Monetarna ekonomija

I Uvodna razmatranja (Geneza savremenog novca) II Finansijski sistem i finansijska trita (FS, FT i Novac i kamatne stope), III Centralno bankarstvo i sprovoenje monetarne politike (NM i drugi MA, Osnove centralnog bankarstva, MP, Sprovoenje MP i Strategije MP)

IV Monetarna teorija (Razvoj

monetarne misli, Tranja novca, Transmisioni mehanizmi u MT, Novac i inflacija)

V Meunarodne finansije i monetarna politika (Meunarodni

finansijski sistem i devizno trite).

1. Pojam i karakteristike novca

Denizet osnova nae nemoi lei u slabom poznavanju monetarnih fenomena. Sofokle *Antigona* *Jer neto gore od novca ljudski duh nije izmislio. On prevre drave i goni ljude iz kua; Uei zlu menja misli u ljude; On navodi ljude na svaku podlost i ini ih kadrim za svako bezbono delo.*

Nastavak

Bogat ovek moe sebi priutiti sve, osim savesti. Pohlepa je vena. Zlato je isto i u prljavoj kesi. Ljudi se dive hrabrosti, talentu, dobroti, velikim zadacima i iskuenjima, ali ne cene nita osim novca (A.Bek). Novac je kao bilo koji drugi virus, kad jednom pokvari duu onog kome pripada, odlazi u potragu za sveom krvlju (Karlos Ruiz Safon)

Nastavak

Novac koji ovek ima jeste oruje slobode. Novac za kojim ovek tri jeste oruje ropstva. (..Ruso). Novcem se mogu stei prijatelji, ali lani (Erasmo Roterdamski). Novac je krupna stvar koja ljude ini sitnim (ekspir). Stvarno merilo vaeg bogatstva je koliko biste vredeli kad bi izgubili sav va novac.

Karakteristike novca

Drutvena pojava, Istorijska pojava (Herodot), Kulturna pojava i Ekonomska pojava. Latinska re pecunia bogatstvo Dohodak novac

2. Poreklo i sutina novca

prost ili stuajan (X robe A = Y robe B); Roba A-aktivan (relativni)oblik Roba B-pasivan oblik-oblik ekvivalenta. potpun ili razvijen, gde je X robe A = Y robe B, Z robe C, V robe D. opti oblik, X robe A, Y robe B, Z robe C = V robe D. novani oblik , X robe A, Y robe B, Z robe C = V novane robe D. (zlato).

3. Razvojne faze novca

Metalni novac; Novanice; iralni novac Elektronski novac.

4.Metalni novac

Pensatorno plaanje - novane jedinice dobijale su imena na osnovu naziva teinskih jedinica ( funta-453,592 gr), rublja, talir,

Tipovi finoe

Francuski: 900/1000 Au i 100/1000 Cu, i Engleski 11/12 Au i 1/12 Cu. Krivotvorenje novca (Polikrat,540.g.p.n.e.) Numeriko plaanje-odvajanje novane jedinice od novane supstance

Uzroci nastanka numerikog plaanja uvoenje stranog novca kod manje razvijenih naroda, plemenitiji metal potiskuje manje plemenite metale iz funkcije novca, krivotvorenje novca od strane vladara.

5.Novanice

Problemi sa metalnim novcem (sitni i krupni komadi, transport, habanje), Londonski zlatari-izdavanje priznanica, Potvrde-certifikati, Obveznice, Privilegovane banke-banknote Kaza di Sant Djoro u enovi, koja je osnovana 1407.godine (prva banka).

6. iralni novac

iralni (depozitni, skripturalni) novac ima slinu genezu kao i pojava banknota, Banka odobrava odreene iznose svojim klijentima u baninim knjigama, Banka vri funkciju platnog prometa, ali i blagajniku funkciju,

Nastavak

iralni novac predstavlja kratkorona novana potraivanja koja banka stvara u svojim poslovnim knjigama prema samoj sebi putem odobravanja kredita komitentima. Likvidnost banke (ogranienje)

7. Elektronski novac

Razvoj informacione tehnologije, specifina "monetarna informacija" koja se putem elektronskih impulsa momentalno ("u realnom vremenu") prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja . Kreditne i debitne kartice

Faktori razvoja elektronskog bankarstva u SAD.

1. visok nivo razvoja specijalizovane kompjuterske tehnologije; 2. sloena finansijska struktura sa; i 3. finansijska deregulacija u finansijskom sektoru.

Podsistemi elektronskog bankarstva

1. bankomati (Automated Teller Machines ATM); 2. elektronski transfer sredstava na mestu prodaje (Electronic Fund Transfer/Point of Sale - EFT/POS); 3. domae (kuno) bankarstvo; i 4. automatske klirinke kue (Automated Clearing House ACH)

8.Vrste novca
Robni novac (commodity money )koljke, duvan, viski, zlatni novac Dekretni (fiat money) ili papirni novac

9. Robni novac

Kriterijumi koje roba mora da ispuni da bi bila novac:

1. da moe lako da se standardizuje, 2. da je iroko prihvaena, 3. da je deljiva, 4. da lako moe da se uva i 5.da ne moe brzo da se pokvari.

10. Novani sistemi

Sistem paralelnog vaenja, Bimetalistiki sistem, Monometalistiki sistem

Sistem paralelnog vaenja

Paralelno funkcioniu i zlatni i srebrni novac Odos izmeu njih nije bio zakonski odreen Pri svakom susretu ponude i tranje formiran je drugaiji odnos.

Bimetalistiki sistem

Paralelno funkcioniu i zlatni i srebrni novac, Zakonski je ovaj odnos utvren V.Britanije 1798., SAD-1834. 1: 15, 1:15,5 1:16 Greamov zakon

11. Monometalistiki sistem

Sistem zlatnog vaenja sa opticajem zlatnika, Sistem zlatnih poluga i zlatnih deviza, Sistem slobodnog vaenja-papirna valuta

Sistem zlatnog vaenja sa opticajem zlatnika

Potpuna sloboda kovanja novca i pretapanja zlatnika Potpuna sloboda uvoza i izvoza zlata Novanice su bile 100% zamenljive za zlato. Prestaje da vai sa poetkom I svetskog rata.

Sistem zlatnih poluga

Modifikovan sistem zlatnog vaenja, Vai u unutranjem prometu, Vai izmeu dva svetska rata, 35% pokrie (25% u zlatu, 10% u devizama) Jugoslavija 1 poluga = 200.000 dinara 1.500 dinara prosena plata (133 meseca, 11 godina)

Sistem zlatnih deviza

funkcionie paralelno sa prethodnim sistemom, odnosi se na meunarodna plaanja. CB za uvoz izdaje devize, a naplauje ih pri izvozu roba. Ako ima vie izdatih zlatnih deviza, razliku konvertuje i isplauje u zlatu, i obrnuto. Kraj zlatnog vaenja vezuje se za poetak II svetskog rata.

12. Dekretni ili papirni novac

Puno vaenje poinje 1971.godine. Papirni novac je novanica sa prisilnim teajem, tj. kursom. Papirni novac je zakonsko sredstvo plaanja u jednoj zemlji, Zlatni novac se promee zato to ima vrednost, dok papirni novac ima vrednost zato to se promee,

Nastavak

Papirni novac ima tano utvrenu formu i nominalu, ali je bez ikakve unutranje vrednosti, Kupovna snaga novca, Izvan granica nacionalne ekonomije papirni novac prestaje da funkcionie. ekovi, trajni nalozi, hakeri.

13. Funkcije novca

Funkcije zlatnog novca: novac kao mera vrednosti, kao prometno sredstvo, kao plateno sredstvo, kao sredstvo zgrtanja blaga i kao svetski novac (opte plateno sredstvo, opte kupovno sredstvo, apsolutno ovaploenje drutvenog bogatstva).

Funkcije bilo kog novca

funkcija sredstva razmene (frizer trampa), obraunska jedinice (novac je merilo vrednosti) Izraunavanje broja cena u jednoj privredi gde postoi N roba vri se pomou sledee formule N (N-1) : 2. Npr. ako u privredi postoji 50 roba, broj cena e biti ( 50 (50 1):2 = 2.450 : 2 = 1.225 (5.000 roba = 12.497.500 cena) funkcija uvara vrednosti - prenoenje kupovne snage iz sadanjosti u budunost.

14. Pojam i karakteristike finansijskog sistema

Finansijski sistem Monetarni sistem Fiskalni sistem

Finansijski sistem predstavlja: skup finansijskih tokova, institucija i instrumenata,

Elementi finansijskog sistema:

1) finansijska tednja 2) tokovi transferisanja tednje; 3) finansijske institucije i 4) finansijska trita.

Karakteristike FS

to je privreda razvijenija, razueniji je i efikasniji FS, U razvijenim privredama dominira finansijska nad realnom sferom, dok je u ostalim zemljama obrnuto. Finansijski sistem odlikuje velika adaptibilnost.

Hong Kong

2007.godine 90% svog BDPa stvorio je u sektoru usluga, a svega 9% u industriji. U ZuT osnovnu polugu finansijskog sistema ini bankarska industrija. Meutim, dolazi i do osnivanja i funkcionisanja FT,

Razvojene faze FT:

trite novca, devizno trite, trite dravnih obveznica i trite akcija i obveznica iji su emitenti preduzea.

Funkcije finansijskog sistema:

mobilizacija i koncentracija slobodnih finansijskih sredstava; efikasna i racionalna alokacija prikupljenih sredstava u najprofitabilnije projekte i predstavlja finansijski servis privrede i graana,

15. Vrste finansijskih sistema

Hellwig naglaava da

posmatrano sa stanovita siromane teorijske perspektive, finansiranje od strane banaka je superiorniji nain finansiranja u odnosu na direktno finansiranje putem trita,

Boot i Thaker

smatraju da e se optimalan finansijski sistem razvijati u pravcu bankarskog finansiranja, ako zajmoprimci imaju relativno lou kreditnu reputaciju, odnosno u pravcu razvoja finansiranja preko trita kapitala, ako zajmoprimci imaju relativno dobar kreditni rejting.

Trino orijentisani finansijski sistemi

FT su dobro razvijena, U finansijskoj industriji zastupljena je snana konkurencija, gde posebno mesto pripada institucionalnim investitorima, Zasniva se na striktnoj podeli funkcija komercijalnih banaka (centralna banka) i investicionih banaka (SEC), - mnogo je liberalnija finansijska regulacija, nego li u bankarsko orijentisanim sistemima.

Nastavak

Podstie se proces privatizacije dravnih preduzea, Uklanjanja se dravna kontrola nad industrijom i trgovinom, Razvijeno TK nudi znaajne domaaje u disciplinovanju menadmenta firmi. FT su vrlo pogodna za privlaenje stranih investicija, tj. nedostajueg kapitala.

Bankarsko orijentisani finansijski sistemi

Univerzalna banka je kljuna institucija, Jako je prisutna dravna regulativa, Centralna banka zauzima najznaajnije mesto u monetarnom sistemu zemlje, Banke raspolau akcijama preduzea, osnovni izvor eksternog finansiranja preduzea su bankarski krediti. Od 80-ih prisutna je konvergencija FS.

16. Indikatori razvijenosti finansijskih sistema

Dostignuti nivo direktnog finansiranja privrede, Razvijenost sekundarnog trita kapitala, Raznovrsnost finansijskih institucija, Struktura novane mase, Odnos novane mase prema nominalnom DP, odnosno obimu ek. transakcija, Goldsmitov sintetiki pokazatelj (V.Britanija-1.70, SAD-1.25, Franc.- 0.65).

17.Finansijski sistemi ZUT

Tranzicija : nije slobodno izabrana solucija njihovog daljeg razvoja, ve nuna posledica uruavanja sistema koji vie nije mogao da funkcionie, prelaz iz monistikog u pluralistiko drutvo, iz zatvorenog u otvoreno drutvo, iz politikog u ekonomsko drutvo, iz partijske u pravnu dravu, sa "svesnog u spontani poredak", sa planske privrede na trinu privredu.

Finansijski sistemi u ZUTnastavak

Prelazak sa monobankarskog na multibankarski sistem, Naglaen problem loih zajmova, Regulacije bankarskog sektora je prilino homogena,

Reforma svetske fin. arhitekture: trilema za otvorene privrede

Reforma svetske finansijske arhitekture
Trilema za otvorene privrede
Stabilnost deviznog kursa

pit a

la

Va or db io tn lu

Autonomija Fleksibilni devizni kurs Slobodno monetarne politike kretanje kapitala

Ko ntr ola

ka

Opredeljenje za bilo koji model finansijskog sistema determinie:

vrste finansijskih institucija koje e biti ustanovljene, dizajn regulatornog i supervizorskog sistema, kakvu e ulogu imati vladina politika u procesima, stabilizacije i kontrole finansijskog sistema.

Trite kapitala

Izaziva negativne efekte sve dotle dok predstavlja samo "kockarnicu, Ima mnogo vee probleme sa asimetrinim informacijama u odnosu na banke, Razvoj trita kapitala u zemljama u tranziciji ima dosta neujednaen karakter, osiguranje depozita (SAD-250-000$ (100.000),EU-50.000 (20.000), Srbija-50.000 (3.000), Bank runs, Poloaj centralne banke.

Pravci reforme FS u ZUT

1) vrena je reforma postojeih finansijskih institucija (banaka); 2) dolo je do osnivanja novih finansijskih institucija (investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajua drutva) i 3) dolazi do osnivanja trita kapitala.

18. Finansijske krize i ukupna ekonomska aktivnost

Finansijske krize nastaju kada postoji poremeaj u finansijskom sistemu, to dovodi do veoma velikog poveanje negativne selekcije i problema moralnog hazarda na FT. SAD su imale dugu istoriju bankarskih i finansijskih kriza na svakih 20. godina , u XIX i ranom XX veku, tj. 1819. 1837. 1857. 1873. 1884. 1893. 1907. i 1930-1933.

Faktori koji izazivaju finansijske krize

1. Poveanje kamatnih stopa, 2. Poveanje neizvesnostinesigurnosti, 3. Uticaj trita efekata na bilans uspeha preduzea, 4. Problemi u bankarskom sektoru, 5. Budetski deficit.

Poveanje kamatnih stopa

Pojedinci i firme sa rizinijim investicionim projektima, su upravo oni koji su spremni da plate vee kamatne stope. Tranja za kreditima i Dotok novca K.S. manje je verovatno da e krediti sa dobrim i malim rizicima biti odobreni. Nepovoljna selekcija , Zajmodavci nee eleti da daju kredite. Krediti Investicije Ekonomska aktivnost

Poveanje neizvesnosti (nesigurnosti )

Nastaje zbog greaka vane finansijske ili nefinansijske institucije, recesije ili berzanskog kraha, Zajmodavci mogu tee da naprave razliku izmeu rizika dobrih i loih kredita Kreditiranje , Investicije Ekonomska aktivnost .

Uticaj trita efekata na bilans uspeha preduzea

Trite efekata Pogoranje rezultata iskazanih u bilansu uspeha firme Vrednost neto imovine firme zbog pada cena akcija.

Problemi u bankarskom sektoru

Zavrni raun PB Kreditni potencijal banke Kreditiranje , Investicije Ekonomska aktivnost . Zavrni raun Bankrotstvo banke Strah i panika na tritu Zaraza ak i zdravih banaka Bank runs

Budetski deficit

U zemljama sa novonastalim tritima (Argentina, Brazil, Turska) vladini fiskalni debalansi mogu da stvore strah da vlada nee oduiti svoj dug. Vlada nailazi na smetnje pri prodaji svojih obveznica. Kriza deviznog kursa, Investitori izvlae svoj novac iz zemlje.

19. Finansijske krize u SAD-u

Veina finansijskih kriza u SAD poele su sa: - pogoranjem bankarskih zavrnih rauna, - velikim poveanjem kamatnih stopa, - zbog preteranog opadanja trita efekata, i - zbog poveanja nesigurnosti i propasti krupnih finansijskih i nefinansijskih firmi: The Ohio Life Insurance & Trust company 1857.g., The Northern Pacific Railroad 1873.g., Grant & Ward 1884.g., Banka Sjedinjenih Americkih drava, 1930.g

Nastavak

Ukoliko bi ekonomija krenula nanie, cene Dunika deflacija, dodatni pad cena neto imovina preduzea Prezaduenost Najkrupnija finansijska kriza, koja je imala deflaciju duga, bila je Great Depression (Velika ekonomska kriza), to je najvea i najgora kriza u istoriji SAD-a.

20. Finansijske krize u zemljama u razvoju

Najdramatinije krize bile su:

u Meksiku, koja je poela decembra 1994.g., u Istonoj Aziji (Tajland, Malezija,

Indonezija, Filipini i Juna Koreja)

1997.g. i Argentinska kriza, u periodu 20012002.godina

Nastavak

Zbog razliitih institucionalnih karakteristika trita duga u ovim zemljama, sled dogaaja kriza u Meksiku, Istonoj Aziji i Argentini, je drugaiji od onog koji se dogodio u SAD u 19tom i 20-tom veku.

Meksiko i Istona Azija

pogoranje zavrnih rauna banaka zbog poveanja gubitaka kod zajmova. deregulacija FT u ovim zemljama poetkom 90-ih godina XX, kreditni bum, zbog slabog nadzora banaka i zbog nedostatka ekspertize za skeniranje i monitoring bankarskih zahteva od strane banaka nastaje problem loih zajmova.

Argentina
pogoranje zavrnih rauna banaka, Argentina je imala dobar sistem supervizije, kreditni bum se nije dogodio pre krize, fiskalni problemi Arg.vlade,

Nastavak

Argentinska vlada je prisilila banke da apsorbuju velike iznose vladinog duga Cena duga zavrni rauni ekonomska aktivnost drugi vaan faktor finansijske krize u meksikoj i argentinskoj krizi (ali ne i u krizi u Istonoj Aziji) je poveanje

inostranih kamatnih stopa (FED).

Nastavak

pad berzi i poveanje nesigurnosti uslovili su i doprineli eksploziji kriza u Meksiku (politika kriza), Tajlandu, Junoj Koreji(veliki gubici u firmama) i Argentini (narastajua recesija). Ba tada, dogodile su se brojne pekulativne radnje na deviznim tritima, Dolazi do devalvacije valuta, Dolazi do rasta stvarne i oekivane inflacije, Nezaposlenost i siromatvo su tokom ovih kriza dramatino poveani.

21.Savremena svetska finansijska kriza (2007.- 2009.)

najgora posle Velike depresije. Poetni okida je pucanje mehura na tritu nekretnina (housing bubble) u SAD-u 2005.-2006.godine. Povoljni hipotekarni krediti i rastui trend cena nekretnina ohrabrivali su graane da se zaduuju i kupuju kue.

U periodu od 2002.-2006.godine ogromne koliine stranog novca su se slile u SAD iz rastuih azijskih ekonomija i zemalja proizvoaa nafte. Fed vodi politiku jeftinog novca (u prediodu od 2000.-2003. referentna stopa je sniena sa 6,5% na samo 1%), tako da je to doprinelo stvaranju vrlo povoljnih kreditnih uslova. Zajmove razliitih vrsta (hipotekarni, kreditne kartice, zajmovi za kupovinu automobila) bilo je lako uzeti,

Dok je kreditni mehur stvaran FS se razvijao i postajao sve vie fragilan (sklon lomovima). Kreatori EP nisu prepoznali rastui uticaj finansijskih institucija, kao to su investicione banke i hed fondovi (ove institucije poznate su i pod nazivom bankarski sistem u senci (shadow banking system). za ove institucije nije vaila ista regulativa kao za banke, (tu je klju za nastanak krize)

Izmeu 1997. i 2006.godine cena tipine amerike kue porasla je za 124%. Tokom 2004.godine prosena cena kue bila je etiri puta vea od prosenog prihoda domainstva, dok je 2006.godine ovaj racio iznosio 4,6. Meutim, od sredine 2006.godine do septembra 2008.godine cene nekretnina su opale za vie od 20%, dok su kamatne stope na tritu beleile rast. U 2008.godini 2,3 miliona ugovora je raskinuto i pokrenuta je procedura prinudne naplate, tj. oduzimanja kua, to je za 81% vie u odnosu na 2007.godinu.

Jedan od faktora koji je doprineo nastanku ove krize je i godinama prisutna deregulacija, koja je otpoela 80-ih godina XX veka sa pojavom finansijskih inovacija. Od tada kree pobedonosni put bankarskog sitema u senci i trita finansijskih derivata (fjuersa, opcija) samoregulacija. Ukupan promet na ovim tritima juna 2008.godine dostigao je 683 milijarde dolara. Voren Bafet (Warren Buffett) je za derivate rekao da oni predstavljaju finansijsko oruje za masovno unitenje.

Porast prezaduenosti domainstava je bio fascinantan. Uee hipotekarnih zajmova u BDP-u poveano se sa 46% tokom 90-ih godina XX veka na 73% tokom 2008.godine, tako da je dostiglo 10,5 biliona dolara. 1981.godine uee privatnog duga u SAD-u iznosilo je 123% BDP-a, da bi u treem kvartalu 2008.godine dostiglo 290%. Od 2004-2007.godine pet vodeih investicionih banaka u SAD-u znaajno su poveale svoj finansijski leverid, (2007. odobreno hipotekarnih zajmova u iznosu od 4.100 milijarde dolara, to predstavlja oko 30% nominalnog BDP-a SAD-a.

Rezultat je bio sledei:

investiciona banka Lehman Brothers je likvidirana, Bear Stearns i Merrill Lynch su prodate, dok su Goldman Sachs i Morgan Stanley transformisani u komercijalne banke, tako da je za njih od tada vaila druga regulativa.

Mehur robnih cena

nastao je nakon pucanja balona nekretnina. Od 2007. do 2008.godine cene nafte su skoro utrostruene, sa 50$ na 140$ po barelu. Dolazi do usporavanja ekonomskog rasta zemalja uvoznica nafte i do enormnog rasta bogatstva zemalja proizvoaa nafte.

Drugaija miljenja egipatski ekonomista Samir Amin

uzroke krize trai u sistemskoj krizi kapitalizma. ova kriza poinje 70-ih godina XX veka, od kada se belei konstantno opadanje stope rasta realnog BDP-a u zapadnim ekonomijama. Na taj nain ostaje neupoljen rastui viak kapitala u realnoj ekonomiji. Izlaz se pronalazi u investicijama na finansijskim tritima, koje su mnogo profitabilnije od investicija u proizvodnju. Na ovaj nain dolazi do stvaranja finansijskog mehura, to predstavlja znaajan uzrok finansijske krize.

Ova kriza smanjila je bogatstvo amerikanaca za vie od . Do kraja novembra 2008.godine jedan od najznaajnijih indeksa Njujorke berze S&P 500 smanjen je za 45%. Ukupna aktiva penzionih fondova pala je za 22%, od 10,3 biliona dolara na 8 biliona.

Procenjuje se da je ukupno bogatstvo amerikih graana po svim osnovama smanjeno za 14.000 milijarde dolara. U ovakvim uslovima ameriki Fed je od zajmodavca u krajnjoj instanci postao jedini zajmodavac, jer odobrena pomo je premaila 1.300 milijarde dolara. Referentana stopa je smanjena na 0,25%.

Kriza se vrlo brzo prenela i na ostale zemlje. Dolo je do propasti mnogih evropskih banaka, pada svih berzanskih indeksa i znaajnog smanjenja trine vrednosti akcija i roba. U prvom kvartalu 2009.godine godinja stopa smanjenja BDP-a u Nemakoj je bila 14,4%, Japanu 15,2%, Velikoj Britaniji 7,4%, Letoniji 18%, evro zoni 9,8% i Meksiku 21,5%. U ovom periodu stopa nezaposlenosti u SAD-u dostigla je 10,2%.

Ubrizgane su velike koliine novca u finansijske sisteme. Brojne ZUT bile su prinuene da trae pomo od MMF-a. Ovoliko upumpavanje novca vreno je zbog bojazni od pojave deflatorne spirale, Tokom poslednjeg kvartala 2008.godine centralne banke su kroz kupovinu dravnih obveznica emitovale 2.500 milijarde dolara. Ovo je bila najvea finansijska injekcija i najvea akcija monetarne politike u svetskoj istoriji.

Nobelovac Jozef Stiglic (Joseph Stiglitz) napominje da se mora izvriti smanjenje leverida finansijskih institucija i da se razgranii aktivnost komercijalnih od investicionih banaka. Pol Krugman (Paul Krugman), takoe nobelovac, smatra da regulativa koja vai za banke treba da vai i za institucije sline bankama.

Razvoj monetarne misli

period klasine i neoklasine kvantitativne teorije novca period kejnzijanske revolucije od 30-ih godina XX veka period monetaristike kontrarevolucije kvantitativne teorije novca tokom 60-ih godina

Nastavak

period polarizacije monetarista i nemonetarista u periodu izmedju 50-ih i sredine 70-ih godina period nove kontrarevolucije kejnzijanaca od sredine 70-h do poetka 80-ih godina period znaajnog pribliavanja monetarizma i fiskalizma.

4. Kvantitativna teorija novca u radovima klasiara i Fiera

Klasina gradjanska ekonomija, Bez obzira kolika koliina robe bude ponudjena na tritu, ona e biti prodata za onu sumu novca koja se nalazi na tritu kao tranja, kao i obrnuto; U sluaju poveane koliine roba, a nepromenjene koliine novca, roba e se prodavati po niim cenama, a u sluaju poveane koliine novca i nepromenjene koliine roba, iste e se prodavati po viim cenama.

N R

Predstavnici klasine graanske teorije

Don Stjuart Mil- nema nieg sutinski beznaajnijeg u ekonomiji od novca, osim to tedi vreme i trud. Dejvid Hjum- ako se koliina roba u nekoj nacionalnoj ekonomiji povea, a koliina novca ostane ista, onda e doi do pada cena i porasta kupovne snage novca, i obrnuto. Dejvid Rikardo-vrednost novca tretira kao i vrednost ostalih roba. N = C x R C = N/R

MV PT

Irving Fier

Kupovna snaga novca (The Purchasing Power of Money) 1911.g. MV = PT MV + M1V1 = PT Krajnji zakljuak Fiera je da su cene zavisno promenljiva veliina dok su novac i roba nezavisno promenljive varijable.

6. Kembridka varijanta i reformulisana k.t.n.

Maral svoju panju usmerava na brzinu opticaja novca, To je odnos izmedju utroenog i neutroenog dela dohotka (kamatna stopa i stopa marginalne efikasnosti kapitalaprofitna stopa). koeficijent k =1/v P = M/kR

Kejnz

Kejnz- sve dok postoji nezaposlenost, zaposlenost e se menjati u istoj srazmeri s koliinom novca, a kada postoji puna zaposlenost, cene e se menjati u istoj srazmeri s koliinom novca. n = p (k + rk1)

Shvatanja Miltona Fridmana

Imovinski pristup, Novac je samo jedan oblik aktive, Oblici imovine: 1) gotovina, 2) akcije, 3) obveznice, 4) fizika dobra i 5) ljudski kapital. Strukturu imovine zavisi od ukupnog obima imovine i stope prinosa svakog od oblika aktive.

7. Kritike kvantitativne teorije novca

Statika i mehanika teorija, Nogaro dopuniti je zakonom ponude i tranje Aftalion - brzina novca igra veoma vanu ulogu u odnosima novca i cena; kasnije tvrdi da cene ne zavise od promena u koliini novca, ve obrnuto, Marks - istie da nisu cene visoke ili niske zato to je vie ili manje novca u opticaju, ve vie ili manje novca optie zato to su cene visoke ili niske.