Uvod u pogonske •Nevena Ćosović

motore •Mateja Galović

•Dušan Stoiljković
•III3

automobila
Vrste pogonskih motora za automobile

• Postoje različite vrste pogonskih motora automobila, uključujući:​

• Motori sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE).
• Električni motori
• Hibridni motori
•
•​
Istorijski razvoj pogonskih motora
automobila

• Istorijski razvoj pogonskih motora automobila može se pratiti do 19. veka. Evo nekih
ključnih prekretnica i događaja:​
• Pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem: Godine 1876. Nikolaus Oto je izumeo
četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je napravio revoluciju u
automobilskoj industriji. Ovaj pronalazak je postavio temelje za razvoj pogonskih motora
automobila.​
• Rani eksperimentalni motori: Nakon Ottoovog pronalaska, mnogi inženjeri i pronalazači
su eksperimentisali sa različitim dizajnom i konfiguracijama motora. Ovi rani motori su
pokazali različite principe sagorevanja, vrste goriva i rasporede.​
• Masovna proizvodnja motora: Rani 20. vek je bio svedok masovne proizvodnje pogonskih
motora za automobile. Kompanije poput Forda i General Motorsa igrale su značajnu
ulogu u tome što su automobile učinile dostupnim masama usvajanjem efikasnih
proizvodnih procesa.​
•
Oto motor

• Oto motor, nazvan po

Nikolausu Otu, je tip
motora sa unutrašnjim
sagorevanjem koji se
široko koristi u
automobilima. Radi na
četvorotaktnom ciklusu:
usis, kompresija, snaga i
izduv.​
Dizel motor
• Dizel motor, koji je izumeo Rudolf Dizel, je još jedan tip motora sa
unutrašnjim sagorevanjem koji se obično nalazi u automobilima i
kamionima. Koristi kompresijsko paljenje, gde se gorivo pali toplotom
komprimovanog vazduha.​
Uticaj električnih motora na životnu sredinu
• Električni motori, s druge strane, nude ekološki prihvatljiviju
alternativu. Uz nultu emisiju izduvnih gasova, oni pomažu u smanjenju
zagađenja vazduha i doprinose čistijoj i zelenijoj budućnosti.​
Uspon hibridnih motora
• Hibridni motori kombinuju prednosti motora sa unutrašnjim
sagorevanjem i električnih motora. Koristeći oba izvora energije, oni
imaju za cilj da postignu poboljšanu efikasnost goriva i smanjene
emisije.​
Princip rad
• I Oto i Dizel motori rade na osnovnom principu pretvaranja hemijske
energije u mehaničku energiju sagorevanjem goriva. Glavna razlika
leži u procesu paljenja i vrsti goriva koja se koristi.​
Zagađenje životne sredine

• Pogonski motori automobila, posebno motori sa unutrašnjim

sagorevanjem, doprinose zagađenju životne sredine. Sagorevanjem
fosilnih goriva oslobađaju se gasovi staklene bašte i štetni zagađivači,
utičući na kvalitet vazduha i klimatske promene.
Zaključak

• U zaključku, automobilski pogonski motori su značajno evoluirali kroz

istoriju. Od klasičnih Otto i Diesel motora do pojave električnih i
hibridnih tehnologija, potraga za čistijim i efikasnijim motorima se
nastavlja.​
Hvala na paznji!