O GREHU SAMOUBISTVA

I MOLITVI ZA SAMOUBICE

1. MISLI O SAMOUBISTVU

OBORENI KRST

Arhiepiskop Jovan ([ahovski)

Misao o samoubistvu jednako lako pada na pamet onome ko tek po~iwe da `ivi i onome ko je pri
kraju `ivota.
Svako podzemqe, svaki }orsokak `ivotnog lavirinta zavr{ava se izlaznim vratima koja se najlak{e
otvaraju. To je misao o samoubistvu .
U raznim situacijama, raznim povodima, zbog raznih uzroka i shvatawa, kao voda koja stremi ka
uskom grlu levka, misao ~oveka pritegnutog stradawem ustremquje se ka samouni{tewu ...
Stradawe je, iako je otvoreno svima, tajna po svojoj su{tini poznata samo malom broju qudi.
"Podvuci crtu ispod svog `ivota ... Nema vi{e nade ... Svemu je kraj ... Sve je besmisleno ..."-
{apu}u gr~evi du{e, i nekakva neodoqivo privla~na sila vu~e nas ka izlazu od besmislenosti stradawa.
"Pokoja ... Slobode ... To je u mojoj vlasti. [ta?" - stra{no pitawe. "[ta je to u mojoj vlasti? Ugasiti
vatru?..." Ovde se otkriva vera samoubila~ke du{e: tamna, blude}a, ~esto stra{qiva, isprepletana
varnicama sumwi~avosti, vera u to da posle smrti nema ni~ega, ili da je na taj na~in mogu}e prona}i mir -
Bog }e oprostiti.
Eksplozija podle gordosti, neprijateqskog podstrekivawa oskorbqenog samoqubqa (oskorbqenog
po Promislu, radi smirewa i spasewa), gubitak idola - ideala `ivota: novca, naslada i u`ivawa, ~ulne ili
idealne qubavi, prijateqstva, dece, `ene koja obasjava `ivot umesto Boga; prekra}ivawe ispraznog `ivota,
telesnog zdravqa, qudske slave ili nade u tu slavu ... Sve su ovo idolopoklonstva na koja je sposobna samo
du{a koja je otpala od Duha Ute{iteqa, ili pak nikada nije ni bila u wemu; ona vu~e ~oveka ka
samouni{tewu, po neminovnom zakonu ve~ne Bo`je pravde koja se prostire nad ~ovekovom slobodom.
Velika je ~amotiwa ku{a~kog duha! Izdr`ati - neophodno je za istinski ve~ni `ivot. Ne izdr`ati -
Krst oboren, time se prekida postojawe ~oveka u `ivotu @ivota, a otvara se za `ivot smrti. To je tako|e
"`ivot", samo druga~iji od `ivota u @ivotu.
Samoubice su tragi~ni stradalnici! Kako su odgovorni za va{u pogibao va{i bli`wi, va{i oci, va{i
prijateqi, va{i pastiri - oni koji su vas vaspitavali, oni koji su s vama gre{ili, koji vas nisu podr`ali, koji se
nisu molili za vas kada ste vi bili u mogu}nosti da zadobijete ve~ni `ivot `ivota. Vi ste oborili Krst, vi ste
na zemqu zbacili stradaju}eg za vas - Hrista. Vi ste ubili, vi ste otrovali, vi ste bacili pod voz Samoga
Boga: ve~no `ive}i u vama `ivot - neizrecivu qubav k vama. Vi niste prineli iskupqewa, kratka zemaqska
o~i{}uju}a stradawa - slatka za onoga ko ih prinosi, kudikamo sla|a od varqivih, prividnih nasla|ewa koja
donose ~amotiwu i dosadu zbog kojih ste vi i umrli. Da, u va{oj vlasti je bilo da u~inite to na {ta vas je
nagovarala sila zla, to {to vam je {aputala ona koja tada nad vama nije imala nikakvu vlast; no, u va{oj
vlasti je bilo i da ne u~inite to. U va{oj vlasti je bilo da znate ko je Bog, da je On ne samo vrhunski izraz
Pravde i Pravednosti, nedostupnih va{em shvatawu, ve} daleko vi{e od svih tih slabih qudskih shvatawa.
U va{oj vlasti je bilo da razumete da ne mo`e biti da Bog da Krst, a da pritom ne da i snagu. U
va{oj vlasti je bilo da se obratite Bogu i da se spasete prizivawem (ne la`nim) imena Wegovog.
Kada bi mogli odgovoriti, odgovorili bi neki od vas: "Mi smo se obra}ali Bogu, i Bog nam nije
pomogao ..." No, bra}o, upamtite, i neka svaki koji ide ka tome zlu kome ste vi do{li upamti, da nije svako
prizivawe Boga ujedno i obra}awe svome Sazdatequ. Prizivati tako kako ste vi prizivali, ne zna~i obra}ati
se svome Nebeskom Ocu. "Ako si Ti Sin Bo`ji, si|i s Krsta" - dodu{e drugim re~ima, ali tako ste vi
govorili. Ovako prizivaju Boga qudi koji prolaze pored Krsta. To nije molitva. Prizivati Boga, obra}ati se
Bogu, zna~i pre svega, pokoriti se Wegovoj voqi i onda Mu se, tako pokoren, moliti. Roptawe,
prestra{enost za sebe, pristrasnost ka svom prizemnom `ivotu, zar mo`e na{a srca sjediniti sa Ogwem
Trijedinoga Bo`anstva? To je nemogu}e, i zato - nemojte misliti da ste prizivali Boga u trenutku kada ste se
u svome nemiru sumwi~avo obra}ali Wemu kao vinovniku va{ih stradawa, ili kao Wihovom ravnodu{nom
posmatra~u.
 Oni koji su prizvali Boga, Tvorca, pokoriv{i Mu se - oni su i ostali `ivi, wihov `ivot je otvoreno
svedo~anstvo protiv onih koji se nisu pokorili. Na posledwem Sudu niko se ne}e mo}i izgovarati
(opravdavati) na "okolnosti" ili "prilike" ili na "nepodno{qivo stawe du{e" kao na "razloge svoga
samouni{tewa". Jer, bi}e tu prisutno na hiqade svetih qudi, qudi Bo`jih koji su bili u jo{ te`im okolnostima,
u jo{ ve}im neprilikama i nepodno{qivijim stawima du{e. Oni su se, bivaju}i u svemu tome, pokorili voqi
Bo`joj, ne prihvataju}i pomisli klevetnika na Sazdateqa qubavi. I, to je bio onaj put koji ih je sada u~inio -
s pravom - svetlim i slobodnim. Ta slava je bila predlo`ena i vama ... Ukoliko su ispiti te`i, utoliko je,
zna~i, ve}e poverewe Bo`je u ~oveka (ispovednici, mu~enici!); time smo, dakle, vi{e du`ni da opravdamo
o~ekivano poverewe Bo`je u ~oveka. Zapamtite to ... Odba~ena tajna Krsta je odba~eni plamen qubavi.
Odbaciti `ivot koji nam je Bog podario! To se ne doga|a odjednom - korak po korak nesre}nik
sebe ka tome celoga svoga `ivota priprema! Onaj koji je zakopao deset talanata po~eo je pripremati sebe ka
ubistvu ~im je zakopao prvi talanat.
Bo`jim dopu{tewem telesna samoubistva su zov Bo`je trube koja svetu upadqivo objavquje da:
1) Postoji samoubistvo duhovno: ateizam teoretski i prakti~ni (umrtvquje du{u nepostojawem
bilo kakve misli o veri u Boga);
2) postoji u ~oveku sloboda izbora, i - {to je najva`nije -
3) ose}awe kosmi~ke bogoostavqenosti.
Samoubica, kao i svaki gre{nik koji pristaje na greh, dok govori o svojoj veri u Boga ne veruje u
mogu}nost bogoostavqenosti. "Gospod je tako milostiv" - govori on, ispijaju}i otrov. Kakvo muwevito
lukavstvo zla, kakvo prepredeno i huliteqsko isku{ewe!
"Gospod je tako milostiv" - govori bludnik odlaze}i u blud, lopov odlaze}i u kra|u, ubica odlaze}i
u ubistvo. I to veli~anstveno, najsvetije milosr|e Bo`ije koje nas vodi ka pokajawu, gre{nike koji su
spoznali svoj greh, a koji su pritom ostali nepokajani, upravqa ka opravdawu svoga prestupa. To je sli~no
Judi Iskariotskom koji je, odlaze}i da preda svoga U~iteqa i Boga, govorio: "Gospod je tako milostiv ..."
Da, Gospod jeste mo}an (silan) da oprosti i milionima Juda, ali samo onima koji "ne znaju {ta rade", onima
koji se, saznav{i {ta su uradili, kaju velikim "pla~em srca" pred Bogom Spasiteqem. Samoubistvo navodno
"veruju}ega" jeste poqubac kojim opomiwe Crkva pred svetom ~a{om.
Sveti oci su do tan~ina upoznati sa lukavstvima i metodama besplotnog vraga, oni govore istinu
koja se uvek i svuda potvr|uje i koju treba da znamo u potpunosti: "Do na{eg pada demoni nam
predstavqaju Boga ~ovekoqubivim, a posle pada nemilosrdnim" (Prepodobni Jovan Lestvi~nik).
Za koga se molio Gospod na Krstu? Molio se za one koji su Ga raspeli, za one koji "ne znaju {ta
rade". Za Judu, ve}, Gospod se nije molio ("ne molim se za sav svet ..." - Jovan 17, 9), jer onaj koji u
znawu i svesno gre{i jeste "sin pogibli", i on nesumwivo mora po}i "u svoje mesto" po re~i Evan|eqa (to
jest uni{titi samoga sebe).
Zakon samouni{tewa je kod Jude bio toliko jak da mu se ~ak po{to se obesio telo prekinulo, i iz
Wega je ispala utroba. Kroz celu qudsku istoriju, to je slika fizi~kog samoubistva samo kao posledice pada
onog {to je unutra (t. j. samoubistva duhovnog).
Ne postoji mehani~ko bezduhovno spasewe, kao {to nema ni bezduhovne pogibeqi.
^ovek ima slobodnu voqu da se pokori voqi Bo`joj otkrivenoj u Evan|equ, ili da je odbaci i time otvori sebe
za pod~iwavawe zloj voqi, suprotnoj Bo`joj - voqi demona.
I, zato i jeste smrtni greh - greh protivqewa `ivotu (1 Jn. 5, 16 ). Bog je zapovedio Apostolu
qubavi da o tome napi{e; jer taj je greh, greh protiv qubavi, ubistvo svoje qubavi k Bogu: samoubistvo.
Crkva nad samoubicom ne mo`e da izvr{i ni opelo ni parastos. Sa pevawem trisvetoga Crkva
ispra}a wegove posmrtne ostatke do grobqa, predaju}i po~iv{ega Bogu, kaju}i se za wega pred Presvetom
Trojicom. I kelijno moli se za Wega Tvorcu. No, drugog pevawa Crkva ne mo`e dati, jer drugo bi pevawe
bilo nepravedno, a Crkva nikada ne tvori nepravdu. "Bla`en je put kojim danas kre}e{ du{o jer je
pripremqeno tebi mesto pokoja" (Pogrebewa prokimen) - Crkva zna sav u`as du{e samovoqno otrgnute od
tela i ne mo`e da ga ka`e. Ne mo`e Crkva re}i ni to da je preminuli svu svoju nadu polo`io na Boga ("Na
Tebi je polo`ena sva nada, Tvorca i Sazdateqa i Boga na{ega ..." - re~i Parastosa).
I ne stavqa se nad samoubicom Krst. Na Krstu je bio raspet Bog, Onaj koji je na Sebe uzeo qudsko telo,
koji je uzeo na Sebe sve grehe i svu bol.

OD KOGA DOLAZE MISLI O SAMOUBISTVU

Iz dela Arhiepiskopa Jovana ([ahovskog)

"Sedam re~i o zemqi gadarinskoj" (Lk. 8, 26-39)
 Najve}i poraz demona jeste kada ih raskrinkavaju, kada skidaju sa Wih masku pod kojom se oni
prikazuju svetu ... Oni sve ~ine kako bi u svetu ostali sakriveni ...
Samoubice pred svoje samoubistvo i ne slute da se pored Wih nalazi odvratan (neizrecivo) zli duh
koji ih nagovara da ubiju telo, da razbiju dragoceni "glineni sasud" koji u sebi ~uva du{u do rokova Bo`jih.
I savetuje ih taj duh, i ube|uje, i nagovara, i prinu|ava, i ispuwava svakim strahom: samo da bi ~ovek na{ao
konopac ili presko~io prozorsku dasku, samo da bi pobegao od `ivota, od svoje nepodno{qive ~amotiwe ...
~ovek i ne sluti da "nepodno{qiva ~amotiwa" nije od `ivota, ve} od onoga od koga su i sve pomisli koje
"dokazuju" zbog ~ega se sve treba ubiti. ^ovek misli da on sam prosu|uje, i dolazi do zakqu~ka da treba
di}i ruku na sebe. Ali, to uop{te nije on i kroz wegove misli govori onaj koga Gospod naziva "~ovekoubica
od iskoni". ^ovek se samo bez svoje voqe sagla{ava, i ne vide}i da uzima greh |avola na sebe, sjediwuju}i
se na taj na~in i sa grehom i sa |avolom ... Jedna pokajna molitvena re~, jedna zamisao spasonosnoga krsta
bar u mislima i pogled na Wega s verom - bi}e poderana pau~ina zla, a ~ovek, silom Bo`jom, spasen od
pogibeqi ... Samo malena iskra `ive vere i predanosti Bogu - i ~ovek je spasen! No, da li svi qudi, spasiv{i
se od samoubistva ili kakvog drugog greha, shvataju da se oko wih u tom trenutku nalazilo (mo`e biti da se
jo{ uvek nalazi, ili se pak pribli`ava) odvratni zli duh, bi}e koje mogu otkriti samo retki, oni duhovno
osetqivi, sa izo{trenim duhovnim zapa`awem?
Daleko je vi{e onih (~ak i hri{}ana) koji se predaju dejstvu i uticaju zlih duhova o kojima s tako
zapawuju}om snagom i ubedqivo{}u govori Re~ Bo`ja.

PUTEVI PROMISLI BO@IJE

(Pri~a iz kwige "Tri cveti}a iz vrta duhovnog")

@ena sve{tenika iz sela Kostini Verejskog okruga Moskovske oblasti, Marija Teodorovna
Ne~ajeva, iznela je niz pojedinosti iz svoje mladosti.
"Ostala sam" - pri~ala je ona - "jo{ u ranom detiwstvu bez roditeqa. Do trinaeste godine `ivela
sam u domu moga starijeg brata, Ivana Teodorovi~a, u selu Kostini. Zatim, moja ro|ena tetka, koja je bila
supruga protojereja Be`anova, pozvala me sebi u Moskvu, gde sam i `ivela do sedamnaeste godine. Tetkica
me je veoma volela i, budu}i da nije imala dece, na-meravala je da me uda u Moskvi. Jednom sam do{la u
Uspenski sabor na liturgiju i ~ula sam pevawe psalma: "Ne uzdajte se u knezove, u sinove ~ove~anske, u
wima nema spasewa ... Izi|e duh iz wega i vra}a se k zemqi: u taj dan nesta}e sva htewa wegova ..."
Dolazila sam i drugog dana, i tre}eg - i uvek sam slu{ala te re~i. To mi se u~inilo stra{nim i veoma me je
uznemirilo. Kao potvrda tog mog zastra{uju}eg predose}awa, kroz dva dana moja tetka se razbolela, a
posle sedam dana we vi{e nije ni bilo na ovome svetu. Moj te~a protojerej, ispuwen o~ajem nikako nije
mogao da se smiri. Svaka wegova briga i starawe za mene potpuno su i{~ezli. Pro{lo je jo{ mesec dana i
te~a mi je jednom prilikom rekao: "Ti si, Mawa, ve} odrasla devojka i smatram da nije zgodno da i daqe
`ivi{ kod mene, mladog udovca." On mi je predlo`io da otputujem svome bratu, u selo Kostinu. Rastrojena
i du{om i telom, u domu svoga brata nikako nisam mogla da na|em sebi mira. Takvo mra~no nastrojewe
moje du{e jo{ se vi{e poja~avalo zbog promene nedavnog `ivota u Moskvi `ivotom na selu, u ku}i
siroma{nog seoskog crkvewaka. Pola`u}i svoju nadu na Boga, tra`ila sam utehu u razgovoru sa svojom
drugaricom Nadom, k}erkom mesnog sve{tenika.
Jednom uo~i nedeqe, sedela sam sa drugaricama ispred ulaza u ku}u do jedanaest ~asova uve~e.
Kada sam u{la u ku}u, `ena moga brata, otvaraju}i mi vrata i propu{taju}i me da pro|em pored we, rekla je:
"Nevaqala devoj~ura! Do koliko sati ti {eta{! Kuda li se samo smuca{?" Ne mo`e se opisati skorb koja je
posle tih re~i obuzela moju du{u. Svu no} nisam oka sklopila. Ujutru mi je snajka, odlaze}i u crkvu da nosi
ru~ak, rekla : "Ti Ma{ewka, kada zavr{i{ posao oko furune, do|i u crkvu". One re~i koje mi je sino}
uputila ona je, po svemu sude}i, ve} bila zaboravila. Ja sam odgovorila da }u do}i, a u mojoj su se glavi
ve} nalazile druga~ije misli. U toku no}i, |avo mi je neprekidno punio glavu mislima da okon~am svoj
`ivot samoubistvom. Kada su svi iza{li iz ku}e i kada sam ostala sama, ne oklevaju}i ni ~asa, prona{la sam
konopac, napravila om~u, prebacila je preko tavanske grede i ve} se spremila da provu~em svoju glavu
kroz om~u, kad se odjednom za~ulo sna`no lupawe na vrata. Izgledalo je kao da mnogo qudi razvaquje
vrata. Uhvatio me je strah, pani~an strah. Momentalno sam zbacila konopac sa grede i, gurnuv{i ga pod
krevet, po{la sam da otvorim vrata. Otvoriv{i vrata, ugledala sam pred sobom svoju drugaricu Nadu, koja
me je, ~im me je videla, zagrlila i uskliknula: "Ah, mila Mawa, upravo idem iz crkve. Odjednom sam
osetila neku tugu prema tebi i nekakvo ose}awe kao da tebe ovde li{avaju `ivota, pa sam istr~ala iz crkve
da vidim da li si zdrava!" Tada ni ja vi{e nisam izdr`ala, ~vrsto sam je zagrlila i ridaju}i ispri~ala sam joj o
svemu: kako sam upravo nameravala da okon~am svoj `ivot svojim sopstvenim rukama. "No, ovoga
trenutka sam ti beskrajno blagodarna - spasila si mi `ivot!" - rekla sam. Radovale smo se prolivaju}i suze
radosnice: ona zbog toga {to me je spasila, a ja zato {to sam spasena pogibeqi.
Zablagodariv{i Gospodu Bogu, uputile smo se u hram Bo`iji, gde sam preplakala celu liturgiju
blagodare}i Bogu za svoje spasewe i mole}i Wegovu pomo} kroz budu}i moj `ivot.
Nije pro{lo puno vremena od toga doga|aja. Moj mla|i brat, Petar Teodorovi~ Qubimov, i wegova
`ena, Agrafena Vasiqevna, koji su uvek od srca brinuli o mojoj budu}nosti, re{ili su da me udaju. S tim
ciqem, moj brat je otputovao mitropolitu Filaretu i ponizno ga zamolio za blagoslov da svoje sve{teni~ko
mesto ustupi sestri sirotici, t.j. mladi}u koji bi se o`enio wom, a wemu da da neko drugo mesto koje sam
vladika smatra za shodno. Na tu molbu, mitropolit Filaret, po svojoj bezgrani~noj qubavi koju je imao
prema sirotima, dao je svoju saglasnost.
Uskoro se javio jedan mladi} koji je do{ao na mesto moga brata, a bratu je odre|eno drugo mesto.
Posle toga je usledilo i na{e ven~awe. Moj mu`, Ivan Aleksejevi~ Ne~ajev, pokazao se kao smiren ~ovek,
dobar, pun qubavi. Sa wim sam ceo `ivot pro`ivela mirno i spokojno. Sada jasno vidim da sve {to se doga|
a u na{em `ivotu Gospod svojom Promisli okre}e na na{u korist. Mi smo du`ni da se pokoravamo
premudroj voqi Bo`ijoj, i da u smirewu i poslu{nosti prihvatamo Promisao Bo`iju o nama."

MISLI O SAMOUBISTVU OBI^NO

OPSEDAJU ONE KOJI PREBIVAJU
U DEMONSKOJ PRELESTI

(Sveti Igwatije Brjan~aninov: "O prelesti")

Izvesni ~inovnik koji je `iveo u Petrogradu bavio se usiqenim molitvenim podvigom, usled ~ega
je zapao u krajwe neobi~no stawe. O svom podvigu i wegovim posledicama on je otkrio protojereju crkve
Pokrova Presvete Bogorodice u Kolomni. Protojerej, pri poseti jednog manastira Sankt-Peterbur{ke
eparhije, zamolio je jednog od monaha tog manastira da porazgovara sa ~inovnikom. "Neobi~no stawe u
koje je ~inovnik zapao usled podviga" - govorio je protojerej - "najboqe mo`e biti poznato `iteqima
manastira, oni najboqe znaju sve pojedinosti i zamke asketskog podviga". Monah je pristao.
Ubrzo posle toga, ~inovnik je do{ao u manastir. Wegovom razgovoru sa monahom i ja sam
prisustvovao. ^inovnik je odmah po~eo da govori o svojim vi|ewima: o tome kako on pri molitvi
neprekidno vidi svetlost koja prosijava sa ikona, kako ose}a blagouhanije, u ustima neobi~nu sladost, i tako
daqe.
Saslu{av{i to kazivawe ~inovnika, monah ga je upitao: "Da li vam dolazi misao o samoubistvu?"
-"Kako da ne!" - odgovorio je ~inovnik. " Ja sam ve} skakao u reku, ali su me izvla~ili". Pokazalo se da je
~inovnik, upra`wavaju}i formalno obrazac molitava opisanih kod svetog Simeona, raspalio u sebi ma{tu i
krv, pri ~emu ~ovek postaje veoma sposoban za usiqeni post i bdewe. Takvom stawu samoobmane,
dobrovoqno izabranom, |avo prisajediwuje svoje dejstvo koje je srodno tom stawu i - ~ovekova
samoobmana prerasta u o~iglednu demonsku prelest.
^inovnik je gledao svet telesnim o~ima: blagouhanije i sladost koje je on ose}ao bili su tako|e
~ulni. Nasuprot tome, za vi|ewa svetih i wihovo nadprirodno stawe pune duhovnosti (Sveti Isak Sirin,
Slovo 55) podvi`nik postaje prijem~iv tek kada mu sam Gospod otvori o~i du{e svojom blagoda}u, pri
~emu o`ivqavaju i ostala ~ula du{e koja su do tada prebivala u pasivnosti (Prepodobni Simeon Novi
Bogoslov, Re~ o Veri, Dobrotoqubqe, br. 1). U blagodatnom vi|ewu imaju u~e{}a i telesna ~ula svetih, no
tek po{to telo pre|e iz strasnog stawa u bestrasno.
Monah je po~eo da nagovara ~inovnika da prekine sa upra`wavawem takvog na~ina molitve,
obja{wavaju}i mu u ~emu je nepravilnost na~ina i nepravilnost stawa do koga on dovodi. ^inovnik se
`estoko suprotstavio tom savetu. "Kako da se odreknem o~igledne blagodati!" - protivre~io je on.
Slu{aju}i tu ispovest ~inovnika o sebi, osetio sam prema wemu neizrecivo sa`aqewe, i odjednom
mi je izgledao nekako sme{an. Naprimer, on je uputio monahu slede}e pitawe: "Kada mi se od obiqa
sladosti u ustima nakupi slina, ona tada po~ne da izlazi i kapqe na pod: da nije to greh?" Ta~no tako: oni
koji se nalaze u demonskoj prelesti navla~e na sebe sa`aqewe okoline, isto kao oni koji ne vladaju sobom,
jer su i umom i srcem u ropstvu ne~astivoga. Sama wihova pojava predstavqa sme{an prizor: sa smehom se
predaju lukavom duhu koji je ovladao wima, koji ih je doveo do propasti i zaslepqenosti gordo{}u i
visokoumqem. Ni svoju porobqenost, ni ~udnovato pona{awe prele{}eni ne prime}uju kao da ni
porobqenost ni neobi~no pona{awe ne postoje.
Kada je ~inovnik iza{ao, upitao sam monaha: "Otkuda vam je pala na pamet misao da upitate ~inovnika za
poku{aj samoubistva?"
Monah je odgovorio: "Kao {to izme|u pla~a po Bogu dolaze minuti savr{enoga spokoja, u ~emu
je i uteha pla~u}ih, tako i posle la`nog nasla|ewa nastalog demonskom prele{}u dolaze minuti u kojima se
prelest potpuno razobli~ava, i mogu}e je osetiti je onakvom kakva ona zaista jeste. Ti minuti su u`asni!
Gor~ina i jad koji tada obuzimaju, kao i o~ajawe koje oni proizvode neizdr`qivi su. Takvo stawe u koje
dovodi prelest prele{}eni bi trebalo lako da prepozna i da preduzme mere za svoje isceqewe. Avaj! Na~elo
prelesti je gordost, a wen plod jeste puno}a gordosti. Prele{}eni, smatraju}i sebe sasudom Bo`ije blagodati,
prezire spasonosna upozorewa bli`wih, kako je to primetio sveti Simeon. Me|utim, nastupi o~ajawa bivaju
sve ja~i i ja~i. Na kraju, o~ajawe prerasta u pomu}enost razuma i zavr{ava se - samoubistvom.
Po~etkom 19. stole}a podvizavao se u Sofronijevoj pustiwi (Kurska eparhija) shimonah Teodosije
koji je svojim strogim i uzvi{enim `ivotom stekao po{tovawe i bratstva i mirjana. Jednom je imao vi|ewe
da je uznesen u raj. Po zavr{etku vi|ewa, on je oti{ao nastojatequ i ispri~ao mu podrobno o ~udu, izraziv{i
pritom `aqewe {to u raju, osim samog sebe, nije video nikoga od bratije. Taj detaq je promakao pa`wi
nastojateqa: on je sazvao bratiju i skru{eno im prepri~ao vi|ewe shimonaha, opomenuv{i ih da treba da `ive
usrdnije i bogougodnije. Po{to je pro{lo neko vreme, po~ele su se u pona{awu shimonaha pokazivati
nastranosti. Slu~aj se okon~ao tako {to su ga prona{li obe{enog u svojoj keliji ."

SPRE^AVAWE SAMOUBISTVA

(Iz pri~a staraca Optine pustiwe)

To se dogodilo 1921. godine. Koleginica na poslu bila mi je jedna mlada `ena. Ona je imala veliko
poverewe u mene i poveravala mi je sve {to joj se doga|alo, iako sam bila dosta starija od we.
^esto mi je govorila da, bez obzira na spoqa{wu sre}u (mu` je prosto obo`ava, wegova majka je,
{to se retko doga|a, takore}i na rukama nosi, ima {estogodi{wu devoj~icu koja bez we ne mo`e da `ivi) ona
ipak ose}a da je sve to nedovoqno, da je pritiska neka tuga i ~e`wa, da predose}a da je potrebno da uradi
ne{to radi ~ega joj je i dat `ivot.
Dogodilo se da sam na nekoliko meseci otputovala iz Moskve i da o woj nisam imala nikakvih
vesti.
Doputovav{i, pravo sa stanice po{la sam ku}i, zaneta mislima o skorom susretu sa dragim
qudima, dok o svojoj poznanici uop{te nisam razmi{qala.
Odjednom, neo~ekivano, preda mnom se stvorio wen lik i u sebi sam za~ula wene re~i: "Vi ste
sasvim zaboravili na mene, svratite, smesta svratite". Pogledala sam oko sebe i videla da skrenuv{i u jednu
ulicu brzo mogu do}i do we. I, poslu{av{i taj unutra{wi priziv, krenula sam ka wenom domu.
Pozvonila sam jednom, drugi put i, kako niko nije otvarao, po~ela sam da lupam na vrata.
Napokon, otvorio je wen mu`. Upitala sam:
- "Da li je V. kod ku}e?"
- "[ta, vi mi se podsmevate, do{li ste da se {ega~ite sa mnom? "- povikao je on na mene. “Ima
vi{e od mesec dana kako je V. umrla!”
Saznav{i da ja nisam bila u Moskvi i da idem pravo sa stanice, on se smirio, ispri~ao mi sve
povodom wene smrti i priznao da su ga moja lupa na vratima i sam moj dolazak omeli da ispije otrov koji
je stajao pred wim.
Ja sam mu ispri~ala za{to sam do{la. Otrov je bio uni{ten, a moja pri~a ga je do te mere potresla
da je dao re~ da vi{e ne}e poku{avati da svoj `ivot okon~a samoubistvom, i da }e se moliti i za wu i za
sebe.
Vi{e ga nikada nisam videla, ali sam odnekud ~ula da se kroz dve godine o`enio i da je bio sre}an.
O smrti, pak, V. on je ispri~ao kako su sve troje oboleli od pegavog tifusa. Naro~ito te{ko je
obolela devoj~ica. Lekari su weno stawe smatrali beznade`nim.
Najlak{e obolela V. ve} je ozdravqala i starala se o mu`u i }erkici. Ali, saznav{i prognozu lekara,
ona se cele no}i molila prose}i od Gospoda da po{tedi `ivot k}erke u zamenu za wen `ivot. I, Gospod joj je
usli{io molitve.
 Kada su slede}eg dana lekari do{li, bili su zaprepa{}eni videv{i zdravu devoj~icu i majku na
samrti. Upokojila se tog istog dana.

JEDAN OD GLAVNIH UZROKA

SAMOUBISTVA - NEVERJE

(Arhimandrit Amvrosije (Jurasov) -

“O veri i spasewu”)

Samoubistvo je stra{an greh, najve}a nesre}a i za samoubicu i za wegovu rodbinu.

^esto se doga|a ovako: umre mu` a `ena pati, jako pati, skoro svaki dan odlazi na grob, o wemu misli
danono}no, s tim mislima le`e da spava, s tim mislima ustaje, a mira i sna nema; dovodi sebe do takvog
stawa u kome demon ve} zadobija vlast nad ~ovekom. Mi znamo o tome iz opita, kroz ispovesti: nastupa
no} i tobo`wi mu` se vra}a. On dolazi svake no}i, i `ena je uverena da joj se mu` vratio i da to on spava sa
wom. Izjutra on odlazi, a no}u se opet vra}a. Me|utim, to nije wen pokojni mu` ve} demon koji je uzeo
wegov izgled. I, nama tada postaje jasno: ako ~ovek ne do|e k sebi i ne obrati se Crkvi, okon~a}e `ivot
samoubistvom.
Ispri~a}u jedan takav slu~aj. U gradi}u Buzulki, nedaleko od Orenburga, `iveo je jedan veoma
bogat ~ovek. Imao je sina koga je neizmerno voleo. Kada je dorastao za `enidbu, na{li su mu nevestu, ali
ona mu nije bila po voqi. Hteli su ga wom na silu o`eniti, {to ga je jako uvredilo i - on se obesio. Za
roditeqe je to bio stra{an udarac. Oni su bili qudi veruju}i, i mnogim hramovima i manastirima slali su
priloge prose}i molitve. Me|utim, svi su odbili. Otputovali su u sveti grad Jerusalim. I tamo su odbili da se
mole za samoubicu. Sveta Gora Atonska tako|e je odbila ... Prona{li su jednog zatvornika koji ih je
posavetovao da od svog novca u fabrici za izradu zvona izliju najve}e zvono i da ga prilo`e crkvi. Tako su i
uradili. Dok je episkop osve}ivao zvono, udario je u wega dvanaest puta, kakvo je pravilo, a zvuk koji se
pritom za~uo bio je te`ak i `alostan. Episkop je rekao: "Nemojte na wega zvoniti ni za praznike ni za post,
ve} samo kada pronose pokojnika". Zidovi zvona ~esto su se znojili. Od te vlage ono je neprekidno
trulilo, tako da su ga morali popravqati. Zatim, sa Svete Gore je stiglo pismo u kome je pisalo: "Mi smo
poku{ali da se molimo za samoubicu, ali Gospod nije primao na{e molitve ... Ne prima On ni crkveno
zvono ... Zvono su skinuli, i pogrebli u zemqu".

2. DA LI JE DOZVOQENO
MOLITI SE ZA SAMOUBICE ?

"MILOST TREBA
DA PO^IVA NA ISTINI"

(Iz dela svetoga Teofana Zatvornika)

Da li se mo`e moliti za samoubice? Postoje nesporazumi i nerazumevawa usled kojih neki kod nas
smatraju da na to pitawe ne postoji jasan i nedvosmislen odgovor na{e Crkve ili, u krajwem slu~aju, da to
pitawe zahteva svestranije razmatrawe i preispitivawe od strane crkvenih vlasti.
Iz pisama svetoga Teofana vidi se da je on vi{e puta bio u prilici da daje odgovor na navedeno
pitawe. Istina, u wegovim odgovorima mi ne nalazimo ni{ta novo ni posebno: svetiteq se u ovom, kao i u
drugim slu~ajevima, pridr`ava utvr|enog u~ewa Crkve, strogo se dr`e}i kanonskih odredbi. Me|utim, ~ini
nam se da nije suvi{no izneti ovde wegove odgovore, jer oni su veoma jasni, jednostavni, ubedqivi i
razumqivi svakome. Osim toga, ne mo`e se ne primetiti iz tih odgovora kako mudri svetiteq, radi umirewa
uznemirene savesti onih koji ta pitawa postavqaju, izvla~i iz dubokih skrivnica svoga srca i nekakvu iskru
hri{}anske utehe u wihovoj `alosti.
"Pitate" - pi{e on jednome od onih koji pitaju - “ da li se mo`e moliti za samoubice?”
 Crkva to ne odobrava - pa kako }e se onda weni sinovi i k}eri moliti? ... Tu se nazire poku{aj da
se mi sami prika`emo kako smo milosrdniji i od Crkve i od Samoga Boga ... Dovoqno je da se mi zadr`imo
na tuzi i `aqewu zbog wih, prepu{taju}i wihov ve~ni udeo neizmernom milosr|u Bo`ijem ... Mi{qewe da se
mo`e moliti za one samoubice koji su udostojeni crkvene sahrane po~iva na pretpostavci da je do
razre{ewa crkvenog pogreba do{lo zbog toga {to ubijeni nije sebe ubio u svesnom stawu.*
Potrebno je ubediti one koji su po ovom pitawu u nedoumici da je wihov pogled na u~ewe na{e
Pravoslavne Crkve pogre{an. Oni smatraju da je u svom odnosu prema qudima Crkva uvek du`na da se
rukovodi, ne druga~ije, ve} iskqu~ivo samo i jedino, ose}awem qubavi i da, budu}i da ona za neke
zabrawuje da se ~ine molitve, po wihovom mi{qewu, ona re~ima propoveda jedno, a na delu postupa
sasvim suprotno. Preosve}eni skre}e pa`wu onih koji su u nedoumici na slede}e:
"Qubav je" - govori on - "temeq, osnova po svim zakonima i vrlinama, ne samo evangelskim, ve}
i qudskim i gra|anskim; prema tome, svaka dobrodeteq saglasna sa zakonom u skladu je i sa qubavqu (i
svaka procena nekog dela koja je shodna zakonu, ili pravosu|u, shodna je i odgovara i qubavi). Ali, qubav
je vi{a i {ira od zakona. Postoje i takva dejstva qubavi koja nisu odre|ena va`e}im zakonima, a da pritom
nisu ni protivzakonita; ali, ona dejstva koja ispuwavaju slovo zakona, a ne ispuwavaju smisao zakona u
su{tini su - bezakowe, i protivna su qubavi ~ak i ako su nekome na korist. To naro~ito ima svoje mesto u
pravosu|u. Ako sudija opravda onoga ko je prekr{io zakon, ili nagradi onog ko je nedostojan nagrade, on
time, spoqa gledano, dobro ~ini i prekr{iocu i nedostojnome, ali ~ini vi{e zla nego dobra jer naru{ava
qubav ka op{tem dobru, vlasti i zakonu. Ne ka`e se uzalud: "I u milosti treba rasu|ivawa" - (ruska
poslovica). Tako, ja pohvalno postupam ako se trudim da u~inim milosr|e, a da ne naru{im pravednost
suda. U protivnom, moje milosr|e stoji na klimavim nogama. Milost mora biti saglasna sa istinom ... Nije li
najboqe da ovo sporno pitawe re{i krst Hristov? ... Kako je tamo beskona~no velika qubav, a istovremeno -
kako beskona~no velika pravednost!"

DA LI SE MO@E MOLITI
ZA DU[U SAMOUBICE

(Iz dnevnika Arhiepiskopa Nikona (Ro`destvenskog))

^udno je vreme u kome mi `ivimo! Ponovo se postavqaju pitawa na koja su ve} pre hiqadu godina
dati odgovori; preispituju se vrednosti ve} odavno ocewene; ponovo se razmatraju re{ewa na kojima jo{ od
prvih vekova po~iva hri{}anstvo. I, ono {to je posebno opasno: ili se zaboravqa, ili se namerno odbija
obave{tewe o tome kako i na osnovu ~ega je ta pitawa re{avala hri{}anska drevnost, a ne retko i sama
Crkva, utemeqiteq pravoslavne hri{}anske misli nastale odavno pre nas. Mo`e se zakqu~iti da na{e
pokolewe smatra sebe umnijim, nadarenijim i bogatijim blagodatnim darovima, nego {to su to bili veliki
mu`evi, nosioci hri{}anskog duha, koji su `iveli u vekovima daleko pre nas. Ako je takva uobra`enost
namerna, onda je ona zlo~in, onda ona svedo~i o odstupawu od Crkve, zasad makar u mislima. No,
ho}emo da mislimo da se to u najve}em broju slu~ajeva ~ini nesvesno, kao greh u neznawu, kao posledica
pogre{nog vaspitawa van duha crkvenosti.
U posledwim godinama, poput mutne, zaga|ene vode, razliva se po voqenoj Rusiji u raznim
oblicima neverje i, pre svega - neverje u Crkvu kao `ivi organizam qubavi vozglavqen Hristom Spasiteqem
kao ovaplo}enom Qubavi. I, to neverje u Crkvu ponekad se javqa ~ak i kod onih koji sebe smatraju
veruju}im u Boga. Za takve je svejedno kako o ovom ili onom predmetu u~i vera i `ivot Pravoslavne
Crkve: oni smatraju svojim pravom da o svemu imaju svoje sopstveno mi{qewe, ne interesuju}i se {ta o
tome ka`e sveta Crkva. A takvih pitawa savremeni `ivot ra|a mno{tvo, na svakom koraku. Evo jednog od
primera: kao posledica opadawa vere uop{te, i ozloje|enosti koja postaje deo prirode i karaktera ~oveka
umno`io se broj samoubistava. Di`u ruku na sebe i mladi, ali i devedesetogodi{wi starci. Opusto{ena du{a,
iz srca pokradeni i posledwi ostaci vere, i{~ezavaju i posledwi tragovi obraza Bo`ijeg, zamire duh, ne
ostaje nikakav oslonac za borbu protiv isku{ewa i - ~ovek donosi odluku - nema vi{e smisla `iveti i stradati
i, u ogor~ewu na ceo svet, poput buntovnika, samovoqno odlazi iz `ivota. Takva je psihologija ve}ine
slu~ajeva samoubistva. U wegovoj osnovi le`i neverovawe u Promisao Bo`iji, hula na milost Bo`iju,
o~ajawe. Sve ovo su smrtni gresi; smrtni zato {to ne ostavqaju mesta pokajawu, zato {to ubijaju duh,
udaquju, odgone od ~oveka spasonosnu blagodat Bo`iju. ^ovek na ovaj na~in dobrovoqno i svecelo predaje
sebe u vlast neprijateqa roda qudskoga, neprijateqa Bo`ijeg, odsecaju}i od sebe sve puteve blagodati. Kako
onda wemu ova blagodat mo`e priticati?
 Kada je re~ o spasewu, treba uvek da imamo na umu slede}e: Bog nas ne spasava na silu. Stvoriti
nas - to je mogao bez nas, a spasti nas bez nas samih - On to i ne `eli i ne mo`e. Neophodno je da ~ovek pri
odlasku iz ovog `ivota ima makar zametak svoje voqe ka spasewu, da u krajwoj meri nije poricao
mogu}nost svog spasewa, te da, prema tome, nije izgubio svaku nadu. Jer, mi se molimo za one koji su
po~inuli u nadi na vaskrsewe i `ivot ve~ni, za one u kojima je ostala makar iskra nade u Iskupiteqa sveta.
Tada se Crkva moli i "za one koji se u adu nalaze", po re~i Vasilija Velikog. Op{ti zakon spasewa izra`en
je u re~ima Gospoda: "U ~emu te zateknem, u tome }u ti i suditi ."
Takve su op{te osnove za mi{qewe o tome mo`e li se moliti za du{u samoubice. Na pitawe u vezi
sa samoubistvom: "Ako ko, budu}i van sebe, podigne ruku na sebe … da li wegovo ime mo`e biti
pomiwano na liturgiji, ili ne?" - sveti Timotej, Episkop Aleksandrijski, odgovara: "O takvom je
sve{tenoslu`iteq du`an da rasudi, posebno da li je to u~inio si{av{i s uma. Jer, rodbina samoubice, ~esto
`ele}i po svaku cenu da on dobije opelo i da se Crkva za wega moli, govori neistinu, kako je on bio te`ak
du{evni bolesnik, nesvestan svojih postupaka. Me|utim, mo`e biti da je to u~inio zato {to ga je neko veoma
uvredio, ili pak zato {to je iz nekog razloga pao u malodu{nost. Za takvoga ne mo`e biti nikakvih molitava
Crkve, takav je zaista samoubica. Sve ove okolnosti je sve{tenoslu`iteq du`an da neizostavno i savesno
ispita, da i sam ne bi zgre{io i bio osu|en." Evo jedinog izuzetka koji dozoqava molitvu crkve za
samoubice! ^ovek je izvr{io taj stra{an zlo~in prema sebi u stawu potpune neura~unqivosti. Jasno je da se
on ne mo`e strogo osuditi za to. Bog je, po neispitqivim putevima Svoga Promisla, dopustio takvu nesre}u,
takvo nasiqe od strane neprijateqa roda qudskoga prema ~oveku li{enom razuma! Neka Bog bude, i bi}e,
jedini Wegov Sudija ... Crkva se u svome smirewu klawa pred nesagledivim namerama Bo`ijim, predaju}i
takvog ~oveka u ruke milosr|a Bo`ijeg kao onoga koji je bio li{en mogu}nosti da se bori protiv nasiqa |
avolskog. Jo{ jednom da ponovimo: u svakom posebnom slu~aju odgovor na pitawe da li se mo`e dopustiti
pomiwawe samoubice u crkvi du`na je da re{i crkvena vlast, koja pred Bogom uzima na sebe odgovornost
za razre{ewe ili zabranu takvog pomiwawa. I to predstavqa veoma te{ko breme za svakog episkopa.
Broj samoubistava, naro~ito me|u mladima, uzeo je u posledwe vreme zastra{uju}e razmere. Nada
da bi navedeni problem (tj. u kakvom je stawu samoubica digao ruku na sebe) mogli re{iti lekari koji ~esto
~ak i ne veruju u Boga, pokazala se nerealnom: takvi lekari ne smatraju da je potrebno da rasu|uju o slu~aju
sa duhovne ta~ke gledi{ta, o tome da li je samoubica bio u stawu potpune neura~unqivosti i van uma u
momentu izvr{ewa prestupa. Oni se jedino staraju o tome da koliko-toliko uspokoje `ive, oja|ene srodnike
pokojnika i oni, po pravilu, sva samoubistva pripisuju potpunoj neura~unqivosti. Me|utim, u zaba~enom,
udaqenom od eparhijskog grada, selu to pitawe ipak mora da re{i mesni sve{tenik kome ~esto nedostaje
hrabrosti da odbije hri{}anski pogreb i pomiwawe samoubice. On se uglavnom pla{i eventualnih `albi
arhijereju od strane rodbine pokojnika (zbog odbijawa pogreba). Jer, u ovo na{e vreme mirjani su sasvim
zaboravili crkveno pravilo o pot~iwavawu svoga mi{qewa autoritetu svoga pastira i duhovnog oca. Oni na
wega gledaju jednostavno kao na slu`benika, treboizvr{iteqa, koji je uvek obavezan da bez ikakvog rasu|
ivawa ispuwava wihove zahteve. Zaboravqaju da je jo{ u Starom Zavetu istaknuto pravilo: poslu{awe je
vi{e i od posta i od molitve, vi{e i od `rtvoprino{ewa. Kada ih podse}ate na crkvena pravila, oni obi~no
navode neki biv{i slu~aj razre{ewa (kada je samoubici bilo odslu`eno opelo), i ne `ele vi{e da razgovaraju
o tome ... I, savest sve{tenika, neretko, biva `rtva nasiqa mirjana, tako da on, uprkos glasu svoje savesti, da
bi izbegao `albe i pritu`be, ispuwava wihove zahteve.
Sa tugom razmi{qamo: koliko se na{ `ivot udaqio od puta na koji nas upu}uje Crkva! Proizilazi da
rodbina samoubice, na silu, uprkos voqi Samoga Gospoda, koji upravqa Crkvom i kroz jerarhiju odre|uje
weno pravilo `ivota, ho}e - neka bude dozvoqeno da se tako izrazimo - da ugura nesre}nika u Carstvo
Nebesko! ...
Postoji jo{ jedna strana tog pitawa o molitvi za samoubice, koju obi~no ispu{taju iz vida, mada
ona nije ni{ta mawe va`na od svih teoretskih procena koje, mo`e biti, u samoj svojoj osnovi na woj i
po~ivaju. Ta strana, da tako ka`emo, jeste misti~na.
Da li mi razumemo {ta je to Crkva po svojoj su{tini? Po u~ewu velikog apostola Pavla, ona je `ivo
telo Hrista Spasa kojoj On Sam jeste Glava, a svi veruju}i ~lanovi su, da tako ka`emo, `ive }elijice tog
velikog organizma pro`etog Duhom Bo`ijim. Molitva, po re~ima po~iv{ega A. S. Homjakova, jeste krv
Crkve, koja svojim strujawem provodi blagodatne sile koje obnavqaju ceo organizam. Ona je i dihanije
qubavi koje objediwuje sve veruju}e sa Hristom i u Hristu. Qubav uznosi molitvu ~ine}i je delotvornom.
Qubav dovodi u dodir du{u onoga koji se moli sa du{om onoga za koga se ona moli. Ali, ovaj dodir biva
blagotvoran za posledwega samo u slu~aju da je on umro kao deo tela Hristovog, da je on bio `iva }elijica
celoga tela, to jest, da nije izgubio op{tewe sa Hristom, makar on i bolovao, makar i ne bio o~i{}en od
grehovne ne~istote,samo da je oti{ao odavde s verom i molitvom Crkve, s nadom vaskrsewa u Hristu. Tada
molitva qubavi ushodi ka Iskupitequ sveta i, uzimaju}i od Wega iscequju}u blagodat, nosi je du{i
po~iv{eg. To je blagodat u koju je izlivena qubav Hristova ka onome koji nije izgubio veru u iskupiteqsku
silu krvi prolivene za wega na Krstu. Takva molitva je i Gospodu ugodna, kao `rtva qubavi za po~iv{ega,
pa je i za onoga koji se moli korisna, kao `ivotvorno delo wegove qubavi, kao ispuwewe zapovesti
Gospodwe. Takva molitva se sliva, sjediwuje, s molitvom same Crkve, molitvom - usu|ujemo se re}i -
Samoga Gospoda kao Zastupnika (jemca, garanta) Novoga Zaveta, kao Glave Crkve. Sjediwena sa tajnom
Evharistije, ona dopire do nebesa i otvara dveri milosr|a Bo`ijeg na po~iv{im u veri bra}i na{oj i, krvqu
Gospoda, omiva ih od greha. "Operi, Gospode, greh ovde pomenutih, krvqu Tvojom ~asnom, molitvama
svetih Tvojih" - moli se Crkva kada spusta ~estice, izva|ene za `ive i mrtve, u krv Gospodwu. Sada
primenite ovu misao na toga nesre}nika, koji je odlu~en od Crkve nevidqivim sudom Bo`ijim za smrtni
greh o~ajawa, u kome je on i umro, kao samoubica. Mo`e li doneti korist takvom, ve} mrtvom ~lanu
Crkve, ve} odlu~enom od we, molitva za wega, pa makar to bila i molitva cele Crkve? Naravno da ne
mo`e. I uzroci tome nisu van toga nesre}nika, ve} u wemu samom, u tom nastrojewu du{e u kakvom je on i
pre{ao u drugi `ivot ... A promena nastrojewa ... tamo, u drugom svetu, nije mogu}a, ako nije bilo makar
za~etka takve promene u ovom `ivotu.
Bog ne spasava na silu. To je prvo. Drugo: - svetlost je neizdr`qiva za bolesne o~i. Neizdr`qivo je
pribli`avawe Bogu za du{e onih koji su umrli u neokajanim gresima. Ko zna? Mo`e biti da na{a molitva za
~oveka koji je umro u stawu ogor~enosti samo jo{ vi{e uznemirava i poja~ava u wemu neprijateqska
ose}awa prema Bogu ... U krajwoj meri, i u odnosu prema zlim duhovima, sigurno je da bi i wihovo
pokajawe Gospod bio spreman da primi, no oni sami to ne `ele, u ozloje|enosti svoje gordosti. Proizilazi da
umesto koristi, molitva za onoga koji je oti{ao odavde u nepokajanom grehu o~ajawa i hule na Boga, mo`e
da mu nanese {tetu, tako|e i onome koji se za wega moli.
[teta onome koji se tako moli (za samoubicu) mogu}a je jo{ sa jedne strane. Molitva nije prosto
slovesna dobrodeteq za drugoga, kako to ponekad biva me|u qudima. Ne! Kada se molimo za bli`wega,
molimo se ne samo jezikom, ne samo re~ima, ve} i srcem, time usvajamo ose}awa wegove du{e u svoju
du{u, u svoje srce; usvajamo iz qubavi prema wemu i sve skorbi kojima je on optere}en i sve to, kao svoje
li~no, uznosimo Gospodu, mole}i Ga za milost i pomilovawe i poslawe spasonosne blagodati. Ukoliko je
srda~nija i iskrenija, takva molitva ve}u milost Gospodwu mo`e nizvesti du{i onoga za koga se molimo. I,
ukoliko je nama bliskiji taj ~ovek, utoliko se mi k wemu vi{e ispuwavamo ose}awem qubavi, utoliko biva i
usrdnija na{a molitva za wega. I, ukoliko je on `iveo na zemqi blago~estivo i bogougodno, to pomiwu}i u
molitvi wegovu du{u dolazimo u dodir s wom, sjediwujemo se s wom i neprimetno po~iwemo delati kao
u~esnici one blagodati koja je bila svojstvena toj du{i za vreme wenog `ivota na zemqi; bivamo u~esnici i
svih onih divnih osobina kojima je ona bila ukra{ena.
Prema tome, molitva za po~iv{e pravednike veoma je du{ekorisna, i za nas same spasonosna. Oni
ne dobijaju od nas toliko koristi koliko mi primamo od wih duhovne radosti i utehe. Tu se zbiva re~ Pisma:
"Molitva wegova u nedra wegova vra}a se." S jedne strane, pri jednom prostom se}awu na lice koje je
poznato po dobrom `ivotu, na{a blago~estiva misao o wemu ve} se nasla|uje krasotom wegovog duhovnog
oblika. S druge strane - on vidi na{u qubav prema wemu i, naravno, ne ostaje nam du`an. Da tako ka`emo,
on iznosi pred Boga na{u qubav i, po svojoj qubavi prema nama, prinosi Bogu svoju toplu, ~istu molitvu za
nas.
No, sasvim je druga~iji slu~aj kada se moli{ za ~oveka koji je ceo svoj `ivot gre{io te{kim
smrtnim gresima, i nije razmi{qao da se o~isti pokajawem. Tu ve} molitva ne donosi radost, ve} naprotiv,
onome koji se moli postaje tegobna, smu}uje i obespokojava. Tako to mora biti. Se}aju}i se du{e
preminuloga, onaj koji se moli sa tim ose}a i wegovo du{evno stawe, ulazi u oblast wegovih du{evnih
patwi, dolazi u dodir sa wegovim gresima neo~i{}enim pokajawem, uzima na sebe deo wegovih du{evnih
stradawa.
I, sva ta patwa i stradawe du{e za vreme molitve za umrlog gre{nika, ako on ipak nije poginuo
grehom o~ajawa, donosi mu utehu i olak{awe i priklawa ka wemu milosr|e Bo`je molitvom qubavi. No,
ako je wegova du{a pre{la u drugi svet u nastrojewu neprijateqstva prema Crkvi, ako je ona odbacila
iskupiteqska dela Gospoda Spasiteqa sveta, onda - kako se moliti za takve? Kako mo`emo stavqati sebe
pored nekoga ko je dodirnuo to bogoborno nastrojewe kojim je wegova du{a bila zara`ena? Kako da
primimo u svoju du{u sve te hule, i bezumne re~i i, ~ak, pomisli kojima je bila ispuwena wegova du{a,
mo`e biti, i u samom trenutku smrti? ... Ne zna~i li to - izlo`iti svoju du{u opasnosti da se i sama zarazi
takvim nastrojewem? Ne ka`e se bez razloga da je samoubistvo zarazno: pri samom pomenu imena
samoubice u du{i se ra|a wegov lik, a sa likom se odslikava i to kako je okon~ao `ivot ...
 Kao {to se kod ~oveka, kada sa vrha visoke litice pogleda dole, odnekud pojavi misao - baciti se u
ponor - tako se ne{to sli~no doga|a i pri se}awu na samoubicu, naro~ito ako je on bio poznat onome koji ga
se se}a i ako je imao bilo kakav odnos sa wim. Govorimo o qudima pe~alnim i slabim. A u molitvi, kao {to
smo rekli, mi svojom du{om dolazimo u dodir sa du{om onoga za koga se molimo ... Pa, ako je molitva za
samoubice od strane Crkve zabrawena, da li }e ona biti ugodna Bogu? Da li }e blagodat Bo`ija odstupiti od
nas zbog naru{avawa zapovesti o poslu{nosti Crkvi? Kako to da mi svoju voqu stavqamo iznad u~ewa i
zapovesti Crkve?
O svemu tome treba da razmisle oni koji od slu`iteqa Crkve zahtevaju molitve za jeretike i
samoubice.
A da li je dozvoqeno, pitaju me, moliti se za samoubice i jeretike u doma}im molitvama,
pojedina~nim, necrkvenim? Odgovaram: doma}e molitve ne mogu biti protivre~ne crkvenim, tim pre {to
je crkvena molitva neuporedivo iznad pojedina~ne, doma}e. [ta je moja usamqena, slaba molitva u pore|
ewu sa crkvenom? ... U crkvenoj molitvi, moja nemo}na i, mo`e biti, ne~ista molitva, o~i{}ava se i uznosi
ka Bogu na krilima molitava cele Crkve, zajedno sa svim veruju}im, sa svima svetima Bo`ijim. Ja nemam
smelosti, zbog mno`ine mojih grehova, prema Gospodu Bogu mojemu, pa tim pre nemam ni smelosti
moliti se za onoga ko je do kraja Wega prognevio smrtnim grehom o~ajawa; i, kako da se drznem da
u~inim ono {to se ne usu|uje da u~ini Crkva? Jer kada bi ona imala smelosti, to ne bi ni bile zabrawene
takve molitve ...
Takvo je rasu|ivawe o molitvi pojedina~noj, doma}oj.
Ali, ka`u mi: kako je mogu}e uzdr`ati se od takve molitve, naro~ito ~oveku koji je sa samoubicom
bio vezan uzama krvnoga srodstva, ili je bio wemu veoma blizak po duhu qubavi; kako da se uzdr`i a da ne
izlije svoju du{u pred Oca Nebesnog? Kako ne otkriti Wemu pe~ali svojega srca? ...
No, to je sasvim druga stvar. Niko ne mo`e zabraniti svakome od nas da "izlije svoju du{u" u
intimnoj molitvi pred Gospoda, "da Mu ispovedi sve pe~ali svoje". To ve} nije isto {to i molitveno
zastupni{tvo za pokojnika. Mudri, duhovno iskusni i sa darom rasu|ivawa starci - podvi`nici daju na to
zadovoqavaju}i odgovor. Tako, poznati optinski starac Leonid, koji se upokojio 1841. godine, dao je
slede}u pouku svome u~eniku (Pavlu Tombovcevu) koji mu se obratio radi utehe, kada je dobio vest da je
wegov otac izvr{io samoubistvo: "Predavaj, kako svoju tako i sudbinu roditeqa, voqi Gospodwoj,
premudroj, svemogu}oj. Ne ispituj Vi{we sudove. Svesno, smirenomudro{}u u~vr{}uj sebe u predelima
umerene tuge. Moli se Sveblagom Sazdatequ, time ispuwavaj dug qubavi i du`nosti sinovske ."
- "Na koji na~in da se molimo za takve?" - upitao je poslu{nik.
- Po duhu dobrodeteqnih i mudrih ovako:
Pogledaj, Gospode, izgubqenu du{u oca mojega, i ako je mogu}e pomiluj je. Neshvatqive su promisli
Tvoje. Ne ura~unaj u greh ove re~i molitve moje, no neka bude sveta voqa Tvoja!
"Moli se jednostavno, ne istra`uj, predaji srce svoje u desnicu Vi{wega. Naravno da nije bila voqa
Bo`ija gorka kon~ina tvoga roditeqa, ali je on sada potpuno u vlasti Onoga koji mo`e i du{u i telo svrgnuti
u pe} ogwenu, Koji i smiruje i uzdi`e, usmr}uje i o`ivqava, nizvodi u ad i izbavqa. Pritom, On je tako
milosrdan, svemogu}, qubveobilan da su vrline svih zemnorodnih pred Wegovom carskom blago{}u -
ni{ta. Zato, ti ne treba previ{e da tuguje{. Ti ka`e{: "Ja sam voleo svoga roditeqa i moja je `alost
neute{na". Razumqivo. Ali, Bog je Wega neuporedivo vi{e voleo, i voli ga, nego ti. Zna~i, najboqe je da
prepusti{ ve~ni udeo svoga roditeqa dobroti i milosr|u Bo`ijem, koji ako blagoizvoli pomilovati, ko Mu se
mo`e usprotiviti?"
Tako je u~io i te{io bogomudri starac svoga u~enika koji je prebivao u tuzi i `alosti velikoj.
U ovoj pouci ima, za svakoga hri{}anina koji se nalazi u sli~noj situaciji, mnogo ute{nog, {to
uspokojava du{u u predavawu i sebe i pokojnika voqi Bo`ijoj, uvek blagoj i premudroj ... I, verni, smireni
sin Crkve, ne treba da tra`i od Crkve ne{to vi{e.

* Svetiteq moskovski Filaret ~ak je zamerao kada su nekome dopu{tali suvi{no starawe o rasko{i pri
sahrani lica, koja su iznenada umrla. "Ako tu`nu smrt ho}emo da ukrasimo po~asnom sahranom" - pisao je
on u vezi sa jednim slu~ajem - "onda mi spremamo uvredu bogoboja`qivoj smrti, izjedna~avaju}i s wom
nesre}nu. Veli~ati se, kada je Bog poslao smiruju}i doga|aj, da li }e to biti ugodno Bogu?"
(Pisma Mitropolita Filareta
rektoru Moskovske duhovne akademije).
 ORU@JE
ZA BORBU PROTIV \AVOLA

UTEHE GOSPODWE SRODNICIMA SAMOUBICA

Ako posmatramo dana{wi svet u svetlosti Svetoga Pisma i u~ewa Svetih otaca, pred nama se
otkriva stra{na slika. Mi uvi|amo, da ne znaju}i Boga ili odstupiv{i od Wega, celo na{e bedno ~ove~anstvo
ra|a samoubice. Ako du{a ne spozna Boga u ovom `ivotu, nije sposobna da pre|e u @ivot Ve~ni. Prvi
~ovek je postao i prvi samoubica, Adam. Sazdan Sveblagim Tvorcem besmrtan, on je sam odlu~io sebe od
Isto~nika besmrtnosti, Boga. Svojim sagre{ewem on je ubio sebe za `ivot u Bogu, za ve~nost. I mada je po
sagre{ewu Adam `iveo jo{ puno godina, to je bio `ivot telesni, lagano umirawe i primicawe ka smrti, ka
tami ada.
Bog obnavqa svakoga ko pristupa Tajni Kr{tewa, vra}aju}i mu blagodat Svetoga Duha, ra|aju}i ga
za @ivot Ve~ni, sjediwuju}i ga iznova sa Sobom. Svakome daje vreme da izabere `ivot ili smrt.
@ivot je u Hristu, u Wegovoj Svetoj Crkvi, u Wenim Tajnama, u ispuwewu zapovesti Bo`jih, u
molitvenom op{tewu s Wim. Smrt je van Hrista i Wegove Crkve, u svakom naru{avawu zapovesti, u
svakoj vrsti greha.
\avo sada `awe obilnu `etvu. Po u~ewu Crkve, nekr{teni i inoverci, oni koji se nisu rodili Svetim
Kr{tewem, idu posle smrti u smrt ve~nu, a od kr{tenih pravoslavnih hri{}ana takav udeo imaju svi koji su
umrli bez pokajawa. @ivot u grehu, u porobqenosti strastima, udaquje ~oveka od Boga i on stupa u
op{tewe sa satanom. Umrev{i bez pokajawa, ne izmiriv{i se s Bogom, du{a dopada satani, kao pripadaju}a
wemu.
Od svih smrtnih grehova samoubistvo je najstra{nije, zato {to za svaki greh ~ovek ima vremena
da se pokaje, i nema tog greha koji Gospod ne}e oprostiti iskreno kaju}em se, dok samoubistvo li{ava
~oveka pokajawa; istovremeno umiru}i, i telo i du{a, postaju nesposobni za bla`enu ve~nost i otpadaju od
Boga.
A ako ~ovek ubija sebe radi ispuwewa zapovesti Bo`ijih, radi spasewa du{e? Na takvome }e se
ispuniti re~i Gospoda: "Ko izgubi du{u svoju mene radi, spa{}e je" (Mt. 17, 39). Takav ~ovek, koji iz
qubavi prema Gospodu odlu~i da je boqe da umre, nego da naru{i zapovesti, zaista nalazi du{u svoju u
ve~nosti i proslavqen je od Gospoda i Wegove Crkve. Takvo samoubistvo ne odlu~uje du{u od Boga ve}
je zauvek sjediwuje s Wim. Zna~i, glavna je na-mera, raspolo`ewe srca ~ove~ijeg, zbog ~ega ~ovek li{ava
sebe `ivota. Greh samoubistva je u tome {to ~ovek di`e pobunu protiv stva-rala~kog i promisliteqskog
poretka Bo`ijeg i protiv sopstvenog nazna~ewa, samovoqno prekra}uju}i `ivot, koji ne pripada samo
wemu, ve} i Bogu, i bli`wima, i koji mu je darovan za usavr{avawe i tra`ewe Boga - odri~e se od svih
poverenih mu du`nosti i postaje nesposoban za zagrobni `ivot.
O obavezama na{im u zemnom `ivotu, prema Bogu, govori sveti apostol Pavle: "Niko za sebe ne
`ivi i niko za sebe ne umire ... Ako `ivimo, ako umiremo, Gospodwi smo" (Rim. 14; 7, 8).
Samoubica kr{i i prirodni zakon: "Jer niko nikada svoje telo ne omrze, nego ga hrani i neguje" (Ef.
5; 29).
Govore da se ne mo`e svako odlu~iti za taj smeli postupak. Kod neznabo`aca, samoubistvo se ~ak
hvali kao podvig. U satanisti~kim sektama, posve}enim u dela satane, koje sara|uju sa wim, ~lanovi po
pravilu zavr{avaju `ivot samoubistvom, izra`avaju}i time svoj bunt protiv Boga. Samoubistvo nije
heroizam, ve} malodu{nost, zato {to ~ovek ne `eli da nosi svoj `ivotni krst, o~ekuje da }e ga se tim ~inom
osloboditi.
No, o te{ko du{i samoubice! Tek kada pre|e prag smrti, postane mu jasno kako ga je lukavi vrag
obmanuo, wegova smrt se pokazuje ne spasewem ve} po~etkom u`asnih i ve~nih muka.
Svako samoubistvo je rezultat delovawa mra~nih demonskih sila i veliko slavqe za wih.
"Pali an|eli neprekidno smu}uju celo ~ove~anstvo i svakog ~oveka posebno; nema zlodela, nema
prestupa u kome oni nisu bili izaziva~i i u~esnici", (Sveti Igwatije: "Slovo o smrti").
 Ceo na{ `ivot je neprestani rat sa palim duhovima zlobe, bitka se vodi za svaku du{u, a bojno poqe
je srce ~ovekovo. Puno qudi gine zbog nepripremqenosti za tu nevidqivu borbu, budu}i bez oru`ja protiv
mo}nog i bespo{tednog satane.
No ne}emo o~ajavati za svoje spasewe. Nad celokupnom tvorevinom je nedoku~iva promisao
Tvorca, koji svu vasionu vodi ka svome nazna~ewu. Ona su neshvatqiva i ne-razumqiva nama koji imamo
ograni~en zemaq-ski razum. Mi mo`emo samo sa strahopo{tovawem i smirewem pred svojim
Promisliteqem i Bogom, predati sebe u Wegove ruke. On je, po velikoj svojoj qubavi prema nama, darovao
nam oru`je kojim mi do kraja ovozemaqskog `ivota mo`emo, o Gospode, odoleti svim napadima
demonskim. Kakvo je to oru`je, poku{a}emo da poka`emo na slede}im primerima.
Pri~a raba Bo`jeg N.: "Bio je Veliki Post i prvi post u mome `ivotu. Strogo sam postio.
Samo sam jednom naru{io post. Posle toga sam uobrazio da sam ne{to postigao i da mi sada
satana ne mo`e ni{ta. Sve ovo se doga|alo posle Pashe, u Svetloj Sedmici. U{av{i u sobu rekao sam:
"Satana, ti mi sada ne mo`e{ ni{ta, izdr`ao sam post". (Upravo - ja, i to sve bez Boga). I odmah
posle toga sam po~eo piti, i to ne prosto piti ve} samo se opijati. Jednom sam do{ao ku}i izjutra pijan.
Roditeqi su me po~eli koriti za{to sam, ka`u, pijan ve} od jutra. I tada me je obuzelo smu}ewe. U{ao sam u
kuhiwu. Ruke su same dograbile no`. I kada sam zabio u sebe no`, primetio sam da su ruke bile kao
prekrivene dlakom (ona je bila kao od somota - bar{una ali neosetna). Ose}ao sam da mojim rukama
upravqa neko sa strane. Izgubio sam svest. Otvorio sam o~i na operacionom stolu."
Gospod je popustio rabu Svome N. to isku{ewe zbog wegove gordosti, jer je on zaboravio da bez
pomo}i Bo`je ne mo`emo ni{ta dobro ~initi. Ali, po milosti Svojoj, Gospod je sa~uvao wega od smrti
daruju}i mu vremena za pokajawe i ispravqawe i nama na pouku. On je govore}i o sebi smirivao se i
odgonio gordost i tako posramio |avola, razobli~iv{i ga, a mi se prestanimo gorditi i uvek i u svemu
prizivajmo pomo} Bo`ju i za svako dobro i uspeh blagodarimo Gospodu. Najva`nije oru`je u na{oj borbi je
smirewe.
Slede}e je - krsno znamewe. Samoubica ne nosi krst oko vrata. \avo najpre nagovara ~oveka da
skine krst i tada, dobija vlast nad wim, po{to ga je odvojio od Krsta a time i od Spasiteqa.
Sveti pravedni Jovan Kron{tatski pi{e: "Slava Ti Gospode, nikada ne slabi sila Krsta Tvoga! Kada
me |avo napada grehovnim pomislima i ose}awima a ja ose}am teskobu u srcu, prekrstim se nekoliko puta
sa verom, tada odjednom grehovne pomisli otpadaju od mene, napadi |avola prestaju i ponovo ose}am
slobodu u srcu. Krst za one koji veruju jeste velika sila koja izbavqa od svakoga zla, naro~ito od zlodejstva
nevidqivih demona."
Naredno oru`je jeste molitva. Evo kako je molitva spasla rabu Bo`ju L. Woj se neprestano javqao
glas koji ju je nagovarao da se obesi. To joj se toliko uvrtelo u glavu da je ona pripremila konopac ~vrsto
re{ena da postupi po |avoqem nagovoru. Jedne no}i ona je za~ula krik: "Ho}e{ li jo{ dugo da okleva{? Idi,
obesi se!" Ona je uzela u`e koje je bilo pripremqeno i ve} je po{la kada se odjednom setila da je zaboravila
da se pomoli. Molila je se od srca i nije ni primetila da je do{lo jutro i da qudi ve} kre}u na posao. Tada je i
ona umirena i spokojna, tako|e po~ela da se sprema za odlazak na posao.
Slede}e oru`je jeste pokajawe. U `itiju optinskog starca Ilariona zapisano je slede}e: "U Tulskoj
guberniji Bogorodi~inog sreza, trgovac star 35 godina, koji nije pio, vi{e go-dina je patio od du{evne
bolesti: pri~iwavalo mu se da ga neki nepoznati qudi progone `ele}i da ga ubiju.
Ta privi|ewa mu ni dawu ni no}u nisu davala mira i u wemu se ve} po~ela javqati pomisao na
samoubistvo tako da se strah od toga uvukao u celu wegovu porodicu. Na molbu svoje majke, N. V. je
oti{ao u Optinski manastir i objasnio svoje stawe starcu Ilarionu. Starac je vi{e puta s wim dugo
razgovarao i prona{ao u wemu neispove|eni greh koji je on pre}utao pri ispovesti, sumwaju}i da }e mu ga
Gospod oprostiti. Starac ga je ubedio da nema greha koji ~ovekoqubivi Bog ne}e oprostiti ako se za wega
pokajemo. Potom se trgovac za taj greh na ispovesti iskreno pokajao, dobio opro{taj i pri~estio se Svetim
Tajnama. Prilikom pri~e{}a starac mu je rekao: "Sada kad si sjediwen sa Bogom niko te vi{e ne}e
progawati i optere}ivati ..." I zaista, tako se i dogodilo: N. V. se potpuno izbavio od svojih demonskih
progoniteqa."
Uz Bo`ju pomo} se izbavqamo od demonskih mre`a. Ali, {ta biva sa onima koji su u tu mre`u ve}
upali? Da li se mo`e promeniti wihov u`asan polo`aj? Da li smo mi, prijateqi i rodbina, du`ni da se molimo
za na{e nesre}ne samoubice?
Crkva se za wih ne moli, jer su oni umrli ne izmiriv{i se s Wom i odlu~eni od We.
No optinski starci su davali blagoslov za moqewe za samoubice na kelejnoj molitvi. Starac Leonid
(u shimi Lav) savetovao je svome u~eniku P. T. ~iji je otac okon~ao `ivot samoubistvom da se moli
slede}om molitvom: "Pogledaj, Gospode, izgubqenu du{u oca mojega, i ako je mogu}e, pomiluj je.
Nedoku~ive su promisli Tvoje. Ne ura~unaj u greh ove re~i molitve moje, no neka bude sveta voqa
Tvoja!"
Tako|e je i prepodobni Amvrosije razre{io da se moli tom molitvom i govorio je da su poznati
mnogi primeri kada je ona mnoge ute{ila i uspokojila i pokazala se delotvornom pred Gospodom.
Podvi`nica, shimonahiwa Atanasija po savetu Divjejevske bla`ene Pelagije Ivanovne, tri puta je postila i
molila se po 40 dana, pro~itav{i svakodnevno po 150 "Bogorodice Djevo, radujsja ..." za svoga brata koji
se obesio u pijanom stawu, i bilo joj je otkriveno da je posle wenih molitava brat oslobo|en od mu~ewa.
Tako uop{te svaki molitveni podvig izvr{en u spomen `ivih ili preminulih donosi nesumwivu
korist ne samo wima u ~iji je spomen i izvr{en, ve} i onima koji taj podvig izvr{avaju, po{to "onaj koji
prinosi za preminule postaje sau~esnik koristi, kao {to i starawe o spasewu bli`wega pokazuje: koji
drugoga pomazuje mirom najpre i sam dobija blagodat Bo`ju."
Ali pre svake `eqe da ulo`imo trud radi onih koje volimo, pre usrdne molitve, potrebna je
smirenost i poslu{nost Svetoj Crkvi. Tada je mogu}e i bez naru{avawa Crkvenih zapovesti i pravila na}i
na~ina i mogu}nosti preto~iti qubav prema preminulima u molitvu za wih. Pomiwawe samoubica u
smirewu i uz poslu{nost Crkvi, u na{im doma}im molitvama, bi}e dragocenije u o~ima Bo`jim i velika
uteha za wih, nego {to bi to bilo moqewe u Hramu uz naru{avawe i prenebregavawe Crkvenih pravila.
Naro~itu pa`wu treba posvetiti davawu milostiwe u spomen na wih. Optinski starci su zapovedili
da se daje milostiwa za samoubice. Milostiwa mo`e biti, ne samo materijalna i nov~ana, ve} i molitvena,
uteha re~ima, poseta bolesnicima i deci, uteha i pomo} nevoqnima i bolnima, briga i starawe o
umobolnima - po re~ima mnogih Svetih otaca, veoma je korisno za du{e preminulih, ~ak i kada wih radi
hranimo ptice.
Raba Bo`ja T. je usnila oca koji je napiv{i se izvr{io samoubistvo. Kao da je bio iza nekog stakla,
u`asnog izgleda, u dlakama i krastama. Ona je htela da se pomoli, s velikim naporom je podigla ruku i
prekrstila se. Otac je tako|e podigao ruku, ali se nije mogao prekrstiti. Tada se ona prekrstila po drugi put, i
otac je sada ve} lak{e podigao ruku a sa wegovog lica su po~eli otpadati dlake i kraste.
Kada se ona prekrstila i tre}i put, on je tako|e mogao da se prekrsti zajedno sa wom i odjednom se
sasvim o~istio i lice mu je postalo svetlo.
Svemilostivi Gospod ute{io je ovim snovi|ewem rabu Bo`ju T. i sve nas, pokazuju}i kako je velika
sila molitve. Predajmo sebe i na{e srodnike svesavr{enoj i blagoj voqi Bo`joj i postarajmo se - iz qubavi
prema wima da se istrajno i predano molimo i ~inimo svako dobro radi wih.
Starac Nektarije a tako|e i mitropolit Novgorodski i Petrogradski Grigorije razre{ivali su molitve
za samoubice na doma}im molitvama, no s prethodnom molitvom za pomilovawe samih moliv{ih, da ne
progneve Gospoda. Starac Nektarije je blagoslovio mitropolita Venijamina da zajedno sa jo{ dva ~oveka
~itaju za samoubicu zaupokojeni kanon u toku 40 dana a potom da wegovu du{u predaju voqi Bo`joj. Taj
kanon koji je sastavio mitropolit Venijamin od zaupokojenih kanona Oktoiha navodimo u nastavku. Wega
treba ~itati kako je ve} re~eno, sa smirewem i strahom Bo`jim i po blagoslovu duhovnog oca.

Priklawam glavu, gre{na,

da se za mamu pomolim,
I mami pomognem u nemo}i svojoj
Kanon molebni za samoubice,
Molitva starca Lava,
kao hrana za golubi}e.
Dopala mama u ve~nu tamnicu:
Kao vuk ovcu, ugrabi joj du{u vrag,
I pla~e u bolnim mukama,
Bespomo}na, u mu~iteqskim rukama.
Daj, Gospode, mene, gre{noj, snage
Da s qubavqu i molitvom
mamu pomiwem
I blagoda}u pokrij nas i pomiluj
I osna`i me da tvoju svetu voqu prihvatim.
 KANON ZA SAMOUBICE
KOJI SE IZGOVARA KELEJNO
(sa blagoslovom duhovnika)

Glas 2

Pesma 1

U dubini se prostrla nekada, faraonska silna vojska; ovaplo}eno Slovo svezlobni greh uzeo je:
sveproslavqeni Gospod, slavno se proslavi.
Pripev: Upokoj, Gospode, du{u usnulog raba Tvojega.
Svemilostivi Gospode, pomiluj me po milosti Tvojoj, da mi pevawe koje po~iwem Tebi i molitva
za onoga koji se ubi drsko, ne bude na sud ni na osudu, Sudijo Pravedni.
Upokoj, Gospode, du{u usnulog raba Tvojega.
Da ne bude molitva moja na greh, kao {to krotki David govori: vi{e se ote`ava du{i koja se
samovoqno smrti predala; no molbama mu~enika, opro{taj grehova na{ih daruj nam.
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu:
Bogatu milost uvek svima daje{, Sveblagi Hriste Bo`e, i sada raba Tvojega (ime), i nas koji Ti se
molimo pomiluj; i onima koji blago~estivo usnu{e, pribroj one koji ne~asno i nerazumno zavr{i{e.
I sada, i uvek, i u vekove vekova. Amin.
Utvrdiv{i kolebqivi um moj, Mati Bo`ija, ukrepi me Bo`jim zapovestima, da Onoga koji se rodi iz
Tvoje svete utrobe, i koji je uni{tio adovo mra~no carstvo, Vladi~ice, usudim se neosu|eno moliti za
usnulog (ime).

Pesma 3.

Utvrdiv{i me u veri, otvorio si usta moja na neprijateqe moje:

Razveseli se duh moj kad pevam: niko nije svet kao Bog na{, i niko pravedan iznad Tebe,
Gospode.
Upokoj, Gospode, du{u usnulog raba Tvojega.
Tvoje lepote blistawe, zasija rado{}u usnulom, koji po~inu u veri;
Tvoja milost je sa wim; jer si Ti Bog na{, Jedini Bezgre{ni i Mnogomilostivi.
Upokoj, Gospode, du{u usnulog raba Tvojega.
Na mestima svetlim, u ve~ni pokoj udostoj primiti i raba Tvojega koji u malodu{nosti `ivot svoj
prekrati; jer si Ti Jedini Silni, i nemo}i na{e na sebe uzima{, Gospode Bo`e na{.
Slava: Primi raba Tvojega (ime), Vladiko, u predelima nebeskim naseli ga, da ne ~uje on
pravedni glas Tvoj: "ne poznajem te", kao da je zaista priznao svu svoju krivicu.
I sada: Iz mrtvih si nas podigla Bogorodice, `ivot netrule`ni, @ivotodavca rodiv{i; i raba Tvojega
(ime) izvedi iz ada paklenog, Sina Tvoga za milost umoliv{i.

Pesma 4.

Pevam Ti, ~uj me, Gospode, ~uh i u`asnuh se: do mene si se spustio, mene svezabludelog. Veliko
je Tvoje snisho|ewe, ~ak se i na meni proslavqa{, Mnogomilostivi.
Upokoj, Gospode, du{u usnulog raba Tvojega.
Ti si sva nada na{a, Bo`e, iznemoglog i nasiqem vra`jim obuzetoga raba Tvojega pomiluj Spase i
pogledaj kao blag, sagre{ewa wegova voqna i nevoqna.
Upokoj, Gospode, ...
Ti koji ima{ nesagledivi bezdan milosr|a, Gospode, bezdan grehovni raba Tvojega pokrij,
~ovekoqub~e, umiv{i Krvqu Svojom greh neznawa i maloverja wegovog.
Slava: @ivima gospodare}i i mrtvima vladaju}i, pomiluj i raba Tvojega (ime), jer vlast
ima{ svaku na nebu i na zemqi, Hriste Bo`e, sa Ocem vladaju}i i Duhom sve o~i{}uju}i.
I sada: Iscelila jesi Bogorodice, Evino najponiznije pokajawe;
Utemeqiteqa svega rodila jesi, koji je mogao da podigne palu tvorevinu.
 Wega moli da i svoga slugu bezna~ajnoga (ime), koji zapovest Bo`ju prestupi, spase po svojoj
milosti.

Pesma 5.

Davao~e svetlosti i Tvor~e vekova, Gospode, sa svetima Tvojim blagoizvoli nastaniti nas: jer
osim Tebe drugoga Boga na znamo.
Upokoj , Gospode, ...
Usmr}enog, koji na dnu ada le`i izvedi, Bo`e, grhove wegove iskupquju}i; raspeo si se na Krstu da
bi grehove na{e omio ^asnom Krvqu Svojom, Hriste, Iskupitequ sveceli.
Upokoj, Gospode, ...
Do{ao si da nas spase{, Hriste Bo`e, primi sada i na{e nedostojne molitve za raba Tvojega (ime) i
wima ga od ve~nih muka izbavi i pomiluj, Spasitequ Preblagi.
Slava: Molim Te, Re~i Bo`ija, ako je i drsko ovo, jer Te je prognevio rab Tvoj (ime); ipak
blagodat Tvoju molim, nemoj se gnu{ati molitava na{ih i pomiluj nas, jer, svi smo krivi pred Tobom,
Svesveti Vladiko.
I sada: Pod pokrovom Tvojim, Mati Bo`ija, spasavaju se svi koji se u Tebe uzdaju: Tvojim
zastupni{tvom za{titi i nas i udostoji nas da hrabro i neosu|eno molimo Sina Tvojega za umrlog bez nade
(ime).

Pesma 6.

U bezdanu grehovnom nalaze}i se, bezdan neistra`qivi milosr|a Tvoga prizivam: iz wega Bo`e
izvedi me.
Upokoj , Gospode, ...
Od zamqe si sazdao ~oveka, Bo`e, i u zemqu ga sada vra}a{, po{tedi Gospode, u nerazumevawu
skru{eno siroma{ni sasud Svoj : Ti koji mo`e{, Vladiko Tvor~e, opet ga podi}i iz trule`i .
Upokoj , Gospode, ...
Neizrecivi i neshvatqivi Gospode, dare`qivo{}u neiskazanog ~ovekoqubqa Tvoga pomiluj onoga
koji okon~a svoj `ivot, oprosti sagre{ewa wegova, u znawu i ne znawu u~iwena.
Slava: Da se ozari milo{}u Tvojom, udostoj Vladiko raba Tvojega (ime) koji po svojoj voqi
prekrati `ivot svoj, i u svetlost Tvoju ga uvedi, iz tame ga uzimaju}i, radi milosr|a Tvoga.
I sada: Ti koja izbavqa{ one koji Te usrdno prizivaju, Pre~ista Vladi~ice, Sina Tvoga umoli da
preminuloga (ime) po{tedi: `ivota i smrti Vladiku rodila jesi.

Pesma 7.

Bogoprotivnim re~ima bezakonog mu~iteqa, veliki ogaw raspali se.

Ali, Hristos dade blago~estivoj deci rosu duhovnu. On koji je blagosloven i sveproslavqen.
Upokoj, Gospode, ...
U ad s du{om kao Bog si{ao si, i u raj razbojnika sa sobom uveo si; pomeni i raba Tvojega (ime)
koji Te prognevi grehovima mnogim, sada Tebe mi bedni molimo.
Upokoj, Gospode, ...
Jedini Bezgre{ni, po voqi Svojoj u mrtve si se ubrojao, da bi umrle silom ~ove-koubice, vaskrsao
Sobom. Iz vlasti wegove izbavi i raba Tvojega, Svesilni.
Slava: Radost ve~no istinsku, blagoizvoleo si darovati nam Vaskrsewem Svojim; iz mra~nog
~emernog carstva izbavi raba Tvojega (ime) da bi od muka ve~nih oslobo|en, ugledao sebe sa desne strane
Tvoje, Sudijo Mnogomilostivi.
I sada: Blistaju}u slavu O~evu, koja se u ploti od Tebe javila, umoli Presveta, da iz tame ada
oslobodi nepotrebnoga raba Tvojega (ime), Ti koja si Majka, Tebi se molimo.

Pesma 8.

Nekada u Vavilonu, ogwena pe} se ugasi, Bo`jom voqom Haldeji se opali{e, a verni se orosi{e
pevaju}i: Blagoslovite sva dela Gospodwa Gospoda.
Upokoj Gospode, ...
 Carstvo smrti, smr}u Svojom si razorio; Bo`anskom silom Svojom vrata ve~noga `ivota si otvorio,
ne zatvori ~ovekoqubqa Tvojega ni rabu Tvojemu, ako je i sagre{io, jer sada iz ada gorko vapije.
Upokoj, Gospode, ...
Naslade, lepotom Tvojom udostoj, stud grehovne rugobe o~i{}uju}i onom koji Te smr}u svojom
uvredi: jer si jedini bezgre{an Vladiko, koji za nas krsnom smr}u postrada.
Slava: Da spase{ one koji su pali u pra{inu smrti, Sam u~e{}e u smrti uzeo jesi, Besmrtni; iz
predela smrti, silom Tvojom izvedi raba Tvojega (ime) surovom smr}u porobqenoga.
I sada: Zaista je velika tajna ro|ewa Tvojega, Bogomati, Boga ovaplo}enog rodila jesi; Wega koji
je Sin Tvoj moli za zlosre}no preminuloga (ime) ; jer Ti ima{ smelosti pred ro|enim od Tebe, blagodatnim
Spasiteqem sveta.

Pesma 9.

Onoga koji pre sunca zasija, Svetilnika Boga, koji nam u telu do|e iz devi~anske utrobe Tvoje,
neizrecivo ovaplotiv{i se, Blagoslovena, Sve~ista, Bogorodice, veli~amo.
Upokoj, Gospode, ...
Imaju}i vlast nad `ivima i mrtvima, po{tedi Spase raba Tvojega (ime) koji postade plen ~emerne
smrti: Ti ima{ vlast datu Ti od Oca o`ivqavati i opra{tati po blagoj voqi svojoj, Sine Bo`iji.
Upokoj , Gospode, ...
Preslavna mno`ina svetih Tvojih, Hriste, neprestano Te moli za gre{ne sluge Tvoje, da ih
blagoizvoli{ pomilovati i iz ve~ne geene izbaviti.
Slava: Blagosti zaista pu~ina si nesaglediva, blagoda}u Tvojom pomiluj raba Tvojega (ime) koji
Te prognevi, i nas koji Ti se molimo.
I sada: Dostojno je Bogorodice bla`iti Tebe, kao Majci na{oj prilazim s nadom, sami sebe i brata
na{ega (ime) koji skon~a u malodu{nosti, Tebi Zastupnice i s Tobom Hristu Bogu, u smirewu predajemo.
(sastavio ruski Mitropolit Venijamin)

MOLITVA PREPODOBNOG STARCA LAVA

optinskog

Pogledaj, Gospode, izgubqenu du{u (ime), i ako je mogu}e, pomiluj je.

Neispitqivi su putevi Tvoji.
Ne ura~unaj u greh ove re~i molitve moje.
Neka bude sveta voqa Tvoja.
SADR@AJ:

MISAO O SAMOUBISTVU

3. Oboreni krst
10. Od koga dolaze misli o samoubistvu
12. Putevi promisli Bo`ije
16. Misli o samoubistvu obi~no opsedaju
one koji prebivaju u demonskoj prelesti
20. Spre~avawe samoubistva
22. Jedan od glavnih uzroka samoubistva - neverje

DA LI JE DOZVOQENO
MOLITI SE ZA SAMOUBICE

24. “Milost treba da po~iva na istini”

27. Da li se mo`e moliti za du{u samoubice

ORU@JE ZA BORBU PROTIV \AVOLA

42. Utehe gospodwe srodnicima samoubica

 52. KANON za samoubice koji se
izgovara kelejno (uz blagoslov duhovnika)
61. Molitva prepodobnog starca Lava
(optinskog)

[tampawe ove kwige pomogao

MANASTIR OSTROG

KWIGA 3.

Prevela, pripremila za {tampu i izdala:

“Svetosavska omladinska zajednica”
pri hramu Svetog Ahilija u Ariqu

Prevod pregledao i za {tampu blagoslovio:

Arhimandrit Venijamin - Manastir Preobra`ewe

Gramatika i stil: Andrijana Miloradovi}

Prvo izdawe: o “Svetom Ahiliju” 2001. god.

Dizajn korice: “DEJMI” - ^a~ak

Tehni~ka priprema: Branko Bo{kovi}
[tampa: ARS GRAFIK - Po`ega