Sociološke teorije posle

„očeva osnivača“
Tamara Mitrović IV-6
Gimnazija Smederevo, školska 2023/24. godina
Mentor: prof.Dušica Slavković
 Uvod
Posle I svetskog rata centar ekonomskih i društvenih
promena stacionirao se u SAD-u, pa tako nije čudna
činjenica da se razvoj sociologije sve više vezivao za
američke univerzitete.
Najznačajniji univerzitet bio je Čikaški,ali i Harvard i
Kolumbija zahvaljujući sociolozima Talkotu Parsonsu
(1902-1979) i Robertu Mertonu (1919-2003) i dr.
koji su bili u centru razvoja sociologije kao nauke.
• Uprkos svim dešavanjima nakon I svetskog rata, uticaj „očeva osnivača“
ne zaostaje. Dirkemov uticaj osećao se kroz razvoj funkcionalizma, dok je
u američkoj varijanti on obogaćen i Veberovim idejama.

• Veberov uticaj je bio više prisutan u radovima teoretičara simboličkog

interakcionizma. Ideje koje su bile dominantne na svropskom tlu, bile su
ideje Karla Marksa, dok se neomarksizam seli u SAD sa teoretičarima
Frankfurtske škole koji su u to vreme morali da emigriraju iz nacističke
Nemačke.
 Talkot Parsons
(1902-1979)
Talkot Parsons bio je američki sociolog i
predavač na univerzitetu Harvard od 1927.
do 1973. godine. Razvio je funkcionalističku
teoriju sa Herbertom Spenserom i
Robertom Mertonom.
 Funkcionalizam
• Pristalice funkcionalizma vide društvo kao sistem sastavljen od delova koji
međusobno sarađuju radi dobrobiti celine.

• Prema njihovom shvatanju, zadatak sociologije je da odgovori na pitanja:

• Koje funkcije/uloge ima svaki deo za održanje društva kao celine?
• Kakvi odnosi postoje između pojedinih delova?

• U odgovorima na ta pitanja, funkcionalisti polaze od toga da se društveni

odnosi između članova i delova društva odvijaju u skladu sa određenim
pravilima. Ta pravila se izražavaju kroz društvene norme
( npr.moralne norme, običaji, zakonski propisi...).
• Društvena uloga / funkcija je skup specifičnih normi koje
mora poštovati neko ko zauzima određeni položaj.
• primer: uloga učenika/ osobe koja zauzima položaj
učenika sastoji se u ispunjavanju normi kao što su :
dolazak i slušanje na času, učenje nastavnih jedinica...
• Funkcionalisti smatraju da se društvo održava kroz
pridržavanje normi, odnosno igranje određenih uloga.
● Pitanje koje se ponovo postavlja je to šta ljude motiviše da
igraju određene uloge? Ako pitamo funkcionaliste, odgovor
jeste postojanje vrednosnog konsenzusa sa jedne strane,tj.
Postojanje saglasnosti oko zajedničkih vrednosti, dok sa druge
strane postoje i sankcije za one koji kršte te iste norme.

● Vrednosni konsenzus uopštenije znači da se svi članovi/većina

slaže oko temeljnih vrednosti na kojima se zasniva društvo.
• Kroz proces socijalizacije se usvajaju zajedničke vrednosti. To znači
da red i ravnoteža zajedno predstavljaju normalno stanje drzštva.
• primer: po mišljenju funkcionalista, u kapitalističkom društvu postoji
opšta saglasnost da privatna svojina doprinosi ekonomskom razvoju
društva i iz tog razloga svi prihvataju norme kojima se ta svojina štiti,
a kada ne bi bilo takve saglasnosti, takvo društvo ne bi postojalo.
• Sankcije podstiču ljude da se pridržavaju normi. One mogu biti :
• pozitivne – nagrađuju se oni koji se posebno ističu u očuvanju
vrednosti i normi društva,
• negativne-kazne za one koji krše društvene norme.
Zamerke upućene funkcionalizmu
Dve osnovne zamerke upućene
funkcionalizmu jesu da suviše naglašava
društvenu ravnotežu zapostavljajući značaj
društvenih sukoba, i da veliki značaj pridaje
uticaju strukture na ponašanje pojedinaca.
 Ključni pojmovi
01 03
Društvena uloga Sankcije
Funkcija

02 04
Vrednosni Socijalizacija
konsenzus
Hvala na pažnji!
Gimnazija Smederevo Oktobar, 2023.