TRANSPORTNI SLOJ

OSI REFERENTNOG MODELA

Ilhana Macanović
SADRŽAJ
01 UVOD

02 FUNKCIJE

03 PROTOKOLI SLOJA

04 TCP PROTOKOL

05 UDP PROTOKOL

06 ZAKLJUČAK
UVOD 01
Šta je transportni sloj
Transportni sloj je jedan od sedam slojeva u OSI
(Open Systems Interconnection) referentnom modelu
za komunikaciju između računarskih sistema.
Njegova osnovna funkcija je omogućiti pouzdan i
učinkovit prijenos podataka između krajnjih
korisnika ili aplikacija koji se nalaze na različitim
računalima u mreži.
Iako je adresiranje glavna uloga mrežnog sloja,
transportni sloj poseduje interni sistem adresiranja
čija je adresna jedinica port. Port je određen 16-
bitnim numeričkim parametrom i njegova je uloga da
adresira izvorni/odredišni entitet aplikativnog sloja
(aplikaciju) od koga potiču podaci tj. kome treba
isporučiti podatke.
FUNKCIJE 02
FUNKCIJE TRANSPORTNOG SLOJA

Glavne funkcije transportnog sloja uključuju:

1. Segmentacija i reasembliranje podataka: Transportni sloj dijeli podatke koje prima od višeg
sloja na manje segmente za prijenos kroz mrežu. Na odredištu, transportni sloj ponovno
sastavlja ove segmente kako bi se dobio originalni podatak.
2. Pouzdan prijenos podataka: Transportni sloj osigurava da podaci stignu do odredišta bez
gubitaka ili oštećenja. To se postiže upotrebom različitih mehanizama kao što su potvrde o
primitku (ACK) i ponovno slanje izgubljenih podataka.
3. Kontrola toka: Transportni sloj kontrolira protok podataka kako bi se spriječilo
preopterećenje mreže ili zagušenje. Ovo se postiže prilagođavanjem brzine prijenosa podataka
ovisno o stanju mreže i sposobnosti primatelja da obradi primljene podatke.
4. Multiplexiranje: Transportni sloj omogućuje više aplikacija da istovremeno koriste mrežne
resurse. To se postiže identificiranjem aplikacija pomoću brojeva portova.
PROTKOLI SLOJA 03
PROTKOLI TRANSPORTNOG SLOJA
Uvod u protokole sloja
Dva najpoznatija protokola na transportnom
sloju su TCP (Transmission Control
Protocol) i UDP (User Datagram Protocol).
TCP pruža pouzdan i siguran prijenos
podataka s mehanizmima kao što su potvrde
o primitku i kontrola toka, dok je UDP
jednostavniji i brži, ali ne nudi pouzdan
prijenos podataka ni kontrolu toka.
TCP PROTOKOL 04
TCP PROTOKOL
Transmission Control Protocol (protokol za upravljanje
prenosom) je protokol zadužen za rad sa podacima u
transportnom sloju. TCP je protokol sa uspostavom veze
dizajniran da za podatke koristi nizove bajtova i obezbedi
pouzdan prenos podataka u oba smera (full-duplex). Ovaj
protokol je pogodan za rad na komunikacionim kanalima
visoke pouzdanosti (npr. UTP i optički kablovi) a pokazuje
slabije performanse na komunikacionim kanalima sa čestim
oštećenjem podataka pri prenosu (npr. bežična
komunikacija). Osnovna jedinica prenosa podataka kod TCP
protokola je segment. Segment se sastoji od zaglavlja (koje
generiše i interpretira sam protokol) i aplikativnih podataka
(koje generiše/preuzima aplikativni sloj). Aplikativni podaci
nisu obavezan deo segmenta i izostavljeni su kod kontrolnih
segmenata (npr. segmenata zaduženih za uspostavljanje i
prekid veze).
TCP PROTOKOL
Uspostavljanje veze se vrši putem sledećih koraka: 1. Klijent
serveru šalje segment sa SYN indikatorom koji sadrži broj
porta servera na koji klijent želi da se poveže i ISN klijenta.
2. Server odgovara na SYN zahtev klijenta segmentom koji
sadrži ACK indikator sa ISN-om klijenta uvećanim za jedan.
Segment takođe sadrži SYN indikator servera sa njegovim
ISN. 3. Klijent odgovara na SYN zahtev servera šaljući
segment sa ACK indikatorom koji sadrži ISN servera uvećan
za jedan. Ova tri koraka se nazivaju “rukovanje” (eng.
handshake) i ukoliko ne dođe do greške u njima, veza je
uspostavljena. Jednom uspostavljena veza ostaje aktivna dok
god se ne zahteva njen prekid ili dok se jedna od strana ne
izgubi evidenciju o njoj (npr. resetovanjem računara). To
znači da su u periodima kada se veza ne koristi za prenos
podataka mogući prekidi na svim nižim slojevima
(uključujući i fizički).
TCP PROTOKOL
Performanse TCP protokola su uglavnom znatno slabije u
poređenju sa protokolima koji rade bez uspostavljanja veze (npr.
UDP protokolom). Takođe, TCP protokol ne podržava
broadcasting i multicasting već omogućava komunikaciju
između isključivo dve strane. Međutim, glavna karakteristika
TCP protokola je pouzdanost. Dobijene korisničke podatke (tj.
podatke koje dostavlja aplikativni sloj) TCP protokol tretira kao
niz bajtova. Ukoliko dobijeni niz bajtova prelazi najveću
dozvoljenu veličinu segmenta (MSS, Maximum Segment Size),
niz se deli i šalje sa više segmenata. Opcija MSS stoji u bliskoj
vezi sa performansama TCP protokola. Negativan uticaj na
performanse ovog protokola može imati i potreba da se za svaki
dostavljeni segment zasebno dostavi potvrda o isporuci.
Osnovna potvrda o isporuci se šalje u vidu segmenta sa
uključenim ACK indikatorom. Pomoću opcije SACK (Selective
ACK) moguće je poslati potvrdu za više primljenih paketa u
okviru jednog segmenta. Za ovu opciju je potrebno da i druga
strana dozvoli njeno korišćenje slanjem paketa sa SACK
Permitted opcijom.
UDP PROTOKOL 05
UDP PROTOKOL
User Datagram Protocol (UDP) pored TCP protokola
predstavlja jedan od najčešće korišćenih transportnih
protokola Interneta i lokalnih računarskih mreža. Nasuprot
TCP protokolu UDP protokol ne omogućava pouzdan prenos
podataka putem ostvarivanja virtuelne veze, kontrole
grešaka, kontrole redosleda segmenata i ne prilagođava
brzinu slanja podataka prijemnoj moći odredišta. Nedostatak
ovih funkcionalnosti čini UDP protokol jednostavnijim
protokolom od TCP protokola i protokolom koji ne
garantuje pouzdan prenos podataka.
NamJena UDP protokola nije pouzdan prenos podataka već
prenos sa što manjim vremenskim neslaganjima između
generisanja podataka na strani izvorišta i prijema podataka
na odredištu. Glavne primene UDP-a su kod protočnog
prenosa glasa i video materijala.
UDP PROTOKOL
Jedinica za prenos podataka UDP protokola je datagram.
Struktura UDP datagrama je znatno jednostavnija od
strukture TCP segmenata jer je izostavljena većina
kontrolnih informacija.
Međutim, nedostatak kontrolnih informacija čini UDP
protokol znatno efikasnijim u smislu manjeg opterećenja
komunikacionog kanala kontrolnim podacima i manjeg
opterećenja primaoca datagrama u smislu jednostavnijeg
procesiranja datagrama. Neotpornost UDP protokola na
greške pri prenosu, višestruko dostavljanje istih datagrama
ili gubitka podataka, dostavljanje podataka u izmenjenom
redosledu i sl. moguće je nadomestiti funkcionalnostima u
aplikativnom sloju. Neke aplikacije koje koriste UDP
protokol primenjuju ovakav pristup (npr. TFTP servis).
Međutim, korišćenjem UDP protokola aplikacije ugavnom
očekuju maksimalne performanse prenosa bez obzira na
greške i dodatni sistemi za ispravljanje grešaka bi ugrozili
normalan rad pomenutih aplikacija.
ZAKLJUČAK 06
ZAKLJUČAK
Transportni sloj i njegovi protokoli su ključni za pouzdan i efikasan prijenos podataka
kroz mreže.
Razumijevanje TCP-a i UDP-a, njihovih prednosti i nedostataka, od vitalnog je značaja
za svakog inženjera mreža i programera.
Kombinacija TCP-a za pouzdan prijenos podataka i UDP-a za brz prijenos bez potrebe
za pouzdanošću omogućuje fleksibilnost u razvoju mrežnih aplikacija.

HVALA NA PAŽNJI!