OSNOVNI POJMOVI

FILMSKE UMETNOSTI
 UVOD

• Film je serija slika koje, kad se prikažu na platnu, stvaraju iluziju pokretanja.
• Ova optička iluzija čini da publika kontinuirano opaža pokret između odvojenih objekata koji se
vide brzo u nastavcima.
• Proces pravljenja filma je i umetnost i industrija.
 ISTORIJA FILMA

• Prvi film, “Ulazak voza u stanicu”, nastao je pre više od stotinu godina, bio je nem i crno-beli.
Njegovi tvorci su braća Limijer.
• Prikazan je u Parizu, 28. decembra 1895. godine.
• Trajao je svega 50s i predstavljao je dolazak voza na železničku stanicu.
• Prilikom projekcije ljudi su, videvši da im voz ide u susret, počeli da vrište i beže po sali, ne
znajući da je to samo projektovano na platnu.
Braća Limijer “Ulazak voza u stanicu”
 TEORIJA FILMA

• Teorija filma razvija načine sistematičnih koncepata koji se primenjuju na studiju filma kao
umetnosti. Koncept filma kao umetnosti počeo je sa delom Ričotoa Kanudoa "Rođenje sedme
umetnosti".
• Neki od pojmova u filmskoj umetnosti su:
 Kadar
 Scenografija
 Kritika
 Montaža
 KADAR

• Filmski kadar ili samo kadar, što na francuskom znači okvir ili osnova, pojedinačna je slika na
filmskoj traci.
• Individualni kadrovi razdvojeni su linijama kadrova. Uobičajeno, 24 kadra potrebno je za jednu
sekundu filma.
 KADAR

• Više kadrova kojim je zajedničko vreme i prostor čine scenu, više scena čine sekvencu. Kadrovi,
scene i sekvence samo su obimna građa za film.
• U teoriji filmske fotografije, kadar se definiše i kao jedinica filmskog izlaganja, odnosno deo
filma u kojem se bez ikakvih prekida prati prizor, zbivanje
 SCENOGRAFIJA

• Scenografija je opis onog što je na pozornici, danas predstavlja veštinu izrade likovne pozadine
pozorišnog, filmskog ili televizijskog dela(iluzije).
• Danas ona nije nužno vezana samo za pozorište, film ili televiziju, već se odnosi na svako
osmišljavanje prostora namenjeno nekoj javnoj izvedbi od izložbi do političkih događaja.
• Dve najbolje scenografije svih vremena (prema Google-u) su:
 Metropolis – naučnofantastični film iz 1927. godine
 Osmi putnik – fantazija iz 1979. godine
 METROPOLIS

• Upečatljiva tamna, sumorna i ekspresionistička scenografija metropole, koja predstavlja pravo

remek delo arhitekture i dizajna.
• Futuristička distopija sa fabrikama = ljudi izgledaju veoma malo.
• Moderne poslovne zgrade= ljudi ambiciozno veliki.
 OSMI PUTNIK
• Angažovana dva scenografa, prvi je dizajnirao vanzemaljsko stvorenje i njegovo vlažno,
zastrašuće stanišste. Drugi stoji iza gotskih, lavirintnih i klaustrofobičnih svodova i hodnika.
• Vanzemaljac je zastrašujuć spoj biološkog organizma i mehaničkog dizajna koji se stapa sa
svemirskim brodom u koji je postavljen veći deo radnje filma.
• Brod je futuristički prikazan kao potpuno funkcionalno svemirsko putničko vozilo.
 KRITIKA
• Kritika filma je analiza i procena filma. Uglavnom ovi radovi mogu biti svrstani u dve kategorije:
 akademska kritika filmskih školaraca(stručnjaka) i
 žurnalistička filmska kritika koja se javlja u novinama, magazinima i medijima.

• Kritika ima jako važan uticaj na odziv publike i popularnost filma, posebno u određenim
žanrovima.
• Za masovne žanrove kao što su akcija, horor i komedija, kritika nije presudna u popularnosti filma
dok za prestižne filmove kao što su drame i umetnički filmovi, uticaj kritike je veliki.
 KRITIKA
• Danas se većinom za kritike koriste internet sajtovi kao na primer Rotten Tomatoes i Metacritic.
Isto se koriste i razni portali na internetu kao i Youtube.
• Često se dešava da se publika i kritičari ne slažu, kao što se može videti kod filma “Star Wars:
The Last Jedi” iz 2017., koji trenutno na sajtu Rotten Tomatoes ima ocenu 91/100 od kritičara i
42/100 od publike.
• Suprotno ovome imamo film “Venom” iz 2018., sa ocenom 30/100 od kritičara i 80/100 od
publike.
 MONTAŽA

• Filmska montaža je postupak biranja i povezivanja kadrova, spajanja nastalih sekvenci i na kraju

stvaranja kompletnog filma.
• Vrlo često za montažu koristimo i izraz nevidljiva umetnost jer je uspeh montažera tim veći što
gledalac nije svestan njegovog rada, nego je skoncentrisan na samu filmsku radnju.
 MONTAŽA

• Filmska montaža se kao umetnost može koristiti na raznovrsne načine.

• Između ostalog, može iz glumca izvući potpuni emocionalni naboj, može promeniti tačku
gledišta za dati događaj, zatim stvoriti iluziju opasnosti kada je nema, a čak može
uspostaviti podsvesnu vezu s gledaocem.
HVALA NA PAŽNJI