SRPSKI P^ELAR 2

"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu

IZDAVA^: DRU[TVO P^ELARA "DUBO^ICA" Leskovac S. Zlatanovi} 35 16000 Leskovac GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoslav Ili} [e{ Tel.: (016) 281 666, (063) 42 82 36 REDAKCIJA: prof. dr Kostadin Tri~kovi} mr Neboj{a Arsi} dr vet. med. Mihajlo Ili} dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi} dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi} dipl. ing. polj. Dejan Pe{i} ecc. Ljubi{a Mladenovi} LEKTOR: Zlatko Nikoli} PRELOM: [tamparija "\AK" Leskovac, 063/ 8 115 007 ^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN 160-103153-47

2004

2005

2006

2007

2008

REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Sa takmi~enja APIMONDIJA AUTRALIJE 2007 Autori ostalih fotografija: Sr|an Markovi}, Dragoslav Ili} [e{ i preuzete iz ~asopisa "P~elar"

3 SRPSKI P^ELAR

SADR@AJ
NOVOGODINJE ELJE ^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU LANOVI SPOSA PODNELI KRIVINU PRIJAVU PROTIV PREDSEDNIKA STOJANOVI IVOSLAVA RODOLJUB IVADINOVI SINONIM ZA NAJSRAMNIJE VREME SRPSKOG PELARSKOG NOVINARSTVA APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007 RAZLI^ITA STANJA DRU[TVA P^ELA U ZIMSKOM PERIODU I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA SREA JE U DAVANJU @AOKA RECEPT ZA POGAU PRAKTINA PRIMENA TIMOLA UTICAJ TETNIH ZRAENJA NA PELINJA DRUTVA NAZADNO PELARENJE @IVA OGRADA, VRBICA, VU~AC KO JE SAKRIO PRIJAVU PROTIV RODOLJUBA IVADINOVIA? ZVONIMIR VASI IZ LESKOVCA ZASTRAUJE SARADNIKE ASOPISA SRPSKI PELAR KOGA OBMANJUJE ^ASOPIS PELAR? MALI SAVETI VELIKA POMO ISTINITE PRIE ANEGDOTE PELARIZMI P^ELARSKA POEZIJA 4 5 6

9 12 18 23 27 30 32 33 37 40 42 43 46 49 51 52 53 54 55

SRPSKI P^ELAR 4

NOVOGODINJE ELJE
SPOS-u da u Novoj Godini uradi neto korisno srpskom pelarstvu. IO- Izvrnom Odboru SPOS-a da se ukine Skuptina SPOS-a, jer i tako nisu izvravali odluke Skuptine i da promeni ime u OZS- Odbor za samozadovoljavanje. NO Nadzornom Odboru SPOS-a da u Novoj Godini promeni ime u OZPK Odbor za podrku kraa. Nikoj pelarskoj asocijaciji da u Novoj Godini preraste u dravni savez sa tri lana: ivadinovia, Spasia i Vasia. Milanu Martiu iz apca da mu u Novoj Godini pero bude jo otrije. ivoslavu Stojanoviu da u Novoj Godini postane Predsednik hrvatskog pelarskog saveza. Rodoljubu ivadinoviu iz itkovca da u Novoj Godini, za razliku od prole 2007-e kada je bio Urednik i Koordinator, bude: Predsednik, Urednik, Koordinator, Sekretar i Knjigovoa, a Izvrni Odbor SPOS-a da donese Odluku po kojoj e se od ukupnih prihoda SPOS-a 10% odvajati za razvoj pelarstva u Srbiji, a 90 % da ide za njegov honorar. Zvonimiru Vasiu iz Leskovca da u Novoj Godini ne bude kukavica pa da saradnike Srpskog pelara ne zastrauje preko telefona ve da to ini licem u lice. Predsadavajuem Skuptini SPOS-a Miliu Vukiu iz Uica da se u poslovniku o radu Skuptine Saveza doda novi lan po kome neistomiljenici nemaju pravo govora. Proizvoaima preparata protiv varoe da im u Novoj Godini "Bog" neda nijednog Rodoljuba ivadinovia koji e propagirati upotrebu stranih i skupih preparata. Beogradskom Udruenju pelara i Drutvu pelara Beograd da u Novoj Godini sami plaaju kiriju, struju, vodu, kanalizaciju, smee i toalet papir, a ne da im to plaaju udruenja iz Pritine, Bujanovca i ostalih gradova Srbije. orbiu da u Novoj Godini u njegovim konicama ima po 40.000 matica i jedna radilica. Josipu Brozu Titu da se ne vraa na ovaj svet, jer e Rodoljub ivadinovi da mu ukine nadimak. asopisu Srpski pelar da izvri uspeno tretiranje SPOS-a od varoe.
Dragoslav Ili} [e{

5 SRPSKI P^ELAR

^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU

esto se vraam na ovaj odlini asopis. Srdano hvala. Poaljite mi svaki broj. Pozdrav za sve vas. Srean Boi i Nova 2008. Godina MIR BOJI, HRISTOS SE RODI. Otac eda. Srpska pravoslavna crkva Melburn. Zahvaljujem se Srpskom pelaru. Pozdrav, Zlatko Tomljanovi, Hrvatska. Hvala za poslati prvi broj Srpskog pelara. Sadraj je jako interesantan za svakog itaoca i siguran sam da ete uspeti nai dovoljno abonenata. estitam i elim svim saradnicima puno uspeha. Franc ivic, Slovenija. Sve najlepe svima Vama i novom asopisu. Budite zdravi i radite mnogo za velike rezultate. Aleksandar Georgijev Bugarska. Dragi Prijatelji, srena i blagoslovljena 2008. Godina. Puno zdravlja i sree da Vas prati u njoj od srca Vam elim. Goran Suanj Australija.

Srpskom pelaru su stigle estitke iz svih krajeva sveta: Uvaena redakcijo zahvaljujem se na prvom broju Srpskog pelara, elim vam dugovenost, istinitot i progres! Violeta Santra Banja Luka Najlepe vam hvala na Srpskom pelartu i srena vam nova godina. Janez Hoevar Slovenija Hvala vam, Srpski pelar je fantastian. Petar Petrov Bugarska

SRPSKI P^ELAR 6

LANOVI SPOSA PODNELI KRIVINU PRIJAVU PROTIV

PREDSEDNIKA STOJANOVI IVOSLAVA
Dragoslav Ili} [e{

MOLBA Kako asopis Pelar kontrolie predsednik SPOS-a Stojanovi ivoslav, aljemo vam fotokopiju prijave protiv pomenutog sa molbom da je objavite u asopisu Srpski pelar i tako upoznate lanove SPOS-a sa njegovim zloupotrebama. PRIJAVA Prijavljeni Stojanovi ivoslav je kao predsednik Saveza slubeno bio na svetski Kongres pelarstva u Australiji od 6 do 17 septembra 2007. ukupno sa vremenom provedenim u putu.
Stojanovi} @ivoslav iz Subotice

Nedavno smo dobili molbu podnosioca prijave da u naem asopisu Srpski pelar objavimo pomenutu prijavu. Imajui u vidu da je po vaeem statutu SPOS-a rad saveza javan odluili smo da u cilju istinitog inforisanja objavimo molbu u celosti i prijavu u delu u kome se iznose optube. Pre zaklju~enja lista izvr{ili smo proveru kod nadle`nog dr`avnog organa kome je upu}ena prijava i dobili smo potvrdu da je prijava protiv imenovanog zaista podneta i da je postupakpredvi|en Zakonom u toku.

Svetski Kongres pelarstva je bio od 9. do 14. septembra 2007. godine u Melburmu. Stojanovi je boravio tamo od 8. do 15. Dakle, neopravdano je boravio dva dana due od potrebnog i time otetio Savez za dva prenoita koja iznose 240 dolara (Australiskih), i za dve dnevnice koje iznose 150 dolara, to ukupno iznosi 390 dolara. Stojanovi je naplatio od Saveza 10,5 dnevnica po 75 dolara, ukupno 800 dolara. Meutim Stojanovi je po naputanju Australije 15.9.2007. godine otiao na privatno turistiko putovanje u

7 SRPSKI P^ELAR
Singapor, gde je proveo 2 dana o troku Saveza, stim to je i za ta dva dana naplatio 2 dnevnice, na ta po zakonu nije imao prava. Tako je Stojanovi ivoslav nezakonito prisvojio 150 dolara. Sem toga otetio je savez za 4200,00 dinara koju sumu je Savez unapred doplatio uz avionsku kartu za Stojanoviev hotelski smetaj u Singapuru. Savez je za Stojanovi ivoslava unapred uplatio hotel, osam prenoita po 120 dolara, ukupno 960 dolara. Meutim kako je JAT otkazao planirani polazak aviona Stojanovi je krenuo kasnije tako da je u Melburnu imao 7 prenoita, Jedno prenoite manje od 8 uplaenih, pa je zato Stojanoviu na ruke vraeno 120 dolara na recepciji hotela, koju sumu je Stojanovi nezakonito prisvojio. Ukupna teta koju je Stojanovi ivoslav naneo Savezu u predhodno iznetim radnjama i zloupotrebama je 760 Australiskih dolara. Meutim najvea zloupotreba Stojanovi ivoslava u svemu ovom je to on kao ovek koji ne govori engleski jezik nije imao pravo da ide na svetski kongres na kome je zvanini jezik engleski, koji je i slubeni jezik domaina Australije. ivoslav ni u tom sluju nije bio ogovrajue lice, jer nije bio sposoban da zastupa Savez, a jo manje da prati kongres. Time je ivoslav ruio ugled Savezu i svojoj zemlji, naneo tete Savezu u strunom i materijalnom pogledu. Ukupna materijalna teta za
Stojanovi} @ivoslav u Singapuru

pelarski Savez Srbije, koji je Stojanovi ivoslav svojim zloupotrebama naneo je oko 3.000 Evra, samo u ovom sluaju. Stojanovi ivoslav je izvrio zloupotrebu slubenog poloaja time to je postojeu vaeu odluku Skuptine Saveza od 01.02.2003. godine da SPOS bude organizator dravne pelarske manifestacije u Tamajdanskom parku, samovoljno izmenio i organizaciju nezakonito prepustio drugom organizatoru iz linog interesa i time otetio Savez, prema pisanju asopisa Srpski pelar izmeu 2 i 3 miliona dinara.

SRPSKI P^ELAR 8
Stojanovi ivoslav je takoe izvrio utaju poreza na promet, na prihod od asopisa Pelar koji je prodavan licima koji nisu lanovi SPOS-a, tako da je naneo tetu dravnom budetu u 2006 i 2007. godini. Inae SPOS nije registrvano lice za promet robe, asopis Pelar je interni asopis, tako da je svaka trgovina asopisom u suprotnosti sa Statutom saveza i zakonom Republike Srbije. Stojanovi ivoslav je otetio Savez i time to je u pripremi asopisa Pelar uveo plaena fizika lica za poslove: lektora, korektora i tehniku pripremu. Prema ugovoru o tampi sklopljenog izmeu Saveza i tamparije Kolorpres Lapovo, ovaj posao je obavezna da izvri tamparija. Dakle, ivoslav Stojanovi jedan isti posao plaa dva puta. Stojanovi ivoslav je otetio Savez time to je omoguio da se realizuje odluka IO Saveza od 21.04.2007. godine u delu u kome se Rodoljub ivadinovi iz itkovca koji je tada bio na funkciji urednika asopisa dodeljuje jo jedna funkcija i jo jedna plata za tu funkciju u visini od 12.000 dinara. Na toj novoj izmiljenoj funkciji ivadinovi je trebao da koordinira saradnju Saveza sa dravnim organima. Prema vaeem Statutu Saveza lan 25. Stojanovi ivoslav je kao predsednik Saveza bio duan i obavezan da predstavlja Savez pred dravnim Organima. Tako je Savez imao dvojicu plaenih funkcionera za jedan isti posao, to je u suprotnosti sa vaeim statutom Saveza i predstavlja krenje Zakona Republike Srbije. Stojanovi ivoslav je u ovom sluaju bio duan da odmah na sednici Izvrnog Odbora predoi lanovima u emu se sastoji povreda statuta i nezakonitost odluke, kako bi Izvrni Odbor imao mogunost da izvri korekciju donete odluke. Ukoliko je takva odluka ipak doneta, ivoslav je bio obavezan da sprei realizaciju takve odluke to on nije uinio i time naneo materijalnu tetu Savezu tj. udruenim pelarima Srbije. Stojanovi ivoslav je zloupotrebio slubeni poloaj i naneo veliku materijalnu tetu Savezu time to je poslovne prostorije Saveza u ulici Molerovoj br. 13 nezakonito izdao drugim korisnicima za ta ne postoji odluka Skuptine SPOS-a niti odgovarajui ugovor o korienju poslovnog prostora. S obzirom da ukupni trokovi: zakupa poslovnog prostora, grejanje, struja, smee, voda, kanalizacija i sanitarni materijal u 2006. i 2007. godini prema finansijskom izvetaju Saveza za period 01.01.31.12.2006. godine i plan za 2007. godinu, iznose 987.224 dinara, a kako je bilo tri korisnika proizilazi da je Savez oteen za 658.149 dinara. Stojanovi ivoslav je izvrio zloupotrebu slubenog poloaja i naneo tetu Savezu time to je nabavke vrio u suprotnosti sa zakonom o javnim nabavkama. U Niu 31.12.2007. godine Podnosioci prijave lanovi pelarskih organizacija Srbije

9 SRPSKI P^ELAR

RODOLJUB IVADINOVI SINONIM ZA NAJSRAMNIJE VREME SRPSKOG PELARSKOG NOVINARSTVA

Dragoslav Ili} [e{

Najsramniji period u smislu istinitog i demokratskog informisanja srpsko pelarstvo je imalo za vreme Roboljuba ivadinovia, kada je bio glavni i odgovorni urednik asopisaPelar. Istina je bila samo jedna, ona koju je on objavljivao, a demante nije objavljivao. Pojedini delegati su na sednici skuptine SPOS-a koja je odrana febroara 2007. godine u svojim diskusijama isticali da Rodoljub ivadinovi neistomiljenike i one koji mu smetaju vea u asopisu Pelar i zato niko nije smeo da mu se suprodstavi. Smatramo da za istinu nikad nije kasno zato objavljujemo jedan demant koji Roboljub ivadinovi nije hteo da objavi.

Rodoljub @ivadinovi} i @itkovca

DEMANT
Kako je u tekstu pod naslovom 39. Kongres Apimondije, Dablin, Irska 2126 avgust 2005. autora: Roboljuba ivadinovia, Vlastimira Spasia i Milutina Petrovia, objavljenom u asopisu Pelar oktobar 2005. godine izneto niz neistina neophodno je da objavite Demant u prvom narednom broju asopisa Pelar, kako bi pelari Srbije bili tano informisani.(sl. 1)

U tekstu se otvoreno baca ljaga na dravu Irsku za lou organizaciju to predstavlja najblae reeno gnusnu la. Kongres je u svakom njegovom delu bio besprekorno organizovan. Kongresni centar, tj. zgrada Kraljevskog drutva Dablina je u potpunosti odgovarala potrebama Kongresa. Irci kao domaini i ljudi su izuzetno gostoljubivi, ljubazni i srdani. U tekstu se takoe iznose lane informacije o asopisu Pelar na engleskom jeziku. Prava istina je da je asopisom i postupcima delegacije, pre svega Rodoljuba ivadinovia, naneta

SRPSKI P^ELAR 10
Ona je uraena amaterski. Fotografije su nabacane bez ikakvog smisla, a na noseoj fotografiji su oplodnjaci na mestu na kome ne bi smeli da se postave. Dakle, jednom reju, katastrofa. Unutra je uglavnom beznaajni tekst. lag na tortu je fotografija urednika i njegovog pelinjaka gde se vidi pogrena lokacija pelinjaka i nepravilno postavljene konice. Opet se namee pitanje kako e on da edukuje pelare Srbije kad on sam nezna da postavi svoj pelinjak i svoje konice?

sl. 1

velika bruka srpskom pelartvu. asopis ne mora ni da se ita, a da se vidi da je bezvredan. Dovoljno je pogledati naslovnu stranu.

Najvei incident na kongresu izazvao je Rodoljub ivadinovi kada je na krajnje drzak nain i zaprepaenje svih prisutnih za vreme ceremonije otvaranja izvrio bombardovanje prisutnih asopisom Pelar pa se ak i etkao po bini kao po svojoj dnevnoj sobi. Situacija je podseala kao kad se za vreme sveanog ruka za stolom punim gostiju, pacov eta po stolu. Taj in je te veeri i tokom itavog kongresa komentarisan kao srpski prostakluk i primitivizam. Od kako je ivadinovi postao urednik, asopis Pelar je pun parola kao partizanski film 1945. godine.

11 SRPSKI P^ELAR
Samo ivadinovi nezna staru srpsku misao: "Ono ega se pametan stidi, budala se ponosi". to se tie delegacije sigurno je da siromanom Savezu pelara Srbije i siromanoj Srbiji nije bila potrebna tolika delegacija. ak ta vie, sve potrebe pelarskog saveza mogli su da zavre uesnici Apimondije, a ogroman novac koji je baen na delegaciju bilo je korisnije usmeriti na razvoj pelarstva u Srbiji. Neshvatljivo je da pelarski savez Srbije i drava Srbija budu zastupljeni na tako niskom nivou, da ih zastupa anonimni pelar, pelar hobista Spasi Vlastimir iz Nia sa svojom enom. Sve u svemu, delegacija Saveza pelarskih organizacija Srbije na kongresu Apimondija 2005 je svojim aktivnostima ponizila, osramotila i nanela ogromnu tetu pelarima Srbije i dravi Srbiji.

SRPSKI P^ELAR 12

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007

Dragoslav Ili} [e{

Na ovoj Apimondiji je prezentovano 409 radova u usmenoj i poster-prezentaciji. Rad se odvijao po komisijama za: apiterapiju, biologiju p~ela, patologiju, ekonomiju, razvoj, tehnologiju i polinaciju. Usmena prezentacija se odr`avala istovremeno u tri kongresne dvorane. U toj prezentaciji svi u~esnici su imali po 20 minuta za izlaganje. [to se ti~e poster-prezentacija, situacija je bila dosta haoti~na. Ono {to su autori postavljali u toku dana to su organizatori skidali u toku ve~eri. Mnogo bi bolje bilo

da su posteri stajali sve vreme trajanja kongresa, tako da posetioci koji posete Apimondiju na jedan dan mogu da se upoznaju sa svim radovima. Na ovoj Apimondiji jedini u~esnik iz Srbije je bio Dragoslav Ili} [e{ sa dve poster-prezentacije. Prva je bila rad broj 74, pod naslovom Samostalno preseljenje matice iz dru{tva u dru{tvo i ostale samostalne aktivnosti p~ela, a druga rad broj 75, sa nazivom Embrionalni razvoj p~ela radilica u trutovskim }elijama.

13 SRPSKI P^ELAR

Visoko odlikovanje U komisiji za biologiju p~ela najpose}eniji je bio poster broj 74 pod naslovom Samostalno preseljenje matica iz dru{tva u dru{tvo i ostale samostalne aktivnosti p~ela, autora Dragoslava Ili}a [e{a iz Srbije. Dragoslav Ili}[e{iz Srbije se u komisiji za biologiju p~ela predstavio svojom drugom prezentacijom broj 75 pod naslovom Embrionalni razvoj p~ela radilica u trutovskim }elijama, koja je bila najzapa`enija u ovoj komisiji. Dragoslav Ili}[e{iz Srbije je u~estvovao i konkurenciji takmi~enja filmova sa svojim filmom Apimondija Irska 2005.

Svetska p~elarska asocijacija je gospodina Ili}a za ovaj film odlikovala Visokim odlikovanjem, {to je najve}e priznanje Srbiji svih vremena u ovoj konkurenciji.

SRPSKI P^ELAR 14

Gospo|a iz odbora za takmi~enje nam je rekla da je sve proteklo u najboljem redu, da je bilo vrlo interesantnih eksponata od voska, veoma kvalitetnog meda, izuzetnih ~asopisa, knjiga, filmova i ostalog. U prostoriji za takmi~enje najvi{e pa`nje su privla~ili eksponati od voska: sve}e, {ah od voska, terasa od voska, p~ela od voska i fontana od voska. Bilo je tu i pi}a od meda. Za~u|uju}e je da je ovde u konkurenciji meda bio bezna~ajno mali broj uzoraka u odnosu na prethodne Apimondije. U konkurenciji p~elarskih ~asopisa

pobedio je britanski Bi kraft. U konkurenciji je bio i srpski P~elar, kao i ~asopisi iz svih krajeva sveta. Takmi~ili su se i filatelisti sa markama na kojima su bili p~elarski motivi.

15 SRPSKI P^ELAR

Sve}e

Fontana od voska

[ah od voska

@enski nakit u obliku p~ela. Stare kutije od meda. Knjige mnogih svetskih autora. Me|u fotografijama se izdvaja fotografija ove hrabre devojke koja je sebi napravila kupa}i kostim od `ivih p~ela. Bilo je tu raznog peciva sa medom. Kafe sa propolisom, zeleni ~aj sa propolisom, crni ~aj sa propolisom. Za nas p~elare najlep{i i najinteresantniji {tand imala je kompanija Maja Sani Hani iz Australije koja za oplodnjake koristi plasti~ne tegle. Ova tehnologija proizvodnje matica je veoma jednostavna. Iznad plodi{ta jakog p~elinjeg dru{tva stavlja se mati~na re{etka, pa iznad nje postolje sa otvorima za tegle.

Terasa od voska

SRPSKI P^ELAR 16
slu~aju se stavlja 36 tegli. P~ele iz jakog dru{tva ulaze u tegle i za nekoliko dana izgrade sa}e u njima. Kada p~ele izgrade sa}e, stavlja se poklopac tegle sa ugra|enom mati~nom re{etkom da bi matice koje iza|u iz mati~njaka ostale u tegli. Zatim se dodaje zatvoreni mati~njak kroz otvor na dnu tegle. Dvatri dana posle izleganja matice oduzimaju se tegle sa celokupnim sadr`ajem koje sada imaju sa}e, puno p~ela i mladu neoplo|enu maticu. Tegle, sada ve}oplodnjaci, stavljaju se u kutije od stiropora.

Prazne plasti~ne tegle stavljaju se na otvore postolja kao medi{te, u ovom

Treba napomenuti da poklopac tegle ima sa strane otvor koji slu`i kao leto. Iz dna tegle se vadi plasti~na osnova mati~njaka i na taj na~in se osloba|a otvor, pa se iznad dodaje druga tegla

17 SRPSKI P^ELAR
puna hrane, koja je ranije pripremljena. Tako }e donja tegla slu`iti kao plodi{te, a gornja kao medi{te. Posle oplodnje oduzima se matica, a dodaje mati~njak i tako cele sezone. Za demonstraciju evo kako to izgleda. Velika tegla je plodi{te, to jest ko{nica, a male tegle su oplodnjaci. Samo mo`emo da ka`emo: Bravo za ideju.

SRPSKI P^ELAR 18

RAZLI^ITA STANJA DRU[TVA P^ELA U ZIMSKOM PERIODU I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA

Armand Krauz, Egils Stalizans, Valdis Bilinskis, Almars Berzonis, Litvanija

UVOD Odnos izme|u utro{ene toplote dru{tva p~ela i spolja{ne temperature vazduha dozvoljava nam da izra~unamo konzumiranje meda pod razli~itim

klimatskim uslovima. U odnosu na iskustvo, raniji eksperimenti nisu bili dovoljni i uklapali su se samo pod datim uslovima. ^esto se zbog nedovoljnog opisa eksperimenta vredni podaci ne mogu prakti~no upotrebiti. Postoje

19 SRPSKI P^ELAR
razlozi zbog ~ega se smatra da na toplotu koju proizvode p~ele ne uti~e samo temperatura ambijenta. Dodatno sabijanje toplote mo`e dovesti do stvaranja podvrsta p~ela, da uti~e na veli~inu dru{tva, prisustvo legla u roju, pojavu bolesti, prisustvo matice, termotehni~ku osobinu ko{nice, postavljanje ko{nice i drugih mogu}ih faktora. Da bismo odredili ja~inu toplote dru{tva p~ela neophodno je odrediti brzinu konzumiranja meda. nju je nemogu}e izmeriti direktno. Prakti~no, merenje koje se koristilo bilo je periodi~no merenje ko{nice sa p~elama i medom, pretpostavljaju}i da razlike u merenju odgovaraju metaboli~nom tro{enju meda, a da proizvodi metabolizma - ugljendioksid i vodena para ne postoje u ko{nici. Gareev je 1969. koristio ovu metodu kako bi odredio konzumiranje meda. Utro{ena toplotna energija dru{tva N nj se mo`e izra~unati jedna~inom N=0,132 m, gde je m - konzumiranje meda g. d-1, ali prose~na toplotna energija jedne jedine p~ele je n1=N.n-1, gde je n koli~ina p~ela u dru{tvu. Dobijeni rezultati autora E. Soutvika (1982) i E. Jeskova (1990) veoma se razlikuju. Cilj ovog rada je da se odredi utro{ena toplotna energija p~ela pod uslovima u zemlji Litvaniji i da se uporede dobijeni rezultati sa onim rezultatima koje su dobili gore pomenuti autori. METODE Kako bismo smanjili zavisnost te`ine ko{nice od fluktuacije vazduha ambijenta, upotrebili smo jedno telo ko{nice norve{kog ti pa, koja je napravljena od plasti~ne pene (47h47h27 cm, debljina zida 4,5 cm). Gnezdo smo pokrili polietilenskom folijom +5 mm drvene gra|e + 4 cm le`i{te. Pod je napravljen od drvenog okvira sa metalnim sitom. Na 2 cm iznad postavljena je 4-milimetarska plo~a od drvenih vlakana, koja je 2 cm manja od podnog prozora, pa je tako omogu}eno strujanje sve`eg vazduha kroz stranice i eleminisano mo gu}e stvaranje kondenzacije. Kako bismo izmerili termalnu otpornost zidova ko{nice, postavili smo, u centru, unutar svakog zida, termi~ke senzore tipa DS 1800. Da bismo izmerili poziciju dru{tva p~ela, postavili smo 5 senzora u vertikali u centar ko{nice, a jo{ jedan izvan ko{nice. Kompjuter je registrovao merenja temperatura nakon svakih 15 minuta. Za merenje ko{nice, upotrebili smo elektronsku vagu tipa DB-1S (maks. 60 kg) sa osetljivo{}u 10. U na{em slu~aju, kada je ko{nica bila pod uticajem menjanja temperature, nismo mogli da obavimo merenja bez prekida, jer je uticaj temperature na merenja dostigao g.oC-1 i jo{ se menjao s vremena na vreme. Kako bismo eliminisali ovaj problem, podizali smo ko{nicu iznad vage dizalicom pre svakog merenja.

SRPSKI P^ELAR 20
Vagu smo resetovali. Nakon toga postavili smo ko{nicu na vagu i fiksirali te`inu. Merenja te`ine smo obavljali jednom dnevno. Ovaj postupak je zna~ajno pove}ao slo`enost zadatka i verovatno da je pove}ao nivo konzumiranja meda, jer je dru{tvo bilo uznemireno u momentu merenja. Pored toga, vla`nost vazduha ambijenta je registrovana u blizini higrometrasamomera~a tipa M 21 A. Merenja smo vr{ili u periodu od 25. oktobra 2000. do 31. marta 2001. u Litvaniji, Riga, oblast Zemgales. Na po~etku eksperimenta, bilo je 20 000 evropskih tamnih p~ela (Apis mellifera mellifera) F1 generacije na 10 ramova. Za vreme ispitivanja koristili smo dru{tvo p~ela sa maticom evropskih tamnih p~ela ukr{etenom nepoznatim trutovima. Ovo je navedeno i u morfolo{kim merenjima. Ona su slede}a: kubitalni indeks (odnos) 1,6 diskoidalnih preme{tanja 29% negativan. Ovo dru{tvo smo izabrali jer je popularno u p~elinjacima gde se osemenjavanje p~ela ne mo`e kontrolisati. REZULTATI Konzumiranje meda jednog dru{tva p~ela u zimskom periodu 2000/01. prikazano je na tabeli 1. Analiziraju}i promene temperature izme|u ramova, u visini od 15 cm s vrha (slika 1), mo`emo odrediti neke periode koji se najverovatnije odnose na pona{anje dru{tva p~ela: od 5. oktobra do 20. oktobra - stadijum bez legla; od 1. januara do 14. januara - stadijum gajenja legla u dru{tvu; od 8. marta do 15. marta stadijum intenzivnog gajenja legla.

Slika 1. Promene prose~nog dru{tva (tk), minimalne (min) i maksimalne (mah) temperature dana i no}i u to vreme. 1 - kraj gajewa legla u jesen, 2 - po~etak gajewa legla u dru{tvu, 3 - po~etak intenzivnog gajewa legla.

Ovo su dnevne prose~ne temperature i potro{ene toplotne energije (Ni) za svaki mesec pojedina~no i rezultati svih perioda ispisani lineranim jedna~inama N=a.ta+b, gde su a i b - koeficijenti, ta prose~na spolja{nja temperatura vazduha. Ponavljanjem gore navedenog postupka u periodu od 10 dana, uo~ili smo razli~ite rezultate. Oni su prikazani u tabeli 2.

21 SRPSKI P^ELAR
slu~ajevima spolja{nji vazduh, koji je ulazio u ko{nicu, imao ve}i procenat vlage od onog u ko{nici. Korelativna analiza za vreme svih eksperimenata nam pokazuje da se promene te`ine najvi{e javljaju pod uticajem relativne vla`nosti vazduha ambijenta (koeficijent korelacije (r = 0.59) pra}en apsolutnom vla`no{}u vazduha (r = -0.44), i najni`om korelacijom prose~ne temperature vazduha ambijenta dana i no}i (r = 0.25).

U stadijume bez legla kapacitet se pove}ao od 1,6 nj pri spolja{njoj temperaturi +6oC sve do 3,4 nj pri temperaturi od -3 oC. Najni`a toplotna energija se opa`a pri temperaturi od +5.9 oC, u periodu od 1. do 10. novembra, kada se prose~na energija jedne p~ele mo`e proceniti na 0,08 mnj. Za vreme gajenja legla u dru{tvu, u na{em slu~aju, u temperaturnom intervalu od +0.5 do -5.5 oC, energija se pove}ala sa 4.1 na 6.5 nj. Za vreme intenzivnog gajenja legla u martu toplotna energija p~ela rapidno raste. U okviru niskih intervala temperature od -0.8 na -1.5 oC, energija se pove}ala od 5.7 na 10.2 nj. Rezultati svakodnevnog merenja nam govore da isparavanje iz ko{nice neo~ekivano zauzima mesto, pa tako merenje konzumiranja meda u jednom danu postaje problemati~no. U stvari, mi merimo brzinu stvaranja metaboli~kih proizvoda u ko{nici, {to zavisi od meteorolo{kih okolnosti (temperatura, vla`nost, vetar), kao i od postavljanja i konstrukcije ko{nice. Za sedam dana zapazili smo pove}anje te`ine ko{nice, koje se pojavljivalo nakon brzog pove}anja tem perature vazduha. Pretpostavljamo da je u ovim

KOMENTAR Rezultati dobijeni za vre me zimskog perioda imaju nizak koeficijent determinacije (+ 0.36), {to pokazuje ve}u rasutost rezultata. Analiziraju}i kinetiku promene temperature u gnezdu p~ela, odredili smo tri karakteristi~na perioda dru{tva p~ela u zimskom periodu. Opisuju}i svaki period posebno, videlo se da je prouzrokovano pove}anje koeficijenta determinacije (0.7-0.9), {to je indirektno pokazalo dobre rezultate, ukazuju}i na dobro kori{}enje ove metode (sli ka 2). Nedovoljna temperatura za gajenje legla mo`e biti rezultat gajenja legla u ostalim ramovima ili rezultat pomeranja centra dru{tva iz centra ko{nice. Relativno mala razlika u toplotnoj energiji (0.8-1.2 nj) u opsegu temperatura od +6 do -5 oC izme|u na{ih podataka i podataka autora Jeskova

SRPSKI P^ELAR 22

ZAKLJU^CI Pod uslovima kakvi su u Litvaniji, dru{tvo p~ela 20000 p~ela) u zimu 2000/01. od 1. novembra do 31. marta je prezimilo u ko{nici od plasti~ne pene (norve{kog tipa) i potro{ilo 5,6 kg meda; Slede}i periodi pona{anja su odre|eni kineti~kim promenama temperature u dru{tvu p~ela: bez legla (1.11-1.01); gajenje legla u dru{tvu (2.01-7.03); intenzivno gajenje p~ela (8.03-31.03); Opadanjem temperature ambijenta od +6 do -6 oC, toplotna energija p~ela se pove}ava u zavisnosti od stadijuma u kome se nalazi dru{tvo. To pove}anje je najmanje u stadijumu bez legla (2-4 nj); gajenje legla u jatu (4.1-6.5 nj, ovim redom na temperaturi od +1 i -5,5 oC), ali za vreme intenzivnog gajenja legla u okvirima niskih intervala temperatura od -0,8 do -1,5 oC (6-10 nj); Najni`a toplotna energija je prime}ena na temperaturi od 5,9 oC, od 1. do 10. novembra, kada se prose~na toplotna energija jedne p~ele mo`e proceniti na 0,08 mnj. Zavisnost toplotne energije p~ele od temperature vazduha ambijenta u ovom eksperimentu je jednaka ili manja u pore|enju sa ranije objavljenim rezultatima.

Slika 2. Promena utro{ene toplotne energije koja zavisi od prose~nog 10dnevnog ciklusa spolja{njih temperatura za vreme stadijuma bez legla: 1 od (Jeskov, 1990); 2 od (Gareev, 1969); 3 - u stadijumu bez legla; 4 - leglo je u dru{tvu i 5 - intenzivno gajenje legla. (1990) mogu biti rezultat kori{}enja, u na{em slu~aju, termi~ki izolovane ko{nice i manjeg dru{tva p~ela ( 70%). Analiza rezultata autora Gareeva (1969) pokazuje da je karakter promena kapaciteta u oba eksperimenta isti (ista vrednost koeficijenta, a kada je dru{tvo u stadijumu bez legla). Uzimaju}i u obzir da su eksperimenti autora Gareeva ura|eni na ni`im temperaturama (-4 do12 oC), mogu}e je da se gajenje legla u dru{tvu uop{te nije ni desilo, ili nije bilo toliko zna~ajno.

23 SRPSKI P^ELAR

SREA JE U DAVANJU
Milan Mati}, [abac

Srea je u davanju, a novogodinji i boini praznici su prilika za to .Obradujte svoje prijatelje pelinjim proizvodima,ali i pele, ako im prole jeseni u njihovom stanitu niste ostavili dovoljno pristupane i kvalitetne hrane. Prologodinja raanja pela prestala su krajem oktobra i poetkom novembra. Od tada, pa do kraja godine, pele su troile minimalne koliine meda, samo za njihove neophodne energentske potrebe. Zato ih, u tom periodu, prihranom nije trebalo uznemiravati. Poetkom nove

godine, kad bioloki sat pela i prirodni uslovi probude njihov instikt razvoja,ni zimski mrazevi, ni vetar to se razbija o konice, nemogu spreiti pele da tokom januara obave pripreme za obnovu svoje vrste. Od tada, pele poveavaju potronju hrane, proporcionalno kontinuiranom odgoju i irenju njihovog legla. Zbog toga, klube pela mora biti stalno u bliskom kontaktu sa hranom. .Ukoliko ga se taj kontakt sa hranom prekine, pele doivljavaju stres i uginjavaju od gladi. To se najee dogaa pelama u

SRPSKI P^ELAR 24
stanitima sa malim zalihama hrane, ali ponekad i u savremenim konicama, u kojima meda ima vie nego dovoljno. Primer za to su pele zazimljene u konicama od dva duboka.nastavka, od kojih je gornji pun meda! U takvom koninom rasporedu hrane i praznog toplog saa,pele formiraju zimsko klube u donjem plodinom nastavku,gde matica polae prvo januarsko leglo. Za njegov odgoj neophodna je konstantna toplota i pogodna vlanost. Da bi takve kvalitativne uslove obezbedile, u hladnim januarskim danima, pele su prinuene da smanjuju povrinu svoga klubeta.Ali, njegovim skupljanjem one gube kontakt sa gornjim ploditem punog meda. Ostavi bez hrane, rtva pela za njihovo potomstvo je bezuspena, i one uginjavaju od gladi u blizini bogatsva od hrane! Naravno takve greke pela iskusni pelari ispravljaju na vreme, ali i njima se katkad one dogaaju. Zato je januarski (blic) pregled potreban, i ima ekonomsko opravdanje. Dovoljno je samo podii poklopnu dasku , pa da se u konici ustanovi koliina hrane i poloaj klubeta prema njoj. Ako je sve kako priroda nalae i pelar eli, optimalne pelinje porodice e imati povoljne uslove za razvoj prve vitalne generacije mladih pela. To je u ovom periodu za njih od bitnog znaaja, jer svaka naredna generacija pela uslovljena je kvalitetom i brojnou prethodne.. U nedostupnosti, ili nedostatku meda, pomo pelara je neophodna. Srea je u davanju! Dajte pelama kad im treba, one e vam davati kad budu imale. Ako je davanje srea, neka bude pravo,a. pravo reenje u ovo vreme je prirodni med! Obavezno od zdravih pela. Najpoeljnije.u okvirima, a u nedostatku istih, koristite fino ukristalisan med od bagrema ili repice. .Svaka prihrana, a posebno zimska, jako uzbuuje klube pela. Angaovane oko prenoenja, prerade i skladitenja hrane, one podiu temperaturu i vlagu u centralnom delu klubeta, gde hranom podstiu maticu da polae jaja i, eto legla, usred zime, kad mu vreme nije! Prerano zapoeto zimsko leglo i kod optimalnih zajednica, gde su u klubetu povoljni uslovi, iscrpljuje zimujue pele i skrauje im ivot. Kod malobrojnih drutava, koja se preranim poetkom legla samospaavaju, negativni efekti hranjenja su jo izraeniji. esto pogubni,jer u ekstremno hladnim danima, da bi odravale povoljnu temperaturu, malobrojne pele moraju koristiti sve vie hrane. U procesu njene prerade nastaje viak vlage koja,ako ne bude odstranjena,uzrokuje kvarenje otvorenog meda, to kod pela izaziva proliv, ili jo opasniju nozematozu, zbog koje konice esto ostaju puste! Zato januarska davanja treba praktikovati samo kod su medne rezerve vrlo male, ili nedostupne klubetu pela. Ali i ta iznuena prihrana, mora biti pogodna za pele.Sigurno im nee odgovarati prerada saharoze sa raznim, esto tetnim surogatima. Ukoliko ipak, u ovom periodu, hranjenjem elite podstai najranije zimsko leglo ,oigledno nepoznajete dovoljno biologiju pelinje zajednice. Mora se

25 SRPSKI P^ELAR
znati, da je odgoj ranog zimskog legla za pele izuzetno iscrpljujui i u principu tetan za njihov ukupan proleni razvoj! Zato im januarsko davanje hrane, sa ciljem podsticanja razvoja, nije pomo, ve dajnarski dar! To su preporuke iz moje dobre pelarske, ali znam puno iskusnih pelara, koji svake zime pele hrane obogaenim pogaama i tvrde da im pele uspeno prezimljavaju. Nemam razloga da im neverujem,ali sam ubeen: Kad pele ne bi bile pokradene, nikad ne bi pristale da im umesto dragocenog meda i polena daju novokompovanu, sumnjivim surogatima obogaenu pogau! Ali ko pita pele? Za pelareje bitno da datom pogaompelama kompenzuju prekomerno oduzimanje meda. Oni smatraju da tako profitiraju,a pele sauvaju od gladi i uginua.Perfidna je to pdvala za pele. Ona se pelarima vraa kao bumerang,jer kako ih oni darujusad, tako e i pele njih u sezoni ranog proletnjeg medobranja,ako ga doekaju,zbog sve uestalijih masovnih uginua pelinji porodica. Tome pre svih kumuju draoci pela. Za sreu davanja oni i neznaju. Njima davanje nije navika. Naprotiv, od pela su navikli samo da uzimaju, cedei iz konica i suvu drenovinu. U prologodinjem sunom letu, nedostatak nektara i polena onemoguavao je pelama kontinuiran razvoj i fizioloku pripremu za zimu.Osiromaene pele reagovale su uroenim instiktom. Proterale su trutove i prestale da neguj njihovo leglo. U nedostatku istog, varoa je odmah promenila domaina i uselila se u leglo iz kojeg e se raati zimujue pele!. One oteene u kolevci, bez adekvatne hrane i napadnute brojnim parazitom, spas trae u bekstvu iz konice! Sposobnije pelinje zajednice nastavljaju borbu za opstanak, a draoci pela oekuju kraj pae, da po ustaljenom ablonu od pela uzmu med, njih nahrane eerom i tretiraju protiv varoe. Suvie,suvie kasno i pogreno! Prenamnoena krvoedna varoa, preko pelinjih rana ve je aktivirala smrtonosne viruse pela! Osiromaene, fizioloki nepripremljene, od varoe i virusa napadnute, a od draoca pela naterane da prerauju saharozu, koja im skrauje ivot i uslovljava uvek prisutnu i podmuklu nozemozu, pelinja besmrtna porodica nema mogunosti za nastavak svoje vrste. Rano prestarila, obolela i onemoala, od bezbroj stresova, pada na pod konice, koja postaje njihova masovna grobnica! Pelari koji su tome doprineli konstatuju kako je to teta, a ja bih to dopunio reima: teta.je to nema suda za genocid nad pelama. Dobro je to ovakvih sluajeva ima relativno malo. Ogromna veina pelara trudi se, da pelama omogue to povoljnije uslove u kojima bi one mogle da svoje prirodne sposobnosti iskoriste bolje nego kad su preputene same sebi.To je dobra pelarska praksa kojom se, u saradnji sa naukom, dolo do saznanja ta pelama, u savremenoj konici, omoguava da uspenije obave svoj zimski i rani proleni razvoj. Pre svega, vrlo je vano

SRPSKI P^ELAR 26
znati da, pele ne pokuava grejati prostor svog stanita, ve samo zapreminu klubeta, u kome se odvijaju sve vanije zimske aktivnosti pela. U centralnom delu pelinje loe, pele su manje zbijene i proizvode toplotu kroz proces razmene materija. Prirodno irenje te toplote u prostor stanita, pele maksimalno usporavaju njihovim telima, zbijajui se u povrinskom uem sloju klubeta. Ta prirodno steena sposobnost pela, da proizvedenu toplotnu energiju uvaju u zoni svoga klubeta, iskljuila je potrebu grejanja njihovog prirodnog stanita, pa samim tim i savremene konice. Vekovima je uplje drvo svojom masom titilo pele od vetrova, a apsorbcionom osobinom od prekomerne vlage, izazvane spoljanjim okruenjem ili metabolizmom pela u procesu razmene materija. Ova aksioma pelarima ukazuje na neophodnu potrebu potovanja tih vekovima ustaljenih prirodnih zakonitosti. Shodno tome, savremena konica bi trebala biti opremljena da svojom konstrukcijom omogui neophodne potrebe pela,a pre svega da im prui zatitu od vetra i vlage. U tome je uloga pelara dominantna. Postavljanjem konica na mesta prirodno zatiena od vetra, ili direktnom zatitom konica, (ter papirom) pelar eliminie tetnu ulogu vetra. U toku zime, kad pelama preti velika opasnost od vlage, pelar pomou mreastog poda, donjeg i gornjeg leta, otvora na poklopnoj dasci i zbeita pela,moe uspostaviti prirodnu aeraciju konice,koja pelama donosi sve vazduh,a odnosi prezasien metabolikom vlagom. Dobra pelarska praksa je,da poetkom nove godine, pored donjeg suenog leta 7cm puta 6 mm otvorite i pomono gornje leto. U poklopnoj dasci ostavite manji otvor, kroz koji e nepovoljan vazduh, zasien vodenom parom, izlaziti u prostor ispod izolacionog sloja,gde e biti apsorbovan od hidroskopne (iverice, kartona, novina i sl.).Pored toga, ispod postolja konica korisna je dobra vazduna drenaa. U toku odgoja zimskog i prolenog legla izolujte i pod konice, stavljanjem tankog stiropora na donju mreu pokretnog okvira. Pored izolacije, na stiroporu se jasno ita poloaj i veliina klubeta, njegovo pomeranje za hranom, kvalitet hrane, neoekivano prisustvo mia ili rovice i jo puno znakova, koji ukazuju na uslove i uzronike povoljnog ili loeg zimovanja pela. Ovako opremljena, izolovana i od vetra zatiena konica, sa prirodnom aeracijom,letom okrenuta prema suncu i sa punim mednim okvirima na stranama klubeta, omoguava pelama uslove na koje su se pele vekovima prilagoavale i u kojima su uvek uspeno zimovale. Poto su osnovne potrebe pelinji zajednica sline gde god ih gajimo, njihovi gubici u toku zimovanja pre svega su posledica pelarevog neblagovremenog ili pogrenog rada u toku priprema pela za zimovanje, ili za vreme njihovog zimovanja. Zato su uspeni pelari uvek korak ispred potreba i namera pela! Neka se i vama to ostvaruje u novoj, srenoj i mednoj 2008: godini!

27 SRPSKI P^ELAR

. , . . , . . 2005. 18 %, 2006. 8 % 2007. 10 %. , . . ( ) . . , "" . . , , . 15. " " , -

SRPSKI P^ELAR 28
. , . . , , . () . . , . , , . () . , , ( . 1), . , ( ). , . , . . , , . . . . , . , , . , ( ). . (, , ) .

29 SRPSKI P^ELAR
. , . , . . . . , . , . , . . , , . . , . .

SRPSKI P^ELAR 30
Preuzeto iz knjige SRPSKI PELAR iz 1893. godine Autor: Profesor Jovan ivanovi

@AOKA
Prof Jovan @ivanovi}

@aoka je p~eli oru`je, kojim se brani od svojih neprijatelja. Kod insekata samo `enke imaju `aoku, a mu`jaci nemaju. Tako je I kod p~ela. I ovde imaju samo p~ele I matica `aoku, a trutovi nemaju. Matica ima krivu `aoku, a p~ele pravu. Obi~no se misli da je `aoka prost, jednostavan aparat kao kakav fini trn, koji je {upalj I kroz koji p~ela otrov pu{ta u ubodenu ranu. Ali u istini `aoka izgleda sasvim druk~ije, I nije prost, jednostavan aparat, nego se sastoji iz `aoke, koja nije {uplja, nego je iz`lebljene spolja od gore do dole. Gore je deblja, pa je dole sve tanja I tanja. S jedne I s druge strane `aoke ima po jedno koplje, koje svako ima od vrha gore do deset strelastih zarezotina. Ta koplja glatkom svojom stranom obuhvataju `ljebotinu `aoke. Osim ovoga ima jo{dva kraka s jedne I s druge stran tih kopalja, tako da ta dva koplja I ta dva kraka kad se jedno s drugim sastave ~ine sa `ljebotinom `aoke {upljinu, kroz koju p~ela pu{ta otrov. Kad p~ela ubode kakvu `ivotinju ili ~oveka, onda joj `aoka ostane u ko`I,

gde ju je zabola, jer su oba koplja od `aoke strelasta tako da ih p~ela ne mo`e iz ko`e izvu}I napolje, nego se od njena tela otkine sav aparat zajedno sa `lezdom, u kojoj se otrov stvara, I be{I~icom, u kojoj otrov stoji nad `aokom. Nad `aokom dakle stoji be{I~ica sa otrovom. Da ne bi otrov iz be{I~ice neprestano oticao u `aoku, ima izme|u nje I `aoke usta sa usnicama, koja su zatvorena, kad p~ela ne bode. Be{I~ica sa otrovom stoji u svezi sa duga~kom `lezdom, koja ima dva kraka, koji se spajaju u jedan pre nego {to do|u u svezu sa be{I~icom ulazi u be{I~icu, u kojoj stoji, dok ga p~ela ne upotrebi. U tim `lezdama stvara se p~elinji otrov. Matica se svojom `aokom brani samo protiv matica, ina~e ne}e ~oveka, niti kaku drugu `ivotinju nikad ubosti. Mo`e{ je po stra`njem trupu zadirkivati, stiskati, gnje~iti, koliko god ho}e{, ona ti ne}e svoje `aoke pustiti. Matica upotrebljava jo{svoju `aoku pri no{enju jaja.

31 SRPSKI P^ELAR
P~eli, kad ubode drugu p~elu ili truta, ne}e se `aoka otkinuti, ako je pustila `aoku u mekane delove izme|u prstenova, ali ako ubode koju drugu p~elu u toraks ili prstenove na stra`njem trupu, koji su tvrdi kao I toraks, onda }e joj se `aoka otkinuti od tela I ostati u toraksu ili prstenu, gde ga je zabola. Jedni p~elari dr`e da p~ela umre, kad joj otpadne `aoka, a drugi opet dr`e da `aoka nije ba{potreban organ za `ivot p~elin, te da p~eli ne I bude ni{ta, kad joj I taj organ otpadne. @aoka je dosta nalik po svome sastavu na rilicu. Kao {to se rilica sastoji iz ~etkaste rilice, koju opkoljavaju ~etiri kraka, koja kad se spoje, sa~injavaju cev, tako isto videli smo da se `aoka sastoji iz `aoke iz`lebljene I iz ~etiri kraka, koji sa iz`lebljenom `aokom zajedno sa~injavaju cev, kroz koju p~ela otrov pu{ta. Kemi~ari ka`u da je p~elinji otrov to isto {to je I mravlja kiselina. Kao I mravlja kiselina tako I otrov p~elinji kad dospe spolja na ko`u ~ove~ju pe~e jako, a kad dospe u ranu kroz `aoku, manjim `ivotinjama, kao p~elama, zadaju smrt. P~ela p~elu kad ubode, ubodena mora odmah umreti. Ve}e `ivotinje I ljudi umiru od mno`ine uboda. Kad p~ela pusti `aoku ~oveku, onda otrov p~elinji u rani razdra`I nerve tako da tim izazove bol, tako|e razdra`I organsku masu u bi}e te tim izazove zapaljenje s otokom.. Telo ~ove~je mo`e se naviknuti na p~elinji otrov tako da vremenom I ne oti~e. Dr. Denhof tvrdi iz teorijskih uzroka da se telo ~ove~je ne mo`e naviknuti na otrov p~elinji. On je u nekoliko dana pu{tao `aoke u svoje levo rame, I svaki put mu je jednako rame oticalo. Petnaesati put mu je tako isto oteklo rame od `aoke kao god I prvi put. Protiv ovoga govori du`e ispitivanje. Jednom se navikne telo na p~elinji otrov brzo, a drugom se navikne docnije, posle godine, dve I tri godine dana. Gdekojem od prvog dana od uboda p~elinjih ne ote~e ni{ta. Nije sva~ije telo jednako za ubod p~elinji. Ima gdekojih, koje spopadne bljuvanje, kad ih p~ela ubode, a gdekojima od uboda p~elinjega obaspe se sve telo {klopcima, gdekoji dobiju groznicu I td. Se}am se da su Jovanu Milojevi}u, sve}eniku sada u Korenici, kad je radio na mojem p~elinjaku, izlazili {klopci po telu od `aoke, pa mu je to prestalo docnije, kad se navikao na `aoke p~eline. Meni je kad sam po~eo p~elariti iz po~etka bivala muka od `aoka p~elinih I kad me p~ela ubode u prst zabrenda mi cela ruka. Oticalo mi je telo od `aoka p~elinih tako jako da je skoro dotle do{lo da se mahnem odmah u po~etku p~elarenja. Ali interesantna nauka o p~eli I ljubav prema p~eli, koju sam odmah zdravo zavoleo, zadr`a{e me, da se ne okanem p~elarenja. Pa kako danas stojim sa `aokama? Danas posle sedamnaest godina nije mi ni brige, kad mi p~ela pusti `aoku. Danas su retki, koji mogu toliko izdr`ati `aoka p~elinjih koliko ih ja mogu izdr`ati. Danas mi je telo naviklo na otrov p~elinji da samo ne`nija mesta na licu neznatno oti~u od `aoke p~elinje. Pre nego {to sam po~eo p~elariti, bio sam strahovito nervozan. Sva{ta me je razdra`ivalo, a p~ela da me ujede, eto muke I nesvesti.

SRPSKI P^ELAR 32
Danas sam se pak svega toga oslobodio. P~ela me je izle~ila svojim `aokama. U p~elinjaku sam se ohrabrio rade}I oko p~ela. P~elari u svojim spisima p~elarskim navode razli~ite lekove od `aoke p~elinje I otoka. Tako se preporu~uje kad p~ela pusti `aoku da se na ranu me}e lukac crni rase~en, krompir rase~en, vla`na zemlja, led, zejtin, pljuva~ka, bagu{, hladni mokri oblozi, salicilna kiselina rastvorena u spiritusu itd. Ali malo vrede svi ovi lekovi. Bol se ne mo`e ni~im utoliti, a otok se mo`e ne{to suzbiti, kad se `aoka odmah izvadi I prstima mesto ubodeno stisne, da krv iz rane po|e, pa onda kad se rana hladnim oblozima bude previjala. Tim samo mo`e ne{to otok stuknuti natrag. Ali sve ovo nije potrebno, sve je ovo izli{no za p~elara. P~elar se mora naviknuti na ubode p~elinje tako, da se naposletku mnogo I ne obazire na njih. Dr. Denhof, znameniti lekar u Nema~koj I koji je mnogo I mnogo privredio za poznavanje p~ele, za teoriju p~elarstva, nema dakle pravo kad ka`e da se telo ~ove~je ne mo`e naviknuti na otrov p~elinji. Njegovi teorijski razlozi padaju pred iskustvom.

RECEPT ZA POGAU
Postoji veliki broj recepata za spravljanje pogaa, a ja u vam ovom prilikom opisati nain na koji ja ve godinama pripremam pogae za moja drutva. Poteban materijal: 5 kg eera, 1.2 l vode i 0.003 ml esencije erpa sa 1,2 l vode se stavi na vatru da se zagreje a zatim se lagano dodaje eer uz neprestano meanje varjaom da se kristali ne bi zalepili za zid erpe. Sa meanjem se ne prestaje tokom celog postupka.. Za tridesetak minuta smea provri i u tom momentu se dodaje jedna do jedna

Ljubia Mladenovi Ul. Ivana Milutinovia br. 4 16 000 Leskovac

ipo kafena kaiica esencije (0.003 ml). U tom momentu smea zapeni. Ako je reakcija burna smanjuje se temperatura vrenja ali se postupk ne prekida. Sa meanjem se ne prekida sve dok se pena ne izgubi. Posle toga erpu ukloniti i ostaviti da se dobijena smesa ohladi. Po hladjenju smesu ponovo promeati varjaom da bi se ujednaila a onda je staviti u kese i razvui oklagijom. Ove pogae mogu se upotrebljavati u toku zime kao i u prolenom razvoju pelinjih drutava, kao i za prihranjivanje nukleusa i oplodnjaka.

33 SRPSKI P^ELAR

PRAKTINA PRIMENA TIMOLA

Branimir [o{ic, Mala Mo{tanica

O timolu je kod nas dosta pisano, zato u samo napomenuti da je timol kristalna, nestabilna, bela substanca koja sublimira, odnosno iz vrstog, prelazi direktno u gasovito stanje. Timol je extrat majine duice i ima naglaen karakteristian miris. U koncentraciji od 15 mikrograma/dm3 vazduha je letalan za varou. Isparenja timola nisu

naroito opasna za oveka, ali se treba uvati visokih koncentracija u prostoriji gde stoji otvoren, odnosno izloen slobodnom isparavanju. Timol koji se koristi u irokoj primeni je sintetiki proizveden, jer je prirodno extrahovani veoma skup. Timol se najpre primenjivao tako, to se tucao u prah i onda posipao direktno po ramovima i

SRPSKI P^ELAR 34

pelama u dozi od 2.5 g/ konici i to 4 puta u razmacima od po 4 dana. Nedostaci ove metode su brojni. Prvo, timol se mora dobro usitniti, to nije ni malo lak posao. Drugo, doziranje od 2.5 g po konici je relativno nezgodno za izvoenje u praksi, pogotovo na veem broju konica.Tree, u direktnom kontaktu sa sluzokoom timol je veoma neprijatan, a prilikom njegovog tucanja, usitnjavanja i posipanja u vidu praha, on leti kao praina i ulazi u nos, oi i usta. I na kraju, morate svaka 4 dana intervenisati kod svake konice, prilikom ega timol pada po pelama i izaziva odreen stres i uznemirenje zajednice. Meutim, posle saznanja da se timol moe vrlo lako rastvarati u alkoholu, dolo se do nove metode, koja u potpunosti otklanja sve nedostatke stare. Timol se u srazmeri 1 kg timola i 1 litar alkohola, rastvori blagim meanjem i dobije se tano 2 litra rastvora. Ovakav rastvor se pricem nanosi na trulex krpe u dozi od 20 ml/ krpi, to znai zapravo 10 g timola po krpi, odnosno po konici. Na ovaj nain se timol pretvara u najsitniji mogui prah i postaje idealan za primenu . Doza moe po potrebi ii

i do 15 g/ konici ili se moe podeliti na dva dela i uneti u razmaku od 14 dana, to je veoma preporuljivo ukoliko je temperatura nepovoljna za primenu, odnosno visoka. Natopljene krpe se mogu odmah, vlane, stavljati u konice, ili se mogu prosuiti i odloiti u plastine kese, pa naknadno postaviti u konice. Krpe ne treba stavljati direktno na plodite, ve je bolje da se ostavi jedan nastavak preko plodita i na njega se postavlja pripremljena krpa. Isparenja timola su tea od vazduha i padaju na dole, a naravno i pele trudei se da ga izventiliraju, provlae ga kroz plodite. Optimalan termin za primenu timola je 10. avgust. Naravno, 10ak dana pre ili posle ne menja stvar. Timol se primenjuje posle vaenja meda, meutim ukoliko ste spreeni da povadite med, moete slobodno ubaciti timol u konice i preko meda. Optimalne dnevne temperature za dobro delovanje timola su 25 28O C. Ukoliko dnevne temperature prelaze 35OC, ubacivanje timola treba odloiti dok ne padnu ispod 30OC i tada timol treba ubaciti uvee, kako bi

35 SRPSKI P^ELAR
prvi nalet isparenja bio ublaen tokom noi. Krpe se dre u konici 35 40 dana. Teoretski gledano, u sluaju neke visoke temperature, krpa sa timolom se moe izvaditi i ponovo vratiti posle dan, dva. Uinak timola znatno zavisi od spoljne temperature i kree se od 50 90 %. Najee je to negde izmeu. Ova, 2007-a godina, je bila relativno loa za primenu timola. Temperature su bile najpre toliko visoke da se timol nije smeo unositi, a odmah po tom su znaajno pale tako da timol nije u dovoljnoj meri isparavao, pa samim tim ni delovao. U takvim situacijama se mora dodatno tretirati drugim lekom. Meutim, 2006-a godina je bila idealna, zbog optimalno toplog avgusta i tada su rezultati bili izvanredni. Treba naglasiti, da prilikom unoenja timola u konicu, jedan deo mladog, otvorenog, pa ak i deo zatvorenog legla, odmah ugine i biva izbaen iz konice. Radi se o 2-3 hiljade jadinki, nekada i vie! Ovo nije znaajan gubitak za zajednicu pela, ali je katastrofalan po varou. Zapravo ovaj presek legla, doprinosi trenutnom presecanju lanca razmnoavanja varoe i one koje bi uspele da preive nemaju mogunost da uu u leglo pred zatvaranje i zatite se. Na kontrolnoj uvlaci ili fioci, moemo videti varoe svih uzrasta : bele , ute, crvenkaste i potpuno zrele, smede-crvene. Pozitivne strane korienja timola su njegova efikasnost i pre svega prirodnost. Njegove rezidue u medu i vosku su minimalne i pri tom ni najmanje nisu tetne po zdravlje ljudi. Negativna strana je svakako njegova visoka cena od oko 70-90 E / kg. To znai da uz truleks krpu i alkohol, tretman kota 80 90 din po konici. Meutim i ovaj problem se moe prevazii. Zbog neosporne koristi koju drutvena zajednica ima od pela i pelinjih proizvoda i sa druge strane, zbog mogue tete koju bi izazvala primena hemijskih lekova, ja sam podneo projekte Fondu za zatitu ivotne sredine u Obrenovcu, kao i Izvrnom veu SO Obrenovac, gde je registrovano drutvo iji sam ja predsednik i traio sredstva za finansiranje leenja svih konica u okviru mog udruenja (oko 1600). Ovaj projekat je ocenjen kao ekoloki i drutveno koristan i sredstva su odobrena. Prilikom

SRPSKI P^ELAR 36

nabavke 16 kg timola i 1600 trulex krpa, postigao sam najpovoljniju moguu cenu. Timol, alkohol i trulex krpe sam podelio na skuptini udruenja, svim lanovim srazmerno broju konica. Takoe je podeljena i oksalna kiselina, koja se primenjuje u zimskom periodu kada nema legla i kada su temperature od 0O - 8O C, odnosno kada je izraena podela hrane u okviru klubeta. U poreenju sa Engleskim lekom Apigard, opisana metoda ima nekoliko prednosti i jednu manu. Mana se ogleda u tome da timol natopljen na trulex krpe slobodno isparava. Kada su temperature vrlo visoke on moe izazvati uginjavanje legla, uginjavanje matice ili naputanje konice. Mada, moram napomenuti, da se to meni nikada nije dogodilo, iako koristim timol preko 20 godina. Prednosti. Kod Apigarda postoji zadrka u isparavanju, pa visoke temperature nisu problem, ve niske! Naime ukoliko temperature nisu dovoljno visoke efekat nee biti dovoljno dobar.. Drugo, pele se ulepljuju u gel i to izaziva odreene probleme. Tree, cena tretmana Apigardom je preko 3 puta vea. Naime, dve

patete Apigarda (po konici) sadre 13 g timola i kotaju 280 din. Jesenas sam prisustvovao prezentaciji vajcarskog leka TIMOVAR, koji predstavlja upravo timol natoplen na trulex krpe i tom prilikom je predava, neki vajcarski Dr. sa njihovog pelarskog instituta, uporeujui Apigard sa Timovarom, zakljuio da je Timovar znatno stabilniji i sigurniji lek. U poreenju sa mravljom kiselinom timol je bezbedniji za primenu po samog pelara, po mom linom iskustvu efikasniji od mravlje kiseline i njegove pare ne izazivaju koroziju ica kojima su armirane osnove. Korisna svojstva timola, pored osnovnog, su fungicidna i baktericidna. Ustanovljeno je da timol deluje na smanjenje krenog legla i da pored uginjavanja legla na poetku, izaziva poveanje zaleganja u kasnijem periodu. Upotrebljavan na opisan nain timol je relativno lak za primenu, dosta efikasan i to je najvanije bezbedan po ljudsko zdravlje i ekoloki najpri-hvatljiviji!

37 SRPSKI P^ELAR

UTICAJ TETNIH ZRAENJA NA PELINJA DRUTVA

Poetkom devedesetih godina poeo sam se zanimati za radiesteziju. To je alternativna oblast, kod nas zanemarena, ali dokazano daje rezultate (ako se pravilno pristupi). Poeo sam da razmiljam o tome sasvim sluajno, dolaskom jednog radiesteziste u moju firmu. Radei u firmi vie sati bez prestanka, za raunarom oseao sam se premorenim i teko sam se koncentrisao na posao. U uglu kancelarije bila je fotelja u koju kada sam seo oseao sam kako umor polako nestaje. Ispitivanjem radiestezista je utvrdio da je mesto na kome sam sedio i radio bilo izloeno viestrukim tetnim zraenjima tako da sam sedeo na pravom energetskom voru koji je delovao izuzetno nepovoljno. Mesto u uglu je bilo najpovoljnije u kancelariji. Oseajui da tu neto ima kupio

Mirko Spasojevi S. Boia br. 53 24 344 Tomislavci Tel. 024 728 148 e-mail mspasojevic@ddor.co.yu

sam gomilu knjiga kao i visak i poeo da vebam. Omah sam napravio novi raspored koji estetrski nije zadovoljavajui ali se na novom mestu manje zamaram i bolje koncentriem. U kui su usledile `estoke promene. Bebe i mala deca najbolje oseaju uticaj zraenja. Kada primetite da se beba ili dete ujutru nalaze u dnu kreveta u nekom udnom poloaju, znajte da je u pitanju tetno zraenje i najmanje to moete da uradite je da naete novu lokaciju za krevet. Zna se da deca koja su izloena due tim uticajima slabije napreduju i imaju slabiji imunitet. Vrste tetnih zraenja Sve oko nas zrai. tetna zraenja delimo na: prirodna i tehnika.

SRPSKI P^ELAR 38

Prirodna se dele na zraenja koja dolaze iz zemlje ili svemira. Zraenja iz zemlje Kretanjem podzemnih voda dolazi do trenja izmeu zemlje i vode. Tim trenjem stvara se tetno zraenje koje izbija na povrinu zemlje. Podzemni vodeni tok ima negativan i pozitivan pol tj. plus i minus. Postoje zraenja koja dolaze od raznih ruda ili nafte, ali ta zraenja nisu toliko tetna kao zraenje koje stvara podzemni vodeni tok. Zraenje iz svemira Od zraenja iz svemira dva su izuzetno tetna za ljude i iva bia. Za jedno od tih zraenja znali su jo i Stari rimljani, a dr Ernst Hartmann (Hartmann-ova mrea) je to potvrdio sredinom pedesetih godina prolog veka. Hartmanova mrea pokriva planetu u pravcu magnetnog meridijana sever-jug i paralele istok-zapad (zato je dobro kod spavanja biti u poloaju sa glavom prema severu, a nogama prema

jugu). Ona je pravougaonog oblika I kod nas je razmak izmeu meridijana cca 190 cm , a izmeu paralela cca 250 cm. irina meridijana ili paralela je 20-25 cm. Mesto preseka meridijana i paralele naziva se Hartmanov vor. Ti vorovi su izuzetno tetni, tetnost se poveava ako se podudara sa nekim drugim tetnim zraenjem. Drugo tetno zraenje koje dolazi iz svemira dobilo je naziv po dr Manfredu Curry-u koji ga je otkrio. Radi se o mrei koja se protee u pravcu severoistok jugozapad i iskoena je u odnosu na Hartmanovu mreu. Mrea je oblika kvadrata stranice cca 350 cm a irina linije je cca 50 cm. Kerijevi vorovi u kombinaciji sa nekim drugim tetnim zraenjem postaju veoma tetni, ak i tetniji od Hartmanovih. Tehnika zraenja Tehnika zraenja su zraenja raznih aparata i ureaja iji je pogon elektrina energija. Veliki sam protivnik uvoenja struje u konice, grejanja konica i

39 SRPSKI P^ELAR
razvlaenja ica po ionako neprirodnom stanitu pela. Primena radiestezije na pelinjaku Znajui da zraenja deluju negativno na oveji organizam, na radne mogunosti i efekte rada, odluio sam da to isto proverim I na svom pelinjaku. Od 1998. godine u raunar unosim sve podatke kako po broju konica, tako i po lokaciji na kojoj se nalaze. Viegodinji podaci su potvrdili moju pretpostavku. Pelarim iskljuivo stacionirano sa pedeset LR konica. Na lokaciji pelinjaka obeleio sam loa mesta. Na tim loim mestima bilo koje drutvo da je postavljano davalo je izuzetno loe rezultate. Na loim mestima sam postavljao najbolja drutva sa mladim maticama i rezultat je bio isti. Na takva mesta postavljao sam i rojeve. Oni su slabije gradili sae i sporije se razvijali. Za mene na tim lokacijama nikada nije bilo meda za vrcanje. Ta drutva su iz zime izlazila slaba i iscrpljena. Zato preporuujem da svi pelari angauju strunog radiestezistu koji e ispitati teren. Siguran sam da ne teti a da li e koristiti uveriete se sami. Bilo bi interesantno ispitati prirodna stanita i da li pele u prirodi biraju dobre lokacije.

SRPSKI P^ELAR 40

NAZADNO PELARENJE
Kada spomenemo napredno pelarstvo uvek se spominju nastavljae, kao idealne i najsavrenije ko{nice. Poloka je zastarela, ograniene veliine, velika i teka. Ja pelarim od 1964. godine i to ba polokom. Pelario sam i LR konicom, ali sam je napustio. Kada se spomene poloka uvek se misli na onu malu ivanovievu amerikanku. Ova konica jeste mala, mali ramovi i mali broj ramova u konici. Ramovi su postavljeni u toplom poloaju u odnosu na leto, to je nepraktino prilikom rada. Da li su nastavljae dobre ili ne vidi se iz toga to se stalno menjaju i uklanjaju nedostaci. Neke nastavljae su sastavljene iz plodita i medita jednakih dimenzija, drugi imaju polunastavke, tree su sastavljene samo od polunastavaka itd. Kako se menjalo i usavravalo

Radovanev Jovan Sime Racia br. 7 26 213 Crepaja Tel. 013 671-496

pelarstvo tako se i poloka usavravala i dobila niz prednosti nad nastavljaama. Ja ne pelarim sa velikim brojem konica, jer pelarim iz zadovoljstva i ljubavi prema pelama. Zadovoljstvo pri radu mi posebno prua konica poloka. Izneu niz preimustva moje usavrene poloke, koje omoguuje laki i uspeniji rad. Prva prednost ove poloke je u tome to su svi delovi: telo konice, iana podnjaa, poklopna daska, zbeg i krov vrsto povezani u jednu celinu. Nije potrebno posebno vezivanje i uvrivanje delova prilikom pripreme konice za selidbu. Sam oblik konice garantuje stabilnost konice tako da ni najjai vetar ne moe da je prevrne. Veliina poloke je 23 rama, dimenzija je 30 X 40 cm, to odgovara veliini 33 rama LR konice ili 10 plodinih i 30 medinih ramova DB konice. Ovaj podatak govori da ova

41 SRPSKI P^ELAR
veliina nije mala i za nae uslove pelarenja sasvim zadovoljavajua. Poloka ima 4 donja i 4 gornja leta, to omoguuje dobru ventilaciju. Poetkom jeseni poloka se deli na dva dela i u svakoj polovini se uzimljuje po jedno drutvo. To ima niz prednosti. Ukoliko se desi da jedno drutvo u toku zime ostane bez matice drutva se lako spajaju. U prolee spajanjem ova dva drutva dobija se izuzetno jako drutvo za bagremovu pau, to omoguuje maksimalno iskorienje pae i izuzetno velike prinose. Kad radimo sa polokom nisu nam potrebni nukleusi i oplodnjaci. Umetanjem tri pregradne daske dobijaju se etiri nukleusa sa po pet ramova to omoguuje laku proizvodnju rojeva i matica. Poloka ima etri poklopne daske, a pri radu se otvara samo jedna, pregleda se pet ramova poklopna daska se vraa podie se sledea poklopna daska i nastvlja se sa pregledom. Prednost ovakve konstrukcije je u tome to se prilikom ciljanih pregleda, npr. ima li meda u meditu ne uznemiravaju pele u ploditu i obrnuto. P rednos t nas tavljaa je navodno njeno neogranieno proirenje, medjutim svi uglavnom pelare sa tri tela. Veliki problem kod ovih konica je pregled plodita kada na konici ima medita Da bi smo to uinili moramo da pomeramo teke nastavke pune meda. ta se deava sa pelama koje se vraaju iz pae, pune nektara, i krenu u medite kojeg nema jer smo ga mi uklonili da bismo izvrili pregled? Normalno nastaje haos, dolazi do ometanja u radu i gubljenja u prinosu. Ovo su samo neke prednosti konice poloke a ja ih mogu navesti jo dosta. Siguran sam da sve to moe da se uradi sa nastavljaom da u ja sa mojom polokom uraditi lake, jednostavnije i bolje.

SRPSKI P^ELAR 42

LYCIUM HALIMIFOLIUM Mill. Red Scrophulariales Fam. Solanaceae Juss.

@iva ograda, vrbica, vu~ac

Naziv roda je prema gr~kom nazivu Lucion za jednu vrstu bodljikavog `buna koji uspeva u oblasti Lucien u Maloj Aziji. @bun visok 1 do 3 m, sa brojnim vitkim lu~no povijenim, sa trnjem ili bez trnja, svetlosivim granama. Listovi na kratkim dr{kama, lancetasti ili lancetasto-elipti~ni, dugi 20 do 30 mm, {iroki 2,5 do 8 mm, po obodu celi na vrhu {iljati ili za{iljeni, pri osnovi se su`avaju i prelaze u dr{ku. Cvetovi pojedina~ni ili po 2 do 6 u pazuhu listova, naj~e{}e na peteljkama dugim 5 do 15 mm. ^a{ica zvonasta, 4 do 5 mm duga, re|e sa 4 ili 5 re`njeva, obi~no dvousnata. Krunica je crvenkastoljubi~asta, levkasta, sa du`im, jajastim, skoro

vodoravno ra{irenim re`njevima, po obodu sa trepljama. Pra{nika pet, pra{nice jajolike. Plodnik du`i od pra{nika. Plod bobica, jajasta i izdu`ena, upadljivo crvena, re|e `u}kasta. Semena brojna, bubre`asta, braonkasta. Cveta od aprila do oktobra. Vodi poreklo iz Mediterana, rasprostranjena je u Evropi, Severnoj Africi i Zapadnoj Aziji. ^esto se gaji kao `iva ograda i kao podivljala na zapu{tenim mestima. Vrlo dobra je medonosna biljka, pa p~ele pose}uju cvetove i po najve}oj su{i. Li{}e i plodovi su otrovni, a trnovi slu`e za odbranu, pa je zbog toga ni stoka ne uni{tava. Pogodna je za stabilizaciju klizi{ta. Razmno`ava se semenom, reznicama i deljenjem korena.

43 SRPSKI P^ELAR

KO JE SAKRIO PRIJAVU PROTIV RODOLJUBA IVADINOVIA?

Iako su prole skoro dve godine od kako je na adresu IO SPOS-a stigla prijava protiv Rodoljuba ivadinovia iz itkovca kod Aleksinca zbog zloupotreba slubenog poloaja i teke povrede pelarske discipline nijedan organ se nije izjasnio o istoj. U prijavi se ivadinovi tereti da je izvrio zloupotrebu time to je u asopisu Pelar decembar 2005. godine na celoj naslovnoj strani reklomirao firmu INO, za ta ne

Rodoljub @ivadinovi} iz @itkovca

postoji odluka IO SPOS-a niti su uplaena sredstva na raun SPOS-a. Time je SPOS oteen za veliku sumu novca . Neophodno je da IO utvrdi da li je ivadinovi ovu reklamu naplatio lino, ili je to uinio iz linog interesa, ili iz nekog treeg razloga kae se u prijavi. Poznato je da je na sednici IO SPOS-a odranoj 30.06.2007. godine, veliki broj lanova Izvrnog Odbora

SRPSKI P^ELAR 44
zahtevao da se Rodoljub ivadinovi smeni sa funkcije urednika asopisa Pelar, emu su doprineli slini razlozi, afera Apigard. Dalje se u prijavi kae da je ivadinovi za dve godine urednikovanja uzeo autorski honorar za tekstove i fotografije vie nego za ceo ivot pre toga, to je oigledno dokaz njegove zloupotrebe slubenog poloaja. Uvezi ovog prijavljenog detalja potrebno je prokomentarisati da je Rodoljub ivadinovi pored visoke plate koju je imao kao lekar u zdravstvrnom centru u Aleksincu, u SPOS-u imao prihode: 1. Plata na funkciju urednika asopisa Pelar, 2. Autorski honorar za fotografije, 3. Autorski honorar za lanke, 4. Dodatak na funkciju koordinatora u visini od 12.000 dinara. Mnogi mladi, kolovani, pametni i poteni ljudi u Srbiji nemaju nikakav posao i nikakva primanja, a Rodoljub ivadinovi iz izloenog se vidi da je praktino imao tri zapoljenja i prihode po pet osnova. Kada bi u konici sve pele donosile med a samo jedna jela, pele bi odavno izumrle. Rodoljub ivadinovi kao kolovan ovek i funkcioner SPOS-a morao je dobro da poznaje statut ove organizacije, koji po ovom pitanju jasno kae da je poslove koordinatora duan i obavezan da obavlja predsednik SPOS-a. Tako nesme da se desi da na jednom istom poslu budu plaena dva funkcionera. Ovom zloupotrebom e morati da se pozabavi nadleni organ SPOS-a, kao i da preduzme odgovarajue mere predviene vaeim pravnim aktima. ivadinovi se dalje u prijavi tereti da je svojom verbalnom drskou i agresivnou uestvovao u radu Izvrnog Odbora, uzimao re bez javljanja kad je hteo i nametao odluke Izvrnom Odboru. ivadinovi je zloupotrebio slubeni poloaj time to je kasapio lanke i pljuvao na autore lanaka u svakom pasusu i time poniavao kako pisce lanaka tako i itaoce, sve sa ciljem da bi stvorio lanu sliku o svojoj strunosti. Po Zakonu republike Srbije autori lanaka imaju pravo da se potpisuju punim imenom i prezimenom, skraenicama, nadimkom ili ifrom tj. onako kako oni ele. Meutim, ivadinovi im je ukinuo to zakonsko pravo i primoravao ih da se potpisuju samo punim imenom i prezimenom. To ukazuje na njegovu staljinistiku narav, kae se u prijavi. Ovo treba takoe prokomentarisati. Poznato je da su srpske porodice, i itave familije, poznate po nadimcima i da se one svojim nadimcima ponose. Nadimci su pravo bogatstvo srpskog naroda.

45 SRPSKI P^ELAR
Mnoge istorijske linosti su imale nadimke. Josip Broz Tito je u svetu bio poznatiji po svom nadimku nego po imenu i prezimenu. Namee se pitanje zato je Rodoljub ivadinovi imao problema sa tuim nadimcima. U prijavi se dalje navodi da je ivadinovi svojim agresivnim nastupom i verbalnom torturom zastraivao neistomiljenike u redakciji i na taj nain zaveo diktaruru u redakciji, a veina zbog toga nije ni dolazila na redakciju. Sem toga ivadinovi se na izbornoj skuptini 2006. godine otvoreno stavio na stranu predsednikog kanadidata Spasi Vlastimira iz Nia, na ta nije imao pravo jer je bio plaeni funkcioner SPOS-a. Kako je Spasi za vreme ivadinovievog urednikovanja objavio vie lanaka nego za ceo ivotni period pre toga, proizilazi da ga je ivadinovi promovisao i reklamirao za predsednika besplatno. U asopisu Pelar februar 2006. godine na strani 50 objavljen je test ivadinovi Rodoljuba pod naslovom Re urednika gde ivadinovi lano informie pelare Srbije i ostale itaoce asopisa. U pomenutom tekstu ivadinovi otvoreno optuuje delegate da su lagali na sednici Skuptine SPOS-a odranoj 28. januara 2006. godine to ne odgovara istini. On na ovaj nain poniava preko 160 delegata, omalovaava celu Skuptinu, a sebe stavlja iznad cele organizacije. Kako je novinarski i pelarski nestruan, ivadinovi je objavljivao tetne lanke za srpske pelare. ivadinovi nije izvetavao sa vanih dogaanja kao to je Sednica Skuptine SPOS-a 2005. godine. Nije objavljivao demante. Lano je informisao. Sve ovo iz linog interesa. Ovo su bili svi navodi iz sakrivene prijave. U interesu je saveza i samog Rodoljuba ivadinovia da nadleni organ SPOS-a ispita navode iz prijave, donese odgovarajui stav o tome i obavesti javnost.
Dragoslav Ili} [e{

SRPSKI P^ELAR 46

ZVONIMIR VASI IZ LESKOVCA ZASTRAUJE SARADNIKE ASOPISA SRPSKI PELAR

U sredu 12.12.2007. godine, Zvonimir Vasi iz Leskovca oko 21 as i 15 minuta nazvao je telefonom saradnika asopisa Srpski pelar da bi razgovarao sa njim u vezi saradnje sa naim asopisom. Zvonimir Vasi je bio toliko prijatan sagovornik da je na saradnik dobio ozbiljne zdravstvene probleme. Vasi je imao estoke primedbe na to to ovek pie za Srpski pelar i istakao svoje sugestije da ubudue ne bi trebao da pie za ovaj asopis. Vasi je ujedno iskoristio priliku da vrea i omalovaava glavnog i odgovornog urednika asopisa. Na kraju se Vasi osvrnuo i na izbore za predsednika SPOS-a koji treba da se odre 23.02.2008. godine. S obzirom da je na saradnik cenjeni i ugledan pelarski strunjak Vasi je zatraio od njega da podri Rodoljuba ivadinovia kao Predsednikog Kandidata, to je ovaj bez razmiljanja odbio. Namee se pitanje zato Vasi nije nazvao u jutarnjim asovima, ve, to je izabrao no. Odgovor je jednostavan; zato to je ovek osetljiviji i ranjiviji u toku noi i to je pogodnije vreme za zastraivanje. Kako je na saradnik u istom danu po istom pitanju imao jo jedan telefonski razgovor sa sagovornikom koji nije hteo da se predstavi, moe se zakljuiti da je ovo koordinirana akcija Nike pelarske asocijacije.

Zvonimir Vasi} iz Leskovca

Zvonimir Vasi je i ranije delovao u ime Nie pelarke asocijacije. Posle izborne Skuptine SPOS-a 2006. godine, kada Nika asocijacija nije uspela da osvoji vlast u SPOS-u sa svojim predsednikim kandidatom, pelaromhobistom Spasi Vlastimirom iz Nia, onda je Zvonimir Vasi pojedinim pelarskim aktivistima nudio podrku Nike pelarske asocijacije u SPOS-u, a za uzvrat traio podrku za Rodoljuba ivadinovia da ostane na funkciji urednika asopisa Pelar u vreme reizbora 2006. godine. Sve ovo Zvonimir Vasi ne radi dabe on je za to plaen. Godine 2006. mu je obeano da e postati predsednik Nike asocijacije kada Spasi Vlastimir bude izabran za predsednika SPOS-a 2006. godine. Kako se to nije ostvarilo

47 SRPSKI P^ELAR
Vasi je ostao u redu za ekanje. Zatim, Rodoljub ivadinovi mu je plaao objavljivanjem lanaka u asopisu Pelar i na taj nain njega lino i njegov biznis reklamirao besplatno. Tako prvi put u ivotu Vasi objavljuje svoj lanak u broju 4. godine 2004, pod naslovom Iskustvom do prinosa. on zna zato pele proizvode med? Rodoljub ivadinovi po trei put plaa Vasia objavljivanjem velike reklame za Vasievu proizvodnju satnih osnova u martovskom broju 2007. godine objavljivanjem lanka Domaa pamet u srpskoj pelarskoj industriji.

Vas i p i e o s v o m n a i n u pelarenja, odnosno o metodi pelarenja koja je potpuno pogrena i predstavlja dobar primer kako ne treba pelariti. Po drugi put ivadinovi reklamira Vasia u januarskom broju 2005. godine objavljivanjem lanka Nuna potreba, gde Zvonimir Vasi propagira upotrebu pogaa, jer se dugi niz godina bavi proizvodnjom pogaa.

Za ovu delatnost nije bio registrovan, niti su njegove pogae imale dokumentaciju, predvienu zakonom. Inae na ovu konstataciju Vasia da su pogae nuno zlo moe se odgovoriti samo jednim pitanjem: Da li

U ovom lanku Rodoljub ivadinovi lano informie itaoce, odnosno budue kupce Vasievog proizvoda, da je to neto novo i izuzetno. Radi se o zastareloj tehnologiji koju su nai napredni voskari primenjivali jo u prolom veku. Tu savremenu tehnologiju je ubrzo i sam Vasi promenio. Treba napomenuti da Rodoljub ivadinovi nije istakao da Zvonimir Vasi nije bio registrovani preduzetnik za proizvodnju satnih osnova. Zbog ega se Zvonimir Vasi ponaao necivilizovano prema saradniku asopisa Srpski pelar? Pre svega to je u toku velika akcija Nike pelarske asocijacije na osvajanju vlasti

SRPSKI P^ELAR 48
u SPOS-u, sa svojim nezvanino prvim ovekom Rodoljubom ivadinoviem. U tom cilju Nika asocijacija preduzima aktivnosti po svakoj liniji. Jedna od borbenih taktika je pobediti protivnika pre borbe, pa je delegacija od desetak lanova: ivadinovi iz itkovca, Spasi iz Nia, Petrovi iz Kragujevca (ovo je trojka koja je inila delegaciju SPOS-a na Apimondiji u Irskoj 2003. godine), poziva Stojanovia u svoj stan i predlae mu da odustane od kandidatzure, predoivi mu da protivnika strana ima dokaze o brojnim zloupotrebama. ivoslav Stojanovi je to odbio. Da je prihvatio Rodoljub ivadinovi bi bio jedini predsedniki kandidat i pobednik u trci sam sa sobom. Da bi zbila svoje redove Nika pelarska asocijacija, pred vanu bitku, organizuje meunarodni struni seminar 09.12.2007. godine u Leskovcu. Tu jaku meunarodnost su inili predavai iz Banja Luke, iz Sv. Martina pod Okiem i iz apca. Na seminaru se nije ulo nita novo, ve su ponavljane ve poznate stvari. Jedan na poznati strunjak je pre seminara rekao da e se u Leskovcu odrati seminar Kako pelariti da nema vrcanja. Uostalom to za asocijaciju nije ni vano, bitno je da je ivadinovi dobio podrku za predsednikog kandidata, kao i Vasi za lana IO SPOS-a, jer u sluaju osvjanja vlasti ivadinovi nee moi da vlada SPOSom onako kako je zamislio ako u IO nema svoje poslunike. Nezvanino saznajemo da je predavaima isplaeno po 200 Evra. To je dobar biznis. Oni dou ovde uzmu pare, ovi idu kod njih, uzmu po 200 Evra i tako kad ima biznisa ima i para. U Leskovakom kraju radnik mora da radi mesec dana za 200 Evra, a mnogim penzionerima su penzije manje od ove sume. Zvonimir Vasi ve due vreme priprema lanove udruenja pelara Leskovac za rasturanje SPOS-a i

Vasi iz Leskovca, Pejanovi iz apca itd., posetila u Beogradu 84godinjeg Bou Petrovia u njegovom stanu da bi od njegovog udruenja dobila etiri glasa i preko njega eliminisala jedinog konkurenta, sadanjeg predsednika SPOS-a ivoslava Stojanovia iz Subotice. ivoslava Stojanovia su optuili za brojne finansijske malverzacije i zloupotrebe. Boa, izrevoltiran Stojanovievim odnosom prema njemu u vezi proslave 110 godina SPOS-a,

49 SRPSKI P^ELAR
preobraaj Nike asocijacije u paralelni savez. Pelar Dragan Gloanac kae da se ulanio u ovo udruenje zato to im je Vasi obeao cepanje od SPOS-a. Stratezi Nike asociacije sigurno nisu odustali od cepanja, ve su samo trenutno promenili plan, jer su osetili da imaju anse da osvoje vlast u dravnom Savezu i pokuae da to uine ne birajui sredstava, zbog toga to u SPOS-u ima mnogo vie para nego to e ih biti u njihovom malom Nikom savezu. Ukoliko u tome ne budu uspeli sigurno e se vratiti formiranju paralelnog saveza. lan Nike pelarske asocijacije Zvonko Vasi je oigledno njihov ovek za specijalne zadatke. On ne samo da je otetio dravu time to nije plaao porez dok je bio divlji preduzetnik, ve je i pojedina plaanja za pelarsko udruenje u kome je predsednik vrio suprotno Zakonu o platnom prometu. Umesto preko rauna, plaao je na ruke. On jednostavno ne bira naina da doe do cilja, bez obzira to je taj njegov cilj svima na tetu.
Dragoslav Ili} [e{

KOGA OBMANJUJE ^ASOPIS PELAR?

U listu Pcelar iz decembra 2006. godine, tekst pod naslovom:Clanarina 2007.god.,u podnaslovu Sta dobijate uclanjenjem u SPOS?Vise nego ikad u poslednjih dvadesetak godina!,u stavu pod brojem 4,autor teksta pompezno,kao ekskluzivu, saopstava zainteresovanima i pcelarskoj javnosti da je Savez pcelara u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede obezbedio besplatno registrovanje pcelinjaka. Pcelar ocigledno neprecizno obavestava javnost,, jer nije pravilno ni informisan. Najpre, ne razgranicava pojmove:registracija i evidencija. U razgovoru koji je potpisnik ovog teksta(Koga obmanjuje Pcelar? )obavio sa samostalnim savetnikom Uprave za veterinu (Ministarstva poljoprivrede,sumarstva i vodoprivrede)Nebojom Jovanovie, 19.12.2007.god., dobijena su koncizna obavestenja u vezi sa evidencijom pcelara, pa u tom kontekstu i razgranicenje pojma evidencije od pojma registracije. Po njegovom izlaganju, uslova za registraciju nema, a po Pravilniku o evidenciji pcelara i obelezavanju pcelinjih zajednica, postoji samo evidencija pcelara i obelezavanje pcelinjaka. Drugo, SPOS nije obezbedio besplatnu evidenciju, nego je ona predvidjena prethodno pomenutim Pravilnikom, koji inace, jos nije usvojen, jer nije prosao kroz pravnu redakciju,

SRPSKI P^ELAR 50
odnosno proceduru. Predsednik SPOS-a ivoslav Stojanovi pripisuje sebi neosnovanu vanost kad preti da samo clanovi SPOS-a mogu biti oslobodjeni plaanja evidencije. Istina je da besplatna evidencija vazi za sve pcelare nezavisno od toga da li su ili nisu clanovi SPOS-a. Dotini gosp. Stojanovi prikazuje sebe svemogucim i nezaobilaznim, uslovljavajuci i namamljujuci pcelare. Koga on obmanjuje? Neboja Jovanovi je istakao da je predvidjeno i donosenje Uredbe za pcelare, kojom je obuhvaceno, izmedju ostalog, da ce pcelari koji budu uneti u bazu, moci da konkurisu za podsticajna, o d n . n o v c a n a s r e d s t v a , t z v. subvencionisanje pcelara. Trece, u casopisu Pcelar, predsednik pcelarskog saveza Srbije maltene optuzuje Ministarstvo poljoprivrede za neizvrsenu registraciju(kakva bahatost!). S kojim pravom kad je iz prethodno izlozenog jasno da se ceka usvajanje Pravilnika. Cetvrto, u famoznom tekstu Pcelara, potencira se sta se dobija registracijom pcelinjaka (kako bi se sprecili nesavesni pcelari da sele na pau bolesne zajednice i da tako prenose bolesti savesnim pcelarima... itd.),kao da je to neka eureka, a to je vec predvidjeno zakonom i primenjivalo se i prethodnih godina,znaci podrazumevajuce je u tom smislu. Peto, u tekstu Pcelara: Registracija pcelinjaka, od novembra 2007.god., autor priloga navodi u delu teksta: Nadam se da ce se do kraja godine ipak evidentirati svi pcelinjaci, a ako do te znacajne akcije i ne dodje do kraja godine, doci ce do pocetka naredne 2008.god.. Pored sve paualnosti u izvestavanju javnosti, on pokazuje jos i vidovnjacke sklonosti sto je, u najmanju ruku drsko i groteskno, u maniru razmetanja i podrugivanja nadleznima za evidenciju. Bez namere da trazimo dlaku u jajetu Pcelaru a u cilju utvrdjivanja pravog stanja stvari,insistiramo na konciznijem i verodostojnijem informisanju pcelarske populacije. Po recima gosp.Neboje Jovanovia, Pravilnik o evid.p. i obel.p.zajednica nalae da se pcelari evidentiraju obavezno, a posledicno tome pcelinjaci se obelezavaju, propisanim tablicama. Pcelar sam o svom trosku nabavlja identifikacionu tablicu za pcelinjak i evidencione ploice za obelezavanje konica. Evidencija je besplatna. Zvanican, odn. obilazak veterinara po sluzbenoj duznosti je predvidjen s proleca i s jeseni kada vrsi oficijalan pregled u okviru Programa mera za zdravstvenu zastitu, kao sto su obavezni i veterinarski pregledi svakog grla ovce, svinje i ostale stoke. Znaci, zvanicni pregledi veterinara se ne naplacuju. Dakle, ovlaeni veterinar ce osim vrsenja evidentiranja, i osim obelezavanja pcelinjaka, obavljati i obavezne veterinarske preglede 2 puta godisnje, sto im je i duznost. Uz duzno postovanje Pcelar ne treba nikog da obmanjuje, niti da proziva ko je zatajio oko obecane evidencije. Ima kompetentnijih da brinu o evidenciji kao i obavetenijih da pravilno informiu, bez zamagljivanja javnosti. T.D.

51 SRPSKI P^ELAR

MALI SAVETI VELIKA POMO

Branko Anti Gulit Banatsko Karaorevo Dragi pelari kada uzimljavate pelinja drutva jako je bitno da novinska hartija bude vieslojna, suva i to starija. Suva to je jasno, a to starija to nije jasno, evo objanjenja. Dananje novine sigurno nisu pogodne jer u njima preovladavaju naslovi uglavnom sledeeg sadraja: Nerad i javaluk, Pljaka, Obustava rada, Viak radne snage, Nezaposlenost, Mito i korupcija, Ubistva Takvi naslovi mogu negativno uticati na produktivnost drutva. Radilice mogu da vide da je kod nas vie na ceni nerad nego rad. Na negovateljice moe loe uticati nebriga naeg drutva prema deci i starijima. Straarice mogu da vide katastrofalno stanje u vojsci. istaice nebrigu i zagaenje ivotne sredine. Pele mogu da vide loe stanje u naem zdravstvu. Bela kuga u naem drutvu moe da dovede do smanjenja legla i td. Zato za utopljavanje konice koristimo novine iz starih dobrih vremena kada su prednjaili naslovi: Rekordni prinosi, Prebaaj norme, Da nam ivi rad, U nove radne pobede i slino. Ovakvi naslovi mogu stimulativno delovati na bolju radnu disciplinu, poveanje radnog elana I ostvarivanje visokih prinosa. NAPOMENA: U toku glavne pae uklonite novine iz konica, dosta je bilo itanja, treba da se proitano primeni na delu.

SRPSKI P^ELAR 52

ISTINITE PRIE
ZATO SI MI STAVLJAO ALEVU PAPRIKU U MED?
Varaajui se sa posla prolazio sam pored kue svog prijatelja koga godinama snabdevam medom. Videvi ga u dvoritu pozdravio sam ga. Umesto otpozdrava, ljutito me je upitao zato mu stavljam alevu papriku u med. Zaudio sam se, jer nisam shvatao ta me pita, a on je dodao da uem i da ja jedem taj med. Uao sam i seo u dnevnu sobu, a on mi je dodao teglu sa mojim medom. Otvorio sam poklopac i pomirisao. Umalo da se onesvestim, kao da je unutra bila paprika a ne med. Upitao sam gde dri med a on me povede u kuhinju i otvori krilo viseeg dela gde su bile jo dve tegle mog meda. Obe sam iskontrolisao i obe su imale miris paprike. Otvorio sam drugo krilo viseeg dela i naao spas za mene, ugledao sam teglu sa alevom paprikom. Objasnio sam prijatelju kako je med poprimio miris od njegove paprike i kako i gde da uva med, a on mi se izvinio. Uzeo sam med sa mirisom aleve paprike i upotrebio ga za prihranu pela a prijatelju doneo drugi. I dan danas od mene kupuje med i to je najvanije dobri smo prijatelji.

KO TO TAMO KRADE MATICE?

Pelari su na jednom podruju primetili da im nestaju matice iz jakih drutava. U poetku se to pripisivalo spletu prirodnih okolnosti. Meutim kako je ta pojava uestala, poelo je da se sumnja da neko pozajmljuje matice. To je bila samo sumnja, bilo je potrebno potvrditi je. Jedan od iskusnih pelara na tom terenu poao je na svoj pelinjak da bi pustio oploenu maticu u jednom roju, koga je formirao bez legla. Poto je prolazio pored kue svog uenika, mladog pelara, poveo je i njega. Kada su stigli na pelinjak pelar otvori konicu, zatim izvadi ep koji zatvara kavez, prepusti matici da sama izadje iz kaveza i zatvori konicu.Uenik ga je upitao, da mu matica nije sluajno ispala van konice tokom oslobaanja. Na to mu je pelar odgovorio da je to nemogue jer nije dirao maticu, niti kavez, ve samo ep.Uenik mu je rekao da je to moglo da se desi ako je matica stajala na epu i tako uenik poe da ui uitelja. Uitelj se u tom momentu razoarao jer je shvatio da ga uenik priprema za

53 SRPSKI P^ELAR
nestanak matice i da je on taj koji pozajmljuje matice na pelinjacima tog podruja. Kroz nedelju dana uitelj je opet otiao na pelinjak, ali ovom prilikom sam. Prvo je pogledao roj u kome je oslobodio maticu. Naao je na jednom ramu otvoreno leglo i tek oformljene matinjake. Zateeno stanje je govorilo da je matica pri oslobadjanju poela da polae jaja i da je posle dan ili dva oduzeta, a pele su pri izleganju larvi oformile matinjake. Dok je vrio pregled oseti da je nogom nagazio neto u travi. Kad je uzeo predmet u ruke, video je da je re o ianom kavezu za matice. To nije bio njegov kavez, onaj ko je krao matice izgubio je kavez. Kavez mu je bio poznat ali nije bio siguran. Pri povratku svratio je do svog uenika na kafu. im je seo izvadio je kavez iz depa i pitao ga, da li je to njegov kavez, jer ga je naao ispred njegove kapije. Uenik potvrdi da je to njegov kavez i da mu je najverovatnije ispao prilikom vraanja sa pelinjaka. Uitelj svom ueniku nita nije rekao, ve je svoj pelinjak sutradan preselio, a svog uenika nikad vie nije video. Iako se zna ko krade matice na ovom podruju niko nije imao srca da neto preduzme protiv ovog lovca na matice.

ANEGDOTE
Na predavanju predava koji se bavi seleim pelarenjem je savetovao pelarima da stave svoje konice na osovine jer Med raa samo na osovinama. Moja inska kola imaju dve osovine, ako ih stavim na pelinjak I na njih postavim konice, da li e da rodi med? Postavi pitanje jedan od pelara. U diskusiji na predavanju ali se jedan pelar da je zapostavio pele kad mu je otac bio bolestan. Te zime otac je umro i sve pele su stradale. Za ta ti je vie ao za oca ili za pele upita ga kolega? Za pele Odgovori pelar

SRPSKI P^ELAR 54

PELARIZMI
U srpskom pelarstvu postoje medvedi lopovi, ali oni nisu lopovi ako im je krau odobrio Izvrni odbor SPOS-a. Srpsko pelartvo je bilo najbolesnije za vreme vladavine Dr. Mede. SPOS je drutvo koje je jako zaraeno krpeljima, neophodno je izvriti tretiranje. Ovaj na Dr. Meda je bio mnogo gladan u zadnje etiri godine, jedva ga nahranismo, al ga zato utovismo. Pronaen je novi preparat protiv medveda koji podkradaju srpske pelare a to je asopis Srpski pelar. Medvedica Milkica ula da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu, ve na prvi klin se upiala. Ljudi zar je to mogue, Dr. Meda dobio nadimak, izleismo Medi kompleks. Blago si ga pelama, njima je svaki dan sladak. Dragoslav Ili} [e{

Nae cveke najvie mede u predizbornoj kampanji. Najvie oliu prste oni sa dugim prstima. Politiari nam u predizbornoj kampanji obeavaju med i mleko, kad dou na vlast to bude smukaj pa prospi. Eto kod nas je sve politika, pa i konzumiranje meda se odvija po stranakoj pripadnosti. Radikali perferiraju tamniji borov med, -

demokrate uti suncokretov a pristalice SPS-a lipov. Jedan politiar nam je za ivota zagoravao ivot, a otkad je umro poeo je da medi. Postoje tri vrste pelara: koniari, pelari i medari. Koniari dre prazne konice, pelari u konicama gaje pele a medari u konicama dre pele i vrcaju med. Branko Anti} Gulit

55 SRPSKI P^ELAR

P^ELARSKA POEZIJA
GUSKINO PELARENJE Kad guska umisli da je pelar, ona veruje da zna sve, predlae se za predavaa, pa pelarima deli savete. Da pele za zimu spremite, pogae da im kupite, da pri tom i utedite, na kolaie ih iseite. Osnovni uslov da uspete, konice treba da grejete, jer kad vam pelinjak ugine, tad ste sigurni nije od zime. Tako savetovanje zavri guska i epurei se rairi krila, al nikad ne posta pelar, ve ostade guska, to je uvek bila. 1515 LJUBAV IMA CENU Trut kad se spoji sa maticom u letu okona ivot na ovom svetu. Tako u ljubavnom inu umre na brzinu tako je i u ivotu pelara, ako hoe svoju enu da vara. Vraki je ljuta skloni joj se s puta.
Branko Anti} Gulit