Visoka škola za uslužni biznis

Istočno Sarajevo – Sokolac

FINANSIJSKA TRŽIŠTA I
INSTITUCIJE
Predavač: Dr Marko Milošević
Phd of Economic Science

god. 2019/20
FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE – SADRŽAJ

Uvodni deo

I DEO – Karakteristike, razvoj i funkcionisanje finansijskog

Tržišta
- Uloga finansijskog tržišta u privrednom (finansijskom) sistemu
- Infrastruktura finansijskog tržišta
- Razvoj finansijskog tržišta

II DEO – Portfolio teorija, efikasnost finansijskih tržišta,

kamatna stopa i rizici na finansijskom tržištu
- Portfolio teorija i diverzifikacija rizika
- Efikasnost finansijskih tržišta
- Hipoteze o efikasnosti finansijskog tržišta
- Kamatna stopa i finansijski rizici na finansijskim tržištima
FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE – SADRŽAJ

 
III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta
- Trendovi i tokovi na globalizovanom finansijskom tržištu
- Institucije finansijskih tržišta u Evropskoj Uniji (ECB, EBRD, EIB,
EIF, Banka za međunarodne obračune)
- Bankarstvo EU
 
IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na
finansijskom tržištu
- Tržište novca i kratkoročnih HoV
- Tržište kapitala i dugoročne HoV
FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE – SADRŽAJ
V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište
HoV
- Istorijat i razvoj berzi
- Vrste berzi
- Berzansko poslovanje i mehanizmi trgovanja na berzi
- Prinos i rizici na tržištu
- Razvoj finansijskih tržišta i instrumenata Srbija, BiH, Hrvatska

VI DEO – Institucionalni investitori na globalizovanom

finansijskom tržištu i regulativa na finansijksim tržištima
- Značaj institucionalnih investitora
- Osiguravajuće kompanije
- Penzioni fondovi
- Investicioni fondovi
- Uloga regulatornih tela na finansijskim tržištima
- Sarajevska i Banjalučka berza
I DEO – Karakteristike, razvoj i funkcionisanje finansijskog
Tržišta

Finansijski sistem je sastavni deo privrednog sistema, koji se sastoji iz više

elemenata pomoću kojih treba da omogući nesmetan tok finansijskih sredstava u
jednoj društveno - ekonomskoj zajednici.
I DEO – Karakteristike, razvoj i funkcionisanje finansijskog
Tržišta

Finansijski sistem se može prikazati i na ovaj način:

- Najvažniji elementi finansijskog sistema su:
• finansijsko tržište
• finansijske institucije i
• finansijski instrumenti
- Finansijska tržišta usmeravaju finansijska sredstva od onih koji (investitori)
imaju višak sredstava (troše manje nego što zarađuju) ka onima kojima ova
sredstva nedostaju (jer žele više da potroše nego što zarađuju)
- Tokovi finansijskih sredstava: direktno i indirektno finansiranje
- Pojam metoda samofinansiranja
1) Direktno finansiranje (put strelica prikazan na dnu slike):
zajmoprimci pozajmljuju fondove direktno od zajmodavca tako što prodaju svoje HOV
(finansijski instrumenti) koji daju pravo na budući dohodak i aktivu zajmoprimca.
HOV su aktiva za lice koje kupi, a obaveza (pasiva) ili dugovanje (dug) za
pojedinca ili firmu koja ih prodaje (izdaje).
Na primer, ako je General Motorsu potrebno da pozajmi sredstva da bi platio
izgradnju nove fabrike, on može da pozajmi sredstva od štediša prodajući im
obveznice, dugovne HOV, koje obećavaju periodičnu isplatu (plaćanje kamate)
za određeni vremenski period.
Primer: Pretpostavimo da ove godine imate ušteđeno 1.000 evra, ali nemate mogućnost da pozajmite nekom
novac, jer nema (ne postoje) finansijskih tržišta. Ako nemate mogućnost da vašu ušteđevinu investirate
u nešto što će vam omogućiti da zaradite dohodak, vi ćete samo čuvati 1.000 evra i nećete zaraditi kamatu.
Međutim, zanatlija ima proizvodnu mogućnost da vaših 1.000 evra iskoristiti za kupovinu novog alata
koji mu je potreban za gradnju kuće, na osnovu koga će zaraditi ekstra 200 evra po godini. Ukoliko
pozajmite novac zanatliji, Vi ćete zaraditi 100 evra godišnje na 1.000 evra, umesto ništa (ako ne biste
pozajmili novac), a zanatlija će zaraditi 100 evra više dohotka godišnje - 200 evra ekstra zarade
godišnje, minus 100 evra rente (kamate) za korišćenje sredstava.
2) Indirektno finansiranje (put zakrivljenih strelica prikazan na vrhu slike):
je mnogo značajnije od direktnog finansiranja (zbog obima poslovanja), a predstavlja
sistem u kome se između ekonomskih subjekata koji štede i subjekata koji investiraju
pojavljuju finansijski posrednici (finansijske institucije).

Primer:
Finansijska tržišta su uspostavljena da bi ljudi koji su uštedeli mogli pozajmiti fondove
da kupite kuću. Vi ste više nego srećni da im platite kamatu da biste mogli da kupite
kuću, da dok ste još mladi možete uživati u njoj. Tokom vremena ćete vratiti zajam
(kredit). Ukupan rezultat (ishod) biće, da će vama biti bolje, kao i da će biti bolje
posrednicima koji su vam dali zajam (kredit). Oni će zaraditi kamatu, koju ne bi
zaradili da ne postoje finansijska tržišta.
1. Finansijski sistem i finansijska struktura

- U svetu dominiraju dva tipa finansijskih sistema:

a) Finansijski sistem čije je težište na otvorenom finansijskom tržištu i na kome
dominiraju berze i hartije od vrednosti (SAD i Japan)
b) Bankarsko orijentisani finansijski sistem čije je težište na bankarskim
institucijama, naročito na univerzalnim bankama (Nemačka i Kina)
- Finansijska struktura predstavlja sveukupnost finansijskih institucija i
finansijskih instrumenata koji egzistiraju pod okriljem jedne nacionalne
ekonomije
- U razvijenim finansijskim sistemima postoje različite vrste finansijskih
institucija to su:
1. Banke
2. Institucionalni investitori (Penzioni fondovi, Osiguranja, Investicioni
fondovi i Brokersko – Dilerska društva)
3. Investicione banke
2. Finansijsko tržište kao najznačajniji element finansijskog sistema

Finansijsko tržište predstavlja:

a) mesto gde se trguje različitim oblicima finansijske aktive
b) mehanizam preko koga se finansijska aktiva kupuje i prodaje
c) organizovano mesto i prostor na kome se traže, tj. nude finansijska sredstva i
na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje formira cena instrumenata

Na finansijskim tržištima razlikujemo sledeće poslove:

- poslove koji se obavljaju samo na pojedinim finansijskim tržištima
- univerzalni poslovi; poslovi koji se obavljaju na svim finans. tržištima
- poslovi posebne vrste (arbitraža, hedžing i špekulacija)
3. Podele i vrste finansijskih tržišta
Prema aspektu lokacije finansijskih tržišta:
Lokalna, Nacionalna i Internacionalna

Prema aspektu nacionalne ekonomije:

Interna i Eksterna
Prema aspektu prirode i karaktera finansijskih sredstava:
a) Tržište dugovnih finansijskih instrumenata - obveznice
b) Tržište vlasničkih instrumenata - akcije
Podela na osnovu dospeća finansijskih sredstava:
a) Tržište novca - kratkoročno
b) Tržište kapitala - dugoročno
Podela na osnovu kriterijuma da li se HoV trguje prvi put ili se njima već
trgovalo:
a) Primarno finansijsko tržište
b) Sekundarno finansijsko tržište
3. Podele i vrste finansijskih tržišta

Prema aspektu vrste instrumenata kojima se trguje na finansijskom tržištu:

Tržište osnovnih Hartija od Vrednosti (akcije i obveznice)
Tržište izvedenih Hartija od Vrednosti (finansijski derivati)
Prema aspektu vremena plaćanja i isporuke HoV:
a) Promptna
b) Terminska

Prema aspektu segmenta finansijskih tržišta:

a) Tržište novca (kratkoročni finansijski instrumenti)
b) Tržište kapitala (dugoročni finansijski instrumenti)
c) Devizno tržište (trgovina devizama)
d) Tržište finansijskih derivata (trgovina fjučersima, opcijama i dr.)
4. Funkcije finansijskog tržišta

U osnovi finansijska tržišta vrše najmanje tri ekonomske funkcije:

1. Funkcija povezivanja (ponude i tražnje za finans. instrumentima)
2. Smanjenje transakcionih troškova (subjekti A i B se pronađu i povežu)
3. Alokativna funkcija (prikupljanje i usmeravanje slobodnih finansijskih
sredstava)

Finansijska tržišta imaju i sledeće funkcije:

4. Funkcija efikasnosti (efikasno korišćenje sredstava preko određivanja cene)
5. Mobilizaciona funkcija (prikupljanje slobodnih finansijskih sredstava)
6. Razvojna funkcija (skladan privredni razvoj)
7. Poboljšanje životnog standarda stanovništva
5. Infrastruktura finansijskog tržišta
 II DEO – Rizik i prinos, Portfolio teorija, diverzifikacija

1. Portfolio teorija i diverzifikacija rizika

Portfolio (portfelj) predstavlja skup finansijskih instrumenata različitih vrsta i
karakteristika - nastao je kao rezultata investitora da se minimizira rizik i maksimira
prinos na uložena finansijska sredstva
Portfolio teorija omogućava investitoru da odluči koja će kombinacija finansijskih
instrumenata ili portfolia dati najbolji prinos za dati rizik (Tradicionalna VS Moderna)
Tradicionalna portfolio teorija – se zasniva na jednostavnim kvalitativnim i
kvantitativnim analizama, smatra da investitori preferiraju viši u odnosu na niži prinos,
prinos se uvećava preuzimanjem dodatog rizika, diverzifikacijom se može umanjiti
stepen rizičnosti, polazi se od definisanja individualnih sklonosti potreba i mogućnosti
investitora.
Moderna portfolio teorija (50-tih XX veka nobelovac Markowitz, H.)
a) Normativna – pruža odgovor Kako bi trebalo da se ponaša racionalni investitor?
b) Pozitivna – bavi se ekonomskom ravnotežom pod uslovom da su invest. racionalni
1. Portfolio teorija i diverzifikacija rizika

Markowitz-ev pristup upravljanju portfoliom zasniva se na sledećim pretpostavkama

1. Investitori razmatraju svaku investicionu alternativu kao raspored verovatnoća
očekivanih prinosa
2. Investitori smanjuju rizik na osnovu varijabilnosti očekivanih prinosa
3. Investitori nastoje da maksimiraju očekivanu korisnost u budućem periodu
4. Investitori zasnivaju investicione odluke isključivo na osnovu očekivanog prinosa i
rizika
5. Za određeni nivo rizika investitori preferiraju veće prinose u odnosu na niže
Diverzifikacija je kombinacija dva ili više finansijska instrumenta čiji se prinos kreće u
različitom smeru tako da je rizik portfolia manji od rizika svakog instrumenta koji čini
portfolio pojedinačno uzetog.
Portfolio diverzifikacija pruža zaštitu od:
- Cikličnih kretanja poslovanja
- Dugoročnih promena u industriji (grani privrede)
- Gubitka položaja pojedinih kompanija
1. Portfolio teorija i diverzifikacija rizika
Sa aspekta mogućnosti da se diverzifikacijom plasmana utiče na rizik, razlikujemo:
1. Sistemski (tržišni) rizik – koji potiče iz ekonomske neizvesnosti i opštih
ekonomskih kretanja u jednom finansijskom sistemu i diverzifikacijom se ne može
uticati na njega
2. Nesistemski (netržišni) rizik – rizik instrumenata (HoV) u portfoliu kojima se
trguje, diverzifikacijom se može uticati na njega
- Pojam vremenske diverzifikacije portfolia kojima se vrši vremenska
diverzifikacija u tkz. “lošim periodima” ekonomije
- Pojam međunarodne diverzifikacije portfolia kojima se vrši investiranje u
inostrane HoV i time smanjuje sistemski rizik na nacionalnom nivou. Ovaj proces je
omogućen pojavama internacionalizacije i globalizacije finansijskog tržišta

Zaključak: Zahvaljujući portfolio analizi moguće je dizajnirati portfolio finansijskih

instrumenata zahvaljujući kome će se netržišni rizik, kao deo ukupnog rizika portfolia
smanjiti. Cilj je dizajnirati portfolio kod kojeg će tržišne fluktuacije biti najmanje.
2. Pojam i značaj efikasnosti finansijskog tržišta

- Osnovna funkcija postojanja i funkcionisanja finansijskih tržišta je optimalna

alokacija finansijskih sredstava i povezivanje tržišnih aktera koji raspolažu viškovima
finansijskih sredstava sa akterima kojima nedostaju finansijska sredstva.
- Efikasno tržište je tržište koje se brzo prilagođava novim informacijama
- Zasniva se na pretpostavci da cena hartija od vrednosti na finansijskim tržištima u
potpunosti odražava sve raspoložive informacije

Vidovi efikasnosti finansijskog tržišta:

1. Alokativna efikasnost (cena finansijskih instrumenata izjednačava stopu rizika sa
stopom prinosa – tržište šalje korektne signale investitorima za alokaciju finansijskih
sredstava)
2. Operativna efikasnost (obavljanje transakcionih operacija u što kraćem vremenskom
roku i sa najnižim troškovima)
3. Cenovna efikasnost (visoka fleksibilnost cena finansijskih instrumenata na pojavu
svih informacija relevantnih za njihovo vrednovanje – brzina kojom cene reaguju na
pojavu novih informacija o HoV ili njenom emitentu)
2. Pojam i značaj efikasnosti finansijskog tržišta

- Efikasnost finansijskih tržišta se može posmatrati sa dva aspekta:

1. Statičkog – gde su osnovni indikatori

a) visok nivo transparentnosti
b) mala razlika u ceni
c) raznovrsnost rokova dospeća i emitenata
d) kontinuirana likvidnost

2. Dinamičkog – finansijsko tržište je efikasno ukoliko brzo reaguje na finansijske

inovacije vezane za rizik i prinos
3. Hipoteza o efikasnosti finansijskih tržišta
- Zasniva se na Teoriji racionalnih očekivanja i praktično predstavlja njenu primenu
na
oblast finansijskih tržišta

Primer: Ukoliko rešimo da pozovemo prijatelje na večeru i procenimo da će nam biti

dovoljno 3 flaše vina jer je to količina koja nam je do sada uvek bila dovoljna, onda
je takvo predviđanje optimalno. Međutim, ukoliko nas prijatelji obaveste da će
povesti još jednu osobu onda nam nova informacija govori da naše predviđanje
da će 3 flaše vina biti dovoljne postaje iracionalno. U tom slučaju, nova informacija
nam govori da će nam biti potrebna dodatna količina vina, tj. 4 flaše vina.
- Na finansijskim tržištima hipoteza o efikasnosti odražava situaciju gde će
informacije koje se objave ujutro uticati na promenu cene tokom dana.
Grafikon 1.1 – Reakcija efikasnog i neefikasnog tržišta na nove informacije
3. Hipoteza o efikasnosti finansijskih tržišta

- Sve informacije koje utiču na cene različitih finansijskih instrumenata kojima se

trguje na finansijskim tržištima svrstavaju se u sledeće grupe:
a) informacije o prošlim cenama
b) javno objavljene i raspoložive informacije
c) sve druge informacije

- U zavisnosti od toga koje se informacije uzimaju u obzir pri testiranju teze o

efikasnosti finansijskih tržišta imamo podelu na tri forme efikasnosti tržišta:
1. Slaba ili niska forma hipoteze o efikasnosti tržišta (informacije o prošlim i tekućim
cenama akcija)
2. Srednja ili polujaka forma hipoteze o efikasnosti tržišta (sve javno dostupne i
raspoložive informacije)
3. Jaka forma hipoteze o efikasnosti tržišta (sve raspoložive i relevantne informacije i
javne i privatne o cenama akcija; testovi vezani za insajdere, specijaliste na berzi i
profesionalne menadžere novca)
3. 1 - Hipoteza o niskoj efikasnosti finansijskog tržišta

- Pretpostavlja da tekuće cene akcija u potpunosti reflektuju sve tržišne informacije

sadržane u istorijskim nizovima cena, promena cena, obima trgovanja i drugih
tržišnih informacija, odnosno situaciju gde nove informacije ne doprinose nagloj
promeni cena HoV na tržištu
- Hipoteza takođe podrazumeva odsustvo veze između promena cena u prošlosti i
promena cena u budućnosti, odnosno da su promene cena nezavisne.
- Za testiranje ove hipoteze korišćene su uglavnom dve grupe testove: 
a) statistički testovi nazavisnosti promena cena akcija (+ -) i
b) testovi pravila trgovanja (filter pravilo).
Slika 3.1 – Filter pravilo
3.2 - Hipoteza o srednjoj efikasnosti finansijskog tržišta

- Zauzima stav da se cene HoV (akcija) brzo prilagođavaju novim javnim

informacijama, odnosno da cene akcija u potpunosti odražavaju sve javne
informacije
- Teorijski, na tržištima gde nema transakcionih troškova, gde su javno raspoložive
informacije besplatne za sve učesnike i gde tržišni učesnici na isti način tumače
informacije, cene akcija će potpuno odražavati sve javne informacije
- Ključno pitanje kod ove hipoteze jeste kojom brzinom će se nove javno dostupne
informacije ugraditi u cenu vrednosne HoV, odnosno da li će se to dogoditi istog
dana kada je informacija pristigla na tržište ili nekog narednog dana
- Testovi koji su korišćeni za testiranje hipoteze o srednjoj efikasnosti mogu se
podeliti na:
1) testove prilagođavanja na razvodnjavanje akcija
2) testove prilagođavanja na nove emisije i
3) testove prilagođavanja na uvođenje akcija na berzu
3.3 - Hipoteza o visokoj efikasnosti finansijskog tržišta

- Hipoteza o visokoj efikasnosti tržišta kapitala predstavlja teorijski idealan koncept

perfektnosti tržišta kapitala. Prema ovoj hipotezi cene akcija u potpunosti odražavaju
sve raspoložive informacije, kako javne, tako i privatne.
- Konsekventno, prema ovoj hipotezi nijedan tržišni akter ne poseduje informacije na
osnovu kojih bi ostvario iznad prosečne profite.
- Testovi vezani za hipotezu o visokoj efikasnosti tržišta klasifikovani su prema
kriterijumu potencijalnih uzurpatora novih informacija i to testovi vezani za:

a) insajdere korporacija
b) specijalisti na berzi akcija i
c) profesionalne menadžere novca – portfolio menadžer.
4. Kamatna stopa i finansijski rizici na finansijskim tržištima
- Kamata kao ključni parametar finansijskog tržišta predstavlja cenu koju za -
jmoprimac plaća zajmodavcu za upotrebu pozajmljene sume (izražava se kroz
kamatnu stopu kao odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice)
Faktori koji utiču na kretanje ponude i tražnje za
kreditnim potencijalom, samim tim na kamatnu stopu
a) ekonomski rast, b) monetarna politika,
c) stopa inflacije, d) postojanje budžetskog deficita
e) međunarodna kretanja kapitala,
f) spoljnotrgovinska razmena
Sve to utiče na faktore na strani ponude i tražnje:
domaćinstva, privrede, države i inostranstva.
Uticaj ekonomskog rasta na kamatne stope

Uticaj povećane ekspanzije preduzeća; Očekivani uticaj veće

eks ekspanzije preduzeća uslovljava pomeranje krive tražnje
DA1 u p položaj DA2, uz istovremeno povećanje ravnotežne
kamatne sto- stope iz položaja i1, tačka E1, u položaj i2, tačka E2
istovreme-
no se povećava ravnotežna količina sredstava kojima se trguje
sa Q1 na Q2.

Uticaj stope inflacije na kamatne stope

Pri inflaciji štednja se smanjuje pri bilo kom nivou kamatnih
stopa. Kriva ponude pomera se ulevo, sa SA1 na SA2, a kriva
tražnje udesno, sa DA1 na DA2, zbog povećane tražnje za
kreditnim sredstvima. Ravnotežna kamatna stopa raste i
pomera se iz položaja i1 u i2.
4. Kamatna stopa i finansijski rizici na finansijskim tržištima

Slika 4.1 - Odnos realne i nominalne kamatne stope u američkoj privredi

Fišerov efekat: uticaj očekivane inflacije na nominalnu kamatnu stopu: Kada se

očekivana inflacija poveća, kamatne stope će se povećati.
- Da bismo razumeli kako se određuje visina kamatne stope na obveznice i njihova cena
moramo prikazati grafikon ponude i tražnje za obveznicama, i tzv. ‘Teoriju pozajmljivih
fondova’
• Faktori koji utiču na TRAŽNJU za obveznicama: Faktori koji utiču na PONUDU obv.:
• 1) Bogatstvo ↑=>Bd↑=>i↑=>P↓ 1) Profit.investicija↑=>Bs↑=>i↑=>P↓

• 2) Očekivani prinos↑=>Bd↑=>i↑=>P↓ 2) inflacija ↑=>Bs↑=>i↑=>P↓

• 3) Rizik ↑=>Bd↑=>i↑=>P↓ 3) Budž.deficit ↑=>Bs↑=>i↑=>P↓

• 4) Likvidnost ↑=>Bd↑=>i↑=>P↓
• Napomena: važi i obrnuto
Slika 4.2- Ravnoteža na tržištu obveznica

Na slici 2.6 prikazana je ponuda i tražnja obveznica.Ravnoteža na tržištu obveznica se ostvaruje u tački C na preseku krive Bd i Bs. Ravnotežna cena
iznosi 850$, dok ravnotežna kamatna stopa iznosi 17,6%. Cene obveznica i kamatne stope su uvek u negativnoj korelaciji: kako raste cena obveznice, tako
njena kamatna stopa neizostavno opada. Možemo zaključiti da kako pada cena obveznica raste tražnja za obveznicama (videti tačke od A-E) predstavljeno
negativnim nagibom krive tražnje, a kako raste ponuda obveznica tako raste i cena obveznica dok kamatna stopa opada (videti tačke F-I) predstavljeno
pozitivnim nagibom krive ponude.
4. Kamatna stopa i finansijski rizici na finansijskim tržištima

Struktura kamatnih stopa:

1. Ročna struktura kamatnih stopa i
2. Rizična struktura kamatnih stopa

- Ročna ili vremenska struktura kamatnih stopa predstavlja odnos između kamatnih
stopa sa različitim rokovima dospeća; to je zapravo odnos između kratkoročnih i
dugoročnih ks (u ekspanziji ks↑, dok u recesiji ks↓ s tom činjenicom da po pravilu
kratkoročne kamatne stope rastu brže i više od dugoročnih).
- U finansijskoj teoriji izdefinisale su se tri teorije koje kompleksno osvetljavaju
promene u ročnoj strukturi kamatnih stopa:
1. Teorija očekivanja (povezanost svih segmenata fin. trž. putem cenovnog
mehanizma)
2. Teorija segmentacije tržišta (segmentacija se vrši na pretpostavci da postoje različiti
finansijski instrumenti sa različitim ks)
3. Kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana (predstavlja kombinaciju
dve gore navedene teorije; dugoročne ks=kratkoročne ks + ročna premija)
4. Kamatna stopa i finansijski rizici na finansijskim tržištima
- Rizična struktura kamatnih stopa se odnosi na postojanje različitih vrsta rizika
- Rizik je merljiva kategorija, dok je neizvesnost nemerljiva.
- Značajne su tri vrste rizika:
1. Rizik neispunjavanja obaveza plaćanja
2. Rizik nelikvidnosti
3. Rizik oporezivanja
- Visina rizika je čvrsto povezana sa visinom prinosa (što je veći rizik veći je i
prinos)
- Pojam “Riziko premije”
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Globalizacija svetskog tržišta je omogućila da se ponuda i tražnja finansijskih

instrumenata susretnu na znatno širem prostoru – međunarodnom finansijskom tržištu.
Ekonomska globalizacija podrazumeva približavanje i integraciju nacionalnih
ekonomija u jedinstveno svetsko tržište; manifestuje kroz dva odvojena, ali međusobno
tesno povezana procesa:
a) Globalizacija proizvodnje i trgovine
b) Globalizacija kretanja kapitala i finansijskih tržišta (finansijska globalizacija)

Proces finansijske globalizacije (najčešće se vezuje za poslednje tri decenije XX veka)

istorijski posmatrano beleži više faza:
Period čistog zlatnog standarda (1870 – 1914. god) – investicije V.B u kolonije i SAD,
Prvi svetski rat je prekinuo ekonomski liberalizam i uveo kontrolu kretanja kapitala i
pojačani protekcionizam,
Period između dva rata Velika Depresija – ekonomska kriza 1933. god u SAD (otežano
kretanje kapitala),
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Posle drugog svetskog rata: Bretonvudska monetarna i finansijska konferencija, gde su

osnovne karakteristike međunarodnog monetarnog sistema:
a) međunarodne institucije
b) sistem fiksnih deviznih kurseva
c) konvertibilnost valuta
d) međunarodne monetarne rezerve,
takođe su stvorene dve međunarodne institucije za međunarodnu i monetarnu saradnju:
MMF (IMF – International Monetary Fund) i
IBRD (International Bank for Reconstruction and Development),
1971. godine stvaranjem “New Economy” u SAD je ukinut sistem fiksnih deviznih
kurseva i pravilo zlatnog standarda,
80-tih i 90-tih godina XX veka Velike sile, kao i zemlje u razvoju liberalizuju u
potpunosti tokove kapitala
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

2. Trendovi i tokovi na globalizovanom finansijskom tržištu

Proces internacionalizacije finansijskih tržišta rezultat je četiri glavna faktora:
1. Integracija tržišta novca i kapitala
2. Promena prema deregulaciji finansijskih tržišta
3. Razvoja finansijskih inovacija
4. Razvoja informacija i tehnologija komunikacije
5. Smanjena uloga banaka i rastući značaj institucionalnih investitora
6. Stvaranje EMU (Evropske Monetarne Unije) i uvođenje Evra

Karakteristike globalnog finansijskog tržišta:

1. Globalno finansijsko tržište se odlikuje stabilnim stopama rasta
2. Strukturu globalnih finansijskih tržišta čine tržišta bankarskih kredita, obveznica,
akcija i komercijalnih papira
3. Glavni učesnici na globalnom finansijskom tržištu su zemlje u razvoju, razvijene
zemlje, finansijski suficitne i finansijski deficitne zemlje
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

2. Trendovi i tokovi na globalizovanom finansijskom tržištu

Institucionalnu strukturu globalnog finansijskog tržišta sačinjavaju:
1. Nadnacionalne institucije MMF, Svetska Banka, ostale međunarodne i
regionalnefinansijske organizacije
2. Međunarodno finansijsko tržište (tržište HoV, zlata, nafte, evrodolarsko tržište)
3. Međunarodno devizno tržište (SPOT, TERMINSKO, Forward, Fjučersi)
4. Multinacionalne korporacije
5. Centralne banke pojedinih zemalja
6. Nacionalna tržišta kapitala (obveznice, akcije)
7. Banke
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

3. Institucije Evropske Unije

1. Evropska Komisija – inicira politiku i sprovodi već dogovorenu politiku

2. Savet ministara – donosi odluke ili zakone na osnovu predloga koji podnosi
Komisija
3. Evropski Parlament – ima glavnu savetodavnu ulogu ali su njegova ovlašćenja
naknadno znatno uvećana
4. Evropski sud pravde – daje tumačenja odluka Zajednice i odredaba ugovora u
slučaju spora
5. Evropska Centralna Banka
6. Evropska Investiciona Banka
7. Ekonomski i Socijalni Savet
8. Komitet Regiona
9. Evropski Ombudsman
10.Evropski Savet
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Evropska Centralna Banka (ECB)

- Institucija nadležna za Evropsku monetarnu politiku

- Osnovana 1999. godine (Mastricht sporazum), sedište u Frankfurtu
- Evropski sistem centralnih banaka
- Nadležnosti: Nadzor količine novca u opticaju, upravljanje kursom Eura, drži i
upravlja službenim deviznim rezervama, glavni zadatak očuvanje stabilnosti cena u
zoni Evra (godišnji rast inflacije da bude manji od 2%)

Organizaciona struktura:
1. Upravni odbor (6 članova izvršnog + guverneri CB zemalja članica)
2. Izvršni odbor (Predsednik i potpredsednik ECB + 4 člana iz Evrozone)
3. Opšti savet (predsednika i potpredsednika Evropske centralne banke i guvernera
nacionalnih centralnih banaka svih država članica EU, a ne samo onih koje su
članice monetarne unije.)
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Evropska Banka za Obnovu i Razvoj (EBRD)

- Osnovana 1991. godine sa ciljem da pomogne strukturne promene, tranziciju ka

tržišnoj privredi i razvoj preduzeća i infrastrukture u zemljama bivšeg Istočnog bloka

- Sedište u Londonu (čini je 60 članica – 58 država, EZ i EIB)

- Osnivački kapital 10 milijardi evra, a godišnje plasira oko 2 milijarde u 26 država
srednje i istočne Evrope
- Osnovno usmerenje EBRD je na privatnom sektoru (javni sektor ne veći od 40%)
- Finansiranje se vrši najviše putem kredita, učešća u kapitalu, izdavanje garancija...
- Principi zdravog bankarstva zahtevaju da svi projekti koje finansira EBRD budu
tehnički, ekonomski, finansijski, zakonski i ekološki podobni i da budu naravno
prihvatljivi sa stanovišta kreditnog rizika.
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Evropska Ivesticiona Banka (EIB)

- Osnovana 1958. godine, sedište u Luksemburgu, članice su 15 država Evropske

Unije
- Predstavlja banku Evropske zajednice za finansiranje kapitalnih projekata koji
unapređuju ujednačen razvoj zajednice
- Glavni deo aktivnosti u vezi sa zajmovima (kreditima) usmeren je ka manje
prosperitetnim regionima Evropske Unije
- Banka takođe daje zajmove Afričkim zemljama, zemljama Azije i Latinske Amerike,
ali su u pitanju manji iznosi
- Evropska Investiciona Banka je trenutno najveći poverilac i dužnik na
međunarodnim finansijskim tržištima
- Zajmovi se odobravaju uz minimalne kamate, a to su uglavnom projekti za
regionalni razvoj, energetiku, industriju, visoku tehnologiju, modernizaciju i
konverziju preduzeća, saobraćaj, telekomunikacije, infrastruktura i ostalo.
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Evropski Ivesticioni Fond (EIF)

- Novo telo Evropske Unije, sedište u Luksemburgu

- Akcionari EIF-a su EIB, Komisija EU i ostale evropske finansijske institucije
- Delatnost finansiranje dugova malih i srednjih preduzeća, podsticanje raznih ulaganja,
projekti razvoja, zaštite životne sredine i dr.

Ekonomski i socijalni savet (ESC)

- Predstavlja savetodavno telo (međutim mora se konsultovati za veliki broj pitanja) sa
sedištem u Briselu i uloga im je u pripremi nacrta mišljenja za sledeće sekcije:
Poljoprivreda, Saobraćaj i Komunikacije, Energija i Nuklearna pitanja, Industrija, Socijalna
pitanja, Spoljni odnosi, Regionalni razvoj, Zaštita životne sredine i drugo.
- Članovi Ekonomskog i socijalnog saveta (222) su podeljeni u tri grupe:
a) Grupa I predstavlja poslodavce
b) Grupa II predstavlja radnike
c) Grupa III predstavlja različite interesne grupe, potrošači, farmeri, druga lica itd.
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Međunarodni Monetarni Fond (MMF)

- Međunarodni Monetarni Fond (MMF) (na eng. International MonetaryFund-IM F) je

međunarodna organizacija zadužena za nadzor globalnog finansijskog sistema
nadziranjem kamatnih stopa i bilansa plaćanja, kao i za pružanje tehničke i finansijske
pomoći.
- Osnovan 1944. godine na Bretonvudskoj svetskoj konferenciji s ciljem promovisanja međunarodne monetarne
saradnje, sigurne razmene i pouzdanih dogovora o razmeni, te kako bi podsticao ekonomski rast i povećanje
zaposlenosti i osigurao privremenu finansijsku pomoć zemljama kojima je potrebno olakšati izravnanje platnih
bilansa.
- Slogan MMF-a glasi: "zategnite pojas" (smanjite potrošnju)
- Tri su glavna područja aktivnosti: posmatranje, finansijska i tehnička pomoć
- Budući da se odluke MMF-a moraju donositi većinom glasova od 85%, SAD i Evropska Unija zajednički imaju
većinu i sami de facto odlučuju.

 
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Međunarodni Monetarni Fond (MMF)

- Razvoj MMF-a kroz dva perioda

U prvom periodu ciljevi MM F-a bili su sledeći:
Omogućiti ekspanziju uravnoteženog rasta međunarodne trgovine i time doprineti
povećanju i održavanju visokog stepena zaposlenosti i visokog stepena realnog dohotka;
Učvrstiti stabilnost deviznih kurseva;
Uspostaviti multilateralni sistem plaćanja tekućih transakcija;
Korišćenje sredstava Fonda za korekcije platnobilansnih neravnoteža
Drugi period započinje i traje do danas MM F početkom 70-ih godina 20. veka zapada u
najveću krizu dotada zbog odliva kratkoročnog dolarskog kapitala
MMF danas - aktivnosti i politika se provodi putem Sporazuma, a izvršava se putem
organizovanog vodstva u formi Odbora guvernera, zatim izvršnog odbora i Upravljačkog
direktora
- MMF se postavlja kao agent globalne finansijske stabilnosti

 
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta
Međunarodni Monetarni Fond (MMF)
- Kao zamenu za zlato, a s ciljem povećanja količine svetskih rezervi likvidnosti, MMF
kreira krajem 60-ih godina specijalna prava vučenja (SDR) koja danas u međunarodnim
plaćanjima znače isto što i zlato (popularno se zovu "papirna valuta").

- SDR stvara MMF u ograničenim količinama, a njega centralne banke mogu držati kao
"tvrdu valutu", te se može menjati za ostale nacionalne valute prema utvrđenom paritetu.
- SDR označava korpu valuta – svetska valuta (Standard Basket System) koju čine
valute dolar, jen, euro, funta.
- Dva glavna načela delovanja MMF-a su nadzor i uslovnost, koja se najbolje ogledaju u tri glavna vida njegovog
delovanja: formalnopravnom, savetodavnom i finansijskom
U organima Fonda odlučuje se ponderisanim pravom glasa. Svaka država članica dobija početnih
250 glasova, a svaki sledeći glas pripada joj za svakih 100.000 posebnih prava vučenja. SAD, kao
najsnažnija svetska ekonomija raspolaže sa 37.1 milijardi SDR-a (oko 57.8 milijardi $). Kvote
država izražene su u posebnim pravima vučenja. Važno je napomenuti da su kvote prilikom
osnivanja utvrđene skladno učešču pojedine nacionalne ekonomije u svetskoj trgovini.
Glavni izvor sredstava Fonda su članarine koje su po iznosu jednake kvoti vezanoj za nju.

 
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta

Međunarodni Monetarni Fond (MMF)

- Fond je razvio više od 45 različitih programa davanja pomoći, a naročito praćenje i ocenjivanje njihove primene
i sprovođenja politike stabilizacije.
- Najpoznatiji programi davanja pomoći su:
a) Rezervna tranša
b) Kreditna tranša i stand by aranžmani
c) Produžena sredstva fonda
d) Sredstva za finansiranje kompezacija
e) Dodatna sredstva finansiranja
Neagativne uloge MMF-a se ogledaju u: nedemokratičnost, netransparentnost,
nesposobnost u rešavanju finansijskih kriza, nepravednosti u pravu glasa (Kina),
osiromašenje i finansijsko “porobljavanje” mnogih zemalja koje su “pomagali” itd.

 
 III DEO – Globalizacija finansijskih tržišta
Svetska Banka (World Bank)

Grupu Svetske banke čini pet različitih međunarodnih ekonomskih / finansijskih

organizacija:
 a) Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD)
b) Međunarodno udruženje za razvoj (IDA)
c) Međunarodna finansijska korporacija (IFC)
d) Centar za rešavanje investicionih sporova
e) Agencija za garanciju multilateralnih investicija (MIGA)

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1. TRŽIŠTE NOVCA I KRATKOROČNIH HoV

- Pojam tržišta novca obuhvata dva tržišta: međubankarsko tržište žiralnog novca i tržište kratkoročnih HoV
- U savremenim tržišnim ekonomijama egzistiraju tri osnovna oblika organizacije tržišta novca:
1. Institucionalizovano tržište novca
2. Neinstitucionalizovano tržište novca
3. Tržište novca koje se javlja kao kombinacija gore navedenih oblika

- Za kratkoročne Hartije od Vrednosti tržište može biti: dnevno (promptno) i terminsko primarno i sekundarno
- Na primarnom tržištu novca posluju: CB, Poslovne banke i druge organizacije i posrednici gde se obavlja prva emisija i prodaja kratkoročnih HoV.
Primarna emisija kada su u pitanju velika preduzeća vrši se preko Investicionih banaka, dok manja preduzeća samostalno emituju i prodaju Hov.
- Na sekundarnom tržištu se obavlja kupoprodaja već emitovanih HoV i to u bilo kom trenutku i na taj način se dolazi do gotovog (svežeg) novca. Odvija
se na Berzama.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1.1 Akteri (učesnici) tržišta novca i kratkoročnih HoV

1. Centralna Banka – obavlja monetarno - kreditno regulisanje

2. Poslovne Banke – trgovina novcem, plaćanje, likvidnost
3. Posredničke finansijske institucije – u manjem obimu učestvuju
4. Velike korporacije i preduzeća (ne finansijske institucije) – radi potrebe za dodatnim obrtnim kapitalom
5. Institucionalni investitori (Penzioni, Investicioni fondovi i Osiguravajuće kuće) – zbog formiranja sopstvenog portfolia
6. Država i državne institucije – zbog pokrića budžetskog deficita
7. Dileri i Brokeri – isključivo radi zarade

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1.2. Hartije od Vrednosti tržišta novca, odnosno instrumenti tržišta novca

- Sve HoV koje dospevaju u roku od godinu dana čine likvidonosne plasmane, a sve HoV čiji rokovi prelaze jednu godinu čine investicione plasmane (što je kraći rok
veća im je stopa likvidnosti a manja stopa prinosa, što se rok produžava raste stopa rizika ali i prinosa).

- Kratkoročne HoV su samo predmet trgovine na tržištu kratkoročnih HoV i tu spadaju:

1. Kratkoročne državne obveznice

2. Blagajnički zapisi
3. Komercijalni zapisi
4. Depozitni certifikati
5. Bankarski akcepti

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1.2.1 Kratkoročne državne obveznice

- Obveznice koje emituje država najbezbednije su sa aspekta rizika, ali zato su najmanje profitabilne (nizak prinos koji se ogleda u maloj kamati)
- Predstavljaju osnovni instrument kojim država upotpunjuje svoj budžet iz realnih izvora (saniranje budžetskog deficita) sa rokom dospeća koji može biti 1,3, 6 i 12
meseci
- Izdaju se uglavnom u celim brojevima i glase na donosioca (ne na ime), a izdaju ih CB ili državni trezor (Treasury) tj. Zavod za izradu novčanica
- Svaka obveznica ima nominalnu vrednost (naznačena je na Hartiji), emisionu vrednost (postiže se kod prvog izdavanja i prve prodaje na primarnom finansijskom
tržištu) i tržišnu vrednost (koja se formira pod uticajem ponude i tražnje)
- Kratkoročne državne obveznice imaju najveće i najefikasnije sekundarno tržište

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1.2.2 Blagajnički zapisi

- Postoje tri vrste blagajničkih zapisa:

1. Blagajnički zapis države

2. Blagajnički zapis Centralne banke
3. Blagajnički zapis Poslovne banke
- Blagajnički zapis je kratkoročna HoV koja glasi na određeni novčani iznos deponovan u banci sa rokom dospeća do jedne godine i određenom kamatnom
stopom (koja je vrlo niska).

- Treba suštinski razlikovati blagajničke zapise CB od ostalih emitenata jer CB ovim instrumentom vrši operacije na otvorenom tržištu.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1.2.3 Komercijalni zapisi

- Predstavlja HoV privatnog izdanja što znači da je emituju, odnosno izdaju preduzeća.
- Svrha: finansiranje obrtnih sredstava u preduzeću, ima karakter garancije da će vlasnik (kupac) dobiti nazad uložena sredstva zajedno sa kamatom i to sve u
roku.
- Preduzeće koje emituje komercijalne zapise mora imati dobar bonitet, odnosno mora biti dobro rangirano
- Kupuju ga druga preduzeća i banke, a emitent se odlučuje za izdavanje komercijalnih zapisa, jer je kamatna stopa na komercijalne zapise koju će platiti
kupcun zapisa manja nego da je pozajmio sredstva od banke (kamatna stopa na kredite)
- Postupak izdavanja komercijalnog zapisa je jednostavan, a troškovi emisije su niski
- Uglavnom se ovim instrumentom trguje na primarnom finansijskom tržištu, jer kupci najčešće poseduju komercijalni zapis do dana dospeća

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1.2.4 Depozitni certifikati

- Predstavlja bankarsku potvrdu o depozitu, HoV koju izdaju poslovne banke na osnovu iznosa položenog depozita od strane bankarskog klijenta
- Emituju se sa rokom dospeća od 7 dana do 12 meseci sa kamatom koja je unapred utvrđena i koja se plaća na dan dospeća
- Nakon oročavanja depozitnih sredstava, preduzeća dobijaju od banke depozitni certifikat (potvrda da imaju depozit u određenom iznosu kod te banke) i
njime trguju na finansijskom tržištu.
- Depozitni certifikat predstavlja srednje rešenje (između depozita po viđenju i oročenih depozita) za vlasnika novca: želje za likvidnošću i držanja novca
kod sebe (što ne donosi nikakvu kamatu) i želje za zaradom u obliku kamate na depozite.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

1.2.5 Bankarski Akcept

- Predstavlja jednu od najstarijih HoV, to su kratkoročne HOV i obično su vezane za spoljnu trgovinu, kada izvoznik (prodavac) nije spreman da odobri kredit nepoznatom
stranom kupcu (uvozniku).
- Bankarski akcept je pismeno obećanje (inostrane) banke uvoznika da će pozajmljeni
iznos biti otplaćen banci izvoznika, koja osigurava izvoznikovu naplatu. Bankarski akcept se može prodavati neograničenom broju investitora pre nego što zajam bude
otplaćen.
- Bankarski akcept je HOV bez rizika, jer iza te HOV stoji međunarodno priznata banka.
- Akcept je diskontna hartija od vrednosti. Banka omogućava transakciju stavljanjem reči prihvaćeno (accepted) na menici (draft) što podrazumeva plaćanje u
određenom vremenskom periodu. Uvoznik plaća banci iznos koji duguje izvozniku, plus provizija banci za garanciju plaćanja.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2. TRŽIŠTE KAPITALA I DUGOROČNIH HoV

- Pojam tržišta kapitala može se definisati kao mesto povezivanja ponude i tražnje za kapitalom tj. dugoročnim finansijskim instrumentima (rok veći od 1 godine)
- U jednoj nacionalnoj privredi (ekonomiji) mogu postojati tri osnovna izvora kapitala:
1. Domaća štednja (države, privrede, stanovništva)
2. Transfer Inostrane (Ino) štednje
3. Pretvaranje novca u kapital posredstvom finansijskih institucija
- Osnovni elementi tržišta kapitala:
,

A) Kreditno tržište ili dužničko tržište Instrumenata Duga - Tržište OBVEZNICA

B) Hipotekarno tržište – tržište hipotekarnih kredita i hipotekarnih HoV
C) Tržište instrumenata akcijskog kapitala – vlasničke HoV AKCIJE
- Prinos na akcije (dividenda) nije izvestan, dok je prihod iz obveznice – kamata izvestan (vlasnik akcije nema pravnu zaštitu ako emitent ne isplati dividendu, dok
vlasnik obveznice može tražiti isplatu kamate i glavnice pokretanjem procedure stečaja ili likvidacije emitenta)

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.1 Osnovne funkcije tržišta kapitala

1. Funkcija finansijskog posredovanja

2. Funkcija prikupljanja kapitala za obezbeđivanje skladnog privrednog i društvenog razvoja
3. Funkcija selekcije projekata, jer su u svakoj privredi sredstva ograničena
4. Kontrola i monitoring, kapital se mora koristiti na najefikasniji i najefektivniji način
5. Funkcija obaveznosti poštovanja ugovornih obaveza
6. Funkcija transfera, deljenja, udruživanja i diverzifikacije rizika
7. Funkcija stvaranja klime gde se štiti vlasništvo i interes vlasnika kapitala

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.2 OBVEZNICE

- Predstavljaju instrument duga koji odražava dužničko – poverilačke odnose, zato ih nazivamo dužničke HoV
- Definišu se kao HoV koje omogućavaju emitentima da prikupe sredstva za finansiranje svojih potreba na kreditnoj osnovi, a koje
investitorima (vlasnicima) obezbeđuju isplatu kamate i glavnice po unapred utvrđenom redosledu, u određenom periodu vremena.
- Obveznica se sastoji iz plašta i kamatnih kupona
- Plašt obveznice sadrži sledeće elemente: oznaku da je obveznica, vrstu, naziv i sedište emitenta, oznaku da li glasi na ime ili na donosioca,
nominalnu vrednost, visinu kamatne stope, oznaku serije i kontrolni broj, potpis pečat, rok plaćanja kamate i glavnice
- Kamatni kupon obveznice sadrži sledeće elemente: oznaku serije i broj kupona, visinu kamate, datum dospeća, način plaćanja kamate,
potpis i pečat
- U današnje vreme sve je više prisutna dematerijalizacija HoV pa tako i obveznica

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na
finansijskom tržištu

2.2 OBVEZNICE
Nekad

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na
finansijskom tržištu

2.2 OBVEZNICE
Sad

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu
2.2 OBVEZNICE
- Mogu se podeliti na: kratkoročne/dugoročne, garantovane/negarantovane, sa fiksnom/varijabilnom ks, bez/sa kuponom, jednokratne/anuitetske itd.
- Po osnovu tipa emitenta, mogu se razlikovati sledeći tipovi obveznica:
1. Državne obveznice
2. Obveznice lokalnih organa vlasti (Municipalne obveznice)
3. Korporativne obveznice
4. Hipotekarne obveznice
- Razlozi zbog kojih se emituju obveznice:
a) Visoka likvidnost
b) Dematerijalizacija
c) Visok nivo leveridža
d) Povoljan poreski tretman
e) Skupljanje sredstava na duži rok nego što bi banke mogle da im odobre kredit
f) Emisija obveznica ne podrazumeva promene u strukturi sopstvenog kapitala
g) Niži su troškovi finansiranja

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na
finansijskom tržištu

2.2 REJTING OBVEZNICA

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.3 AKCIJE
a) Akcije predstavljaju HoV koje odražavaju vlasničku poziciju (zato ih i nazivamo vlasničke HoV) u organizacijama koje nazivamo akcionarskim
društvima (A.D.). Emitenti akcija mogu biti:
- preduzeća (u obliku akcionarskih društava);
- banke i druge finansijske institucije i osiguravajuće kompanije.

b) Akcije predstavljaju finansijski instrument kojim se prikuplja kapital za finansiranje poslovanja jednog akcionarskog društva. Za razliku od
obveznica koje obezbeđuju unapred poznati prinos u obliku kamate, akcije vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat, zagarantovan
prinos - prinos zavisi od rezultata rada privrednih subjekata koji su do kapitala došli emisijom akcija.

Akcijski kapital se sastoji iz:

1. Nominalne vrednosti emitovanih akcija (kod prve prodaje ili emisije akcija)
2. Kapitalnog viška ili emisione premije (ažio) i
3. Zadržanog profita (neraspoređena dobit ili akumulacija tj. dividenda)

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.3 AKCIJE

Sva stečena prava iz akcija se dele na: nematerijalna i materijalna prava.

• Nematerijalna prava: pravo učešća u radu skupštine akcionara, pravo odlučivanja na skupštini akcionara, pravo na dobijanje svih poslovnih
informacija iz akcionarskog društva.
• Materijalna prava: pravo na srazmerni deo dobiti akcionarskog društva u obliku dividende (koja može biti isplaćena po odluci
skupštine akcionara u obliku gotovine ili doznakom u korist akcionara, isplatom u novim akcijama ili imovini) i pravo na srazmerni deo
likvidacione mase u slučaju likvidacije akcionarskog društva.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.3 AKCIJE

Vrste akcija: obične i preferencijalne akcije

Obične akcije (deonice): najznačajniji instrument akcijskog kapitala i njihovim posedovanjem utiče se na materijalna i nematerijalna prava. Sva prava i
obaveze akcija utvrđuju se osnivačkim aktom korporacije – statutom
- Akcije se sastoje iz dva dela: plašta i kuponskog tabaka.
• Plašt akcije: naziv i sedište emitenta, oznaku serije sa kontrolnim brojem, oznaku da je akcija i vrstu akcije, redosled emisije, ukupni broj emitovanih
akcija, nominalnu vrednost, ime kupca ili oznaku na koga akcija glasi, prava, mesto, datum izdavanja i potpise ovlašćenih lica
• Kuponski tabak: naziv i sedište emitenta, oznaku serije i kontrolni broj, redni broj kupona za naplatu dividende, godinu za koju se dividenda isplaćuje i potpise.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.3 AKCIJE
- Preferencijalne (povlašćene, prioritetne) akcije su hartije od vrednosti koje imaju povlasticu, odnosno hijerarhijski viši nivo potraživanja u pogledu dohotka (dividende) i aktive firme,
nego obične akcije.
- Povlašćeni akcionari moraju da prime svoju fiksnu dividendu pre nego što obični akcionari mogu da prime neku dividendu. Kod likvidacije firme, potraživanja po osnovu
preferencijalnih akcija biće zadovoljena pre nego što vlasnici običnih akcija prime bilo kakav prihod. Prema tome, preferencijalne akcije su hartije od vrednosti koje imaju prednost
ili starije potraživanje u pogledu dohotka (dividende) i imovine (aktive) u odnosu na obične akcije.
- Preferencijalna akcija može da ima posebna obeležja. Ona može da bude: kumulativna i nekumulativna.
- Kumulativna prioritetna (preferencijalna) akcija zahteva da se pre isplate dividendi, po običnim akcijama mora izvršiti isplata preferencijalnih dividendi ne samo za tekući period,
već i za sve prethodne periode u kojima nije bilo isplata preferencijalnih dividendi.
- Nekumulativna preferencijalna akcija ne podleže akumuliranju neisplaćenih dividendi.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na
finansijskom tržištu

2.2 AKCIJE
Nekad

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na
finansijskom tržištu

2.2 AKCIJE
Sad

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.3 AKCIJE VS OBVEZNICE

Kod vlasničkih instrumenata, emitenti nisu obavezne da plaćaju dividendu. Ona je promenljiva veličina, zavisi od rezultata poslovanja i odluka skupštine akcionara, dok kod dugovnih instrumenata,
emitenti vrše isplatu kamate i glavnice (nominalne vrednosti) bez obzira na poslovne rezultate.
Obveznice nose niiži nivo rizika, a time i niiži prinos, a akcije nose veći rizik i veći prinos.
Prihod instrumenata akcijskog kapitala čine: dividenda (D) i kapitalna dobit (Kd), koja predstavlja razliku između tekuće (tržišne) cene akcije i cene akcije po kojoj je vlasnik kupio akciju. Sadašnja
vrednost akcija (PVs) sastoji se od dividende (D) i kapitalne dobiti (Kd): PVs = D + Kd
Vlasnici akcija imaju pravo glasa i vlasništvo nad emitentom, a vlasnici instrumenata duga nemaju ni pravo glasa ni pravo vlasništva nad emitentima.

 
 IV DEO – Segmentacija finansijskih tržišta i instrumenti na finansijskom tržištu

2.3 AKCIJE VS OBVEZNICE

- Ako firma bankrotira prava vlasnika obveznica na aktivu su starija nego prava vlasnika akcija. Prava vlasnika akcija se ostvaruju tek po izvršenju prava vlasnika instrumenata duga.

- U slučaju poreskih obaveza, kod instrumenata duga kamata na emitovane obveznice se tretira kao trošak poslovanja, što znači da se za taj iznos umanjuje neto profit i obaveze plaćanja
poreza – povlastice za firme, a kod vlasničkih instrumenata se dividenda isplaćuje iz neto profita na koju je prethodno plaćen porez.

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

1. Istorijski razvoj i nastanak berze

- Berze su nastale na osnovu prakse održavanja redovnih sastanaka trgovaca na određenim mestima
- Koreni u srednjem veku; primorski trgovački gradovi Italije (Venecija, Firenca, Milano); trgovina isključivo menicama; prostor trgovanja “loggia”
- Etimološko značenje reči (postoji više tumačenja) - Belgijska gostionica u gradu Brižu gde se obavljala trgovina menicama koja je pripadala porodici Van der Beurse
- Prva berza osnovana 1460. godine u gradu Antwerpenu, Lionu 1546. god, Tuluzu 1549. god, Hamburgu 1558. god, Parizu 1563. god, Londonu 1570. god itd – na prvim berzama se trgovalo HoV i novcem.
- Prve berze na našim prostorima 1886. god Beograd; na njoj se trgovalo valutama, devizama, HoV, zlatom i robom. (Zagreb 1991. god, Sarajevo i Banja Luka 2001. god.)

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

1. Istorijski razvoj i nastanak berze

- Berze predstavljaju prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima. Berze su obično u vlasništvu države ili učesnika u trgovini i u osnovi obezbeđuju trgovinu akcijama i obveznicama.
- Promet ranije emitovanih HOV obezbeđuje investicionu likvidnost, prenos vlasničkih, odnosno upravljačkih prava, mobilnost i efikasnost alokacije kapitala u privredi.
- Za razliku od primarnog finansijskog tržišta gde je posrednik obično investiciona banka, na sekundarnom tržištu kupoprodajni posrednici su brokeri
- Berza je indikator razvijenosti nacionalne ekonomije, jer se preko cena finansijskih instrumenata definišu očekivanja investitora o budućim rezultatima preduzeća i daje osnova za procenu vrednosti firme, što sve skupa
utiče na razvoj privrede.

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

2. Berzansko poslovanje i berzanski posrednici

- U teoriji i praksi, berza reprezentuje posebno stalno tržište na kome se po unapred utvrđenim uzansama i pravilima i po utvrđenim vremenskim sekvencama kupuje i prodaje određena roba, novac i vredonosni papiri.
- Sve berzanske poslove (koji se čine haotični, neprestana licitacija) obavljaju članovi berze sa posrednicima ili brokerima
- Berzanski poslovi su ugovori o prodaji ili kupovini berzanskog materijala koje ovlašćena lica zaključuju na berzi prema unapred utvrđenim pravilima.
- Pod berzanskim poslovima smatraju se samo oni koji se zaključe za berzanskim pultom?
- Pri zaključivanju berzanskih poslova dosledno se sprovodi utvrđena procedura koja je propisana zakonom i pravilima berze.
- Jedino berzanski posrednici tj. lica koja imaju ovlašćenje za rad na berzi mogu zaključivati poslove na berzi

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

2. Berzansko poslovanje i berzanski posrednici

- Specifičnost berzanskih ugovora je u tome što se ugovorne strane uopšte ne poznaju niti imaju neposredni kontakt
- Kontrolu zaključivanja i izvršavanja berzanskih poslova sprovodi berza preko nadležnih organa, kao i država.
- Podela berzanskih poslova:
a) prema cilju: stvarni i špekulativni
b) prema broju ugovora: prosti (jedan ugovor promptni ili terminski) i složeni (dva ili više ugovora – arbitražni (prostorna i vremenska), reportni i svop)
c) prema vremenu dospelosti: promptni i terminski
- Berzanski posrednici osnivaju se kao pravna lica (i to najčešće kao Akcionarska društva); Banka može biti osnivač berzanskih posrednika
- Berzanski posrednici pored trgovine mogu obavljati sledeće poslove:
1) pružanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom HoV, 2) čuvanje HoV,
3) vođenje portfolia HoV, 4) druge poslove vezane za berzanske tržišne materijale

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

2. Berzansko poslovanje i berzanski posrednici

- Berzanski posrednici se mogu podeliti u dve grupe: Brokeri i Dileri

• Brokeri (nem. Makler): nastupaju kao čisti posrednici – agenti u zaključivanju poslova na berzi u tuđe ime i za tuđi račun, a za pružene usluge naplaćuju proviziju i nisu vlasnici berzanskog materijala kojim se trguje.
• Brokeri spadaju u posebnu klasu stručnjaka koji izvanredno poznaju robu i usluge prodaje na tržištu
• Brokeri berze – lica zaposlena i ovlašćena za berzansku trgovinu
• Brokeri članovi berze – lica koja su članovi berze ovlastili za berzanski i vanberzanski promet
• Nezavisni brokeri – lica koja su berzanski posrednici ovlašćeni za berzanski i vanberzanski promet)

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

2. Berzansko poslovanje i berzanski posrednici

Vrste Brokera (postoje tri sistema berzanskog posredovanja) :
1) Anglosaksonski (članovi berze su istovremeno i berzanski posrednici, na berzi nastupaju kao dileri – u svoje ime i za svoj račun i kao brokeri – u svoje ime i za račun klijenta – agenti ili komisionari i u ime i zaračun klijenta - zastupnici)
2) Germanski (članovi berze i posrednici su različita lica. Zaključivanje poslova vrše samo posrednici i za to naplaćuju proviziju)
3) Romanski (postoje samo posrednici koji učestvuju u zaključivanju ugovora između klijenata berze i ne mogu da vrše poslove za svoj račun)
- Vrste brokera u zavisnosti od zakonskih propisa i tradiciji pojedinih zemalja:
1) Komisioni brokeri (Commission brokers)
2) Brokeri na parketu (floor brokers)
3) Trgovci na parketu (floor traders)
4) Specijalisti (specialists)
5) Diskontni brokeri (discount broker)
6) Brokeri koji nude kompletnu uslugu (full service broker)

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV
2. Berzansko poslovanje i berzanski posrednici
- Dileri (eng. dealer) - Kupuju i prodaju berzanski materijal u svoje ime i za svoj račun.
- Prihod od poslovnih aktivnosti ostvaruju: iz razlike u ceni (kotacioni raspon - bid-ask spread), ili na osnovu kapitalnih dobitaka, (razlike u visini tržišnih cena HOV), ili na osnovu devizne arbitraže (promena u deviznom kursu), ili na osnovu razlike u visini stope troškova kapitala (razlike u ceni,
odnosno po kojoj ceni dolaze do sredstava i prinosa u odnosu na prihod koji ostvaruju od investicija HOV).
- Sekundarno finansijsko tržište se deli na:
• berze (organized exchange);
• tržišta „preko šaltera“ (over the counter market - OTC)
- Obaveze berzanskih posrednika:
a) da postupaju u skladu sa dobijenim nalogom (naredbodavni karakter), b) da se staraju o izvršenju dobijenih naloga, c) da obavesti klijenta o svim važnim činjenicama, d) da čuva poslovnu tajnu, e) da vodi poslovni dnevnik, f) da obavesti klijenta o izvršenju naloga

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

2. Berzansko poslovanje i berzanski posrednici

- Prava berzanskih posrednika:
1) Obavljaju kupovinu i prodaju berzanskog materijala (nude raznovrsne mogućnosti kupovine i prodaje na finansijskim tržištima – tržištu novca, tržištu kapitala, deviznom tržištu, derivatnom tržištu)
2) Obezbeđuju kratkoročno kreditiranje (imaju sopstvene agencije koje mogu da kreditiraju po nešto višim kamatnim stopama)
3) Nude sigurnosne depozitne boksove za HoV, to je značajno za čuvanje HoV
4) Vrše edukaciju svojih klijenata i potencijalnih klijenata putem seminara, predavanja
5) Pružaju savetodavne usluge angažmanom stručnjaka i analitičara
6) Upravljaju HoV u ime i za račun klijenta
7) Organizuju distribuciju HoV
8) Naplaćuju proviziju, na osnovu izvršenih usluga

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

3. VRSTE BERZI

- Najčešća je podela berzi po vrstama predmeta trgovine: 1) Berze HoV (finansijske ili efektne) i 2) Robne (produktne) berze
- Prema načinu nastanka berze se mogu podeliti na: 1) Spontane i 2) Zasnovane na zakonu
- Prema cilju osnivanja berze se mogu podeliti na: 1) Profitne i 2) Neprofitne
- Prema prirodi položaja: 1) Javne, 2) Privatne i 3) Mešovite
- Prema broju članova: 1) Strogo određen broj članova i 2) Slobodan broj članova
- Prema raznovrsnosti predmeta trgovine: 1) Specijalizovane berze i 2) Mešovite berze

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

3. VRSTE BERZI
3.1 Efektne berze
- Odnose se na onaj deo finansijskog tržišta na kojem se kupuje i prodaje finansijski kapital: akcije, obveznice, depozitni certifikati.
- Na efektnoj berzi (strogo specijalizovano tržište kapitala) se vrši komisiona prodaja HoV dugoročnog karaktera
- Smisao trgovanja “efektima” je u tome da se svi nalozi za kupovinu efekata izvrše po najnižim cenama, a svi nalozi za prodaju efekata po najvišim cenama. To znači da se cene “efekata” formiraju pod uticajem ponude i tražnje za HoV
- Efektne berze predstavljaju moderno organizovan tržišni mehanizam, institucije opremljene savremenim informacionim sistemom
- Efektne berze predstavljaju osnov stabilnosti celokupne ekonomije, ali i obrnuto
- Efektne berze mogu biti: a) terminske i b) promptne

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

3. VRSTE BERZI
3.2 Novčane berze
- Predstavljaju finansijske organizacije koje na tržištu novca obavljaju kupovinu i prodaju za račun svojih članova
- Karakteristika je da su ponuda i tražnja koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme, tako da se cene novca (kamate) utvrđuju efikasnije i brže nego na drugim tržištima
- Na novčanim tržištima se vrši kupovina i prodaja kratkoročnih novčanih sredstava (žiralni i depozitni novac, viškovi novca) i kratkoročnih HoV (samo onih koje emituje CB)
- Novčane berze predstavljaju primarno novčano tržište
- Višak depozitnog novca kod banaka čini ponudu, a kupovina ovog novca tražnju

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

3. VRSTE BERZI
3.3 Devizne berze
- Na deviznim berzama se vrši kupovina i prodaja deviznih sredstava (trgovina stranim valutama)
- Trgovina se odvija tako što se vrši usklađivanje ponude i ražnje deviza i na toj osnovi utvrđuje devizni kurs, kao cena deviza
- Na deviznim berzama se nalaze brokeri bez mogućnosti kupovine u svoje ime i za svoj račun i dileri (najčešće su to ovlašćene banke) koji kupuju i prodaju devize u svoje ime i za svoj račun
- Zbog kompleksnosti aukcije i ogromnog broja učesnika i transakcija u praksi se dešava da pojedini transaktori imaju teškoća da prate sve ponuđene i tržišne cene koje se istovremeno objavljuju, što dovodi do toga da dođe do istovremene razmene po različitim kursevima
- Na deviznim berzama obavljaju se promptni i terminski poslovi

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

4. FUNKCIJE BERZE
- U institucionalnom smislu berzu čine četiri osnovne službe koje ujedno i čine njene ključne funkcije:
1) Listing
2) Trgovanje
3) Kliring i saldiranje
4) Informisanje
- Sve četiri funkcije moraju da predstavljaju jedinstvenu celinu.
- Zadatak listinga je da obezbedi da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti trgovanja (procedura listinga – “ Prospekt” sadrži sve relevantne informacije o kompaniji, njenim operacijama, knjigovodstvu i finansijskim izveštajima)
- U zavisnosti od Prospekta i kvaliteta kompanije čije se akcije kotiraju na berzi, HoV mogu biti listirane na listingu A i listingu B npr.
- Druga funkcija berze jeste trgovanje (svodi se na organizaciju trgovanja za članice berze i ovlašćene posrednike)
- Trgovanje nije ništa drugo nego “uparivanje” naloga ponude i tražnje

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

4. FUNKCIJE BERZE
- Proces trgovanja na berzi mora da bude strogo formalizovan i standardizovan; kreiraju se specifični berzanski dokumenti i zakonski se propisuje postupanje s tim dokumentima
- Dokumenti na berzi: nalog za kupovinu, nalog za prodaju, berzanska tabla ponude i tražnje, zaključnica (berzanski kupoprodajni ugovor)
- Posao koji se zaključi na berzi (bilo da je u pitanju kupovina ili prodaja) mora da bude saldiran. Tu počinje delokrug treće funkcije berze kliring i saldiranje.
- Aktivnosti kliringa i saldiranja se vezuju za depo hartija od vrednosti, a to su računi na kojima se vode hartije od vrednosti. HoV ne postoje fizički nego se njihovo posedovanje vodi u knjizi akcionara Centralnog registra.
- Novac kupca HoV je pre trgovanja obezbeđen na posebnom računu u banci i Centralni registar kontroliše njegov prenos na račun prodavca nakon trgovanja na berzi!!! (dematerijalizacija HoV)

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

4. FUNKCIJE BERZE

- Funkcija informisanja na berzi; Berza obaveštava javnost o svim aktivnostima koje se tu događaju, a pre svega o ostvarenom trgovanju

- Shodno načelu javnosti, berza ima obavezu da obaveštava javnost o:

1) Obimu ponude i tražnje
2) Obimu trgovanja i količini trgovanja berzanskog materijala
3) Početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinačnih berzanskih materijala
4) Kotacijama na berzi
5) Tržišnom materijalu kojim se trguje

- Berze su u obavezi da objavljuju dnevne, sedmične, polugodišnje i godišnje izveštaje i ti podaci su osnovni izvor informisanja svih potencijalnih i aktivnih učesnika u berzanskom poslovanju

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

5. OBLICI TRGOVINE I BERZANSKI CIKLUS

- Berze su osnov kupoprodaje finansijske aktive u formi aukcije. One obezbeđuju kontinuitet sredstava kupoprodajom akcija.
- Osnovna obeležja berzanskog poslovanja:
1) Berze obezbeđuju kontinuitet tržišta kotiranih hartija od vrednosti.
2) Berzama se podstiče privredna aktivnost.
3) Na berzi se ispituje i utvrđuje vrednost HOV, a time i emitenata.
4) Prometom akcija se vrši promet vlasničkih i upravljačkih prava nad korporacijama.
5) Kontrola akcionara nad menadžerima. Posebna pažnja se posvećuje zaštiti investitora, što je uz mali politički rizik, jedan od najbitnijih uslova za privlačenje kapitala.

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV

5. OBLICI TRGOVINE I BERZANSKI CIKLUS

- Prema obliku trgovine berze mogu biti:
• aukcione;
• kontinuirano tržište.
• Aukciono tržište (Call Market) podrazumeva oblik trgovine na kome se nalozi klijenata kupovine i prodaje grupišu i izvršavaju simultano uz formiranje jedinstvene cene. Kreiranje cena predstavlja utvrđeni kurs finansijskog instrumenta i obično je taj kurs fiksiran pa otuda i naziv fixing.
• Kontinuirano tržište (Continuons Market) predstavlja oblik kupoprodaje finansijskih instrumenata tokom čitavog radnog dana berze. Danas berza predstavlja kompjutersko - komunikacionu mrežu za obradu kupoprodajnih naloga finansijskih instrumenata.

 
 V DEO – Berze i berzansko poslovanje – specijalizovano tržište HoV
Očitavanje podataka sa Berze

Vrednost 1.318,41
Kretanje indeksa tokom 2010. godine

Promena % 1,37 %
Promena 17,82
Promet 128.078

Mesečna promena 35,75

Godišnja promena 35,75
Godišnji Max  (16.04.2010.) 1.432,68
Godišnji Min   (07.07.2010.) 1.189,82
Istorijski Max (03.05.2007.) 5.007,34
Istorijski Min  (01.04.2009.) 841,99

 
Datum 14.01.2011
 VI DEO – Institucionalni investitori na globalizovanom finansijskom tržištu i regulativa na finansijskim tržištima

4. Investicioni fondovi
- Inovacije i posebne vrste investicionih fondova: Familije fondova , Kantri fondovi i Hedž fondovi
- Hedž (zaštitni) fondovi su poseban tip zajedničkih fondova sa aktivom koja se
procenjuje na preko 500 mlrd $ u Americi 2002. godine. Hedž fondovi kao što su Mor Kapital Menadžment (Moore Capital Management) i Kvantum grupa fondova (Quantum group of funds), akumuliraju novac od mnogih moćnih ljudi i investiraju u njihovo ime, ali se po nekim osobinama razlikuju od tradicionalnih zajedničkih fondova.
- Hedž fondovi zahtevaju ulaganje od najmanje 100.000 do 20 miliona $, tipično minimalno investiranje je iznosilo 1 milion $. Menadžment za dugoročni kapital je zahtevao minimalno ulaganje od 10 miliona $. Državni zakon ograničava hedž fondove, dozvoljavajući im da imaju do 99 investitora (ograničenih partnera) koji moraju da imaju godišnje prihode veće od 200.000 $ ili neto imovinu od 1 milion $, isključujući njihove kuće.
- Restrikcije su uvedene da bi dozvolile hedž fondovima da budu umnogome nekontrolisani, a prema stavu da bogati mogu da vode računa sami o sebi. Mnogi od 4.000 hedž fondova su locirani van domicilne zemlje, negde na offshore, da bi izbegle kontrolne restrikcije i zakonska ograničenja (porez).

 
 VI DEO – Institucionalni investitori na globalizovanom finansijskom tržištu i regulativa na finansijskim tržištima

4. Investicioni fondovi
- Hedž fondovi se razlikuju od tradicionalnih zajedničkih fondova i po tome što od investitora zahtevaju da ulažu novac na duži period, često na nekoliko godina.
- Svrha je da se menadžerima obezbedi vreme za traženje dugoročnih strategija.
- Hedž fondovi obično naplaćuju velike provizije investitorima. Tipičan fond naplaćuje godišnju proviziju od 1% na aktivu kojim upravlja, plus 20% od profita, a neki naplaćuju znatno više.
- Izraz hedž fond često dovodi do zabune, jer reč hedž označava strategije za izbegavanje rizika. No kolaps dugoročnog kapitala pokazuje, da su ovi fondovi često u prilici da se upuste u velike rizike.
- Mnogi hedž fondovi primenjuju tzv. tržište neutralne strategije gde kupuju HOV, kao što su obveznice, koje izgledaju jeftine, i prodaju ekvivalentnu količinu sličnih HOV koje izgledaju precenjeno.
- Ako kamatne stope u celini rastu ili se smanjuju, fond postaje sigurnosan, jer je smanjenje vrednosti jedne obveznice izjednačeno sa povećenjem vrednosti neke druge.