Св.
Арсеније Бока
САВЕТИ ПОРОДИЧНИМ ЉУДИМА(1)
Запаљени противприродном пожудом, унуди
уништавају снагу потомства и пустошесвоју нацију, свој
род.
(Отац Арсение Бока)
Бела Правила
Бела правила, односно, предочење о неким стањима
која се односе на брак или ситуацијама ван њега, заједно са
последицама, које их у највећем броју непрекидно следе,
као и ред који мора да води свако ко верује, како не би
дошао усличну ситуацију.
Све ово је сажетак добијен из суза верника који су се
исповедали.
+++
Онај који се нашао међу разбојницима* (* А Исус
одговарајући рече: Човек неки силажаше из Јерусалима у
Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му
зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. (Аука 10,
30)) био је поверен Цркви, да њени служитељи брину о
њему, да му оперу ране вином и прелију уљем тј. понуде
Покајање које пада као вино на рану а причешће, које
блогодаћу свих седам Светих Тајни, које извиру из Христа,
Стабла Живота, као уље које ублажава људске ране и које
га уцелини лечи.
Пад међу разбојнике је пад људске природе из Раја у
овај свет, а пад је од познања јер након па-да њима се тад
отворише очи и они познаше да су голи... и не беше их
срамота као остале животње које беху без моћи говора.
Јер је требало, пошто су отворили очи, да људска природа
буде извргнута мучењу као што је то случај са
животињама (*Св. Максим Исповедник - Одговори
Таласију), све док човек не постане свестан себе и своје
величине од креирања са небеса.
Дакле, једна одлика кроз коју човек наликује
животињама је и размножавање. Начин и изглед рађања
тела, човеку је познат управо као последица пада, од
непослушности. Јер је могло доћи и до другачијег
умножења,без муке и патње.
Када је Адам згрешио, могло је доћи до човечијег
гашења и смрти након што је саздан. Бог међутим, пошто
види вековима унапред, видео је да ће се многи окренути
против животињског у себи, осудио је телесно рађање
мукама и грехом, који у корену има патњу и задовољство,
пожуду за овим начином рађања, као законом који
кажњава такву човекову природу. Таква природа и воља
везане су ланцем зла. Јер колико је покушавала природа да
издржи у жи- воту кроз рађање, толико је сама себе стезала
истим ланцима греха, соколећи и помажући саму смрт.
Дакле, дата је казна човеку да се бори против смрти које се
сам латио и коју је своје вољно додирнуо.
Жеља за Богом се претворила у пожуду за телесном
патњом, ум (пошто се помрачио) се окренуо леђима од
Богом датих видика и пао у шипражје и шикару чула,где се
лепи за задовољство које сматра добрим и бежи од бола
као од нечег лошег. У задовољствима је мамац којим
„лукаво" мами човека да сиђе из Јерусалима у Јерихон.
На путу тог силаска, све силе, почеци, и подршке из
ваздуха, као поплава се престижу у навали да придобију
природу човечије патње, тј, похоту и пожуду и њоме
човека гурну међу оне који пропадају (Кор. 2, 15). Вољу је
човек окренуо на страну где ће само сретати искушења
лукавог: задовољство и избегавање порођајних мука, и
рађање синова, које доживљава као бол. Јер је ухваћен у
замку свог ума који саветује сопствену слободну вољу. Ум,
који је некада имао дара да уме да препозна Господа, сада је
„храм идола који уместо једног јединог Бога у себи садржи
мноштво нечистих ликова"* (*Св. Максим Исповедник). Ум
не размишљајући о погледу ка Богу* (*не чинећи себе
уточиштем нити местом Божијег боравка), начинио је себе
робом светског господара (ђавола) који је све замрсио у
клупко које обавија свет оним што је зависно од осећаја и
чула. Онај који је самог Господа носио у себи (ум) светлост
и ватру, сада у себи пали задовољства и њима везује себе за
патњу и бол* (*Св. Максим Исповедник). И ето тако, кријући
се између сопствених мисли и савета, опстаје и делује закон
греха који потиче од задовољства чула,одводећи нас све до
телесне смрти; од вајкада ум многих искључиво дели
савете против наше сопствене природе или боље речено
савете безакоња.
„Пламен понижења је телесни закон, светлост тог
пламена је одговарајућа патња за сваки параграф тог
законика, а дим исходи од сагоревања људске душе која
трпи одређени бол или укратко: пламен је грех, њена
светлост је огрешење а ватра коју је упалио почетни
пламичак је трајање греховних мука због којих тело пати
кроз време. И у том процесу, на пада на памет уму да се
огреје над том ватром, нити да се просветли од светлости
над пламом, нити да се опече од таквих мисли. Јер оно што
је за чуло тела светлост и задовољство, за ум (и душу) је
дубока тама."* (* Св. Максим Исповедник)
„Чула ни за шта нису у стању, осим да сваког доведу у
заблуду и учине да та) неко залута, и не могу да донесу
ништа осим пропадања тела, а ум који је понешен њима не
само да је против сопствене природе већ је и против Бога".
А с обзиром на то да су мисли побеђене од чула и пожуде
која је противприродна, којом се из све снаге користи
лукави, јер је телесно мудровање непријатељство Богу,
пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може.
(Рим. 8, 7) које друге савете могу оне да дају осим
разбојничких савета (ђавољих) који касапе оне који силазе
из Јерусалима у Јерихон: децу која долазе на овај свет?*
(*Да ли можда долазак Исусовна венчањеуКани галилејској
има дубљи смисао? Да не значи можда нешто више с
обзиром да тајмоменат представља први доказ даје Он
све-
присутни Бог? Да не треба можда одавде па надаље
схватити да је и Он присутан на венчању? Зар Бог нема
ниједну изговорену реч за нашу биологији? Ниједну?
Никакав смисао? Ниједну водиљу? Дао је законе и
напустио свет? Или закони искључују Бога? Којим даром
је издигао брак до ранга Свете Тајне од седам тајни, а
Цркви дао на старање - тј. на одговорност и право да
прати са пажњом плодове Тајне, те пупољке живота,
децу?Зар незбог тога да би она била, деца Његова, здрава и
цела у души и телу, а не напротив свему овоме, потомци
безакоња? (део из књиге „Пут Царстваедиција" 1995, стр.
214)
Пустош проистиче након патње: запаљени
противприродном ножудом, људи уништавају
снагу потомства и пустоше својунацију, род.*
*Ово је највећи труд ђавољи, да науди онима који су се
удаљили од вере. Зна он, али и ми знамо да тамо где се
више не служи Света Литургија, где нема живих душа,
где нема труда који је окренут према спасењу, ђаво се
осећа као код своје куће, као у паклу. Пошто је уништио
све што је материјално, жели да уништи и нашу Праву
веру. Има благи Господ по шаку пепела за свака погана
уста. Ток времена је по понашању људи, каже Отац
Арсеније Бока. Господ нам је обећао да је с нама до краја
света. Проблем је у томе што ми не бисмо смели да се
оставимоБога.
У наставку ћемо малопроменити казивање.
Медицинска наука кроз многа своја учења тврди и
следеће: схватила је да се сва ткива могу третирати,
односно излечити, а да се само нервна ћелија ако је
једном оштећена не може више никад излечити; њен
опоравак се муњевитозауставља.
Упоредимо нервну ћелију са клупком од ког крећу
конци у свим правцима тала са „телефонском" улогом.
Мозак је заправо највеће клупко или „телефонска
централа" кроз коју душа прима вести и шаље своје одлуке
у остале мање „мозгиће" , нервне ћелије распоређене у
целом телу. Кроз мождину пролазе хиљаде „телефонских
жица" према мозгу. Путем мозга се контролише тело, с тим
штоје ум деодуше а не тела.
И такође доказује наука да разврат, или свака врста
претеривања, уништава милионе нервних ћелија. Ево
како:у целом телу, али посебно на седам различитих места,
извире једна врста снаге, врло врло потребна за добро
стање целог човечијег тела. То је животна снага. Међу тих
седам врста извора моћи, једна од најјачих снага је и извор
који крозсвоје пупољке живота ствара човечије семе. Кад је
човек поведен развратом, и заробљен његовим поганим
задовољством, извор себи не може доказати порекло снаге
која се употребљава и која се излучује у крв, зато што је од
споља „преварена".
Ако као последица разврата дође до смањења извора
снаге која се излучује у крв у односу на раније, то смањење
доводи до изумирања милиона нервних ћелија. Све друге
ћелије човечијег организма могу трпети глад или могу
функциосати на смену, или се топе како би биле храна
другим али се у одређено време обнављају у оноликом
броју колико су се распале. Једино нервна ћелија, ако
једном изумре због недовољне исхране, никад више не
може оживети. Само она не може да издржи глад и
недостатке па умире за времена. А њена храна је она снага
која потиче из седам извора.
Сада смо на путу да схватимо шта се дешава са многима
који очито ментално слабе. Школарци који су на почетку
били добри ученици, ослабљни каснијом онанијом
смањују свој капацитет за учење и драстично кваре
школски успех. Али за њихову нарав одговоран је неко
други, али дане журимо.
Ево назива неколико врста мука кроз које људи
упропашћавају потомство запаљени пожудом против
своје природе:
1. Онанија
2. Блудничење
3. Содомија (хомосексуалност)
4. Бестијалност (над животињама)
А у легитимном браку:
1. Разврат
2. Избегавање зачећа
3. Абортус
4. Блудничење
5. Бесчашће
6. Непоштовање забрањених дана
7. Остала поганства
А шта је онда природно? Само и само концепција
порода.
Брак је једна од седам Тајни, само таква да не
дозвољава толика безакоња у њој, и којој треба да горко
подвикнемо: Издигните брак из необузданости макар на
нивоживотиње/ Божији благослов није дат безакоњу!
Да ли је толико тешко да се схвати?
Али неки кажу: Не можемо ли живети без Божијег
благослова?
Извините на питању: Где?У Паклу?
Али због ког није желео да схвати, ни Бог није имао шта
осим овог да каже: Ко је неправедан нека буде још
неправеднији, а ко је поган нека се још погани, а ко је праведан
нека још чини правду а ко је осветољубљив нека се још
свети. И ево, доћи ће ускоро и награда моја са мном, да дам
свакомепо делима његовим (Апокалипса 22,11-12).
И још нас учи наука о томе да је човек на свет дошао са
већ одређеним бројем нервних ћелија. Кроз његова
развратна дела, он губи одређени, већи или мањи, број тих
неурона. И како изнад сваког безакоња стоји закон, тако и
над животом оног који их чини, у семе његово, се уписују,
бележе учињена дела. А дете је сажимање, два родитеља,
четворо дедова и бака, осморо прабака и дека, шеснаест
чукунпредака; то је наследство које се носи од четири
претходне генерациЈе али и остали преци пре њих дају свој
допринос у генском наследству,додуше све мањи и мањи.
Дакле, можемо разумети колико деца могу да
испаштају од родитељских грешака. И шта наслеђују?!
Изглед и састав тела, као и број нервних ћелија које су
имали родитељи у тренутку када су их стварали. Од броја и
здравља тог збира (неурона) много тога зависи у животу
детета које је дошло на свет. Или мало поједностављено,
свако дете у себи има записане многе наклоности великог
броја предака, колико добрих, толико и лоших: половину
од родитеља, четвртину од дедова и бака, осмину од
прапредака итд.
Од свих тих предиспозиција показаће се оне најјаче, од
најближих предака, родитеља, али се може десити да се
манифестуЈе и што шта од оних пра и чукундедова, кад су
услови живота из њихове околине или њиховог
унутрашњег стања, здравља били условљени различитим
променама.
Природа тежи здрављу па углавном здравији ген
покушава да надвлада онај који је са недостатком али
немоћ и мана се понекад види споља, а понекад не.
Назовимо те наследности житом и кукољем, и тако
ћемо схватити како се у деци види и лоше семе, које
морамо пазити и трпети све до жетве, јер су сејачи,
радници и учесници Тајне очигледно превише дремали,
што доказује сав коров и кукол, који можемо видети. А то
дремање или сан о ком говорим је заправо заспали
стражар над нашим мислима и разумом који је дозволио
да дође до чињења безакоња. „Лукави" ђаво, посејао је кроз
људску природу, из генерације у генерацију, много кукоља
или ђавоље семе безакоња.
Св. Арсеније Бока
САВЕТИ ПОРОДИЧНИМ ЉУДИМА(2)
Међутим, није само патња кроз разврат та која убија
нервну ћелију већ сви греси. Велики јад и бес, превелика
бол због љубави земаљске је многима затровала крв и
многе стегла за грло. Такође, велики поремећаји долазе од
претераног пића. Отров пића, поред малаксалости и
тетурања, сагоревања и уништења нервних ћелија, квари
и семе у невиђеној мери, како уосталом доказује наука. А
ако неко науми да пожели децу за време таквог пијаног
стања, над то дете надвиће се велика невоља, ђавоља
болест. Јер ма где постоји велико рушење, надвија се и сила
зла, ђаво, па ће дете невино испаштати. Видимо многе
несреће у реду наследника: слепе, ћопаве, пијанице,
курваре, батинаше, табаџије, лопове, живе костуре,
сасушене гњиле људе, извитоперене у овом или оном
смислу и поврх свега измучене од ђавола. Други, немају
трунке памети, од малих ногу окренути су према злу, када
одрасту туку сопствене родитеље, камењем се бацају на
Господа а живот завршавају одједном, напрасном смрћу.
Велико зло за људски род. То су безакоња отело-
творена кроз људе, који кукају и проклињу родитељску
кривицу и бол и муку коју сами трпе. Али ако желите да
знате, једини излаз је у томе, да се до овде не стигне. То је
пут у коме нема безакоња - Тајна Венчања. То је цела тајна,
прати њен пут, њене смернице.
Закон Свемогући, који дела човечија враћа изнова у
људске скуте, Света Књига, опомиње људе у свим вековима
да синови оних који су се распојасали неће стићи до спасења,
да ће се угасити семе из постеље која није благословена, да
они који дуго буду живели тако неће ништа имати и
нечасна биће њихова старост на крају, а који се буду
упокојили на време биће без наде и без милости на Судњем
дану; јер род онога који је неправедан имаће грозан
завршетак.
Нећеш им се клањати, нити им служити јер сам ја
Господ Бог твој, Бог љубоморан који кажњава грехе отаца
до трећега и четвртога колена на синовима оних који ме
мрзе. А чиним милост до хиљадитог колена онима који ме
љубе и чувајуза повести моје. (Излаз. 20,5-6)
Јер он нити понизује, нити цвели радо синове човечије
(Јеремијине тужбалице 3, 33). У једнима буди добру
наклоност својих предака, и дете од малих ногу почиње да
разазнаје и раздваја добро од лошег. О томе Господ говори:
Али ако који човек има сина који види све грехе оца свога,
види их и не чини онако... Ако он устеже руку своју од
неправде не узима добит ни камате; ако врши законе моје и
по наредбама мојим ходи, тај неће умрети за безакоња оца
свога, уистинућеживети (Језекил, 18,14-19; 17,19).
Уздизање брака на висину Тајне са нивоа
разузданости је једина препрека на путу који води
према пустоши.
Ево једног схватања о пустоши које се збива у сваком
роду људском, које се посебно у наше време највулгарније
показује неизбежну пропаст. Јер: Одакле долазе ратови и
одакле свађе међу вама? Да није од: пожуде ваше која вам је
усржи? (Јак. 4,1)
Ко ће зауставити пропаст? Јер без Мене не можете
чинити ништа (добро) (Јован 15, 5). Пропаст која је
последица те пустоши неће се зауставити све док људи не
искорене пожуду за грехом из својих срца и не упознају Бога
(Осија 4, 1-10). Јер који су по тијелу, тјелесно мисле, а који су
по Духу духовно; јер је телесно мудровање смрт, а духовно
мудровање живот и мир; јер је телесно мудровање
непријатељ Богу, пошто се не покорава закону Божијем,
нити пак може. А који су по телу не могу угодити Богу
(Римљ. 8,5-8).
Они који су Христови, тело су разапели заједно са
пожудом. Тако, дакле, браћо, нисмо дужни тијелу да по
тијелу живимо; јер ако живите по тијелу, помријећете; ако
ли Духом дјела тјелесна умртвљујете, живјећете. Јер које
води Дух Божији они су синови Божији (Римљ 8, 12-14). Јер је
то Божија воља: ваше освећење, да се држите даље од
разузданости. Да свако од вас уме да господари својом
светости, у чистоти и части, а не у мукама пожуде, како
чине неверници који не познају Бога... Јер нас Бог није призвао у
нечистоту, већ у освећење (Тес. 4, 3-7).
У време Светог Апостола Павла још се могло видети
како блуд шири своју помаму, нарочито код хришћана.
Зато су многи сами себе саветовали да се у браку
обуздавају потпуно, вођени мишљу да у сваком тренутку
морају да буду спремни за причешће и сведочење
мучеништва. Св. Павле, пак, рачунајући да су деца брачни
пупољци није одобравао потпуно уздржање већ га је
одобравао само за време поста и у време молитве
(Коринћани. 7, 5). Узимајући у обзир дешавања
карактеристична за то време овако је саветовао: Сваки
браћо, у чему је призван, у ономе нека остане пред Богом; а за
дјевојке немам заповјести Господње, него дијем сивјет као
онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.
Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш.
Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену... А ово кажем
браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају
жене да буду као да их немају... И који купују као да ништа
немају, и који овај свет употребљавају као да га не
употребљавају, јер пролази обличје овога свјета
(Коринћани. 7,25-40).
У ове задње дане, када се и нама чини да пролази
обличје овога свјета, истражујући разлоге наших мука,
схватили смо да разврат све нас људе стеже својим
клештима, разбијајући нас и дубински и нашироко. А с
друге стране, свештеници нашег времена нису
пропратили то каогрех који би требало збрисати са нас као
метлом, очистити Божију Тајну, тј. Тајну хришћанског
брака. Тако је то: Свештеници савета не знају, нестаде
савета у стараца (Језекил. 7, 26). Људи ослеплују у гомили
незнања и са недостатком савета, које се разлило као тама
над јадним људима, који сневајући мирним сном верују да
се право владају и да разврат између мужа и жене није грех.
Ади с мог места на ком сам задужен да стално слушам
људске муке, које их стижу као последица греха и
недостатка савета, с намером да се помолим за сву бол коју
су предамном излили, једног дана служећи Свету
Литургију молио сам се за мир свихљуди и благодат
Светаца Божије Цркве чуо сам глас у себи који је са
горчином говорио: „Не моли Мене да им дам мир, моли
људе да промене своје понашање, ако уопште желе да
на земљи осете мир!"
После тога сам схватио многе ствари... Да првенствено
као неко ко подучава друге заповестима, треба да вичем
речи из Светог Писма, гласно као са звучника за
узбуњивање да: „Не гледајући Бог на времена незнаша,
сад заповједа свим људима свуда да се покају" (Дјела
17,30). Односно, да се врате чистом животу, по заповестима
православне Цркве Христове, а када им времена буду
затражила, да се по цену живота исповеде, без страха од
смрти.
На други начин се не може поставити брана од претње
пустоши која се надвија над јадним људима. А подизање
бране је подизање брака са нивоа разврата на ниво Тајне,
једне од седам Светих Тај ни, како људи не би дозволили
клупку змија да се својим безакоњима обмотају око
њихових ногу.
Приврженост блуду чини од људског образа и ума
да постане дебео и груб, а од човека биће које не
разуме шта је то част. Зато, пупољци брака, деца,
причињавају својим поступцима такве ситуације
родитељима, да ови ударају својом главом о зид јер их
ро ђена деца сопственим копитама чифтају, да би и та
деца касније доживела исто од своје деце тј. оно, што
суона чинила својим родитељима.
Уистину, ствари не иду добрим смером!
Није без икаквог смисла „Исус био позван са својим
ученицима на свадбу" (Јован 2, 2), већ да бисмо схватили да
се на венчању дешава прво Божије чудо, које води ка добру.
Само венчањем, по Христу, што је промисао Божија, која
обуздава све патње, се може искоренити наклоност
човекова која је од давнина присутна према злу и само на
тај начин из генерације у генерацију не може бити
преношена патња која мори људе.
А чист живот у браку,по њеној чистоћи Тајне,је овакав:
1. Благословено је само рађање (сетва) деце; све што је
мимо те замисли, у телесном смислу, представља разврат и
грех и не сме се више чинити.
2. Дозвољено време за позивање потомства, су само
дани између поста, и то, ако су оба родитеља сложна са
идејом дечије сетве;
3. Забрањено време је следеће:
4. Четири поста у години
5. Три дана поста у недељи: понедељак,среда и петак
6. Празници и празнични дани
7. Време које се сматра нечистим
8. За време слабости или болести једног од брачних
друшва
9. Времена зла и ратна, као и сво време око таквих
догађаја за оне који су учествовали у њима
10. Време строго забрањено је све време трудноће, као
и све време завреме периода дојења.
11. Они који су доказали себи да не могу имати
порода, нека се договоре о заједничком животу који личи
на братски однос, са избегавањем греха;
12. Са доласком времена које показује смањење
женских одлика, смањује се брачна дужност позивања
потомства.
Коследи све ово избећи ће:
- злочин који се чини путем абортуса
- проклетство до ког долази у случају не по-
штовања уздржавања
- безакоње разврата иостале гадости.
Ето са чим се требају сложити супружници. Зашто? Ево
објашњења:
1. Хришћански брак није успешан осим ако је
склопљен између уверених хришћана.
Неверници, они који не верују у Бога, не могу узети
учешће у Божанској Тајни, у коју не верују. Све док је неко
изван, уистину, вредне вере хришћанске, све што чини је
грех, и грех му је закон. Са неверницима није могућ чист
живот. Трпљењем својих грехова, могу бити спашени уз
Божију помоћ и васкрснути из смрти у којој живе. Јер све
док су су само тело, они су међу мртвима а кад спознају
Господа и дух васкрсава из мртвихи почиње покајање.
Помозите им, уз трпљење свега што јс потекло од њих,
али успротивљујући се греху, чак иако то представља
континуирано мучеништво, непре- кидно. Дакле: „Жене
покоравајте се својим мужевима, бојите их се" кад је
Христос глава човечија (Ефес. 5,22-24; Коринћани. 11,3),
али кад је глава грех, и кад му је „стомак Бог ", он нема
никакав избавитељски савет да да. Без Христоса је мртав, а
савет мртвака води ка сигурној смрти; на ту страну немојте
ићи. Од мртвака се не бојите. Оних који се Бога не боје, не
бојите се ни ви. Сав страх имајте од греха, јер су се од њега и
Свеци бојали.
Зато су од брака изузете следеће групе луди:
1. а. Лудаци; б. Сатанизовани; ц. Пијанице; д. Ментално
ослабљени и од земаљских болести савладани људи.
2. Рођаци по крвном сродству до осмог степена (до 4.
колена по црквеним правилима није дозвољено склапање
брака али сам видео и на већој одвојености децу од
измешане крви која су обележена грехом блиског рода са
здравственим поремећајима трајне природе).
3. Они који су по годинама неприкладни. Највећа
разлика у годинама која је дозвољена је седам година. Све
што прелази овај јаз у смислу веће удаљености доба
доказаће се као последична освета кроз одређену патњу
услед ове врсте греха. Удовци нек' узимају удовице.
4. Погодан узраст за девојке: је 18-20 година, а за
момке око 25 година. То јест. оне године у којима могу
разумети којим путем иду и где треба да се окрену. И због
још нечега треба да се сачекају мало старије године: а то је
начин размишљања и тежње сваког појединца из будућег
младог пара, а то се само кроз време да видети. Дешава се
да пре брака неки од њих имају једну врсту понашања, да
би нако неког времена почели да се владају сасвим
супротно (недолично) а као последица свега долази -
развод.
5. Бракови склопљени по родитељском саветовању,
присиљавању, због имовине - греха лакомости - не
завршавају се срећно.Сва се имовина расипа.
6. Искакања из нормалног понашања која су имали
родитељи, четворо бака тј. дедова, прадедова, се
понавњају јер иверне пада далеко од кладе
7. Не започињите брак са грехом, јер оптерећујете на
силу Божију Тајну, и Њега ћете имати за противника. До
Црквеног венчања сви су дужни да чувају своју девичност,
и девојке и момци. Ономе ко верује у Бога, и пости и има
духовника то не причињава проблем. Другима (тј. онима
који не маре за Господа и Црквене заповести) на почетку је
тешко, а и касније ће бити. Зато, они који робују овој
слабости, најпре треба да докажу одступање од овога и да
су досегли веру коју прати дело, па тек онда да ударе
темеље брака, јер у супротном умножавају зло у свету и
међу људима, гомилајући осуду и над другим људима а не
самонад собом.
Брак није тек успаљивање тела, већ је итекако чин
уједињења душа са Господом.
Још пре Христа рекао је Тобит (8, 8): Види, Господе,
узимам сестру ову моју, не због задовољења пожуде
(телесне), већ чистог срца (већкаожену).
Ко данас тако верује? Брак није тек успаљење тела и
одакле онда толика посрнућа, услед којих долази до
мржње!? Венчање је много више од тога, дело је сједињења
душе са Господом. Зато само онда када се обоје људи из
брачног пара сједини са Богом, долази до уједињења
телесног које доноси плодове Божије: чисту децу, која
трагају за Њим.
Св. Арсеније Бока
Дозвољено и забрањено време
за позив живог потомства
Забрањено је време празника и у време поста
Пре свега постоји душа и Бог, па тек онда тело. Када
човек води рачуна о души, одбацује телесну жељу, чак је
гаси, како би могао да прими Свето Причешће, духовну
храну, којој треба да тежи и да јој се приближава сваки
хришћанин бар четири пута годишње.
Пост је уведен управо због гашења телесне жеље.
Онолико дуго колико се човек не може отргнути од
пожуде, толико се не може приближити Богу. Сва деца
призвана уживот за вре ме празника или у време поста,сва
она у себи носе знаке родитељског греха. Јер како њихови
родитељи нису водили рачуна о Божијим данима, тако ни
деца не уважавају Божију вољу нити родитељски савет.
Забрањено је време нечистих дана. У старом завету, сви
који су кршили ово правило, били су усмрћени
каменовањем, јер би дете које би у том периоду (код
Јевреја) било зачето, лако обољевало од лепре, у тој земљи
чија је клима била топла, а у нашем крају би било
болешљивоитрулежнојош за живота у сваком смислу.
Забрањена су ратна и зла времена за оне који узимају
учешће у њима, јер је у тим особама нервни систем
узнемирен и поремећен, и имају нагон на повраћање,
источење крви.
Затим је још познато да ће дете које се роди бити
слабије привржено родитељу и носиће бреме; сматра се да
отуда потичу деца рата која су чешће мушка, и да неретко
наслеђују ратничке одлике по очевима, али и њихове
нервне карактеристике из времена када су их зачели; још
се сматра о овој деци да су склона бунту и да им је крај лош
јер су револуције које дижу окренуте против других људи.
Зато, треба сачекати тренутак кад је довољно времена
прошло да се сталоже нерви, и када је страх од рата
ишчезао, јер је у супротном извесно да се роди дечак који,
због очеве журбе, може кренути лошим путем који ће се
завршити казненим затвором. Узми благовремено у
обзир, јер оничине чуда!
Врло је јака и строга забрана прописана за време које се
односи на период трудноћеи дојења
Ево зашто је таква забрана одређена:
Најпре јер нема смисла ( у мајчиној утроби већ
постоји дете)
Онда, због тога што се сва осећања оба родитеља, а
посебно мајке, из тог периода невероватно јако
пресликавају на плод, на пупољак који је тек у формирању.
Одавде можемо да спознамо кључ многих наших
загонетки: какво је било материнско понашање за време
тих девет месеци, такво ће бити генско наследство тог
детета за цео живот. Ако су му родитељи реметили
формирање својим безакоњима, она ће се дубоко уклесати
у његово биће. А кад се роди, крене да расте, пре него
схвати живот на правилан начин, играће се са сестрицом
маме и тате још као седмогодишњак. Касније ће се
усудити са стоком или окренути рукоблуду, а онда
курварлуку у правом смислу те речи, патњи која ће му
уништити милионе нервних ћелија. А ако се не сретне с
неким ко уме да препознаје његову болест до времена које
је предвиђено за брак, тада ће већ запасти у лудило. О
склоности према учењу не желим ни да причам, јер је у
стању да понешто савлада тек око четрнаесте године. А
ако му нема лека, да се отргне, невоља не оставља човека
ни у 70 година. Све патње ослабљују моћ противљења
душе, а оне пустоше и душу и тело, резултира јући
апсолутним губитком који вечно траје. Они који пате од
овога, најпре треба да се излече од сопствене болести па
тек онда да уђу у брак.
Доктори саветују брачне другове о стварању деце али
без сагледавања ових болести које будуће генерације могу
понети у овај свет, и поврх то га да ли су та деца плодови
који су родни или не.
Као последица тога, предиспозиције које су
испољавали родитељи у време стварања порода, биће те
исте, оне којим ће се дете које долази на свет руководити.
Ово је врло битно време које одређује будуће понашање
детета и због тога му се мора посветити пуна пажња, јер
није свеједно на кога неко личи и коме тежи, свецу или
разбојнику. Да ди се родитељи моле у то време?
Причешћују ли се Светим Тајнама? Проводе време у
љубави према Богу? Такво ће целог живота бити и
дете које се рађа, и родитељи неће имати главобоље
око детета, да ли верује, да ли је послушноили тражи и
прави проблеме. Знате како је кад је наопако! Али и
време које покрива период дојења треба очувати чистим,
јер је још увек везано за мајку и њено понашање. А иначе,
не може родити још једно новорођенче, поделити крв на
три дела и да све буде потаман: један део за млеко, други за
себе, трећи за оно дете које је на путу (дете које се поново
планира). Ако су она чешћа него што би то било нормално,
што то регулишу правила, она су слаба и животно
угрожена, не живе дуго. А још нешто се подразумева из
овог: сразмерно мери у којој се разврат устоличио у човеку,
његова је снага утолико мања, ослабила у борби против
разних болести, и због тога губи ту битку против болести и
поред чињенице да су на располагању све јачи и
модернији лекови и све доступнија средства у тој борби.
Свака врста разврата претпоставља лагано
пропадање и труљење... као ђубриште испод ког ватра
ти- ња... којескраћуједане људског живота.
Упамтите, да због труда који улажу родитељи да би
били по Божијој вољи, Он шаље благодат и милост Своју на
децу њихову даровима свог благослова, као што је и рекао:
Чиним милост до хиљадитог колена онима који ме љубе и
чувају заповести моје (Излазак 20, 6)за оне који Га поштују.
 ЧУДА НА МОЛИТВУ
У неколико примера илустроваћу чуда на молитве оца
Арсенија Боке:
- 1968. када је постојала могућност уласка
Совјета у Румунију, молио се тако ватрено да је
зауставио њихов улазак.
- Док је боравио у затвору, пошто га је
обавештајна служба Секуритатеа, пратила и затварала
имао је благодат да буде невидљив. У затвору је читао
Јеванђеље, молио се Богу. Чувари чују молитве, уђу у
келију и не виде га. Једном приликом су радили на
њиви. Он је завршио свој задатак и упитао је чуваре да
ли може да се мало одмори. Дозволили су му. Међутим,
када су га по завршеном послу потражили да га врате у
келију, није га било. Дигли су узбуну у затвору да је
побегао, нестао. Он се кроз одређено време вратио.
Питали су га где је био. Кратко је одговорио: на сахрани
своје мајке. Родно место и затвор су раздаљине око 400
км. А неки људи који су били на сахрани су потврдили
да су га видели!
- Супрузи једног дуборесца који је радио и у
Манастиру Прислоп била је заказана операција дојке, јер
је имала поодмаклу фазу карцинома. Муж је уочи дана - Један дечак није ни ходао ни говорио. После
операције дошао код оца Арсенија, који је био на одмору неколико долазака на гроб оца Арсенија, проговорио је
у месту Синаја. Отац Арсеније је био прозорљив, отворио и проходао.
је врата своје собе угледао га и обратио му се: „Море
Вољца, која те невоља доводи?“ „Оче, тешко ми је, жену
ће ми сутра оперисати, има рак дојки. Молим вас
молите се, ако она умре, ја ћу полудети“. Повукао се отац
Арсеније из собе на десетак минута. Затим је рекао
Вољци да иде до болнице и да види какво је стање. Рано
ујутро је отишао. У болници су супругу одвезли у салу,
али нису започели операцију јер су морали чекати да
супруг потпише сагласност. Док су њему давали папире
да потпише, један нестрпљиви доктор је открио жену и
упитао се да ли је можда замењен пацијент.... Жени су
дојке биле исцељене и није требала операција. Вољца је
рекао који је Доктор њу излечио.
- Након два месеца од упокојења оца Арсенија,
родитељи су довели дечака, који је био глувонем, на
његов гроб. Молили су се на гробу, целивали крст и
кренули су полако да силазе према цркви. (Гробље је на
узвишењу изнад цркве). Негде на пола пута дечачић се
отргне мајци из руке и почне да трчи према гробу.
Дотрчао је до гроба, свом снагом загрлио крст и целивао
га, сав је био предан томе што ради и са великим жаром
је то чинио, да су сви около били зачуђени. У моменту се
окренуо према мајци и проговорио: „Мајчице Лика
љуби очев крст“. Дакле, проговорио је на гробу старца
Арсенија. Данас је тај дечак, ожењен породични човек.
Св. Арсеније Бока
О супружницима
који не могу имати деце
Пре склапања брака консултујте докторе каква је
ситуација са вама у том погледу (да ли је ваша утроба
плодна или не). А ако нисте до брака то учинили питајте
шта све можете учинити од тренутка када сте се
заинтересовали. Од овог тренутка вам могу рећи следеће:
може се десити да обе особе из брачне заједнице буду
репродуктивно здраве а да ипак немају деце. Шта може
бити у питању? Да је једног од њих двоје, претежно се
односи на мужа, стигло неко од дела из младости:
курварлук, онанија, или други вид нечасног понашања
које је због дугог упражњавања безакоња, ослабила моћ
уздржавања, па пребрзо, пре него се женска родиљка
припреми да прими семе, пролази његова природна моћ.
Жена на тај начин не доживљава олакшање. Мушкарац је
не задовољава, гади јој се, полако, полако се разбољева, а
ако одлази код лекара, они познавајући узроке проблема,
знају да посаветују грешно упућивањем на другог човека,
што доводи до развода или пропасти брачне заједнице. И
одакле сав овакав почетак? Од грешне младости, због које
ти је свемохућа и заветована сила дала товар да га носиш
на својим леђима. Младост ако није била ваљана уме да се
свети.
Ето запгго неукаљану невиност треба да имају
младожење.
Чините добро и постите, изнурите тело како не би
побеснело... јер има Бога, који помаже све оне који говоре:
„Господи помилуј нас!" ојачајте кроз Свето Причешће, и не
може да се деси да нешто не може, да је било шта немогуће.
Али ако овако нисте поступали а довде сте стигли (да
немате порода) нађите снаге да слу- жите у корист душе.
Јер све што се испостави да је без смисла, Бог свесно разара
и доказује да је то био грех. Као људи који су се затекли у
таквој ситуацији, морамо се свесно трудити да будемо по
Божијој вољи како би нам се смиловао, опростио. Један
савет: Желите децу од самог почетка, од најраније
младости, јер ћете бити енергичнији, са више животне
наде, док се нисте уплели у животне бриге и грехе. Деца од
старијих родитеља су спорија, као да су угашена, да им
недостаје снаге, зато што су у наследство добила од
родитеља генски ослабљени мираз. Живот је иначе
непрекидно трошење, још ако је са грешкама, предаје се
деци као бреме. Ипак, може се стићи и до дванаесторо деце
без мана, штоће временом бити дужност, обавеза.
Чинимо тако (по претходним саветима) и неће се
дешавати:
а) Убиство абортусом
Злочин убиства путем абортуса тежи је од обичног
убиства, зато што је учињено над дететом које није имало
могућност да се одбрани. Зато оно тражи и очеву и мајчину
главу. Њихова крв од Неба иште ОСВЕТУ и мало је оних
који су се извукли од те казне. Несреће међу људима,
ратови, имају и ту улогу да извојевају правду тамо где се
није остварило покајање... Нећете скврнити земље у којој
сте, јер крв скврни земљу, и земља не може окајати крв
која се пролије на њој друкчије него крвљу онога који је
пролије (Бројеви 35, 33).
б) Проклетство за оне који се пазе, штите од нежељене
трудноће
Ево где води проклетство, оне који избегавају зачеће:
води према обољењу интерних нерава жене, који се
завршавају једним делом у крстима изнад кардице, па је
жена угрожена здравствено толико да није у стању ни да
подигне са земље цепанице за потпалу па чак ни да хода.
Има бодове у стомаку и бубрезима, на које се надовезују
друге различите болести, тешко излечиве, међу којима је и
поремећај „белог утробног прања". А трећа тегоба је
целокупно поремећена равнотежа из унутрашњости жене
која је доводи до тога да постане апсолутно стеридна. Тако
се природа свети за ово дело. Из тих разлога се не треба
канити жене на превремено венчање (пре 18-20 године)
већ тек онда када засигурно могу рађати децу. Погрешан
савет родитеља да се удају за доста старије мушкарце од
себе наводи их у ситуацију да се пазе од трудноће не
знајући за последице које могу бити много горе од овде
побројаних. Тако се може десити и да се лоза оног који није
посаветован угаси.
в) Развратна безакоња
Не штитите разврат јер га не треба стављати под
заштиту. Разврат не одржава нити учвршћује љубав већ
меље и сатире љубав између супружника, води ка мржњи
и освети, као и сваки грех.
Осталествари које треба знати:
Од родитеља и дедова се наслеђује склоност према
вери или неверовању уБога.
Посматрам људе који се муче, а посебно децу, како не
знају да ли да верују или да не ве рују. Њихова борба
између добра и зла, која је понекад тако јака често ме брине
до те мере да се бојим да не полуде. А они ако су деца,
одакле њима такве муке? Од родитеља и дедова који су
такви (њихово су генско наследство). Међу њима су једни
били они који верују у Бога и други који су веровали у зло.
Колико се наслеђује вера у Господа толико се наслеђује и
склоност према неверовању.
Све што је у родитељима здраво нагиње ка Господу, а
све што је грешно или болесно креће према почетку зла; а у
детету се боре, као на брвну рог против рога, те
противничке склоности. Ако нема никог да му помогне у
време његовог двоумљења, може се десити да победу
однесе лоша страна у одлучивању, јер се врло често дешава
управо да околности из спољњег света утичу на превагу -
али ако благовремено наиђе на савет, проћи ће лако кроз
време заобилазећи тегобе и муке све до проналаска свог
мира. Зато знај да природа неверујућег родитеља,
независноод тога колико је заступљена у потомку треба да
поклекне и буде побеђена и да се приклони Господу, Који
никога не оставља и никог се не одриче. Људи као што су
ови поменути, мора врло пажљиво да ходају кроз живот, са
сталним опрезом да не падну из завета у грех, јер се може
десити да у позним или зрелим годинама њихове мисли
крену погрешним смером и да почну да хуле Господа, чак и
за време молитве, и ето ти онда несреће - долази до
безнађа и очаја где нема наде за спасењем. Спасење је за
оне који трпе све тешкоће до краја.
Ето зашто није добро да рођено дете даш, удаш или
ожениш,у кући неверујућих луди, јер је то велика несрећа и
за њу/њега и за њихове потомке који ће се мучити са
колена на колено, из генерације у генерацију. Бројни су и
велики узроци за које су неопходни јаки лекови. Ево једног
који је понуђен да буде на дохват руке свима: једнима на
радост а другима на велику жалост. Они који су свето
чували света правила, освештаће се, и који су учили, знаће
одговоре (Солом. 6,10).
Неверујућима - по савету Отаца - немам никакву поуку,
а развратнима ће Бог судити.
Пастир своје овце чува... а вукови га сматрају кривим...
Ништа ново.
Ипак, поново позови Исуса на венчање... јер они који у
овај свет силазе (деца) прејако су рањени у нашим
временима, а најтеже последице тек следе.
Ето заштоИсус долази на венчање а сватови на суд.
Господе, помози нам да чинимо повољи Твојој! Амин!
 О одбаченој деци
Данас се Ирод умножио; скоро да не постоји породица распоред ваших мисли, срца и тела очишћеног? Јер Господ
у којој Ирод није убио децу. Ретко деца, једино она која не трпи нити пази погано тело, срце и ум посрнути, али ако
умакну, данас остану у животу. Где си Мајко Божија, да се исправљамо, коригујемо, дани су нам ведрији и онда се
спасеш људску мајку од Иродове жеље за убиством? радујемо. Ако сте испуњени, а не само пажљиви у
Још једна мука која мори вас, мајке и очеве, су одбачена слушању, сместа ће нестати несреће а ја ћу знати да нисам
деца, она које сте се одрекли. То је грех који се надалеко чује узалудно торокао над ушима глувих. Још много тога има за
јер вришти са неба. Убиство је посреди, и не може се о томе причу, уз Божију помоћ, али се не може све одједном, већ
судити као о нечему што је мање од убиства. Слушајте лагано, по реду, и што чешће будете слушали то ћете више
добро, и узмите се у памет: њихова крв тражи освету. и лакше запамтити.
Такође, нећете имати ни душевно задовољство са осталом,
већ само муку јад и плач. Освета за проливену крв се врши
уз одмазду без милости, или ти Господ одузме осталу децу,
или заузврат тражи главу мајке. И сами знате да се то
дешава многим мајкама убицама када то чине, у том
тренутку, на лицу места. Многима таква несрећа улази у
кућу па и остали чланови погођени трагедијом скрену са
ума јер се ђаво поткраде својим саветима и наговори
најближе да сами себи одузму живот. То је глас који се
окреће против свих оних који се усуде на такав чин.
Огромну грешку и коцкање својим животом чине мајке
које су убиле своју децу. Али ако неко намерава да спаси
себе и своју преосталу живу децу, треба да роди онолико
деце колико је изгубило своје место, туђу децу
сиромашних жена да крсти, или да већ крштену збрине
као своју, обућом, одећом, школовањем, све док не буду у
могућности да сама себе издржавају, а све то да учини са
туђом децом као са својом да би и она имала могућност да
постану исто што и рођена деца. А за све време ако те буде
задесила несрећа због учињеног греха, да трпиш с надом у
милост Божију, да ће ти опростити грехе, јер стрпљењем
искупљујеш грех. Милостиња и труд помажу пред
Страшним судом.
Ово су речи утехе за вас, али једино тако да чините,
никако другачије јер се пред Господом не можеш искупити
лажима. Покушаће ђаво да вам подвали убеђивањем како
сте учинили доста, све ће урадити да од вас начини
дужнике, тј. да Господу не плаћате дуг. Не заборавите да
поучите млађе да не погреше као што сте ви грешили зато
што знате са колико јада се борите у душама вашим. Ако
желиш мало деце, немој дозволити мужу да те се
дотиче. Међутим, ако то желите, морате себе ослабити
постом, како ја кажем глађу. Јер ово тело не води бригу о
нама, и о томе што нас гура у пламен пакла. Зато, би
требало да и нас није брига за тело, за његове жеље и
апетите, па да га због тога изнуримо и убијемо постом. Да
ли те саветује човек да убијаш децу? Савет је погубан, не
слушај га, макар чекала да те отера од куће, а Бог ће видети
твој труд, и неће те оставити, већ ће те помиловати и
учинити те вредном. У све ово се уплићу људи који не
посте, јер су се сударили са свим злом које долази и почиње
из стомака, али ја вам тврдим још и од појаса наниже. Као
последица свега, најбоље би било да се покајете и да изнова
не чините грехе. Трчите на исповест чисту и Свето
Причешће, јер другачије неће стићи заштита Божија на вас
и ваше стечено имање. Не заборавите, зато, да је пост
капија, а епитрахиљ свештеничка врата. Само тако ћемо
живу заштиту Божију стећи, без које нема ничега.
Гријех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох:
исповедам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене
кривицу гријеха мојега (Псалм 31, 6). Над нама виси казна за
грех и следи да је искупимо и да се одвикнемо од њега.
„Зато сваки роб нек се моли на време, чак и потоп ако
наиђе да га не може потопити." Видите какав треба да буде
Св. Арсеније Бока
Наплата родитељског греха,
стиже и потомке.
Ево шта се дешава: зло долази у људски ум - па чак
удара и по глави, као наплата за грешна дела, као
искупљење, као одлука самог греха. Али оношто највише
боли, најтежа казна, је тошто испаштање удара потомке,
до трећег, четвртог колена. Ево шта пише у поновљењу
десет заповести - Књига пета ( 5, 9-10) Ја сам ја, Господ, Бог
твој, Бог љубоморан, који кажњавам на синовима злодела
отаца њихових до трећег и до четвртог колена оних који
ме мрзе. А чиним милост до хиљадитог колена онима који
ме љубе и чувају заповести моје.
Најтеже болести су нервна обољења. Изумиру живци и
постанеш слаб, дрхтав или луд смештен у санаторијуму за
лудаке. Није смртоносна болест већ трајна, кад једном
започне траје до смрти без лека. А ко уништава нерве? Ево
шта говоре лекари: пијанство, разврат и њене пратеће
болести, маније и претерани стрес и страх који су прешли
границе које човек може да поднесе. Од тога се клоните, јер
све то убија милионе живаца, нервних ћелија које се више
никад не обнављају. Сва ткива се могу обновити, зацелити
осим нервне ћелије. Зато отац који је пропатио нешто од
побројаног не може имати здраве потомке, а понекад ни
унуке и праунуке, јер они наслеђују карактеристике
ранијих генерација које су често притајене али које
понекад избију на површину. Довољно је да се отац напије,
и да из тог јаког пијанства његово будуће дете створено у
то време, повуче огромне проблеме, компликације, нпр.
дечији фрас или епилепсију. Довољно је да снажно
преплаши своју супругу за време трудноће и да то дете
носи нервне последице целог живота. Тако се последице
родитељских грехова свете над јадном децом, која немају
никакву кривицу а ипак због свега тога, немају никакву ни
будућност.Овоговорим, а имам намеру тек да приповедам,
јер у нашој земљи - некада званој Дачији - данас се
превише пије ракија, па су у многим регијама деца болесна
од нервних болести - а због њих, гледајући их како се пате,
сами родитељи улазе у зачарани круг алкохола чинећи
себи дупло зло, јер их стиже још већа, голема несрећа: да не
могу или да неће да имају деце.
Нама, свештеницима, Исус није пружио моћ, дар
исцељења, какав је Он имао и какав је малом броју
Светаца даровао, с времена на време; па опет, кад
размислимо, нама је дао можда већи дар: моћ опраштања
грехова! Није га даоанђелима, а даога је нама људима.
Дар тј. моћ опраштања грехова је већи од чудотворне
моћи, зато што се односи на душу, док су чуда утлавном
везана за тело. Једно искупљење тј. опраштање души, њено
чишћење, понекад је, уистину, васкрсење из мртвих, и
скупоценије је и вредније од спашавања тј. излечења једне
ноге на пример.
Без чудотворне моћи међу људима се човек може
спасити, али без дара свештеничког, без опроштаја
грехова, нико се не може избавити. Шта све није поп на
земљи опростио и разрешио; ако то није учинио на земљи,
тако ће остати и на небу: Штогод свежете на земљи, биће
свезано на небу, и штогод разрешите на земљи, биће
разрешено на небу (Матеј 18, 18). Ни поп те не може
разрешити ако сам не дођеш да сведочиш о сопственим
гресима. Такође, свештено лице ти не може опростити -
једино на једвите јаде - ако сам не уложиш труд, свим
својим бићем, да се одвикнеш својих лоших навика.
Опроштај грехова значи и да си почео да смањујеш број тј.
интензитет грешака. Исповедање не значи да их
саопштаваш често а да их изнова чиниш. Хришћански
начин је начин који подразумева обнављања воље.
Свештенику је неопходна ваша добра воља, да би ојачао
карактер, да ваш образ учини осетљивим. Људи путују у
потрази за чудима за чудотворцима, тражећи их чак иако
су мађијари. Али ја вам кажем да највеће чудо представља
васкрсење вашег живота и његово поновно устоличење на
сопственим темељима живота, односно Исуса Христоса;
највеће чудо је христијанизација вашег живота. Највеће
чудо је „обнова живота" која се налази сваком на дохват
руке, и то што се, нама свештеницима, омогућује да
спроведемо у дело заповест научите оне који су мртви!
Након твог васкрса, дела Исус. Шта то значи најбоље могу
да сведоче они који су већ васкрсли из мртвих, из истинске
смрти, као из сна...
Али, одакле почиње слабост, парализа?
 Од похотног размишљања, из неусредсређеног ума. родили, такви су вам на услузи. Коју то кривицу
Уму се чини да му је боље да га Бог не руководи, већ да сам налазите самоу њима?
себи да диригује, да мисли својом главом, грешно. И тако Треба вам бољи свештеници? Родитеих!
човек крене својевољно, као што овце пролазе кроз ограду Ето, кажем вам да је цео народ одговоран што
тора. нема свештенике који су преданији Богу, Царству
Такође, слабоумно размишљање потврђују и они који Божијем!
не желе да дођу на брисање греха, и зато је бесмислено да Народ у сваком погледу има саветодавце по својој
очекују излечење сопствене болести. Помажу и доктори мери.
али је најпре неопходно очистити своју душу. Понављам: Ако вам требају бољи свештеници,
Ако би се људи повели за Божијим порукама, а не за родите их!
мамцима са удице греха, предупредили би, испревенирали
и заобишли сву пакост која се на њих рони, али овако се,
сопственим размишљањем, забијају право у грех као
главом у зид. А онда кукају и лутају плачући... Препусти се
човече, савету Господњем... ако не... разбићеш главу као
тикву а неће имати ко да је завојем омота!
Зашто људи долазе тако тешко на исповест, као да их
неко присиљава? - Зато што знају да ће се од њих тражити
да оставе грех; њима се више сви- ђају греси него уздржање
од греха.
Постоји једна прича, свима знана али ћу је поновити:
Знате да постоје змије које са крављег вимена сисају
млеко, смукови, а да краве једном сисане од тих змија, као
луде иду за змијама да би их оне поново сисале. И тако се
дешава да, када крава сташе за мужу, уместо да буде
измузена она претходно својевољно одлази код змије.
Змија јој сише и крв, и на крају, ако не надолази ништа у
змијиним чељустима, змија је уједа. Ето како глупа крава
сама себе осуди на смрт.
Али и људска глупост, такође је осуђена на смрт. Сву
своју младост дајеш ђаволу а на крају видиш да си изабрао
лоше. Али питање је следеће: Да ли ће ти остати нешто од
дана, које би могао да поклониш Богу? И још једно питање:
Да ли ће ти Господ примити гомилу разбијене срче, уместо
целог суда, лепог какав си могао бити? Опасне речи! Али то
је одговор на питање: Зашто људи не долазе на исповест у
пролеће или лето њиховог живота? Јер дозвољавају да их
посише змија!
„У целом свету не можеш наћи лакшу ствар да учиниш
од греха. И још: Ништа човек теже не разуме од тога: Шта је
то „грех", када у њему живи. Зато са лакоћом грешимо, али Немојте бити преокупирани размишљањем о убиству
се кајемо тешко?" сопствене деце, јер таквим владањем не знате у ком
Други узрок који те спречава да се покајеш је то што значајном погледу сте се замерили Господњој
осуђујеш свештенике! Ниси задовољан овим промисли, такво владање, које може Његов гнев
свештеником, а од оног, с ким би био задовољан, те је разбуктати, што пре мењајте. Рађајте децу са намером
страх. Код једног ти сметају, не дозвољавају, његови греси, да буду слуге Божије, слугемеђу људима!
а код други ти не дају сопствени греси. Јер тражи потомство које њему Бог обећа (Ма- лахија
Било који духовник, независно од богатства, сиротиње, 2,15).
мањка културе или чак моралног сиромаштва - То је замисао Божија, коју очекује од брака и према њој
представник је Господњи, посланик Божији и верници и ви пород да желите, узимајући у обзир и кривицу која
немају ни један ваљани разлог због ког би их избегавали. потиче од њега (оддеце ваше - свештеника).
Тај божији дар, свештенички позив, је у функцији Излечење слабог рода одавде почиње! То ће му бити
Господњој (везан је за Бога) и није везан за човека већ за опроштај!
Његовог репрезента. Посредством гласа Његовог слуге, Не размишљајте више о чедоморству!
свештениковог гласа, Бог ти опрашта, јер си ти испод
епитрахиља али пред Олтаром Господњим се исповедаш.
Квалитети свештеникови се не пишу нити суде по твојим
критеријумима, од тебе се очекује кајање из срца и воља за
побољшањем.
Незадовољни сте свештеницима?
А ви, с ваше стране шта сте учинили за
свештенике, да би били задовољнији? Да ли сте
затражили од Господа макар једно дете да вам
посвети служењу Господшем? Сматрате да су само
свештеници криви? Они су ваша деца! Какве сте
 Прича преподобног Оца нашег Зосима,
о земљи у којој живе срећници*
*(садржај овог текста је извучен из рукописа из Свете Горе који је назван „Прича Св. Зосима о Земљи срећних", који је први
пут штампан у Букурешту од стране Јеромонаха Дометија и Монаха Јустина 1893.; а други пут га је одштампао Монах
Јоаникије, у Јерусалиму 1978.)
У делу Тебаиде, у најдубљој пустињи, живео је пустињак по
имену Зосим, који је већ 40 година живео где нигде никог нема, и
где за све то време није срео ниједног човека. Њему се открило,
Божијом поруком, да у овом свету постоји једно место које се зове
Земља срећних. Молио се Зосима благом Господу даноноћно да
му открије где се налази то место. Послао је Господ анђела Зосими
којијерекао:
- Зосима, човече Божији, услишена је твоја молитва, послао ме
је Господ да ти поручим да кренеш у Земљу срећних и да останеш
тамо са људима; а сада устани и крени! Пошто је благодарио
Господу,изашао је из својећелије упећини, и кренуо према острву,
посаветован само речима Божијим иако није знао пут до њега;
ходао је четрдесет дана, и од слабости пао у несвест. Три дана је
остао на том месту где се молио Богу да му помогне у његовој
немоћи.И ондауједномтренуткупојавиласе камила,клекнулана
предње ноге и подигла га на леђа; однела га на једно место у
пустињи, где су се налазиле отровне звери и животиње. Пошто се
он страшно уплашио, помолио се Господу да му помогне а онда је
настао страшан земљотрес и почео да дува тако јак ветар да га је
спирални вихор подигао увис. Тако летећи кроз ваздух се молио и
ондасеспустионаобалурекекојујехтеодапређеалинијемогао.А
ондасеизводечуонекигласкојијерекао:
- Зосима, човече Божији, моју воду не могу да пређу ни птице
овог света, ни ветар који дува, ни сунце сјајно, нити ђаво црни који
свезаводи.Алиистражиколикојеизнадводедонеба.
А Зосима се сузно молио и приказала су се два дрвета на
земљи,једно сједне странерекеадругосдруге, врловисока илепа
препуна плодова мирисних. И онда се једно дрво повило, и
закачило Зосиму за себе, за сам врх крошње, узвисило га својим
гранама а онда спустило сдруге стране где се одмарао три дана. А
та обала беше равна. Тамо је Зосима седео уморан све док није
видео једног голог човека, за ког је мислио да је привиђење а онда
му је осенио чело знаком часног Крста. Тада му се Зосима
приближиоирекао: - Радујсе,брате. Аонмујеодговорио:
- ДарБожијинекјестобом. Зосима мупоноворече
- ЧовечеБожији,косити?
Аонмуодговори: - Акосити,икакосиовдедошао?
Онда му је Зосима испричао живот свој и све о себи; да се
молиоГосподуидагајетудовео.Аонајмујеодговорио:
- И ја видим да си човек Божији, јер није било лако да
пређеш облак и реку огромну узбуркану, јер је ширина реке три
миле а дубина је амбис цео; облак је до самог неба а ти си доспео
чакизпустиње.
ОндагајеЗосимаупитао:
- Заштосиго?
Ачовекмујеодговорио:
- Ти се радујеш јер носиш кожу овчију, али она се квари на
твом телу, а погледај горе ка небу да видиш каква је моја одећа. И
гледајући Зосима ка небу, видео је лице његово као сунце сјајно и
одећу блештаво као муња пасе уплашио јако,говорећи усеби да је
човек Божијипајеназемљупао.Аонајдржећигазарукурекаоје:
- Устани јер сам и ја један од срећних, дођи да те одведем код
стараца.
И узевши Зосиму за руку, одведе га на место где беше много
народа и где седеше старци, који су дичили на Господа а народ је
седеопослушно испредстараца.
КакосуугледалиЗосиму,међусобносупричали:
- Овај човек је дошао из пустиње; дођите да се помолимо
Господудабинамоткриотајну,далиједошаокрајсвета?
Устали су и молили се Богу док се са неба нису појавила два
анђела,којасурекла:
- Не бојите се овог човека јер га је Господ послао овде да са
вама проведе седам дана како би видео како је вама и каква су
вашаместааондаћесевратититамоодаклеједошао.
Како суто изговорили,анђели севратишена небо,астарцису
Зосима предали једном од њих и рекли: „Чувајте овог човека
седам дана". Узели су га и чувар га је одвео тамо где је он живео,
испод једног дрвета, јер је у шестом сату (15:00) јео плодове са
дрвета и пио воду која је била слађа од меда инектара, ипоново су
се подигле гране и вода онако како су биле пре тога до шест сати
(15:00) следећег дана. Пошто је народ чуо да је стигао човек из
пустиње, дошли су да га виде; и до детаља су га питали а он је
одговарао на сва питања. Али од превеликог умора, се разболео и
паоунесвест;тадајезамолиосвогпазитељаречима:
- Ако неко дође да ме тражи, реци да нисам овде, како бих се
малоодморио.
- Ачуваркакојеточуо,гласнојеповикао:
- Јао мени, као у Адамовом случају слична судбина ће се нада
мном збити. Сатана је преварила Адама Евиним делом, амене овај
човек, својом обманом жели да од мене направи лажова, јер ме
тера да лажем „како није овде код мене". Узмите га одавде јер
желидапосејесемеобичногсвета.
- Како је то рекао, против Зосиме се диже цео народ и сви
старцирекоше:
- Идибрате,однас,јернезнамоодакле сидошао!
- АЗосимазаплакаипочедаговори:
- Опроститегосподомоја,погрешиосам.
- Тада су старци смирили народ и поново питали Зосиму
како је доспео тамо. И још једном им је рекао како се молио
Господу да би дошао код њих и како га је Господ удостојио, а онда
сустарцирекли:
- И садаштахоћешдаурадимо?
- Аонимјеказао:
- Желим одавде да понесем, написмено, цео заш живот. А
они пошто су га саслушали радосни, узели су камене плоче и
почелидапишу:
„Чујте, децо људска, како је текао наш живот, живот срећних.
Зато што смо и ми међу вама. Ономад кад је проповедао Пророк
Јеремија, казао је: „да ће храм јерусалимски, да падне у руке оних
који се клањају идолима", и тада је са себе исцепао хаљине и
обукао се у џак, посипао се пепелом по глави и поручио да се цео
народ окрене с њиховог погрешног пута. Како је то чуо, наш отац
Рихам, син Аминадава, рекао нам је: „Чујте и почујте синови и
кћери Рихама, Оца Вашег. Скините са вас хаљине и не пијте вина,
не једите комаде куване ни меда да не окусите, док не услиши
Господ молитве наше." И ми смо урадили како нам је заветовао
Рихам: печен хлеб нисмо јели, уље, вино и квас нисмо пили, већ
смосамосузелилиимолилисеБогу;иуслишио јемолитвенашеи
гнев Свој склонио са јерусалимског храма и свог народа и избавио
га од другог рода. После је умро цар јерусалимски и устоличио се
други, окупио сав народ и окренуо га против нас: „Неки од људи
из твог народа променили су пут с нашег смера. Позовите их и
питајте због чега су то учинили?" И цар нас је позвао и ка зао: „КО
сте и где је ваша земља?" А ми смо му рекли: „МИ смо деца
Рихамова, сина Аминадава" и кад је пророк Јеремија проповедао,
рекаоје:„Овај ћесехрампредатиуропстводругомроду" тадјетвој
претходник, пређашњи цар, чувши то, покајао се за своје грехе и
поручио народу да пости и да се моли Богу, а наш отац Рахим, нам
је поручио: „Скините ваше хаљине, печени хлеб и мед не једите,
вино и квас да не пијете" и ми смо урадили како нам је заветовао
отацнашРихамимолисмо сеГосподуиГосподуслишимолитвеи
скинугневса Свогнарода,санас.Амиојачасмо упоруцикојанамје
остављена и међусобно се договорисмо да се држимо таквог
живота заувек јер нам беше добро." А цар нам је онда рекао:
„Повинујте се мом народу и једите хлеб и пијте вино заједно и
славите Господа и бићете по вољи Божијој и царевој." Ми смо му
одговорили:„Не,мисмопослушниБогуиоцусвојему"
Онда се цар наљути, и баци нас у тамницу, а усред ноћи засија
јака светлост и анђео Божији дође, развали врата тамнице, нас за
потшвак извуче и диже увис и доведе овде, на ово место где се
подиже зид од облака који се надвијао над водом, покри све од
површипе до неба и одвоји ово место од земље, и даде нам овај
крај да обитавамо. И слушајте, децо људска, наш живот, живот
срећних, јер је нас Господ овде довео у земљу где смо правоверни
али не бесмртни. Ова земља рађа дрвеће плодомирисно а његов
јеплод слађизд меда, и то јехрана наша и пиће наше, непрекидно
се молимо, дан и ноћ. Овде нема винограда, нема ораница, од
дрвета или метала рукодељства нема, нема куће и зидања, ни
ватре,ниножева,нититешкихветрова.Некиоднасузимају жене
да би родиле до два детета, која ће се разликовати међусобно, и
други део живота проживети чисто и девствено. Један од синова
се жени а други живи у невиности, нема година код нас, нема
бројања месеци инедеља. Исподдрвећа нема покривке,јер лишће
које пада не трули, па су она и подлога и покривка, нисмо голог
тела јер нас видите и рачунате нас, обучени смо у правду и не
срамимо се једни од других. У шестом сату рађају крошње водене,
саме од себе, и сити се наједемо и напијемо а крошње се на своје
место врате. Познајемо све праведнике и грешнике света, јер
свакогданадолазеанђелиГосподњиидоносенамвестиодобрим
и лошим делима и због праведних се радујемо а за грешне се
молимо Господу како би се они покајали и плакали пред
Господом, да би им опростио грехе. А кад дође време Великог
Поста (четрдесетица), све дрвеће умањи своје рађање плодова и
Господ пушта кишу скрушености као што је било за време
предака наших. Тако знамо да се променило годишње доба а кад
дође Васкрс тада дрвеће најјаче миомирисно отпушта мирисе.
Тада и ми проводимо три дана у бдењу, за Васкрс Господа нашег
Исуса Христоса и у нама нема искушења и немира, већ само
сједињење и љубав. А кад нас анђели приме душа нам се не
узбуркава већ се усхићено наше душе радују заједно с анђелима.
Као што млада дочекује женика тако нам душа прима благовести
од светих анђела; и ништа друго не помињу анђели души осим:
„Господ те зове ". Тада излази душа из тела, сва радосна а анђели је
прихватају речима: „Радосна си душо, јер си испунила вољу
Божију". А време нашег живота овако изгледа: по изласку из свог
живота, тј. из тела, триста шесдесет година или код стараца је то
осамсто осамдесет година, а дан нашег краја анђео саопштава;
тада кад анђели дођу да понесу душу нашу, идемо и ми заједно са
њима, а обштије стараца, пошто види анђеле, окупи цео народ па
ходамо певајући заједно са анђелима из места боравка, јер се не
налази код нас, већ анђели праве ковчег за тело наше. Тада брат
наш, од Господа призван, иде заједно с нама, а ми му понаособ
отпоздрављамо пољупцем, славећи га и честитајући му. Онда
излази душа из тела и анђели је љубе, а ми смо сведоци бића оног
који је позван јер га видимо као икону без детаља која би га
одредила да ли је то мушко или женско. Анђели га примају
певајући Божију песму. Иза тога друге анђеоске чете праве места
за поворку у којој душа долази ваздухом све до места где се
поклања Господу, анђели примају радосну душу и спроводе је до
Оног који је без почетка, Оца Светлости. Тада док анђели на небу
певају, а ми их одоздо слушамо, јер их чујемо, ми са њима певамо а
онинасчују,снашеињиховестранесрећесехимнаславословљаи
похвале упућене Господу. И када се душа срећника спусти пред
Господа,утомтренуткусеимиклањамоБогу,акадасеподигнеда
крене до одређеног јој места и ми одлазимо у цркву како бисмо
допунили захваљивање Богу. Све ово записано о њиховим
животимапредалисуЗосимииотпратилигадоместакрајрекена
обали с дрветом где је био стигао. Онда су се молили Богу с
речима: - Господе, Којиси нам ове знаке показао, и који сиучинио
да слуга твој Зосима из пустиње дође,опет Те молимо да га у миру
одведеш, спусти крошње дрвета и преведите га на другу страну.
Онда је затражио Зосима опроштај и благослов од светаца
срећних,аонимурекоше:
- Мирстобомбрате,идисБогом!
Дрвеће гаобујми и преведе сдруге стране реке.Зосима сетада
помоли да наиђу ветрови, вихори који ће на крилима својим да га
однесу одакле су га затекли ономад како је седео. Иза тога је
наишла камила и на леђима га одвела на место где га је срела и са
миром је отишао с речима: „Радуј се Зосима, јер си се усрећио
видевшисрећне".Игле,анђеоГосподњидођеиречему:
- Добродошао рабе Божији! Ходи да те водим у пећину, на
место тела твог, јер ће келија твоја у њој и пећина бити
сведочанство твог пустињаштва и лек онима који долазе тамо!
Пламен врели и смрт ђавољи ће она бити. И прешао је у трену
пут дугачак од 40 дана и нађе се у пећини. И поможе му анђео
Господњида спусте камене плочеу олтар пустињске цркве, плоче
које су му дали. А кад се анђео узнесе на небо, наиђе ђаво дивљ.ег
изгледа и врло бесан му рече: - Знам да ће те Бог као и оне срећне
начинити без греха, и бићеш као анђео. Ипак ја желим да ти
покажем својумоћикакомогудатеуништим каоисвеонекојиће
у срцасвојапонетипорукесаплочакамених.
Какојеторекао,ђавопобежеадолетеанђеоБожијиирече:
- Зосима не боји се Сатане, никако, јер ће ти Бог помоћи а
његаћеуништити!
Иза изреченог попе се анђео на небо. А након осам дана,
пошто је са собом повео 1 360 сабораца, ђаво је, фркћући од беса,
отео Зосиму за време молитве и извео га из пећине и батинао 40
дана. А после је плакао и стењао: „Јао мени, због једног човека
изгубих цео свет, јер ме је својом молитвом победио". Покушао је
да побегне, али је светац, држећи га, казао: „Нећу те пустити да
побегнеш одавде све док ми се не закунеш да ниједном човеку
нећеш чинити зло" А ђаво се кукајући заклињао у снагу неба
говорећи: „Док постоји ово твоје боравишно место у коме
постојиш и у коме зрачи твоје учење, нећу долазити овамо". Тада
га је Зосима пустио, проклињајући га да се губи, да иде у пламен
вечни, са свим ђаволима који су били с њим. Тада је дошао анђео
Господњиисаславом гаодвеоу пећину а Зосима јеиза тогаживео
још36 година иделиосвима изпустињепоукеса плоча срећних. А
ђавојеплакаоијадиковаоплашећиседасенепроповедајупоукеи
писма са камених плоча из земље срећних, јер га је понижавало то
штоћељудиживетибезгрехова асамоћеоностатиупаклу.
А након 36 лета, дођоше код Ава Зосиме анђели Господњи,
као што су долазили и код оних срећних и окупише се и остали
монаси и читаше се житије његово и сва дела срећних када је
испустио душу. А анђели прихватише душу његову, која је
светлела јаче него сунце, узносећи га на небо, и љубили га а тело
његово понели су монаси славећи га све док га као благо нису
положили у цркви пустињској из пећине. И из те хумке никоше
седам тропских палми( исте са којима је Христос на уласку у
Јерусалим дочекан) и осенчише пећину, а из пећине потече извор
воде који и данас непрестано тече и који исцељује људске душе и
тела свих који њему са вером прилазе. А нас, грешне, нека
удостоји Господ да и ми следимо његов пример, да идемо за оцем
Зосимом, и да са онима са којим делимо животе будемо по вољи
Господа нашег Исуса Христоса, Коме припада сва слава и
поклоњење са Оцем и пресветим Духом сада и увек и у све векове
векова.Амин.