Гасно заваривање

• При гасном заваривању топлота

настаје сагоревањем смеше гаса
који гори (ацетилена) и кисеоника.
Гасно (аутогено) заваривање
• Кисеоник се добија из ваздуха који
садржи 21% кисеоника помешан са
азотом и другим гасовима.
• Ваздух се сабије, затим хлади на 200˚C, где
прелази у течно стање , затим се загрева,
при чему течан азот испари, а у апарату
остане кисеоник којим се пуне челичне
боце.
• Боце су капацитета око 40 литара. На врху
боце се налази сигурносни вентил. Боце су
означене плавом бојом).
• Ацетилен се добија дејством воде на
калцијум-карбонат из апарата развијача
гаса.Индустријски добијен ацетилен
најчешће се чува у челичним боцама,
капацитета око 40 литара.

• Боце су означене словним ( ) ознакама и

белом траком на 2/3 висине боце.
• Редукциони вентил служи за регулисање
протока гаса.
• Гумена црева имају двоструки зид и
текстилну арматуру да би могла издржати
одговарајуће притиске.
• Обојена су плавом бојом за кисеоник и
црвеном за гас који гори.
• При прикључивању на горионик треба
водити рачуна о ознакама.
• Додатни материјал су шипке дужине 1m
или у котуру до 40kg. Жица мора бити
заштићена слојем бакра да не би
оксидирала. Избор жице се врши на
основу материјала који се завараује.

• Топитељи су у облику праха или пасте,

примењују се при заваривању нерђајућих
челика, ливеног гвожђа, месинга, бронзе и
алуминијума.
• Гасним заваривањем спајају се танки
лимови, цеви, профили, ливено гвожђе,
алуминијум и бакар и њихове легуре.
• Припремљено место на материјалу за
заваривање назива се жлеб. Он се пуни
топљењем додатног материјала.
Очврснути додатни материјал, при једном
пролазу, назива се вар. Метализирано
место споја-испуњени жлеб варом назива
се шав.
• У табели 3.1. приказани су називи,
пресеци и положај шава.