Teorije ličnosti:

Psihoanalitička teorija Sigmunda

Frojda
O teoriji ličnosti
• Razvoj teorija ličnosti = razvoj eksperimentalne psihologije
• Teorija ličnosti u ranim fazama:
Svoj nastanak više duguje lekarskoj profesiji i potrebama lekarske
prakse nego filozofije i eksperimentalne fiziologije
Glavne ideje crpu iz kliničkog posmatranja, kliničkog iskustva
Klinički podaci i njihova stvaralačka rekonstrukcija
 Funkcionalna po svojoj orijentaciji - druga vrsta problema – oni koji
su značajni za održanje organizma
Šireg opsega i praktičnija, do danas očigledna veza sa praktičnom
primenom
Motivacija
Proučavati celovitu ličnost
 Sigmund Frojd (1856-1939)
 Sličnost KOPERNIK-DARVIN-
FROJD: „kopernikanski obrt“,
radikalno nove, teško prihvatljive
ideje
 Jedna od najuticajnijih figura 20.
veka
 Mnogi od pojmova psihoanalize
su deo opšteg kulturnog nasleđa
koje svi koristimo, te ideje su
jedna od osnovnih tekovina
zapadne civilizacije
Život Sigmunda Frojda

Rođen u mestu Frajberg (današnji Pršibor, Češka),

1856.

Seli se u Beč sa četiri godine, gde ostaje do godinu

dana pre smrti
Diplomirao medicinu na Bečkom univerzitetu 1873.
1886. oženio se Martom Berns, šestoro dece
Život...

 Postao lekar, bavio se istraživanjima u

fiziologiji
 Specijalizirao neurologiju, uvideo da neki
poremećaji kod pacijenata nemaju fizički uzrok
 Jedan od prvih istraživača anestetičkih
svojstava kokaina
 Limitiran kao Jevrejin u vreme antisemitizma,
ideje nekonvencionalne i šokantne za
ondašnju Evropu
ŠIRENJE PSIHOANALITIČKIH IDEJA

 Prerasta u pokret
 1909.g. SAD, pozvani da održe seriju predavanja na Klark
univerzitetu u Masačusetsu
 1910. osnivaju Međunarodno udruženje psihoanalitičara
 Sledećih tridesetak godina Frojd usavršava svoju teoriju
Problem ljudske destruktivnosti
 Prvi svetski rat, razaranja, mobilizacija sinova
 Jačanje nacizma
 Smrt kćerke
 Rak vilice
 1930. Nelagodnost u kulturi: primenio svoju psihoanalitičku
perspektivu na civilizaciju u celini: ljudska priroda i civilizacija
su u suštinskom konfliktu
 Hitler osvaja vlast u Nemačkoj, 1933.
 10. maja spaljivane knjige u Berlinu (Bebelplatz) tu su bile i Frojdove
knjige
 Frojd napušta Beč, seli se s porodicom u Englesku
 četiri Frojdove sestre su umrle u nacističkim koncentracionim logorima
 Nakon manje od godinu dana, rak se vratio, umro je u Londonu, 23. 9.
1939. u 83. godini
 Nacističko spaljivanje knjiga
 Ceremonijalno spaljivanje svih knjiga koje nisu u duhu
nacističke ideologije (jevrejski,marksistički, pacifistički pisci)
 Nemačka studentska organizacija: „akcija protiv nenemačkog
duha“, za „čisti“ nacionalni jezik i kulturu, da univerziteti budu
centri nemačkog nacionalizma, akcija za “afirmaciju
tradicionalnih nemačkih vrednosti”
 Hajnrih Hajne: „Tamo gde spaljuju knjige na kraju će
spaljivati i ljude.“
Bebelplatz, Berlin – simbolika
spaljivanja knjiga

Foto: A.Pešikan
Bebelplatz, spomenik spaljivanju knjiga

Foto: A.Pešikan
Foto: A.Pešikan
Uticaji na razvoj Frojdovih ideja

1. Studiranje medicine i profesori koji su mu

predavali - profesor Brike, uticaj
takozvanog antivitalizma: shvatanja da se
čovekov život može objasniti isključivo
biološkim, ili eventualno fizičkim i
hemijskim činjenicama.
2. Šarkoova istraživanja

 Stipendija, istraživanja hipnoze u Francuskoj, pre svega u

lečenju histerije (histerična konverzija)
 Psihijatar Šarko:
1. mentalni poremećaj je moguće izlečiti
2. nije koristio nikakve instrumente: terapija je
skoro isključivo posledica razgovora Šarkoa i
pacijenta
 PA i danas počiva na ove dve ideje
3. Jozef Brojer
Jozef Brojer, proučavanje histerije, korišćenje
hipnoze
Slučaj Ana O.
katharsis= pročišćenje; „čišćenje dimnjaka”, „lečenje
razgovorom”
Frojd razvio tehniku slobodnih asocijacija
 slobodne asocijacije nisu uopšte slobodne već su
determinisane, određene nesvesnim silama
 Brojer i Frojd: Studije histerije, 1895. označila pojavu
psihoanalize
 „Histerici pate uglavnom zbog uspomena“ što znači da:
 uspomene su traumatske prirode
 uspomene su patogene – dovode do oboljenja
 uspomene ostaju aktivna i nesvesna sila koja motiviše
ponašanje
 Odstranjivanje bolnih sećanja iz svesti zahteva
mehanizam koji će ih nesvesno aktivno potiskivati
 Tehnika slobodnih asocijacija
 traži vreme
 OTPOR: sve ono što iznutra sprečava pacijenta da slobodno
asocira i da neposredno ispolji svoje potisnute sadržaje i što
se opire njegovom izlečenju
 TRANSFER: u toku terapije pacijent prenosi na terapeuta
svoja osećanja koja imaju poreklo u njegovoj prošlosti
 Analiza transfera omogućava terapeutu da kroz aktuelno
ponašanje pacijenta dospe do korena njegova sadašnje
neuroze, a to je dečja neuroza
Psihoanaliza - značenja

1. Metod istraživanja nesvesnog

2. Psihoterapija
3. Teorija ličnosti i psihičkog života u celini
Psihoanaliza kao teorija

• Prva sveobuhvatna teorija ličnosti

• Od grč. psiha = duša и analisis = razlaganje

 Ključne ideje:
 uticaj nesvesnih mentalnih procesa
 važnost seksualnih i agresivnih nagona
 trajni efekti koje na ličnost imaju iskustva iz ranog
detinjstva
Frojdov udar na tradicionalnu psihologiju
svesti
• Reakcija na „beživotnu“ strukturalnu psihologiju koja ne vidi
probleme i potrebe pojedinca
• problemi pacijenata imaju psihološki, a ne fizički uzok
• postoje razni konflikti i emocionalne traume iz detinjstva -
uticaj nesvesnih mentalnih procesa
• važnost seksualnih i agresivnih nagona
• trajni efekti koje na ličnost imaju iskustva iz ranog detinjstva
• Predmet: ličnost, posebno nesvesni i nagonski deo
• Metod: u slobodnoj formi izveštaja pacijenti govore o sebi,
svojim navikama, problemima, ponašanjima
DINAMIKA LIČNOSTI
• Šta nas motiviše, pokreće na neku aktivnost?

• U svakom od nas je izvor energije: psihička energija koja

motiviše ponašanje
• Ličnost proizilazi iz sukoba nesvesnih impulsa, koji traže
zadovoljstvo, i socijalnih ograničenja
• Frojd je video ličnost i ponašanje kao rezultat stalnog
uzajamnog uticaja između suprotstavljenih psiholoških sila,
koje deluju na tri nivoa svesti: svesno, podsvesno i nesvesno
DINAMIKA LIČNOSTI
 Osnovni instinkti koji nas pokreću
 Psihički determinizam
 Nesvesna motivacija

• Instinkti su glavni izvor psihičke energije, oni pokreću psihički sistem

• Frojdova teorija instikata pod uticajem Darvinove evolucione teorije
 Eros: U Frojdovoj teoriji, instinkt za samoodržanjem ili nagon za
životom, koji se ogleda u bazičnim biološkim potrebama koje produžuju
egzistenciju individue i vrste (glad, žeđ, udobnost..seksualnost).

 Libido: U Frojdovoj teoriji, psihološka i emocionalna energija povezna

sa ispoljavanjem seksualnosti; seksualni nagon.

 Tanatos: U Frojdovoj teoriji, nagon za smrću koji se ogleda u

agresivnom, destruktivnom i autodestruktivnom delovanju.
Psihički determinizam

• Ništa se ne događa slučajno – postoji razlog za svaki naš

postupak, misao i osećanje
• Sve što činimo, kažemo, mislimo, izraz je našeg uma –
svesnog, predsvesnog ili nesvesnog
• Razlozi za naše ponašanje mogu se otkriti ako otkrijemo
sadržaj nesvesnog
• Većina simptoma duševnih bolesti uzrokovana je nesvesnom
motivacijom
• Da bi se izlečili simptomi, treba otkriti njihov uzrok u
nesvesnom
Nesvesna motivacija

 Ljudski um sastoji se od tri nivoa (model santa leda):

1. Svesno – sadrži misli, doživljaje i osećanja kojih smo
trenutno svesni
2. Predsvesno – sadrži informacije kojih trenutno nismo
svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest – znanja,
sećanja
3. Nesvesno – najveći deo uma koji sadrži misli, osećanja
i sećanja kojih nismo svesni – uključuje neprihvatljive
seksualne i agresivne porive, misli i osećanja
Odnos ove tri instance
 Nesvesno hoće napolje: Psihopatologija
svakodnevnog života, 1904 – „Frojdijanske
omaške”
 traganje za malim znakovima psihičkog života da bi se stiglo
do nesvesnih pojava
 OMAŠKE: nevoljne, slučajne, pogrešne radnje u govoru,
čitanju, pamćenju: zaboravljanje, zaturanje, omaške, lapsusi,
greške, nesreće, simptomatske radnje...
 Izgledaju kao banalne, ničim motivisane sitnice, nesvesna
težnja diskredituje svesnu
 Naizgled slučajne ili nenamerne radnje nisu uopšte slučajne,
već su određene nesvesnim motivima
Nesvesno hoće napolje: FROJDIJANSKE OMAŠKE

•Nesvesni sadržaji nastoje da „isplivaju“ i oni mogu biti otkriveni u

nehotičnim radnjama, nekim omaškama, nesrećama, greškama,
naizgled besmislenoj radnji, zaboravljanju, zaturanju, jezičkim
lapsusima
Npr. govorna omaška (npr. proglašavam skup zatvorenim, umesto
otvorenim; lekar koji pregleda privlačnu pacijentkinju kaže joj: „Da
li smo se mi verili “umesto “merili”)
Omaška u čitanju (npr. Frojd opisuje čoveka koji je
lutao nepoznatim gradom i osetio hitnu potrebu za urinacijom.
Ugledao je tablu sa koje je pročitao „klosethaus” iako je tamo
pisalo “korsethaus”)
Omaška u pisanju (npr. muž piše ženi da krenu na
putovanje brodom Luzitanija iako se brod zove Mauritanija)
Nesvesno hoće napolje: snovi

 Tumačenje snova, 1900

 „San je prikriveno ispunjenje jedne potisnute želje.“

 snovi simbolički reflektuju nesvesne želje
 manifestni san i latentni san
 Mehanizam rada sna - način na koji san izopači ove početne
neprihvatljive misli i osećanja:
 Sažimanje
 Simbolizacija
 Pomeranje
 Vizualizacija i dramatizacija
 Cenzura
STRUKTURA LIČNOSTI

• Um kao hidraulički sistem – jedan deo stvara porive, drugi je

„glas” društva i njegovih vrednosti, normi i očekivanja, a treći
deo pokušava zadovoljiti potrebe u okvirima realnih
društvenih ograničenja i na socijalno prihvatljiv način

• Tri osnovna dela ličnosti:

• Id (iracionalni deo)
• Ego (racionalni deo)
• Superego (moralni deo)
STRUKTURA LIČNOSTI

ID
Najprimitivniji deo uma, izvor svih poriva/instikata i potreba,
originalni izvor psihološke energije, iz njega se kasnije izdvajaju i
evoluiraju ego i superego
 deo ličnosti određen nasleđem – biološka komponenta
 psihološka energija ida izvedena je iz dva konfliktna nagonska
instinkta: nagon za životom (eros) i nagon za smrću (tanatos)
 Šta je u idu? Strahovi, neprihvatljive seksualne želje, agresivni
motivi, sramna iskustva, iracionalne želje, nemoralni porivi,
sebične potrebe
 Funkcioniše bez logičkih pravila, ne uzima u obzir realitet
ID

• '‘...haos, vrelo ključajućih uzbuđenja...''

• Idom rukovode nagoni (seksualnost, glad, žeđ, potreba za
spavanjem…) koji teže neposrednom zadovoljenju
 Idom vlada princip zadovoljstva:
 nemilosrdna težnja ka neposrednom zadovoljenju
nagonskih potreba, posebno seksualnih potreba
 id teži ka uvećavanju zadovoljstva, smanjivanju napetosti i
izbegavanju bola
 Frojd je video princip zadovoljstva kao fundamentalnu
ljudsku težnju
EGO
 razvija se od delova idove psihološke energije
 predstavlja deo ličnosti koji se razvija kroz kontakt sa realnošću
 Ego = delimično svesna, organizovana, racionalna komponenta
ličnosti koja reguliše misli i ponašanje
 u dodiru sa zahtevima spoljašnjeg sveta
 posrednik između idovih nagonskih zahteva i ograničenja
spoljašnjeg sveta
 Glavne uloge: prilagođavanje stvarnosti i integracija delova
ličnosti u celinu
• Rešava probleme logičkim razmišljanjem – planiranjem i
smišljenim delovanjem
 EGO
• Zasniva se na sposobnosti opažanja, a vremenom i ostalih psihičkih
procesa (pamćenja, učenja, mišljenja) koje Frojd naziva sekundarni
procesi.
• Aktivnim odnosom prema okolini ego upoznaje svet i sebe, pravi razliku
između sebe i drugih (Ja i ne-Ja), i postepeno se formira u ličnost sa
identitetom.
• Upoznavanje realnosti znači i prihvatanje kategorije vremena tako da Ego
uči da odlaže zadovoljenje nagonskih potreba. Frojd to naziva principom
realnosti
• Princip realnosti je sposobnost da se odloži zadovoljenje sve dok se ne
steknu povoljni uslovi (vreme ili okolnosti) za to u realnosti
• Ego pravi kompromise između idovih nagonskih potreba i spoljašnjih
roditeljskih zahteva i ograničenja
Superego

 oko 5-6 god. dete razvija unutrašnji, roditeljski glas koji je delimično
svestan – superego
 Superego = delimično svesna samo-ocenjujuća, moralistička
komponenta ličnosti koja se formira usvajanjem roditeljskih
pravila i pravila društva
 U Super-egu se nalaze:
savest - kažnjava osećajem inferiornosti,
osećajem krivice, sramote, sumnje u sebe i
anksioznosti
Ego-ideal
SUPEREGO
•Internalizovane vrednosti, norme i moral društva
•Kao unutrašnja reprezentacija roditeljskih i društvenih
vrednosti i očekivanja, superego ocenjuje prihvatljivost
ponašanja i misli, onda ih odobrava i osuđuje
•Nameće poštovanje normi izazivanjem osećaja krivice
•Moralne i ostale norme prvenstveno se prenose kroz roditeljsko
vaspitanje. Identifikacijom ih dete usvaja i postaju sastavni deo
njegove ličnosti izražen kroz superego.
•Sa razvojem superega smanjuje se potreba za spoljašnjom
kontrolom nad nečijim ponašanjem, jer je uspostavljena
unutrašnja kontrola koja funkcioniše kroz osećanje krivice
Zadatak 3

Nacrtajte model sante leda i unesite u crtež

svesno, podsvesno i nesvesno i ucrtajte gde
se nalaze id, ego i super-ego
MEHANIZMI ODBRANE EGA
• Funkcija ega je da nađe način da se nosi s pretnjama i odupre
opasnostima, čime će redukovati anksioznost. To postiže
upotrebom mehanizama odbrane ega koji predstavljaju
nesvesne samoobmane
• Osnovne funkcije MO:
• Da što je moguće više smanje anksioznost, osećanja zabrinutosti,
straha, neprijatnosti
• Da zaštite ličnost od naglog preplavljivanja emocijama i neprijatnim
sadržajima
• Da omoguće zadržavanje neprijatnih sadržaja van svesti
Mehanizmi odbrane ega:
ega
 Potiskivanje (nesvesno zaboravljanje)
 Pomeranje (emotivni impulsi preusmereni na zamenu objekta
ili ličnosti)
 Sublimacija (seksualnu energiju u produktivnu)
 Racionalizacija (opravdavanje socijalno prihvatljivim
objašnjenjima)
 Projekcija (svoje želje drugima pripisujemo)
 Reaktivna formacija (suprotno ponašanje od neprihvatljivog
impulsa)
 ...
 RACIONALIZACIJA: umesto pravih razloga i uzroka neuspeha, iznose
se “izmišljeni”,iskonstruisani razlozi: sportista koji poraz obrazlaže
pristrasnošću sudije
 -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava
se i potcenjuje
 “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a
ne onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava,
predstavlja kao veliki i značajan
 IDENTIFIKACIJA: Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo,
zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima:
roditeljima, sportistima, umetnicima itd.
 Navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i
igračima
 REGRESIJA: Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su
bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na
niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled razvoda
roditelja počne da ponovo sisa prst

 REAKCIONA FORMACIJA: Potisnuti sadržaj se okreće u svoju

suprotnost
 Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj osobi
okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj

 Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se pretvaraju

u preterane moraliste – čistunce (narodna izreka “Ko o čemu
kurva o poštenju”)
Mehanizmi odbrane ega: prednosti i mane

Prednosti: „kupuje se vreme”, zaštita integriteta ega,

očuvanje integracije ličnosti, sprečavanje anksioznosti
Kada se koriste ograničeno i na kratke staze, psihološka
energija nije ozbiljno isrpljena

Ali!
 trošenje psihološke energije
 mogu da sprečavaju razvoj boljih strategija za
izlazak iz problema
RAZVOJ LIČNOSTI: PSIHOSEKSUALNE
FAZE
 Psihoseksualne faze - razvojni periodi koji su zavisni od
uzrasta i u kojima je libido (seksualni impulsi) fokusiran na
različite zone tela i izraženi kroz aktivnosti koje su povezane
sa tim delovima tela
 „Seksualni život ne počinje tek u pubertetu” – šta to znači?
 Svaka faza drugačiji fokus idovih seksualnih energija:
progresivno pomeranje od polimorfne perverznosti
novorođenčeta do određenih fokus zona erotizma u svakoj
psihoseksualnoj fazi
 Pet faza: oralna, analna, falusna, latentna i genitalna
 Temelji odrasle ličnosti ustanovljeni su tokom prvih pet
godina života (kroz oralnu, analnu i falusnu fazu)
 Latentna faza - tokom kasnog detinjstva
 Genitalna, počinje u adolescenciji
Prelazak iz faze u fazu

U svakoj psihoseksualnoj fazi dete se suočava sa

razvojnim konfliktom koji mora biti uspešno rešen da
bi se prešlo u sledeću fazu
Rezultat nerešenih razvojnih konflikata jeste fiksacija
za određenu fazu
Središte konflita je stepen do koga roditelji ili
onemogućavaju ili previše ugađaju detetovim
osećanjima zadovoljstva
Faze psihoseksualnog razvoja

1. Oralna faza (rođenje – 18 m)

• Glavni izvor zadovoljstva su usta, usne i jezik, sisanje i
griženje
• Glavni izvor konflikta – odvikavanje od sisanja

2. Analna faza (18 m. – 3 godine)

 Glavni izvor zadovoljstva vezan je za kontrolu izlučivanja
odnosno zadržavanje stolice
 Glavni izvor konflikta – detetova sposobnost da stekne
samokontrolu
Faze psihoseksualnog razvoja

3. Falusna faza (3-6 god)

Edipov kompleks

4. Faza latencije (6 god – pubertet)

• Nema značajnih promena u razvoju ličnosti
• Dete usmereno na sticanje znanja i veština koje će mu
trebati u odrasloj dobi

5. Genitalna faza (od puberteta nadalje)

• Libido se fokusira na genitalno područje
• Nema specifičnog konflikta
Razvoj ličnosti

• Oralna faza
• Vezana uz kasnije nepoverenje i strah od odbacivanja
• Analna faza
• Vezana uz kasniji problem lične moći, preteranu urednost,
sitničavost, tvrdičluk
• Falusna faza
• Povezana s kasnijim stavovima u području seksualnosti
• Faza latencije
• Doba mirovanja
• Genitalna faza
• Seksualna energija investirana je u svakodnevni život
ORALNA FAZA

• usta su primarna erogena zona

• zadovoljavanje oralnih potreba doprinosi osećaju
poverenja i nezavisnosti osobe
• Rana oralna faza, do 8 mes: zadovoljstvo u hranjenju, sisanju,
gutanju
• Fiksacija: nerealistični optimizam, samo zatraži
• Kasna oralna faza (nicanje zuba): zadovoljstvo u žvakanju i ujedanju
• Fiksacija: pesimistički stav prema životu, džaba trud
• Fiksacija: žvakanje gume, olovaka, pušenje, brbljivost, velika
druželjubivost, želja za znanjem
ANALNA FAZA:

• Libido se vezuje za analnu regiju

• Zadovoljavanje analnih potreba rezultira osećajem
samokontrole i osećajem vladanja nad okruženjem
• Rana analna faza: uživanje u izbacivanju
• Fiksacija: surovost, neurednost, destruktivnost
• Kasna analna faza: u zadržavanju, kontroli izlučevina
• Fiksacija: tvrdoglavost, štedljivost, preterana pedantnost, savesnost,
urednost, čistoća
 FALUSNA FAZA

• Libido se vezuje za genitalnu zonu

• Zadovoljavanje ove faze rezultira osećajem
seksualnog identiteta, formiranjem superega (zdrava
savesnost)
• Fiksacija: problemi sa autoritetima, seksualno loše prilagođavanje,
hvalisavost
• Dramatični konflikt, Edipov kompleks
Edipov kompleks
Legenda o Edipu, sinu kralja Tebe, Lira

Dečaci: kastraciona anksioznost

Da bi razrešio Edipov kompleks: identifikacija
Devojčice - zavist zbog penisa
Frojdova gledišta o ženskoj seksualnosti su među
najoštrije kritikovanim idejama
LATENTNA I GENITALNA FAZA

U latentnoj fazi deca izražavaju snažnu želju da se udružuju

sa vršnjacima istog pola, što je preferencija koja ojačava
detetov seksualni identitet
U genitalnoj fazi: osoba usmerava seksualni nagon ka
socialno prihvatljivim zamenama
U Frojdovoj teoriji, zdrava ličnost i osećaj seksualnosti se
dešavaju kada su konflikti uspešno prevaziđeni na svakoj
fazi psihoseksualnog razvoja
Libido i karakter (fiksacija osobe za određeni
stadijum u razvoju libida)

 Oralni karakter: osobe pasivne, sklone pušenju,

hrani, brbljive, stalo im je do mišljenja i ljubavi drugih,
zavisne
 Analni: tvrdoglave, uredne, štedljive, pedantni
 Falusni: hvalisavost, samouverenost, narcizam,
energičnost, drskost, borbenost
 Genitalni: zrelo voli, realno opaža svet i druge ljude,
može da se posveti radu
 Sigmund Frojd: Karakteri i libido, Zavod za udžbenike
- Beograd
Odlike Frojdovog shvatanja ličnosti

 Determinističko: ništa nije slučajno u psihičkom životu, određeno često

nesvesnim motivima
 Dubinsko: najuticajniji deo psihičkih zbivanja je u nesvesnom koje presudno
određuje ponašanje ličnosti
 Dinamičko:psihičke pojave su rezultat usaglašenog delovanja ili sukoba među
pokretačkim silama u ličnosti (nagonske težnje i unutrašnje zabrane)
 Ekonomsko: nije dovoljno znati koje su sile veći kakav je odnos njihovih snaga,
kvantitativne energetske strane afekata, nagona, otpora, frustracija
 Topičko (topos, mesto): više elemenata i podsistema sa specifičnom
funkcijom, energijom, svojstvima. Jedno: svest, predsvesno, nesvesno. Drugo:
id,ego,superego
 Razvojno genetičko: za psihički razvoj odlučujuće prve godine života. Crte
ličnosti, stavove, motive možemo razumeti samo ako proučimo njihovu genezu,
tj.poreklo i razvoj
Ocena Frojdove teorije
Značaj psihoanalitičke teorije
• Prva teorija ličnosti, prva celovita teorija, prva psihoterapija
- i danas uticajan pravac psihoterapije
• Mogućnost izlečenja mentalnih oboljenja
• Mnoge ideje kao pojam nesvesnog, pojam mehanizama
odbrane, uticaj ranog detinjstva, razlike u stepenu
regulacije nagona empirijski potvrđeni i danas predmet
interesa istraživača u području ličnosti
• Ogroman uticaj na popularnu kulturu i danas je veliki –
objašnjenja ponašanja i pojmovi iz Frojdove teorije
svakodnevno se koriste
Ali…

• Metodološke zamerke:
• teorija se temelji na vrlo malom broju slučajeva, zakrivljen uzorak
• prioblem sa principom oborivosti

• Neadekvatno objašnjenje ženske ličnosti

• Zanemarivanje socijalnih odnosa
• danas ima uglavnom istorijsku vrednost, ne igra veliku
ulogu u savremenom proučavanju ličnosti