NUKLEARNA

ENERGETIKA

Jovana Ćulibrk IV-1

 ŠTA JE NUKLEARNA
ENERGIJA
• Nuklearna energija je • U prvom slučaju se atomi
energija nuklusa - jezgra spajaju, a u drugom
atoma. Može da bude razdvajaju.
iskorišćena za stvaranje
električne energije, ali
mora prvo da bude
otpuštena iz atoma.

• Postoje dva tipa atomskih

reakcija koje stvaraju
nuklearnu energiju:
nuklearna fuzija i
nuklearna fisija.
 NUKLEUS
• NUKLEUS – atomsko jezgro (1911),
otkrio Ernest Radherford koji se i
smatra ocem nuklearne fizike.
• Jezgro se sastoji od pozitivno
naelektrisanih čestica – protona i
od neutralnih nukleona koji su
povezani jakim nuklearnim silama.
Elektroni se nalaze izvan jezgra.
• Strukturu i transformacije atomskog jezgra
proučava nuklearna fizika.
• Atomsko jezgro je centar atoma, protona i
neutrona. Broj protona u atomskom jezgru se
zove atomski broj. Broj neutrona određuje
izotop elementa.
 O JEZGRU
• Uočene su sličnosti između atomskog jezgra i kapi
tečnosti:
I jezgro i kap tečnosti imaju sferni oblik. Gustina jezgara ne
zavisi od broja nukleona – gustina svih jezgara je ista, kao
što i gustina kapi tečnosti ne zavisi od broja molekula u
njoj. Jedan nukleon interaguje samo sa najbližim susedima,
kao što i molekuli tečnosti interaguju samo sa svojim
najbližim susedima.
• Model ljuski
Model ljuski je kvantno-mehanički model (slično modelu
atoma) – nukleoni su u jezgru raspoređeni po određenim
ljuskama. Maksimalni brojevi nukleona koji mogu da stanu
na pojedine ljuske u jezgru su: 2, 8, 20, 28, 50, 82 i 126.
Postoji energetski nivoi za neutrone i energetski nivoi za
protone.
 DEFEKT MASE I
ENERGIJA VEZE
• U atomskoj fizici za jedinicu mase
uzima se unificirana atomska
jedinica mase.
• Merenja pokazuju da je masa jezgra
kao celine (u mirovanju) manja od
zbira masa čestice koje ga
sačinjavaju. Razlika između zbira
masa čestica koje ulaze u sastav
jezgra i mase jezgra naziva se
defekt mase.
• Prema zakonu održanja energije,
energija veze jezgra je ista tolika
energija koju energija koju treba
uložiti da bi se jezgro razbilo na
pojedinačne nukleone
 NUKLEARNE SILE
• To su najjače sile u prirodi – mnogo većeg intenziteta od
ostalih poznatih sila u prirodi
• One su kratkog dometa – radijus delovanja reda veličine
10-15m, praktično jednak nuli; na manjim rastojanjima
nuklearna sila postaje odbojna i sprečava nukleone u
jezgru da se spoje u homogenu celinu
• Nezavisne su od naelektrisanja – iste sile deluju između
dva protona, kao i između dva neutrona, odnosno između
protona i neutrona
• Pokazuju svojstvo zasićenja – jedan nukleon interaguje
samo sa nukleonima koji ga okružuju; pri povećanju broja
nukleona u jezgru, nuklearna sila se ne menja, pa je
gustina svih jezgara ista
• Nisu centralne – ne može da se kaže da je da deluji duž
prave koja spaja centre čestica koje interaguju
 NUKLEARNE REAKCIJE
Pod nuklearnom reakcijom
podrazumeva se proces pri
kojem atomsko jezgro
nekog elementa interaguje
sa drugim (obično lakim)
jezgrima, slobodnim
neutronima ili fotonima
Najjednostavniji tip
nuklearne reakcije je onaj pri
kome čestice a interaguje sa
jezgrom X, pri čemu se kao
rezultat interakcije, obrazuje
jezgro Y i laka čestica b.
X+a--->Y+a
Ako pri bombardovanju
jezgra česticama ne dolazi
ni do promene jezgra, ni do
promene čestice, niti do
stvaranja drugih jezgara ili
emisije čestica, takav
proces se naziva rasejanje
Nuklearne reakcije na osnovu
projektila mogu biti pri malim,
pri srednjim i pri visokim
energijama. Proučavanje
nuklearnih reakcija imalo je
ulogu u upoznavanju atomskog
jezgra i nuklearnih procesa
uopšte.
 NUKLEARNA FISIJA
• Fisija je proces cepanja • Zato se neutroni
( deobe ) teškog prethodno propuštaju
atomskog jezgra pri kroz supstanciju koja ih
čemu se deo mase tog usporava. Ovi
jezgra pretvara u usporivači neutrona
energiju. Spontana nazivaju se moderatori.
fisija se javlja veoma To je najčešće grafit.
retko. Postoje procesi-
nuklearne reakcije koji
mogu da izazovu Minimalna masa
cepanje jezgra. fisione supstance,
koja omogućava
• Razbijanje jezgra lančanu reakciju,
najbolje se postiže naziva se kritična
neutronima. masa
 NUKLEARNA FUZIJA
• Nuklearna fuzija je • Tokom poslednjih
proces tokom kojeg se decenija bilo je više
više atomskih jezgara pokušaja da se napravi
spajaju formirajući tokamak, uređaj koji
jedno teže jezgro. magnetnim poljem
• Da bi došlo do reakcije zadržava plazmu u
fuzije potrebno je da se obliku torusa
početno gorivo nalazi u • Hirošima i Nagasaki
uslovima izuzetno
visoke temperature i
ogromnog pritiska.
• Stanje materije koju
čine atomska jezgra u
tom slučaju nazivamo
plazmom.
 NUKLEARNA ENERGIJA
• Nuklearna energija može da obezbedi čistiju energiju, bez
efekta staklene bašte i sa minimalnom emisijom gasova
uz jeftinije troškove.
• Odnosi se na proizvodnju električne struje korišćenjem
nuklearne energije tokom transformacije jezgra.
• Da bi se stvorila električna energija, mora da bude
otpuštena iz jezgra atoma. Otpuštanje energije iz jezgra
atoma se događa transformacijom jezgra na dva načina:
1. PROCES FISIJE (energija se oslobađa cepanjem teških
jezgara)
2. PROCES FUZIJE (energija se oslobađa spajanjem lakih
jezgara). Ta transformacija se naziva nuklearna reakcija
prilikom koje dolazi do promena stanja jezgra.
 NUKLEARNI REAKTORI
• Pronađen je način da se ovo oslobađanje 1. Kontrolne šipke
energije kontroliše i uspori. 2. Biološka zaštita
3. Zaštita
• To se postiže pomoću nuklearnih reaktora. 4. Moderator neutrona
Oni su stalan izvor nuklearne energije koja 5. Nuklearno gorivo
može da se koristi za različite svrhe – za 6. Prevodilac toplote
proizvodnju električne energije...
• Toplota oslobođena pri nuklearnim
reakcijama koristi se za zagrevanje vode,
koja se pod visokim pritiskom pretvara u
vodenu paru. Pomoću ove pare pokreću se
turbogeneratori u nuklearnim elektranama.
• Nuklearni reaktor – postrojenje u kojem se
odbija kontrolisana lančana reakcija fisije
teških jezgara..
 NUKLEARNE ELEKTRANE
• Nuklearna elektrana je tip termoelektrane u
• Međunarodna
kojoj je izvor toplote nuklearni reaktor.
agencija za
• Kao i u svim termoelektranama, toplota nuklearnu energiju
dobijena nuklearnom fisijom se koristi da je u svom izveštaju
se dobije vodena para koja pokreće parnu navela da je
turbinu koja je povezana sa električnim zaključno sa 16.
generatorom koji proizvodi električnu januarom 2013. na
energiju. svetu bilo 439
operativnih
reaktora u 31
državi.
NUKLEARNE ELEKTRANE