西行法師

 Jer zaista, prije svega, i iskustvo ljepote što se shvaća umom predstavljalo
je moralnu i psihološku stvarnost za srednjovjekovnog čovjeka i ako se zanemari ta
činjenica kultura toga razdoblja ne bi se mogla dovoljno osvijetliti; zatim, proširuje
i estetski interes poljem neosjetilne ljepote, srednjovjekovni su ljudi, analoškim
putem, eksplicitnim ili implicitnim usporedbama, istodobno razrađivali niz misli
o osjetilno lijepom, o ljepoti prirodnih i umjetničkih predmeta. Polje estetskog zanimanja
srednjovjekovnih ljudi bilo je šire od našega, a njihova pažnja prema ljepoti
stvari bila je često izazvana sviješću o ljepoti kao metafizičkoj datosti; no postojao
je i ukus običnoga čovjeka, umjetnika i ljubitelja umjetničkih predmeta, snažno
okrenut osjetilnim vidovima. (Eko)
 Lik monaha-pesnika pravi je primer srednjovekovnog borca u areni sveta, onoga koji kultiviše svoju
volju da bi tako ovladao sobom i svetom. Istovremeno, on je rani egzistencijalista, koji se bolno
suočava sa svojom individualnom slobodom, svestan toga da je uvek „ono što nije, i nije ono što jeste“
(Sartr).
　　　東の方へ修行し侍りけるに、富士の山をよめる
風になびく富士の煙の空にきえて ゆくへも知らぬわが思ひかな
　　　　 kaze ni nabiku Fuji no keburi no sora ni kiete / yukuhe mo shiranu waga omohi kana
 Saigjo ( 佐藤義清 , 1118–1190) je ličnost prepoznatljiva savremenom čoveku individualnošću poetskog
glasa, istodobno sadržavajući istorijsko-kulturne i poetske odlike svog vremena. Iako životom čovek
poznog Heiana, Saigjo otvara poglavlje o odnosu umetnosti i duhovnosti prema paradigmi srednjeg
veka. Aristokratski tip pesničke produkcije od vremena Saigjoa zamenjivan je modelom pesnika-
pustinjaka čiji se život vezuje za njegovu kolibu ( 草庵 ).
 Njegov lik zastupljen je ne samo u poeziji, već i drugde u kulturi i umetnosti: slikarstvu, dramskim
žanrovima no i kabuki, budističkim pričama, u putopisima, i dr.
 O njegovom detinjstvu ne zna se ništa. U petnaestoj godini, našao se u službi
porodice Tokudaiđi, onda i u gardi ( 北面の武士 *) umirovljenog cara Tobe ( 鳥羽院 ).
 Iz nedovoljno poznatih razloga, 1140. godine se zamonašio. *
 Biografskog materijala je malo, ali je njegova poezija autobiografskog karaktera,
što je pothranjivalo legende. Legendu je odavno nemoguće razdvojiti od stvarne
ličnosti i poezije.
 Provodi gotovo tri decenije na planini Koja*, ali je najpoznatiji kao putujući pesnik.
Putovao je u oblast Mićinoku, kao i u Kumano, Ise i na Šikoku. Godine Genpei
ratove provodi u Iseu. Po okončanja rata, vraća se u blizinu Osake, gde provodi
ostatak života. Umro je u hramu Hirokava.
 Najvažniji motivi njegove poezije su putovanje*, usamljenički život, cvet trešnje* i
mesec*. Ne zna se koliko je on zapravo živeo usamljenički, a koliko u blizini drugih
„anahoreta“ ( 遁世者 ). Održavao je veze s pesničkim krugovima, te učestvovao u
poetskim događajima.
 Njegova poezija je ekspresivna, naizgled jednostavna, i refleksivna, protkana
elementima budizma – ovo je čini privlačnom i utiče na njenu brzu kanonizaciju.
 そらになる心は春の霞にて世にあらじとも思ひ立つかな *
 Mnogo više nego ranija poezija, ovakav ton kod Saigjoa ostavlja utisak ličnog
izraza i egzistencijalne svesti, pesme koja je „personalizovana“. Pesnik je subjekt
svih svojih pesama.
 We must [understand that] at that time there were none who composed waka as a
specialized occupation, and even if we say there were, they were limited to the
lineages of distinguished families who were only concerned with the particulars of
poetics. Other than that, there were the high ranking aristocrats who passed the
time with poetry as a hobby, the servant of only flowers, birds, and natural scenery,
the inertia of this custom restricting the boundaries [of poetry to these topics]. One
who directly immersed oneself in the transformations of nature was extremely rare.
For Saigyō, waka was not a game of letters, nor could he bear to be submissive to
some poetic lineage. His desire was to confront nature and express himself freely
as he wished, and at the end of the Heian period, there were still no poets such as
this, and the state of society had not yet allowed the existence of this type of
literary man.
 Petnaest godina po smrti, Saigjo nalazi svoje mesto u zbirci Šinkokinšu, kao i u Okura
hyakunin išu, kompilaciji Teike koja je doživela popularnost tokom perioda Edo. Od
peridoa Muromaći njegova zbirka Sankašu smatra se jednom od šest velikih
antologija, a s razvojem štampe u razdoblju Edo među čitaocima već kruže različite
verzije.
 Saigjova smrt poprima sve odlike blagoslovenog kraja prema učenju Čiste zemlje, a
on izranja kao ličnost posvećena budističkom idealu, ali i kao veliki putnik-avanturista i
slobodan čovek. Jedan savremeni autor piše da je Saigjo najraniji model slobodne
ličnosti ( 自由人 ) u Japanu.
 Ubrzo se pojavljuju verzije Saigjo monogatari, priče o njegovom životu. Vek kasnije
nastaje ilustrovana verzija ( 西行物語絵巻 ). Do perioda Edo legenda o njemu narasta do
velikih razmera, nadahnjujući i imitatore*. Rani primer je Dama Niđo ( 後深草院二条
1258-?), autor Tovazugatari, nazvana i „ženski Saigjo“.
 U vreme nastanka Saigjo monogatari, pojavljuje se i zbirka priča secuva, Senđušo
( 撰集抄 ), pod Saigjoovim imenom. Saigjo se tu javlja kao budistički posvećenik, ali
i ekscentrična osoba što podjednako zadivljuje i zabavlja. Njegova životna priča
inspiriše već duže od sedam vekova.
 Tekstovi kao što su Saigyo shonin dansho, Shasekishu i Seiasho donose navodno
Saigjoove poetske teorije koje postaju podloga za oponašanje i „recept“ za dobru
poeziju i uspešno hođenje Budinim putem. Navodno, Saigjo je zastupao tezu da je
vaka isto što i mantra, darani*. Ćomeijeva pustinjačka koliba* verovatno nastaje i
po modelu Sagjoove u Iseu, kako se opisuje u Saigyo shonin dansho.
 Saigjo monogatari pokušaj je da 94 pesme iz zbirke Šinkokinšu budu povezane u
narativni niz o njegovom životu.* U legendi i secuva pričama, Saigjo se prikazuje u
svojoj ljudskoj dimenziji, a SM je projekat poetizovanja njegovog života i
oživotvoravanja poezije. Slično se nije desilo sa, na primer, Đienom, i pored
veličine njegovog lika u ono vreme.
 Jedan razlog je raznovrsnost njegove biografije: Saigjo kao samuraj*; misterija
njegovog zamonašenja*; život istodobno pesnika i monaha; čudesna smrt*.
 О promeni u tumačenju pesme i Saigjoove biografije, te o evoluciji legende o njemu,
kazuje i primer sledeće pesme:
 ( 題しらず ) 道のべに清水流るる柳かげしばしとてこそ立ちどまりつれ
In the shade of a roadside willow near a clear flowing stream I stopped, for just a while I thought

 Pesma se prvi put javlja u Saigyo shoninshu, verovatno zbirci koju je sastavio sam
pesnik. Ništa ne ukazuje na to da je pesma nastala tokom putovanja. Ne može se
utvrditi bilo koji drugi kontekst nastanka, osim da je u pitanju trenutak osveženja ( 納涼 ).
 Tek joj se u Saigjo monogatari, u ranoj verziji koja se pripisuje monahinji Abucu (?-
1283), dodeljuje specifično značenje. Navodno, pesma je nastala kao bjobu-uta,
kada je samuraj Norikijo zajedno s drugim pesnicima bio pozvan kod cara Tobe da
bi se proslavilo postavljanje novog, oslikanog šođi zida. Međutim, navedene
istorijske činjenice nisu autentične.
 Kanze Nobumicu (1425–1516) napisaće dramu no koja daje drugačiji scenario
nastanka ove pesme, kao i sasvim određeno mesto. Kako se pesma dobro uklapa
u predstavu o putujućem monahu-pesniku, inspirisala je i druge, kao što je Bašo. U
田一枚うてたちさる柳かな (Oku no hosomići)

 Bašo beleži drugo mesto nastanka, koje će kasnije posetiti i Buson, te napisati stih:
柳ちり清水かれ石所々 .
 Savremeni komentatori pesmu dalje tumače kao putopisnu, učitavajući joj i duboka
budistička značenja pesnikove borbe između svetog i ovosvetovnog. Tako
nespecifikovana pesma o trenutku osveženja evoluira do značenja u
proporcionalnom odnosu sa sadržinom i dinamikom pesnikove biografije.
 心なき身にもあはれは知られけり鴫立つ沢の秋の夕暮
kokoro naki mi ni mo aware ha shirarekeri / shigi tatsu sawa no aki no yūgure
 願はくは花のしたにて春死なむそのきさらぎの望月のころ
negawaku wa hana no shita nite haru shinamu / sono kisaragi no mochizuki no koro
 吉野山こずえの花を見し日より心は身にもそわずなりきに
 あくがるる心はさてもやまざくら散りなんのちや身にかへるべき
 花に染む心のいかで残りけん捨て果ててきと思ふわが身に
 仏にはさくらの花をたてまつれわがのちの世を人とぶらはば
西行法師、常に来りて物語りして云はく、「我が歌を読むは、遥かに尋常に異
なり。華・郭公（ほととぎす）・月・雪、都て（すべて）万物の興に（きょうに）向ひても、凡
そ（およそ）所有（あらゆる）相皆是れ虚妄なる事、眼に遮り（さえぎり）耳に満てり。又
読み出す所の言句は、皆是れ真言にあらずや。華を読むとも、実に（まことに）華
と思ふ事なく、月を詠ずれどむ、実に月とも思はず、只此の如くして、縁に随
ひ、興に随ひ、読み置く処なり。紅虹（こうこう）たなびけば、虚空いろどれるに似
たり。白日かがやけば虚空明かなるに似たり。然れども虚空は本（もと）明かなる
ものにもあらず、又色どれるにもあらず。我又此の虚空の如くなる心の上にを
いて、種々の風情を色どると雖も、更に蹤跡（しょうせき）なし。此の歌、即ち是れ
如来の真の（まことの）形体なり。されば一首読み出でては、一体の仏像を造る
思ひをなし、一句を思ひ続けては、秘密の真言を唱ふるに同じ。我れ此の歌
によりて法を得る事あり。若しここに至らずして、妄りに（みだりに）此の道を学ば
ば、邪路に（じゃろに）入るベし」と云々。
 三界唯一心ということ
 Ovaj odlomak pokazuje sinkretističku prirodu Saigjoove religioznosti, zahvaljujući
čemu se njegova poetika oslobađa obaveze da služi određenoj doktrini. Kokoro je
čest motiv i tema u Japanu s izuzetno bogatim sedimentom značenja, a sam
pojam ambivalentan je koliko i sveobuhvatan. Česta tema i kod Saigjoa, učestalost
ovog pojma marker je koji njegovu poeziju određuje kao izrazito introspektivnu ( 自
照的 ).
 Zajedno s motivom meseca, koji u budističkoj literaturi ukazuje na ezoterična
značenja, asocijativnošću bogata reč kokoro uvećava značenjski potencijal i dobija
druge konotacije, stvarajući snažno simboličko polje koje obuhvata i emocionalnu i
spiritualnu dimenziju.
Napomene

 北面の武士 : careva „kulturna“ pratnja; Koja: Saigjo i šingon; putovanje*: mnoge

pesme plod stvarnog iskustva; cvet trešnje*: Jošino, privrženost do vezanosti;
mesec*: simbol prosvetljenja, ali i tradicionalno značenje ljubavi i čežnje-ili pak u
kombinaciji.
 imitatore*: car Gotoba-in, pokretačka snaga Šinkonkinšua, piše da se Saigjo ne
može oponašati, jer je prirodni, rođeni pesnik. Oponašaće ga mnogi: Kenko,
Ćomei, Bašo, Rjokan. Po obimu, jedino je Kukai zastupljeniji u kasnijoj produkciji.
vaka darani*; koliba*: Ćomei je posetio to mesto;
 Saigyō shōnin danshō ( 西行上人談抄 ), sometimes called Saikō danshō ( 西公談
抄 ), is an early thirteenth century compilation of Saigyō’s conversations on poetry
by one of Saigyō’s Ise students, Ren’a ( 蓮阿 ). Seiashō ( 井蛙抄 )is a poetic
treatise and setsuwa collection written by Ton’a ( 頓阿 1289-1372).
 narativni niz o njegovom životu.*: sličan primer je i Ise monogatari, a obrađivani su
i životi Ono no Komaći, Izumi Šikibu.
 Saigjo kao ratnik*: Minamoto no Joritomo se zanima za njegovu raničku veštinu
(Azuma Kagami); misterija zamonašenja* ; čudesna smrt* ;