Monetarna ekonomija

I Uvodna razmatranja (Geneza savremenog novca) II Finansijski sistem i finansijska tržišta (FS, FT i Novac i kamatne stope), III Centralno bankarstvo i sprovođenje monetarne politike (NM i drugi MA, Osnove centralnog bankarstva, MP, SprovoĎenje MP i Strategije MP)

IV Monetarna teorija (Razvoj
monetarne misli, Traţnja novca, Transmisioni mehanizmi u MT, Novac i inflacija)

V Međunarodne finansije i monetarna politika (MeĎunarodni
finansijski sistem i devizno trţište).

1. Pojam i karakteristike novca

    

Denizet “osnova naše nemoći leži u slabom poznavanju monetarnih fenomena”. Sofokle *Antigona* *Jer nešto gore od novca ljudski duh nije izmislio. On prevrće države i goni ljude iz kuća; Učeći zlu menja misli u ljude; On navodi ljude na svaku podlost i čini ih kadrim za svako bezbožno delo.*

Nastavak
   

Bogat čovek moţe sebi priuštiti sve, osim savesti. Pohlepa je večna. Zlato je čisto i u prljavoj kesi. Ljudi se dive hrabrosti, talentu, dobroti, velikim zadacima i iskušenjima, ali ne cene ništa osim novca (A.Bek). Novac je kao bilo koji drugi virus, kad jednom pokvari dušu onog kome pripada, odlazi u potragu za sveţom krvlju (Karlos Ruiz Safon)

(Ţ. ali laţni (Erasmo Roterdamski). . Novac je krupna stvar koja ljude čini sitnim (Šekspir). Novac za kojim čovek trči jeste oružje ropstva.Nastavak     Novac koji čovek ima jeste oružje slobode.Ruso).Ţ. Stvarno merilo vašeg bogatstva je koliko biste vredeli kad bi izgubili sav vaš novac. Novcem se mogu steći prijatelji.

Latinska reč pecunia – bogatstvo Dohodak ≠ novac . Kulturna pojava i Ekonomska pojava. Istorijska pojava (Herodot).Karakteristike novca       Društvena pojava.

opšti oblik. novčani oblik . (zlato). Z robe C = V robe D. Poreklo i suština novca       prost ili stučajan (X robe A = Y robe B). . gde je X robe A = Y robe B. Y robe B. potpun ili razvijen. Z robe C = V novčane robe D. Z robe C.2. V robe D. Y robe B. X robe A. Roba A-aktivan (relativni)oblik Roba B-pasivan oblik-oblik ekvivalenta. X robe A.

Razvojne faze novca Metalni novac.3.  .  Novčanice.  Žiralni novac  Elektronski novac.

talir. rublja.novčane jedinice dobijale su imena na osnovu naziva teţinskih jedinica ( funta-453.Metalni novac     Pensatorno plaćanje . .4.592 gr).

e.g. Krivotvorenje novca (Polikrat.n.p.) Numeričko plaćanje-odvajanje novčane jedinice od novčane supstance .Tipovi finoće      Francuski: 900/1000 Au i 100/1000 Cu. i Engleski 11/12 Au i 1/12 Cu.540.

 .  krivotvorenje novca od strane vladara.Uzroci nastanka numeričkog plaćanja uvoĎenje stranog novca kod manje razvijenih naroda.  plemenitiji metal potiskuje manje plemenite metale iz funkcije novca.

koja je osnovana 1407. Potvrde-certifikati. . Privilegovane banke-banknote Kaza di Sant Djorđo u Đenovi. Obveznice. habanje). transport.5. Londonski zlatari-izdavanje priznanica.Novčanice       Problemi sa metalnim novcem (sitni i krupni komadi.godine (prva banka).

Banka vrši funkciju platnog prometa. skripturalni) novac ima sličnu genezu kao i pojava banknota. Ţiralni novac    Ţiralni (depozitni. .6. Banka odobrava određene iznose svojim klijentima u bančinim knjigama. ali i blagajničku funkciju.

Nastavak   Ţiralni novac predstavlja kratkoročna novčana potraživanja koja banka stvara u svojim poslovnim knjigama prema samoj sebi putem odobravanja kredita komitentima. Likvidnost banke (ograničenje) .

7. Elektronski novac    Razvoj informacione tehnologije. Kreditne i debitne kartice . specifična "monetarna informacija" koja se putem elektronskih impulsa momentalno ("u realnom vremenu") prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja .

i 3.    1. složena finansijska struktura sa. . visok nivo razvoja specijalizovane kompjuterske tehnologije.Faktori razvoja elektronskog bankarstva u SAD. 2. finansijska deregulacija u finansijskom sektoru.

3. domaće (kućno) bankarstvo. i 4. automatske klirinške kuće (Automated Clearing House – ACH) .EFT/POS). bankomati (Automated Teller Machines ATM). 2.Podsistemi elektronskog bankarstva     1. elektronski transfer sredstava na mestu prodaje (Electronic Fund Transfer/Point of Sale .

8. zlatni novac  Dekretni (fiat money) ili papirni novac  . viski. duvan.Vrste novca Robni novac (commodity money )školjke.

2. . 3. Robni novac  Kriterijumi koje roba mora da ispuni da bi bila novac:      1. da je deljiva. da lako moţe da se čuva i 5. 4. da je široko prihvaćena. da moţe lako da se standardizuje.9.da ne može brzo da se pokvari.

10. Novčani sistemi Sistem paralelnog vaţenja.  Bimetalistički sistem.  Monometalistički sistem  .

Sistem paralelnog vaţenja    Paralelno funkcionišu i zlatni i srebrni novac Odos izmeĎu njih nije bio zakonski odreĎen Pri svakom susretu ponude i traţnje formiran je drugačiji odnos. .

1:15.5 1:16 Grešamov zakon . 1: 15. SAD-1834..Bimetalistički sistem      Paralelno funkcionišu i zlatni i srebrni novac.Britanije – 1798. Zakonski je ovaj odnos utvrĎen V.

Monometalistički sistem    Sistem zlatnog važenja sa opticajem zlatnika. Sistem zlatnih poluga i zlatnih deviza.11. Sistem slobodnog važenja-papirna valuta .

.Sistem zlatnog važenja sa opticajem zlatnika     Potpuna sloboda kovanja novca i pretapanja zlatnika Potpuna sloboda uvoza i izvoza zlata Novčanice su bile 100% zamenljive za zlato. Prestaje da vaţi sa početkom I svetskog rata.

Sistem zlatnih poluga
   

 

Modifikovan sistem zlatnog vaţenja, Vaţi u unutrašnjem prometu, Vaţi izmeĎu dva svetska rata, 35% pokriće (25% u zlatu, 10% u devizama) Jugoslavija 1 poluga = 200.000 dinara 1.500 dinara prosečna plata (133 meseca, 11 godina)

Sistem zlatnih deviza
  

funkcioniše paralelno sa prethodnim sistemom, odnosi se na meĎunarodna plaćanja. CB za uvoz izdaje devize, a naplaćuje ih pri izvozu roba. Ako ima više izdatih zlatnih deviza, razliku konvertuje i isplaćuje u zlatu, i obrnuto. Kraj zlatnog vaţenja vezuje se za početak II svetskog rata.

12. Dekretni ili papirni novac
   

Puno vaţenje počinje 1971.godine. Papirni novac je novčanica sa prisilnim tečajem, tj. kursom. Papirni novac je zakonsko sredstvo plaćanja u jednoj zemlji, Zlatni novac se promeće zato što ima vrednost, dok papirni novac ima vrednost zato što se promeće,

Nastavak

 

Papirni novac ima tačno utvrĎenu formu i nominalu, ali je bez ikakve unutrašnje vrednosti, Kupovna snaga novca, Izvan granica nacionalne ekonomije papirni novac prestaje da funkcioniše. Čekovi, trajni nalozi, hakeri.

Funkcije novca      Funkcije zlatnog novca: novac kao mera vrednosti. apsolutno ovaplođenje društvenog bogatstva).  . opšte kupovno sredstvo.13. kao sredstvo zgrtanja blaga i kao svetski novac (opšte platežno sredstvo. kao prometno sredstvo. kao platežno sredstvo.

broj cena će biti ( 50 (50 – 1):2 = 2.497. obračunska jedinice (novac je merilo vrednosti) Izračunavanje broja cena u jednoj privredi gde postoi N roba vrši se pomoću sledeće formule N (N-1) : 2.000 roba = 12.Funkcije bilo kog novca     funkcija sredstva razmene (frizer – trampa). Npr. ako u privredi postoji 50 roba.450 : 2 = 1.500 cena) funkcija čuvara vrednosti . .prenošenje kupovne snage iz sadašnjosti u budućnost.225 (5.

Pojam i karakteristike finansijskog sistema Finansijski sistem Monetarni sistem Fiskalni sistem  Finansijski sistem predstavlja: skup finansijskih tokova.  .14. institucija i instrumenata.

 .Elementi finansijskog sistema: 1) finansijska štednja  2) tokovi transferisanja štednje.  3) finansijske institucije i  4) finansijska tržišta.

razuđeniji je i efikasniji FS. U razvijenim privredama dominira finansijska nad realnom sferom.Karakteristike FS    Što je privreda razvijenija. dok je u ostalim zemljama obrnuto. . Finansijski sistem odlikuje velika adaptibilnost.

MeĎutim. a svega 9% u industriji.Hong Kong    2007. dolazi i do osnivanja i funkcionisanja FT. . U ZuT osnovnu polugu finansijskog sistema čini bankarska industrija.godine 90% svog BDPa stvorio je u sektoru usluga.

 devizno tržište.Razvojene faze FT: tržište novca.  tržište državnih obveznica i  tržište akcija i obveznica čiji su emitenti preduzeća.  .

Funkcije finansijskog sistema:    mobilizacija i koncentracija slobodnih finansijskih sredstava. . efikasna i racionalna alokacija prikupljenih sredstava u najprofitabilnije projekte i predstavlja finansijski servis privrede i graĎana.

15. . Vrste finansijskih sistema  Hellwig naglašava da   posmatrano sa stanovišta siromašne teorijske perspektive. finansiranje od strane banaka je superiorniji način finansiranja u odnosu na direktno finansiranje putem trţišta.

odnosno u pravcu razvoja finansiranja preko tržišta kapitala.Boot i Thaker    smatraju da će se optimalan finansijski sistem razvijati u pravcu bankarskog finansiranja. . ako zajmoprimci imaju relativno dobar kreditni rejting. ako zajmoprimci imaju relativno lošu kreditnu reputaciju.

mnogo je liberalnija finansijska regulacija. . gde posebno mesto pripada institucionalnim investitorima. . Zasniva se na striktnoj podeli funkcija komercijalnih banaka (centralna banka) i investicionih banaka (SEC). nego li u bankarsko orijentisanim sistemima.Tržišno orijentisani finansijski sistemi     FT su dobro razvijena. U finansijskoj industriji zastupljena je snažna konkurencija.

Nastavak     Podstiče se proces privatizacije drţavnih preduzeća. FT su vrlo pogodna za privlačenje stranih investicija. . tj. nedostajućeg kapitala. Uklanjanja se državna kontrola nad industrijom i trgovinom. Razvijeno TK nudi značajne domašaje u disciplinovanju menadžmenta firmi.

Centralna banka zauzima najznačajnije mesto u monetarnom sistemu zemlje. osnovni izvor eksternog finansiranja preduzeća su bankarski krediti. Banke raspolaţu akcijama preduzeća. Od 80-ih prisutna je konvergencija FS.Bankarsko orijentisani finansijski sistemi       Univerzalna banka je ključna institucija. Jako je prisutna državna regulativa. .

Struktura novčane mase. Raznovrsnost finansijskih institucija. Franc. . odnosno obimu ek..65).Britanija-1. Razvijenost sekundarnog tržišta kapitala.25. transakcija. Odnos novčane mase prema nominalnom DP.70. Goldsmitov sintetički pokazatelj (V.16. SAD-1. Indikatori razvijenosti finansijskih sistema       Dostignuti nivo direktnog finansiranja privrede.0.

17. sa planske privrede na trţišnu privredu. sa "svesnog u spontani poredak". iz političkog u ekonomsko društvo. već nuţna posledica urušavanja sistema koji više nije mogao da funkcioniše. iz partijske u pravnu drţavu. .Finansijski sistemi ZUT         Tranzicija : nije slobodno izabrana solucija njihovog daljeg razvoja. prelaz iz monističkog u pluralističko društvo. iz zatvorenog u otvoreno društvo.

 Naglašen problem loših zajmova.  .  Regulacije bankarskog sektora je prilično homogena.Finansijski sistemi u ZUTnastavak Prelazak sa monobankarskog na multibankarski sistem.

arhitekture: trilema za otvorene privrede Reforma svetske finansijske “arhitekture” Trilema za otvorene privrede Stabilnost deviznog kursa pit a la Va or db io tn lu Autonomija Fleksibilni devizni kurs Slobodno monetarne politike kretanje kapitala Ko ntr ola ka .Reforma svetske fin.

. stabilizacije i kontrole finansijskog sistema.Opredeljenje za bilo koji model finansijskog sistema determiniše:    vrste finansijskih institucija koje će biti ustanovljene. dizajn regulatornog i supervizorskog sistema. kakvu će ulogu imati vladina politika u procesima.

Bank runs. .000 € (20. Srbija-50.000). Ima mnogo veće probleme sa asimetričnim informacijama u odnosu na banke.Trţište kapitala      Izaziva negativne efekte sve dotle dok predstavlja samo "kockarnicu“.000). Razvoj trţišta kapitala u zemljama u tranziciji ima dosta neujednačen karakter.EU-50.000).000 € (3. osiguranje depozita (SAD-250-000$ (100. Poloţaj centralne banke.

penzioni fondovi. osiguravajuća društva) i 3) dolazi do osnivanja tržišta kapitala. 2) došlo je do osnivanja novih finansijskih institucija (investicioni fondovi. .Pravci reforme FS u ZUT    1) vršena je reforma postojećih finansijskih institucija (banaka).

u XIX i ranom XX veku. 1819. 1873. Finansijske krize i ukupna ekonomska aktivnost   Finansijske krize nastaju kada postoji poremećaj u finansijskom sistemu. 1857. . godina . 1893. i 1930-1933.18. što dovodi do veoma velikog povećanje negativne selekcije i problema moralnog hazarda na FT. 1907. SAD su imale dugu istoriju bankarskih i finansijskih kriza na svakih 20. tj. 1837. 1884.

Povećanje neizvesnostinesigurnosti. 4. 5. . Problemi u bankarskom sektoru.Faktori koji izazivaju finansijske krize      1. 3. Uticaj tržišta efekata na bilans uspeha preduzeća. Povećanje kamatnih stopa. Budžetski deficit. 2.

Krediti ↓ → Investicije ↓ → Ekonomska aktivnost ↓ . → Zajmodavci neće ţeleti da daju kredite. Traţnja za kreditima ↑ i Dotok novca ↓ → K.Povećanje kamatnih stopa      Pojedinci i firme sa rizičnijim investicionim projektima. → Nepovoljna selekcija ↑. su upravo oni koji su spremni da plate veće kamatne stope.S.↑ → manje je verovatno da će krediti sa dobrim i malim rizicima biti odobreni.

Povećanje neizvesnosti (nesigurnosti )    Nastaje zbog grešaka važne finansijske ili nefinansijske institucije. recesije ili berzanskog kraha. . Investicije ↓ Ekonomska aktivnost ↓. → Zajmodavci mogu teže da naprave razliku između rizika dobrih i loših kredita → Kreditiranje ↓.

Uticaj tržišta efekata na bilans uspeha preduzeća Tržište efekata ↓ →  Pogoršanje rezultata iskazanih u bilansu uspeha firme →  Vrednost neto imovine firme ↓ zbog pada cena akcija.  .

Investicije ↓ Ekonomska aktivnost ↓. Završni račun ↓ ↓ → Bankrotstvo banke → Strah i panika na trţištu → Zaraza čak i zdravih banaka → Bank runs .Problemi u bankarskom sektoru    Završni račun PB ↓ → Kreditni potencijal banke ↓ → Kreditiranje ↓.

→ Investitori izvlače svoj novac iz zemlje. . Brazil. → Kriza deviznog kursa. → Vlada nailazi na smetnje pri prodaji svojih obveznica.Budžetski deficit   U zemljama sa novonastalim trţištima (Argentina. Turska) vladini fiskalni debalansi mogu da stvore strah da vlada neće odužiti svoj dug.

1930.zbog povećanja nesigurnosti i propasti krupnih finansijskih i nefinansijskih firmi: The Ohio Life Insurance & Trust company 1857.. Banka Sjedinjenih Americkih država. The Northern Pacific Railroad 1873. Grant & Ward 1884.velikim povećanjem kamatnih stopa.g.g.zbog preteranog opadanja tržišta efekata.19.. i .pogoršanjem bankarskih završnih računa. Finansijske krize u SAD-u          Većina finansijskih kriza u SAD počele su sa: .g. .g . ..

. bila je Great Depression (Velika ekonomska kriza).Nastavak    Ukoliko bi ekonomija krenula naniţe. → dodatni pad cena → neto imovina preduzeća ↓ → Prezaduţenost Najkrupnija finansijska kriza. što je najveća i najgora kriza u istoriji SAD-a. koja je imala deflaciju duga. → cene ↓ ↓ → Duţnička deflacija.

Filipini i Juţna Koreja) 1997. i  Argentinska kriza. Malezija. koja je počela decembra 1994..godina . Finansijske krize u zemljama u razvoju  Najdramatičnije krize bile su: u Meksiku.  Indonezija.g. u periodu 20012002.g.  u Istočnoj Aziji (Tajland.20.

je drugačiji od onog koji se dogodio u SAD u 19tom i 20-tom veku. sled događaja kriza u Meksiku. .Nastavak   Zbog različitih institucionalnih karakteristika trţišta duga u ovim zemljama. Istočnoj Aziji i Argentini.

deregulacija FT u ovim zemljama početkom 90-ih godina XX. kreditni bum. zbog slabog nadzora banaka i zbog nedostatka ekspertize za skeniranje i monitoring bankarskih zahteva od strane banaka nastaje problem loših zajmova. .Meksiko i Istočna Azija     pogoršanje završnih računa banaka zbog povećanja gubitaka kod zajmova.

 kreditni bum se nije dogodio pre krize.vlade.  fiskalni problemi Arg.  .Argentina pogoršanje završnih računa banaka.  Argentina je imala dobar sistem supervizije.

Nastavak    Argentinska vlada je prisilila banke da apsorbuju velike iznose vladinog duga → Cena duga ↓ → završni računi ↓ → ekonomska aktivnost ↓ drugi vaţan faktor finansijske krize u meksičkoj i argentinskoj krizi (ali ne i u krizi u Istočnoj Aziji) je povećanje inostranih kamatnih stopa (FED). .

dogodile su se brojne špekulativne radnje na deviznim tržištima. Tajlandu. Dolazi do rasta stvarne i očekivane inflacije. Juţnoj Koreji(veliki gubici u firmama) i Argentini (narastajuća recesija). Baš tada. Nezaposlenost i siromaštvo su tokom ovih kriza dramatično povećani. .Nastavak      pad berzi i povećanje nesigurnosti uslovili su i doprineli eksploziji kriza u Meksiku (politička kriza). Dolazi do devalvacije valuta.

21. ..-2006.2009. Povoljni hipotekarni krediti i rastući trend cena nekretnina ohrabrivali su graĎane da se zaduţuju i kupuju kuće.Savremena svetska finansijska kriza (2007.)    najgora posle Velike depresije.godine. Početni okidač je pucanje mehura na tržištu nekretnina (housing bubble) u SAD-u 2005.

tako da je to doprinelo stvaranju vrlo povoljnih kreditnih uslova.5% na samo 1%).godine ogromne količine stranog novca su se slile u SAD iz rastućih azijskih ekonomija i zemalja proizvoĎača nafte. Fed vodi politiku jeftinog novca (u prediodu od 2000. Zajmove različitih vrsta (hipotekarni.-2006. referentna stopa je sniţena sa 6. zajmovi za kupovinu automobila) bilo je lako uzeti. .-2003.   U periodu od 2002. kreditne kartice.

(tu je ključ za nastanak krize) .   Dok je kreditni mehur stvaran FS se razvijao i postajao sve više fragilan (sklon lomovima). za ove institucije nije važila ista regulativa kao za banke. kao što su investicione banke i hedž fondovi (ove institucije poznate su i pod nazivom bankarski sistem u senci (shadow banking system). Kreatori EP nisu prepoznali rastući uticaj finansijskih institucija.

3 miliona ugovora je raskinuto i pokrenuta je procedura prinudne naplate. dok je 2006.godinu.godine prosečna cena kuće bila je četiri puta veća od prosečnog prihoda domaćinstva. dok su kamatne stope na trţištu beleţile rast. tj.6. i 2006.    IzmeĎu 1997.godine ovaj racio iznosio 4.godini 2. oduzimanja kuća. U 2008. MeĎutim. Tokom 2004.godine cena tipične američke kuće porasla je za 124%.godine cene nekretnina su opale za više od 20%. .godine do septembra 2008. što je za 81% više u odnosu na 2007. od sredine 2006.

koja je otpočela 80-ih godina XX veka sa pojavom finansijskih inovacija. opcija) samoregulacija. . Ukupan promet na ovim trţištima juna 2008. Od tada kreće pobedonosni put bankarskog sitema u senci i trţišta finansijskih derivata (fjučersa.godine dostigao je 683 milijarde dolara. Voren Bafet (Warren Buffett) je za derivate rekao da oni predstavljaju “finansijsko oružje za masovno uništenje”.    Jedan od faktora koji je doprineo nastanku ove krize je i godinama prisutna deregulacija.

godine učešće privatnog duga u SAD-u iznosilo je 123% BDP-a.godine dostiglo 290%. da bi u trećem kvartalu 2008.5 biliona dolara. što predstavlja oko 30% nominalnog BDP-a SAD-a.100 milijarde dolara. Od 2004-2007. Učešće hipotekarnih zajmova u BDP-u povećano se sa 46% tokom 90-ih godina XX veka na 73% tokom 2008. . (2007.godine. odobreno hipotekarnih zajmova u iznosu od 4. 1981. tako da je dostiglo 10.    Porast prezaduženosti domaćinstava je bio fascinantan.godine pet vodećih investicionih banaka u SAD-u značajno su povećale svoj finansijski leveridž.

Bear Stearns i Merrill Lynch su prodate.Rezultat je bio sledeći:    investiciona banka Lehman Brothers je likvidirana. tako da je za njih od tada vaţila druga regulativa. dok su Goldman Sachs i Morgan Stanley transformisani u komercijalne banke. .

sa 50$ na 140$ po barelu. .Mehur robnih cena    nastao je nakon pucanja balona nekretnina. do 2008. Dolazi do usporavanja ekonomskog rasta zemalja uvoznica nafte i do enormnog rasta bogatstva zemalja proizvoĎača nafte. Od 2007.godine cene nafte su skoro utrostručene.

koje su mnogo profitabilnije od investicija u proizvodnju. . Na ovaj način dolazi do stvaranja finansijskog mehura.Drugačija mišljenja – egipatski ekonomista Samir Amin      uzroke krize traţi u sistemskoj krizi kapitalizma. Na taj način ostaje neupošljen rastući višak kapitala u realnoj ekonomiji. od kada se beleţi konstantno opadanje stope rasta realnog BDP-a u zapadnim ekonomijama. Izlaz se pronalazi u investicijama na finansijskim tržištima. ova kriza počinje 70-ih godina XX veka. što predstavlja značajan uzrok finansijske krize.

godine jedan od najznačajnijih indeksa Njujorške berze S&P 500 smanjen je za 45%. Ukupna aktiva penzionih fondova pala je za 22%.   Ova kriza smanjila je bogatstvo amerikanaca za više od ¼. Do kraja novembra 2008. od 10.3 biliona dolara na 8 biliona. .

  Procenjuje se da je ukupno bogatstvo američkih graĎana po svim osnovama smanjeno za 14.25%. Referentana stopa je smanjena na 0. U ovakvim uslovima američki Fed je od “zajmodavca u krajnjoj instanci” postao “jedini zajmodavac”. jer odobrena pomoć je premašila 1.000 milijarde dolara.300 milijarde dolara. .

godine godišnja stopa smanjenja BDP-a u Nemačkoj je bila 14. Velikoj Britaniji 7.5%. U prvom kvartalu 2009. Došlo je do propasti mnogih evropskih banaka. evro zoni 9.    Kriza se vrlo brzo prenela i na ostale zemlje.4%.2%.8% i Meksiku 21. pada svih berzanskih indeksa i značajnog smanjenja trţišne vrednosti akcija i roba. U ovom periodu stopa nezaposlenosti u SAD-u dostigla je 10.2%. Japanu 15. . Letoniji 18%.4%.

500 milijarde dolara.godine centralne banke su kroz kupovinu drţavnih obveznica emitovale 2. Tokom poslednjeg kvartala 2008. . Ovoliko upumpavanje novca vršeno je zbog bojazni od pojave deflatorne spirale. Brojne ZUT bile su prinuĎene da traže pomoć od MMF-a. Ovo je bila najveća finansijska injekcija i najveća akcija monetarne politike u svetskoj istoriji.     Ubrizgane su velike količine novca u finansijske sisteme.

  Nobelovac Jozef Stiglic (Joseph Stiglitz) napominje da se mora izvršiti smanjenje leveridža finansijskih institucija i da se razgraniči aktivnost komercijalnih od investicionih banaka. . Pol Krugman (Paul Krugman). smatra da regulativa koja vaţi za banke treba da vaţi i za institucije slične bankama. takoĎe nobelovac.

Razvoj monetarne misli    period klasične i neoklasične kvantitativne teorije novca period kejnzijanske revolucije od 30-ih godina XX veka period monetarističke kontrarevolucije kvantitativne teorije novca tokom 60-ih godina .

Nastavak    period polarizacije monetarista i nemonetarista u periodu izmedju 50-ih i sredine 70-ih godina period nove kontrarevolucije kejnzijanaca od sredine 70-h do početka 80-ih godina period značajnog približavanja monetarizma i fiskalizma. .

a u slučaju povećane količine novca i nepromenjene količine roba. a nepromenjene količine novca. ona će biti prodata za onu sumu novca koja se nalazi na tržištu kao tražnja. U slučaju povećane količine roba. Bez obzira kolika količina robe bude ponudjena na tržištu.4. . kao i obrnuto. Kvantitativna teorija novca u radovima klasičara i Fišera    Klasična gradjanska ekonomija. iste će se prodavati po višim cenama. roba će se prodavati po nižim cenama.

a količina novca ostane ista. Dejvid Rikardo-vrednost novca tretira kao i vrednost ostalih roba. Dejvid Hjum. onda će doći do pada cena i porasta kupovne snage novca.C N R Predstavnici klasične graĎanske teorije    Džon Stjuart Mil. i obrnuto.nema ničeg suštinski beznačajnijeg u ekonomiji od novca. osim što štedi vreme i trud.ako se količina roba u nekoj nacionalnoj ekonomiji poveća.  N = C x R  C = N/R .

g.MV  PT Irving Fišer     Kupovna snaga novca (The Purchasing Power of Money) – 1911. . MV = PT MV + M1V1 = PT Krajnji zaključak Fišera je da su cene zavisno promenljiva veličina dok su novac i roba nezavisno promenljive varijable.

6. To je odnos izmedju utrošenog i neutrošenog dela dohotka (kamatna stopa i stopa marginalne efikasnosti kapitalaprofitna stopa).t. koeficijent k =1/v  P = M/kR .      Maršal svoju paţnju usmerava na brzinu opticaja novca.n. Kembridţka varijanta i reformulisana k.

sve dok postoji nezaposlenost.  n = p (k + rk1) . zaposlenost će se menjati u istoj srazmeri s količinom novca.Kejnz  Kejnz. a kada postoji puna zaposlenost. cene će se menjati u istoj srazmeri s količinom novca.

Strukturu imovine zavisi od ukupnog obima imovine i stope prinosa svakog od oblika aktive. Oblici imovine: 1) gotovina. Novac je samo jedan oblik aktive. . 3) obveznice. 2) akcije.Shvatanja Miltona Fridmana     Imovinski pristup. 4) fizička dobra i 5) ljudski kapital.

ističe da nisu cene visoke ili niske zato što je više ili manje novca u opticaju.brzina novca igra veoma vaţnu ulogu u odnosima novca i cena. već više ili manje novca optiče zato što su cene visoke ili niske. Marks . Kritike kvantitativne teorije novca     Statička i mehanička teorija.7. . kasnije tvrdi da cene ne zavise od promena u količini novca. već obrnuto. Nogaro – dopuniti je zakonom ponude i traţnje Aftalion .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful