AUTIZAM

AUTIZAM...

 ...je neurorazvojni poremećaj koga

karakterišu značajna oštećenja u
oblasti:
- socijalnih interakcija
- komunikacije, kao i
- stereotipan i repetitivan
repertoar ponašanja, interesovanja i
aktivnosti
 ISTORIJAT
 termin autizam potiće od Blojlera – označavao je
fundamentalnu ometenost kontakta sa drugim
osobama
 Leo Kaner -‘’Autistična ometenost afektivnog
kontakta’’, 1943., prvi opisi kliničke slike autizma
(11 dečaka sa ekstremnom usamljenošću,
ignorisanjem svega što dolazi spolja...)
 Hans Asperger – ‘’Autistična psihopatija u
detinjstvu’’, 1944.
 Lorna Ving – prva koristi termin Aspergerov
sindrom, 1981.
 PERVAZIVNI RAZVOJNI
POREMEĆAJI
 prvi put se pominju pod tim imenom u
DSM-III, 1980.
 termin pervazivan znači da
psihopatologija obuhvata sve sfere
funkcionisanja deteta
 tipična trijada poremećaja: poremećaji
socijalnih interakcija, verbalne i
neverbalne komunikacije i imaginacije
 PERVAZIVNI RAZVOJNI
POREMEĆAJI – ICD-10
 F 84.0 dečji autizam
 F 84.1 atipični autizam
 F 84.2 Retov sindrom
 F 84.3 drugi dezintegrativni poremećaj
detinjstva
 F 84.4 hiperkinetički poremećaj udružen sa
mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima
 F 84.5 Aspergerov sindrom
 F 84.6 drugi pervazivni razvojni poremećaj
 F 84. 7 nespecifikovan pervazivni razvojni
poremećaj
 PERVAZIVNI RAZVOJNI
POREMEĆAJI – DSM-IV
 299.00 autistični poremećaj
 299.10 dezintegrativni poremećaj u
detinjstvu
 299.80 Retov poremećaj
 299.80 Aspergerov poremećaj
 299.80 nespecifikovani pervazivni
razvojni poremećaj (PDDNOS)
 DSM – V (2013)
 Poremećaji iz autističnog spektra (299.00)
 Deficiti socijalne komunikacije i interakcija
 Restriktivni i repetitivni obrasci ponašanja,
interesovanja i aktivnosti
 Dijagnostikuje se u razvojnom periodu i
dovodi do značajnih ogrančenja
funkcionisanja
 ETIOLOGIJA AUTIZMA

 psihološke teorije – emocionalna hladnoća

majki; naučena iskustva iz detinjstva...
 genetski faktori – fenilketonurija, tuberozna
skleroza, fragilno X sindrom...
 neurološki deficit
 infekcije
 alergija
 KOGNITIVNE TEORIJE
AUTIZMA
 teorija uma – oštećenje mentalizacije...
 deficit egzekutivnih funkcija – funkcija
višeg reda: planiranje, rasuđivanje,
donošenje odluka, samopercepcija,
kreativnost...
 teorija centralne koherence – rasparčan
stil procesiranja...(podjednako dobro
pamte i reči i besmislene slogove)
Seli – En test teorije uma
 Teorija ekstremno
muškog mozga
 muški mozak – sistematiziranje: fokusiranje na detalje,
analiza varijabli, kreiranje uzročno-posledičnih odnosa
(neupotrebljivo u nepredvidivom ljudskom
ponašanju!). Osobe sa autizmom pokušavaju da
sistematizuju ponašanje drugih i zato ga kontrolišu
tantrumima i insistiranjem na istovetnosti
 ženski mozak – empatiziranje: sposobnost
identifikovanja osećanja i razmišljanja drugih osoba
(obezbeđuje sposobnost predviđanja tuđeg
ponašanja!)
 KLINIČKA SLIKA – socijalno ponašanje

 nesposobnost uspostavljanja socijalnih

odnosa
 neprimećivanje ljudi
 odnos prema delovima tela kao prema
odvojenim objektima
 nedostatak kontakta pogledom
 ponašanje prema ljudima kao da su
predmeti
 Socijalno ponašanje
 ponašanje prema ljudima ko da su
predmeti
 odsustvo ponašanja uskladjenog sa
socijalnim normama
 usmeravanje pažnje na nesocijalne
aspekte
 nerazumevanje osećanja drugih ljudi
 nedostatak ‘’znati kako’’ veština ophođenja
 Socijalno ponašanje
 ne posmatraju lica drugih da bi shvatili
njihove namere
 ne ostvaruju odnose koji zavise od
metareprezentacije – pr. čuvanje tajni,
naslućivanje...
 ne pokazuju vezanu pažnju – ne pokušavaju
da uhvate pogled drugog deteta da bi mu
skrenuli pažnju na igračku
 EMOCIJE I ODNOSI
 osećanja su neočekivana,
neprilagođena situaciji i kontekstu
 nerazumevanje složenih osećanja
 nerazumevanje misli i namera drugih
osoba – ‘’slepilo za misli’’
 neprepoznavanje osećanja – ne
razumeju obmanu, laž, ironiju...
 PREVERBALNA
KOMUNIKACIJA
 ponašanje koje vezuje pažnju, tipično
za svako zdravo dete do 1. godine, ne
javlja se kod autističnog deteta
(zajedničko posmatranje predmeta,
dodavanje, pokazivanje i sl.)
 izostanak anticipatorne reakcije
 NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA
 izmenjena neverbalna komunikacija
 ‘’prazno lice’’
 izraz lica ne prati intonaciju
 gestovi su izvan konteksta komunikacije
 POREMEĆAJI GOVORA
 kod neke dece govor se uopšte ne
razvija - mutizam
 eholalija
 pogrešna upotreba zamenica (Kako si?
Dobro si.)
 neadekvatna intonacija, monoton,
zaravnjen govor
 telegrafske fraze, agramatizam
 metaforičan govor i neologizmi
 NEOBIČNI OBRASCI
PONAŠANJA
 otpor prema promenama – čak i male
promene dnevnih rutina mogu dovesti
do tantruma
 ritualistička i kompulzivna ponašanja –
rigidne rutine (jedenje samo određene
hrane...), repetitivna ponašanja
(poskakivanje, lepršanje prstima...)
 NEOBIČNI OBRASCI
PONAŠANJA
 abnormalne preokupacije predmetima i
njihovim delovima
 neobični odgovori na senzornu
stimulaciju – preosetljivost, kao i
smanjena osetljivost
 poremećaji pokreta – teškoće imitacije,
nespretnost, hod na prstima, motorne
stereotipije...
 INTELIGENCIJA I KOGNICIJA
 dobre manipulativne i vizuelne
sposobnosti, ali velike teškoće simboličkog
i apstraktnog mišljenja, kao i sekvencijalne
logike
 dve trećine dece sa autizmom funkcioniše
na nivou mentalne retardacije (IQ ispod
70)
 problem testiranja zbog poremećaja
govora i komunikacije
 OSTRVCA INTELIGENCIJE

 očuvane, često i natprosečne izolovane

sposobnosti autistične dece, pre svega u
oblasti crtanja, muzike, pamćenja,
računanja
 nazivaju se ‘’savant sposobnostima’’
 hipoteza genetske predispozicije za talenat i
kognitivnog deficita tipičnog za autizam
 hipoteza stimulacije i autostimulacije
 JOŠ NEKE OSOBINE...
 teškoće sa higijenskim navikama
 agresija, ljutnja u trenucima frustracije
 napadi besa prilikom remećenja
ustaljenih navika
 samopovređivanje – udaranje
glavom, griženje
 neprilično ponašanje – nesvesni su
socijalnih normi
 PRIMARNI AUTIZAM
 ispoljava se prvih meseci po detetovom
rođenju
 kruto držanje tela, tonus deteta neusklađen
sa tonusom majke
 dete je bez osmeha, živahnosti, mimike, ne
odgovara na poglede, tepanja i osmehe, ne
upućuje pogled ni osmeh – ‘’ne primećuje ih’’
 ne odaziva se na pozive imenom ni na
tepanje
 PRIMARNI AUTIZAM
 drži u ruci neki predmet neprestano i ne
dozvoljava da mu se on uzme –
paničan strah, vrištanje, napadi besa...
 preosetljivo je na zvuke
 izbegavanje centralnog gledanja,
razvijeno periferno opažanje vidom
 SEKUNDARNI AUTIZAM
 nastaje oko 2. godine života
 izražena regresija u ponašanju
 izbegavanje drugih osoba, povlačenje,
nezainteresovanost
 iščezavanje mimike sa lica
 govor se pretvara u šapat i onda skoro
potpuno gubi; ako se javi, biće u obliku
bizarnih fraza, eholalije, povišene glasnosti
 SEKUNDARNI AUTIZAM
 umesto zahteva rečima, dete uzima majku za
ruku i vodi je do predmeta koji želi da uzme
 početak stereotipija
 ispoljavanje straha paničnog karaktera
 očaranost određenim predmetima ili njihovim
delovima
 saznajne sposobnosti mogu biti očuvane, ali
u većini slučajeva su u ravni mentalne
retardacije
 TRETMAN - medikamenti
 vitaminska terapija – vitamin B6
pomaže sintezu neurotransmitera
 magnezijum
 antigljivična terapija
 psihofarmakoterapjia – anksiolitici i
antipsihotici
 DIJETA
 kod neke dece sa autizmom postoji izražena
osetljivost na neke vrste i sastojke hrane
(gluten i kazein..)
 ako se utvrdi alergija na hranu, uvodi se
odgovarajuća dijeta
 zapaženo je da uvođenje dijete često ima
pozitivne efekte na ponašanje, jer se
redukuju hiperaktivnost, agresivnost i neke
druge forme autističnog ponašanja
 HOLDING TERAPIJA
 terapija ‘’čvrstog držanja’’, čiji je tvorac
Marta Velč
 zasniva se na tome da je došlo do
poremećaja primarne afektivne veze
majke i deteta
 čvrstim držanjem deteta probija se
autistična ljuštura
 dolazi do poboljšanja socijalnih odnosa,
komunikacije, spavanja, ishrane...
 SENZORNA INTEGRACIJA
 podrazumeva organizovanje senzornih
iskustava u jedinstvenu informaciju,
koja se potom koristi za učenje i
reagovanje na okolinu
 pospešuje se reagovanje deteta na
senzorne stimuluse, sprečavanje
neodgovarajućeg ponašanja i postizanje
kontrole nadražaja
 BEOGRADSKI INTEGRATIVNI
METOD
 dnevni ritam aktivnosti
 reedukacija psihomotorike – vežbe
uočavanja prisustva drugog,
saznavanja svog tela i okolnog
prostora, vežbe relaksacije...
 grupni i individualni rad sa roditeljima
 rad sa braćom i sestrama autistične
dece
 I JOŠ MNOGO DRUGIH PRISTUPA...

 TEACCH metod – organizacija

edukativnih pristupa, poboljšanje
komunikacije, adaptacije, rad sa
roditeljima...
 Higaši škola – dnevna životna terapija:
grupni rad, učenje imitacijom,
strukturisanje zadataka i aktivnosti,
fizičko vežbanje...
 Tretman
 Bihejvioralna modifikacija
 ABA metod
 Trening socijalnih veština
 Augmentativna i alternativna komunikacija
 DIR/Floortime
 Komplementarni i suportivni tretmani
(Snoezelen, auditivna integracija, art terapija,
muzikoterapija, hipoterapija, masaža,
nutritivne intervencije, suplementi...)
 VAKCINA I AUTIZAM?
 aktuelna debata u svetu, jer su roditelji
primetili da je posle vakcinacije počela
regresija u razvoju deteta (MMR vakcina, pre
svih)
 smatra se da su elementi virusa, koji se
nalaze u vakcini, odgovorni za toksični efekat
 Neki smatraju da uticaj vakcine može biti
povezan i sa toksičnim delovanjem žive, koja
se nalazi u vakcini (u sredstvu za
prezervaciju vakcina)