OPERATIVNI SISTEMI

1. UVOD U OS
• OS – Operating system (OPUS-OPERIS, lat.) rad
softverskog paketa
• Definicije:
OS je softver za vezu između hardvera i korisnika
koji omogućuje automatizaciju usluga,
pouzdanost, upravljanje podacima,
programima, u cilju efikasnog rada
računarskog sistema, obezbeđujući kontrolu,
sigurnost.
• Prema ISO i JUS standardu:
OS je softver koji kontroliše izvršavanje programa, i
koji može pružiti usluge, kao što su dodeljivanje
resursa, raspoređivanje, U/I kontrola i
menadžment podacima.
Detaljnije OS:
- upravlja strukturom mašine,
- upravlja u/i opremom,
- dodeljuje i upravlja memorijom,
- određuje redosled izvođenja procesa,
- upravlja podacima,
- podržava komunikaciju u mrežnom radu,
- prepoznaje govor, omogućava e-mail, grafiku,
ispravlja i otklanja greške, ...
• Kraće:
OS čini skup programa sistemskog softvera i
rutina koji služe za kontrolu rada i upravljanje
čitavim računarskim sistemom, kao i
korisničkim – aplikativnim programima.
 Neke osobine OS

• OS mora da obezbedi pouzdanost, bezbednost,

zaštitu, sigurnost celog računara, podataka i
programa
• Mora da u svakom trenutku reaguje na greške i
kvarove kako hardvera tako i softvera. Pored
detekcije pomaže i otklanjanju istih (održavanje)
• OS obezbeđuje nastavak rada tamo gde je nastao
prekid
• Upravlja memorijom
• Određuje redosled izvođenja svakog posla
(dodeljuje prioritet) kod multiprogramiranja
• OS programerima služi za upravljanje grupom
zadataka (uz pomoć JCL – Job Control
Language), bazama podataka, informacijama.
• Korisnicima olakšava uvođenje i izvršavanje
zadataka:
- mogućnost priključivanja novih ulaza
- kontroliše izvršavanje zadataka, vreme
odgovora
- manipulisanje rezultatima
 2. FUNKCIJE, KARAKTERISTIKE I NEKI
POGLEDI NA OS
• Sve funkcije i karakteristike OS se odnose na
što bolju povezanost korisnika i hardvera uz
ekonomičnije korišćenje raspoloživih
sistemskih resursa.
Najvažnije funkcije:
• Lako usvajanje novih ali i nadogradnja stečenih znanja
• Razne vrste računarskih zaštita
• Upravljanje uređajima
• Efikasno i jednostavno korišćenje ulazno-izlaznih
jedinica
• Uravljanje prekidima
• Upravljanje memorijom
• Upravljanje procesima i dodeljivanje procesora
• Upravljanje podacima
• Podržavanje rada u LAN-u
• Podržavanje komunikacije među korisnicima
• Pomoć korisnicima (HELP)
• Automatizovane usluge
Funkcije OS za upravljanje resursima

• OS mora da:
- vodi evidenciju o statusu svakog resursa
- odlučuje koji proces će dobiti resurs, koliko i
kada
- dodeljuje resurse
- vraća raspoložive resurse
Poštujući relacije između korisnika i hardvera OS:

• Upravlja memorijom
• Upravlja U/I uređajima
• Upravlja poslovima
• Upravlja podacima
• Dodeljuje procesor
• Upravlja prekidima
• Vrsi zaštitu
• Upravljanje memorijom je funkcija gde se vrši
uključivanje (povezivanje) odgovarajućeg dela
OS, za izvođenje u onom času kada je to
potrebno
• Dodeljivanje procesora je karakteristično za
multiprogramiranje i ono rešava probleme
vezane za izvođenje poslova obrade.
• Upravljanje poslovima podrazumeva
registrovanje zadatka, pozivanje, smeštaj
unutar sistema, učitavanje podataka,
povezivanje sa datotekama, izvršavanje
zadatka i izdavanje rezultata.
• Upravljanje U/I – celokupan rad U/I jedinica,
počev od dodeljivanja pa do izvršavanja
operacija nad U/I jedinicama
• Upravljanje podacima podrazumeva način
smeštanja podataka, pristup njima, upis i
čitanje u datoteke, održavanje, upravljanje
spoljnim memorijama
• Upravljanje prekidima rešava problem oko
efikasnog korišćenja unutrašnje memorije
• Zaštita – odnosi se na rešavanje problema
zaštite celog računarskog sistema.
Karakteristike OS:
• pouzdanost
• upotrebljivost
• efikasnost
• pogodnost za održavanje
• sigurnost
• integritet
• fleksibilnost
• opštost
• paralelizam
• deljivost
• jednostavnost
• transparentnost
• vidljivost
• determinisanost
Hijerarhijska struktura OS

• Pojedini delovi predstavljaju nivoe

operativnog sistema. Hijerarhijski model ima
sledeći smisao: na posmatranom nivou
operativnog sistema mogu se zahtevati usluge
samo od njegovih nižih nivoa, a nikako od
viših. Najniži sloj je poznat kao jezgro
operativnog sistema (engl. nucleus, kernel).
• Nukleus je osnovni deo OS i ima zadatak da
stvori okolinu u kojoj će se odvijati procesi. To
je najniži (nulti) nivo na koji se naslanjaju svi
ostali nivoi i on je stalno u memoriji.
• Sastoji se iz 4 hardverska dela:
- mehanizam prekida – prebacuje kontrolu
izvođenja aplikativnog programa na kontrolni
program
- privilegovani skup naredbi – skup naredbi koje
jedino može da vrši OS
- zaštitni mehanizam adresiranja memorije –
zaštita od pogrešnog adresiranja, osigurava se
integritet svakog procesa i podatka
- satni mehanizam realnog vremena – kontrola
vremena i evidencija potrošnje resura
računarskog sistema za svaki proces
• Softverska strana nukleusa (tri dela – nivoa)
- Obrada prekida sadrži:
• analizator prekida
• programe za obradu prekida – flin (first level interupt)
• odluke o nastavku programa

- Dispečer prebacuje i raspoređuje procese na procesore

iz REDY/WAIT u RUN stanje. Mora da:
• se uključi posle svakog prekida
• utvrdi da li se nastavlja proces ili se prebacije na novi
• spase okolinu posle prekida
• napuni okolinu potrebnim podacima za novi proces
• aktivira izvršavanje novog procesa
- Treći deo su programi (rutine) za
komuniciranje među procesima kao i
dodeljivanje procesora procesima
Procesi
To je skup međusobno povezanih resursa i
aktivnosti u kojima se ulazi transformišu u
izlaze.
Na početku mora biti dat niz podataka koji
ukazuju na izvršavanje procesa. Svakom
procesu se pridružuje tzv. KB – kontrolni blok
procesa ili vektor stanja.
Kontrolni blok je deo radne memorije to jest memorijska
struktura sa osnovnim informacijama o procesu, koje
operativni sistem koristi za upravljanje tim procesom.
Zahvaljujući kontrolnom bloku, izvršavanje programa se
može prekinuti i nastavljati više puta.
- U informacije iz kontrolnog bloka spadaju:
• ime procesa,
• stanje procesa,
• pokazivače redova u koje je proces uključen,
• pokazivače semafora koji se koriste,
• podatke o okolini procesa (skup podataka za
nastavak rada u slučaju prekida, tj. za
izvođenje sledeće instrukcije pri prekidu, kada
se sadržaj pojedinih registara smešta u KB).
Dijagram stanja procesa
- Proces se sastoji od niza koraka koji slede jedan za drugim.
Između dva koraka, proces može biti prekinut, a njegovo
izvršavanje se može nastaviti u drugom trenutku, na istom ili
drugom procesoru. Svi procesi koji uđu u računarski sistem
prolaze kroz niz stanja tokom svog boravka u računaru.
Jednostavno rečeno, stanje procesa (process state) opisuje ono
što se u datom trenutku događa sa procesom. Prevođenje
procesa iz jednog stanja u drugo (state transition) obavlja
operativni sistem.
- Proces se može naći u nekoliko stanja, a sledeća 3 su
najznačajnija:
• stanje izvršavanja (RUN) – Procesor izvršava instrukcije
ovog procesa
• stanje čekanja na procesor (READY)– Proces je dobio sve
potrebne resurse osim procesora, spreman je za rad i
čeka da mu se dodeli procesor
 • stanje čekanja na resurs (WAIT) – Proces čeka na neki
događaj (npr da se izvrši štampanje), jer su za dalje
izvršenje procesa potrebni resursi koji trenutno nisu na
raspolaganju. Takođe, proces može ući u stanje WAIT
ukoliko čeka završetak neke ulazno-izlazne operacije ili
rezultat nekog drugog procesa.
• Dva dodatna pomoćna stanja vezana su za nastanak
procesa, to jest trenutak formiranja procesa (START)
i prestanak ili kraj izvršenja procesa (STOP). Proces u
stanju STOP oslobađa sve resurse koje je zauzeo.
Proces se u svakom trenutku mora naći u jednom od
ovih stanja, a tranzicija iz jednog stanja u drugo vrši
se zavisno od događaja vezanih za proces, resursa
koje proces koristi i ostatka računarskog sistema.
• READY-RUN – Dodela procesora procesu
koji je došao na pošetak reda za dodelu
procesa. Proces prelazi iz stanja čekanja
na procesor u stanje izvršavanja kada
procesor prekine izvršenje tekućeg
procesa, tako da počinje izvršavanje novog
procesa.
• RUN-READY – Oduzimajne procesora
procesu nakon isticanja perioda u kojem
mu je procesor dodeljen.
• RUN-WAIT – oduzimanje procesora
procesu ukoliko je resurs koji je potreban
za izvršenje procesa zauzet. Do ove
tranzicije može doći i kada proces čeka
rezultat operacije (izračunavanja) koju
obavlja drugi proces.
• WAIT-READY – proces se vraća na kraj
procesorskog reda nakon oslobađanja
resursa koji je neophodan za rad.
• RUN-STOP – Proces završava rad
(prirodno ili nasilno)