ОБРАДА ТЕКСТА

Текст као саставни део мултимедије

Примена текста у мултимедији
У мултимедији текст се користи за:
Описе и објашњења
Навигационе елементе
Меније
Наслове
Логотипове...
Кодирање текста
Како би могао да се сачува у меморији рачунара
текст се мора кодирати.
Кодирање текста се врши помоћу стандарда у
којима се налазе правила по којима се текст кодира.
Код нас се најчешће користе следећи стандарди:
ISO 8859-2 (латиница);
ISO 8859-5 (ћирилица);
Windows 1250 (латиница);
Windows 1251 (ћирилица).
Кодирање текста
У свету се највише користе следећи стандарди
ASCII (American Standard Code for Information
Interchange) је амерички стандард али садржи само
95 карактера па не може да подржи све језике света.
UNICODE стандард је 16-битни, са могућношћу
проширења и са укупно 65 536 комбинација. То је
универзалан стандард кодирања текста, који
омогућава запис текста на свим језицима и писмима
света.
Формати текста
Формат одрећује на који начин се врши меморисање
рачунарских података. Сваки формат има своју
екстензију на крају назива. Основни формати текста
су:
„чисти“ текст – plain text (са екстензијом
„.txt“);
„богати” текст – Rich Text Format (екстензија
„.rtf“) и
Microsoft Word Document (екстензија „.doc“ за
старије верзије Word-a или „.docx“ за Word 2007)
Формати текста
Plain Text је чист, неформатиран текст.
Одликује се универзалношћу и заузима мало
простора. Креира се најчешће у програму
Notepad.
 Rich Text Format омогућава основно
форматирање и позиционирање текста.
Може се креирати и читати у WordPad-у Не
заузима много меморијског простора. 
Word document осим текста може да садржи
и мултимедијалне елементе (слике, табеле,
формуларе, линкове, ауторске коментаре).
Због тога заузима много више простора од
чистог текста.
Текст едитори
Софтверски програми и алати за обраду текста називају
се едитори текста или текст едитори, али се среће и
назив процесори текста.
Током развоја рачунарства њихове могућности су се
непрекидно мењале и дограђивале. Први текст едитори
могли су се користити само за уређивање текста.
Касније су они добили могућност уређивања и других
елемената који се могу наћи као саставни делови
електронских докумената (слика, графика, табела,
цртежа...). Microsoft Word има пуно могућности за
додавање мултимедијалног садржаја па данас има
веома широку примену.
 Текст едитори
Поступци који се најчешће користе приликом
обраде текста су:
Позиционирање текста у различите делове
документа
Копирање, брисање и пребацивање текста
Нумерација текста
Подешавање фонта, величине, боје и стила
Подешавање размака и орјентације текста
Додавање ефеката тексту
Арт едитори
У оквиру текст едитора постоје и посебни алати за
додавање „уметничких“ ефеката тексту – ART
едитори. На пример, у програму Microsoft Word то
је Word ART. На овај начин се тексту додаје ефекат
по избору и текст се претвара у слику.
Фонтови
Фонт је скуп свих катактера који су исте величине и
слични по облику.
У катактере се убрајају слова, бројеви, знакови
интерпункције, математички знакови и симболи.
Физичка форма знака, са одређеним обликом и
величином, назива се глиф (glyph) или словни облик.
Најчешће коришћени фонтови су:
Times New Roman
Arial
Calibri
Verdana
Фонтови
Величина фонта је растојање од врха великог слова
до основне линије.
Висина фонта је висина малог слова које не заузима
простор за уздизање и спуштање.
Фонтови
Ширина великог слова М узима као јединица за
ширину фонта.
Свако слово има свој прихватни простор
(bounding box) – најмањи простор који може да
обухвати то слово
Фонтови
Сви фонтови се могу поделити у две групе:
 „сериф“фонтови
„санс сериф“ фонтови
„Серифи“ су цртице додате на крају фонтова. На
„санс сериф“ фонтовима цртице су изостављене
(„sans” на француском значи „без”).