TEORIJA SISTEMA I RIZIKA

NASTAVNICI
DR BOJANA ZLATKOVIĆ
DR GORAN JANAĆKOVIĆ
ASISTENT
BOJAN BJELIĆ
 LITERATURA

Osnovna literatura:
 Savić, S., Stanković, M. (2012). Teorija sistema i rizika.
Beograd: Akademska misao.
Pomoćna literatura:
 Keković, Z., i dr. (2011). Procena rizika u zaštiti lica,
imovine i poslovanja. Beograd: Centar za analizu rizika i
upravljanje krizama.
 Černiček, I. (2000). Uvod u teoriju globalnog razmišljanja:
Opšta teorija sistema za menadžere i za sve profesionalce
koji se bave kompleksnim pojavama. Novi Sad: Prometej.
 STICANJE POENA

Ocena znanja (maksimalni broj poena 100)

Predispitne obaveze Poena: 60 Ispit Poena: 40

Aktivnost u toku predavanja 5 pisani ispit 40

Praktična nastava 5 usmeni ispit -

Kolokvijum-i 2x15

Seminarski rad 20
 ISPITNA PITANJA
OBAVEŠTENJA

 Web stranica Fakulteta http://www.znrfak.ni.ac.rs

 Studije – OAS – Prezentacija predmeta - II godina –
Teorija sistema i rizika
1. OSNOVI TEORIJE SISTEMA
SPECIJALIZACIJA I INTEGRACIJA NAUKA

Posledice specijalizacije nauka:

 Produbljivanje uskih područja istraživanja
 Gubitak predstave o celini
 Gubitak interesa za sagledavanje celovite slike
sveta/sistema
 Gubitak mogućnosti proveravanja i korekcije hipoteza
 Ozbiljni problemi sporazumevanja
Način prevladavanja posledica – integracija nauka:
 Uvođenje interdisciplinarnosti (sveobuhvatno metodološko
sagledavanje stvarnosti i formiranje novih saznanja na
osnovu pojedinačnih / ekspertskih znanja)
KIBERNETIKA

Kibernetika je interdisciplinarna nauka koja se bavi

otkrivanjem opštih zakona i principa upravljanja i koja
uopštava analitičko-istraživačke metode različitih
naučnih oblasti i primenjuje ih na upravljanje sistemima
različitih fizičkih karakteristika, kako na prirodne (žive,
biološke) tako i na veštačke (tehničke, ekonomske,
društvene).
KIBERNETIKA

KIBERNETIKA je nauka o upravljanju složenim dinamičkim

sistemima.

 OBJEKT PROUČAVANJA – složeni dinamički sistem

 PREDMET PROUČAVANJA – upravljanje (i komunikacija)
 CILJ PROUČAVANJA – otkrivanje opštih metoda, principa i
tehnika za dostizanje ciljeva upravljanja
OPŠTA TEORIJA SISTEMA

OPŠTA TEORIJA SISTEMA je nauka o nastanku,

razvoju i upravljanju sistemima. Predstavlja opštu teoriju
sistemskih disciplina i sistemskog pristupa.

 OBJEKT PROUČAVANJA – (složeni, dinamički) sistem

 PREDMET PROUČAVANJA – nastanak, razvoj,
upravljanje
 CILJ PROUČAVANJA – otkrivanje opštih zakonitosti
ponašanja sistema
OPŠTA TEORIJA SISTEMA

OPŠTA TEORIJA SISTEMA se zasniva na sledećim

zakonima:
 zakonu zavisnosti (svaki sistem je, sa određenog
aspekta posmatranja, u vremenski zavisnoj relaciji ili
funkcionalnoj zavisnosti sa drugim sistemima);
 zakonu razlike (za bilo koja dva sistema, sa određenog
aspekta i nivoa istraživanja, postoji najmanje jedno
obeležje po kome se razlikuju);
 zakonu promene (svaki sistem je podložan promenama
u toku vremena).
OPŠTA TEORIJA SISTEMA

U proučavanju sistema opšta teorija sistema koristi:

 sistemsko mišljenje kao osnovu sistemskog pristupa,
 sistemski pristup kao metodološki pristup naučnom
istraživanju,
 sistemsku analizu kao metodološki postupak
saznavanja sistema.
SISTEMSKO MIŠLJENJE

Osnovne karakteristike sistemskog mišljenja su:

 Premeštanje vizure od pojedinih delova ka celini

 Proučavanje odnosa, a ne posmatranje objekata
 Posmatranje događaja u kontekstu u kome se odvijaju
 Fokusiranje na međusobnu povezanost događaja
 Otkrivanje uzroka i mogućnost predviđanja događaja
 Analitički pristup
• izoluje, koncentriše se na elemente
• ispituje prirodu interakcija
• naglašava precizno detalje
• menja jednu promenljivu u vremenu
• koristi vremenski invarijantni prilaz,
fenomene shvata reverzibilnim
• dokazuje činjenice eksperimentalnim
ispitivanjima unutar određene teorije
• koristi precizne i detaljne modele koji su
malo korisni u realnim slučajevima
• ima izvodljiv prilaz kod linearnih i slabih
interakcija
• vodi ka monodisciplinom obrazovanju
• vodi akcijama programiranim do
detalja
• procesira znanja o detaljima loše definisanih
ciljeva
SISTEMSKI PRISTUP
• ujedinjuje i koncentriše se nа
interаkciju među elementimа
• ispituje efekte interаkcijа
• naglašava globalne percepcije
• simultano menja grupu promenljivih
• integriše trajanje u vremenu i
ireverzibilnost
• dokazuje činjenice upoređivanjem
ponašanja modela i realnog sistema
• koristi nedovoljno rigorozne modele kao
bazu znanja, ali koji su korisni kod
odlučivanja i akcija
• ima izvodljiv prilaz kod nelinearnih i jakih
interakcija
• vodi ka multidisiplinarnom obrazovanju
• vodi akcijama prema ciljevima
• procesira znanja o ciljevima fazi detaljima
SISTEMSKA ANALIZA

Sistemska analiza je opšta metodologija istraživanja

sistema čiji je cilj da:
 definiše probleme u sistemu i utvrdi načine i puteve
njihovog rešavanja;
 definiše ciljeve sistema, ograničenja, raspoložive resurse,
funkcionalne interakcije i interakcije sistema i okruženja;
 ukaže na informacije i podatke koje treba prikupiti, obraditi i
upotrebiti radi upoznavanja karakteristika sistema ili
poboljšanja njegovog funkcionisanja;
 uputi na metode ocenjivanja i verifikacije izabranih rešenja
ili donetih odluka.
OSNOVNI SISTEMSKI POJMOVI

 SISTEM
 Struktura
 Okruženje
 Stanje
 Proces
 Ponašanje
 Razvoj
 KVALITET
 MODEL
 UPRAVLJANJE
KVALITET SISTEMA

 Kvalitet je pokazatelj usaglašenosti sa ciljem.

 JUS ISO 8402: kvalitet predstavlja ukupnost svih
karakteristika nekog entiteta koje se odnose na mogućnost
zadovoljenja utvrđenih ili indirektno izraženih potreba.
 JUS ISO 9000:2000 definiše kvalitet kao poželjno svojstvo
skupa inherentnih karakteristika proizvoda, sistema ili
procesa da može da ispuni zahteve kupaca i ostalih
zainteresovanih strana.
 Srpski standard SRPS ISO 9000:2007 definiše kvalitet kao
nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava
zahteve. Pod zahtevima se podrazumeva potreba ili
očekivanje koji su iskazani, u principu podrazumevani ili su
obavezni.
KVALITET SISTEMA

Kvalitet se, kao agregatni pokazatelj ostvarivanja funkcije

cilja sistema, predstavlja vektorom

W  W1 ,W2 ,...,Wi ,...,Wm 

čije su komponente parcijalni pokazatelji sistemskih
obeležja, odnosno atributi, performanse ili indikatori
kvaliteta.
KVALITET SISTEMA

POKAZATELJI KVALITETA treba da budu:

 sadržajni (da sadrže sve relevantne karakteristike
kvaliteta, odnosno sistemskih obeležja kvaliteta);
 informativni (da se iz njih mogu dobiti informacije o
usaglašenosti tekućih i zahtevanih vrednosti kvaliteta,
odnosno sistemskih obeležja kvaliteta);
 merljivi (da se mogu kvalitativno ili kvantitativno izraziti u
odgovarajućim skalama);
 da odražavaju odnos donosioca odluke prema različitim
stanjima okruženja.
 KVALITET SISTEMA

MERENJE je postupak poređenja elemenata (objekata,

sistema) po određenim pokazateljima, odnosno osobinama.
Neka je:
 S e  D, R  empirijski sistem,
D  d i i 1, m skup elemenata (pokazatelja, atributa kvaliteta),
R  rj j  1,n skup binarnih relacija nad D,
 S b  N , R  numerički sistem,
N  ni i 1, m skup brojeva,
R  r j j 1, n skup binarnih relacija nad N.
KVALITET SISTEMA

Preslikavanje f : D  N za koje važi:

d k r j d l  f (d k )r j f (d l ), za k , l  1,..., m

empirijskom sistemu pridružuje numerički sistem.

Određivanje preslikavanja koje empirijskom sistemu

pridružuje numerički sistem, tako da relacije među
brojevima numeričkog sistema zadržavaju relacije među
elementima empirijskog sistema, predstavlja merenje u
najširem smislu.
 Osnovni tipovi skala: nominalna (klasifikaciona) skala,
skala poretka (redosledna), intervalna skala, skala
odnosa i apsolutna skala.
KVALITET SISTEMA

MERNI SISTEM KVALITETA se

izražava kao uređeni skup
informacija u prostoru stanja u
kome mogu da se nađu
intenziteti pokazatelja kvaliteta.
Broj dimenzija prostora stanja
odgovara broju posmatranih
pokazatelja kvaliteta.
Svaki pokazatelj ima svoju skalu.
Za merenje intenziteta
kvantitativnih pokazatelja koriste
se intervalna, apsolutna i skala
odnosa.
Za merenje kvalitativnih Grafička interpretacija kvaliteta
pokazatelja – nominalna i
redosledna skala (skala poretka).
KVALITET SISTEMA

NIVOI KVALITETA:
 stabilnost,
 upravljivost,
 funkcionalnost i
 samoorganizovanost.
KVALITET SISTEMA

1. STABILNOST

 Stabilnost je osnovni nivo kvaliteta i egzistencijalno

svojstvo sistema.

 Stabilnost podrazumeva sposobnost sistema da se

vrati u ravnotežno stanje ili ravnotežno ponašanje,
ukoliko je dejstvom poremećaja iz njega izveden.
 KVALITET SISTEMA
z2
t
Trajektorije
zt 2
1
sistema u
z't
prostoru stanja

z1
z3

z2 z2
Trajektorije
 z0  stabilnog (a) i

nestabilnog (b)

z0 sistema
z01 z1 z1
z3 z3

(a) (b)
KVALITET SISTEMA

U KIBERNETICI, stabilnost karakteriše sposobnost

sistema da funkcioniše u stanjima koja su bliska
ravnoteži.
Ravnoteža sistema je dinamička, te se ne karakteriše
samo kao stanje, već i kao proces koji ima uravnoteženu
trajektoriju kretanja sistema.
Trajektorija je uravnotežena ukoliko vodi sistem do cilja.
Ravnotežno stanje se, stoga, može smatrati izuzetkom,
odnosno granicom kojoj se sistem može samo približiti.
Približavanje takvom graničnom stanju moguće je samo
kod stabilnih sistema.
 KVALITET SISTEMA
2. UPRAVLJIVOST
Upravljivost je svojstvo sistema da pod uticajem upravljačkog
dejstva prelazi iz jednog u drugo zahtevano stanje.
Ulaz
UPRAVLJANI SISTEM Izlaz (stanje, ponašanje)
Upravljačko
dejstvo

Direktni tok Povratni tok

informacija UPRAVLJAČKI SISTEM informacija

Model upravljanog sistema

Cilj, kriterijumi

U  M ,C ,U d , I , A
Informacije

Algoritmi

Upravljačka dejstva
KVALITET SISTEMA

 UPRAVLJIVOST je svojstvo sistema da pod uticajem

upravljačkog dejstva prelazi iz jednog u drugo zahtevano
stanje.
 UPRAVLJAČKO DEJSTVO je dejstvo na upravljani sistem
ili okruženje koje poboljšava funkcionisanje ili razvoj
sistema, a koje je izabrano iz skupa mogućih dejstava, na
osnovu raspoloživih informacija.
 UPRAVLJAČKI PROCES je proces prikupljanja, obrade,
distribuiranja (ali i čuvanja, arhiviranja i aktualizovanja)
informacija i njihovo realizovanje u vidu izvršnih aktivnosti.
 UPRAVLJANJE je skup upravljačkih procesa kojima se
realizuje funkcija cilja sistema.
KVALITET SISTEMA
3. FUNKCIONALNOST
Funkcionalnost je nivo kvaliteta sistema koji izražava
njegovu sposobnost postizanja zadatog cilja.
Funkcija cilja
Funkcionalnost
Performanse

Obeležja
Tehnička
Pouzdanost efektivnost

Pogodnost
Raspoloživost
održavanja (šira pouzdanost)
Operativna
Logistička efektivnost
podrška
Uslovi rada

Održavanje Tehnička
efikasnost
Logistika

Slika 1.12. Koncept operativne efektivnosti (Papić, 1999)

 KVALITET SISTEMA

4. SAMOORGANIZOVANOST
Samoorganizovanost je najviši nivo kvaliteta sistema.
Podrazumeva sposobnost promene strukture, parametara i
ponašanja sistema u cilju povećanja efektivnosti.

Svojstva samoorganizovanih sistema su:

 sloboda izbora rešenja,
 adaptivnost,
 samoobučavanje,
 samorazvojnost.