskih visina.Najcesce su ucrtane na svakih
20m ili 50m. Koriste se kod karata krupnije
razmere.Kada se izohipse udaljuju nagib padina je
blaži i obrnuto.Ekvidistancija je vertikalna razlika
između izohipsa.
 izobate

Reljef dna okeana, mora i jezera

takodje se iscrtava zatvorenim
krivim linijama, ali se one
nazivaju izobate. Izobate su linije
koje povezuju tacke iste dubine.
 Metod boja
Boje se koriste na kartama svih razmera.Nizije se predstavljaju zelenom
bojom,a visije zutom I braon bojom. Vode se na karti predstavljaju
plavom bojom.Jezera i mora su takodje predstavljena plavom bojom koja
u zavisnosti od dubine moze biti svetlija ili tamnija.Posto je korisćenje
boje pogodno za prikazivanje teritorijalnih razmestaja i izdvajanja
homogenih regiona,ovaj metod se naziva jos i metod rejoniranja.
 Metod srafiranja I sencenja
Metod srafiranja koristi srafe.Srafe su linije razlicitih duzina i
sirina.Kada su linije krace i deblje reljef je strmiji , a kad su
dugacke I tanke teren je blazeg nagiba.Ovaj metod se ređe koristi.
Kod metoda sencenja reljef se prikazuje razlicitim tonovima jedne
iste boje.
Sencenje je metod pogodan za prikazivanje pravca nagiba
zemljista.Strmije zemljiste se senci tamnije,a ono sa blagim
nagibima svetlije.
 Kartografski znaci
Svi ostali elementi se predstavljaju kartografskim znacima.
Upotrebljeni znaci na karti prikazuju se u legendi karte
Dele se na:
• Konturne(za objekte I povrsine koje se na karti mogu predstaviti u
razmeru karte:jezera,mocvare,klimatski tipovi,raspored obradivih
povrsina,biljni I zivotinjski svet)
• Vanrazmerne(simboli za objekte malih dimenzija.Izgledom podsecaju na
objekt koji predstavljaju:rudnici,fabrike,crkve,banje,aerodromi…)
• Linijske(za objekte koij se pruzaju
linijski:saobracajnice,granice,vodotoci)
Slika zidne karte Srbije na kojoj
mozemo videti kako izgledaju
matematicki elementi koje smo
ucili ranije, kao i kartografski
znaci, legenda i kako je prikazan
reljef.
 Podela karata prema razmeru,sadrzini I nameni

Razmer karte je odnos rastojanja na karti I rastojanja u prirodi.

Karte se prema razmeri dele na:
• Karte krupnog razmera(do 1:200,000,planovi I topografske
karte)
• Karte srednjeg razmera(od 1:200,000 do 1:1,000,000)
• Karte sitnog razmera(sitnije od 1:1,000,000,za prikaz veceg
prostora)
Karte se prema sadrzini dele na opstegeografske I tematske
karte.
Opstegeografske karte su karte na kojima su svi elementi
sadrzaja ravnopravno
predstavljeni(reljef,hidrografija,vegetacija…)
Tematske karte su karte na kojima je jedan ili vise elemenata
opstegeografskih karata prikazan potpunije I detaljnije.
Karte se prema nameni dele na
skolske,informativne,vojne,saobracajne,t
elekomunikativne…
Skolske karte mogu se razvrstati za
osnovno, srednje I visoko
obrazovanje;vojne karte na
topografske,hidroloske I specijalne karte
;saobracajne karte na auto-
karte,zeleznicke…
Hvala na
paznji
Luka Jovanovic II7
Milos Pavlovic II7