Истраживања: Сестре Јанковић Прилог проучавању остатака орских обредних игара – 1957. година
Пажљиво користе реч обред – свесне су да су то само
остаци обреда, који немају више магијску функцију.
Слободан Зечевић и Оливера Васић много говоре о
обредним играма:
Текстови су етнографски богати и драгоцени, али методолошки нису
добри – сагледани су у етнографском презенту. Није сагледан историјски контекст и писали су у иделазиованом смислу. Дефинисање обреда: Оливера Васић: обред је церемонијал тачно утврђених радњи.
Разлика између обреда и обичаја – обред има дефинисан
циљ и фиксну структуру, а обичај има такође одређени циљ, али има варијабилну структуру.
Суштина обредног концепта јесте магијска учинковитост –
очекује се деловање неких виших сила.
Душан Бандић (Царство земаљско и царство небеско)
дефинише обред као понашање којим појединац или заједница теже да побољшају однос са натприродним светом. Дефинисање обреда: Обред је сложен, комплексан систем који обједињава многе појединачне системе, који су аутономни, али узајамно зависни системи, односно кодови и текстови који заједно чине сложену структуру, један културни текст. Руска литература – рад Никите Илича Толстоја „Језик словенске културе“ – текст обреда дефинише као надтекст: Вербални Персонални Визелно-ликовни Локативни Линеарни концепт – линија времена, Плесни везивање за датуме. Темпорални Музички Концептуално време – време у коме не Акциони постоји проток – искорачење из предметни свакодневнице, транс. Обред : ритуал Крајњи циљ обреда у старој фолклористици = плодност.
Обред као термин је у употреби у Европи до 50-их, 60-их година ХХ века.
Деловањем антрополога Мери Даглас, Виктора Тарнера, Клода
Левистроса – обред у савременом добу нема више магијску функцију, али постоји као неодвојив сегмент друштвене заједнице – друштвена заједница не постоји без обреда.
Због тога долази до употребе новог термина: ритуал
Ритуал означава шири концепт деловања који може да обједини
дешавања са фиксном структуром, а уједно утиче и на јединство друштвене заједнице.