Vežba 5 – Uvod u NI ELVIS okruženje

Cilj vežbe

Cilj vežbe je da studente upozna sa merenjem u NI ELVIS I okruženju kroz nekoliko primera merenja
karakteristika električnih komponenti i kola. U svakom od primera, najpre treba odgovarajuće
električno kolo sastaviti na protobord-u, a potom izvršiti merenje korišćenjem odgovarajućeg NI
ELVIS instrumenta ili Labview Virtuelnog Instrumenta (u daljem tekstu Labview VI) iz NI ELVIS VI
biblioteke.

Uvod

NI ELVIS I (The National Instruments1 Educational Laboratory Virtual Instrumentation Suite I)

okruženje je dizajnirano tako da u sebi objedinjuje nekoliko delova laboratorijske opreme. Ovaj paket
čini rad u laboratoriji konfomnijim, preglednijim i eliminiše potrebu za “gomilanjem“ mernih uređaja.
Sistem koji će biti korišćen u ovoj laboratorijskoj vežbi obuhvata:
1. NI ELVIS softver – sadrži grafičke interfejse za 12 mernih instrumenata i NI ELVIS VI
biblioteku virtuelnih instrumenata pisanih u Labview programskom paketu. NI ELVIS softver
omogućava kontrolu i pristup NI ELVIS portovima.
2. NI A/D – A/D konvertor sa analognim i digitalnim ulazima i izlazima sa liste A/D konvertora
firme National Instruments. A/D konvertor može biti PCI kartica (Sl. 1A) ili NI USB A/D
konvertor (Sl. 1B).
3. NI ELVIS Benchtop Workstation – radna jedinica koja obuhvata, Sl. 1C:
o protobord na kome korisnik sastavlja električno kolo čije karakteristike se ispituju,
o front panel sa konektorima i kontrolnim dugmićima za merne instrumente,
o konektorsku kutiju koja povezuje NI A/D karticu sa protobordom i front panel-om.

Oprema

 Računar sa instaliranim NI Labview softverskim paketom i NI ELVIS softverom

 NI ELVIS I Benchtop Workstation
 NI USB A/D konvertor
 Otpornici, kondenzator
 Operacioni pojačavač

1
Sajt firme National Instruments: www.ni.com .
  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
 A računar

kabl

NI DAQ PCI

NI ELVIS Benchtop
Workstation
B
kabl
računar

NI USB A/D

NI ELVIS Benchtop
C Workstation
protobord
konektori i
kontrolni dugmići

konektorska kutija

Slika 1: A) Veza računar - NI DAQ PCI – NI ELVIS Benchtop Workstation, B) Veza računar – NI USB A/D – NI
ELVIS Benchtop Workstation C) NI ELVIS Benchtop Workstation

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
Na Sl. 2A je prikazan protobord koji je postavljen na konektorsku kutiju Benchtop Workstation-a, a
na Sl. 2B je prikazan front panel sa konektorima i kontrolnim dugmićima za merne instrumente.

Slika 2: A) Protobord na vrhu konektorske kutije NI ELVIS BenchtopWorkstation-a, B) Front panel sa konektorima i
kontrolnim dugmićima za merne instrumente

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
Zadatak i uputstvo za merenje

Zadatak 1 – merenje pomoću digitalnog multimetra (DMM)

1. Uključiti napajanje NI USB-6251 analogno-digitalne kartice. Uključiti napajanje NI ELVIS

Benchtop Workstation-a (sa zadnje strane). Uključiti napajanje protoborad-a (Prototyping Power
Board) na prednjoj strani NI ELVIS front panel-a. Na Desktop-u dva puta kliknuti na prečicu za
ELVIS – Digital Multimeter. Nakon podizanja ove Labview aplikacije, pokrenuti je klikom na
„Run“ belu strelicu u gornjem levom uglu menija. Prozor digitalnog multimetra je prikazan na Sl.
3. Ovaj instrument je namenjen za merenje AC i DC napona i struja, vrednosti otpornosti,
kapacitivnosti i induktivnosti. Instrument takođe ima „diodni test“ i testiranje postojanja „kratkog
spoja”. U narednom tekstu će biti korišćena notacija DMM [X] za označavanje primene X
funkcije (npr. X= za merenje otpornosti).

Slika 3: Prozor digitalnog multimetra

Na interfejsu DMM-a postoje tri grupe kontrolnih dugmića:

 FUNCTION dugmići – njihovo korišćenje će biti opisano kroz primere u narednim
poglavljima
 NULL dugme – služi za kalibraciju instrumenta. Kalibracija se vrši samo jednom i to nakon
izbora funkcije digitalnog mutimetra (izuzev za funkciju merenja struje gde je pre svakog
merenja potrebno vršiti kalibraciju). Kada se promeni funkcija DMM-a, kalibraciju treba
ponoviti.
 RANGE dugme – za svaku funkciju DMM-a moguće je izabrati jedan od 4 opsega merenja
ili AUTO opciju za automatski izbor opsega.

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
A) Merenje otpornosti pomoću DMM

2. Povezati dva kabla sa „banana“ konektorima na DMM ulaze za merenje struje/impedanse na front
panel-u radne jedinice (Current Hi, Current Lo). Postoje Current Hi/Lo i Voltage Hi/Lo konektori
na dva mesta:
 pinovi Current Hi/Lo i Voltage Hi/Lo u donjem levom uglu protoborda Sl. 4A)
 „banana“ konektori na front panel-u radne jedinice, Sl. 4B).
NAPOMENA: NEMOJTE ISTOVREMENO koristiti OBE vrste konektora pri merenju! Current
Hi/Lo se koriste i za merenje struje i za merenje impedanse. Voltage Hi/Lo konektori se koriste
samo za merenje napona.

Slika 4: Konektori za merenje struje/impedanse i napona: A) na protobord-u, B) na front panel-u radne jedinice

3. Kliknuti na Ohm digme [] da bi se izabrala funkcija merenja digitalnim ommetrom: DMM [].
4. Izvršite kalibraciju za merenje otpornosti.

Kalibracija za merenje impedanse:

 za otpornost i induktivnost: pri kratko spojenim krajevima Current Hi/Lo
konektora pritisnuti dugme NULL.
 za kapacitivnost: pri otvorenim krajevima Current Hi/Lo konektora
pritisnuti dugme NULL.
NULL dugme treba ostaviti pritisnuto u toku merenja.

5. Povezati otpornik R1 na Current Hi i Current Lo. Izmeriti vrednost otpornosti.

NEMOJTE MERITI OTPORNOST kada je otpornik povezan u električno kolo –
objasnite zašto. Ponoviti merenje za otpornosti R2 i R3.
6. Pomoću boja na otpornicima (kôda) i color kôd šeme, Sl. 11) odredite nominalnu vrednost i
toleranciju otpornika koje daje proizvođač. Uočiti odstupanja između nominalne vrednosti i
izmerene vrednosti otpornika.

B) Merenje napona pomoću DMM

ISKLJUČITE napajanje protoborda (Prototyping Power Board) i držite ga isključenim sve dok
dežurni asistent ne proveri kolo!

Koristeći dva otpornika, R1 = 1 k i R2 = 2.2 k, sastaviti na protobordu kolo kao na Sl. 5.

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
7. Povezati pinove +5V i Ground u kolo kao na Sl. 5 (na Sl. 2 pogledati gde se nalaze pinovi +5V i
Ground).
8. Povezati dva kabla sa „banana“ konektorima na DMM ulaze za merenje napona na front panel-u
radne jedinice (Voltage/Hi, Voltage/Lo).
9. Izvršiti kalibraciju za merenje napona.

Kalibracija za merenje napona: pri kratko spojenim krajevima Voltage Hi/Lo konektora
pritisnuti dugme NULL.
NULL dugme treba ostaviti pritisnuto u toku merenja.

10. Proveriti da li je kolo dobro povezano. Pozvati dežurnog asistenta. Uključiti napajanje protoborda
(Prototyping Power Board). Upaliće se tri LED indikatora (+15V, -15V, +5V), Sl. 6.
11. Izmeriti napon V0 koristeći funkciju DMM [V].
12. Izračunati teoretsku vrednost napona V1 na osnovu izmerenih vrednosti R1 i R2 u prethodnom
zadatku. Izmeriti stvarnu vrednost napona V1 pomoću DMM [V] funkcije.

Slika 6: Tri led indikatora se pale nakon pritiska na

dugme power.
Slika 5. Razdelnik napona

C) Merenje struje pomoću DMM

ISKLJUČITE napajanje protoborda (Prototyping Power Board) i držite ga isključenim sve dok
dežurni asistent ne proveri kolo!

13. Na osnovu izmerenih vrednosti V1 i R2 izračunati struju I koja protiče kroz rednu vezu otpornika
u prethodnom zadatku.
14. Isključite kablove iz Voltage/Hi i Voltage/Lo konektora i povežite ih na DMM ulaze za merenje
struje/impedanse na front panel-u radne jedinice (Current Hi, Current Lo).
15. Izaberite funkciju DMM [A-]. Izvršite kalibraciju za merenje struje.

Kalibracija za merenje struje: pri otvorenim krajevima Current Hi/Lo konektora pritisnuti
dugme NULL.
NULL dugme treba ostaviti pritisnuto u toku merenja.

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
16. Kolo sa Sl. 5 modifikujte kao što je to prikazano na Sl. 7 – prekinite kolo sa Sl. 5 i priključite
digitalni ampermetar DMM [A-].
17. Proveriti da li je kolo dobro povezano. Pozvati dežurnog asistenta. Uključiti napajanje protoborda
(Prototyping Power Board).
18. Izmeriti stvarnu vrednost struje I.

Slika 7: Merenje struje kroz rednu vezu otpornika

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
Zadatak 2 - Primer virtuelnog instrumenta – ispitivanje karakteristika generatora

a) Proveriti tačnost izlaznog napona generatora.

b) Proveriti tačnost frekvencije generatora u dve tačke u svakom opsegu.
c) Odrediti izlaznu otpornost generatora.

Uputstvo za rad:
Grafički interfejs za vežbu je realizovan u okviru programskog paketa LabVIEW. Generator se
priključuje tako što se njegov izlaz (za Philips generator izlaz označen kao 600 , a za Iskra generator
izlaz označen sa OUTPUT) priključuje na protobord NI ELVIS-a tako što se „+“ vodi na ulaz NI
ELIVIS-a označen kao ACH0+ a masa na ulaz NI ELIVIS-a označen kao ACH0-, slika 8.

Slika 8. NI ELVIS Benchtop Workstation.

a) Maksimalna vrednost napona koja može da se meri je 5 V. Podesiti frekvencijsku skalu

generatora na neku vrednost. Podesiti napon generatora na neku vrednost. U odgovarajuće
polje prve kolone Unom (na interfejsu virtuelnog instrumenta) uneti vrednost podešenog
napona. Pritisnuti dugme ”SNIMI NAPON” na interfejsu. U slučaju greške poslednja
izmerena vrednost se može obrisati pritiskom na dugme ”OBRIŠI SNIMLJEN NAPON”.
Podešavati efektivne vrednosti napona generatora redom na vrednosti [0.01 0.03, 0.05, 0.1,
0.3, 0.5, 1, 3] V.

Grupa koja koristi Philips analogni generator:

Za napone manje od 1 V za analogni generator, koristiti ugrađeni atenuator kojim
signal može da se oslabi za 20 ili 40 dB u odnosu na vrednost očitanu na skali:
U 
a  20 log i  ,
US 
gde je a (u dB) slabljenje, Ui izlani napon a US napon očitan na skali instrumenta. Tako
da je:
a

U i  U S 10 20
.

Grupa koja koristi Iskra digitalni generator:

Kod digitalnog generatora direktno se unose tražene vrednosti. Kod digitalnog
generatora unose se amplitude napona, a virtuelni instrument meri efektivne vrednosti.

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
 b) Postupak je isti kao i za merenje napona, s tim što se podešene vrednosti frekvencije upisuju
u kolonu fnom. Vrednost napona generatora postaviti na fiksnu vrednost. 2 V Pritisnuti
dugme ”SNIMI FREKVENCIJU” na interfejsu. U slučaju greške poslednja izmerena vrednost
se može obrisati pritiskom na dugme ”OBRIŠI SNIMLJENU FREKVENCIJU”. Podešavati
frekvenciju generatora redom na [20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000, 5000] Hz.

c) Povezati šemu prema slici 9. Prekidač je otvoren, Rp nije priključen. Pritiskom na dugme
”SNIMI NAPON V1”, izmeriće se napon V1. Povezati Rp, (prekidač je zatvoren) i snimiti
napon V2. U odgovarajuće polje uneti vrednost Rp (220 Ω) i pritiskom na dugme
”RAČUNAJ” dobiće se izlazna otpornost generatora.
Rg

G EV Rp

Slika 9. Merenje izlazne otpornosti generatora.

Uneti ime, prezime i broj indeksa studenta koji rade vežbu. Rezultate sačuvati pritiskom na dugme
”SAČUVAJ”.

Na slici 10. prikazan je korisnički interfejs virtuelnog instrumenta kojim je realizovano ispitivanje
karakteristika niskofrekventnog generatora.

Slika 10. Front panel virtuelnog instrumenta.

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu 
 Slika 11. Color kôd šema za otpornike.

  Molimo vas da ne pišete po ovom uputstvu