http://www.bastabalkana.

com/2012/10/strast-i-greh-covek-i-demoni-smisao-zivota-iduhovno-spasenje-duse-rumunski-monah-i-starac-dionisije/

Intervju sa starcem Dionisijem rumunski monah i podvinik sa Svete Gore

Ava Dionisije Ignjat je uveni rumunski starac i pravoslavni podvinik. iveo je do skoro na Svetoj Gori u manastiru Vatoped. Njegove misli i pouke su jednostavne i otrenjujue. Smatraju ga svetim ovekom.

Pitanje: Visokoprepodobni Stare, koji je smisao naeg ivota na ovom svetu? Odgovor: Jedini smisao i cilj naeg zemnog ivota jeste da se spasemo, da zadobijemo Carstvo Nebesko. Na Gospod Isus Hristos nas ui: Budite sveti kao to je svet Otac va nebeski. (up. Mt. 5,48).

Za vreme ivota na zemlji, uz pomo blagodati Boije i naih dobrih, hrianskih dela moemo dostii svetost. A ako, zbog nedostatka vrline ne moemo da se udostojimo svetosti, treba da teimo da nasledimo rajska naselja. Nemogue je da istovremeno bude dobar hrianin i da ivi u grehu. Ako ini greh, udaljuje se od blagodati Boije i sjedinjuje se sa neastivim. Prema tome, udaljuje se od Crkve, od Svetih Tajni i od bogonadahnutog uenja Crkve samo da bi zadovoljio svoje strasti, koje ti je neastivi posejao u srce. Ne treba ovek da sledi svojim strastima. Zato Crkva peva: Od mladosti moje vrag me iskuava (Stepena, glas 4.) Zato i u Svetom Pismu pie: Ne laite jedan drugoga, jer svukoste starog ovjeka sa djelima njegovim, i obukoste se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji ga je sazdao. (Kol. 3, 9-10). Jer ako smo od starog oveka, onda smo robovi strastima i grehu. P: Kakovo je uenje svetih otaca o duhu ovekovom i duhu demonskom? O: ovekov duh postaje demonski (duh) tj. biva demonizovan kroz greh. Kroz nae vidljive i nevidljive pokrete i misli, djavo seje seme svakog zla u nae srce. Ako ovek prihvati zlo seme u srcu, ono e poeti da raste. Ako (ovek) nije trezven i ako ga ne odbaci i oisti svoje srce blagodau Duha Svetog i svakim dobrim delom, a posebno molitvom, postom, ispoveu i Prieem, ono e se ukoreniti i poeti da raste. I od tog trenutka, djavo odlazi od oveka jer je siguran da e ga on slediti i iveti po svojim strastima ne prezajui ni od kakvog zla.

P: Da li to znai da blagodat Boija odstupa od oveka i da ga duh razvrata gura u svaku vrstu zla i protivprirodnih grehova, ako je on razuzdan i ivi raskalano? O: Upravo tako. Ali jo stranije je to se to prihvata kao neto sasvim prirodno. ovek misli i govori da nikako ne moe da ne ini te grehove. Zato od poetka moramo paziti na telesnu i duhovnu istotu. Veliku pomo emo imati u naoj duhovnoj borbi i podvizima, ako ouvamo telesnu i duhovnu istotu, kao to je to u monakom ivotu. A mirjani treba da stupaju u brane odnose onako kako to Crkva ui, i nakon to su stupili u svetu tajnu braka. Neastivi sve to zna, zato tako besomuno gura ljude u greh preljube i bluda. Ova mnogobrojna zla u naim vremenima su od demona, koji ele da obeaste hram Duha Svetog, a to je telo hrianina. I posle toga da ga guraju u svaku vrstu zla. Kada jednom uini te grehove ne moe vie da se moli, prestane da ide na Liturgiju, ne ispoveda se i ne moe da se veba u vrlinskom ivotu.

Zbog tog svetovnog duha, koji se kroz loe obrazovanje, bogohulne filmove, reklame, elje i grehove jo od detinjstva uobliava oko srca, hrianin ne moe vie da se moli, niti da ini dobra, bogougodna dela. Ali ak i oni koji su pali u najtee grehove mogu da se isprave uz pomo blagodati Boije. Ta borba i izbavljenje od grehova i demona raunae im se kao muenitvo. P: Da li je nakon krtenja neastivi izgnan iz dubine srca? I da li on onda dejstvuje samo spolja? O: Da, on dejstvuje van srca. Ali mi greimo i dozvoljavamo mu da prodre u dubinu naeg srca. Upravo to se naziva strau. Od tog trenutka, mi smo vodjeni strau, ali ak ni u tim trenucma nas blagodat Boija ne naputa. Bog je oveku dao apsolutnu slobodu. Blagodat Duha Svetog ui oveka ta je dobro, a ta zlo. Pokazuje mu put u Carstvo Nebesko, i put koji vodi u propast tj. u pakao. Bog nam govori: Stavio sam pred vas ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi ivot (5. Moj. 30,19). Blagodat Duha Svetog je mogla da uini nemoguim da ovek ikada padne ili zgrei. Ali u tom sluaju ovek ne bi imao ni svoju linost niti vrline, ve bi bio kao ivotinja ili robot. Nijedno stvorenje Boije nema slobodu kakvu ovek ima. Hrianin koji ispunjava zapovesti Boije, blagodau Boijom moe postati svetitelj. A Bog je toliko dobar da ak i kada zgreimo, ako u pokajanju zavapimo: Gospode oprosti mi! Gospode pomozi mi! On nam prilazi i pomae nam da se podignemo iz blata naih grehova. Zato nam je na Gospod Isus Hristos rekao: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti (Mt. 11,28)! Medjutim, ako su se strasti ukorenile u oveku i postale njegova druga (grena) priroda, takav ovek e rei: ,,Nemogue je da se reim tih strasti! A ovo je posebno izraeno danas zato to su poslednja vremena, i ljudski rod je postao nemaran i neosetljiv prema svemu duhovnom. Bilo da je mirjanin, monah ili svetenik, njega ne interesuju strasti i grehovi. U tome se krije velika opasnost zato to na taj nain dozvoljavamo demonima da nas sve vie i vie porobljavaju. P: Kako objasniti gordost? O: Gordost dolazi samo od demona. Kroz Sveto Krtenje, Bog je oprostio i otpustio praroditeljski greh, kao i sve grehove poinjene pre krtenja, te je dao oveku da se kroz blagodat Duha Svetog usvrava, rekavi mu: Budite vi, dakle, savreni kao to je savren Otac va nebeski (Mt. 5,48). P: Ali tragovi ostaju!

O: Njih treba da se reimo blagodau Boijom, koja nam uvek pomae na naem putu oboenja. Ali poto smo stvoreni kao slobodna bia, moramo se boriti protiv strasti i greha. Na primer, ako si pua, ima vlast da kae: ,,Ispovedio sam se, i uz Boiju pomo od sada vie neu puiti! Ali stari ovek u tebi e rei: ,,Pui ve godinama! Nee ti to moi ostaviti! Razbolee se i umreti! Ali, ako ima vere, osnaen blagodau Duha Svetog, odgovorie: ,,Ja sam odluio! I uz pomo Boiju ostavljam cigarete bez obzira na sve! E tada, oveka osenjuje blagodat Duha Svetog i u svemu mu tedro pomae. Ali ako razmilja ovako: ,,Ostavljam cigarete, ali ipak u puiti jo jednu, dve sedmice, i posle toga prestajem sa puenjem bez obzira na sve. To znai da nisi odluan, da ti je volja raslabljena, nije te osnaila blagodat Duha Svetog, i nee prestati putiti. P: Da li se gresi roditelja prenose na decu? O: Roditeljima koji imaju teke grehove i poroke (razvratnici, alkoholiari, narkomani, puai itd.) mogu se roditi fiziki i mentalno bolesna deca. Ovo i medicina potvrdjuje. Medjutim, ovde dejstvuje i boanska blagodat prisutna u Svetim Tajnama, krtenja, miropomazanja, ispovesti, priea, braka, koje pomau detetovom spasenju. Ali gresi koje roditelji ine nakon rodjenja deteta takodje mogu imati negativne posledice na duhovno i telesno stanje njihovog deteta. Osim toga, loim vaspitanjem, roditelji ukorenjuju strasti u detetovom srcu, a one su krajnje pagubne za duu. Imamo primere u Svetom Pismu i u Svetom Predanju da su se od istih i pravednih roditelja radjala oblagodaena deca deca svetitelji, kao Presveta Bogorodica, Sv. Jovan Pretea itd.