Mišljenje

nemanja.sajinovic@flv.edu.rs
Šta je mišljenje?
Mišljenje je glavni kognitivni proces i sastavni je
deo ostalih kognitivnih procesa – opažanja,
pamćenja, učenja itd.
Mišljenje je najmoćnije sredstvo spoznaje realnosti
jer se kroz taj proces uočavaju uzročno posledični
odnosi koji se ne mogu otkriti čulima.
Pojam mišljenja
Psiholozi smatraju da suštinu mišljenja čini
uviđanje odnosa ili načina na koji su povezani
elementi neke situacije.
Zato se mišljenje u užem smislu definiše kao
shvatanje ili uviđanje odnosa.
Mišljenje je simbolička aktivnost
Čovek je sposoban da misli o onome što nije
prisutno i što se ne može registrovati čulima.
Drugim rečima, čovek je sposoban za apstraktno
mišljenje.
Apstraktno mišljenje se najčešće određuje kao
mišljenje putem govora i simbola koje koristi samo
čovek, a koji zamenjuju reči i stvarne predmete.
Mišljenje i govor
Kao što muzičkim instrumentima proizvodimo
melodije tako reči koristimo kao instrumente
kojima stvaramo i izražavamo misli.
Pojam je misaoni sadržaj o bitnim, zajedničkim
svojstvima nekog predmeta ili vrste predmeta, bića
i pojava.
Mišljenje i jezik
Kako jezik utiče na mišljenje najbolje pokazuju
razlike između jezika. Mi imamo samo reč kamila, a u
arapskom jeziku se koristi preko 25 naziva za tu
životinju.
Jezik se razvija onako kako se razvija ljudska misao –
iz novih misli rađaju se nove reči i pojmovi.
Reči koje ne mogu da se prevedu
Utepils – Norveška reč koja označava sedeti na
terasi dok sunce sijati i držati pivo u ruci.
Jayus – Reč koja označava šalu koja je toliko loša da
ne možeš da se ne nasmeješ.
Mokita – reč koja označava istinu ali svi se
implicitno slažu da se o tome ne razgovara.
Proces mišljenja
Faze u procesu mišljenja Karakteristike
Otkrivanje problema Čuđenje
Definisanje problema Otkrivanje izvorne
Rešenje problema teškoće
Provera tačnosti „Aha doživljaj“
rešenja Važi uglavnom za
naučna istraživanja
Vrste mišljenja
Apstraktno Konkretno
Odnosi se na nešto što Odnosi se na predmete
se ne može opaziti i i pojave koje opažamo
zato je to mišljenje
kroz reči ili simbole
koji zamenjuju stvarne
predmete i pojave
Konvergentno Divergentno
Usmereno na Usmereno na
otkrivanje jednog otkrivanje više
tačnog rešenja. mogućih rešenja.
Konvergentno Divergentno
Imagitivno Realističko

Imagitivno mišljenje ili Odnosi si se na pojave

mašta doslovno znači koje stvarno postoje.
mišljenje u slikama.
Deduktivno Induktivno
Sposobnost da se iz Sposobnost da se na
opštih pravila izvedu osnovu konkretnih
konkretni primeri. primera izvedu opšta
Odozgo na dole. pravila.
Odozdo na gore.
Deduktivno Induktivno

Kaktus je biljka – sve Som diše na škrge –

biljke vrše fotosintezu šaran diše na škrge –
= kaktus vrši skuša diše na škrge =
fotozintezu sve ribe dišu na škrge

Svi glumci su zgodni – Prve vežbe kod mene

Zdravko Čolić je bile su zanimljive –
zgodan = Zdravko Čolić druge vežbe kod mene
je glumac bile su zanimjive = sve
vežbe kod mene biće
zanimljive
Žan Pijaže (Jean Piaget)
Razvoj mišljenja
Senzomotorni stadium (od rođenja do 2.g.). Mišljenje
se svodi na uviđanje uzročno posledičnih odnosa
između čulnih utisaka i pokreta.
Preoperacionalni stadium (od 2.g. Do 7.g.). Predhodi
pojavi logičkog mišljenja. Jednodimenzionalno je.
Stadium konkretnih operacija (7-12. g.). Pojava
logičkog mišljenja. Logički misle samo o onome što
konkretno vide.
Stadium formalnih operacija (od 12. g. nadalje).
Mišljenje dostiže zrelost i nastavlja da se razvija.
Pojava apstraktnog mišljenja.