M E N A D M E N T

NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

I
UVOD U NEPROFITNI SEKTOR

 NASTANAK I RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA

RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA U SAD

* Faza volontersko-graanskog modela (poetak 20. v.) - princip jedan za drugog - udruivanje graana u cilju pomoi * Faza filantropskog patronata (1/2 20.v.) - generisanje bogatstva - razvoj svesti o drutvenoj odgovornosti i krivici - ulaganje u razvoj neprofitnih institucija * Faza prava i ovlaenja (srednji period 20.v.) - ekonomska depresija i rast broja socijalnih institucija * Faza trinih odnosa (dananja - savremena faza) - smanjenje tradicionalnih izvora finansiranja organizacija - usmeravanje organizacija ka tritu (rast konkurencije)
3

 TIPOVI - MODELI NEPROFITNOG SEKTORA

* Konzervativni tip (Fr., Nem., Italija, Belgija, Turska) - drava je obavezna da u celini finansira drutvenokorisne aktivnosti dravnih neprofitnih organizacija - privatne dobrovoljne organizacije mogu koristiti deo dravnih finansijskih sredstava - neprofitne organizacije posebno istiu javnu korist svoje misije, odnosno postojanja i delovanja * Liberalno-tradicionalni tip (SAD, V.Britanija., Kanada i dr.) - neprofitni sektor orijentisan je ka tritu - rad neprofitnih organiz. temelji se na principu voluntarizma * Socijal-demokratski model (skandinavske zemlje) - drava je odgovorna za drutveno blagostanje - malo je zastupljen privatni neprofitni sektor
4

 RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA U SRBIJI

* Pre-komunistika faza - izraena solidarnost stanovnitva (pomo) - veliki doprinos Crkve i Kraljevske porodice - dominantno su bile zastupljene humanitarne organizacije * Faza komunistiko-socijalistikog sistema - rad organizacija je bio ogranien i kontrolisan od drave - organizacije nisu smele biti u koliziji s vladajuom ideologijom - osnivale su se organizacije koje nisu imale politiku platformu * Faza legalizacije i pluralizma (1991-2000) - raspad Jugoslavije, ratovi, izbeglice, krize, izolacija - liberalizacija i irenje neprofitnog sektora * Faza ptpune liberalizacije neprof. sektora (od 2000) - uvoenje demokratije u sve drutveno-ekonomske sfere

> PRAVCI RAZVOJA NEPROFITNOG SEKTORA U SRBIJI

poveanje broja odreenih neprofitnih organizacija adekvatna sektorska zastupljenost neprofitnih organizacija izgradnja potrebne infrastrukture poveanje ekspertske i edukativne podrke i pomoi od strane inostranih strunih institucija i fondova kolovanje odgovarajuih menadera za upravljanje subjektima neprofitnog sektora formiranje namenskih fondova za finansiranje projekata neprofitnih organizacija bolje dizajniranje projekata koji mogu obezbediti dodatne finansijske prihode ostvarenje ire meunarodne saradnje u razmeni iskustava i informacija koje se tiu funkcionisanja neprofitnog sektora i6dr.

 POJAM I OSNOVNA OBELEJA NEPROFITNOG SEKTORA

POJAM NEPROFITNOG SEKTORA

Ne postoji jedinstvena i opteprihvaena definicija neprofitnog sektora, ali postoji mnotvo naziva koji se sreu u literaturi i praksi, kao to su: * neprofitni sektor * drutvene delatnosti * javni sektor (javne slube) * dobrovoljni sektor * nezavisni sektor * neformalni sektor * drutvena nadgradnja (potroaki sektor) * civilno drutvo - nevladine organizacije
7

 DVA SUTINSKA RAZLOGA DELOVANJA NEPROFITNOG SEKTORA > Postojanost javnih potreba i zahteva da se institucionalizuju sve delatnosti koje izraavaju osnovne ljudske i druge drutvene, javne, kolektivne i pojedinane potrebe i elje, a koje su izvan profitnog sektora > Vrenje misije pripadajuih neprofitnih organizacija, odnosno njihovo zadovoljavanje drutvenih potreba i elja graana koje nee ili ne mogu da ostvare profitne organizacije Postoji mnotvo potreba i elja graana koje profitne organizacije ne ele zadovoljavati - iz profitnih razloga
8

 VANIJA OBELEJA NEPROFITNOG SEKTORA

* Delovanje zakona trita (tranje i ponude) ne moe predstavljati kljunu osnovu za usklaivanje rada organizacija i potreba ljudi * Ovom sektoru pripadaju delatnosti koje su od posebnog drutvenog interesa i znaaja * Jednaka dostupnost usluga svim potencijalnim korisnicima - jedan od kljunih ciljeva delovanja sektora * Visok nivo zastupljenosti principa solidarnosti i uzajamnosti * Finansiranje rada subjekata neprofitnog sektora ostvaruje se iz razliitih izvora * Profit nije primaran cilj i zadatak menadmenta

* Primarni zadaci i ciljevi ovog sektora nalaze se u

domenu raznih ljudskih - drutvenih potreba i vrednosti, kao to su:

+ + + + + + podizanje obrazovnog nivoa stanovnitva zatita i podizanje nivoa zdravstvenog stanja ljudi podizanje kulturnog nivoa stanovnitva unapreivanje psiho-fizikih sposobnosti ljudi snaenje i razvijanje humanih odnosa u drutvu pruanje raznih vidova pomoi pojedincima i grupama ljudi + zatita i unapreenje kvaliteta ivotne sredine i dr.
10

Svi subjekti neprofitnog sektora karakteriu se univerzalnou kao zajednikim obelejem, koja se ispoljava u tri osnovna pravca: - efekti pruenih usluga ne mogu se odreivati na nivou pojedinaca, ve grupa ljudi i drutva u celini - za uspeno funkcionisanje subjekata neprofitnog sektora jednako su zainteresovani svi lanovi jedne zajednice (obrazovanje, zdravstvo, kultura) - dostupnost usluga subjekata neprofitnog sektora svim lanovima drutvene zajednice ini nunu pretpostavku socijalne jednakosti i sigurnosti, kao i svestranog razvoja svakog pojedinca i drutva u celini
11

* Veina subjekata neprofitnog sektora ima veoma izraenu komplementarnost s proizvodnim - profitnim sektorom, pri emu: - neprofitne delatnosti viestruko utiu na ekonomski razvoj - brim i kvalitetnijim ekonomskim razvojem stvaraju se mogunosti za vea ulaganja, efikasnije organizovanje i kvalitetnije delovanje subjekata neprofitnog sektora (primeri ekonomski razvijenih zemalja) > Trostruki cilj subjekata neprofitnog sektora: * permanentna realizacija misije pripadajuih subjekata
12

 FRUMKINOVA FUNKCIONALNA STRUKTURA NEPROFITNOG SEKTORA

Ovaj autor je dao najprihvatljiviju funkcionalnu strukturu neprofitnog sektora, koju ine: neprofitne organizacije - koje pruaju usluge ili se bave reavanjem pitanja koja su od javnog interesa i znaaja
(ovoj grupi pripada najvei broj subjekata neprofitnog sektora)

udruenja graana (tzv. lanske organizacije) volonterske organizacije (organizacije dobrovoljnih uesnika u radu neprofitnih organizacija) - sponzori i donatori?
13

 VLASNIKA STRUKTURA NEPROFITNOG SEKTORA * U zemljama s razvijenim neprofitnim sektorom i trinom ekonomijom zastupljena su dva vida vlasnitva: - dravno vlasnitvo - privatno vlasnitvo * U naoj zemlji: - dravno vlasnitvo (obrazovanje, zdravstvo, kultura, nauka, razna javna
preduzea - dravna preduzea i dr.)

- privatno vlasnitvo (zastupljeno u raznim neprofitnim oblastima) - drutveno vlasnitvo (sportska drutva, razna udruenja i dr.)
14

 PRINCIPI FUNKCIONISANJA NEPROFITNOG SEKTORA

> princip drutvene neophodnosti > princip primarne neprofitabilnosti > princip dobrovoljnosti > princip zabrane distribucije profita treim licima > princip poslovanja bez vlasnitva (osnivai) (izuzetak ine privatne neprofitne organizacije koje imaju svoje vlasnike)
15

 SUTINSKE RAZLIKE IZMEU NEPROFITNOG I PROFITNOG SEKTORA > PARAMETRI:

Istraivanje trita

* ps - pronalaenje odgovarajuih segmenata tranje

(istrauju se potencijalni segmenti - formiranje tranje)

* ns - pronalaenje naina zadovoljenja potreba postojee tranje

Predmet interesovanja

* ps - to vea efektivnost poslovanja (profit) * ns - to vea efikasnost pruanja usluga

Predmet rada

* ps - ekonomski motiviui poslovi * ns - nain izvrenja definisanih poslova

16

 Tretiranje poslovnog uspeha * ps - na nivou preduzea (profit - bez obzira na nivo zadovoljenja tranje) * ns - na nivou drutva kroz zadovoljavanje potreba primarne tranje (kvalitet, kvantitet, dostupnost i brzina pruanja usluga - zdravstvo) - poslovni uspeh moe biti ostvaren i sa negativnim finansijskim saldom Poslovni ciljevi * ps - maksimizacija finansijskih rezultata * ns - to vei doprinos ostvarenju drutvenih koristi Mehanizam selekcije * ps - trite (tranja i ponuda) * ns - drava
17

 Nain merenja uspeha * ps - ostvarenjem planiranog finansijskog rezultata * ns - stepen ostvarenog ukupnog zadovoljenja tranje Motivi finansiranja * ps - finansiranje najisplativijih projekata * ns - finansiranje drutveno neophodnih aktivnosti Uticaj javnog mnjenja * ps - mali uticaj * ns - veoma izraen uticaj

18

 VANIJE FUNKCIJE NEPROFITNOG SEKTORA Alokaciona funkcija * alociranje (premetanje) finansijskih resursa iz namenskih fondova u subjekte neprofitnog sektora, a u cilju vrenja njihove misije i ostvarenja drutveno korisnih ciljeva i zadataka Razvojna funkcija * obrazovanje * nauka * zdravstvo * sport * kultura
19

 Obrazovanje * * * * proizvodi faktore proizvodnje - strune kadrove znanje i strunost ine proizvode rada obraz. inst. svako znanje tretira se kao drutveni kapital obrazovanje doprinosi porastu drutvenog proizvoda u rasponu od 25 - 30% * izdaci u obrazovanje pojedinaca vraaju se za 1,5 god. efektivnog rada * vano je ostvariti visok nivo usklaenosti proizvodnje u obrazovanju s potrebama materijalne proizvodnje + u protivnom vre se ponovna ulaganja u cilju prekvalifikacija, dokvalifikacija i sl.
20

 Nauka

* nauka je predvodnik svakog vida napretka drutva * nauka ima svoje predmete rada: - priroda, ovek, privreda i drutvo u celini * nauka se bavi proizvodnjom, razmenom, raspodelom i korienjem znanja * proizvod nauke je novo znanje - sasvim novo znanje - znanje koje je proisteklo iz prethodnog znanja * savremena nauka ima ulogu slukinje materijalne proizvodnje
21

 Zdravstvo * dobro zdravlje predstavlja osnovni i kljuni preduslov kvaliteta ivota i rada * dobro zdravlje znai: - redovno prisustvo radnika na radnom mestu - odravanje stabilnog nivoa produktivnosti - manji broj dana bolovanja (neproizvodni izdaci) - smanjenje broja invalida rada (automatizacija) * veliki znaaj ima zdravstvena sluba u preduzeu Kultura * razvoj raznih delatnosti * promena ponaanja ljudi u radnoj sredini
22

 Sport * Profesionalni sport - proizvodnja sredstava i rekvizita (preduzea) - izgradnja potrebnih objekata (graevinarstvo) * Amaterski sport - permanentno odravanje psiho-fizike kondicije - vea produktivnost u radnom procesu - smanjenje bolovanja i invaliditeta * Sportska rekreacija + irok obuhvat svih slojeva stanovnitva + doprinosi: - veem zapoljavanju (sportsko rekreativni centri)
- razvoju prateih delatnosti (ugostiteljstvo, trgovina, zanati)

23

II
NEPROFITNE ORGANIZACIJE

24

 POJAM I KARAKTERISTIKE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

DEFINICIJA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

* Organizacije koje postoje i deluju radi obezbeivanja opteg boljitka drutvu kao celini, odreenim grupama ljudi i pojedincima, a uz korienje odgovarajuih izvora i raspoloivih fizikih dobara i usluga
KLJUNI RAZLOZI OSNIVANJA I DELOVANJA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA:

* ostvarenje odgovarajue opte drutvene koristi * pruanje raznih vidova pomoi odreenim grupama ljudi i pojedincima
25

 USLOVI PRIPADANJA ORGANIZACIJA NEPROFITNOM SEKTORU

> Formalna - u potpunosti ili delimino institucionalizovana > Neprofitno orijentisana - ostvarenje profita nije kljuni poslovni cilj i ne vri se distribucija - podela profita > Nezavisna (vai za privatne i nevladine organizacije) - samostalno upravlja svojim poslovanjem > Dobrovoljna (vai za humanitarne volonterske organizacije) - preovlauje dobrovoljni rad - preovlauju prihodi iz dobrovoljnih izvora
26

 VANIJE KARAKTERISTIKE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

* specifian pravni i poreski status * viestruki i izraeni drutveno - korisni ciljevi * korienje drutvenih i ekonomskih metoda * velika usmerenost ka postavljenim ciljevima * dominacija usluga u vrenju misije * tekoe u merenju outputa - performansi * esto mala finansijska korist od korisnika usluga * specifian top menadment i nain upravljanja
27

 VRSTE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

SA STANOVITA PODRUJA - OBLASTI DELOVANJA

* * * * * * * * * * * *

Kultura i umetnost Obrazovanje i nauno-istraivaki rad Zdravstvena i socijalna zatita Sport i rekreacija Zatita ivotne sredine Razvoj lokalnih zajednica Pravna zatita Politike stranke i sindikati Meunarodne aktivnosti i saradnja Verske i humanitarne aktivnosti Poslovne i profesionalne asocijacije Ostalo - razni pokreti, udruenja i sl.

28

 SA STANOVITA NAINA FINANSIRANJA:

* * * *

organizacije koje se finansiraju iz budeta (dravne organiz.) organizacije koje se finansiraju iz dobrovoljnih priloga (human.) organizacije koje se finansiraju iz sopstvenih izvora (privatne) organizacije koje imaju kombinovani nain finansiranja

SA STANOVITA ODNOSA PREMA DRAVI:

* dravne - vladine organizacije * nevladine organizacije

SA STANOVITA VLASNITVA: * dravne

* privatne * drutvene (Srbija i zemlje u tranziciji)

29

 MISIJA, CILJEVI I ZADACI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA Misija * Misija predstavlja polaznu osnovu i okvir za iskazivanje ciljeva, namera i zadataka neprofitne organizacije * Misija se definie pri formiranju neprofitne organizacije kroz davanje odgovora na sledea vanija pitanja: - zato neprofitna organizacija postoji? - kome e ona sluiti? - ta e ona raditi? - u kojoj oblasti e delovati? > Misija predstavlja svrhu postojanja svake organizacije * U misiji su sadrani ciljevi i zadaci i oni proistiu iz nje
30

 CILJEVI I ZADACI DELOVANJA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA Ciljevi su iskaz krajnjeg rezultata koji se eli ostvariti, a kao vaniji izdvajaju se: > Kvantitet i kontinuitet (dovoljnost i stalnost pruanja usluga) > Kvalitet (nivo zadovoljenja potreba tranje) > Solidarnost i humanost (pomaganje ugroenim) Dobit - profit (cilj sekundarnog ranga) * kod dravnih organizacija ovaj cilj ima nii rang vanosti * kod privatnih organizacija on ima znatno vei znaaj Zadaci su sredstvo za ostvarivanje ciljeva - misije > samo preko jasno definisanih zadataka - menaderskih koraka moe se doi do postavljenih ciljeva

31

 DEFINISANJE STATUSA DOBITI - PROFITA U

NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

* neprofitne organizacije imaju pravo da ostvaruju dobit (profit) i ona je veoma poeljna * ostvarenje dobiti nije njihov osnovni i kljuni cilj * dobit se koristi kao vano sredstvo za ostvarenje narednih zadataka i ciljeva * dobit se u celosti mora ulagati u razvoj organizacije i unapreenje njene misije > Dobit moe biti ostvarena po dve osnove: * racionalnim korienjem budetskih i doniranih sredstava

32

 RAZMENA KAO PRIMARNI CILJ DELOVANJA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

* Razmena je proces kroz koji se vri davanje - primanje neeg - neto za neto, vrednost za vrednost * Kljuni cilj neprofitne razmene je ostvarenje eljenih - ciljanih promena kod korisnika usluga - promene se mogu ostvariti u raznim domenima kljuni cilj profitne razmene je ostvarenje to veeg obima razmene roba i usluga za to vei obim novca * Uslovi neprofitne razmene: - postojanje obostrane volje za razmenu - dobrovoljnost pri ulasku u proces razmene
33

* Kljune karakteristike procesa neprofitne razmene: + kompleksnost (razliiti naini odvijanja procesa razmene) + vezanost za pojedinca (najee su ukljueni pojedinci) + anticipativnost (vremenski razmak izmeu davanja prodaje i primanja - plaanje unapred) + nejednakomernost (nedostatak ekvivalentnosti) * Faktori uspenosti procesa razmene: + da subjekti poseduju interes i volju za razmenu + da imaju mogunosti za realizaciju razmene + da su im dostupni neprofitni subjekti koji vre razmenu

34

 SUTINSKA OBELEJA NEPROFITNIH ORG. KOJA IH BITNO RAZLIKUJU OD PROFITNIH > ne moraju imati vlasnika (fondovi, udruenja i dr.) > ne mogu deliti dobit (ulae se u nastavak misije) > njihov menadment je odgovoran osnivau > mogu koristiti razne izvore finansiranja > izuzete su od plaanja odreenih poreza > izuzete su od plaanja carina na uvoz tehnoloke opreme > svrha postojanja i delovanja ovih organizacija je ostvarenje misije koja ima odreenu drutvenu korist > uspenost poslovanja meri se uspenou ostvarenja drutveno korisnih ciljeva koji proistiu iz misije > na uspeh utiu zaposleni, volonteri, klijenti i javnost
35

 FINANSIRANJE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

POSLOVNI CILJEVI MENADMENTA VEZANI ZA FINANSIRANJE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

> maksimiziranje broja korisnika usluga > potpuno ili priblino izjednaavanje prihoda i trokova > maksimiziranje prihoda i minimiziranje trokova > maksimiziranje zarade (profita) > maksimiziranje materijalnog zadovoljstva zaposlenih > maksimiziranje zadovoljstva volontera
36

 DVA KLJUNA ZADATKA MENADMENTA KOJA SE ODNOSE NA FINANSIRANJE I FUNKCIONISANJE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

> Privlaenje resursa * ovaj zadatak sadran je u: - pridobijanju fondova, sponzora, donatora i drugih finansijera - angaovanju lanova i volontera koji mogu bitno smanjiti trokove poslovanja organizacije > Alokacija finansijskih resursa * ovaj zadatak sadran je u: - svrsishodnom korienju finansijskih sredstava - usmeravanju sredstava ka ostvarivanju prioritetnih ciljeva i zadataka koji proistiu iz misije organizacije
37

 VIDOVI FINANSIRANJA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

EKSTERNO FINANSIRANJE

> Iz dravnog budeta i namenskih fondova

* finansiranje poslovanja organizacija (ugovorno - paualno)

- drava kontrolie rad organizacija koje finansira * finansiranje izabranih projekata od javnog znaaja

> Od fondacija
* tri kljuna menaderska koraka: - ui izbor fondacija za obraanje - definisanje i upuivanje zahteva izabranoj fondaciji (bitno je izabrati pravi nain komuniciranja s fondacijom) - priprema detaljne ponude izabranoj fondaciji (4 dela)
(bitno je poznavati kriterijume fondacije za odluivanje)

> Od korporacija
* dobrotvorna novana i robna davanja raznih preduzea
38

> Od sponzora i donatora * sponzorstvo je davanje s odreenim ciljem - sponzorima neprofitne organizacije slue za uspostavljanje kontakta s javnou (kupcima) - sponzori imaju interes i oekuju uzvrat za dato - sponzori esto uestvuju u menadmentu organizacija * donatorstvo predstavlja ustupanje neeg - donatori poklanjaju finansijska i materijalna sredstva - interes donatora je da se dato namenski upotrebi > Od pojedinaca i porodica (u ekonomski razvijenim zemljama) * davanja su namenjena za dobrotvorne svrhe (filantropi) - vano je da menaderi shvate motive davanja primer SAD:
39

> Iz godinjeg prikupljanja sredstava * zadaci menadmenta: - precizno definisati ciljeve kampanje (jasni, realni i lako ostvarivi) - adekvatno segmentirati donatore (lista donatora) - obezbediti jaku volontersku podrku (jak lider kod volontera) - dobro organizovati prikupljanje sredstava (nain obraanja) - precizno utvrditi vremenski raspored (tajming - 4 do 6 meseci) * definisanje ciljnog fonda: - prirast na prologodinji iznos (+ nivo inflacije) - prilagoavanje potrebama organizacije (ostvarenje finans. plana) - oportunistiki pristup (tei se maksimiziranju iznosa) > Iz prikupljanja velikih priloga * koriste se tri pristupa: - bez navoenja i isticanja iznosa priloga - navoenje samo donje granice donacije - navoenje samo gornje granice donacije

40

 INTERNO FINANSIRANJE - SAMOFINANSIRANJE

* Ostvaruje se na bazi trino usmerenog rada organizacija > Ispoljava se kroz tri osnovna oblika: - iskljuivo - potpuno finansiranje (privatne organizacije) - preteno finansiranje (kultura, izdavatvo i dr.) - delimino - dopunsko finansiranje (vladine organizacije) > Dominantni izvori samofinansiranja: - naplata pruenih usluga i prodaja proizvoda - lanarine, pristupnice, ulaznice i kotizacije - reklame i TV - prava (posebno kod sportskih klubova) - davanje u zakup vika prostora i opreme - prihodi od oroenih finansijskih sredstava i dr. prisutan je razliit poreski tretman sredstava koja se 41 ostvaruju po osnovu samofinansiranja

 FAKTORI VARIJABILNOSTI TROKOVA

UPRAVLJANJE TROKOVIMA POSLOVANJA

* koliina utroenih resursa * visina nabavne cene

VRSTE TROKOVA

* planirani trokovi (menaderska procena) * ostvareni trokovi - faktori uticaja: - eksterni - objektivni faktori - interni - subjektivni faktori
MERE SMANJENJA TROKOVA POSLOVANJA

* * * *

eliminisanje subjektivno uslovljenih trok. rad. snage eliminisanje vika troenja materijala (standardizacija) optimizacija korienja i odravanja sredstava voenje adekvatne nabavne politike (tenderd)
42

 PERFORMANSE POSLOVNE USPENOSTI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

POJAM MERENJA PERFORMANSI (INDIKATORA - POKAZATELJA)

* Definicija: Pod merenjem performansi u neprofitnim organizacijama podrazumeva se uspostavljanje odgovarajuih odnosa izmeu inputa i outputa, a u smislu ocene nivoa ispunjenosti misije i ostvarenja zadatih ciljeva > Tri E dimenzije merenja poslovnog uspeha: * ekonominost (svrsishodnost, racionalnost)
- analiza namenskog korienja finansijskih resursa - obezbeenje inputa po najpovoljnijim uslovima

* efikasnost (ocena iskorienosti resursa)

- uporeivanje ostvarenih outputa s utroenim inputima

* efektivnost
43 - merenje (ocena - testiranje) nivoa usaglaenosti outputa (rezultata) i unapred postavljenih ciljeva

 ZNAAJ MERENJA PERFORMANSI POSLOVNOG USPEHA

* neprofitni sektor stalno poveava svoj udeo u formiranju bruto nacionalnog proizvoda * neophodni su odgovarajui pokazatelji menadmentu organizacija u cilju alociranja resursa * performanse su nune za adekvatno praenje nivoa ostvarenja efikasnosti i efektivnosti organizacija * drave esto trae od organizacija koje finansiraju da dostavljaju odgovarajue pokazatelje koji se odnose na rezultate poslovanja i dr.

44

 OPTA KLASIFIKACIJA PERFORMANSI POSLOVNOG USPEHA

opta sigurnost i kontinuitet delovanja Performanse neprofitnog uspeha

ocena javnog mnjenja nivo zadovoljenja korisnika efikasnost pruanja usluga brzina izvrenja usluga pokrivenost podruja delovanja opta dostupnost usluga i dr.

ekonomija obima Performanse profitnog uspeha trino uee ekonomska efikasnost diverzifikacija rizika i dr.

45

 POSEBNA KLASIFIKACIJA PERFORMANSI USPEHA

* Ova klasifikacija se koristi u praktinoj primeni

Performanse eksterne uspenosti Performanse finansijske uspenosti Performanse profesionalne uspenosti Interne performanse uspeha

46

 PERFORMANSE EKSTERNE USPENOSTI * pokazuju nivo doprinosa organizacije zajednici u kojoj deluje * interesi zajednice su u prvom planu (nadreeni) * dominantno su zastupljene neprofitne - neekonomske neegzaktne performanse: - nivo zadovoljstva korisnika - nivo pokrivenosti neprofitne tranje odgovarajuim uslugama - reakcija javnog mnjenja (pozitivna - negativna) - opta drutvena ocena (nadleni vladini organi) * do ovih performansi se dolazi na dva naina: - na bazi iskustva (iskustveni pokazatelji) - na bazi strunih istraivanja (teorijski pokazatelji)

47

 PERFORMANSE FINANSIJSKE USPENOSTI * performanse koje su preuzete od profitnih subjekata i koje se iskazuju na isti nain: - obim ostvarenih outputa organizacije - dostignuti nivo trinog uea - koliina utroka resursa po jedinici proizvoda - nivo iskorienosti resursa i dr. * performanse koje se iskazuju jednako kao u profitnom sektoru, ali se tumae na drugaiji nain: - maksimizacija finansijskih rezultata ne znai i vei poslovni uspeh - negativni finansijski rezultat ne znai i poslovni neuspeh * performanse koje su prilagoene potrebama neprofitnih organizacija: - ostvarene budetske utede - realizacija budetskog vika (neprofitna ogranienja) - namensko i racionalno troenje sredstava i dr.
48

 PERFORMANSE PROFESIONALNE USPENOSTI * pokazuju nivo strunosti i profesionalizma u radu organizacija * mogu se analizirati na nivou delatnosti ili pojedinih usluga * mogu bitno uticati na finansijsku uspenost organizacija PERFORMANSE INTERNE USPENOSTI * prikazuju uspenost funkcionisanja svih procesa u organizaciji * prikazuju nain upotrebe resursa, posebno ljudskih * u ove performanse najee spadaju: - prosean iznos zarade na nivou organizacije - platni razredi i rasponi unutar njih - ostvarene stimulacije i oblici nagraivanja - uslovi rada, duina dnevnog i godinjeg odmora i dr. * koriste ih menaderi u svrhu adekvatnog upravljanja - organizacija, nadzor, kontrola, motivisanje, nagraivanje * najee se iskazuju u obliku lista, zapisnika, izvetaja i dr.

49

 MODELI MERENJA I ISKAZIVANJA POSLOVNE USPENOSTI

MODEL INTEGRALNOG MERENJA USPEHA

* koristi se za merenje performansi u onim organizacijama koje imaju viedimenzionalan pristup u posmatranju poslovnog uspeha * prioritet se daje neprofitnim performansama * primenom ovog modela ostvaruje se merenje i ocena ukupne poslovne uspenosti organizacija, uz kombinovanje est aspekata: + perspektiva graanina - da li org. prua graanima oekivane usluge + perspektiva drutvene zajednice - kako se rad n.o. odraava na zajednicu + finansijska perspektiva - minim. trokova i maksim. iskorienja resursa + perspektiva internih procesa - interno funkcionisanje organizacije + perspektiva uenja i razvoja - puna angaovanost resursa + perspektiva zaposlenih - motivisanje, nagraivanje, edukacija i dr.
50

 MODEL RAZGRANIENOG USPEHA

* primenjuje se kod onih organizacija kod kojih je dominantno zastupljen projektni nain rada - instituti * prema ovom modelu projekti se razvrstavaju na: - projekte kao neprofitne poslovne jedinice - projekte kao profitne poslovne jedinice * svaki projekat ima status posebne finansijsko-raunovodstvene celine, s visokim stepenom autonomnosti i nezavisnosti * kod primene ovog modela koriste se dve liste performansi: - performanse za neprofitne projekte - performanse za profitne projekte (nuno je pomirenje javnih sa ekonomskim interesima)
51

 MODEL PONDERISANJA FAKTORA USPEHA * kljuna karakteristika ovog modela je to se on zasniva na primeni principa ponderisanog uspeha - bodovanja * poslovni uspeh se prikazuje kao sumarna veliina bodova * bodovna skala obuhvata sve faktore uspeha * ocena poslovne uspenosti vri se kroz est koraka: - identifikacija faktora uspeha - dodela pripadajuih pondera - bodova - definisanje vanijih performansi uspeha (kljunih pokazatelja) - poreenje ostvarenih i ciljnih veliina - utvrivanje doprinosa pojedinih faktora uspeha - iskazivanje uspeha kao zbirne veliine * Pored zbirnog uspeha, vano je da se iskau i doprinosi pojedinih faktora - generatora uspeha
52

III ZNAAJ, VIDOVI I SPECIFINOSTI MENADMENTA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

53

 ZNAAJ, PROBLEMI PRIMENE I FUNKCIJE MENADMENTA U N. O.

ZNAAJ PRIMENE MENADMENTA U NEPROFITNIM ORG.

* nunost implementacije savremenog menadmenta * vanost primene integralnog menadmenta * vanost uspostavljanja sistema delegiranja
PROBLEMI PRIMENE MENADMENTA U NEPROFITNIM ORG.

* * * * * *

nespremnost organizacija da postanu preduzea oteana merljivost poslovnih rezultata esto mali uticaj klijenata na prihod organizacije privrenost zaposlenih organizaciji i njenoj misiji snaan uticaj finansijera na menadment organizacije ogranienja u korienju nagrada i kazni
54

 FUNKCIJE MENADMENTA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

> planiranje > organizovanje > izvravanje > kontrola obezbeivanje dovoljne koliine finansijskih sredstava za uspenu realizaciju misije i ostvarenje postavljenih zadataka i ciljeva predstavlja jednu od najvanijih funkcija menadera kod velikog broja neprofitnih organizacija naroito dravnih i nevladinih
55

 STRATEGIJSKI MENADMENT

VIDOVI MENADMENTA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

> Zadaci strategijskog menadmenta: * definisanje misije i vizije organizacije * analiza i predvianje eksternog i internog okruenja * definisanje dugoronih i srednjeronih ciljeva * definisanje strategije i naina ostvarenja ciljeva * realizacija usvojene strategije * praenje i kontrola realizacije strategije
56

> Faze realizacije strategijskog menadmenta: * Analiza okruenja - eksterno i interno okruenje * Izbor efikasne strategije, pri emu se moraju uvaavati: - konzistentnost strategije sa realnim zahtevima i potrebama okruenja i politikom razvoja organizacije - povezanost strategije sa postojeim i moguim organizacijskim ogranienjima - mogunost efikasnog sprovoenja strategije * Realizacija strategije - ostvaruje se delovanjem operativnog menadmenta * Kontrola realizacije strategije (poreenje dobijenog sa planiranim) - delimino se preklapa sa prethodnom fazom 57 - sprovodi je strategijski menadment uz pomo

> Formiranje strategijskih ciljeva * ciljevi predstavljaju smiljeno odabrane i eljene rezultate * ciljevima se unapred odreuju kvalitativna i kvantitativna stanja prema kojima se usmeravaju sve aktivnosti * kroz ciljeve se izraavaju misija - svrha organizacije * jasnim ciljevima obezbeuje se odrivost i razvoj organizacije vaniji strategijski ciljevi: - opstanak i nastavak funkcionisanja i vrenja misije - obezbeenje stabilnosti poslovanja (finansijske) - stvaranje uslova za rast i odrivi razvoj organizacije - dostizanje poslovne efikasnosti koja moe obezbediti veu konkurentnost i opstanak na neprofitnom tritu
58

> Strategijsko planiranje

* Definicija: Kreativni proces kojim se unapred utvruje smer aktivnosti neprofitne organizacije * Strategijsko planiranje ini prvu i najvaniju fazu u procesu upravljanja organizacijom * Osnovne odrednice strategijskog planiranja: + strategijsko planiranje ini proaktivan proces kroz koji se eli oblikovati budunost - uticati na okruenje (tranju) + u strategijskim planovima centralnu poziciju zauzimaju kritina strateka pitanja - tj. pitanja s najveim prioritetom 59 + strategijski plan definie radna grupa koju ine predstavnici

* Temeljna pitanja procesa planiranja: + Kuda idemo - kakva je misija organizacije? + Kako emo tamo doi - koju strategiju izabrati? + Kakav je plan za akciju - koliki je raspoloivi budet? + Kako emo znati jesmo li na dobrom putu ? (kontrola realizacije strategije) * Nivoi strategijskog planiranja: + nivo celokupne organizacije + nivo pojedinih organizacionih jedinica - delova + nivo pojedinih/grupnih usluga i proizvoda * Periodi strategijskog planiranja: - dugoroni - srednjeroni - kratkoroni

60

 ELEMENTI SWOT - ANALIZE

> jake take organizacije + sve ono to realizaciju misije ini uspenom > slabe take organizacije + nepovoljnosti i nedostaci u vrenju misije - odnose se prvenstveno na interno okruenje > prilike i mogunosti (anse) + interne - mogunosti unapreenja resursa + eksterne - mogunosti irenja trine pozicije i snaenja trine konkurentnosti > pretnje + dolaze iz okruenja (od konkurencije) Kljuni ciljevi SWOT-analize:

61

 BENMARKING KONCEPT SUTINA BENMARKING KONCEPTA

Sistemsko i kontinuirano analiziranje, merenje i poreenje poslovanja odreene n.o. u odnosu na proces poslovanja sline organizacije koja je lider u toj oblasti, ili je dostigla vii nivo organizovanosti i poslovnosti
DEFINICIJA BENMARKING KONCEPTA

Traenje najuspenije prakse meu istim ili slinim organizacijama, koja e voditi ka ostvarivanju dobrih poslovnih rezultata * Pod najboljom praksom podrazumevaju se strategije i metodi koje u svom radu koriste uspene organizacije
ODREENJE BENMARKINGA
62

* benmarking je koncept - proces koji se sprovodi

 MODELI BENMARKINGA

> Interni benmarking * proces koji se odvija unutar organizacije - moe se sprovoditi samo u organizacijama koje imaju sloenu organizacionu strukturu > Konkurentski benmarking * poreenje sa istom ili slinom - konkurentnom organizacijom > Funkcionalni benmarking * poreenje odgovarajuih parametara bez obzira na delatnost kojom se bavi benmark > Generiki benmarking * poreenje odreene neprofitne org. s organizacijom koja 63 pripada tzv. prvoj (najvioj) klasi

 POJAM I VRSTE POSLOVNE POLITIKE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

POJAM POSLOVNE POLITIKE

Definicija: nain na koji se odreena neprofitna organizacija, zajedno sa svojim funkcionalnim delovima, ukljuuje u svoje okruenje i uspostavlja odnose s njim * Zasniva se na prethodno utvrenim parametrima dobijenim preko SVOT - analize eksternog i internog okruenja Poslovnom politikom se utvruje karakter odnosa organizacije s viestrukim okruenjem, kao i dosta iroke linije po kojima se vri angaovanje resursa organizacije * Poslovna politika prethodi poslovnoj strategiji
64

 VRSTE POSLOVNE POLITIKE

> Poslovna politika zasnovana na miljenjima i stavovima internog okruenja > Poslovna politika zasnovana na miljenjima i stavovima eksternog okruenja > Poslovna politika mora biti: * usklaena s misijom i ciljevima organizacije * data u razumljivoj formi * koncipirana tako da sadri sve vanije orijentire i ogranienja buduih aktivnosti * relativno stabilna - podlona nunim promenama * opravdana i primenjiva
65

 PRAVILA, PROCEDURE I NIVOI POSLOVNE POLITIKE

> Pravila (kodeksi) su pisani - propisani dokumenti, odnosno uputstva za rad i ponaanje svih koji pripadaju odreenoj organizaciji > Procedure predstavljaju specifine menaderske odluke, detaljno razraene standarde i operativne metode i tehnike obavljanja odreenih poslova

> Nivoi donoenja poslovne politike: * na nivou organizacije * na nivou organizacione jedinice * kratkoroni rok

66

 POJAM I VRSTE STRATEGIJA > Definicija strategije: vetina usmeravanja raspoloivih resursa organizacije u svrhu ostvarivanja njenih dugoronih i srednjeronih ciljeva koji su saglasni s njenom misijom i tendencijama u okruenju * Strategijom se definie tzv. kalkulisano ponaanje u novonastalim situacijama, pri emu nove situacije proistiu iz promena u eksternom okruenju * Strategijom se definiu svi kljuni nosioci razvoja, nain realizacije misije i ostvarivanja ciljeva organizacije

67

> NIVOI NA KOJIM SE DONOSE STRATEGIJE

* Korporativna strategija - definie ukupnost dugoronih akcija koje se odnose na organizaciju kao celinu * Funkcionalna strategija - definie zadatke i razvoj menaderskih funkcija * Strategija poslovne jedinice - definie razvoj odreenih poslova koje izvravaju pojedini delovi organizacije (organizacione jedinice) * Strategija usluge/proizvoda - nastavak proizvodnje postojeih usluga - eliminacija odreenih usluga - inovacija postojeih i uvoenje novih usluga
68

> OSNOVNI TIPOVI STRATEGIJA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

* Strategija pozicije uspeha

- zasniva se na prednostima organizacije koje joj pruaju mogunost dostizanja boljih rezultata od konkurencije

* Strategija usluga - trite

- usmerena je na ostvarenje vieg kvaliteta usluga i proizvoda - bitno je utvrditi okvire za kvantifikovanje ostvarenih rezultata

* Strategija redukcije
- odustajanje od aktivnosti koje nisu dale dobre rezultate - redukovanje (reinenjering naina upravljanja) - vana je inovativnost aktivnosti i naina upravljanja
69

 ZNAAJ I SPECIFINOSTI OPERATIVNOG MENADMENTA U NEPROFITNIM ORG.

SUTINA I ZADACI OPERATIVNOG MENADMENTA

> obezebeuje efikasnu transformaciju strategijskih planova u operativne planove i konkretne akcije > ini sloen proces koordinacije i usmeravanja operativnih - izvrnih aktivnosti > obezbeuje strukturu i kvalitet resursa za rad > vri funkcionalno organizovanje i usmeravanje resursa ka ostvarenju eljenih ciljeva i zadataka organizacije

70

 OBUHVATNOST OPERATIVNOG MENADMENTA

> Operativna politika: * podrazumeva skup mera kojima se obezbeuju resursi potrebni za normalno funkcionisanje i vrenje misije * usklauje raspoloive potencijale sa operativnim ciljevima * obuhvata: kadrove, materijal, kvalitet i kvantitet outputa > Operativni ciljevi * sadrani su u kvalitativnim i kvantitativnim rezultatima * kljune operativne ciljeve ine: - optimalno korienje resursa (posebno ljudskih) - maksimalno zadovoljenje potreba i elja klijenata - maksimiziranje razlike izmeu prihoda i rashoda
71

 NIVOI OPERATIVNOG MENADMENTA

> Funkcionalni - srednji menadment * transformie dugorone strategijske planove i ciljeve u kratkorone operativne aktivnosti * kljune funkcije su: istraivanje, marketing, kadrovi, finansije, razvoj i informisanje * svaka funkcija mora biti: - planirana (definisana kroz ciljeve) - organizovana (potrebni resursi, operativne akcije, nain transformacije resursa u outpute) - kontrolisana (praenje rada i rezultata, uporeivanje ostvarenih sa planiranim rezultatima i korekcija) > Linijski - nii menadment * pretvara operativne planove u neposredne radne zadatke i izvrne akcije zaposlenih i volontera * rukovodi neposrednim izvriocima radnih zadataka
72

 USLUNI MENADMENT
POJAM I SUTINA USLUNOG MENADMENTA

> Definicija: Uspostavljanje naina na koje marketing-menadment operacije, u sadejstvu sa korienjem raznih tehnologija i ljudskih resursa, omoguavaju prethodno planiranje, proizvodnju i isporuivanje paketa koristi za potroae, te s tim u vezi i uslunog susreta > Sutina: * maksimalno usklaivanje vetine usluivanja s onim to se eli pruiti korisnicima usluga, odnosno ostvariti kod njih (promene) * usluni menadment predstavlja upravljanje

73

 PRINCIPI PRIMENE USLUNOG MENADMENTA

> neposredna i kontinuirana veza sa korisnicima, sve do konanog ostvarenja cilja > odgovarajua selekcija i edukacija zaposlenih, kao i njihovo adekvatno nagraivanje > integrisanje svih funkcija u cilju pruanja integralne usluge > visok nivo koordinacije kroz unapreenje organizacione kulture, zbog nemogunosti neposrednog upravljanja uslunom transakcijom

74

 FAKTORI USPENOSTI USLUNOG MENADMENTA

Da razume korist koju korisnik usluge dobija Da razume koliko je organizacija osposobljena da proizvede i isporui potreban kvalitet i korisnost usluga Da zna na koji nain organizacija treba da bude voena kako bi mogla pruati odgovarajui kvalitet i korisnost usluga Da stvori organizacionu funkciju koja omoguava ostvarenje kvaliteta i korisnosti > Kljuni cilj uslunog menadmenta je da se permanentno ostvaruje visok nivo satisfakcije - zadovoljstva korisnika

75

 MENADMENT LJUDSKIH RESURSA

VANIJE NAPOMENE:

> zaposleni kadrovi predstavljaju najznaajniji resurs > svaki zaposleni predstavlja jedan humani resurs > zaposleni stavljaju menadmentu na raspolaganje svoju strunost, talenat, entuzijazam i kreativnost > u neprofitnim organizacijama veoma je zastupljen interpersonalni odnos na tri relacije: rukovodioci - izvrioci (zaposleni) izvrioci - izvrioci izvrioci - klijenti (korisnici usluga)

76

 FAZE - KORACI UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA

> Planiranje ljudskih resursa * utvrivanje potrebnog - optimalnog broja radnika * bilans radne snage > Regrutovanje * obezbeenje veeg broja kandidata > Selekcija * metod linog ocenjivanja (pojedinca ili grupe) * ocenjivanje na bazi kriterijuma (kriterijumi organizacije) * nauni metodi ocenjivanja (testovi) > Uvoenje u radnu sredinu * brza adaptacija na radnu sredinu
77

> Rukovoenje (upravljanje) kadrovima * ovo je najvanija menaderska faza * rukovoenje obuhvata: - upravljanje novoprimljenim kadrovima - upravljanje postojeim kadrovima > Ocena (procena) uinka radnika * metod neformalne procene uinka * metod zvanine procene uinka > Unapreenja, premetanja, degradacije i razreenja * f aza kvalitativnog upravljanja kadrovima

78

 MOTIVISANJE ZAPOSLENIH

* Motivisanje predstavlja upravljaki proces pomou kog se sprovodi uticanje na ponaanje ljudi, a na bazi saznanja ta je to to izaziva odreeno ljudsko ponaanje * Svi menaderi, naroito oni na srednjem i niem nivou, duni su da motiviu zaposlene > Modeli motivisanja zaposlenih: tradicionalni model (novac kao motivacioni faktor) model ljudskih odnosa (uvaavanje oseanja radnika) model ljudskih resursa (neprimanje i primanje odgovornosti) - primenjuje se tzv. participativni menadment model pravednosti (vera radnika u pravednost menadera) model potkrepljenja (prihvatanje predloga radnika) 79

 UPRAVLJANJE ODNOSIMA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA S JAVNOU

DEFINICIJA ODNOSA S JAVNOU

Menaderska funkcija kojom se vri procena stavova javnosti, identifikuje politika organizacije prema javnim interesima i sprovodi program akcija kojima se postie razumevanje i prihvatanje organizacije od eksterne i interne javnosti
KATEGORIJE I SUBJEKTI JAVNOSTI NEPROFITNIH ORG.

> Ulazna javnost * sponzori i donatori * korisnici usluga * dobavljai * regulatorske organizacije (organi dravne uprave, komore, vladine agencije i asocijacije i sl.)

80

> Interna javnost

* lanovi (svi koji su ukljueni u organizaciju i koji plaaju lanarinu) * svi zaposleni u organizaciji * menaderi koji ine sastavni deo zaposlenih * delegirani lanovi saveta ili upravnog odbora * volonterski radnici

> Intermedijalna javnost

* * * * agencije za posredovanje u poslu masmedijske organizacije marketinke organizacije razne druge organizacije

81

> Konzumentna javnost * klijenti (primaoci - korisnici usluga) * opta - ira i lokalna javnost (drutveno korisni efekti) * masmedijska javnost * konkurentska javnost ............................... Vanije napomene: * Oita je viestruka javnost neprofitnih organizacija, koja moe na razliite naine uticati na menadment * Ona je stalni pratilac njihovog rada i aktivnosti * Subjekti javnosti mogu uticati na organizacije na dva naina: - pozitivno - negativno
82

 METODI UPRAVLJANJA ODNOSIMA S JAVNOU

* novinske agencije - publicitet (oko 15%) - jednosmerna komunikacija * javno informisanje (oko 50%) - jednosmerna komunikacija * dvosmerno asimetrian model (oko 20%) - dvosmerna komunikacija - efekti odnosa s javnou vei su na strani neprofitne organiz. - organizacija se ne menja ve pokuava da promeni stav javnosti * dvosmerno simetrian model (oko 15%) - dvosmerna komunikacija - uvaava se miljenje javnosti

83

 ORGANIZACIONE FORME UPRAVLJANJA ODNOSIMA S JAVNOU

* uspostavljanje posebnog radnog mesta - menader za odnose s javnou (PR) * formiranje interne slube za odnose s javnou * angaovanje strune - licencirane agencije - savetodavna funkcija - operativna funkcija > Najbolja varijanta je formiranje interne slube, pri emu: * rukovodilac slube moe lako komunicirati sa menad. * lanovi slube mogu brzo i lako pruiti razne odgovore * lanovi slube mogu da osete duh i kulturu organizacije * lanovi slube se poistoveuju sa misijom organizacije

84

 ZNAAJ UVOENJA PREDUZETNITVA U NEPROFITNE ORGANIZACIJE

PREDUZETNITVO U NEPROFITNIM ORG. * sve izraeniji problem finansiranja organizacija iz budeta * oteano pronalaenje donatora i sponzora * sve vea konkurencija meu organizacijama * velika zastupljenost malih organizacija (upravljaju pojedinci) * stalno poveanje broja privatnih neprofitnih organizacija * esto neposlovno i inertno ponaanje organizacija * nedostatak ideja za razvoj i irenje aktivnosti * razni drugi nedostaci koji ometaju adekvatno realizovanje misije i ostvarenje drutveno korisnih ciljeva organizacije Paramenadment (medicina, kultura, sport, obrazovanje)
85

 ODREENJE PREDUZETNITVA U NEPROFITNIM ORGANIZ.

Definicija: Preduzetnitvo predstavlja dinamian proces stvaranja neeg od neeg ili neeg iz gotovo nieg * konvencionalni - biznis preduzetnici - preduzetnici koji deluju u profitnim organizacijama i koji preuzimaju poslovni rizik u ime vlasnika privrednih subjekata * neprofitni - socijalni preduzetnici - preduzetnici preuzimaju rizik u ime osnivaa n. o. > biznis preduzetnicima je u prvom planu profit > neprofitnim preduzetnicima je u prvom planu drutvena misija, odnosno odreena drutveno korisna vrednost

86

 KLJUNE ODREDNICE PONAANJA PREDUZETNIKA

* prihvata misiju organizacije kao putokaz u svom delovanju * misija organizacije uvek mu je u prvom planu * prepoznaje i tei novim povoljnim prilikama * aktivno se ukljuuje u proces inovacija i adaptacija * permanentno radi na unapreenju postojeih usluga * spreman je preuzeti svaki razuman rizik * racionalno upravlja budetom organizacije i investicijama * svestan je da bez dovoljne koliine novca ne moe ostvariti misiju, niti drutveno korisne ciljeve
87

 PREPOZNAVANJE POVOLJNE PRILIKE OD STRANE PREDUZETNIKA

* Ovo je jedan od najvanijih aspekata delovanja preduzetnika u neprofitnim organizacijama > Pokazatelji za prosuivanje i donoenje odluke: * vlastiti potencijal - raspoloivi resursi koji omoguavaju stvaranje nove i drutveno korisne vrednosti * trini potencijal - potrebe i elje korisnika za novim vrednostima - interesi potencijalnih sponzora i donatora - udeo koji e se ostvariti na tritu novom vrednosti

88

 KLJUNE KORISTI USPENOG DELOVANJA PREDUZETNIKA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

* vei finansijski prihodi organizacije * dugorono odravanje stabilnosti organizacije na tritu * vea trina konkurentnost organizacije * vea usmerenost organizacije ka njenoj misiji i ciljevima * vii nivo zadovoljenja potreba i elja korisnika usluga * sticanje veih saznanja o korisnicima usluga

89

 MERILA ZA OCENJIVANJE USPENOSTI PREDUZETNIKA

* ostvaren nivo rasta organizacije * nivo blagostanja osoblja * uvean broj donatora i sponzora * nivo finansijske stabilnosti organizacije * dostignuti nivo kvaliteta usluga/proizvoda * obim ulaganja u nove programe i projekte * broj prihvaenih programa i projekata od strane raznih finansijera (drave, sponzora, donatora)
90

VANIJA OBELEJA LIDERSTVA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

> Definicija liderstva: Sposobnost uticanja pojedinaca na druge ljude kako bi se realizovali postavljeni ciljevi > Aspekti posmatranja liderstva: * individualni - pojedinac kao lider - rukovodilac, voa * organizacijski - najuspenija organizacija (trini lider) koja se esto uzima kao benmark - primer kojeg treba slediti u benmarking procesu

91

 VANIJA OBELEJA USPENIH LIDERA

> Sposobnost za postavljanje ciljeva
* svaka organizacija mora imati svoje ciljeve * ciljevi proistiu iz misije i moraju biti jasni i ostvarivi uspeni lideri vostvo shvataju kao linu odgovornost za njih liderstvo nije privilegija niti status u drutvu ne plae se suprotnih miljenja saradnika ele da uz sebe imaju jake saradnike

> Shvatanje vostva kao line odgovornosti

* * * *

> Dobijanje poverenja

* dobar lider mora znati kako se pridobija poverenje * poverenje mora biti viestruko (od zaposlenih i volontera, finansijera, upravnog odbora i klijenata)

> Autoritet
* formalni - na bazi pozicije menadera

92

 DOMINANTNI MODELI (OBRASCI, UZORCI)

MODELI I METODE UPRAVLJANJA N.O.

> Usmeravanje prema ciljevima * nadreeni i podreeni zajedno utvruju strateke ciljeve > Rukovoenje prema rezultatima * osnovu za donoenje odluka ine informacije sa trita > Rukovoenje putem delegiranja * temelji se na jasnom odreenju nadlenosti nivoa menadm. (vani su detaljni opisi zadataka svih menadera) > Rukovoenje na principu participacije * bitno uee saradnika u donoenju vanijih odluka > Rukovoenje pomou motivacije
93

 DOMINANTNE METODE (SMILJENO I PLANSKO POSTUPANJE)

> Autokratski metod

* menader je autokrata - samovladar * sam donosi odluke i jednosmerno komunicira (izdaje nareenja) * dri sve konce u svojim rukama i ne vri delegiranje ovlaenja - poeljan je samo u hitnim sluajevima i kriznim situacijama

> Demokratski metod - metod budunosti u upravljanju n.o.

* teak je za primenu ali je vrlo efikasan i poeljan u svakoj organizaciji * vlast nije na prvom mestu, ve nain upotrebe vlasti i moi menadera * demokratski menader ne vodi organizaciju sam - konsultuje se sa saradnic. * prua i trai pomo od saradnika (predlozi i sugestije) i usaglaava miljenja - loe strane: gubljenje vremena pri usaglaavanju, nije za hitne akcije

> Liberalni metod - slian je prethodnom

* autoritet menadera nije posebno naglaen * menader je ovek koji raspolae vanim informacijama koje prenosi 94 saradn.

> Kolegijalni - timski metod

* organizacijom upravlja kolektivni - timski organ (skuptina, upravni odbor, savet, kolegijum i sl.) * ima visok nivo efikasnosti, jer su odluke tima po pravilu efikasnije od pojedin. * svi lanovi su ravnopravni u donoenju odluka - potrebno je jasno precizirati zaduenja i odgovornosti svih lanova tima

> Lini - individualni metod

* organizacijom upravlja pojedinac (nije autokrata) * nuno je da poseduje strunost i upravljako iskustvo, da bude preduzetnik i lider - potrebno je da dobro poznaje radne procedure i ljude ijim radom upravlja

> Adhokratski metod

* Pogodan je za uvoenje inovacija u poslovanje - formiraju se ad - hok projektni timovi (primer naunih instituta)

> Kljuno obeleje ove metode

* privremenost upravljake strukture - ad - hok poslovi (upravljanje timom)
95

 MENADMENT STRUKTURA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA > Upravni odbor - savet > Generalni direktor * dvostruki most - izmeu lanova u.o. i saveta i direktora - da li lanovi u.o. i saveta smeju da se meaju u rad direktora? - ko je odgovoran za neuspeh organizacije? > Menader finansija > Menader pravnih i optih poslova (sekretar) > Menader marketinga > Menader sektora - odeljenja > Menader informacionog sistema i dr.
96

V UPRAVLJANJE PROJEKTIMA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

97

 POJAM I VRSTE PROJEKATA

DEFINICIJA PROJEKTA

Skup koordiniranih aktivnosti s odreenim poetkom i krajem, koje imaju specifian cilj i ije je ostvarenje esto ogranieno vremenom, trokovima i resursima
VRSTE PROJEKATA

* projekti u cilju proirenja i unapreenja poslovanja - finansira organizacija * projekti koje organizacija realizuje za druge - finansiraju naruioci * projekti koje realizuju organizacije koje su i osnovane s tim ciljem (nauno-istraivaki instituti) - dravni instituti (finansira drava) - privatni instituti (finansiraju se od izrade projekata)

98

 KARAKTERISTIKE PROJEKATA
CILJNA USMERENOST

* ostvarivanje ciljeva preko realizacije projekata

PROJEKAT JE SISTEM

* zahteva preduzimanje brojnih i meusobno povezanih aktivnosti * sve preduzete aktivnosti ine elemente sistema
VREMENSKA OGRANIENOST PROJEKTA (Gantov grafikon)

* mora se utvrditi termin poetka i zavretka projekta * vano je isplanirati vreme trajanja pojedinih faza
SPECIFINOST I JEDINSTVENOST

* nema istih projekata, mada zadaci i ciljevi mogu biti slini

SVI PROJEKTI PODRAZUMEVAJU ODREENE PROMENE

* projekti imaju za cilj stvaranje nove vrednosti

JEDNAKOST PROCESA I REZULTATA
99

 POSLOVNI PRINCIP

PRINCIPI UPRAVLJANJA PROJEKTIMA

* projekti moraju da slue unapreenju poslovanja * projekti moraju biti u skladu sa stratekim ciljevima
PRINCIP UPRAVLJANJA I KONTROLE

* podrazumeva upravljanje korienjem metoda: - kritinog niza - istinitog izvetavanja o stanju na projektu - upravljanje ravnoteom: opseg - vreme - trokovi
PRINCIP LJUDSKIH RESURSA

* podrazumeva primenu sledeih vanijih naela: - ukljuiti u tim ljude sa potrebnim znanjem i vetinama - ostvariti dvosmernu komunikaciju - precizno utvrditi ciljeve projekta i zadatke pojedinaca - uspostaviti upravljake odgovornosti i usmeravati tim

100

 FAZE - KORACI UPRAVLJANJA PROJEKTOM

DEFINISANJE KONCEPCIJA - DIZAJNIRANJE PLANIRANJE REALIZACIJA I KONTROLA OCENA - EVALUACIJA

101

 DEFINISANJE PROJEKTA

* precizno odreenje eljenog rezultata

KONCEPCIJA - DIZAJNIRANJE PROJEKTA

* kreiranje reenja koja se oekuju

PLANIRANJE PROJEKTA (scenarij)

* opis naina na koji se eli ostvariti cilj projekta

IZRADA - REALIZACIJA I KONTROLA TOKA PROJEKTA

* timski rad - upravljaka i koordinirajua uloga menadera projekta - tima

OCENA - EVALUACIJA PROJEKTA

* koriste se etiri vida ocenjivanja: - prethodna ocena (pre poetka izrade) - ocenjivanje tokom izrade projekta

102

V MENADMENT MARKETINGA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

103

 ZNAAJ, VANIJE ODREDNICE I USLOVI USPENE PRIMENE MARKETINGA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA Radi se o modifikovanom - prilagoenom profitnom marketingu za potrebe neprofitnih organizacija Faktori koji su najvie uticali na implementaciju marketinga u neprofitnom sektoru: > poveanje broja privatnih i nevladinih organizacija > smanjenje priliva sredstava iz tradicionalnih izvora finansiranja > potreba za kvalitetnijim komuniciranjem organizacija s javnou > poveanje broja volontera > razvoj naune discipline - marketing usluga
104

 UNIVERZALNE - ZAJEDNIKE ODREDNICE MARKETINGA U NEPROFITNOM SEKTORU

> Pored izraenih specifinosti u primeni marketinga od strane pojedinih tipova neprofitnih organizacija, postoje i odreene zajednike odrednice, kao to su: * istraivanje i zadovoljavanje raznih potreba i elja: - korisnika usluga - finansijera - zaposlenih - volontera - ire javnosti * osmiljavanje i sprovoenje komuniciranja s okruenjem * obezbeenje kvalitetnog i savremenog funkcionisanja organizacija
105

 USLOVI EFIKASNE PRIMENE MARKETINGA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

> pravilno tumaenje primenjivosti izvorne marketing filozofije > korienje sistemskog pristupa u reavanju marketinkih problema i zadataka > adekvatna primena raznih marketinkih koncepata, instrumenata i tehnika koje se koriste u profitnom sektoru

106

 POJAM I SPECIFI NOSTI MARKETINGA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

Definicija: Proces planiranja i sprovoenja programa koji su koncipirani tako da kreiraju, grade i odravaju korisnu razmenu i odnose s ciljnom grupom, a sve radi zadovoljenja individualnih i organizaciskih interesa > Termin neprofitni marketing Dve osnovne kategorije neprofitnog marketinga: > marketing neprofitnih organizacija > drutveni marketing * koristi se pri reavanju posebnih vrsta drutvenih problema
* kljuni cilj mu je da se ostvari promena ponaanja pojedinaca i grupa, kao i drutva u celini * on, u stvari, predstavlja marketing ideja koje su usmerene na izazivanje odgovarajueg drutvenog ponaanja
107

 SPECIFINOSTI NEPROFITNOG MARKETINGA

* * * * * * * *

nedostatak adekvatnih podataka o korisnicima usluga od korisnika usluga se esto trai da izmene svoje ponaanje teko se sprovodi modifikovanje usluga predmet razmene najee predstavlja neopipljivu drutvenu ili neku psiholoku korist, koju je medijski teko prikazati koristi koje se ostvaruju kroz proces razmene najee nisu vidljive i opipljive neprofitni marketing je prvenstveno usmeren na drutvo kao celinu, pa potom na pojedince i grupe ljudi primarni cilj neprofitnog marketinga je poveanje drutvenog blagostanja veliko prisustvo personalnih komunikacija 108

 TRINE KOMPONENTE NEPROFITNOG MARKETINGA

TRI KOMPONENTE: ISTRAIVANJE, SEGMENTACIJA I POZICION.
ISTRAIVANJE NEPROFITNOG TRITA

> Ciljevi istraivanja: * prikupljanje podataka i informacija * analiziranje podataka i informacija * prezentovanje podataka i informacija u svrhu donoenja kvalitetnih menaderskih odluka > Obuhvat istraivanja: * korisnici usluga (ciljne grupe) * sponzori i donatori (finansijeri) * ira eksterna javnost * interna javnost (zaposleni i volonteri)
109

> Vanije radnje koje prethode marketing istraivanju: * odrediti svrhu istraivanja (probleme i ciljeve) * utvrditi izvore podataka - sekundarni - postojei izvori - primarni izvori (ad - hok podaci i informacije) * odrediti instrumente istraivanja - anketni upitnik - dubinski intervju (podsetnik) i sl. * odrediti uzorak istraivanja - populacijska grupa koja se eli istraiti - izbor ispitanika - predstavnika izabrane grupe (sluajni uzorak, namerni uzorak)
110

 MARKETING INFORMACIONI SISTEM - MIS

> Elementi MIS-a: * sistem internih izvetaja - postojei i ad-hok podaci i informacije * sistem marketinkih istraivanja - istraivanja koja se preduzimaju u konkretnu svrhu * analitiki marketinki sistem - razni postupci i metode obrade prikupljenih podataka * sistem marketinkog obavetavanja - izvetavanje menadmenta

111

 SEGMENTACIJA NEPROFITNOG TRITA Definicija: Proces u kojem se ukupno heterogeno trite na nekoj teritoriji, koje poseduje odreene specifinosti, deli na manje delove koji su reprezentativni u toj meri da se moe govoriti o njihovoj homogenosti. Kriterijumi segmentacije: * ekonomski kriterijum (dohodak graana) * geografski kriterijumi - gue naseljeni prostori - vei gradski centri - tzv. trine nie * demografski kriterijumi - pol, starosna dob, porodino stanje, obrazovanost, zanimanje
112

 TRINO POZICIONIRANJE ORGANIZACIJE Definicija: Formiranje konkurentske prednosti po kojoj se organizacija razlikuje od drugih istih ili slinih organizacija, kao i jasno predstavljanje te prednosti ciljnim segmentima Za razliku od profitnih, postoji znatan broj neprofitnih organizacija koje se ne moraju trino pozicionirati (socijalne, humanitarne, dravne koje se u potpunosti finansiraju iz budeta i fondova i sl.) Vaniji koraci pri trinom pozicioniranju: * jasno definisanje pozicije
- poetna pozicija nove organizacije - pozicija postojee organizacije na nepokrivenom tritu

merenje (ocena) sadanje pozicije u odnosu na konkurenciju * novo pozicioniranje organizacije - repozicioniranje
* - obezbediti diferentnu prednost u odnosu na konkurente - uiniti prednost poznatom iroj javnosti
113

 Vidovi konkurencije meu neprofitnim organizacijama > Generika konkurencija - konkurencija razliitih oblika razmene koji zadovoljavaju istu potrebu (pozorina predstava, film, knjiga - kulturna potreba) > Konkurencija izmeu istih objekata razmene - film u bioskopu, film na TV i sl. > Konkurencija izmeu organizacija koje vre razmenu istih vrsta usluga - pozorite 1 u odnosu na pozorite 2, 3... - biblioteka 1 u odnosu na biblioteku 2, 3....
114

 PRIMENA INSTRUMENATA MARKETING MIKSA U NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA

INSTRUMENTI: USLUGA, CENA, DISTRIBUCIJA, PROMOCIJA USLUGE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA

Opta definicija usluga: Sve aktivnosti neopipljivog karaktera koje rezultiraju odreenim koristima, odnosno koje razreavaju odreeni problem korisnika, a koje je korisnik spreman direktno ili indirektno da plati Definicija usluga neprofitnih organizacija: Sve aktivnosti, preteno neopipljivog karaktera, koje rezultiraju odreenim koristima, odnosno koje razreavaju odreenu potrebu ili problem korisnika, a koje korisnik plaa direktno ili indirektno, u punom ili povlaenom iznosu, ili ih uopte i ne plaa
115

 VANIJA OBELEJA NEPROFITNIH USLUGA

> neopipljivost * ni jedna usluga se ne moe fiziki opipati * moe se samo osetiti vea ili manja korisnost usluge - meutim, postoje i usluge sa opipljivim elementima > nedeljivost proizvodnje i korienja * istovremenost proizvodnje i pruanja usluga * podrazumeva nunost fizike prisutnosti korisnika - tehnologija moe da iskljui fiziku prisutnost korisnika > heterogenost * raznolikost strukture usluga (raznolikost subjekata) * raznolikost nivoa kvaliteta istih usluga * raznolikost svrhe - smisla pruanja usluga
116

> nezadrivost

 VRSTE NEPROFITNIH USLUGA (PREMA VANIJIM TIP KORISNIKA * usluge licima (individualne i grupne) * usluge institucijama RADNA INTENZIVNOST * radno intenzivne (dominantno uee ljudskog faktora) * kapitalno intenzivne (uz korienje odgovarajue tehnologije) STEPEN PERCEPCIJE OPIPLJIVOSTI * niska percepcija i visoka percepcija NAIN UKLJUENOSTI KORISNIKA * fizika ukljuenost * intelektualna i emotivna ukljuenost * kombinovana ukljuenost STEPEN UKLJUENOSTI KORISNIKA * visok i nizak stepen KVALIFIKACIJA PRUAOCA USLUGA * jednostavne, rutinske i profesionalne usluge
117

KRITERIJUMIMA)

 CENE NEPROFITNIH USLUGA

CILJEVI POLITIKE CENA NEPROFITNIH USLUGA

* * * *

pokrivanje trokova poslovanja - procesa razmene maksimiziranje broja korisnika usluga (nie cene) uspostavljanje socijalne pravinosti maksimiziranje dobiti (prikupljanje priloga)

SPECIFINOSTI CENA NEPROFITNIH USLUGA

* usluga ima cenu koju u potpunosti plaa korisnik * usluga ima cenu, ali korisnik plaa samo njen deo * usluga ima cenu, ali se njen iznos plaa indirektno (iz dravnog budeta - osnovno i srednje obrazovanje i dr.) * usluga ima cenu, ali je korisnik uopte ne plaa
118

 CENOVNE STRATEGIJE

> Trokovno orijentisana strategija * cilj strategije je da se u potpunosti pokriju svi trokovi * strategija trokovi - minus - iznos cene usluga manji je od trokova (budet) > Strategija orijentisana na tranju * bazira se na vrednosti koju usluga ima za korisnike > Strategija orijentisana na konkurenciju * zasniva se na cenovnim parametrima konkurenata * cena moe biti: - ista - via - nia

119

> Strategija ekskluzivnih cena * primenjuje se kod usluga koje su: - prvi put prikazane na tritu - tretirane kao posebno vane za odreene klijente - dostupne bogatijim klijentima - profitabilne i omoguavaju veu zaradu (monopol) > Strategija penetracionih cena * odnosi se na nove usluge * cilj je da se novoj usluzi odredi nia - damping cena * ovom strategijom postie se vea konkurentnost * najee se primenjuje kada se eli obezbediti: - vea i dugoronija zainteresovanost korisnika - spreavanje ireg prodora konkurenata na trite - vea dostupnost usluga irim segmentima tranje
120

 VRSTE CENA NEPROFITNIH USLUGA

> puna cena kotanja - ukljueni svi trokovi organizacije > diferencirana cena - razliite cene za pojedine korisnike usluga > nepotpuna cena - razliku do pune cene alimentira drava > diskriminaciona cena - cena koja se odreuje na bazi vremena i naina plaanja, pozicije mesta i sl.

121

 DISTRIBUCIJA NEPROFITNIH USLUGA Pod distribucijom usluga podrazumeva se reavanje problema njihove dostupnosti potencijalnim korisnicima Distribucija nije isto to i prodaja Visok nivo zastupljenosti direktne distribucije neprofitnih usluga Tri osnovna vida distribucije usluga * jednostavna distribucija - jedno distributivno mesto * umreena distribucija - vei broj distributivnih centara * informatika - internet distribucija (npr. studije na daljinu)

122

 PROMOCIJA NEPROFITNIH USLUGA Definicija: Pod promocijom se podrazumeva skup aktivnosti kojima se vri emitovanje razliitih informacija od strane organizacije u eksterno okruenje Kljuni ciljevi promocije: * formiranje pozitivnog stava kod potencijalnih korisnika * transfer potencijalnih u stvarne korisnike usluga Vanija pravila promocije neprofitnih usluga: * treba da doprinese to boljem razumevanju koristi usluga * treba da obea samo ono to se stvarno moe pruiti klijentima * efikasno upravljati usmenom komunikacijom (prenosom iskust.) * promocija mora prvenstveno imati institucionalni karakter, to znai da se prvo promovie organizacija pa potom usluga 123
Usmena komunikacija predstavlja najefikasniji vid promocije i

 VIDOVI PRODAJE NEPROFITNIH USLUGA Direktna prodaja * Vri se preko: - oglaavanja - linog kontakta zaposlenih sa potencijalnim korisnicima - volontera koji su lojalni organizaciji Indirektna prodaja * prodaja preko posrednika - retko je zastupljena u neprofitnom sektoru
124

 KONTROLA NEPROFITNOG MARKETINGA Ovo je poslednja faza u primeni marketing procesa Kontrola predstavlja kontinuirano praenje strukture i dinamike marketing sistema, iji je zadatak da se sve marketinke aktivnosti to bolje usmeravaju prema konkretnim - planiranim ciljevima Koriste se dve osnovne marketing kontrole: * kontrola marketinkih odluka - strategijska kontrola * kontrola marketinkih aktivnosti - efikasnosti marketinga Kontrola mora biti u vrstoj sprezi s planiranjem u organizaciji Kontrola mora biti isplanirana i zasnovana na primeni odgovarajuih standarda - normativa
125