KLINIKA PSIHOLOGIJA

UVOD

TA JE KLINIKA PSIHOLOGIJA?

RAZVILA SE U OBLASTI PSIHIJATRIJE U PRVOJ POLOVINI DVADESETOG VEKA HIBRID PSIHOLOGIJE I PSIHIJATRIJE (TEMATIKA I PROBLEMI- PSIHIJATRIJA, METOD- PSIHOLOGIJA) PATOCENTRINI KONCEPT PSIHIJATRIJSKI TERMINI JAVNOST I MEDIJI NE PRAVE RAZLIKU IZMEU KL.PSIHOLOGA I PSIHIJATRA

NASTALA JE I OPSTAJE U OKVIRU KLINIKE INSTITUCIE

KLINIKI PSIHOLOZI I KADA NISU VIE U KL.INSTITUCIJI, GOVORE I PROSUUJU KAO PSIHIJATRI KL.PSIHOLOGE USLOVNO MOEMO PODELITI NA 3 KATEGORIJE:

ONE KOJI POTPUNO PRIHVATAJU HIBRIDNU ULOGU PSIHOLOGA-PSIHIJATRA

ONI KOJI INSISTIRAJU NA IDENTITETU I NAGLAAVAJU ODLIKE KOJE IH RAZLIKUJU

ONI KOJI IZBEGAVAJU OBE ULOGE I SEBE PREDSTAVLJAJU KAO PSIHOTERAPEUTE.

KL.PSIHOLOGIJA JE INTERDISCIPLINARNA OBLAST KU KOJOJ SE PREPLIU 2 TRADICIJE RAZVOJA: MEDICINSKA I PSIHOLOKA.

INTERDISCIPLINARNO UDRUIVANJE PSIHOLOGIJE I PSIHIJATRIJE OMOGUILO JE I JEDNIMA I DRUGIMA DA NETO VIE NAUE. BEZ DOBRE DIJAGNOZE NEMA DOBRE TERAPIJE

USLOVI SARADNJE SA PSIHIJATRIMA TRAE POGODNA METODOLOKA REENJA

NAUNA I PRIMENJENA PSIHOLOGIJA SE NE MOGU IZJEDNAITI.

PREDMET KLINIKE PSIHOLOGIJE SU PSIHOLOKE POJAVE OSOBA U STANJIMA PROLAZNE ILI TRAJNE DISFUNKSIONALNOSTI, KOJE SE ISPITUJU SPECIFINIM METODAMA I PROCENJUJU U OKVIRU NJIHOVE INDIVIDUALNOSTI, SA STANOVITA: PSIHOLOGIJE PSIHOPATOLOGIJE I TEORIJA LINOSTI

NJEN PRIMARNI PREDMET NISU OPTE PSIHOLOKE I PSIHOPATOLOKE POJAVE SIMPTOMI, VE NJIHOVA STRUKTURALNA, FUNKCIONALNA I DINAMIKA INTERAKCIJA U INDIVIDUALNO SPECIFINOM SISTEMU OSOBE.

METOD KL.PSIHOLOGIJE JE USMEREN NA TO DA SE NATURALISTIKI METOD DOPUNI I KONTROLIE MANJE PROIZVOLJNIM NAINIMA OCENJIVANJA LINOSTI I OCENJIVANJA PACIJENTA.

NATURALISTIKI: KONTAKT SA PACIJENTOM, RAZGOVOR, POSMATRANJE USLOVIMA HOSPITALIZACIJE, ZAPAANJA O REAGOVANJU PACIJENTA NA PROMENE AMBIJENTA ILI U TRETMANU PSIHOTEHNIKI: INSTRUMENTI KOJI ZAHVATAJU SPECIFINA SVOJSTVA PREDMETA ISPITIVANJA.

PREDMET KL.PSIHOLOGIJE U PRAKSI JE SASVIM ODREEN: ODREENI POJEDINAC SA KONKRETNIM GENERALIJAMA, TELOM, IZGLEDOM, PONAANJEM, BIOGRAFIJOM, OKRUENJEM, PROLOU I SADANJOU.

ATRIBUT KLINIKA PODRAZUMEVA:

DA JE AKTIVNOST PSIHOLOGA USMERENA NA POJEDINANU OSOBU METOD RADA SA TAKVIM OSOBAMA KOJI JE EKSTENZIVAN I INTENZIVAN

POSTOJI POSTEPENO ALI KONTINUIRANO NAPREDOVANJE KLINIKE PSIHOLOGIJE KAO PROFESIJE KOJA UESTVUJE U RAZLIITIM INSTITUCIJAMA I SPECIJALNOSTIMA I BAVI SE RAZLIITIM VRSTAMA POREMEAJA I BOLESTI.

UNUTAR NJE POSTOJE RAZLIITE SPECIJALIZACIJE, PREMA

VRSTAMA PACIJENATA VRSTAMA POREMEAJA UZRASTU PACIJENATA TEORIJSKIM I METODSKIM PREFERENCIJAMA

ISTORIJAT KLINIKE PSIHOLOGIJE

PSIHOMETRIJSKA TRADICIJA

SREDINOM XVIII V. POEO SE RAZVIJATI INTERES NAUNIKA ZA INDIVIDUALNE RAZLIKE (ASTRONOMIJA

FAKTOR LINE GREKE

ANATOMIJA POETKOM XIX V. FRANZ GALL OTKRIVA NAUKU FRENOLOGIJU (ZA SVAKU DELATNOST MOGU
SE NAI ADEKVATNA PODRUJA U MOZGU)

PRVI NAUNI : SER FRENSIS GALTON PROCEDURA SISTEMATSKOG MERENJA (SENTOMOTORNIH SPOSOBNOSTI)
UVOENJE POJMA TESTA

OSNIVANJE CATELLOVE PSIHOLOKE LABORATORIJE (1888) I POJAM MENTALNI TEST U NJEGOVIM RADOVIMA (1890) TEK KASNIJE BINE-SIMONOVA SKALA (1905)

PSIHODINAMSKA TRADICIJA

OD POETKA PISANE ISTORIJE NAILAZIMO NA PODATKE DA SU LJUDI SUOENI SA PROBLEMOM KAKO DA SE OPHODE SA
NEUOBIAJENIM, NEADEKVATNIM, IRACIONALNIM, UZNEMIRAVAJUIM ILI BIZARNIM PONAANJEM DRUGIH.

Duevna bolest je opsednutost demonskim, nerazumljivim i opasnim silama; - ovo miljenje sreemo u praistoriji i u Srednjem veku; leenje se sastojalo od niza ritualnih i magijskih obreda (egzorcizam, trepanacija, azili - Sv.Marija od Vitlejema) Duevna bolest je bolest tela ili, u uem smislu, bolest mozga; - ovakvo shvatanje je preovladalo u Evropi tokom 19.veka. Filip Pinel je uveo znaajne promene u reimu, tzv.moralna terapija (70% ozdravljenja) I REVOLUCIJA U PSIHIJATRIJI!

TEREN SHVATANJA O DUEVNOJ BOLESTI NAIZMENINO SU OSVAJALE MEDICINA I TEOLOGIJA, A OBE U CILJU EKSKOMUNIKACIJE BOLESNIH I OPASNIH LANOVA ETIKETIRANJE AUTOMATSKI DAJE SMISAO POJAVI A SMANJUJE POTREBU DA SE ONA PROUI I RAZUME.

Duevna bolest je bolest psihikog ivota; - ovo miljenje je prvi istakao S.Frojd . To je arolika skupina razliitih modela, kojima je zajedniko shvatanje da se etiologija duevnih bolesti ne moe objasniti genetikom i fiziologijom, ve se objanjenja moraju traiti ili u nesvesnoj motivaciji, nesvesnim konfliktima, pogrenom uenju ili u nemogunosti da se osoba adaptira na stres. II REVOLUCIJA U PSIHIJATRIJI Duevna bolest je bolest grupe ili drutva u celini; Ovako formulisano tvrenje nastalo je tokom 20.veka. Postojala je tendencija da se teite bolesti pomeri sa pojedinca na grupu i drutvo. Nove koncepcije nazivaju se PISHOSOCIJALNE (III revolucija u psihijatriji) bolesnik je rezultat poremeenih drutvenih odnosa ili odnosa grupe, rtveni jarac, identifikovani pacijent.

Duevna bolest, u stvari, ne postoji ovako radikalan stav se najvie pripisuje antipsihijatriji, pokretu nastalom izmeu 1960. i 1970.godine i koji je u osnovi imao pobunu protiv klasine institucionalne psihologije. devijantnost sama po sebi ne postoji, ve je takvom ini drutvena reakcija duevno poremeeno, po Kecmanoviu, uvek oznaava negaciju jednog od osnovnih postulata na kojima poiva drutveni ivot, a to je PREDVIDLJIVOST ponaanja esto se smatra objanjenjem za strah koji tzv. duevno zdravi oseaju u susretu sa tzv. duevno bolesnim

PRVI KORACI KLINIKE PSIHOLOGIJE

KAO DATUM NJENOG ROENJA UZIMA SE 1896.GODINA LIGHTMER WITMER OSNIVA PRVU PSIHOLOKU KLINIKU PRAVU EKSPANZIJU DOIVLJAVA TEK TOKOM I SV.RATA KAO REZULTAT PROBOJA U PRAKSU POJAVIO SE VELIKI BROJ PSIHOLOKIH INSTRUMENATA GOTOVO CELOKUPNI DANANJI ARSENAL:

JUNGOV TEST ASOCIJACIJA (1919) RORCHAH (1921) GOODENOUGH (1926) BENDER- GESTALT (1938) WECHLER- BELLVIE SKALA INTELIGENCIJE (1939)

UDEO DIJAGNOSTIARA

NA KOJI NAIN I U ZAVISNOSTI OD KOJIH FAKTORA DIJAGNOSTIAR OBAVLJA OBRADU, KOMBINACIJU I INTEGRACIJU PODATAKA?

KLINIKO ISKUSTVO ZNAAJAN I POZITIVAN FAKTOR VALIDNOSTI DIJAGNOSTIKE PROCENE

OLPORT LAICI SU ESTO BOLJI POZNAVAOCI LJUDI BEZ SPECIFIKACIJE USLOVA NE MOE SE POTVRDITI NI ODREDITI UDEO DI UTICAJ ISKUSTVA

UENJE DIJAGNOSTIKOVANJA SAMO TRAJANJE NEKOG RADA NIJE DOVOLJAN PARAMETAR ZA MERU OSTVARENOG UENJA

UENJE MOE DA POBOLJA KLINIKU VALIDNOST PROCENJIVAA AKO

SU PRAVILA INTEREPRETACIJE JASNO FORMULISANA POSTOJI UENJE SPOSOBNOSTI UOAVANJA INDIKATORA POSTOJI UENJE REAVANJA KOMPLEKSNIH PROBLEMA SE ODNOSI NA ODREENO KRITERIJUMSKO PONAANJE NEOPHOSNO JE UENJE UZ FEED BACK KOJI, NAALOST, ESTO NEMAMO.

LINOST PSIHODIJAGNOSTIARA ON JE IVI UESNIH U INTERAKCIJI SA PACIJENTOM I ISPOLJAVA SEBE VIE NEGO TO SHVATA I ELI. OSOBINE PROCENJIVAA:

INTELIGENCIJA PSIHOLOKA SPOSOBNOST UMETNIKI INTERESI RIGIDITET (NEODLUNOST U DONOENJU ZAKLJUAKA/ PRETERANA SAMOUVERENOST) AUTOPERCEPCIJA DISTANCIRANOST U ODNOSU NA SEBE ALI I NA POSMATRANIKA

PSIHOTERAPIJA DIJAGNOSTIARA NUNOST ILI NE? KLINIAR PSIHOTERAPIJOM MORA DA SE ODUI OD SVOJIH LOIH OSOBINA;

MORA UMETI SVE DA UOI HOMOGENO OPISUJE SLUAJ

PSIHOLOKA PROCENA NALAZ I MILJENJE

FORME PSIHOLOKOG IZVETAJA:

- PISMENI - USMENI

PSIHOLOKI IZVETAJ RAZLIKUJE SE PO FORMI OD NIZA FAKTORA:

UZRASTA ISPITANIKA PRIMENJENIH METODA (OBJEKTIVNE/PROJEKTIVNE) KOME JE IZVETAJ NAMENJEN ZADATKA KOJI MU SE POSTAVLJA

ODREIVANJE IQ PROCENA INTELEKTUALNOG OTEENJA DIJAGNOSTIKA KLASIFIKACIJA ILI DIFF.DIJAGNOZA PROCENA ZRELOSTI LINOSTI PROCENA DETERIORACIJE LINOSTI PROCENA NAPREDOVANJA ILI NAZADOVANJA IZMEU ISPITIVANJA

OSNOVNE KOMPONENTE PSIHOLOKOG IZVETAJA:

OSNOVNI PODACI O ISPITANIKU RAZLOG UPUIVANJA OPTA IMPRESIJA O ISPITANIKU PONAANJE U TEST-SITUACIJI KOJE SU TEHNIKE PRIMENJENE PROCENA INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI I PROCESA MILJENJA PROCENA LINOSTI (CRTE, TENDENCIJE, KONFLIKTE, MEH.ODBRANE, FIKSACIJE I AFEKTI) PREDLOZI I PREPORUKE (PREDIKCIJA) ZAKLJUAK

NAMENA PSIHOLOKOG IZVETAJA

SVRHA PSIHOLOKOG IZVETAJA JE DA OMOGUI NEKU ZNAAJNU AKCIJU KOJA SE TIE DIREKTNO ISPITANIKA. IZVETAJ POSTAVLJA PSIHOLOGA U ODNOS DVOSTRUKE ODGOVORNOSTI:
PREMA ISPITANIKU PREMA STRUNJAKU ILI USTANOVI KOJA TONOSI ILI SPROVODI ODLUKU (TERAPIJSKU, REHABILITACIONU, ADMINISTRATIVNU ILI SUDSKU)

EKSPLICITNI ZAHTEVI SASTAVLJANJA PSIHOLOKOG IZVETAJA:

DESKRIPCIJA JASAN, KRATAK I FUNKCIONALAN PRIKAZ ARGUMENTACIJA PROCENA I GENERALNA INTERPRETACIJA (NE UNOSITI NEOBRAENE PODATKE!) RAZUMLJIVOST OPREDELJENOST- TREBA DA OMOGUI DONOENJE NEKE ODLUKE (UZDRATI SE OD SUDA KADA ZA TO NEDOSTAJU ELEMENTI!)

NALAZ I POSREDNIKA ULOGA DIJAGNOSTIARA

DIJAGNOSTIAR JE POSREDNIK KOJI MOE DA OPERIE NA VIE NIVOA:

NAJNII (LABORANTSKI) PASIVAN POSREDNIK VII- SPOZNAJE PROBLEM PACIJENTA NAJVII SAMO DIJAGNOSTIAR EKSPERT JE OPTIMALAN POSREDNIK. OD NJEGA SE OEKUJE DA INTEGRALNO POZNAJE OBLAST U KOJOJ RADI.

SERIJA NAJVANIJIH PITANJA SADRI:

SERIJA NAJVANIJIH PITANJA SADRI:

U EMU JE PROBLEM PACIJENTA? KAKO SE PROBLEM ODRAAVA I DO EGA DOVODI? TA JE POZADINA? KAKO JE NASTALA SMETNJA? KAKVE POTENCIJALE IMA ISPITANIK? KAKVA MU JE POMO POTREBNA? KO I GDE MOE POMOI PACIJENTU? KAKVI SU IZGLEDI ZA REAVANJE PROBLEMA? DA LI POSTOJE POSEBNI RIZICI?

PSIHODIJAGNOSTIAR TREBA DA BUDE MORALNO INTEGRISANA LINOST KOJA JE MNOGO VIE NEGO SAMO TEHNIKO LICE. ON NAJPRE MORA DA SE RAVNA PO MORALNOM IMPERATIVNU PREMA SLUAJU.