2.

SIMPOZIJUM STUDENATA DOKTORSKIH STUDIJA IZ OBLASTI GRAEVINARSTVA, ARHITEKTURE I ZATITE IVOTNE SREDINE

Arber I. Sadiki1

PRIRODNO SVETLO U ENTERIJERU

Rezime: Prirodno svetlo je nesumnjivo najbitniji faktor ivota na Zemlji. Podobnost korienja prirodnog svetla, bila je pristuna od prvih koraka stvaranja ljudske civilizacije. Ovaj rad predstavlja istraivanje na temu, koliko prisutnost prirodnog svetla stvara udoban ambijent u unutranjem prostoru objekta i kako se njome moe tretirati odreena arhitektonska tema u posebnim sluajevima. Metodom modelovanja, koristivi raunarski program ART Lantis 3.0, odreeni 3D model je bio izloen istom intenzitetu prirodnog svetla, dok su materijali koji ga ine bili menjani. U drugom sluaju materijali koji ine model nisu bili manjani, ali su bili izloeni razliitom intenzitetu prirodnog svetla. Dobijeni rezultati su analizirani u kontekstu uzajmnih odnosa prirodnog svetla i razliitih svojstava materijala od kojih je model sainjen. Takoe, predmet analize su bili izgraeni objekti, karakteristini u kontekstu uticaja prirodnog svetla nad vizuelnim svojstvima materijala, boja i oblika, kao i njihov psiholoki aspekt u enterijeru. Kljune rei: Prirodno svetlo, arhitektura, enterijer

NATURAL LIGHT IN THE INTERIOR

Abstract: Natural light is certainly the most important factor of life on Earth. Eligibility of its usage was present from the very first steps of creating human civilization.This paper presents the research, how the presence of natural light creates comfortable environment in the interior area of the facility and how it can treat certain architectural issues in special cases. The method of modeling, using the computer program ART Lantis 3.0, the certain 3D model, in the first situation, was exposed under the same intensity of natural light while materials that compose the model change, while in another situation the same model was exposed under different intensity of natural light and materials that produce the same, remain immutable. The resalts gained were analyzed in the context of mutual relationships on natural light and different properties of the material from which the model is made. Also some buildings were analyzed, typical in the context of the impact of natural light over the visual properties of materials, colors and shapes, as well as their psychological aspect in the interior. Key words: natural light, architecture, interior

1. UVOD
Dipl.in.arh., Student doktorskih studija na GAF u Niu, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni, e-mail: arbersadiku77@hotmail.com
1

-1-

Prirodno svetlo je kao jedan od najbitnijih elemenata ljudskog ivota na Zemlji, uvek bilo predmet interesovanja i istraivanja mogunosti korienja njegovih podobnosti, sa samim poetkom ljudske civiljizacije. Na svim lokalitetima, arheolokim nalazitima ranih civilizacija, moe se uoiti da je ovek kvalitet i odobnost svog stanovanja vezivao za mogunost prirodnog osvetljenja. Sokrat (grki filozof, 470-399 p.n.e.) je jo u starom veku govorio o principima korienja suneve energije, sugeriui da tremove objekata treba okretati prema jugu kako bi iskiroenje prodora suneve energije zimi kada je sunce nie bilo maksimalno, dok u letnjim mesecima, kada je sunce na horizontu na istim delovima dobijamo hladovinu. Vitruvje (rimski arhitekta, I. vek p.n.e.), govori kako kue e biti pravilno planirane, ako se na prvom mestu vodi rauna o tome u kojim se krajevima ili kojim klimatskim zonama one grade. Drugaije se grade kue u Egiptu, drugaije u paniji, na Pontu ili Rimu. Tako i u razliitim delovima sveta, u skladu sa svojstvima datih predela, treba graditi kue posebnih karakteristika. Zemlja, u jednom delu obiluje suncem u drugom je daleko od njega, dok se u treem umereno greje. Kako je svet prema prostoru zemlje zbog nagiba zodijakog kruga i sunanog puta, izloen razliitim svojstvima, prema svojstvima krajeva i atmosferskim razlikama, mora se usklaivati kua [7]. Koliko je ovek uloio truda u pronalaenju naina korienja prirodnog svetla u arhitekturi, govori i injenica da se itava istorija arhitekture moe ispriati u kontekstu primene razliitih naina korienja svetla u raznim istorijskim epohama. Moemo rei da je prirodna svetlost koriena u astronomskom kontekstu na Stonhejndu, preko ornamentike u Egipatskoj arhitekturi, precizno i realno u Antikoj Grkoj, sa elementima boanstvenog u Rimskoj arhitekturi, neprirodnom svetlou kroz vitrae u Gotskoj arhitekturi, humanom svetlou Renesanse, uzviene svetlosti Baroka, pa sve do providne u savremenoj arhitekturi, koja zahvaljujui dananjim transparentnim materijalima uspeva da vizuelno, skoro neprimetno ue unutar objekta, tako to eliminie razliku izmeu unutranjosti i spoljanosti. 2. METODOLOGIJA RADA Prilikom rada na ovom istrivanju, koriena je metoda modelovanja, kao opta metoda saznanja. Koristivi raunarski program ART Lantis 3.0, odreeni 3D model je bio izloen istom intenzitetu prirodnog svetla, dok su materijali koji ga ine bili menjani. U drugom sluaju materijali koji ine model nisu bili manjani, ali su bili izloeni razliitom intenzitetu prirodnog svetla. Dobijeni rezultati su analizirani u kontekstu uzajmnih odnosa prirodnog svetla i razliitih svojstava materijala od kojih je model sainjen. Takoe, predmet analize su bili izgraeni objekti, karakteristini u kontekstu uticaja prirodnog svetla nad vizuelnim svojstvima materijala, boja i oblika, kao i njihov psiholoki aspekt u enterijeru. Cilj rada je defincija naina i intenziteta na koje se prirodno svetlo moe koristiti u cilju stvaranja udobnog ambijenta unutranjeg prostora, kao i mogunost korienja istog u tretiranju odreene arhitektonske teme. Kroz istraivanje, sagledana je relacija specifinosti odnosa prirodnog svetla i razliitih materijala kao i njihova sinergija. 3. PRIRODA SVETLOSITI U ENTERIJERU Priridno svetlo je jedan od najbitnijih faktora postizanja dobrog komfora u svakom unutranjem prostoru. Ono nam daje mogunost percepcije prostora, elemenata koji ine taj prostor, boja i razliitih oblika. Korienje osobina prirodnog svetla na pravi nain spreava oseaj neudobnosti. Zato je vrlo vano kako se ono tretira u zavisnosti od poloaja prostorije, namene iste, vrsta materijala i boja koje koristimo u enterijeru. Najbitniji elementi koji se koriste za direktan prodor prirodnog svetla u unutranjost objekta su prozori i drugi otvori. Oni mogu da budu vertikalni ili zidni kao i horizontalni ili krovni. Pri dimenzionisanju otvora za prodor prirodnog svetla u unutranjost objekta, od velike vanosti je povrina otvora, njegov oblik i pozicija. Ista povrina otvora moe da unese razliite koliine sunevih zraka unutar jedne prostorije [5].

-2-

Slika 1 Prodor prirodnog svetla u zavisnosti od oblika i poloaj otvora

U sluaju jednostavnih arhitektonskih reenja objekata, gde organizacija prostorija nije sloena, prozor je jedini elemenat koji se koristi za prirodno svetlo. Kod koplikovanijih arhitektonskih reenja, gde je gotovo nemogue zadovoljiti svaku prostoriju sa potrebnim prirodnim osvetljenjem, koriste se dodatna sredstva kao to su razni pokretni elementi sa reflektujuim povrinama, takozvani sunani dimnjaci, dok kada su sunevi zraci prejaki za odreenu prostoriju, koriste se difuzne membrane, kai i razni pokretni paneli.

Slika 2 Sunani dimnjak

3. ODNOS PRIRODNOG SVETLA I MATERIJALA U ENTERIJERU U zavisnosti od atmosferskih uslova, prirodno svetlo moe biti direktno i difuzno prirodno svetlo. Direktno svetlo je prisutno u vedrim danima, dok se sa difuznim svetlom susreemo kada je nebo oblano [3]. Na osnovu toga kolika je prolaznost svetla kroz materijale, oni mogu biti: providni, poluprovidni i neprovidni.

-3-

Kada govorimo o efektu prirodnog svetla nad materijalima sa razliitim osobinama, osim glavnih karakteristika materijala (providan, poluprovidan ili neprovidan), bitnu ulogu igraju i neke druge osobine materijala kao to su rafure, refleksija, apsorbovanje... Putem raunarskog programa ART Lantis 3.0, na odreeni 3D model simulirana je sledea situacija: Prirodno svetlo je nepromenjivog, istog intenziteta, a svojstva materijala koji ine model se menjaju na nain da u prvom sluaju, imamo reflektujui pod, dok plafon i zidovi upijaju svetlost. U drugom sluaju sve povrine prostorije su nereflektujue, u treem sluaju refleksija se javlja na povrini poda i plafona, dok se u etcrtom sluaju refleksija javlja na svim povrinama prostorije.

Slika 3 3D model. Razliiti materijali pod istim intenzitetom prirodnog svetla

Analizom se moe utvrditi uticaj promene materijala na ambijent prostorije, pri istom intenzitetu svetlosti. Kao rezultat razliitih osobina materijala koji ine model, dobijamo etri prostorije sa razliitim karakteristikama. Svetlost se u svim posmatranim situacijama reflektuje razliito u zavisnosti od materijala na koji pada. Osim refleksije svetlosti od razliitih materijala, javljaju se i meusobni odnosi izmeu samih materijala koji je transformiu. U ovom sluaju prirodno svetlo nije vie samo sredstvo za percepciju elemenata koji ine prostor, ve kroz svoju transformaciju generisanu od strane nekih materijala, svetlost postaje jedan od vizuelnih elemenata prostorije. Na istom 3D modelu je simulirana situacija kada se intenzitet prirodnog svetla menja, dok svojstva materijala ostaju nepromenjena.

Slika 4 3D model. Isti materijali pod razliitim intenzitetom prirodnog svetla

-4-

Kao i u prvom sluaju, celokupni prostor se ne transformie samo kao rezultat direktnog menjenja intenziteta svetla, ve sami materijali manifestuju svoje osobine u zavisnosti od intenziteta prirodnog svetla, tako to stvaraju dinamine meusobne odnose. Isti materijali reaguju drugaije u zavisnosti od intenziteta prirodne svetlosti, bez obzira to njihove karakteristike i tekstura ostaju iste. Materijali u stvari razliito manifestuju svoje osobine tako to stvaraju uzajamne odonose ne samo meu sobom, ve i sa prirodnom svetlou, transformiui je, a samim tim i prostor u celini. 4. ODNOS PRIRODNOG SVETLA I OBLIKA U ENTERIJERU Arhitektura je mudra, precizna i velianstvena igra prostornih celina objedinjenih svetlou Le Courbusier Svetlo je sredstvo za prikazivanje forme i prostora, percepciju kvantiteta, kvaliteta, boje i mase koju posmatramo. Prirodno svetlo moe da pojaa strukture, geometrije i hijerarhije u celini [1]. Najvaniji faktor u percepciji oblika je senka koja se pojavljuje prilikom udara svetla na odreeni predmet. Senka je direktno vezana sa prirodom i intenzitetom svetla.

Slika 5 Percepcija oblika u zavisnosti od prirode svetla

Direktno svetlo proizvodi jake i iste konture senke, u kojima se oblik i struktura objekta naglaavaju, dok detalji esto budu pokriveni stvorenom senkom (slika 5, prva kolona). Osvetljenje koje se sastoji od direktnog i difuznog svetla, proizvodi meke senke. Tekstura i povrine objekta se jasno perceptiraju, zato to ne postoje uznemiravajue senke (slika 5, druga kolona). Difuzno svetlo proizvodi zanemarljive senke, pri kojima su oblici i povrine slabo prepoznatljivi (slika 5, trea kolona) [3]. Iz gore navedenih istraivanja, simuliranjem situacija sa istim intenzitetom svetla nad modelom razliitih svojstava materijala, moe se rei da percepcija oblika nije samo stvar prirode svetla, ve i osobine materijala od kojeg se sastoji odreeni oblik. Isti oblik pod istim intenzitetom svetla u zavisnosti od njenog sastava i svojih osobina, ima drugaiju percepciju. Kada smo kod relacije prirodno svetlo - percepcija oblika, jedan vrlo bitan elemenat je potencijal prirodnog svetla da u kontuinitetu menja sam sebe, a samim tim i oblike na koje deluje, tako da se na taj nain dobija dinamina percepsija, odnosno dimenzija vremena. 5. PRIRODNO SVETLO KAO SREDSTVO U TRETIRANJU ARHITEKTONSKE TEME Jedna od najvanijih osobina prirodne svetlosti je njen kapacitet za trajnu promenu, osobina koja joj daje duh beskonane razliitosti, ne samo gledano na nju, nego i na ceo prostor koji posmatramo [6]. Prirodna svetlost, u psiholokom smislu, direktno je vezana za ivot, za postojanje, za nadu. Kao takva ona je ovek bila izuzetan potencijal u tretiranju odreenih arhitektonskih tema, a koju su neki arhitekti -5-

maestralno iskoristili, postavi upravo prepoznatljivi ba po tim objektima. Arhitekte poput Alvara Altoa, Le Korbizjea, Luisa Kahna i Tadao Andoa su neki od najzastupljenijih takvih primera, objekti koji su nastali pod njihovom igrom svetlou, predstavljaju upeatljiva dela u istoriji arhitekture.

5.1. Crkva svetlosti, Ibaraki, Osaka, arh. Tadao Ando Crkva je izgraena izmeu 1987-1989 godine, sa minimalnim budetom od 218.000 dolara, sredstvima koja su donirali vernici crkve [2]. Objekat je kvadratnog oblika, preseenog samostojeim zidom, koji je za 15 zarotiran u odnosu na vertikalnu osu. Ovim dijagonalnim zidom, glavni prostor crkve je odvojen od ulaznog dela. Kroz otvore u dijagonalnom zidu, okreui se za 180 ulazi se u glavnu crkvenu prostoriju, koja u stvari predstavlja sutinu arhitektove zamisli, u korienju prirodnog svetla sa ciljem odreenog psiholokog i duhovnog efekta. U glavni prostor crkve, prirodno svetlo ulazi samo kroz otvor u obliku krsta iza oltara, pri emu se jutarnja svetlost probija unutar prostorije kreirajui se u istom obliku, koji celoj prostoriji daje jedan vrlo jak duhovni karakter.

Slika 6 Crkva svetlosti, enterijer

Crkva svetlosti je uobliena jednostavnom formom, kao to je kvadrat. Meutim, ona kroz dinaminost i dramatinost prodora prirodnog svetla u unutranjost, predstavlja najbolji primer kako jedan jednostavan geometrijski oblik moe da dobije toliku snanu dinamiku kreativnim iskorienjem prirodnog svetla. Prostor unutar crkve se u stvari neprestano modeluje, dajui objektu ritam ivota, stvarajui neodvojivu sintezu izmeu unutranjeg prostora, posetioca i prirode, koja je ovde svedena samo na efekat prirodnog svetla. Svoenje ovu veze samo na jedan otvor u obliku krsta iza oltara, jo vie konkretizuje duhovno-religiozni aspekt objekta, koji je ujedno i bio glavna arhitektonska tema autora. Ovaj primer je karakteristian i po osobini prirodnog svetla, da i sa grubim graevinskim materijalima, kao to je u ovom sluaju beton, daje ritam vremena, stvarajui jednu maginu vezu izmeu materijala, oveanstva i prirode.

-6-

5.2. Crkva Notr-Dam-du-O, Ronan, Le Korbizje Objekat je izgraen u Francuskoj, u periodu od 1951. - 1955. godine, na kraju planinskog lanca Vogezi na 500 metara nadmorske visine, na mestu gde je postojea crkva bila bombardovana i unitena tokom Drugog svetskog rata [4]. Dimenzije crkve su 25x15 metara i moe primiti najvie 250 osoba. Upravo zbog malih dimenzija objekta, ali i zbog prelepe prirode u okruenju, Le Korbizje je izazov projektovanja ovakvog objekta prihvatio, tako to je za velika hodoaa, oltar i propovedaonicu zamislio i isprojektovao pod vedrim nebom. Pored svih drugih kvaliteta koje poseduje objekat, ime je danas zaslueno poznat kao jedno od najboljih dela svetske arhitekture, ono to ga ini veoma posebnim je upravo nain na koji se prirodno svetlo probija u unutranji prostor jednog verskog objekta.

Slika 7 Crkva Notr-Dam-du-O,Ronan, enterijer

Primetno je, da je cela unutranja kompozicija objekta neodvojivo vezana sa strategijom prirodnog svetla, ve u poetnoj ideji autora. Mali otvori na junom noseem zidu, rasporeeni bez nekog odreenog pravila, postepeno se proiruju ka unutranjosti preko itave debljine zida, tako da u svojoj funkciji unose mnogo veu koliinu prirodnog svetla, od one koju posetilac oekuje kada posmatra objekat spolja, pre samog ulaska. Ovde je istovremeno jako bitno stvaranje tame, jer samo nasuprot potpuno mrane pozadine, jaki juni sunevi zraci postaju jo jai, dramatiniji i duhovniji. Da je izbor prirodnog svetla, ustvari fundament u uobliavanju unutranjeg prostora u cilju duhovne komunikacije izmeu vernika i boga, pokazuje nam i uzvieno svetlo koje se prolama iz jednog od tri tornja, direktno na oltar. Da bi vizuelno olakao masivnost betona krovne ploe, preko cele duine noseih zidova, osim u delovima gde je ploa konstruktivno zahtevala oslonce na zid, projektant je ostavio mali otvor, kojim se doarava da zapravo svetlost dri celi teret ploe, odnosno stvara utisak da tavanica lebdi u prostoru. Na ovoj potpunoj modernoj zgradi, arhitekta je upotrebio i neke tradicionalne tehnike koja su karakteristine u izgradnji verskih objekata kao to je na primer vitra, ali je to uradio na potpuno originalan nain, unevi veoma bogat kolorit prirode koja okruuje objekat, unutar prostora crkve. 6. ZAKLJUAK Na osnovu rezultata dobijenih ispitivanjem 3D modela u obe situacije, moemo konstatovati da je prirodno svetlo glavni faktor uticaja na udobnost prostora. Ono je usko povezano sa drugim elementima prostora i kao takvo, ni u jednom sluaju se ne tretira samostalano, ve uvek u zavisnosti od namene prostorije i osobina materijala od kojih je predmetni prostor izgraen.

-7-

Rezultati istraivanja pokazuju, da isti materijali pokazuju svoje razliite osobine, u zavisnosti od intenziteta prirodnog svetla koje pada na njih, kao i da stvaranje meusobnih uticaja materijala od kojih je prostor sainjen i prirodnog svetla, utie na celokupni komfor ambijenta. Od velike je vanosti da se procesi izbora materijala i prirodnog osvetljenja odvijaju paralelno, zato to istim intenzitetom prirodnog osvetljenja u zavisnosti od izbora materijala, moemo dobiti udoban i komforan prostor i suprotno. Pogrean izbor materijala koji e se nai pod odreenim intenzitetom prirodnog osvetljenja, prostor moe uiniti izuzetno neudobnim i loim. Analizom nekih izvedenih objekta, konstatujemo da sama priroda trajne promenjivosti prirodnog svetla, unutranjem prostoru, a i arhitekturi uopte, daje dimenziju vremena. Prirodna svetlost daje mogunost prostoru da se u kontuinitetu modeluje, kao i da veoma grube graevinske materijale puni dinamikom ivota. Prirodna svetlost nam daje beskrajne mogunosti i kada je u pitanju tretiranje odreene teme u arhitekturi. Mudrost i mata prilikom njene upotrebe pri projektovanju, doaravaju koliko ona moe biti fundamentalna u fizionomiji i karakteru celih objekata, to smo videli na prikazanim primerima. Zakljuak moemo svesti na osnovni pojam, da je prirodna svetlost ustvari najvei prirodni potencijal, bez kojeg arhitektura nebi imala smisla. Uslov je, da njeno korienje mora biti, adekvatno, mudro i matovito. POPIS LITERATURE Clark, R., Pouse, M.: Precedents in architecture, John Wiley & Sons, New Jersey, 2005, str.3 Foruyama, M.: Ando, Taschen, London, 2004, str.37 Granslandt, R., Hofmann, H.: Handbook of Lighting Design, ERCO, Leuchten, 2001, str.76 Koen, . Lj.: Le Korbizje, Taschen, Bon, 2006, str.65 Philips, D.: Lighting Modern Buildings, Architectural Press, Oxford, 2000, str.36 Philips, D.: Natural light in Architecture, Architectural Press, Oxford, 2004, str.9 Vitruvje: Deset knjiga o arhitekturi, Graevinska knjiga, III izdanje, Beograd, 2006, str.121

-8-