СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ИКТ У СРБИЈИ

ИКТ У ФУНКЦИЈИ ПОВЕЋАЊА ИНФОРМАЦИОНЕ И

ИНФОРМАТИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ
 УВОД

• Информационе и комуникационе технологије (ИКТ) су

током само једне људске генерације револуционарно
промениле начин живота, учења, рада и забаве.
• ИКТ све дубље трансформишу начин интеракције
људи, предузећа и јавних институција.
• У оквиру Европске уније ( ЕУ) ИКТ су препознате као
главни фактор утицаја на економски раст и
иновативност, а међу седам водећих иницијатива
економске стратегије Европа 2020 налази се
"Дигитална агенда за Европу", што показује значај
који ИКТ имају у развоју модерне економије.
 УВОД

• Мотор развоја информационог друштва чине:

 отворен, свима доступан и квалитетан приступ
Интернету;
 развијено е-пословање, укључујући:
1. е-управу,
2. е-трговину,
3. е-правосуђе,
4. е-здравље и
5. е-образовање.
 УВОД

• Развој информационог друштва треба да буде праћен

развојем знања и вештина повезаних са ИКТ и
јачањем улоге ИКТ у систему образовања
• Посебну пажњу треба посветити одговорима на
изазове које доноси ИКТ, као што су:
 нови аспекти безбедности,
 угрожавање приватности,
 технолошка зависност,
 отворена питања заштите интелектуалне својине
 Области и приоритети стратегије

• Активности које се предузимају у циљу развоја

информационог друштва треба да буду усмерене ка
приоритетима у оквиру следећих области:
• 1. Електронске комуникације, где су одређени
следећи приоритети:
1.1. отворени широкопојасни приступ
1.2. дигитално емитовање телевизијског и радио
програма
1.3. комуникациона инфраструктура јавног сектора
 Области и приоритети стратегије

• 2. Е-управа, е-здравство и е-правосуђе, где су

одређени следећи приоритети:
2.1. електронски идентитет у услугама јавног сектора
2.2. примена ИКТ у органима управе и имаоцима
јавних овлашћења
2.3. примена ИКТ у систему здравствене заштите
2.4. примeна ИКТ у правосуђу
 Области и приоритети стратегије

• 3. ИКТ у образовању, науци и култури, где су

одређени следећи приоритети:
3.1. академска рачунарска мрежа
3.2. ИКТ у образовању
3.3. истраживања и иновације у области ИКТ
3.4. дигитални садржаји
 Области и приоритети стратегије

• 4. Електронска трговина (е-трговина), где су одређени

следећи приоритети:
4.1. уклањање нормативних препрека за развој е-
трговине
4.2. електронски рачуни и електронско плаћање
4.3. подстицање развоја е-пословања
4.4. заштита потрошача у е-трговини
4.5. координација развоја е-трговине
 Области и приоритети стратегије

• 5. Пословни сектор ИКТ, где су одређени следећи

приоритети:
5.1. развој људских ресурса
5.2. развој старт-ап и иновативних компанија
5.3. извоз и прекогранични аутсорсинг
5.4. заштита интелектуалне својине софтвера и
дигиталних садржаја
 Области и приоритети стратегије

• 6. Информациона безбедност, где су одређени

следећи приоритети:
6.1. унапређење правног и институционалног оквира
за информациону безбедност
6.2. заштита критичне инфраструктуре
6.3. борба против високотехнолошког криминала
6.4. научно-истраживачки и развојни рад у области
информационе безбедности
 ИКТ у образовању, науци и култури
• Развојем примене ИКТ у образовању потребно је
постићи:
 успостављање модерног образовног система који је
прилагођен потребама информационог друштва
 развој дигиталних образовних садржаја
 обученост наставника за коришћење ИКТ
 подизање нивоа знања и вештина за коришћење
ИКТ код најшире популације
 оспособљеност за примену ИКТ на радном месту на
начин којим се подиже степен ефикасности,
побољшава квалитет рада и обезбеђују бољи
послови
 ИКТ у образовању, науци и култури
• Развојем примене ИКТ у образовању потребно је
постићи:
 увођење савременог концепта е-учења и отвореног
учења на даљину
 да ИКТ буде интегрални део образовних програма,
образовни програми прилагођени потребама
информационог друштва, а наставни кадрови
оспособљени за модерне облике наставе
 развој учења током читавог живота, и укључивање
друштвених група са посебним образовним
потребама, што обухвата стицање знања и вештина
из области ИКТ одраслих, који нису имали
могућности да их добију
 Електронска трговина (е-трговина)

• Електронска трговина обухвата све активности

куповине и продаје производа и услуга које се
обављају путем Интернета или других канала
електронске комуникације
• Е-трговином постиже се:
 лакша куповина и продаја: доступност производа и
услуга 24 часа дневно, већа транспарентност цена,
боља доступност и упоредивост информација о
производима, већа удобност куповине, и могућност
обављања великог броја трансакција у кратком
временском интервалу
 Електронска трговина (е-трговина)

 већи избор опција и стабилнија понуда, а

посебно: већа прилагодљивост индивидуалним
захтевима, шири асортиман који није ограничен
складишним капацитетом поједине продавнице
 ефикасније и ефективније пословање кроз
аутоматизацију пословних процеса, ефикаснију и
бржу комуникацију са партнерима, ефикасније
управљање, прецизније и ажурније евиденције и
мање оптерећење администрацијом
 Електронска трговина (е-трговина)
 смањење трошкова пословања: трансакционих
трошкова, трошкова везаних за закуп и уређење
продајних објеката, трошкова набавке, логистике,
залиха, радне снаге, маркетинга и продаје
 повећање конкурентности отварањем нових канала
комуникације и продаје према купцима и
партнерима: могућност приступа великом броју
потенцијалних купаца, смањење просторних и
међународних баријера
 иновирање производа, услуга и начина продаје кроз
унапређење релације са клијентима, као што је:
прикупљање повратних информација, прилагођавање
навикама купаца, итд.
 Пословни сектор ИКТ
• Домаће ИКТ компаније у 2023. години требало би да
остваре приход од најмање пет милијарди евра, што
обухвата услуге електронских комуникација, ИТ
услуге, ИКТ опрему и лиценце за софтверске пакете.
• Развој људских ресурса
 У високошкoлским установама у Републици Србији
годишње дипломира мање од 500 студената у
области ИКТ, од чега се одређен број студената
запошљава у иностранству. Да би се омогућио бржи
развој софтверских и других ИКТ компанија,
неопходно је знатно подићи број стручњака који се
образују у области ИКТ и утицати на смањење броја
ИКТ стручњака који напуштају земљу.
 Пословни сектор ИКТ
• Развој start-up и иновативних компанија
 Један од основних услова за развој нових пројеката у
области ИКТ је што лакши приступ капиталу неопходном
за процес финансирања истраживања и развоја.
 Овај капитал је неопходан у почетним стадијумима
развоја иновационих компанија, не само да би развиле и
усавршиле нов производ, већ и да би се финансирао
пласман производа на тржиште.
 Овакво инвестирање група или фондова у почетним
стадијумима развоја компанија или пројеката (тзв.
анђеоски капитал) омогућило је компанијама и
пројектима као што су Гугл, Амазон, Јутјуб или Е-беј да
достигну данашњу водећу позицију на глобалном тржишту
 Пословни сектор ИКТ
• Извоз и прекогранични аутсорсинг
 Интернет омогућава сваком појединцу или
организацији да своје ИКТ производе и услуге
пласирају на глобално тржиште уз минималне
трошкове и утрошак минималних ресурса јер
практично све што је потребно је рачунар и интернет
конекција.
 Исто тако Интернет је омогућио појединцима из
разних делова света да у реалном времену
комуницирају и заједнички раде на пројектима као да
се налазе у истој канцеларији или објекту
 Пословни сектор ИКТ
• Ову чињеницу су искористиле компаније са
развијених ИКТ тржишта и у циљу смањења трошкова
(простор, материјал, порези) и ангажовале су радну
снагу из мање развијених земаља, и то искључиво
комуникацијом и слањем средстава преко интернета,
при чему држава у којој се одвија та услуга не може
ни да региструје овакву активност.
• У Републици Србији је иста ситуација и процењује се
да тренутно 35% наших инжењера раде за стране
софтверске компаније на овај начин, при чему је тај
број у сталном порасту.
 Информациона безбедност

• Улога информационе безбедности

• Информациона безбедност значи заштиту система,
података и инфраструктуре у циљу очувања
поверљивости, интегритета и расположивости
информација.
• Развојем информационе безбедности се постиже:
 поверење корисника у безбедно функционисање
информационих система и поверење грађана у
заштићеност података о личности у информационим
системима
 Информациона безбедност

 заштита података (борба против високотехнолошког

криминала)
 заштита информационих и телекомуникационих
система
 безбедност електронских трансакција
 ефикасни механизми заштите и остваривање права у
процесима електронског пословања и електронске
размене података.
 ИКТ У ФУНКЦИЈИ ПОВЕЋАЊА
ИНФОРМАЦИОНЕ И ИНФОРМАТИЧКЕ
ПИСМЕНОСТИ
 УВОД

• Сама дефиниција шта то значи бити писмен еволуира

захваљујући експлозији информација и технологије.
• Више од једног века писменост се једноставно
описивала као способност читања и писања.
• Иако су те способности и даље неизоставни елементи
писмености, у последње време се дефинишу као
недовољни.
 УВОД

• Остваривост стратегије и концепта доживотног учења

зависи од оспособљености појединца за:
 сналажење у дигиталном окружењу
 поседовање вештина проналажења, одабира
вредновања и правовременог кориштења
информација,
 зависи од информационе писмености
 ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ

• Појмовна одређења информационе писмености

садрже следеће елементе:
 способност ефикасног тражења информација
 упућеност при одабиру и вредновању информација
 лакоћа и лагодност кориштења широког распона
медија
 свест о проблему поузданости и веродостојности
информација
 ефикасно преношења информација другима
 ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ

• Информациона писменост је кључна компетенција

потребна за перманентно образовање и последично
уграђена у полазишта савремених националних
просветних политика и међународних докумената из
подручја образовања као један од разноврсних
облика описмењивања за 21. век.
• Информатичко окружење у ком се налазимо, и које
рапидно еволуира, значи да и образовне методе и
праксе морају да еволуирају у складу са окружењем,
као и да му се прилагођавају.
 ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ

• Други облици писмености, као што су библиотечка

писменост, информатичка писменост, дигитална
писменост, мултимедијална писменост, .... се
подразумевају под информационом писменошћу.
• Информациона писменост мора да постане фокус
образовним институцијама на свим нивоима.
ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ
 Стандарди информационе писмености

• Стандарде компетентности у пољу информационе

писмености за високо образовање (Association of
College and Research Libraries, 2000) који се сматрају
најбољим начином за имплементацију и евалуацију
програма информационе писмености по завршетку
средње школе су:
 информационо писмен студент сам одређује природу
и обим потребне информације
 информационо писмен студент приступа потребној
информацији ефективно и ефикасно
 Стандарди информационе писмености

 информационо писмен студент критички процењује

информацију, њене изворе и инкорпорира одабрану
информацију као део своје базе знања и свог система
вредности
 информационо писмен студент, било индивидуално
или у групи, ефективно користи информацију како би
достигао одређени циљ
 информационо писмен студент разуме многе
економске, правне и друштвене проблеме који
окружују информације, те им приступа и користи их
на етички и законски начин
 Информатичка писменост

• Најчешће помињана дефиниција информатичке

писмености је та да се она дефинише као знање и
способност ефикасног коришћења рачунара.
• Такође, односи се и на вештине које неко има када
користи рачунарске програме и друге апликације које
су у вези са рачунаром.
• Информатичка писменост се често изједначава с
информационом писменошћу, но у питању су два
битно различита појма.
 Информатичка писменост
• Информациона писменост се односи на способност
прикупљања, пренос, обраду и еволуацију одређених
података и коришћења информација, док је
информатичка писменост општа способност рада с
рачунаром.
• О томе колико се у свету посвећује пажња
информатичком описмењавању ученика, новим
образовним технологијама, односно њиховој
примени у настави, говори чињеница да коришћење
Tablet PC рачунара у свету (Америка, Јапан, Кина,
Индија, Јужна Кореја) постала реалност.
 Информатичка писменост

• Ђаци ће уџбеникe читати преко таблета, док ће сами

уџбеници бити модернизовани и укључивати видео
садржаје.
 Стандардизација информатичке
писмености
• Од светски прихваћених стандарда из области
образовања и рачунарских наука посебно се издвајa
CC2001-Computing Curricula (IEEE Computer Society,
Association for Computing Machinery, 2001) стандард
развијен у Сједињеним Америчким Државама, од
стране најпознатијих светских ИТ удружења, као што
су IEEE-CS (Institute for Electrical and Electronic
Engineers Computer Society, http://www.ieee.org/) и
ACM (Association for Computing Machinery,
http://www.acm.org/).
 Стандардизација информатичке
писмености
• Сличним путем је кренула и Европа формирањем
удружења професионалаца из области ИТ технологија
CEPIS (The Council of European Profesional Informatics
Societies, http://www.cepis.org/), које је креирало
стандард за образовање у области рачунарских наука
под називом EUCIP Syllabus
• Европа је схватила да је активности нужно усмерити
на израду стандардног програма информатичког
описмењавања незапослених лица, који ће
обавезивати све извођаче обуке на његову примену,
као минимум захтева.
 Стандардизација информатичке
писмености
• Акценат је стављен на стандардизацију методологије
учења и времена потребног за стицање знања, на
ECDL стандарде.
• Данас значење термина, па и појма, ECDL (European
Comuter Driving Licence, (http://www.ecdl.org/) је
Европска рачунарска диплома, формална потврда о
оспособљености за коришћење личног рачунара.
• Знање и вештине које ECDL тестови испитују сматрају
се данас основним стандардом за одређивање
информатичке писмености.
 Стандардизација информатичке
писмености
• ECDL је признат у преко 160 земаља света, између
осталих и Србији и преведен је на 36 језика.
• ECDL програм је намењен свима који желе да се
образују и да потврде знања и вештине у коришћењу
персоналног рачунара и наведених корисничких
вештина, што им олакшава запошљавање у земљи и
иностранству.
• За спровођење ECDL програма у европским земљама
су надлежна информатичка друштва, чланице
Европског удружења информатичких друштава -
CEPIS, који је и основао ECDL Фондацију
 Стандардизација информатичке
писмености
• Циљ оснивања ECDL Фондације је креирање
јединственог стандарда за утврђивање нивоа
информатичке писмености на светском нивоу.
• Врло је вероватно да ће ECDL наставити
стандардизацију у правцу дефинисања
професионалних стандарда, односно тражених знања
за информатичаре, а онда и за сваку посебну струку.
• Но, то неће више бити подручје информатичке
писмености него подручје информатичке
квалификације.
 Стандардизација информатичке
писмености
• Даљи развој националне привреде и убрзан прелаз
Србије у информационо друштво коме теже све
савремене државе дефинисан је Стратегијом развоја
информационог друштва.
• Едукација грађанства описана у ставу 7. стратегије
предвиђена је да се спроводи по ECDL стандарду,
било да се ради о млађим генерацијама на нивоу
основних и средњих школа, или допунској едукацији
одраслих.
 ECDL модули

• Основни ECDL модул садржи:

 основе коришћења рачунара
 основе коришћења интернета
 обраду текста
 таблеларне калкулације
 ECDL модули

• Стандардни ECDL модул садржи:

 презентације
 коришћење базе података
 ИТ сигурност
 онлајн колаборација (развијање концепта и вештина
које се односе на подешавање и коришћење онлајн
колаборативних алата, календара, друштвених
медија, веб састанака, мобилне технологије и
рачунарство у облаку (cloud computinga)
 обраду слика
 ECDL модули
 обраду интернет страница
 пројектно планирање (коришћење софтвера за
управљање пројектима, припрема пројектног плана,
праћење пројекта, организација времена, трошкова и
задатака)
 2D CAD (стицање вештина за креирање и
модификацију објеката или елемента у дво-
димензионалном дизајну)
 коришћењe здравствeнoг инфoрмaционог система
 ECDL модули

• Поред основног и стандардног ECDL програма постоји

и напредни програм.
• Гарантује да власник сертификата у потпуности
компетентан за коришћење персоналног рачунара и
рад у наведеним апликацијама на сертификату.