-

EKSPRESIONIZAM-
 Istovremeno i paralelno sa fovizmom u centralnoj i
severnoj Evropi se razvijao ekspresionizam.
Ekspresionizam, kao umetnost koja izražava unutrašnju,
psihološku sadržinu, prisutan je i u drugim epohama, ali
se kao pokret u modernoj umetnosti javio u Nemačkoj
1905. godine, kada je jedna grupa umetnika osnovala u
Drezdenu, grupu "Most", nešto kasnije u Minhenu grupu
"Plavi jahač" i još kasnije, posle Prvog svetskog rata,
takođe u Nemačkoj, grupu "Nova stvarnost" ili "Nova
objektivnost". Nosioci tog talasa ekspresionizma u
Nemačkoj više su bili povezani shvatanjem života nego
stilom i formalnim rešenjima, više subjektivnim
raspoloženjem i emocijama, a manje izgledom dela i
Krik-Edvard Munk vrstom medijuma kroz koji će se izraziti.
Kroz predmet koji slikaju, ekspresionisti izražavaju bolesna stanja modernog čoveka,
njegovu teskobu, paniku i otuđenost. Prirodu i sredinu okosebe oni su doživljavali kao
neprijateljsku i nečovečnu, zbog čega im je slika stvarnosti deformisana i iskrivljena.

Anksioza The Seine at Saint-Cloud - Edvard Munk

Siromaštvo, bolesti, prostitucija i alkoholizam su pojave modernihvelegrada i kao
takve prožimaju, pored likovne umetnosti i književnosti, film i pozorište. Svoju
unutrašnju stvarnost umetnici su poistovetili sa delom - slikom, grafikom ili
skulpturom - pa su boje i oblici na njihovim slikama sirovi, rudimentarni, oni su
simboli čovekove sudbine.

Aleksej fon Javlenski - Young Girl with a Flowered Hat Mystical head
 U ekspresionizmu, kao izrazu određenog odnosa prema stvarnosti koji je u najbližoj
vezi sa modernim individualizmom, naglašavanje likovnih sredstava i deformacija
kompozicije i figure bili su vizuelni gestovi kojima je umetnik u sliku prenosio
ntimno iskustvo nelagode, putem kojih je izricao emocionalno obojene poruke ili se oslobađao
emocija. Veze između vizuelnog izraza i unutrašnjeg života čoveka ili njegove neuroze bili su u
kasnijim fazama ekspresionizma toliko naglašeni da se taj pokret ponekad opisuje kao "egzaltirano
iznošenje subjekta na scenu". Zato je i u svojim najbenignijim predstavama nosio izvestan društveni
izazov.

Zitno polje sa vranama-Vinsent Van Gog

blue nude with straw hat yoga mat
Ernst Ludwig Kirchner
 U stilskom pogledu
ekspresionisti su
nejedinstven pokret, mada ih
formalna rešenja, kada je u pitanju
slikarstvo, najviše približavaju
francuskim fovistima. Kod fovista je
boja formalni elemenat i kao takva
vidljiva u umetničkom delu; kod
ekspresionista boja je simbol
unutrašnje nevidljive sadržine. Ovu
Portrait of Eduard Kosmack
razliku su najbolje izrazila dva slikara: -Egon Schiele
Matis, glavni predstavnik fovizma, koji
je rekao da je slika "ritmičko
raspoređivanje boje i linije na
površinu" i Edvard Munk - predstavnik
ekspresionizma - koji je rekao da
"umetničko delo može da dođe samo iz Portrait de Mario -Amedeo Modigliani
unutrašnjosti čovekove".
 Amerikanci su se upoznali sa
fovistima na izložbama počev od
1908. godine, a posle Prvog svetskog
rata u Americi je poraslo
interesovanje i za nemačke
ekspresioniste. Međutim, američki
slikari su sporo prihvatali novi
pokret. U toku dvadesetih godina XX
Les Masques et la Mort-James Ensor
veka središte ekspresionizma u
Novom svetu bio je više Meksiko
nego Sjedinjene Američke Države.

The Lovesick Man-George Grosz

Kravar-Ivan Radovic
Lively Landscape with Clouds-Gabriele Münter
Mime Your P’s and Q’s-June Valentine
 Contemporary portraits by Jacqueline Hoebers
Artistin Marcella-Ernst Ludvig Kirhner

Weeping Nude-Edvard Munk

 Reflexiones-Alina Anon

Na pragu vecnosti-Vinsent Van Gog

Expressionism portraits-Alexandra Mantzari
-KRAJ-
Teodora Jaglicic II/2