† Блажени Василије Јуродиви
- Московски чудотворац
Василије преблажени,
Василије нестрашиви,
Василије дика Москве,
Василије Јуродиви.
Сав бестрасан к'о сух жезал,
душа жива, пуна чуда,
по сву ноћ се Богу моли,
дању игра као луда.
У царственој Москви снежној,
он бездоман живот води,
да људима укор буде,
само Богу да угоди.
Без ичега он све има,
без имања, без хаљина:
- чујте, људи, није земља
ваша права домовина!
Све што крије мека свила
и што крију те палате,
све најбоље и ја имам
и без тога, драги брате!
Имам душу - то је главно,
а остало све је завој;
шта ће свила, шта палате?
па и тело души правој? -
Једног дана Јурод стаде
необичну ствар делати:
стаде љубит' једне куће,
друге стењем ударати!
- Шта то чиниш? - народ пита,
шта то значи, Василије?
једне љубиш, друге бијеш,
каква с' тајна у том крије? -
Одговара Василије:
- ја зидове не целивах,
но Ангеле Божје светле,
а ђаволе каменовах.
Оне куће што целивах,
то су куће нечастиве:
пијанице и блудници
у кућама оним живе.
Својим грехом изгнали су
из тих кућа Божје слуге;
ови сада изван плачу,
удаљени од поруге.
И ја с њима плаках, плаках,
с Ангелима Бога жива,
плаках с њима за грешнима,
па их редом поцелива'х.
Оне куће што ударах,
то су куће све праведне,
где се Божје име слави,
то су куће све побожне.
Од тамјана и од Крста
ђаволи су избежали,
па се скрили ван по зиду
и ту горко проплакали.
Ја се смејах, смејах, смејах!
тврдим стењем о њих лупах
и због добра добрих људи
радошћу се сав окупах.
Хајте сада да играмо,
шта гледате, Московљани,
да од снега чај правимо,
о, душевно неопрани!