Мобилне телекомуникације

• Прве мреже су биле базиране на радио-

преносу, са малим бројем базних станица (BS).
• Свака базна станица покривала је одређено
географско подручје. Мали број канала је био
доступан (коначна ширина фреквентног
подручја), тако да је капацитет мреже био
ограничен.
• Током 1970-тих унапређена је дигитална
технологија, појавила се дигитална комутација.
• Крајем 1970-тих појавиле су се целуларне
мреже у САД-у, Скандинавским земљама и
Јапану. Све су користиле различите стандарде.
• Мобилне телекомуникације базирају се на тзв.
Целуларном радио преносу које су развиле
Белове лабораторије током 60-тих година
прошлог века. У оваквој врсти преноса могуће
је користити исте фреквенције у различитим
деловима истог географског подручја.
 Принципи целуларног радио-преноса
• Главне карактеристике:
– Коришћењем исте фреквенције за више канала, капацитет
мреже је многоструко повећан;
– Тзв. Handover омогућава аутоматски прелаз из
територијалног подручја једне базне станице на подручје
друге базне станице, без прекида у комуникацији;
– Континуално праћење комуникације мобилног корисника
и базне станице омогућава брзу промену ћелије када се за
то укаже потреба;
– Аутоматско лоцирање мобилног корисника у мрежи
омогућава олакшано рутирање позива у мрежи;
– Мобилни корисници непрекидно “ослушкују” заједнички
канал (Common Chanell) да би знали када им је упућен
позив.
Основна структура целуларне радио мреже:
 Основни елементи целуларне
радио-мреже
• MSC (Mobile Switching Center) делује као локална
централа у фиксној телефонској мрежи. Повезана је са
базним станицама, обично каналом ширине примарног
PCMa (2 Mbit/s, односно 1,5 Mbit/sec уколико је у
питању Америка или Јапан);
• BS (base stations) базна станица, за сваку ћелију
постоји по једна. Комуницира са мобилним станицама
- MS (мобилни телефон, или нека друга врста
мобилног уређаја);
• Све целуларне мреже замишљене су као тзв. Мреже за
приступ (Access Networks). Основна сврха им је да
било ког мобилног корисника учине доступним
глобалној фискној мрежи.
 Структура целуларне мреже
• Територија подељена на мање ћелије, пречника
до неколико километара.
• Ћелије са много корисника су мале и обрнуто;
• Снага емитовања BS и MS аутоматски опада са
величином ћелије;
• За пренос се користи најмања могућа
трансмисиона снага, у циљу елиминације
интерференције сигнала ћелија које користе
исте фреквенције;
• Ћелија се може смањивати независно од
интерференције. Мања ћелија – мања снага
зрачења – битно за здравље људи. Цена је већа
– већа густина базних станица;
• Код CDMA (Code Division Multiple Access)
суседне ћелије могу користити исту
фреквенцију носиоца. Канале одваја код који
се шаље са сигналом.
Целуларна структура мобилне радио мреже:
 HLR и VLR
• HLR (Home Location Register) је база података
мобилног оператера која служи за смештање
података о мобилном претплатнику. Кад се
купи картица са мобилним бројем подаци за тај
мобилни број налазе се у HLR-у. HLR чува и
податке о томе где се мобилни корисник
налази (у ком VLR-у), које сервисе има право
да користи, о броју на који се пребацују позиви
итд... HLR је дакле глобална јединствена тачка
која поседују податке o неком кориснику, ма
где се он налазио. Када се врши рутирање
позива, телефонски број мобилног корисника
говори у ком HLR-у га треба тражити.
• VLR (Visitors Location Register) похрањује
податке о сваком мобилном кориснику који се
налази на одређеном територијалном подручју.
• VLR информише HLR о сваком новом
мобилном кориснику који се појавио у
његовом подручју (HLR матичан мобилном
кориснику).
• VLR је веома често у склопу мобилне
централе, док је HLR потпуно одвојена база
података.
• VLR садржи тачне податке о ћелији или групи
ћелија у којима се налази мобилни корисник.
 Радио-канали
• Свака базна станица (BS) комуницира са
мобилним корисницима путем две врсте
канала:
– Канала за заједничку контролу CCC (Common
Control Channel).
– додељених канала DDC (DeDicated Channels).
• CCC “ослушкују” сви мобилни корисници када
су у моду мировања (Idle Mode). У случају
одлазног позива шаљу се тзв. Call Request
поруке, а у случају долазног позива примају
тзв. Paging поруке.
• За сваки позив се додељује DDC канал. Током
позива се за мобилну станицу (телефон) каже
да је у тзв. Dedicated моду. Сваки DDC канал
има сопствени контролни канал, који служи за
пренос додатних информација (нпр. снага
трансмисије сигнала, као и сигнали контроле
везе између BS-а и MS-а). Када се веза прекине
DDC канал се ослобађа и ставља на располага-
ње за неку другу везу.
• Базна станица са MSC (мобилном телефонском
станицом) може бити повезана преко радио-
релејног система, или преко кабла (оптичког
или коаксијалног)
 Принцип рада целуларне мреже
• Док је у фиксној телефонској мрежи корисник био
идентификован према месту у централи на које је
повезан, у мобилној телефонији се идентификација
налази у самом мобилном телефoну (MS). То је
неопходно јер је мобилни корисник покретљив.
• Када је MS у Idle моду, пошто је препрограмиран да зна
фреквенције заједничког контролног канала CCC, када
се укључи он скенира ове фреквенције, и одабира ону на
којој је сигнал BS најјачи. Након тога MS шаље
јединсвени идентификациони код, да би информисао
локални VLR. На основу тог кода VLR одређује матичну
државу, и матичног провајдера мобилних услуга. Потом
се шаље сигнална порука одговарајућем HLR-у, и
обавештава га где се мобилни корисник налази. Та
информација се меморише у HLR-у. Након тога HLR је у
стању да рутира сваки позив према поменутом MS-у.
Како се MS помера, мењају се и BS.
• Када се успоставља одлазни позив,
укуцавањем цифара и притиском на дугме Call,
МС шаље сигналну поруку BS-у преко CCC
канала. BS прослеђује ту поруку MSC-у, који
анализира поменути број и одређује руту кроз
PSTN а истовремено шаље информацију BS-у
да обезбеди један DDC канал за говор. MS и
BS се пребацују на тај DDC канал, и
конверзација може да почне. Информација о
позиву се шаље HLR-у, матичном за поменути
MS, ради тарифирања.
• Приликом позивања неког MS-а, HLR одређује
ка ком VLR-у ће позив бити рутиран. Сваки
VLR има јединствену глобалну адресу, сходно
међународној шеми за означавање бројева
телефона. Када се позив рутира одговарајућем
MSC/VLR-у, тада MSC/VLR шаље ту поруку
свим BS, подручја где се MS налази. Када MS
прими поруку са сопственом
идентификацијом, он тада пошаље захтев за
додељивање канала за говор DDC. Потом се
MS и BS се пребацују на тај DDC канал, и
шаље се сигнал звона. Притискањем дугмета
CALL конверзација може да почне.
Принцип рада целуларне мреже:
 Handover или Handoff
• Током разговора се континуирано прати квалитет преноса,
и подешава јачина сигнала (која се држи на најмањој
могућој вредности, уз очување квалитета везе).
• Када се MS приближи граници ћелије, снага се налази на
максималном нивоу за ту ћелију. Преласком границе,
снага сигнала остаје на истом нивоу, док се однос S/N
смањује, и вероватноћа грешке расте. Кад порасте изнад
одређене границе алоцира се неки од DDC канала у
суседној ћелији, и прелази се без прекида на комуникацију
између BS-а нове ћелије и MS-а (нова ћелија се бира
мерењем квалитета сигнала). Тај прелаз се назива
Handover или Handoff.
• Максимална снага за сваку ћелију се израчунава приликом
планирања целуларне мреже. Та снага треба да буде
најнижа могућа да би се на целој површини ћелије
обезбедио квалитетан пренос.
 GSM
• GSM (Global System for Mobile Communications);
• Европски дигитални целуларни систем развијен од
стране CEPT-а током 1980-тих година, а развој је
настављен кроз стандарде ETSI-а (European
Telecommunications Standards Institute)
• Постоје два стандарда – европски DCS-1800, који ради у
1.8-GHz подручју, и амерички GSM-1900, који ради у
1.9-GHz подручју.
• Претплатнички подаци су меморисани и руковођени са
интелигентном SIM-картицом (SIM - Subscriber Identity
Module), која припада мобилном кориснику. Мобилна
станица (MS) је збир мобилног уређаја и SIM-картице.
Структура GSM мреже
• Радио-мрежа: MS су повезане за мобилну централу MSC
(mobile switching center), преко подсистема базних станица
BSS (base station subsystem). BSS се састоји од контролера
базних станица BSC (base station controller) и великог броја
примопредајних базних станица BTS (base transceiver
stations) које контролише један BSC.
• MSC: Функционише идентично локалној централи фиксне
телефонске мреже, само што су корисници мобилни, и
променљиви. Као комутациони центар скупа са VLR
обавља лоцирање MS-а. Такође обавља пренос криптованих
параметара, и учествује у Handover процедури. Подржава и
примопредају SMS (Short Message Service) poruka. Иначе,
SMS је сервис уграђен у GSM. У свакој целуларној мрежи
постоји најмање једна GMSC (Gateway MSC) која спаја
мобилну мрежу са осталим телекомуникационим мрежама.
Ова станица мора манипулисати променом
сиганлизационих протокола између фиксних мрежа и
PLMN (public land mobile network).
• HLR: Систем у коме су сви подаци о мобилним
корисницима неког мобилног провајдера
перманентно смештени. Поред тога, главне функције
HLR-а су следеће:
– Смештање података о позицији корисника, као и
управљање позивима према кориснику;
– Подршка за енкрипцију и идентификацију;
– Управљање додатним сервисима (као нпр,
преношење позива, забрана позива одлазећих или
долазећих итд...)
– Подршка за SMS сервис.
• HLR је имплементиран као једна ефикасна база
података која ради у реалном времену и која може
имати податке о више милиона мобилних корисника.
• VLR представља скуп података свих варијабли и
функција неопходних за управљање позивима
ка/од мобилних корисника који се налазе у неком
територијалном подручју.
• Информација се чува у VLR-у све док се MS
налази на територији коју покрива тај VLR.
• VLR комуницира са HLR-ом да би га информисао
о локацији мобилног корисника, као и да би од
њега добио информацију о подацима везаним за
тог корисника, да би управљање позивима било
могуће. Остале Главне функције VLR-су следеће:
Менаџмент и алокација кодова локалног
идентитета, да би се избегло коришћење глобалног
идентитета из разлога сигурности,
идентификација, подршка за криптовање, и
подршка за Handover.
• Центар за идентификацију AuC (Authentication Center)
Сигурносни подаци о кориснику који се чувају у AuC
садрже кориснички сигурносни кључ, енкрипционе
алгоритме, и случајни генератор. AuC сваком мобилном
кориснику додељује сигурносне податке преко
предефинисаних алгоритама и шаље их HLR-у, који их
потом дистрибуира VLR-у.
• PLMN може имати један или више AuC, и они могу бити
одвојени елементи мреже или интегрисани унутар HLR-а.
Исти сигурносни подаци су већ смештени на SIM картицу
(тако да нема потребе да се они накнадно шаљу
кориснику).
• Equipment Identity Register (EIR) је база података која
садржи податке о мобилним телефонима. Она има белу
листу за мобилне телефоне чија је употреба дозвољена,
затим сиву за оне који морају бити под надзором, и црну
листу за украдене мобилне телефоне који се не смеју
користити у мрежи.
• Функције интерфејса Interworking Function (IWF) је
функционални ентитет придружен GMSC-у.
Омогућава повезивање PLMN-а и фиксне мреже,
• Нпр. конвертује дигиталну трансмисију унутар GSM
мреже у сигнале модема PSTN-а.
• Транскодер (TC) је потребан да би се вршила
конверзија GSM кодовања гласа (13 or 7 Kbps) у PCM
кодовање (64 Kbps), које се користи у фиксној мрежи.
У случају преноса података транскодовање је
искључено.
• Јединица за прилагођење брзине преноса (Rate Adapter
Unit - RAU) је потребна за адаптирање преноса
података у GSM-у (14,4-Kbps) фиксној мрежи. Нпр.
Уколико се прилагођење врши према ISDN-у, RAU
убацује податке у 64-Kbps сигнал, тако да се на
пријемној страни тачно зна који је део у сигналу
убачен из GSM-а.
• Поништавач еха - Echo Canceler (EC) је потребан на
интерфејсу GSM-а у фиксну мрежу. Ефикасније кодовање
говора у GSM-у доводи до појаве кашњења, тако да
рефлектовани сигнал на хибридном колу интерфејса мобилне
и фиксне мреже доводи до еха, па је коришћење поништавача
еха неопходно.
• Short Message Service Center (SMSC) је paging сервис код
GSM-а, који омогућава слање и примање SMS текстуалних
порука (које су ограничене дужине) између мобилних
корисника. SMSC делује као центар за меморисање и
дистрибуцију SMS порука, које се најпре преносе до SMSC-а
његовог провајдера, који поруку меморише, а потом
прослеђује на адресирану дестинацију.
• Центар за надзор и одржавање - Operation and Maintenance
Center (OMC) је мрежни сервис за надзор и одржавање GSM
мреже. Аларми GSM мреже и подаци везани за мерење
саобраћаја се овде сакупљају и анализирају, уз предузимање
одговарајућих акција. Овај центар је поред тога задужен и за
сигурност, као и промену конфигурације мреже.
• Интерфејси унутар GSM мреже:
• Интерфејс између MSC and BSC се назива A-интерфејс.
Стандардизован је и BSS-ови и MSC-ови различитих
произвођача са различитих страна интерфејса су
компатибилни. Говор се на овом интерфејсу кодира према
PCM шеми.
• Интерфејс између BTS and BSC назива се Abis-интерфејс.
На овом интерфејсу се говор кодира према GSM шеми. Овај
интерфејс није комплетно стандардизован што за последицу
има да се BTS-ови and BSC-ови морају купити од истог
произвођача.
• The Ater-интерфејс је интерфејс који се користи за радио
конекцију BSC-а и MSC-а. Говор је GSM кодован, тако да је
трансмисиони капацитет на Ater-интерфејсу 1/4 од оног на
A-интерфејсу. Овај интерфејс такође није стандардизован.
 Физички канали за пренос код GSM-а
• Код GSM-а користе се приступ каналима по FDMA (frequency-
division multiple access) и TDMA (time-division multiple access).
• Растојање између централних фркевенција за сваки канал је 200
kHz (FDMA), док је ширина временских интервала 0,577 ms
(TDMA).
• Сви канали су контролисани заједничким контролним каналом
CCC, одговарајуће BTS.
• Једној вези се додељују два канала, која се налазе на растојању
45 MHz (900-MHz подручје) или 95 MHz (за 1,800-MHz
подручје). Овакав принцип преноса назива се frequency-division
duplex (FDD). Са друге стране, ови канали су у времену
померени за три временска интервала, тако да се елиминише
потреба за истовременим слањем и пријемом (што би могло
довести до проблема). Свакој фреквенцији је додељено 8
временских слотова, тако да по једној фреквеницији имамо 8
канала.
 Логички канали
• Физички канали се деле према функцији коју обављају. Помеули смо CCC
и DDC канале. Сем те поделе има још доста подврста канала, а деле се
према врсти информације коју преносе, као и функцији коју обављају.
• Кад се успостави веза, по два канала бивају додељена сваком од мобилних
корисника – Канал саобраћаја (Тraffic Channel TCH) и Спори придружени
контролни канал (Slow Associated Control Channel SACCH). SACCH се
користи за пренос информације о нивоу снаге сигнала ка MS-у и
резултатима мерења од MS-a ка мрежи.
• CCC (Common Control Channels) – у свакој ћелији их има неколико. По
правилу заузимају фиксирани временски слот (типично TS0), и фиксиране
су фреквеније. Од BTS-а ка MS-овима преносе се нпр. Следеће
информације:
• Синхронизациона информација о фреквенцији у временским слотовима;
• Информација о CCC каналима суседних ћелија;
• Идентификација локације и мреже;
• Paging поруке о долазећим позивима, и додели канала за нове везе;
• Од MS-а ка BTS-у се CCC каnалима шаљу захтеви за успостављање нове
везе.
Шема поделe канала код GSM-a
 Промена позиције мобилног корисника
• Географска позиција мобилног корисника позната је до на
тачност локалног подручја LA (location area) које се типично
састоји из више ћелија.
• За промену информације је задужен MS. Процедура је следећа,
када је рецимо у питању мрежа Y различита од матичне мреже
MS-а X:
1) Када се MS ромује (roaming) у неко ново подручје LA онда
скенира CCC канале. Кад наиђе на CCC канал, детектује код
подручја LA које садржи информацију о држави и о мрежи.
Уколико не може да нађе, шаље захтев мрежи за ту
информацију.
2) Тада MSC/VLR шаље захтев за код о глобалном идентитету (што
није телефонски број већ international mobile identity subscriber
(IMSI) меморисан на SIM-картици. Када добије ту информацију
шаље сигналну поруку преко интернационалне сигнализационе
мреже CCS7 према матичној држави мобилног корисника.
Порука садржи информацију о VLR подручја у коме се MS
налази
3) Затим HLR шаље информацију старом VLR-у да
је мобилни корисник изашао из његовог
подручја.
4) Стари VLR добија поруку и брише податке о MS-
у из своје базе.
5) HLR ажурира податке о новој локацији MS-a, а
потом новом VLR-у шаље податке о мобилном
кориснику, укључујући и сигурносне кодове.
6) Нови VLR меморише добијене податке, врши
идентификацију MS-а према њима, и шаље
потврду о промени подручја. Тада MS прикаже
име мреже Y на слици.
Ажурирање нове локације код GSM-a:
 Мобилна веза
• Размотримо пример успостављања везе између два мобилна
корисника истог провајдера који се налазе у две различите мобилне
мреже X и Y:
1) Мобилни корисник A телефонира мобилном кориснику B. Захтев се
прослеђује до најближе MSC.
2) MSC препознаје B као корисника сопствене мобилне мреже, и од
HLR-а захева ромовани број за B.
3) Пошто HLR мора да зна где је B ako je укључен, шаље сигналну
поруку о броју B скупа са информацијом о VLR-у подручја где се
корисник B налази.
4) VLR из слободног скупа бројева бира један и шаље HLR-у
одоговарајућу информацију о роминг броју за B (ови бројеви
изгледају исто као бројеви мреже Y).
5) MSC/VLR мреже X рутира позив ка добијеном роминг броју.
6) Успоставља се веза и обавља конверзација;
7) По прекидању везе ослобађа се и привремени роминг број, да би
неко други могао да га користи.
Мобилна веза, успостављање, одржавање и
прекидање: