NASTAVNI PREDMET-KINEZIOLOGIJA 2

III PREDAVANJE
*Analiza pokreta,
*Pokreti glave i vrata,
*PokretI kičmenog stuba

Prof. dr Milorad Jerkan

 Potreba za kretanjem je sastavni deo
svakog živog bića
• Pokret je promena mesta jednog
tela u prostoru u određenom
vremenu u odnosu na drugo telo.
• Analiza kretanja živog tela daleko je
složenija od analize kretanja nežive
prirode u fizici zato što se osim
mehaničkih osobina moraju
sagledavati i biološki uslovi
organizma.
• Prilikom kretanja organizam je
izložen dejstvu spoljašnjih sila ali i
unutrašnjih kojima mišići deluju na
kosti za koje su vezani.
 Kretanje čoveka

• Biomehanika je mehanika tela – objašnjava kako se

telo ponaša u odnosu na fizičke i mehaničke zakone
• Kosti posmatramo kao poluge, zglobove kao oslonce
tih poluga a mišiće kao pokretače poluga.
• Kretanje čoveka je složeno, neravnomernog
ubrzanja, a sastoji se od prostih kretanja: translacija
i rotacija
• Obzirom da su linearno i ugaono kretanje jednostavni
oblici kretanja, složeno kretanje se prilikom analize,
može razložiti na njegovu linearnu i ugaonu
komponentu
 Analiza kretanja
• Može se analizirati kretanje ili održavanje položaja
celog tela ili njegovih pojedinih segmenata.
• Da bi razumeli ljudsko kretanje, moramo poznavati
strukturu sastavnih delova aparata za kretanje
(kostiju, zglobova, mišića) i kako fizički zakoni
kretanja upravljaju tom strukturom (mehanika).
• Dobijanje podataka analizom normalnih pokreta
koristi se radi tretmana poremećaja u pokretljivosti.
 Podrazumeva se da se zna:
• Superiorno: bliže glavi
• Inferiorno: dalje od glave „
• Anteriorno: ka prednjem delu tela (ventralno)
• Posteriorno: ka zadnjem delu tela (dorzalno) „
• Medijalno: ka srednjoj liniji tela
• „Lateralno: od srednje linije tela „
• Proksimalno: bliže trupu
• Distalno: dalje od trupa
• „Superficijalno: ka površini tela „
 U vezi sa pokretima sagledavamo:

• Segment koji se pokreće,

• Vrstu pokreta
• Ravan i osovinu pokreta
• Obim pokreta
• Mišiće koji učestvuju u pokretu i kojom
vrstom kontrakcije deluju
• Koji zglobovi učestvuju u ispitivanom pokretu
• Koji nervi inervišu angažovane mišiće
 Kičmeni stub (KS) ili kičma – koštani
stub izgrađen od pršljenova
Statičku, dinamičku i zaštitnu ulogu

• Obezbeđuje stabilnost i držanje tela u uspravnom položaju

• Omogućuje pokretljivost glave, vrata i trupa
• Štiti kičmenu moždinu od oštećenja
• Apsorbuje i umanjuje udarce i potrese
Kičmeni stub mora ispuniti suprotne
zahteve:
• Da bude dovoljno čvrst da obezbedi
stabilnost
• Da bude dovoljno pokretljiv
 Osnovne uloge KS omogućene su specifičnom
građom – vertikalni niz kratkih kostiju

• Kičmeni stub se satoji od 32-33

pršljena
• 7-vratnih
• 12-leđnih
• 5-lumbalnih
• 5-sraslih sakralnih (čine sakralnu
ili krsnu kost – oss sacrum)
• 3-4 srasla kokcigealna (čine
trtičnu kost - oss coccygis)
• Fiziološke krivine
 Zglobovi kičmenog stuba
U vratnom delu:
• Apofizarni (fasetni) zglob Unkovertebralni ili luškinov
zglob – od trećeg do sedmog
• Intervertebralni
vratnog pršljena
• Unkovertebralni - processus
uncinatus sa telom pršljena
• Atlantookcipitalni
• Atlantoaksijalni
U torakalnom i lumbalnom
delu:
• Apofizarni zglob i
• Intervertebralni
 Apofizarni, fasetni zglob
• Sastoji se iz ravnog
donjeg nastavka
(processus articularis
inferior ) gornjeg
pršljena i ravnog
gornjeg nastavka
donjeg pršljena
(processus articularis
superior)
 Discus intervertebralis
• Tela pršljenova spojena
su međupršljenskim
diskusima
• Diskus se sastoji iz
fibroznog prstena
(anulus fibrosus) i
mekog jedra (nukleus
pulposus)
• Omogućuju bolju
pokretljivost ali i
amortizaciju kičmenog
stuba
Ligamenti kičmenog stuba
• Lig.longitudinale
anterior
• Lig.longitudinale
posterior
• Lig.interspinosus
• Lig.flava
 Faktori pokretljivosti u pojedinim
delovima kičmenog stuba
• Broj pršljenova - veća je pokretljivost određenog
dela KS ukoliko je veći broj
• Visina pršljenskog tela – veća je pokretljivost ako
su pršljenska tela viša
• Prečnik pršljenskog tela – ako je prečnik manji,
pokretljivost je veća
• Visina mešupršljenskih diskusa – veća je
pokretljivost što su viši
• Položaj rtnih nastavaka – bolja je pokretljivost
ako su oni kraći i uži i paralelnije postavljeni
 Pokretljivost kičmenog stuba u celini
• Pokretljivost između dva susedna pršljena je
minimalna, ali pokreti kičme u celini kao zbir
većeg broja malih pokreta, imju prilično veliku
amplitudu.
• Razlikuje se pokretljivost pojedinih delova KS:
vratnog, leđnog i slabinskog dela.
 Krivine kičmenog stuba
• Normalne krivine kičmenog stuba, pri
posmatranju sa strane su: vratna lordoza, leđna
kifoza, slabinska lordoza i krsno repna krivina
• Posmatran sa zadnje ili prednje strane kičmeni
stub je prav. Niz rtnih nastavaka čini vertikalni
grben, i može se opipati ispod kože.
• (može se kod većine ljudi uočiti fiziološka skolioza
torakalnog dela u zavisnosti da li se radi o desno-
ili levorukim osobama)
 Zašto su krivine kičmenog stuba
fiziološke:

• Tokom filogenetskog razvoja formirale su se

krivine kičmenog stuba da bi se:
• sprečili grubi sudari koštanih nastavaka
pršljenova
• Omogućila veća pokretljivost i otpornost
 Zglobovi glave i vrata
• Glava je u kontaktu sa vratnim delom
kičmenog stuba i najveći broj pokreta izvodi
sa vratom
• Atlanto okcipitalni zglob - kontakt između
glave i vrata .
• Zglobne površine lobanje su condylus
occipitalis a atlasa fovea articularis cranialis
• Naziva se gornji zglob glave
• Pokreti su fleksija, ekstenzija, lateralna
fleksija
• Artrokinematički: prednje klizanje sa
ekstenzijom i zadnje klizanje sa fleksijom
1. i 2. vratni pršljen atlas i axsis
Donji zglob glave – atlantoaksijalni
• Spoj između 1. i 2. vratnog pršljena
• Vertikalni nastavak drugog vratnog pršljena
(dens axis) uvučen je u prostor između
prednjeg luka atlasa i poprečne veze atlasa.
• Tako se glava zajedno sa prvim vratnim
pršljenom rotira oko densa aksisa (zubnog
nastavka drugog vratnog pršljena)
 Pokreti glave i vrata
• Prilikom izvođenja ekstenzije vratna lordoza se
naglašava
• Pri izvođenju fleksije vratna lordoza se gubi
• Rotacija se jednim delom odvija u
međupršljenskim zglobovima a najvećim
delom odvija se u atlantoaksijalnom zglobu.
-Zahvaljujući vertikalnom nastavku drugog
vratnog pršljena koji se uvlači u prostor između
prednjeg luka i poprečne veze atlasa.
• Glava zajedno sa atlasom rotira oko ovog
nastavka. Obim pokreta je 30˚ na svaku stranu.
 Pokreti glave i vrata: fleksija,
ekstenzija, lateralna fleksija i rotacija
• 50% pokreta fleksije odvija se u gornjem zglobu
glave a ostalih 50% u intervertebralnim
zglobovima.
• Obim pokreta od potpune fleksije do potpune
ekstenzije iznosi 90˚
• Bočna fleksija iznosi po 45˚ na svaku stranu
takođe se odvija delom u gornjem zglobu glave a
delom u zglobovima između ostalih pršljenova
• Ravni i osovine pokreta
 Veći pokret rotacije ide uz fleksiju
• Svaki pokret rotacije glave i vrata praćen je izvesnim
bočnim naginjanjem vratnog dela kičme i obratno.
• Ovaj drugi pokret je rezultat zatezanja krilastih veza
(ligg. alaria). Ovi ligamenti spajaju dens i kondil
okcipitalne kosti pa pri većoj rotaciji zatezanje ove veze
se smanjuje naginjanjem glave na suprotnu stranu i
omogućava veći obim pokreta rotacije.
• Takođe i bočno naginjanje glave
dovodi do rotacije glave na
suprotnu stranu iz istog razloga.
Vratni deo kičme je najpokretljiviji
Zahvaljujući :
• relativno visokim međupršljenskim diskusima
• obliku pršljenova i manjem prečniku pršljenskih
tela
• Rtni nastavci su kratki i uzani

• Mišići koji pokreću glavu svojim gornjim

pripojima spojeni su za kosti lobanje a donjim za
vratni deo KS, trup ili ramrni pojas
 Mišići pregibači
(fleksori) glave i vrata

m.sternocleidomastoideus
m.longus capitis
m.longus colli
m.scalenus anterior
m.scalenus medius
m.scalenus posterior

m.rectus capitis anterior

mm.suprahyoidei et
infrahyoidei
 m.sternocleidomastoideus (SCM)
Pripoji:
• manubrium sterni
• medijalni deo klavikule
• spoljna strana mastoidnog nastavka (temporalna
kost) i na okcipitalnoj kosti
Inervacija
• nervi cervicales (C2,3) i
• nervus accessorius
Funkcija:
• fleksija,
• bočna fleksija i
• kontralateralna rotacija vrata
 m.sternocleidomastoideus
• Ovaj mišić je fleksor glave i
vrata samo ako je glava
fiksirana prema gornjim
vratnim pršljenovima (ako
glava ne bi bila fiksirana,
kontrakcija bi izazvala
ekstenziju gornjih i fleksiju
donjih vratnih pršljenova.
• On je fleksor u zglobovima
kičme a ekstenzor u
atlantookcipitalnom zglobu
m.SCM je fleksor glave i vrata ako
se oba parna mišića kontrahuju
istovremeno
 m.longus capitis
• Prednja strana baze
okcipitalne kosti
• Processus transversus lll
do Vl vratnog pršljena
• Inervacija- cervikalni
nervi
• Funkcija: fleksija glave i
vrata u zglobovima
vratne kičme
• Pars obliqua superior –u
rotaciji na istu stranu m.longus colli
• Pars verticalis
• Pars obliqua inferior- u
rotaciji na suprotnu stranu
• Pripoji: od atlasa preko
processus transversus lll -Vll
vratnog do l-lll grudnog
pršljena
• Inervacija: cervikalni spinalni
nervi
• Funkcija: fleksija glave i
vrata i pojedini delovi u
rotaciji
 mm.scaleni - inervišu ih cervikalni
spinalni nervi
• m.scalenus anterior et
medius - od processusa
transversusa vratnih
pršljenova do prvog
rebra
• m.scalenus posterior –
do spoljašne površine
drugog rebra
• Funkcija: fleksija i
lateralna fleksija
 Mišići opružači, ekstenzori glave i
vrata
• m.trapezius (gornji deo)
• m.iliocostalis cervicis
• m.longissimus capitis
• m.longissimus cervicis
• m.spinalis capitis
• m.spinalis cervicis

• m.splenius
• m.semispinalis capitis
• m.rectus capitis
posterior major et minor
 m.trapezius
• Sastoji se iz tri dela:
• 1.pars ascendes (gornji)
• 2.pars transversa (srednji)
• 3.pars descendes (donji)
• Pripoji: okcipitalna kosti – linea
nuchae superior i protuberancia
occipitalis externa, lig.nuchae,
rtni nastavci od Vll vratnog do
Xll torakalnog pršljena, lateralni
deo klavikule i spina skapule
 m.trapezius (gornji deo) ili pars
descendes
• Pripoji: na okcipitalnoj kosti –
linea nuchae superior i
protuberancia occipitalis
externa, lig.nuchae i spoljašnja
trećina zadnje ivice ključne kosti
• Funkcija: ekstenzija, bočna
fleksija glave i vrata i rotacija
na suprotnu stranu
-Podizanje ramena
• Inervišu ga nervi cervicales
(C2,3,4) i n. accessorius
 m.iliocostalis cervicis
• Deo je m.iliocostalis-a
• Pripoji:- processus transversus
lV, V i Vl C
-gornja ivica lll –Vl rebra
• Inervacija: zadnje grane
kičmenih nerava
• Funkcija: ekstenzija, lateralna
fleksija i kontralateralna
rotacija vrata
 m.longissimus capitis
• Deo je dugog leđnog
mišića
• Pripoji: mastiodni nastavak
i poprečni i zglobni
nastavci poslednja četiri
vratna i prva tri leđna
pršljena.
 m.longissimus capitis
• Funkcija: ekstenzija,
lateralna fleksija i
kontralateralna rotacija
glave i vrata
• Inervišu ga zadnje grane
cervikalnih nerava
 m.longissimus cervicis
• Deo je dugog leđnog
mišića
• Pripoji: poprečni
nastavci poslednjih šest
vratnih pršljenova i
prvih pet leđnih
• Funkcija: ekstenzija,
lateralna fleksija
 m.semispinalis capitis
• Pripoji:
Okcipitalna kost i poprečni
nastavci poslednja četiri
vratna i prvih šest leđnih
pršljenova.
• Funkcija: ekstenzija,
lateralna fleksija i
kontralateralna rotacija
glave i vrata.
 Mišići koji izvode lateralnu fleksiju
glave i vrata
• Istovremenom
• m.SCM
kontrakcijom mišića
fleksora i ekstenzora sa • m.scalenus anterior,
iste strane vrata • m.scalenus medius
nastaje lateralna fleksija • m.scalenus posterior

• m.splenius
• m.longissimus capitis
• m. trapezius
• m. rectus capitis lateralis
 m.splenius capitis et
cervicis
Pokreti glave i
vrata
 Mišići rotatori glave i vrata
Na istu stranu
• m.longus colli (pars obliqua superior)
• m.obliqus capitis inferior
• m.splenius
Na suprotnu stranu
• m.longus colli (pars obliqua inferior)
• m.obliqus capitis superior
• m.SCM
m.obliqus capitis inferior m.obliqus capitis superior
 Analiza pokreta
torakalnog i lumbalnog
dela kičmenog stuba
Torakalni (grudni, leđni) deo kičmenog
stuba
• Sastoji se od 12 grudnih
pršljenova
• 1.grudni pršljen je po
građi sličan vratnim
• 12.grudni je sličan
lumbalnim
• Najveći deo obima
pokreta se odvija u tim
delovima
• U ostalim zglobovima
ovog dela KS pokreti su
minimalni
 Pokretljivost torakalnog dela je mala
• Rtni nastavci su dugački
i kosi
• Međupršljenski kolutovi
su niski
• Zglobovi sa rebrima
takođe smanjuju
pokretljivost
• Lateralna fleksija je 30˚
• Rotacija iznosi 20˚
 Lumbalni (slabinski) deo kičmenog
stuba
• Međupršljenski
prstenovi su visoki,
naročito između L5 i S1
• Poprečni nastavci su
uzani
• Rtni nastavci su
paralelni
• Fleksija - 40˚
• Ekstenzija - 30˚
• Lateralna fleksija 25˚
• Rotacija - 10˚
 Krsno-repna krivina
• Važan je deo kičmenog stuba za održavanje
stabilnosti – veliki broj pripoja mišića
• Sastoji se od 5 sraslih sakralnih kostiju i trtične
kosti.
• Nema ulogu u pokretljivost KS, već u
obezbeđivanju stabilnosti.
 Mišići fleksori trupa:

• m.rectus abdominis
• m.obliqus abdominis internus
• m.obliqus abdominis eksternus

• m.SCM
• mm.scaleni
• m.transversus abdominis
• m.pyramidalis
• m.psoas major
 Fleksija trupa
• Pri fleksiji trupa u celini, dolazi do formiranja
jedinstvenog luka KS- gubi se cervikalna i
lumbalna lordoza i dolazi do pojačanja torakalne
kifoze.
• Izvodi se mišićima abdomnalnog i vratnog dela
• Potrebno je angažovanje fleksora sa obe strane
trupa (leve i desne)
• Ukoliko postoji jednostrana slabost ili
kontraktura nekog od mišića, nastaje deformitet
KS u vidu skolioze.
 m.rectus abdominis
pravi trbušni mišić
Pripoji:
• Processus xyphoideus
(sternum)
• Rskavice V, Vl i Vll rebra
• Prednja strana pubične
kosti
Inervacija :
• Interkostalni nervi
 Funkcija m.rectus abbdominis
Fleksija trupa u Naginjanje karlice unazad u
zglobovima kičmenog lumbosakralnom zglobu
stuba
 m.rectus abdominis
• Slabost ovog mišića dovodi do povećanja
razmaka između grudnog koša i simfize,
naglašava se lordoza, karlica se naginje
napred, trbuh je opušten, a stajanje i hodanje
je otežano.
 Test pokret za m.rectus abdominis
U ležećem položaju ovaj mišić izvodi fleksiju trupa dok se
lopatice ne odvoje od podloge.
Dalji pokret savijanja trupa nije pod dejstvom ovog
mišića, već mišića fleksora natkolenice.
Ekstenzija trupa
Prilikom pokreta
ekstenzije gubi se
leđna kifoza a
vratna i lumbalna
lordoza postaju
izraženije
 Mišići ekstenzori trupa
• m.erector spinae (opružač kičmenog stuba)
-m.spinalis dorsi (rtenični mišić)
-m.longissimus dorsi (najduži mišić leđa)
-m.Iliocostalis (bedrenorebarni)
• m.quadratus lumborum (četvrtasti slabinski)
• m.transversospinalis (semispinalis, multifidus,
rotatores)
• Mm.interspinales (međurtenični)
• mm.intertransfersarii (međupoprečni)
 m.erector spinae
(opružač kičmenog
stuba)
1.-m.spinalis dorsi
2.-m.Iliocostalis
3.- m.longissimus
dorsi
 m. spinalis dorsi
Pripoji
• Rtni nastavci svih leđnih
i prva 2 slabinska
pršnjena.
m.Iliocostaclis dorsi
Pripoji:
Na svih 12 rebara
Na 7. vratnom
pršnjenu
Na svim slabinskim
pršljenovima
Na bedrenom
grebenu
Na SIPS
 m. longissimus dorsi - pripoji

• Na poprečnim
nastavcima svih leđnih i
slabinskih pršljenova
• Na poslednjih 11 rebara
• Na krsnoj kosti
(sacrum)
• Na bedrenom
ispupčenju (tuberositas
iliaca)
 m. quadratus lumborum
pripoji i funkcija
• Donja ivica 12. rebra
• Poprecni nastavci četiri
slabinska prsnjenova
• Bedreni greben (crista
iliaca)

• Lateralna fleksija trupa

• Ekstenzija trupa
• Naginjanje karlice
napred
 m.transversospinalis
poprečnortenični mišić
• Sastoji se iz tri dela:
• 1.mm.rotetores brevis
et longi (rotatori)
• 2.m.semispinalis
(polurtenični)
• 3.m.multifidus
(mnogokraki)
• Inervacija – spinalni
nervi
 m.transversospinalis
funkcija
• Ekstenzija trupa
• Lateralna fleksija
• Kontralateralna rotacija
 m. obliquus abdominis externus
• Pripoji
• Na spoljnoj strani
poslednjih 8 rebara
• Na spoljnoj usni
bedrenog grebena
(pars anterior labii
externi cristae iliacae)
• Na preponskoj kvrzi
(tuberculum pubicum)
• Linea alba
 Funkcija m. obliquus abdominis
externus
• Fleksija trupa
• Lateralna fleksija
• Kontralateralna rotacija

Inervacija:
• Interkostalni nervi
 m. obliquus abdominis internus
• Rskavice od 9. do 12. rebra
• Bedreni greben
• Pubična kost (os pubis)
• Linea alba
• Sopljni deo preponske veze

• Fleksija trupa
• Lateralna fleksija
• Rotacija na istu stranu
(ipsilateralna strana)
 Rotacija trupa
• Zatezanje desnog spoljnog i levog unutrašnjeg
kosog trbušnog mišića rotira trup ulevo –
desno rame se pomera unapred.
• Ako je ispitanik u ležećem položaju rotacija se
pod dejstvom ovih mišića odvija dok se
lopatice potpuno odvoje od podloge, a karlica
ostaje na podlozi. Pokret je rotacija uz fleksiju
trupa.
 m.transversus abdominis
• Poprečni trbušni mišić
• Najdublji mišićni sloj
prednje bočnog trbušnog
zida
• Od rebara do karlice
• Nema posebnu ulogu u
pokretima trupa
• Održava tonus trbušne
duplje i kontrakcijom
potiskuje trbušne organe.
Mišići prednje bočnog trbušnog zida
raspoređeni su u 4 sloja
 Mišići prednje bočnog trbušnog zida
• Aponeuroze levih i desnih
mišića sjedinjuju se i
obrazuju snažnu tetivnu
ploču na prednjem delu
trbuha.
• Ona ima na sredini
zadebljanje – linea alba
• Izmedju SIAS i pubične
kosti aponeurotična ploča
zadebljava i obrazuje levu
i desnu preponsku vezu –
lig. inguinale Pouparti
 Bočna fleksija i rotacija trupa
Bočna fleksija trupa Rotacija trupa
• Izvodi se istovremenom • M.splenius
kontrakcijom fleksora i • M.SCM
ekstenzora trupa sa iste • mm.scaleni
strane. • M.transversospinalis
• M.obliquus abdominis
exsternus
• M.psoas major et minor
• M.obliquus abdominis
internus
 Stabilnost pršljenskih zglobova
• Svakodnevne aktivnosti zahtevaju različite
pokrete KS.
• Pokreti se moraju odvijati uz održavanje
stabilnosti međupršljenskih zglobova – to se
postiže delovanjem diskusa, ligamenata i
kontrakcijama mišića.
• Pokreti među pršljenovima se odvijaju preko
složenog zglobnog mehanizma nazvanog
dinamični vertebralni segment.
Dinamični vertebralni segment (DVS)
• Obuhvata sva meka tkiva koja spajaju dva
susedna pršljena: intervertebralni diskus,
zglobne kapsule i ligamente.
• U neutralnoj poziciji KS nukleus pulpozus je
smešten u centralnomdelu diska.
• Pri savijanju se elongiraju ligamenti a
intervertebralni prostor dobija klinasti oblik.
• DVS reaguje tako da teži da ponovo uspostavi
poremećenu ravnotežu.
 Kako reaguje nukleus pulpozus?
• Premešta se na mesto
manjeg pritiska i pri
tome vrši pritisak na
anulus fibrozus i
ligamente. Ove
strukture se odupiru
pritisku i na taj način se
omogućava fiksacija
pršljenova u svakom
novom položaju.
• Mišićni sistem tekođe
deluje kao stabilizirajući
faktor.
 Statičko i dinamičko opterećenje
lumbalnog dela kičmenog stuba
• U toku svakodnevnih aktivnosti najveće
opterećenje trpi lumbalni deo KS.
• Najznačajnija struktura koja savladjuje
opterećenja je diskus intervertebralis.
• Ovi atipični zglobovi izmedju pršljenova
omogućavaju pokrete u sve tri ravni
• Pri pokretima dolazi do naprezanja anulus
fibrozusa, a nukleus pulpozus se ponaša kao
elastično, hidraulično jastuče.
 Nukleus pulpozus – meko jedro
• Nukleus pulpozus se prilagodjava svakom
pokretu kičmenog stuba i omogućava
ravnomernu distribuciju mehaničkih sila.
• Sadrži veliku količinu vode (80%)
• Od 4. decenije opada hidratacija mekog jedra
čime se smanjuje i postaje manje elastično.
• To ubrzava pokrete unutar fibroznog prstena,
dovodi do većih pritisaka i lakšeg oštećenja.
 Oštećenje diskusa
• Opterećenje diskusa je veće ukoliko je ugao
opterećenja nepovoljniji (nagib trupa pri
podizanju tereta)
• Npr. Pri pravilnom podizanju tereta od 50kg
opterećenje 5. lumbalnog pršljena i diskusa
iznosi oko 380kg a pri uglu od 120 stepeni
iznosi 630kg
 Šta je značajno za opterećenje
kičmenog stuba
• Funkcionalnost diskusa
• Ugao nagiba tela
• Veličina opterećenja
• Vrednost ugla izmedju sakruma i 5. lumbalnog
pršljena
 Intradiskalni pritisak
• Ležanje u bilo kom položaju – intradiskalni
pritisak 0.1 MPa
• Opuštena sedeća pozicija i stajanje 0.3 - 0.5 MPa
• Podizanje tereta od 15kg sa pravim ledjima –
1.72
• Podizanje istog tereta sa savijenim ledjima – 2.3
• Intenzivni trening snage - 2.3
 Mišići odgovorni za zaštitu kičmenog
stuba
• Mišići trupa se mogu podeliti u dve
grupe:

1. Globalni sistem (m. rectus abdominis,

m. obliqus abdominis i m. errector
spinae) odgovorni su za pokrete i
održavanje ravnoteže
2. Lokalni sistem (m. transversus
abdominis, m. multifidus). Ovi mišići su
stalno napeti i vrše stabilizaciju zglobova
kičmenog stuba
HVALA NA PAŽNJI