TEMA PREZENTACIJE:

KOROZIJA

Profesor: Amar
Serezlić
Učenik: Merjem Suljović
 Nenamerno trošenje konstrukcijskih materijala
izazvano delovanjem hemijskih, mehaničkih ili
bioloških uticaja iz spoljašnje sredine naziva se
korozija

Hemijski uticaji na koroziju su delovanje različitih

hemijkih kiselina na metarijale, dejstvo morske soli,
dejstvo hlorida itd.

Biološki uticaji na koroziju su delovanje metabolizma

živih bića na materijal.

Korozija izazvana mehanickim naprezanjem nastaje

na metalima i legurama zajedničkim delovanjem
korozivne okoline i napona zatezanja. Ovakva korozija
se znatno brže širi nego korozija nastala u normalnim
uslovima.

Korozija najčešće razara metalne konstrukcije,

kao i neorganske nemetale ( npr. beton),
a takođe učestvuje u degradaciji (oštećenju)
i organskih materijala ( polimeri, drvo, plastika,
guma itd.).
 Korozija metala

Korozija koja zahvata metalne konstrukcije nastaje kao fizičko-hemijski proces

oksidacije gvožđa.
U normalnim uslovima se odvija pod uticajem kiseonika, vodene pare,
ugljen-dioksida.
Za razliku od gvožđa, neki metali ( aluminijum, kalaj, itd.) se prevlače
kompaktnim slojem oksida koji štiti metal od korozije.

Korozija metala
 Korozija nemetala ( betona )
Kako uslovi rada postaju sve teži (povećanje temperature, mehaničko naprezanje,
agresivnost okoline itd.), tako su i nemetalni materijali izloženi delovanju okoline.
S tim u vezi, termin "korozija" počeo se primenjivati ​na ove materijale, na primjer,
"korozija betona i armiranog betona", "korozija plastike i gume".
To se odnosi na njihovo uništavanje i gubitak funkcionalnih osobina, kao rezultat
hemijske ili fizičko-hemijske interakcije sa okolinom.

Korozija betona
 Klasifikacija korozije:

Opšta (glavna) podela

• Hemijska korozija
• Elektrohemijska korozija

Podela prema obliku i mestu razaranja

materijala
• Opšta korozija
• Mestimična korozija
• Interkristalna korozija
• Selektivna korozija
Hemijska korozija najčešće je oksidacija metala spajanjem s kiseonikom pri izlaganju suvim
gasovima koji sadrže kiseonik ili njegova jedinjenja (na primer ugljen dioksid), i to pre svega u
vrućem vazduhu ili u gasovima izgaranja.
Proizvod takve korozije je oksid, koji formira sloj na metalu ili se od njega odvaja.
U prvom slučaju, koji je češći, s povećanjem debljine sloja oksidacija teče sve sporije, a u drugom
se nastavlja neometano.
Prema toj koroziji, jedan od najotpornijih metala je čelik visokolegiran hromom i aluminijumom, a
najlošiji su magnezijum i njegove legure.

Elektrohemijsku koroziju uzrokuje delovanje korozijskih galvanskih članaka nastalih na površini

metala izloženoj elektrolitu. Neplemenitiji delovi površine pritom su anode, na kojima se metal
troši jonizacijom, rastvaranjem u elektrolitu uz istodobno oslobađanje viška elektrona
(elektrohemijska oksidacija), koji kroz metal putuju prema plemenitijim delovima površine,
katodama, gde se vežu s oksidansima (takozvanim depolarizatorima) iz okoline (elektrohemijska
redukcija). U vodenim elektrolitima najčešći su oksidansi rastvoreni kiseonik i vodonikovi katjoni.
Na te primarne reakcije na elektrodama korozijskog članka obično se nadovezuju sekundarne
reakcije, koje često daju čvrste produkte, među kojima je najpoznatija rđa, smesa hidratiranih
željeznih oksida. Neki čvrsti produkti (na primer patina na bakru i njegovim legurama), za razliku
od rđe, koče koroziju.
• Opšta korozija se definiše kao korozija sa ravnomernim smanjenjem materijala.
Do opšte korozije dolazi kada je čitava površina materijala izložena agresivnoj sredi
pod približno jednakim uslovima, s obzirom na unutrašnje i vanjske faktore korozije.

• Mestimična (lokalna) napada samo delove površine materijala. Lokalna korozija

može biti:
• Pegasta korozija
• Rupičasta korozija
• Potpovršinska korozija
• Kontaktna korozija

• Interkristalna (intergranularna) korozija razara materijal na granicama zrna šireći se

na taj način u dubinu. Ova korozija je najopasniji vid korozije, može dugo ostati
neprimećena, a dovodi do naglog smanjenja čvrstoće i žilavosti materijala. Konačan
ishod je lom materijala.

• Selektivna (izborna) korozija predstavlja vid korozije pri čemu dolazi do selektivnog
rastvaranja manje plemenite komponente legure.
Pegasta korozija je najraširenija pojava lokalne korozije i napada samo neke delove
izložene površine materijala.
• Rupičasta korozija je korozija kod koje nastaju rupičasta oštećenja materijala.
Ovo je vrlo opasan oblik korozije, čija se brzina generalno povećava sa porastom
temperature.

• Oblici potpovršinske korozije su:

A. Bubrenje
B. Listanje
 Mere zaštite od korozije:
Korozija uzrokuje velike materijalne štete, a često
i nesreće s katastrofalnim posledicama, zato je
neophodno preduzeti neke mere zaštite od
pojave korozije na konstrukciju.

Zaštita od korozije sprovodi se:

• nanošenjem prevlaka (bojenje) i promenom
okolnosti.
• nanošenje metalnih prevlaka (metalizacija)
obuhvata uranjanje u rastop
(na primer u rastop cinka ili vruće
pocinkavanje),
• platiranje,
• navarivanje,
• difuzijsku metalizaciju,
• naparivanje,
• galvanizaciju ili elektroplatiranje,
• hemijsku redukciju i tako dalje.
HVALA NA
PAŽNJI