Fakultet za evropske pravno-politike studije,Univerzitet Singidunum

Seminarski rad

Predmet: Uvod u graansko i stvarno pravo

Tema:

Nitavni pravni poslovi

Mentor: Jelena Brki,asist.

Student: Igor Grbi 09-06/pr

April 2009, Novi Sad

1

1.Pojam nitavnih pravnih poslova

Nitavnim pravnim poslom, smatra se posao koji je protivan propisima ili javnom poretku.Pravni poslovi koji su u suprotnosti sa zakonskim normama, javnim poretkom i dobrim obiajima se smatraju nitavnim jer predstavljaju povredu drutvenih interesa. Za nitavne pravne poslove vae odreena pravila, a to su: 1. Nitavni pravni poslovi ne mogu proizvoditi nikakvo pravno dejstvo, zbog toga se

smatra kao da nisu ni zakljueni.Ovakav pravni posao od samog poetka nema pravno dejstvo i protekom vremena ne moe postati punovaan.Takoe, nitavni pravni posao ne moe postati punovaan ak i kada zabrana ili neki drugi uzrok nitavnosti naknadno nestane. 2. Nitavne pravne poslove mogu ponititi strane u pravnom poslu, dravni organi po

slubenoj dunosti, ili druga zainteresovana lica.Kako bi se nitavni pravni posao ponitio, neophodno je pokrenuti postupak pred sudom za njegovo ponitenje.Presuda suda u ponitenju nitavnog posla je deklarativnog karaktera, to znai da sud konstatuje razloge koji su doveli do nitavnosti konkretnog pravnog posla. 3. Zahtev za ponitenje pravnog posla ne zastareva.Pravo na isticanje nitavnosti se ne

gubi protekom vremena, to znai da nije vezano za rok. 4. Izricanjem sankcija nitavnosti pravnih poslova nastoji se spreiti njihovo dejstvo

koje je u suprotnosti sa javnim interesom. Da bi jedan obligacioni ugovor proizveo pravno dejstvo potrebno je da se ispune uslovi koji se zakonom zahtevaju za njegov nastanak i punovanost.Ti uslovi se uglavnom odnose na saglasnost volja,formu ugovora,sposobnost ugovaranja...Ukoliko u trenutku zakljuivanja ugovora nedostaje jedan od ovih uslova, kae se da je taj ugovor nevaei.Uzroci nevanosti nisu uvek isti, pa tako ni sankcija nije ista.Tako je kod jedne vrste nevaeih pravnih pravnih poslova (nitavni ugovori ili apsolutno nitavni ugovori) prisutna otra sankcija, dok je kod drugih (ruljivih ugovora ili relativno nitavnih) sankcija blae izraena.

2.Posledice nitavnosti

Osnovno pravilo nitavnosti je da nitavan pravan posao ne proizvodi nikakve pravne posledice. Ako ni jedna strana nije izvrila u celini ni delimino obavezu iz pravnog posla, ne nastaju posledice nitavnosti, koje bi se prvenstveno ispoljavale u povraaju u preanje stanje.1 Kada obe ili samo jedna strana ispune svoje obaveze iz pravnog posla svaka strana ima dunost da vrati drugoj strani sve ono to je primila po osnovu nitavnog pravnog posla. Ukoliko nije mogue izvriti vraanje daje se odgovarajua naknada u novcu. Postoje izuzetci od pravila da je svaka strana duna vratiti drugoj sve ono to je primila a te izuzetke moe ostvariti sud ako su za to ispunjene odreene pretpostavke: 1. Ako je sadrina ugovora takva da je protivna prinudnim propisima javnom poretku

takav ugovor e se smatrati nitavnim. 2. Zahtev za vraanje podnosi nesavesna strana. U takvoj situaciji sud moe u celini ili

delimino odbiti zahtev nesavesne strane za vraanje onog to je dala drugoj strani. Nitavnost ugovora povlai za sobom brojne pravne posledice. Osnovno pitanje koje se javlja kao posledica zakljuenja nitavnog ugovora jeste pitanja regulisanja pravnih odnosa ugovornika kada su oni potpuno ili delimino izvrili ugovorne obaveze. Ukoliko ni jedan ugovornik ne izvri optu ugovornu obavezu pitanje povraaja se tada ne postavlja. U sluaju da jedna strana potpuno ili delimino izvri ugovorne obaveze najee se primenjuje povraaj u preanje stanje (restituto in integrum) i naknada tete. Daleko sloenije pitanje nastaje kada obe stranke potpuno ili delimino izvre ugovorne obaveze. Po lanu 104. st.1 ZOO Republike Srbije, svaka ugovorna strana je duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu nitavnog ugovora. Zakon o obligacionim odnosima je kod pitanja posledica nitavnih ugovora prihvatio reenje koje prua razne mogunosti. Pored povraaja u preanje stanje u sluaju kada samo jedna strana izvri ugovornu obavezu primenjuje se i oduzimanje sporne stvari.

Ilija Babid,Osnovi imovinskog prava,JP Slubeni glasnik,Beograd 2008. str. 159

3.Vrste nitavnih pravnih poslova

Nitavni pravni poslovi mogu biti: protivzakoniti, nemoralni, zelenaki, fiktivni, simulovani, prani poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica i pravni poslovi zakljueni izvan okvira pravne sosobnosti pravnog lica. 3.1 Protivzakoniti pravni poslovi Protivzakoniti pravni poslovi su poslovi skoji su zabranjeni na osnovu zakona ili drugim normama prava.Protivzakonitim pravnim poslovima se povreuju imperativne norme graanskog prava ali i norme drugih grana prava. Kao posledica sve vee intervencije drave u protivpravne odnose, broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima prava nije zanemarljiv.Pravni posao ne moe proizvesti pravno dejstvo ukoliko je u suprotnosti sa ustavom i prinudnim propisima pozitivnog prava.Zakonske zabrane su predviene mnotvom zakona, kako graanskog tako i krivinog, upravnog i drugih grana prava.Neke od ovih zabrana su sadrane su osnovnim naelima Zakona o obligacionim odnosima, pa tako imamo: Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po slobodnoj volji (autonomija volje)2. Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (zabrana zloupotrebe prava)3. Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika ili panja dobrog domaina)4 3.2 Nemoralni pravni poslovi Nemoralni pravni poslovi takoe spadaju u grupu nitavnih pravnih

poslova.Nemoralni pravni poslovi svojom sadrinom protivree moralnim shvatanjima drutvene zajednice.Za razliku od protivzakonskih pravnih poslova kod kojih postoji

2 3

Zakon o obligacionim odnosima, lan 10. Zakon o obligacionim odnosima, lan 13. 4 Zakon o obligacionim odnosima, lan 18.

nesaglasnost sa prinudnim normama, nemoralni pravni posao nije u saglasnosti sa moralom drutvene sredine. Moral drutvene zajednice ini skup odreenih vrednosti pripadnika te zajednice, koji strane u pravnom poslu moraju potovati. Teko je definisati ta ini moralna shvatanja jednog drutva, jer je moral promenljiva kategorija.On se razlikuje od drutva do drutva, a i u istoj drutvenoj zajednici podloan je promenama. 5Kako ne postoji precizan metod za utvrivanje da li je jedan pravni posao moralan ili ne, sud ceni za svaki konkretan sluaj, rukovodei se naelima drutvenog morala.Sud uvaava opta moralna shvatanja drutvene sredine, a ne moral neke ue zajednice. Postoje razliiti sluajevi nemoralnih pravnih poslova.Na primer: izdavanje sobu u zakop radi vrenja prostitucije, obeanje nagrade da bi se dobila saglasnost za razvod braka, nagrada za konkubinat.... Nemoralni pravni posao, kao i ostale vrste nitavnih pravnih poslova, ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni bili zakljueni.Strane koje su zakljuile nemoralan pravni posao ne mogu zahtevati njegovo ispunjenje niti mogu traiti povraaj onoga to su na osnovu tavog pravnog posla dale. 3.3 Zelenaki pravni posao Zelenaki pravni posao je vrsta nitavnog pravnog posla u kome jedna strana, koristei se tekom materijalnom situacijom drugog, lakomiljenou ili njegovim nedovoljnim iskustvom, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je dosta nesrazmerna sa onim to je on drugoj strani dao ili uinio. Naziv zelenaki potie iz vremena kada su trgovci, kupovali od seljaka ito na zeleno pre etve, koristei se njihovim tekim materijalnim poloajem ili stanjem nude, traei za uzvrat nesrazmernu imovinsku korist. Neophodno je da se ispune dva uslova kako bi se jedan pravni posao smatrao zelenakim.Objektivni uslov se sastoji u postojanju oigledne nesrazmere izmeu inidbe jedne strane i protiv inidbe druge strane.Odnos uzajamnih davanja mora biti takav da je oigledan, uoljiv na prvi pogled.Najei sluaj nesrazmera postoji kod ugovora u zajmu kada se ugovori previsoka kamata.Objektivni uslovi zelenakog posla nalaze se u uzronoj
5

Danica Popov,Graansko pravo,PR. Glasnik,Beograd 2001. str. 251

vezi sa subjektivnim uslovima.Ukoliko je zakljuen pravni posao kod kojeg postoji samo oigledna nesrazmera izmeu uzajamnih davanja stranaka, bez prisustva subjektivnog faktora, ne moe se govoriti o zelenakom pravnom poslu.U subjektivne uslove najee spadaju stanje nude, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo ili lakomislenost. Moe se zakljuiti da jedan pravni posao ima karakter zelenakog pravnog posla kada: 1. ugovorne strane zakljue dvostrano obavezni ugovor 2. postoji oigledna nesrazmera uzajamnih davanja ili injenja 3. oigledna nesrazmera je prouzrokovana namerom i radnjama nesavesne ugovorne strane. Ugovorna strana koja je oteena ima pravo od suda da zahteva manjenje obaveze na pravian iznoz, i to u roku od 5 godina od zakljuenja ugovora.Ni nakon isteka roka od 5 godina zelenaki ugovor se ne moe konvalidirati jer se pravo na isticanje nitavnosti ne gasi, a nesavesna strana koja zakljui zelenaki ugovor ini krivino delo zelenaenja iz lana 217.KZ Republike Srbije. 3.4 Fiktivni pravni poslovi Fiktivan pravni posao je onaj kod kojeg strane izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna.Iako ga strane stvarno ne ele, ugovor se zakljuuje da bi se stvorio privid o njegovom postojanju.Strane su svesne da ovakav pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo ali ga zakljuuju radi stvaranja privida za spoljni svet. Fiktivni pravni posao je nitavan nezavisno od motiva koji je pokrenuo strane da o njemu postignu saglasnost (brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika, niti je ona kasnije uspostavljena ve su zakljuenjem braka suprunici eleli da prikriju neki drugi pravni posao, prodavac fiktivno kupcu prodaje neku stvar da bi mu javno preduzee izdalo u zakup stan koga bi kasnije otkupio itd.)6 Fiktivni pravni posao, treba razlikovati od putativnog pravnog posla.Kod putativnog pravnog posla,stranke ili jedna od njih prilikom zakljuivanja pravnog posla nisu znale za razlog njegove vanosti, pa predpostavljaju da je posao punovaan.Najei razlog za nastanak putativnog pravnog posla je nesporazum izmeu strana.

Ilija Babid, Osnovi imovinskog prava,JP Slubeni glasnik, Beograd 2008. str. 162

Fiktivan pravni posao takoe treba razlikovati i od simulativnog pravnog posla kod koga se zakljuuje jedan prividan pravni posao koje strane ne ele, sve to da bi prikrile drugi pravni posao ije dejstvo ele da se ostvari. Fiktivan pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo meu strankama u pravnom poslu.U odnosu na trea lica treba razlikovati sluaj kada je tree lice bilo savesno od onoga kada je bilo nesavesno.U sluaju kada je tree lice savesno, prividnost pravnog posla se prema njemu ne moe isticati.Ako je tree lice bilo nesavesno ono to je dalo ili primilo iz takvog pravnog posla duno je da vrati bez prava na naknadu tete. 3.5 Simulovani (prikriveni) pravni posao Simulovani ili prikriveni pravni posao je onaj pravni posao koje strane zakljuuju iako djegovo dejstvo ne ele, da bi njime prikrili drugi pravni posao ije dejstvo ele da ostvare.Dakle, simulovani pravni posao se zakljuuje da bi se njime prikrio pravni posao ije dejstvo strane zaista ele. Simulovani pravni poslovi se najee zakljuuju da bi se njima obmanula trea lica ili da se ne udovolji nekoj zakonskoj obavezi.Kao i ostali navedeni nitavni pravni poslovi tako je i simulovani pravni posao nitavan i ne proizvodi nikakva pravna dejstva izmeu strana jer ga nisu ni htele.U pogledu treih lica (nisu znala da je zakljuen simulovani pravni posao), trea lica ne mogu snositi posledice koje nastanu zbog nitavnosti simulovanog pravnog posla. 3.6 Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna Lica koja se smatraju potpuno poslovno nesposobnim su osobe mlae od 14 godina (mlai maloletnik).Mlai maloletnik ipak moe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze.Isto tako, punoletna lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti su potpuno poslovno nesposobna.Njihova poslovna sposobnost izjednaava se sa poslovnom sposobnou mlaih maloletnika. Shodno tome, pravni poslovi lica potpuno lienog poslovne sposobnosti, izvan poslova kojima ono pribavlja iskljuivo prava, kojia ne stie ni prava ni obaveze ili koji su malog znaaja, nitavni su.7

Ilija Babid,Osnovi imovinskog prava,JP Slubeni glasnik,Beograd 2008. str. 165

4. Zakljuak

Kroz sistem dravnog pravosua i dravnog aparata prinude stvoren je efikasan mehanizam kojim se tite javna dobra, dravni poredak i pre svega prava graana jedne pravne drave. Ovakvi mehanizmi efikasno su omoguili spreavanje i sankcionisanje zloupotrebe i izigravanja prava. Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije pazljivo je uredio odnose strana prilikom zakljuivanja ugovora i postarao se da ugovori koji su u suprotnosti sa pravnim normama budu nitavni. Nitavnost jednog pravnog posla efikasno spreava povredu prava jedne od strana u ugovoru ili treeg lica. Samim tim to nitavan ugovor ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, pravni poredak titi strane ugovora od takvih ugovora.

Sadraj

1. Pojam nitavnih pravnih poslova 2. Posledice nitavnosti 3. Vrste nitavnih pravnih poslova
3.1 Protivzakoniti pravni poslovi 3.2 Nemoralni pravni poslovi 3.3 Zelenaki pravni posao 3.4 Fiktivni pravni poslovi 3.5 Simulovani pravni posao 3.6 Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna

4.

Zakljuak

Literatura

Ilija Babi, Osnovi imovinskog prava, PR Slubeni glasnik, Beograd 2008. Danica Popov, Graansko pravo, PR. Glasnik, Beograd 2001. B. Blagojevi i V. Krulj, Komentari Zakona o obligacionim odnosima, drugo izdanje,1983.