+

Metodologija NIR i publikovanja u

medicini II
Naučne hipoteze
+ Ishodi učenja (learning outcomes) 2

Nakon usvajanja ovog gradiva, moćićete da:

 Objasnite značenje i značaj hipoteze u naučno-istraživačkom
radu
 Idetifikujete tipove hipoteza
 Objasnite zašto su nam potrebne hipoteze
 Identifikujete i kategorišete istraživačke varijable
 Formirate operativne definicije
 Formulišete validnu hipotezu
 Identifikujete karakteristike dobre hipoteze
 Testirate hipotezu
+ Sadržaj 3

 Kratak pregled naučnog metoda

 Značenje hipoteze
 Značenje i tipovi varijabli
 Karakteristike hipoteza
 Kategorije hipoteza
 Formiranje hipoteze
 Testiranje hipoteze
+ 4

Naučni metod
Predstavlja perspektivu, odnosno
pogled na to kako nastaviti sa naučnim
istraživanjem
Sastoji se od zbira istraživačkih
principa i metoda
Pomaže istraživačima da iz svojih
studija dobiju validne rezultate
+
Naučni metod (2)
5

Sastoji se iz sledećih elemenata:

1. Empirijski pristup
2. Opservacije
3. Pitanja
4. Hipoteze
5. Eksperimenti
6. Analize
7. Zaključci
8. Reproducibilnost
+ Istraživačka pitanja i hipoteza
6

 Hipoteza je 4. element naučnog metoda

 Međutim, u nekim istraživanjima ne koristimo
hipotezu
 U kvalitativnim studijama, istraživači
formulišu istraživačka pitanja, a ne ciljeve
(npr. specifične ciljeve istraživanja) ili
hipoteze (npr. pretpostavke koje uključuju
varijable i statističke testove)
+ Istraživačka pitanja i hipoteza 7

(2)
U kvalitativnom istraživanju, istraživačka
pitanja uzimaju jednu od sledećih formi:
Centralno pitanje
Pridružena prateća pitanja

Centralno pitanje je izjava koja se odnosi na

problem koji se istražuje studijom u
najopštijem obliku, kako ne bi ograničilo
ispitivanje
+ Smernice za pisanje široko 8

formulisanog istraživačkog pitanja za

kvalitativne studije
 Sastaviti jedno ili dva centralna pitanja, a potom i najviše 5-7 potpitanja
 Povezati centralno pitanje sa specifičnom kvalitativnom strategijom ili
anketom
 Otpočeti centralno pitanje rečima “šta” ili “kako” da bi se naglasio
otvoreni dizajn studije
 Primeri:
 Kako studenti doktorskih studija opisuju svoju motivaciju za upis?
 Kakav je život majki adolescenata sa malignim oboljenjem?

 Fokusirati se na jedan fenomen ili koncept

+ Smernice … (2) 9

 Koristiti “istraživačke” glagole, koji prenose osećaj novosti u

dizajnu i metodologiji. Ovakvi glagoli sugerišu čitaocu da će to
istraživanje
 Otkriti
 Pokušati da razume
 Istraži proces
 Opiše iskustva
 Izvesti o događanjima

 Koristiti nedirekcioni jezik

 Očekivati da se istraživačko pitanje menja tokom studije

 Koristiti pitanja bez završetka (open end) bez citiranja literature

 Specifikovati učesnike i mesto realizacije studije

+ 10

Elementi definicije hipoteze

 Edukovana pretpostavka
 Privremena tačka gledišta
 Predlog koji još nije proveren
 Preliminarno objašnjenje
 Preliminarni postulat
+ Razne definicije hipoteze … 11

 Izjava
zasnovana na zaključku izvedenom iz nepotpunih
informacija o odnosu između dve ili više varijabli (Kerlinger,
1956)
 Hipoteze su pojedinačni privremeni pokušaji, dobri
predosećaji koji se koriste u cilju postavljanja teorije ili
planiranja eksperimenata kojima bi se one odmah proverile
(Rogers, 1966)
 Hipoteza
je formalna izjava koja predstavlja očekivani odnos
između nezavisne i zavisne varijable (Creswell, 1994)
 Hipoteza je logična pretpostavka, razumno nagađanje,
obrazovani zaključak izveden na osnovu nepotpunih
činjenica. Ona obezbeđuje privremeno objašnjenje za
fenomen koji se istražuje (Leedy i Ormrod, 2001)
+ Hipoteza, teorija i činjenica 12

 Teorijaje čvrsto ustanovljeni princip razvijen da objasni neke

aspekte prirodnog sveta. Teorija potiče iz ponavljanih posmatranja i
proveravanja i uključuje činjenice, zakone, pretpostavke i
proverene hipoteze koje su opšte prihvaćene.
 Hipoteza je specifična, proverljiva pretpostavka o tome šta
očekujete da se dogodi u vašoj studiji. Na primer, studija
organizovana da prouči odnos između navika pri učenju i
anksioznosti studenata na ispitu mogla bi da ima sledeću hipotezu:
“Ova studija je organizovana da bi ispitala hipotezu da studenti sa
boljim navikama pri učenju manje pate od stresa”
 Osim ako vaša studija nije po prirodi eksplorativna, vaša hipoteza
bi uvek trebalo da objasni šta očekujete da će se dogoditi tokom
vašeg eksperimenta ili istraživanja
+ 13

Hipoteza, teorija i činjenica (2)

 Iakose ovi termini u opštoj upotrebi nekada naizmenično

koriste, razlika između teorije i hipoteze je važna kada se
proučava eksperimentalni dizajn
 Neke važne razlike uključuju:
 Teorija predviđa događaje uopšteno, dok hipoteza pravi
specifična predviđanja o specifičnom spletu okolnosti
 Teorija je široko proveravana i opšte je prihvaćena, dok je
hipoteza spekulativno nagađanje koji bi tek trebalo proveriti
+ 14

Hipoteza, teorija i činjenica (3)

Hipoteza Teorija Činjenica
• specifična, proverljiva • čvrsto ustanovljeni • je nešto što smatramo
pretpostavka o tome šta principi koji načelno tačnim, istinitim
će se dogoditi u studiji predviđaju događaje • jednom kada se teorija
• pravi specifičnu • potiče iz ponavljanih potvrdi i ponovo
pretpostavku o posmatranja i provera potvrdi, dolazimo do
specifičnom spletu • uključuje činjenice, tačke od koje je
okolnosti zakone, predikcije i tretiramo kao
• spekulativno nagađanje proverene hipoteze koje “činjenicu”
koje bi tek trebalo su široko prihvaćene • ne znači “apsolutnu
proveriti • široko je proveravana i sigurnost”
• je nova i relativno opšte je prihvaćena
neproverena
• verovatnoća greške i
popravke je velika
+ 15

Oblici hipoteza
 Hipoteze mogu da se jave u različitim oblicima, u
zavisnosti od postavljenog pitanja i vrste studije
koja je u pitanju
 Neke hipoteze mogu da jednostavno opisuju u
kakvoj su vezi neke stvari
 U drugima istraživač može da pretpostavi da jedna
varijabla izaziva promenu druge varijable
(kauzalna povezanost)
U svojim najjednostavnijim oblicima, hipoteze se
tipično formulišu kao “ako - onda” izjave
+ Hipoteza 16

 Mora da sadrži predviđanje

 Mora da identifikuje najmanje dve varijable
 Trebalo bi da ima razjašnjavajuću snagu
 Trebalobi da teži da ponudi prihvatljivo objašnjenje za
neku činjenicu ili nalaz
 Mora da bude opovrgljiva na osnovu rezultata studije
 Mora da bude formulisana na jednostavan, razumljiv
način
 Trebalo da proizilazi iz postojećeg saznanja o temi studije
+ Karakteristike proverljive 17

(testabilne) hipoteze
 Hipoteza mora da bude konceptualno čista

- koncepti moraju da budu jasno definisani

- definicije bi trebalo da budu opšte prihvaćene

- definicije bi trebalo da budu lako prenosive

 Hipoteza bi trebalo da ima empirijsku referencu

- varijable u hipotezi trebalo bi da budu empirijski realne - ako nisu, ne

bi bilo moguće posmatrati ih i proveravati ih

 Hipoteza mora da bude specifična

- Mesto, situacija i operacija

+ Karakteristike proverljive 18

(testabilne) hipoteze (2)

 Hipoteza bi trebalo da bude u vezi sa rapoloživim istraživačkim tehnikama

- Ili su tehnike već dostupne

-ili bi istraživač trebalo da razvije odgovarajuće tehnike

 Hipoteza bi trebalo da bude u vezi sa osnovnom teorijom - Hipotezu bi trebalo

da podupiru teorijski argumenti - Trebalo bi da zavisi od korpusa postojećeg
znanja

 Na ovaj način

- studija bi trebalo da ima koristi od postojećeg znanja i

- kasnije, one bi trebalo da doprinesu rezervoaru znanja

+ Kategorije hipoteza 19

 Hipoteze mogu da se kategorizuju po više kriterijuma

 Na osnovu njihovog formulisanja
 nulta hipoteza
 alternativna hipoteza

 Na osnovu pravca
 direkciona
 nedirekciona hipoteza

 Na osnovu njihovog izvođenja

 induktivna
 deduktivna hipoteza
+ Kategorije hipoteza (2)
20

 Nulta i alternativna hipoteza

 Nulta hipoteza uvek predviđa da
◦ nema razlike između proučavanih grupa (npr.
eksperimentana i kontrolna grupa) ili
◦ nema veze između proučavanih varijabli
Nasuprot tome, alternativna hipoteza uvek predviđa da
postoji značajna razlika između proučavanih grupa ili da
su dve varijable u vezi
+ 21

Kategorije hipoteza (3)

 Alernativna hipoteza dalje može da se klasifikuje
kao:
 Direkciona i
 Nedirekciona hipoteza
+ Kategorije hipoteza (4) 22

 Direkcionai nedirekciona hipoteza – rečenična

konstrukcija ih razlikuje
 Ako hipoteza jednostavno predviđa da će postojati
razlika između dve grupe, onda je to nedirekciona
hipoteza, jer ne specifikuje kako će se te grupe
razlikovati
 Ako hipoteza, međutim, koristi termine za poređenje,
kao što su “veći od”, “manji od”, “bolji od” ili “lošiji
od”, onda je to direkciona hipoteza, jer nam govori
kako će se grupe razlikovati
+ Kategorije hipoteza (5)
23

Indukcijske i dedukcijske hipoteze

Indukcijska hipoteza – generalizacija
zasnovana na posmatranju
Posmatranje – šablon – hipoteza - teorija

Dedukcijska hipoteza – izvedena iz teorije

Teorija - hipoteza - posmatranje - potvrda
+ 24

Varijable
 Bilokoji faktor koji može da ima različitu vrednost može
da bude naučna varijabla i da utiče na ishod istraživanja
 Pol
 Starost
 Telesna težina
 Rasa
 Zemlja
 Vreme
 Visina
 Glikemija
 Broj eritrocita…
+ 25

Tipovi varijabli

Imaih više
Nezavisne, zavisne i kontrolisane
Kategorijske i kontinualne
Kvantitativne i kvalitativne
+Nezavisne, zavisne i kontrolisane 26

varijable
 Nezavisnavarijabla se tako naziva, jer ne zavisi od ishoda
njenog merenja
 To je ono što izaziva ili utiče na ishod
 Nezavisna varijabla utiče na zavisnu varijablu
 Kontrolisanevarijable su one koje istraživač ne želi da menja
tokom eksperimenta
 Stoga istraživanje uključuje iznalaženje načina da se
 varira nezavisna varijabla
 kontrolisane varijable drže nepromenjenim
 meri zavisna varijabla
+ 27

Kategorijske i kontinualne varijable

 Kategorijske varijable su one varijable koje mogu da

uzmu vrednost samo u okviru predefinisanog raspona
(npr. pol, bračni status…)
 Sastoje
se od diskretnih i međusobno isključujućih
komponenti (muški/ženski pol, belac/crnac…)
 Kontinualne varijable su one, koje mogu da teorijski
uzmu bilo koju vrednost uzduž kontinuuma (npr.
starost, telesna masa…)
 Kontinualne varijable se mogu meriti preciznije od
kategorijskih
+ 28

Kategorijske i kontinualne varijable

(2)
 Izborstatističke metode dobrim delom zavisi od
toga da li se prate kategorijske ili kontinualne
varijable
 Nekistatistički testovi su pogodni za
kategorijske, a neki za kontinualne varijable
 Izborkategorijske ili kontinulne varijable zavisi i
od istraživačkog pitanja
+ Kvantitativne i kvalitativne
29

varijable
Kvalitativne varijable veoma variraju
u vrsti, npr. “privlačan” i
“neprivlačan”, “konzistentan” i
“nekonzistentan” itd.
Kvantitativne varijable variraju u
veličini, npr. visina, težina, iznos plate
itd.
+ Formiranje hipoteze 30

 Prvo identifikovati opšte područje od interesa za izučavanje

(npr. “uticaj pušenja na zdravlje”)
 Zatim identifikovati istraživačko pitanje – uže definisano od
opšteg područja (npr. “Da li pušenje izaziva rak pluća?”)
 Potom operacionalno definisati varijable (najmanje 2):
istraživač utiče na nezavisnu varijablu, a zavisnu samo posmatra
 Zatim se definiše hipoteza kao pokušaj odgovora na pitanje –
koristiti kondicionalne rečenice (npr. “Pušenje može da izazove
rak pluća”)
 Prečistiti
je formulisanjem formalne hipoteze tipa “ako – tada”
(npr. “Ako pušenje izaziva rak pluća, tada individue koje puše
imaju veću šansu da obole”)
+ Formiranje hipoteze (2) 31

 Verifikovati da li su u eksperiment uključeni tretman ili

ekspozicija. Tretman je sve ono što se radi subjektnoj grupi.
(npr. dim ili pušenje iz prethodnog primera)
 Pripremitise za merenje ishoda, što znači za donošelje odluke
kako će tretman biti procenjivan. U našem primeru to je
“frekvencija pušača koji dobiju rak pluća”
 Razumeti svoju kontrolnu grupu. Ona je slična subjektnoj, s tim
što ne prima tretman. U našem primeru to je grupa nepušača
 Zapamtiti:hipoteza se može prilagoditi/prečistiti/promeniti u
skladu sa novim informacijama, ali pre izvođenja studije
+ 32

Hvala na pažnji!