Čulo Vida

Prof. dr Živorad Maličević

Farmaceutski fakultet
Novi Sad
 Optika vida

1. Uvod
2. Anatomija oka i refraktorni mediji
3. Refrakcione anomalije
4. Očna vodica i staklasto telo
5. Glaucoma
 Refraktorne sredine oka

Staklasto telo
Očna vodica
Rožnjača
Vazduh

Sočivo

Gde je refrakcija najveća

Refrakcione anomalije
 Anisometropia
Kada dva oka imaju različite refraktivne
anomalije
….još jedan mogući uzrok slepila
(ambliopie)
Sredstvo za
određivanje
astigmatisma
Oštrina vida
Kornealna topografija
Katarakta
Delovi oka
Očna vodica
 Kod glaukoma periferni vid postaje sužen i
prvi se gubi
 Normalni optički disk

Progresivno kupasto uleganje

optičkog diska kod glaukoma
Tonometrija
Delovi oka
Odlubljivanje retine
 Akomodacija
Promena koja se događa kada oko pokušava
da fokusira objekt koji se pokreće iz
dalje tačke prema bližoj.
 Rang akomodacije
Udaljenja između dalje i bliže tačke
Dalja tačka: 6 metera sve se iza toga
jasno vidi
Akomodacija nije potrebna
Bliža tačka: 25-30 cm
Maksimum akomodacije
 Promene u toku akomodacije
1. Konvergencija očnih jabučica
Promene u toku akomodacije
2. Konstrikcija zenica
 Oko radi kao kamera

• Sočivo fokusira svetlo na fotoreceptore u retini koji

stimulus konvertuju u promenu membranskog potencijala
• Sočivo projektuje invertnu sliku, mozak podešava
inverziju i mi vidimo okolinu na korektan način.
Photoreceptori - specializovani
neuroni
Rods Dim light
Black, white
Ligh
t
120 million

Cones Bright light

Color (R, G, B)
Fine detail
Most dense -
signal FOVEA
6 million
Vizuelni put unutar oka
 ‘Scotopic’= Gledanje u mraku
ili adptacija na tamu (štapići)

‘Photopic’ = Gledanje na svetlu

ili na svetlo adaptirani vid
(čepići)
 Senzacija-
Stimulus oset
Thalamus

Senzorni
Receptor Primarni sensorni
(modifikovani korteks
neuron)

Percepcija
Druga područja
kore

Odgovor
Ključni prevodioci
transduktori
Stimulus  Nervni signal

Receptorni potencijal

Senzorna transdukcija
 Stimulus svetlo

Thalamus LGN

Sensory
Receptor Primary Sensory occipital lobe
(modified Cortex
neuron)
photoreceptors Perception
Other Cortical
Areas

Response
 LGN

Visual
Field
Retina Primary
Visual
Cortex
 Visuelni putevi
Visuelna area
thalamus-a
Optic
nerve

Optic
chiasm
Optic
Retina
tract

Visuelni
cortex
 Ukrštanje vidnih puteva

Optic nerve
Optic chiasm
Optic tract

Lateral geniculate nucleus

Optic radiation

Primary visual cortex

 CGL-LGN

Vizuelne informacije
iz retine prema mozgu
mapirane su da stalno
zadržavaju prostorni
raspored koji LGN
takođe zadržava i
tako ga dostavlja u
vizuelni korteks
 Okcipitalni korteks

Različita polja procesuju različite aspekte vizuelnih

informacija V1 = kretanje, oblik & boju informacije su
razdvojene
Fiziološke osnove percepcije
govora: Čulo sluha anatomija i
fiziologija
 Čulo sluha:
spoljnje/srednje/unutrašnje uvo

V= Spoljnje uvo
S = Srednje uvo V
S U
U = Unutrašnje
 Čulo sluha:
spoljnje/srednje/unutrašnje uvo
Spoljašnje uvo

1. Ušna školjka
2. Spoljašnji ušni kanal
(meatus acusticus externus)

3. Bubna opna (membrana tympani)

Spoljašnje uvo
Funkcije spoljašnjeg uva
1. Pojačava zvuk preko bubne opne
1-7KHz
Ušni kanal: 4KHz
Pojačavanje: 15-20 DB

2. Lokalizacija zvuka
Levo/Desno:
Intenzitet + vremenska razlika između ušiju
Napred/nazad/dole/iznad:
različite rezonanse filtriranje zbog interference
talasa
 Srednje uvo

1. Ušne koščice:
1. Malleus (čekić)
2. Incus (nakovanj)
3. Stapes (uzengija)

2. Ovalni prozor
(fenestra ovalis)

3. Eustachiova tuba
Srednje uvo + Eustachiova
tuba
Srednje uvo : koščice
Funkcije srednjeg
uva
1. Redukcija impedancnog neslaganja
vazduh srednjeg uha  kohlearna tečnost
(mala impedansa) (velika impedansa)

2. Zaštita od prejakog zvuka

Funkcije srednjeg uva: impedansno
neslaganje> narastanje pritiska
1. Velika površina bubne opne  mali ovalni otvor
35 : 1

2. Aktivnost poluge: incus (kratak)  malleus

(dug)
1 : 1.15

3. Gubitak čvrstine (izvijenost, ispupčenje) pri

kretanju bubne opne
Narastanje veće od 30 dB (pri
f=1000Hz)
 Funkcije srednjeg uva :
Zaštita od jakog zvuka: stapedius

Stapedius: povlači stapes od ovalnog prozora

 Funkcije srednjeg uva :
Zaštita od jakog zvuka: tensor
tympani

Tensor tympani: vuče bubnu opnu prema untrašnjem uhu

 Funkcije srednjeg uva : Zaštita
od jakog zvuka
Stapedius: povlači stapes od ovalnog prozora

Tensor tympani: vuče bubnu opnu prema untrašnjem

uhu

Smanjuje se pokretljivost ušnih koščica!

Redukuje se transmisija nižih frekvenci <1-2KHz
Aktiviranje kada zvuk ima snagu veću od 82 dB u
odnosu na normalan zvuk
Tipičan gubitak 5-10 DB
Problem je: 1. Nije efikasno protiv visokih frekvenci
2. vremensko kašnjenje 10-50 msec
 Unutrašnje
uvo:
Sastoji se iz 2
senzorna sistema :
Vestibularnog
Auditorni
Unutrašnje uvo:
Unutrašnje uvo: kohlea
Unutrašnje uvo: kohlea
Unutrašnje uvo: kohlea
 Unutrašnje uvo: kohlea

Baza: Apex (vrh):

uži širi
čvršći (zategnut) manje čvrst

 
visoke frekvence niske
 Unutrašnje uvo: 25Hz

bazilarna membrana 50Hz

100Hz

200Hz

400Hz

800Hz

1600Hz
Kohlea uzdužni presek
Unutrašnje uvo: Kortijev organ
Konduktivna: Sensorineuralna:
Otosclerosis:
okoštavanje
Otitis Media: oštećenje slušnih ćelija:
cepanje bubne tečnost u šupljini
cerumen
oštrćenje nerva:
Frekventno
poređenje
tonalnih
audiograma:

1. Nijedan ton ispod slušnog praga prosčan čovek ne može da čuje.

2. U svakoj tačci krive ton se čuje podjednako.
3. Kriva audiograma postaje jednoličnija na višem intenzitetu. Prag krive bola
je takođe monoton.
4. Čovekov sluh je senzitivniji u regionu od 1000 – 4000Hz: zvukovi ovih
frekvenci se lakše čuju. Senzitivnost je značajno manja na nižim i visokim
frekvencama.   
Zašto nije dobro biti kokoška?
• Tuna  50-1,100 Hz
• Kokoška  125-2,000 
• Ribe 20-3,000

• Čovek 64-23,000

• Pas 67-45,000
• Mačka 45-64,000

• Miš 1,000-91,000 
• Slepi miš 2,000-
110,000 
• Moruna 1,000-123,000
• Morsko prase75-150,000
Vestibularni sistem
• Sastoji se od 3 polukružna
(semicirkularna) kanala
• Deli tečnost sa kohleom
• Kontrola ravnoteže
• Ne učestvuje nimalo u
sluhu
Vestibularni sistem reaguje na rotacione i linearne
promene pozicije tela u prostoru

Vestibularni sistem sastoji se od 3 semicirkularna

kanala i 2 otolitna organa utrikula i sakula (utricule,
saccule) koji su ispunjeni endolimfom
Osnova svakog
semicirkularnog kanala
proširena je u ampulu
gde se nalaze senzorni
receptori za rotaciono
ubrzanje tzv. cristae.
Svaka krista se sastoji od želatinozne mase (cupula) koja
kada je gurne (potisne) endolimfa aktivira kinocilije
receptornih ćelija koje su utopljene u nju.
Kada glava počne da se okreće endolimfa zbog inercije ne
može to da prati u istom smeru. Ovo povlačenje endolimfe
aktivira kupulu i njene kinocilije u smeru suprotnom od
kretanja glave
Međusobno su semicirkularni kanali postavljeni pod pravim
uglom i zaklapaju sve tri prostorne ose. Usled toga su
senzitivni i mogu da detektuju rotacije u sve tri prostorne ose.
Senzorni receptori za linearno ubrzanje unutar utricule i
macule se nazivaju macule.
Svaka makula sastoji se od želatinozne mase (otolitne
membrane) u kojoj su utopljeni mali kristali kalcijum
karbonata i trepljasti nastavci receptornih ćelija
Makule utrikula su orjentisane horizontalno kada je
glava u uspravnoj poziciji. One su senzitivne na
horizontalno kretanje
Kada se glava kreće napred ili zabacuje unazad otoliti u
želatinoznoj membrani kreću se unazad usled inercije
draže cilie usled čega se depolarizuju receptorne ćelije
i generišu akcioni potencijali. brzina okidanja senzornih
nerava srazmerno narasta.
Neuralni signali iz vestibularnog sistema kreću se duž
vestibulokohlearnog nerva i prenose informacije do
vestibularnih jedara u moždanom stablu i malom mozgu gde
se kombinuju sa propriocptivnim signalima.

Nervni putevi iz vestibularnih jedara obezbeđuju važne

informacije koje sinhronizuju pokrete očnih jabučica sa
pokretima glave i tela čime se stabilizuje slika u retini
Čulo ukusa
• Lingvalne papile; četiri tipa
– Fungiformne
– Foliatne
– Cirkumvalatne
– Filiformne
• Opis procesa transdukcije različitih
kategorija ukusa
• Opis puteva uključenih u senzacije ukusa
 Lingvalne papile
foliatne
cirkumvalatne

fungiformne

filiformne
(nemaju ukusne
pupoljke)
 Fungiformne papile

• Individualne razlike u gustini ovih

papila su velike
• Razvoj in utero
– U 15 nedelji: razvijen je ceo broj
ukusnih pupoljaka
– U 20 nedelji: ukusni pupoljci po broju i
zrelosti uporedljivi sa onima na porođaju
 Foliatne papile
• Nabori, ili grebeni i žlebovi na zadnjoj polovini
jezika.
• 120 – 140 ukusnih pupoljaka u svakoj folijatnoj
papili
• ~1000 folijatnih papila ukusnih pupoljaka na
svakoj strani jezika u žlebovima ispod površine
jezika
• 1/3 svih ukusnih pupoljaka kod čoveka
 Cirkumvalatne papile
• Raspoređene u obliku slova V sa vrhom na bazi jezika

• 8 – 12 papila; deo onih koje su iznad površine jezika ne

sadrži gustativne pupoljke
 Cirkumvalatne papile

• Okružene rovom velikog broja

gustativnih pupoljaka (200 – 700)
• 2,400 – 8,000 gustativnih pupoljaka u
cirkumvalatnim papilama
• ½ svih gustativnih pupoljaka kod
čoveka
Papile i gustativni pupoljci
gustativna pora

microvili

bazalna ćelija nerve

 Gustativni pupoljci

Gustativni pupoljci su sastavljeni od

nekoliko tipova ćelija:
• Različite receptori za ukus
• Nezrele receptorske ćelije
• Periferni deo senzorni neuroni
• Bazalne ćelije
Gustativni pupoljci obrt (turnover)

• 50% gustativnih pupoljaka živi 10

dana
• 25% oko 20 dana
• 10% (najmanje) oko 30 dana
Prenos gustativnih draži: so/slano
jon kanal
ćel membrana

- Natrijum ili kalijum prolazi

Na+ K+ kroz pasivne jonske kanale
ćelijske membrane

- Izaziva direktnu
depolarizaciju gustativnog
pupoljka
+++

Neurotransmiter
Kaskada oslobađanje
Prenos gustativnih draži: kiselo/kiselina

jon kanal
ćel membrana

K+ H+ - Hidrogen jon prolazi kroz

pasivne jonske kanale
ćelijske membrane
- Blokira se protok
kalijuma kroz druge kanale
- Izaziva direktnu
depolarizaciju gustativnog
+++ pupoljka

Neurotransmiter
Kaskada
Prenos gustativnih draži: slatko
Specifični receptor ćel membrana
u mikrovilu ćelijske
membrane - Pozitivni joni prolaze preko
ćelijske membrane izaziva
direktnu depolarizaciju
ILI
- Koncentraciju molekula
unutar ćelije menja putem
kaskadnih reakcija

Neurotransmiter
Kaskada
Prenos gustativnih draži: gorko
Specifični receptor u ćel membrana
mikrovilu ćelijske
membrane - Pozitivni joni prolaze
preko ćelijske membrane
izaziva direktnu
depolarizaciju
ILI
- Koncentraciju molekula
unutar ćelije menja se
putem kaskadnih reakcija
PROP
Neurotransmiter
Kaskada
 Prenos gustativnih draži: Umami
Specifični receptor ćel membrana
u mikrovilu ćelijske
membrane - Positivni joni prolaze e
preko ćelijske membrane
izaziva direktnu
depolarizaciju
ILI
- Koncentraciju molekula
unutar ćelije menja se
putem kaskadnih reakcija

Neurotransmiter
Kaskada
Prenos gustativnih draži:
Umami/glutamat, mast?
jon kanal
ćel membrana

- Masne kiseline blokiraju

protok kalijumovih jona van
ćelije
K+
+++

Neurotransmiter
Kaskada
 Gustativni nervni putevi
Receptori Aferentna vlakna
gustativni se nalaze u
pupoljci kranijalnim
sinapse aksoni nervima VII, IX,
aferentni and X

Ulaze u tractus
solitarius medule
Projekcija
gustatorni nukleusi:
primarno
tanka kolumna ćelija
ipsilateralna u
u rostralnom delu
talamusu
Compleksa tractus
solitariusa
 Gustativni nervni putevi

Projekcija parvocellularni deo

primarno ventral posterior
ipsilateralna u medial nucleus
talamusu Ćelije su grupisane
Post-central gyrus: odvojeno od
somatosensorni neurona koji
korteks prenose druge
draži sa jezika

Anterior-insular cortex
- superior & inferior insula
- operculum
 Gustativni nervni putevi

tractus solitarius Projekcije ipsilateralne

medulla pontine aree za ukus
(parabrachial nuclei)

Limbički sistem i
hipotalamus

Ukazuju na mogući značaj afektivnih

kvaliteta gustativne percepcije
ČULO MIRISA
• Fuziologija čula mirisa
– Senzorni organ
– Nervni putevi
– Transdukcija prenos draži
Čulo mirisa
Najmanje dominantno
od čula koje primaju
draži udaljene
(distalne) od ljudskog
tela.

Važno jer može da

detektuje štetne
stimulus
Senzorni olfaktorni organ

Olfaktorni region
Glomeruli

Aksoni

Mukosa
Senzorni olfaktorni organ

• Cilije: dlačice; sadrže receptorne

molekule za mirisne supstance
• Mukoza/mukus: sluzava supstanca;
sadrži olfactory binding protein koji
pomaže spajanje mirisnih molekula sa
mukusom
– Štiti receptore i mozak od infekcije
 Glomeruli

Axons

Mucosa
 Glomeruli

Axons

Mucosa
• Fuziologija čula mirisa
– Senzorni organ
– Nervni putevi
– Transdukcija prenos draži
• Funkcionalne promena tokom vremena
– Efekti pri izlaganju mirisima
– Promene tokom života
– Neuralnaplastičnost
• Ukus i miris – ukršteni-modalni efekti
 Glomeruli

Axons

Mucosa
 Nervni putevi čula mirisa
• Olfaktorni nerv/olfaktorni trakt:
snopovi aksona primarnih olfaktornih
neurona
 Nervni putevi čula mirisa
• Glomeruli: grozdovi spojeva aksona
primarnih olfaktornih neurona i
dendrita mitralnih ćelija u
olfaktornom bulbusu
 Nervni putevi čula mirisa
kt Piriform cortex:
tr a
rni primarni senzorni
t o
lf ak korteks za miris
i o
a ln
t er
La

Olfactorni bulbus

Limbički sistem
Nervni putevi čula mirisa
• Fuziologija čula mirisa
– Senzorni organ
– Nervni putevi
– Transdukcija prenos draži
• Funkcionalne promena tokom vremena
– Efekti pri izlaganju mirisima
– Promene tokom života
– Neuralnaplastičnost
• Ukus i miris – ukršteni-modalni efekti
Specifični receptori
reaguju na specifičan
miris
Transdukcija olfaktornih draži
Transdukcija
Svaki miris izaziva
odgovor nekog
glomerula: svaki
primljeni signal je
uglavnom iz jednog
tipa receptora
“mapa mirisa” –
karakteristike
aktivnosti reflektuju
stimulaciju
specifičnih mirisa