„А језик… то немирно зло, пуно отрова“

(Јак 3, 8)

Свештеник: „Одричеш ли се Сатане? Оглашени:

„Одричем се.“
(из молитава пред Свето крштење)

„Постави, Господе, стражу устима мојим,

и двер ограде око усана мојих.“
(Пс 140, 3)

Опште је познато да је ђаво доио свој назив на основу

свога дèла (име му значи – клеветник или опадач). У на­
редним редовима видећемо у каквој је унутрашњој вези
његово деловање са навиком сувишног говора и проно­
шења вести о слаостима других људи.

104 Монаштво и осуђивање

 ОДРИЧЕШ ЛИ СЕ САТАНЕ?

„МИСЛИТЕ О ОНОМЕ ШТО ЈЕ ГÓРЕ.“

(Кол 3, 4)

Неки сматрају да верник који хоће да води здрав духов­

ни живот не треа превише да мисли и говори о злу. На­
име, преокупација злом човека може да одврати од со­
зерцавања оног што је нееско, од сагледавања онога на
шта упућује Свети апостол Павле који говори хришћа­
нима: „Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно
што је горе где Христос седи с десне стране Бога.“ (Кол 3,
1) Поред нарајања зала од којих хришћани треа да се
уклањају (Кол 3, 5–9), он упућује на њима супротне врли­
не (Кол 3, 12–17) и радикално наглашава: „Мислите о оно­
ме што је гóре, а не што је на земљи. Јер умресте и ваш је
живот сакривен са Христом у Богу.“ (Кол 3, 2–3) Плодо­
ви овог живота сакривеног у Богу ће се отворити, постаће
свима познати „када се јави Христос, живот наш“ (Кол 3,
4) – у време Другог доласка и општег признања на Страш­
ном суду.
Молитвени живот Цркве ово потврђује. Наше се мо­
литве првенствено аве Богом, Божјом лагодаћу. Зло се

105
помиње, али у молитвама нема преоптерећености њиме.
Доро, а не зло, мора испунити центар нашег ића. Пре­
окупација злом и усиљена тежња да се оно свуда и на
сваком месту проналази је често карактеристика песи­
мистичке, очајничке и осуђивачке духовности, тачније
речено – девијантне и нездраве духовности.
Али, иако је наше хришћанско „живљење“ и „наше
грађанство на неу“ (Посланица Диогнету, V, 9; X, 3), ипак
некада морамо да погледамо и на оно преисподње. У мо­
литвама „пре Светог крштења“ врши се „запрећивање
(заклињање)“. Ђаво се помиње, али као онај који је инфе­
риоран, као онај који ће ити истеран и прогнан – „уп­
лаши се, изађи, и одступи од створења овог!“ (Запрећи­
вање прво Поредак пре Светог крштења), помиње се као
онај чија ништавна моћ „ни над свињама нема власти“
(Запрећивање друго). Ова се заклињања завршавају сје­
дињењем са Христом, после чега човек крштењем ула­
зи у Цркву, живи нови живот, причешћује се Светим тај­
нама. Поожан човек живи са Христом и у Христу јер је
одацио ђавола.Пошто му одачени више није преоку­
пација, изегава се и сувишно помињање његових имена
зог чега му је наш поожи народ и наденуо одговарајући
надимак – „Непоменик“.

СТУДЕНИЦА ОКО 1208. ГОДИНЕ

Игуман Студенице – Свети Сава, око 1208. године својим

монасима нуди есхатолошко виђење вечнога раја, анђе­
оског света и тамошњег живота. Иако у малој мери, ипак
помиње „вечну муку“. Он ораћа пажњу на то како ли су
душе грешних, те помиње њихово слање у исту ту „муку“.

106 Монаштво и осуђивање

У његовој студеничкој визији мучење грешних није изо­
стављено, али оно није пренаглашено и то из једног, ос­
новног разлога – Свети Сава, као изразити представник
светле и радосне, олагодаћене духовности, превасход­
но је заинтересован за Царство Божје. Зато каже: „Ум
наш, дакле, нека уде на неесима у гледању на красоте
рајске, на оитељи вечне, на анђеоске хорове…“ (Житије
Светог Симеона) Његов савет – „нека уде на неесима“
одговара поменутим речима Светог апостола Павла:
„Мислите о ономе што је гóре, а не што је на земљи.“ (Кол
3, 2) Студенички игуман у наставку парафразира апосто­
ла: „Нееса ће са хуком проћи, ваздуси сажежени разру­
шиће се, земља и што је на њој и дела сажећи ће се!“ (исто,
види: 2 Пт 3, 10).
Он је концентрисан на јављање Христово, на „Дан Гос­
подњи“ (2 Пт 3, 10), и сâм „очекујући и желећи да скорије
уде долазак Божјега Дана“ (2 Пт 3, 12). Зато наш Свети­
тељ и размишља о томе „како ли ће се јавити велики Бог
и Спас наш Исус Христос“ и даље: „Какво ли ће ити Хри­
стово страшно и од сунца зрачније лице?“. Своје духовно
искуство преноси на монахе Студенице речима:
„Ово нам треа, љуљена ратијо моја, ринути и по­
мишљати, у овом живети… јер живот на неесима имамо“
(исто, види: Фил 3, 20).
Савина мистика, по речима владике Атанасија Јев­
тића, никада није прожета суморним аскетизмом, њего­
во подвижништво је јеванђелско­православно и „свет­
лорадосно“ („Друга студеничка еседа Светога Саве“).
Али, понегде се из његових речи примећује, запажа вла­
дика, да је до тога дошао кроз дуоко „аскетско искуство
оре са тамним горчинама греха и зла“ (исто). Када око
1219. године, опет у Студеници, излаже „огосмишљени

Одричеш ли се сатане? 107

домострој о нашем спасењу“ („Друга студеничка еседа
Светога Саве”), Свети Сава не пропушта да помене „та­
модршца (= мракодршца) и греходршца и злоделатеља
ђавола – који је од почетка погуио многе и у своју таму
увукао род наш и многе страсти (= страдања) и стењања
(= муке) тешка ставио у срца наша“ (исто). Ово помињање
Непоменика и страсти (тј. страдања) и стењања тешких
(тј. мука), иако има важност, није ило у центру занимања
Светитеља – његов ум заокупља Христос.
Као што и указује Свети Сава у Студеници – „наше жи­
вљење је на неесима“ (Фил 3, 20). Продужетак таквог
схватања је свест да претерано посвећивање пажње злу
може да уде штетно за духовни живот човека, јер му од­
враћа пажњу од оног што је свето и доро. Али да исмо
се оље оријентисали ка ономе што је чисто и свето, само
ћемо кратко (али веома јасно) поменути оно што му је
супротно, наравно, пазећи да не задоијемо параноич­
не страхове од силе која „ни над свињама нема власти“
(Запрећивање друго). Дакле, ово подсећање чинимо ради
проналаска одговора на старо питање: „Шта да чинимо да
исмо творили дела Божја?“ (Јн 6, 28).

ОДРИЧЕШ ЛИ СЕ САТАНЕ?

У поменутим молитвама запрећивања (заклињања), које се

читају онима који се спремају за крштење, ђаволу се прети:
„Уплаши се, изађи, и одступи од створења овог! И не­
мој се враћати, нити се скривати у њему, нити га срета­
ти или дејствовати у њему (…) већ отиди у свој тартар, све
до одређеног великог Судњег Дана“ (Поредак пре Све­
тог крштења).

108 Монаштво и осуђивање

 И поново му се каже: „Изађи и одступи… изађи, и од­
ступи од овог створења са свом силом и анђелима (= вес­
ницима, прим. а. Т.) твојим!“
И још: „Бог… ђаволе… наређује теи и свој помоћној
сили твојој, да одступите од новозапечаћеног Именом
Господа нашега Исуса Христа, истинитог Бога нашег. Теи
свезлом, и нечистом, и прљавом, и одвратном, и туђем
духу запрећујем силом Исуса Христа!“
На оглашеног се призива лагодат Божја која истис­
кује нечисто: „Господе… погледај на слугу твога, и испи­
тај и пронађи, и одагнај од њега сва деловања ђавола; зап­
рети нечистим дусима, и истерај их, и очисти дела руку
твојих, и силним дејством својим сатри Сатану под ноге
његове ускоро, и дај му поеду над њим и над нечистим
дусима његовим…“
Владар Господ се још умољава: „ово створење твоје,
изавивши од роовања ђаволу, прими у наднееско
Царство твоје… придодај животу његовом Анђела свет­
лог, који ће га изављати од сваке напасти вражје, од су­
срета с ђаволом, од демона подневног, од маштања злих.“
Свештеник истеривање наставља овако: „Истерај из
њега сваког злог и нечистог духа, скривеног и угнежђеног
у срцу његовом, духа преваре, духа злое, духа идолопо­
клонства и сваковрсног лакомства, духа лажи и сваке не­
чистоте, стваране по наговору ђавола. И учини га разум­
ним јагњетом светог стада Христа твога, чесним чланом
Цркве твоје, сасудом освећеним, сином светлости и на­
следником Царства твога; да и, поживевши по заповес­
тима твојим, и сачувавши печат неповређеним, и очу­
вавши ризу неупрљаном, доио лаженство Светих у
Царству твоме.“

Одричеш ли се сатане? 109

 На питање свештеника: „Одричеш ли се Сатане, и свих
дела његових, и свих анђела (= весника, прим. а. Т.) њего­
вих, и сваког служења њему, и све гордости његове?“, чо­
век одговара трипут: „Одричем се“. На поновно питање:
„Јеси ли се одрекао сатане?“, три пута потврђује: „Одре­
као сам се“. Све се ово крунише символичним дувањем и
пљувањем на ђавола.

НАЗИВ ЂАВО (διάβολος)

од клеветати/опадати

Но, ово одрицање не треа да уде само на речима, већ

и на делу. Св. Кирило Јерусалимски, припремајући кан­
дидате за крштење, учи о постојању веома злог подстре­
кача – ђавола и каже: „Зачетник, дакле, греха јесте ђаво, и
родитељ залâ. Ово Господ каже, а не ја: да ђаво греши од
почетка (1 Јн 3, 8); пре њега нико није сагрешио. То што
је сагрешио, не значи да је по природној неопходности
задоио грешност. Тада и опет кривица за грех пала на
Онога Који га је створио. Али, дорим створен, ђаво је то
постао по сопственом изору, доивши назив на основу
свога дèла. Јер удући архангел, доцније и назван клеве­
тник (= опадач), ђаво (Ти си печат савршенства и венац ле-
поте у рају Божјем ио (Јез 28, 12–13). И мало потом: Беше
непорочан у данима својим (= савршен еше на путевима
својим) од дана у који си створен, док се не нађе езакоње у
теи (Јез 28, 15).“ (Катихеза 2, 4)
Дакле, он је доио назив на основу свога дèла. Некад
архангел, доцније и назван клеветник, опадач, тј. ђаво –
од клеветати, опадати. То свакако значи да одрицање од
њега подразумева и одрицање од учешћа у његовом дèлу.

110 Монаштво и осуђивање

Усудићемо се да ово учешће (у његовом дèлу), тј. клеве­
ту, окарактеришемо, на основу Светог писма, као усино­
вљење ђаволу, према речима које је Господ изрекао фа­
рисејима: „Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете
да чините; он еше човекоуица од почетка, и не стоји у
истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје го­
вори, јер је он лажа и отац лажи.“ (Јн 8, 44) Овде је реч о
очигледним неистинама зог којих им Христос каже: „ни­
сте од Бога“ (Јн 8, 47).

А ОДРИЧЕШ ЛИ СЕ СВИХ ВЕСНИКА ЊЕГОВИХ?

Знајући да је духовни живот префињен, испитајмо мало и

сее како бисмо сазнали да ли можда, и у којој мери, и ми
сами учествујемо у клеветниковом дèлу. Учећи хришћа­
не да одаце „сваку нечистоту и остатак злое“ (Јак 1, 21),
Свети апостол Јаков упозорава на грехе почињене јези­
ком. У овоме и ми видимо везу својих поступака са дело­
вањем онога кога се одрекосмо. Јер је, по учењу апостола,
„језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра,
како велике ствари запали! И језик је ватра, свет неправ­
де. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући
све тело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од
пакла“ (Јак 3, 5–6). Језик јесте малена ватра, како је ре­
чено, али је пролем у томе што он ива запаљен „од па­
кла“. Апостол каже да је језик „немирно зло, пуно отро­
ва смртоноснога.Њиме лагосиљамо Бога и Оца, и њиме
проклињемо људе створене по подоију Божју“ (Јак 3,
8–9). Када из уста излази клетва (види: Јак 3, 10), ако „про­
клињемо“ (Јак 3, 9), очигледно је да се језик запалио од
пакла – „прљајући све тело“ (Јак 3, 6). Међутим, нас сада

Одричеш ли се сатане? 111

толико не занимају очигледне ситуације хуле, гнева, лажи
и клевете, већ се ојимо сопствене „неприметне“ поми­
рености са навиком неконтролисаног и претераног гово­
ра. Иако тако оично не изгледа, клевета и сувишан говор
могу да уду у дуокој унутрашњој вези. Унутрашњи ве­
зник не може ити нико други него сâм клеветник. „Сви
много грешимо“, открива апостол (Јак 3, 2) и закључује:
„Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је
зауздати и све тело.“ (Јак 3, 2) Ако, дакле, не престанемо
да грешимо у речи, нема нам напретка. „Ето, и лађе, иако
су велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малим кор­
милом онамо куда хоће онај који управља.“ (Јак 3, 4) Да­
кле, неоуздан језик прља „све тело“ и он пали „ток жи­
вота нашега“ (Јак 3, 6), али оратимо пажњу на нешто што
је са поменутим повезано. У свакој жељи да чујемо неш­
то на рачун другога препознајемо у сеи жељу за клеве­
тањем. Шта тек рећи за навику преношења непроверених
вести о слаостима и погрешкама других људи?
Ако у сеи задржимо ову клицу злурадости, знајмо да
ћемо ити преносиоци туђе зле воље, и то не ило чије
него клеветникове – ђавоље. А зла воља се испољава у
клевети и свему што је са клеветом у унутрашњој вези.
Ако остане у нама оваквих жеља и оичаја ићемо као
неки несвесни медији клеветника. Не устручавамо се да
ово констатујемо иако страшно звучи. А рекли смо да се
одричемо не само сâмог клеветника већ „и свих дела ње­
гових, и свих анђела (весника) његових, и сваког служења
њему…“ (Поредак пре Светог крштења). Ако ишчекујемо
и примамо са знатижељом и усхићењем ([злу]радошћу)
многе вести, знајмо – са радошћу примамо ништа друго
него веснике његове којих смо се свечано одрекли. Ако
са почашћу дочекујемо њих, који доносе злу вољу његову,

112 Монаштво и осуђивање

онда ћемо и ми постати налик на веснике његове (тј. ве­
снике ђавоље). Томе може следовати и чињење осталих
дела његових, мада је сâма клевета основно дело њего­
во, иако прикривено. У томе ће се препознати служење
њему, јер он сâм је доио назив „на основу свога дèла“,
како каже Свети Кирило.
Но, тешко је више о овоме говорити а да се не осети
душевна мука.

ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГА

Могао и неко да нам приговори: Како ови еседе о са­

вршенству и говоре против ове страсти, а сами падају у
њу? Тачно је да у самима сеи наилазимо на ову страст.
Немало пута смо се опекли не само зог сувишних речи,
већ и зог најоичније шале која често не ива ез по­
следица. Видели смо некад и друге где се кају зог својих
речи. Али на ову страст упозоравамо, не као лицемери,
већ зог тога што се са тим пороком не миримо, већ уп­
орно понављамо „изави нас од злога“ (Мт 6, 13). Труди­
мо се да према овом пролему не останемо равнодуш­
ни. Неко рече да грешник може да се покаје, да онај ко не
зна може да се научи, али где је равнодушност, нема мно­
го наде за исправљањем.
„Јер сви много грешимо. Ако неко у речи не греши,
тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело. Гле,
коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све
тело њихово окрећемо.“ (Јак 3, 2–3) Изављење се крије
у изацивању из наших уста узда које нам је у њих ставио
непријатељ, тј. клеветник. То, ваљда, подразумева (и јесте)
укроћавање језика. Али апостол додаје: „А језик нико од

Одричеш ли се сатане? 113

људи не може укротити!“ (Јак 3, 8) Не следи ли за овим
апостоловим речима логично питање: „Па, ко се може
спасти?“ (Лк 18, 26).
Али, „што је људима немогуће, Богу је могуће“ (Лк 18,
27). Свети Григорије Палама ојашњава: „Уколико Бог
дејствује у нама, свака врста врлине ива у нама. Уколи­
ко пак Бог не дејствује у нама, грех је све што чинимо“
(PG 151, 416D–17C). Ово је у складу са речима Христо­
вим: „све што није од вере грех је“ (Рм 14, 23). Човек није
у стању да уздржи језик ез лагодати и помоћи Божје, а
ова лагодат не доноси плода ез човекове сагласности и
сарадње. Дакле, „људима је то немогуће, али Богу није; јер
све је могуће Богу“ (Мк 10, 27). „Зато, драга раћо моја“,
говори апостол Јаков, „нека уде сваки човек рз чути, а
спор говорити“ (Јак 1, 20) јер ако ко „мисли да је поожан,
а не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова
је поожност узалуд“ (Јак 1, 26).
Христос је рекао: „Без мене не можете чинити ништа“
(Јн 15, 5). Последица ових речи иће наш свестан увид у
променљивост света (како Свети Сава и саветује монахе
Студенице око 1208. године) и наше размишљање о по­
следњем и одлучујућем мерилу – о смрти. Да нас смрт
не и порекла, приегавајмо Христу који је наша потвр­
да и наше „васкрсење и живот“ (Јн 11, 25). Ништа се не
може исправно вредновати и оценити ез видокруга који
Христос отвара човеку.

114 Монаштво и осуђивање

 О МЕДИЈУМИМА ЂАВОЛА

Дакле, у молитвама пре крштења се говори о ђаволу као

оном који је инфериоран, који ће ити истеран и прогнан
– „уплаши се, изађи, и одступи…!“ (Запрећивање прво),
његова ништавна моћ „ни над свињама нема власти“
(Запрећивање друго). Он сâм је доио назив „на основу
свога дèла“ – клевете. Иако општење са нечистом силом
почиње у уму човека, оно се испољава језиком тј. гово­
ром. Управо у клеветању може да се примети јединстве­
но дèло човека и Непоменика и аш преко језика човек
постаје као неки несвесни медијум клеветника – ђаво­
ла. Тиме неприметно допада у његово ропство – као што
„коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све
тело њихово окрећемо“ (Јак 3, 3). Тада се његова личност
изграђује и усмерава „онамо куда хоће онај који упра­
вља“ (Јак 3, 4), а ојимо се да је тај често нико други него
клеветник. Овога је Свети Сава у Студеници (пре 790. го­
дина) назвао „тамодршцем (= мракодршцем) и греходр­
шцем и злоделатељем – ђаволом“.
Али, не доводе човека само груе неистине у поме­
нуто ропство. Ропство ума већ почиње када он, гуећи
пажњу, почне да ишчекује вести о слаостима и погреш­
кама других људи. Наставак овога је преношење истих и
помиреност са навиком сувишног говора. Изгледа да су
ово прво (клевета) и ово друго (сувишан говор) у дуокој
унутрашњој вези, а унутрашњи везник не може ити нико
други него сâм клеветник, тј. ђаво. Ове „узде“, иако су
мале, лако окрећу и оарају велике људе. „Ето и лађе,
иако су велике и силни их ветрови гоне, окрећу се ма­
лим кормилом онамо куда хоће онај који управља.“ (Јак
3, 4) Ове „узде“ могу пороити лаика, а могу и учинити

Одричеш ли се сатане? 115

да монах срамоти чак и свој чин, ако „непрекидну мо­
литву Исусову“ (на коју се заветовао на монашењу (Чин
мале схиме или мандије) допуни честим коментарима и
критиковањем других људи и њихових поступака. Тада
ће сваки дан на вечерњој служи (после „Господи воз­
вах“) певати стихове: „Не допусти срце моје у речи лука­
ве, да измишља изговоре за грехе, са људима који чине
езакоња…“ (Пс 140, 4), али ће потом чинити управо су­
протно – ум и срце прихватише оговарања (речи лукаве),
поваздан измишљам критике (изговоре за грехе), са љу­
дима (саговорницима у осуђивању) који чине езакоња...
Тада се поставља логично питање – а „зар може из истог
извора тећи слатко и горко?“. (Јак 3, 11) Дуље гледано,
нешто мора преовладати јер „ниједан извор не даје слану
и слатку воду“ (Јак 3, 12). „Не ваља, раћо моја, да ово тако
ива“ (Јак 3, 10) јер је речено: „Проклет ио ко немарно
ради дело Господње“ (Јер 48, 10). Нешто мора преовла­
дати, јер се Господ на Суду неће окренути од жеља срцâ
људских, већ ће ити по свачијем настројењу, како каже
Писмо: „Ходите лагословени…“ (Мт 25, 34) или „Идите
од мене, проклети…“ (Мт 25, 41)
Свети старац Силуан Атонски је давно рекао: „Исти­
ну говорим, ништа доро у сеи не видим и много је у
мени грехова, али је лагодат Светога Духа зрисала мно­
ге моје грехове.“ А ми можемо рећи: Истину говоримо,
ништа доро у сеи не видимо и много оговарања излази
из наших уста, али се надамо да ће то једном престати и
да ће лагодат зрисати многе наше грехове.
Не допусти нама Господе да упаднемо у речи лукаве,
и да тиме опет измишљамо изговоре за грехе (Пс 140, 4).

116 Монаштво и осуђивање

 СТУДЕНИЦА, ОКО 1219. ГОДИНЕ

Рекосмо да се ништа не може исправно вредновати и

оценити ез видика који Христос отвара човеку. У овај
видокруг Свети Сава наглашено уводи своје монашко
ратство око 1208. године у Студеници (по доласку из
Хиландара) наређујући му да свесно увиђа „како ли ће
се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос…“ (Жи-
тије Светог Симеона). У исти видокруг је почео да уво­
ди српски народ знајући да ез Христа не можемо чини­
ти ништа (види: Јн 15, 5). Око 1219. године, по повратку
са хиротоније, он је, опет у Студеници, укратко изложио
„огосмишљени домострој о нашем спасењу“ („Друга сту­
деничка еседа”). У „Другој студеничкој еседи” архи­
епископ Сава већ поучава са већом влашћу, говорећи о
сеи као о „Уздигнутом Богом на овај степен“ (= на степен
eпископа). Он овом еседом, као истински пастир, уво­
ди српски народ у „овај огосмишљени домострој“, који
је извршио Господ Христос Који је, како Свети Сава даље
каже: „сишао у преисподња места ка онима који седе у
тами и сенци смртној и држанима под влашћу тамодр­
шца (= мракодршца) и греходршца и злоделатеља ђаво­
ла – који је од почетка погуио многе и у своју таму уву­
као род наш и многе страсти (= страдања) и стењања (=
муке) тешка ставио у срца наша од почетка – и у ту низи­
ну сишао је Господ наш Исус Христос ради нас људи, хо­
тећи нас ослоодити и васкрснути (= подићи), као што нас
је и створио (= учинио), ослоодивши нас те еде и таме,
и просветлио нас свак(ој)ако – двоструко и троструко и
многоразличито (Својим) делима, а Своје пак Владичан­
ство не изгуи, нити пак, величајући се Својим Господ­
ством, презре нас“ (исто).

Одричеш ли се сатане? 117

 Желећи да слушаоци (монаси Студенице, окупљени
племићи и народ) схвате како је велика љуав Божја пре­
ма нама људима, Сава наставља: „А приликовало је да Он
не рине о нама, ако и се доро погледало како Га од по­
четка не слушамо, нити вољу Његову творимо, него прес­
тупамо све заповести Његове, и уз то још веће зло чини­
мо што не пазимо на сее, ходећи противно Богу; ми који
смо ништавни не угађамо Њему Свесуштом и Свемо­
гућем, него још више изазивамо гнев Његов многим гре­
сима својим.
Он пак, на све то не гледајући, и видећи нас такви­
ма и знајући сва наша тајна дела, ипак нас не остави да
по својој злои пропаднемо (= погинемо), него (нам)
дође, и дороту своју надмаши, и поклопи нашу злоу,
и Својом доротом очисти, и тамна срца наша откри, и
просвети познањем Свога Божанства, науком нас учећи и
упућујући на правду, и причама (јеванђелским) уведе нас
у веру, и чудесима задивљаваше све нас, као што (то) и да­
нас виде ваша света љуав на овом вашем Пастиру и учи­
тељу и Вођи ившем, који вам је соом показао истинити
пут спасења.“ (исто)
Овде архиепископ говори о своме оцу, преподоном
Симеону, што је и разумљиво овом приликом јер је
еседа изговорена у непосредној лизини његових ми­
роточивих моштију у Студеници.
Сава даље саветује да схватању домостроја спасења
треа да следује наше свесно укључење у њега, тј. молитве­
ни и хришћански живот: „Да свак(ак)о, чувши и разумевши
(= схвативши) толику љуав Божју коју је имао према нама,
сви се покренемо усрдно (да идемо) по стазама духовних
заповести, приљежно молећи Господа Бога свога свагда.
Јер то је прво и последње дело: непрестано и огоугодно

118 Монаштво и осуђивање

мољења и молитве Богу (приносити), непорочно ходећи (=
живећи) у светим заповестима Његовим…“ (исто)
Дакле, ако схватимо изложено, сви треа да се искре­
но покренемо да идемо по стазама духовних заповести
које „нису тешке“ (1 Јн 5, 3), нити немогуће.

„ЈЕСИ ЛИ СЕ ОДРЕКАО САТАНЕ?

– ОДРЕКАО САМ СЕ.“

Хајде да, на основу свега горереченог, расудимо овако:

Господ и даље силази у преисподња места ка онима
који седе у тами. Ти што седе (у тами) су они који желе да
чују новости и који имају навику преношења непровере­
них вести о слаостима и погрешкама других људи. Њима,
држанима под влашћу тамодршца (= мракодршца) и гре­
ходршца и клеветника (тј. ђавола) се нуди изављење. Оно
није у нечем другом, до у изацивању из уста узда које је
ставио клеветник – који је (тим уздама) многе страсти (=
страдања) и стењања тешка (= муке) ставио у срца наша.
Он упорно нама, као коњима ставља узде у уста да му се
покоравамо, и када их стави, све тело наше окреће (Јак 3,
2–3) да исмо чинили његова дела. Изацимо ове узде,
мрзећи и језик опогањен од сувишних коментара, мрзећи
и сваку помисао опогањену од интересовања за оно што
нам не доноси мир. Пазимо, он је доио назив на основу
свога дèла, јер је ђаво (клеветати/опадати). Не роујмо,
тј. не поклањајмо се и не служимо, овом језикодршцу, јер
„што је људима немогуће Богу је могуће“ (Лк 18, 27). Мо­
литвама Светог оца нашег Саве – монаха, игумана, ктито­
ра и aрхиепископа (тј. светитеља), који нам је „Другу сту­
деничку еседу” (око 1219. године) завршио речима:

Одричеш ли се сатане? 119

 „Јер је (то) прва заповест, дата свакоме човеку, и ре­
чено (му) је: ’Да се поклања Господу Богу своме и Њему
јединоме да служи’ са сваком чистотом душевном и те­
лесном и са сваком лаговерношћу (= поожношћу и пра­
воверјем), и Њему да служимо езгрешно, сав свој живот
управљајући по вољи Његовој, и Њега јединога ојећи се,
и смиравајући се пред Њим, и сее за ништа сматрајући,
а Бога сматрајући за све: као силу и моћ и Спаситеља,
Изавитеља и Поедника у орама са непријатељем, и
Чувара од почетка, и Савршитеља до краја – Исуса Хрис­
та, Сина Божјег, Коме нека је слава и моћ, заједно са Оцем
и Пресветим Духом, и сада и увек и до века“ (исто).

Рецимо (790 година после) – Амин!

120 Монаштво и осуђивање