Šta je teorija evolucije?

Struktura teorije

1
1. nikada neće biti formulisani prirodni zakoni
koji mogu da objasne organizmičke
funkcije i adaptiranost organizama
2. nikada neće postojati njutnovska nauka o
organizmima, jer oni nisu mašine
(organizmi su kompleksni, ispunjeni
povratnim spregama u kojima je svaki deo
svoj sopstveni uzrok i posledica)
• Postanak vrsta (1859.) kao njutnovska
biologija
2
 Nagađanje i izvodljiva nauka
• Pitanje prethodnika: naučna i filozofska prošlost
(problem sa mehanizmima)
• Empirijske činjenice i koherentna celina: veliki
broj raznovrsnih činjenica može da se objasni na
jedinstveni način, alternativne hipoteze ili ne
mogu da objasne ove činjenice ili neke od njih
mogu da ih objasne samo na ad hoc način
• Darvin-Alfred Volas: slični izvori, slični
zaključci (maltustovski okviri)
3
• dve Darvinove hipoteze:
1. realnost organske evolucije
2. prirodna selekcija je jedan od najvažnijih uzroka evolucije
(i mikro- i makroevolucije)
• Činjenice koje objašnjava:
-geografska distribucija postojećih bioloških formi ili onih
koje možemo da utvrdimo na osnovu fosila (npr. zašto su
određene vrste toliko različite u različitim delovima sveta,
iako žive u sredinama koje su međusobno toliko slične?)
-distribucija karakteristika unutar i među vrstama (npr.
kakav je obrazac sličnosti i razlika u karakteristikama kod
različitih vrsta? Kakva je distribucija karakteristika unutar
određene vrste?)
4
 Šta je organska evolucija?
• organizmi koji poseduju neku prednost imaju veću šansu da
prežive i ostave veći broj potomaka, to će, nadalje, za
posledicu imati širenje njihovih gena u populaciji, a,
posmatrano u velikim vremenskih odsecima,
nagomilavanjem ovih razlika doći će do nastanka novih vrsta
• evolucija putem prirodne selekcije pretpostavlja da postoji
nasledna varijabilnost u adaptivnoj vrednosti (Luontin)
• Definicija: promena učestalosti gena u populaciji (pojava
novog gena, nestanak starog gena, promena mešavine gena)

5
 Uzroci evolucije
• prirodna selekcija: usmerene promene zavisne od
razlika u adaptivnoj vrednosti
• genetički drift: slučajna modifikacija učestalosti
gena u populaciji
• mutacije
• migracije
• Rekombinacije
• Zakoni o izvorima i zakoni o posledicama
evolucionih mehanizama
6
 Problemi sa definicijom
• Ograničenja definicije evolucije kao promene
učestalosti gena u populaciji:
-fenotipske promene
-specijacija
-asortativno ukrštanje
-mitohondrijalna DNK
-promena broja organizama u jednoj vrsti
-.genetički sistem kao proizvod evolucije

7
Evolucija kao kotlokrpa: evolucija i
dizajn
• Lokalne adaptacije: da li postoji neki apsolutni
kriterijum?
• Optimalnost nasuprot savršenstvu: organizmi
su optimalno dizajnirani zahvaljujući
delovanju prirodne selekcije
• Različita predviđanja konkurentskih teorija
(savršena prilagođenja vs. dovoljna
adaptiranost)

8
 Terminološki problemi: evolucija-poreklo
sa modifikacijama, prirodna selekcija-
preživljavanje najpodobnijih
• Višeznačnost termina: evolucija kao
individualno razviće i kao transgeneracijske
promene u poplaciji
• Problem ’prirodne selekcije’: termin skovan
polazeći od analogije sa veštačkom selekcijom
• Problem ’preživljavanja najpodobnijih’: termin
prenesen iz objašnjenja vezanih za druge
domene
9
„Ništa u biologiji nema smisla osim
u svetlu evolucije“
• Proksimalna i ultimativna objašnjenja
• Ultimativno/filogenetsko objašnjenje
• Teorija evolucije i biologija/istorija i
sociologija
• Podela rada između različitih disciplina
• Ništa ne može da se razume bez istorije

10
 Nauka i opšti zakoni
• Nomotetičke i istorijske nauke: neke nauke se bave opštim
zakonima, a druge nastoje da otkriju posebne istorijske
događaje
• kvantna fizika: identifikovanje opštih principa koji se odnose
npr. na određeni tip sudara čestica (kakav će biti ishod tog
sudara bez obzira na to gde i kada se odigrao)
• astronomija: informacije o konkretnom objektu (ovakvi iskazi
opisuju istorijske pojedinosti)
• zakoni treba da budu univerzalni (nisu ograničeni na pojedine
delove prostora i vremena), imaju oblik ako/onda iskaza
• filogenetske tvrdnje, rekonstrukcija genealoških odnosa:
istorijske nauke
11
 Neki važni pojmovi
• Ontogenija – razviće individualnog organizma
• Alel – alternativni oblici gena ili niza DNK na
specifičnim hromozomskim lokacijama (lokusima)
• Genotip – ukupna genetička konstitucija
organizma ili kombinacija alela pojedinačnih gena
• Fenotip – sve karakteristike organizma koje su
rezultat interakcija između genotipa i sredinskih
činilaca

12
• Heterozigotnost – prisustvo različitih alela na svakoj
od kopija gena
• Homozigotnost – prisustvo alela istog tipa na svakoj
od kopija gene
• Takson – grupa organizama koja je dovoljno različita
od drugih grupa da se može obeležiti imenom i
postaviti u posebnu kategoriju
• Asortativno ukrštanje – ukrštanje sa sličnim
partnerima
• Diploidni organizmi – organizmi koji u svojim
ćelijama imaju dva skupa homolognih hromozoma
(haploidne ćelije imaju samo jednu kopiju
hromozoma)
13
FILOZOFIJA NAUKA I
1.Šta je teorija evolucije? Struktura teorije, Biologija i fizika (Sober,
Filozofija biologije 1. pogl.)
2.Objašnjenje postanka vrsta: naučna revolucija? (Darvin: Postanak
vrsta, Istorijski pregled i Uvod;Vajnert, pogl. 4)
3.Evolucioni mehanizmi i tradicionalna kauzalna analiza (Sober,
Filozofija biologije, 3. pogl.)
4.Adaptacionizam: jedan istraživački program (Sober, Filozofija
biologije, pogl. 5.)
5.Sociobiologija: nova sinteza (E.O. Vilson, Čovek: Od sociobiologije
do sociologije, Luontin, Rouz, Kamin, Biologija, ideologija i čovekova
priroda, 69-102.)
6.Sociobiologija i pitanje biološkog determinizma (Sober, 7. pogl. 231-
253, Luontin, Rouz, Kamin, Biologija, ideologija i čovekova priroda,
12-30, 102-123)
7.Evoluciono objašnjenje ljudske prirode (Vajnert, pogl. 5) 14
8. Kolokvijum, 19. april, u terminu predavanja (prve četiri teme)
9. Kritika evolucione psihologije (Barbara Smit, Krojenje uma, u: H.
Rouz, S. Rouz, Avaj, jadni Darvin)
10. Prirodne i duhovne nauke (Diltaj, Uvod i 1. pogl.)
11. Metod društvenih nauka (Nejgel, Struktura nauke, 13. pogl., Nortrop,
14, 15. i 16. pogl.)
12. Da li ekonomija može da predviđa? (Nortrop, 13. pogl.)
13. Naturalistička učenja u društvenim naukama (Poper, Beda
istoricizma, II pogl.)
•Kolokvijum (obavezan), 30% ocene
•Aktivnost na predavanjima i vežbama 10% ocene
•Usmeni ispit 60% ocene

evakamerer@yahoo.com

15