FIZIK A

GEOMETRIJSKA OPTIKA Click to edit Master subtitle style

Aleksandar Bjelica RG 5/6/12 19/11

Milo Mutavdi RG 28/11

VISOKA TEHNIKA KOLA

Deo optike koji geometrijskim putem objanjava izvesne svetlosne pojave, a kome za osnovu slui zrak svetlosti tj. pravolinijsko prostiranje svetlosti , zovemo geometrijskom optikom ili optikom zrakova.Konstrukcija optikih ureaja bazira se na primeni zakona geometrijske optike. Osnova ovih zakona je geometrija. Geometrijska optika zasniva se na sledea tri zakona:

GEOMETRIJSKA OPTIKA
GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

GEOMETRIJSKA OPTIKA

ZAKON PRAVOLINIJSKOG PROSTIRANJA SVETLOSTI ZAKON ODBIJANJA SVETLOSTI ( REFLEKSIJA ) ZAKON PRELAMANJA SVETLOSTI (REFRAKCIJA)
GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

ZAKON PRAVOLINIJSKOG PROSTIRANJA SVETLOSTI

o
Svetlost se u homogenoj sredini prostire pravolinijski
Pravce u kojima se prostire svetlost , zovemo svetlosnim zracima
GEOMETRIJSKA OPTIKA

B
1

A
1

MRANA KOMORA

VISOKA TEHNIKA KOLA

ZAKON ODBIJANJA SVETLOSTI ( REFLEKSIJA )

Zakon odbijanja svetlosti govori o promeni pravca prostiranja svetlosti na graninoj povrini dve optike sredine gde bi trebalo da se jedan deo odbija a drugi prelama. U odreenoj meri svetlost se odbija od svakog tela.
GEOMETRIJSKA OPTIKA

t1 AC = c t2 CB = c
A

VISOKA TEHNIKA KOLA

t=t1+t2
h
1

h
2

n
1

n
2

C ' x a

C"

AC CB t= + c c

x +h c

2 2

(a x) 2 + h2 c

2
t vreme prostiranja svetlosti c brzina prostiranja svetlosti

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

AC CB t= + c c

x 2+ h 2 2 c

(a x) 2 + h2 c

dt/dx =0

dt x a x = =2 2 2 dx c x 2+ h2 c ( a x ) 2+ h2

sin = sin

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

UPADNI ZRAK UPADNI UGAO

NORMAL A

ODBOJNI ZRAK ODBOJNI UGAO

OGLEDALO

U=

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Pri odbijanju svetlosti uvek je odbojni ugao jednak upadnom uglu ; Upadni i odbojni zrak lee u istoj ravni sa upadnom normalom.

U=

=
GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

PRAVILNO RASTURANJE SVETLOSTI

DIFUZNO ODBIJANJE SVETLOSTI

Glatka povrina ( ogledalo, staklo, povrina vode uglaana metalna povrsina,i sl.) GEOMETRIJSKA OPTIKA

Rapava povrina ( daska, papir i sl. )

VISOKA TEHNIKA KOLA

PRIMERI DI SVETLOS FUZNOG ODBIJA TI NJA

ZOR A SUTO N
GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

ZAKON PRELAMANJA SVETLOSTI (REFRAKCIJA) Kad sunev zrak padne na povrinu mirne vode, on se jednim delom sa nje odbije (reflektuje) a veim delom kroz nju prostire pri tome svetlosni zrak prostire se u istom pravcu u vodi samo ako na njenu povrinu pada normalno. Meutim ako pada ukoso, svetlosni zrak e u vodi promeniti svoj pravac. Mi tada kaemo da je svetlosni zrak prelomljen. Isto ovo vai i kad svetlosni zrak prelazi iz vode u vazduh. Zbog toga, kad ukoso gledamo dno bistrog potoka, reke ili mora, onda nam izgleda da je njihova dubina manja, a kamenje koje lei na dnu, izgleda kao da je malo izdignuto.
GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Prav tap stavljen ukoso u vodu izgleda prelomljen na mestu gde ulazi u vodu. Ovo skretanje svetlosnih zrakova ne dogadja se samo pri prelazu vazduha u vodu, i obratno, ve uvek kad god svetlosni zrak pri prelazu iz jedne providne sredine (supstance) u drugu pada koso na njihovu graninu povrinu. Ova promena pravca svetlosnog zraka pri kosom padu na graninu povrinu pri prelazu iz jedne sredine u drugu naziva se prelamanje ili refrakcija svetlosti.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Zakon prelamanja svetlosti se lako moe dokazati pomou Fermatovog principa.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

h
1

n
1

n
2

h
2

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

AC CB t= + = c2 c2

(a - x) 2+ h 2 x 2+ h 2 2 + c2 c2

dt x ax = =2 2 2 2 2 dx c2 x + h2 c2 (a x) + h2

sin sin = c2 c2

n2sin = n2sin
GEOMETRIJSKA OPTIKA

t1 AC = c t2 CB = c

t=t1+t2

sin = const sin

VISOKA TEHNIKA KOLA

Na ravnoj povrini, koja deli dve sredine razliitih optikih gustina (razliitog apsolutnog indeksa prelamanja) deo svetlosti se prelama.Zakon prelamanja (ili refrakcije) svetlosti su postavili u prvoj polovini 17. veka Dekart i Snelijus nezavisno jedan od drugog, pa je nazvan Dekart-Snelijusov zakon Zakon prelamanja svetlosti glasi: odnos sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla za dve sredine je stalna veliina i jednak je odnosu apsolutnih indeksa prelamanja druge i prve sredine pri emu upadni zrak, normala i prelomni zrak lee u istoj ravni.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

sin n2 = sin n2

Upadni i prelomni uglovi su uglovi koji upadni i prelomni zraci grade sa normalom na graninu povrinu, kroz taku u kojoj se zrak prelama. Apsolutni indeks prelamanja za neku sredinu je odnos brzine prostiranja svetlosti u vakumu i brzine prostiranja svetlosti u toj sredini
c Relativni indeks prelamanja 2 dve n = za c sredine je odnos brzina svetlosti u tim

VISOKA TEHNIKA KOLA

n
1

sredinama
n2= c2 c n2 = 2 c2 c 2
c2 c2 n2 n 2 = = c 2 n2 c2 n2

n
2

Znai, odnos brzina svetlosti u dve sredine obrnuto je srazmeran apsolutnim indeksima prelamanja za te sredine.

sin c2 n 2 = = = n2 2 sin c 2 n2 GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Pri prelasku iz optiki gue u optiki reu sredinu, za upadne uglove svetlosti vee od nekog graninog g, dolazi do potpunog odbijanja svetlosti na granici dve sredine - totalna refleksija.

TOTALNA REFLEKSIJA SVETLOSTI (POTPUNO ODBIJANJE)

Totalna refleksija moe nastati samo ako svetlost prelazi iz optiki gue u optiki reu sredinu! Na primer, totalna refleksija je mogua pri prelasku svetlosti iz stakla u vazduh, a nemogua pri prelasku iz vazduha u staklo.
GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

n (Vazdu 1 h) n (Voda)
2

g granini nugao index

=90 =g

prelamanja

<g

>g

2 sin n 2 n2 = = 2 = >sin g = Kada je =g = 2 sin (2 2) n 2 sin g 2 n2 n2 GEOMETRIJSKA OPTIKA

Vazd uh

Primena DekartSnelijusov zakon za +Primer granini ugao ribljeg

pogleda

Vod

VISOKA TEHNIKA KOLA

Index prelamanja za: Vazduh = 1 Vodu = 1.33 Staklo = 1.5 Odatle moemo sraunati granini ugao:

Za vodu - vazduh iznosi: Za staklo - vazduh iznosi:

= >

= >

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA Prelamanje svetlosti i totalna refleksija su pojave na osnovu kojih se objanjavaju neke pojave u atmosferi. Pod odreenim uslovima (na Zemlji ili u vazduhu) mogue je videti obrnute likove predmeta. Ova pojava se zove fatamorgana.

FATA MORGANA

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

DONJA FATAMORGANA

IZLAZAK SUNCA

hladan vazduh

topao vazduh

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

GORNJA FATAMORGANA

topao vazduh

hladan vazduh

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

TOTALNA REFLEKSIJA KOD PRIZME

Totalna refleksija se koristi u optici za promenu pravca svetlosnih zraka kod prizmi, koje su u sastavu optikih instrmenata tj. kod optikih prizmi.
C N

Pravougaone prizme iji su ostali uglovi 45 (granini ugao za staklo od koga su napravljene je 42). C prelomna ivica AC i BC prelomne povrine ugao prizme(prelomni ugao) upadni ugao izlazni ugao i ugao zraka sa N na AC i ugao zraka sa N na BC ugao ukupnog skretanja (devijacije)

=+-

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

DISPERZIJA SVETLOSTI
Lat.Dispergere - Rasuti

DISPERZIJA - POJAVA ZAVISNOSTI OPTIKIH KARAKTERISTIKA (INDEKSA PRELAMANJA, SKRETANJA ZRAKA, ) OD TALASNE DUINE SVETLOSTI. POSLEDICA JE RAZLAGANJE SVETLOSTI NA
GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Svetlost jedne talasne duine, jedne boje, naziva se monohromatska. Veina svetlosnih snopova je polihromatska, to znai da se satoje od talasa razliitih talasnih duina. Disperzija je pojava razlaganja sloene bele svetlosti na svetlost razliitih boja pri prolasku kroz prizmu.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Sunev spektar
Obina bela Suneva svetlost predstavlja primer sloene, polihromatske svetlosti. Ona e nakon prolaska kroz disperzionu prizmu biti rasuta (dispergovana) u kontinualni spektar, koji ine

boje: ljubiasta, modro plava, plava, zelena, uta, narandasta i crvena.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Njutn je dokazao da sintezom(spajanjem) svih spektralnih boja dobija se opet bela boja. To moemo videti na primeru sa igrom na kojoj stavimo 7 osnovnih spektralnih boja po redosledu . Ako na ovako obojenu igru pada bela svetlost i zavrtimo je brzo boje e poeti da se slivaju i izgledae belo. Ova optika pojava objanjiva je zakonima geometrijske optike bez obzira na postavke o prirodi svetlosti.

Tamna tela sama po sebi nemaju boju, poto je njihova boja uslovljena bojom onih zrakova koje oni apsorbuju iz upadne svetlosti. Meutim pojave kao to su rasipanje svetlosti, difrakcija, polarizacija svetlosti... Mogu se objasniti samo talasnom teorijom.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

Deo optike - Fizika optika

Pojave koje se mogu objasniti poznavanjem sutine svetlosti. Merenjem talasne duine svetlosti utvreno je da kod vidljive svetlosti talasna duina opada, a broj treptaja se poveava u nizu spektralnih boja od crvene ka ljubiastoj. Brzina svetslosti u bezvazdunom prostoru je c = 3*1010cm Broj treptaja u sekundi za: Crvenu svetlost => Ljubiastu svetlost =>

Prema tome treba imati u vidu da je svetlost talasne prirode, kako je Hajgens postavio. Maksvel je matematiki dokazao da su svetlosni talasi u svtari elektromagnetni talasi. Zato prema zakonima za oscilatorno kretanje vai da izmeu brzine svetlosti c, njene talasne duine i broja trepataja u sekundi , takoe vai ovaj odnos:

c=

Utvreno je da od talasne duine, odnosno broja treptaja u sekundi(frekvencije), zavisi boja neke GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

c2 n= c

c2 n=

Talasna duina svetlosti opada od crvenog ka ljubiastom delu spektra.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

VISOKA TEHNIKA KOLA

MEANJE SPEKTRALNIH BOJA

Bela svetlost se moe podeliti na sledee boje. Tri osnovne boje su plava zelena i crvena .

Meanjem plave i crvene nastaje ljubiasta

Meanjem plave i zelene nastaje svetlo plava

Meanjem crvene i zelene nastaje uta

GEOMETRIJSKA OPTIKA

Meanjem ovih tri boja ponovo nastaje bela

VISOKA TEHNIKA KOLA

Duga nastaje usled potpunog odbijanja, prelamanja i rasipanja Suneve belesvetlosti u kapljicama kie pri minimalnom skretanju svetlosti. Pri tome glavna duga postaje usled toga to se svetlost dva puta prelama i jednom potpuno odbije u kapljicama kie, a sporedna, usled toga, to se svetlost u njoj dva puta prelama i dva puta potpuno odbija.
GEOMETRIJSKA OPTIKA