Kombinatorika

• Predmet kombinatorike je raspoređivanje elemenata u konačnim

skupovima i određivanje broja takvih rasporeda.

• Proučavanje ove oblasti počelo je u 17. veku, uporedo sa nastankom teorije

verovatnoće, kada su se prva pitanja pojavila u vezi sa igrama na sreću.

• Prebrojavanja predstavljaju važan deo kombinatorike.

• Različite skupove moramo prebrojavati u cilju rešavanja najrazličitijih
problema.
• Nekada su to problemi:
određivanje trocifrenih brojeva formiranih od zadatih cifara,
broja različitih telefonskih brojeva,
određivanja složenosti algoritama,
utvrđivanja verovatnoća slučajnih događaja i sl
• Primer:
Dat je skup {1,2,3}. Koliko ima trocifrenih brojeva koji počinju cifrom 2, a da se cifre
ne ponavljaju?

• Primer:
Koliko se različitih trouglova može provući kroz 5 nekolinearnih tačaka.

• Primer:
Na koliko načina možemo od 7 studenata odabrati tročlanu ekipu za takmičenje iz
informatike.

• Primer:
Koliko u gradu ima brojeva telefona od 5 cifara
PRINCIPI PREBROJAVANJA
 PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
• Neka je dat skup A  a1 , a2 , , an 

• Permutacija je bilo koji raspored svih elemenata skupa .

• Permutacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih bijektivnih
preslikavanja skupa A u samog sebe.

Primer:
• Jedna od permutacija skupa A  1, 2, 3, 4,5 bez ponavljanja elemenata, je
preslikavanje

 1 2 3 4 5
 
 2 5 4 3 1
 P n   n n  1 2  1  n ! n  N

P  n   nP  n  1  n   n  1 P n  2   .......  n  n  1  n  2  2  1
• Primer:
Dat je skup A  a1 , a2  . Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa , a da se
• elementi ne ponavljaju?
• Ima ih dve.
To su: aa ia a P  2   2  P 1  2 1  2
1 2 2 1

Primer:
• Dat je skup A  a1 , a2 , a3  . Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da
se elementi ne ponavljaju?

Ima ih šest.
To su: a1a2 a3 a2 a1a3 a3a1a2
a1a3a2 a2 a3a1 a3a2a1

P 3  3  P  2   3  2  P 1  3  2  1  6
• Primer:
Na koliko načina se mogu rasporediti 6 različitih knjiga na policu?
P  6   6!  6  5  4  3  2 1  720

• Primer:
Pčela treba da skupi polen sa 7 različitih cvetova. Kada uzme polen sa
cveta ona se na njega više ne vraća. Na koliko načina pčela može da obiđe
svih 7 cvetova?

P  7   7!  7  6  5  4  3  2 1  5040
 PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM

• Neka je dat skup A  a1 , a2 , , an 

• Broj permutacija sa ponavljanjem, skupa od elemenata, među kojima ima

jednakih k1 , k2 , , km , iznosi

 n   n  k1   n  k1  k3   km  n!
Pk1 , k2 ,km  n       
   
 k1   k2   k3   km  k1 !k2 ! km !
• Primer:
Napisati sve permutacije elemenata a , b, b
abb, bab, bba
• Primer:
Odrediti broj permutacija elemenata 0, 0, 0,1,1,1,1
Broj permutacija je
 7   7  3  7! 7  6  5  4!
P3,4  7         35
 3   4  3!4! 3!4!
 VARIJACIJE ILI UREĐENI IZBORI BEZ
PONAVLJANJA ELEMENATA

A  a1 , a2 , , an 
• Neka je dat skup
• Varijacija k klase od n elemenata je bilo koja k-torka različitih elemenata skupa A.
k 1
• Broj varijacija iznosi V    n  i   n  n  1  n  k  1
k
n

i 0

• Varijacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih injektivnih
preslikavanja ( 1-1 preslikavanja ) skupa A od n elemenata u skup B od k elemenata
f :AB

Napomena:
• U savremenoj literaturi sve se manje koristi naziv varijacije, već k-permutacije.
• Primer:
Dat je skup A  a1 , a2 , a3  . Koliko ima varijacija druge klase elemenata ovoga
skupa i kako glase?
Ima ih šest. V23  3  2  6
To su:
a1a2 a1a3 a2 a1 a2 a3 a3a1 a3a2

• Primer:
Na konkurs u firmu javilo se 6 kandidata za radna mesta direktora , sekretara i
potrira. Na koliko načina ih je moguće izabrati?
Vršimo izbor 3 od 6 kandidata. Kako je raspored ( funkcija) bitan, u pitanju su
varijacije treće klase od 6 elemenata.

V36  6  5  4  120
 VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM

• Neka je dat skup A  a1 , a2 , , an 

• Varijacija sa ponavljanjem k klase od n elemenata je bilo koja k-torka elemenata

skupa A.
• Broj varijacija iznosi Vkn  n k

• Varijacije sa ponavljanjem elemenata se mogu definisati i kao broj svih

preslikavanja skupa A od n  1 elemenata, u skup B od k  0 elemenata,
f :A B
• Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1,2,3 i kako glase?
Ima ih V 3  32  9
2

To su:
11,12,13, 21, 22, 23,31,32,33
• Napomena: Ako je klasa jednaka broju elemenata zadatog skupa, varijacije se svode
na permutacije
 KOMBINACIJE ILI NEUREĐENI IZBORI BEZ
PONAVLJANJA ELEMENATA
• Neka je dat skup A  a1 , a2 , , an 

• Kombijacija klase od elemenata je bilo koja neuređena k-torka različitih

elemenata skupa A .
• Broj kombinacija iznosi V n  n  n  n  1  n  k  1
Ckn  k
 
k! k  k!
n
• Izraz   čita se n nad k i to je broj svih poskupova datog skupa A koji imaju
k
k elemenata.

• Primer:
Dat je skup A  a1 , a2 , a3  . Koliko ima kombinacija druge klase elemenata ovoga
skupa i kako glase?
• Ima ih  3  3 2
3
C2     3
 2  2!

• To su:
a1a2 a1a3 a2 a3
• Napomena:

• Osnovna razlika između permutacija, varijacija i kombinacija je u tome što

kod permutacija koristimo i raspoređujemo sve elemente zadatog skupa,
dok kod varijacija i kombinacija koristimo podskupove zadatog skupa.
• Sa druge strane, razlika između varijacija i kombinacija je u tome što je kod
varijacija je bitno mesto elementa u rasporedu, a kod kombinacija nije.
• Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa1,2,3 ?
Kako je u broju bitan raspored cifara, ovo su varijacije
Ima ih 3
V2  3  2  6
• Primer:
Koliko ima pravih koji se mogu povući kroz nekolinearne tačke A,B,C?
Kako je sada nije bitan raspored tačaka na pravoj, ovo su kombinacije.
Ima ih
 3  3 2 3 2
C23      3
2
  2! 2  1

To su prave AB, BC i AC.

 KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM

• Neka je dat skup A  a1 , a2 , , an 

• Kombijacija klase od elemenata sa ponavljanjem je  n  k  1

Ckn   
 k 

• Primer:
Na koliko načina se 12 istih loptica može rasporediti u 6 različitih kutija.
Ima ih

 6  12  1
C612     6188
 12 
 BINOMNA FORMULA

• Iz srednje škole znamo neke od ovih obrazaca

a  b  1
0

a  b  a  b
1

 a  b   a 2  2ab  b 2
2

 a  b   a 3  3a 2b  3ab 2  b3
3

 a  b   a 4  4a3b  6a 2b2  4ab3  b4

4
• Binomni koeficijenti čine takozvani Paskalov trougao:

1
11
1 2 1
1 3  3 1
 
1 4  6  4 1
• Binomna formula glasi

n n n  n  n 1  n  n

a  b
n
   a n    a n 1b    a n  2b 2      ab    b 
0
  1
  2
   n  1  n
n
 n  n k k
  a b
k 0  k 
n,kN

 n  n  n  1 n  2   n  k  1 n!
k   
  k! k !  n  k !

 n n n  n 
    n   n   n  1
     1 k  nk       
 0 n  k  1  k   k 

n
Tk 1    a n  k b k
k 
Primer:
6
 1
Razviti po binomnoj formuli  x  
 x 

6
 1 6  6 4  6 2 6 6 1 6 1 1
 x    x  1 x   2 x   3   4 2   4  6 
 x        x 5 x x
15 6 1
x 6  6 x 4  15 x 2  20  2  4  6
x x x
Primer: 12
 12 2

Odrediti peti član u razvijenom obliku binoma  x  x 3

 

n
Tk 1    a n  k b k
k

12  4 4
12   12   23  20
T5      x     x   495 x 3
4    
 n
 2 1
• Zbir koeficijenata prvog, drugog i trećeg člana binoma  x  
je 46. Odrediti član koji ne sadrži x.  x

n n n n  n  1

 
       46  1  n   46  n  9
0 1 1
      2
9
 2 1
. x  
 x
k
9 9k  1  9 1 9
Tk 1      x 2        x18 2 k k     x183k
k   x  k x k
18  3k  0  k  6

 9  9 9 8 7
T61  T7         84
6
   3 1  2  3
 PITANJA ZA PONAVLJANJE

• Šta su permutacije ?
• Šta su varijacije?
• Šta su kombinacije?
• Kako glasi binomna formula?
• Šta je Paskalov trogao