ŠTA JE TO ŠKOLA?

Osnovi pedagogije sa didaktikom,

Centar za obrazovanje nastavnika
 ŠTA ČINI ŠKOLU
Elementi socijalnog sistema
• učenici
Karakteristike socijalnog
• nastavnici sistema
• osoblje
o Položaj
Aktivnosti i procesi
 Ciljevi o Uloge
 Organizacija (vreme, prostor)
 nastava, vannastavne, vanškolske aktivnosti o Odnosi (između
 odlučivanje, adaptacija i promene
pojedinaca i grupa,
između svih elemenata)

Karakteristike programa
 Norme, vrednosti
 etos
Odnosi sa okruženjem
ŠTA ČINI ŠKOLU – školski kolektiv

učenici

Tehničko osoblje nastavnici

Administrativno osoblje uprava

Stručni saradnici
 ŠTA ČINI ŠKOLU
kolektiv

Roditelji i lokalna zajednica Društveno okruženje

 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
...Struktura u kojoj svi
kontinuirano razvijaju svoje
sposobnosti i različite vrste
ekspertize, ispoljavaju i
isprobavaju različite vrste
vođenja, konfrontiraju
neodgovarajuće organizacione
modele i zajedno pronalaze
bolja rešenja...
Harrgeaves, 1995.
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
...Organizacija u kojima ljudi
stalno razvijaju sposobnosti,
negudju se novi načini
razmišljanja, slobodno se
definišu aspiracije, stalno se
unapređuju se načini razvoja...
Učenje kao razvoj kompetencija
kroz zajednički rad.
Individualno učenje svih i
građenje zajedničke vizije...
Senge, 2001
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
Podela prava i odgovornosti svih

Jačaju sposobnost pojedinca i

Saradnja i partnerske veze
kolektiva da se menja

Škola kao demokratska

mirko-zajednica

višestruke mogućnosti
Sigurno okruženje
za učenje i razvoj

Pospešivanje ukključivanje i
socijalne kohezije
 Roditelji i škola:
Istraživanje mišljenja direktora o učešću
roditelja u školskom životu
zemlje Istočne Evrope i zapadnog Balkana, 2009.

• Načelna spremnost da se roditelji uključuju

ali i
• Žale se da su Saveti roditelja mesto za
ispoljavanje nezadovoljstva i da roditelji misle da
mogu da utiču na sve vidove rada škole

• Niska stopa uključenosti roditelja. Najčešće:

učešće u školskim manifestacijama, očekivanje
finansijske pomoći. Retko: učešće u nastavnim
aktivnostima.
 Roditelji i škola: Oblici uključivanja*

• Informisanje (sastanci, pismene evaluacije,

informacije o školskom programu, o školskim
manifestcijama, biltena škole, otvorena vrata)
• Usluge roditejima - Obrazovanje roditelja
• Ispitivanje mišljenja roditelja
• Odlučivanje: planiranje društvenih aktinosti,
uticaj na školsku politiku i praksu, prioritete u
budžetu...
* prema istraživanju mišljenja direktora o učešću roditelja u školskom životu,
zemlje Istočne Evrope i zapadnog Balkana, 2009
 Saradnja u školi

Roditelji i škola

• malo prilika za uključivanje,

• malo stvarne uključenosti.
 Nastavnici i stručni saradnici:
Istraživanje mišljenja nastavnika o
saradnji sa pedagogom (2013.)

• Odnos nastavnika i pedagoga

• Iskustva saradnje nastavnika i

pedagoga

• Očekivanja nastavnika

Identitet proesije pedagog u savremenom obrazovanju ,

30.01.2014.
Problemi u vezi sa kojim se javlja neki oblik saradnje Broj
odgovor
a
Problemi u ponašanju učenika 25

Vođenje dokumentacije 11

Planiranje i realizacija nastave 10

Prilagođavanje načina rada učenicima sa posebnim 9

potrebama
Odeljensko starešinstvo 7

Komunikacija sa roditeljima učenika 6

Spremanje nastavnika za ispit za licencu 5

Profesionalna orijentacija učenika 1
Pripremanje projekata 1
Oblik saradnje ?

.
Šta pomisle nastavnici kada im se
pomene pedagog
 Šta je saradnja
• zajednička delatnost sa zajedničkim ciljem
• podela uloga i odgovornosti
• međusobno pomaganje
• partnerski odnos (ravnopravnost,
komplementarnost, kompetentnost,
autentičnost, demokratičnost)
• kooperativne veštine i stavovi učesnika
 UČENICI U ŠKOLI:
PARTICIPACIJA UČENIKA?
 Šta je participacija?

Participatio , lat. – učešće, sudelovanje

(ljudi u društvenoj aktivnosti)

Osnovno značenje: posredno i neposredno

učešće u odlučivanju. Razmena u
procesu donošenja odluka koje se tiču
pojedinca i zajednice.
 Šta je participacija dece?

Osnovno značenje: učešće u donošenju

odluka vezanih za probleme koji su od vitalnog
značaja za decu.
ali i:
...stvaranje preduslova za praktikovanje procesa
u kojem dete učestvuje u odlučivanju. Proces u
kome dete može da izrazi svoje mišljenje koje
će biti uzeto u obzir i da preduzima aktivnosti u
vezi sa stvarima koje ga se tiču.
 Zašto participacija?
• Participacija kao jedan od osnovnih
principa Konvencije UN o pravima deteta
Participativna prava: učešće u
donošen ju odluka, sloboda izražavanja,
sloboda mišljenja, savesti i veroispovesti,
sloboda udruživanja, zaštita
privatnosti, sloboda informisanja.
 Zašto participacija?
• Način obrazovanja / razvoja deteta u svim
sferama
Dete uči : da iznosi sopstveno mišljenje,
sluša i uvažava mišljenje drugih,
učestvuje u odlučivanju, stiče i
razmenjuje informacije i ideje, udružuje se
na odgovoran način, poštuje privatnost,
čast i ugled...
Dete razvija: samopozdanje i samo-
vrednovanje, toleranciju, spremnost na
saradničko ponašanje, odgovornost...
 UČEŠĆE DECE U ŠKOLSKOM
ŽIVOTU
• DEKORACIJA, MANIPULACIJA, KVAZI-
PREDSTAVNICI

• ODABRANI, ALI KONSULTOVANI I

INFORMISANI

• INICIJATIVA DECE – ODLUKE ZAJEDNIČKE

• ODRASLI POKREĆU – ODLUKE ZAJEDNIČKE
• DECA POKREĆU I VODE
Od koga – čega zavisi: etos,
saradnja, participacija...
društveno okruženje

sistem obrazovanja

obrazovna institucija

pojedinac
 Nastavnik kao lider?

Biti lider znači:

•Promišljati postojeće
•Isprobavati moguće
•Kreirati novo
•Deliti sa drugima / sarađivati
•Doprinositi napredovanju profesionalnih znanja
•u svojoj školi
•u lokalnoj sredini
•u široj zajednici
•globalno
 VREDNOSTI NA KOJIMA SE ZASNIVA IDEJA
NASTAVNIKA KAO LIDERA

1) (Ras)Podeljeno liderstvo

2) Nastavnici kao istraživači

• aktivno unapređuju svoju praksu

• aktivno sarađuju sa kolegama da bi promena bila održiva

• prikupljaju, koriste i razmenjuju rezultate istraživanja

• doprinose stvaranju i prenošenju novih profesionalnih znanja

3) Vidljivost nastavnika
 saradnja
fokus na
učenju preuziman
je rizika

Škola kao zajednica koja uči

Svi uče ...u zajednici koja uči, osobe imaju doživljaj

moći i autonomije, kao i iskrenu predanost radu
u školi. To znači da ljudi u školi predstavljaju ne
samo zajednicu koja uči, nego i zajednicu koja
upravlja (zajednicu lidera)

(Mitchell i Sackney, 2000: 93)

podeljeno
liderstvo
vrednosti, ne
pravila, u
donošenju odluka svi su lideri
“Putniče, nema utabane staze.
Staza se pravi hodajući”
(Antonio Machado)