SMRTONOSNI UTISAK I PUSTINjA SPASENjA

Sveti Starac kaže da se danas spašava samo pravoslavni, koji samo i jedino o svome
spasenju misli. Veli: sve što nije na spasenje, sva osećanja, misli i želje, sve reči i dela -
sve odbacuj što nije зa spasenje. Starac kaže da se pravoslavlje zasniva na ličnom
spasenju, i imao je viđenje da se danas malo ljudi spašava,iako se nazivaju
pravoslavnima. Mnogi i ne misle o svome spasenju ili pak misle da će se lako spasiti. A
mišljenje o lakom spasenju ne pripada pravoslavnoj Crkvi, nego to mišljenje o lakom
spasenju pripada jereticima. Jedino, ono što je za ljude mučno i teško, to Gospod može
Svojom blagodaću da pretvori u blago i lako, kao što kaže u Jevanđelju: Hajte ka Meni svi
umorni i natovareni i Ja ću vas оdmорiтi; uzmite jaram Moj na sebe i naučite se od Mene,
jer Sam krotak i smiren srcem; i naći ćete pokoj dušama vašim; jer jaram je Moj blag, i
breme je Moje lako (Mt11;28-30). Treba ovde zapaziti, da Gospod poziva umorne
inatovareni, a ne lenje i nemarne grešnike, da se nauče od Njega. Prema tome, nema
lakog spasenja, nego što je teško i mučno, to može Gospod Svojom blagodaću da pretvori
u blago i lako.
Sveti Starac govori o smrti, kao i Sveti Oci, govori da je smrt sada realnost, da ona
postoji. Ali, onda nelogično u ruskom i srpskom ovozemaljsko življenje naziva se - život,
mada bi bolje bilo da se kaže - žitije. Jer onda ispada da je Spasitelj došao na zemlju da
nas spašava od života (ovo-zemaljskog). Jer nije ovo na zemlji život, nego za pravoslavne
ovde je rat do smrti, i tek posle telesne smrti čovek vidi da li je pobedio ili je poginuo. Jer
posle telesne smrti svakome biva sud po delima. A taj sud je sa demonima, zato i kaže
Starac, da se i Presveta Bogorodica bojala toga suda, iako pravedna, a za nas će mučno
biti da prođemo taj sud. Jer sada je Gospod milostiv i čeka pokajanje, a onda će biti
pravedan.
Zapravo za žitije na zemlji možemo reći da je to smrt, kao što je Gospod rekao našim
praroditeljima: umrećete ako uzmete "od drveta znanja dobra ili zla. I stvarno, kada su
Adam i Eva uzeli od smrtonosnog znanja, odmah su umrli, i svi mi njihovi potomci rađamo
se i provodimo žitije u oblasti smrti. Za nas ljude smrt na zemlji je ova mešavina znanja
dobra i znanja zla. Sama ta mešavina dobrog i zlog znanja jeste smrt na zemlji. Tako je na
zemlji mešavina života i smrti, i niti je apsolutni život savršen, niti je apsolutna smrt
potpuna. Mada bi pre ovo žitije na zemlji moglo da se nazove smrt nego li život, kao što je
to i Gospod rekao. A u budućem veku biće razdvojeni, i biće: apsolutni život večni za
pravednike, i apsolutna smrt večna za grešnike.
Evo zašto ja mislim da je smrt mešavina dobra i zla, ovog dobrog znanja i zlog
znanja. Kad se kaže: znanje, misli se, pre svega, na doživljeno znanje, i čovek ne može, u
pravom smislu, da zna nešto dok ne doživi. Prema tome, kad se kaže: znanje, misli se na
znanje utisnuto u srcu, dakle na: utisak u srcu. Adam i Eva, naši praroditelji, imali su u raju
samo dobro znanje, jer im se i Bog javljao i razgovarao sa njima, i tako su imali dobre
utiske u srcu, utiske blagodati Božje. Ali kada su uzeli od zabranjenog znanja, onda su
stekli i smrtonosno znanje, i tako su primili smrtonosni utisak u srcu. Do tada u njima na
osnovu dobrog znanja rađala se dobra mišljenja i ishodila je dobra volja, a sada na osnovu
smrtonosnog znanja rađaju se smrtna mišljenja i ishodi smrtna volja. Zbog čega je to
zabranjeno znanje smrtonosno, taj zabranjeni utisak zbog čega je smrtonosan. Kao što
Starac govori, to znanje se javlja kao anti-znanje u odnosu na istinito znanje, i od njega se
rađa anti-mišljenje u odnosu na pravedno mišljenje, i iz njega ishodi anti-volja u odnosu na
dobru volju . Prema tome, čovek je primio u sebe - seme antihrista. Tako svaki čovek, ako
se istinski ne klanja Hristu, onda on postaje antihrist, jer ima u sebi ovo anti-znanje, od
koga se lako razvija anti-mišljenje i ishodi anti-volja. A ako ovo anti-znanje još prenosi na
druge, onda je sigurno antihrist (dvostruki antihrist). Zato Apostol Jakov veli: Ne bivajte
mnogi učitelji, braćo moja, znajući, da ćemo veću osudu primiti; jer mnogo grešimo svi. Ako
ko u logu ne greši, taj je savršen muž, silan obuzdati i sve telo (Jak3;1-2). Prema tome, to
je smrtonosno znanje zato što se javlja paralelno sa obrazovnim znanjem, dakle to je
1
smrtonosni utisak zato što se javlja kao parnjak dobrom utisku u srcu, koji je od blagodati
Božje. Na grčkom reč: anti, znači: protiv i umesto. Prema tome, smrtonosno znanje javlja
se i kao protiv-znanje i kao umesto-znanje u odnosu na obrazovno znanje.
Ovi smrtonosni utisci u srcu sada se najčešće smatraju za prirodne i normalne utiske
i ako Bog na neki način ne ukaže čoveku da je to smrtonosno znanje, čovek kao lud juri za
tim smrtonosnim utiscima, umesto da to smrtonosno znanje prezre i omrzne. Sada se
ispunjava proročanstvo Prep. Antonija Velikog, koji kaže: U poslednje vreme ljudi će biti
ludi, pa kad vide da neko nije lud, kazaće mu: ti si lud, jer nije sličan njima. Ljudi se posle
prvorodnog greha praroditelja nalaze u oblasti smrtonosnog znanja, i ako im Bog ne ukaže,
ne mogu ljudi da raspoznaju smrtonosne utiske u sebi. Jer smrtonosno znanje se javlja kao
zamena za istinito znanje, jer ti smrtonosni utisci se javljaju kao zamena za utiske
blagodati Božje u srcu. Zato je to anti-znanje, zato je to anti-ustisak, a u Crkvi se to naziva
prelest - prihvatanje laži za istinu. A da bi dao ljudima blagodatno znanje, Bog zahteva
molitvu i post; zahteva od ljudi uzdržanje od smrtonosnog znanja, od smrtonosnih utisaka
uzdržanje duhovno i telesno; i naravno, molitvu.
Zaista je to smrtonosno znanje i lukavi se postarao da gotovo u svemu parira Bogu, i
to tako lukavo da nije lako razgraničiti šta je od Boga a šta je od lukavoga. Tako Bog ima
jednu Crkvu, a lukavi ima mnogo svojih crkava. Bogu se odaju službe i pesme, a lukavome
se još više odaju službe i ima svoje pesme sa tajnim porukama. Bog poziva na duhovnu
ljubav, a satana poziva na skotopodobnu ljubav, kako kaže Sveti Ignjatije Brjančaninov.
Bog poziva na podvige i trpljenje i na sticanje blagodati Svetoga Duha, a satana poziva na
lažnu blagodat, na opijenost sve do narkotika, tako da kada se otrezne od te lažne
blagodati, od te opijenosti, onda osećaju muku i stradanje. Bog poziva na osvajanje
nebeskog Carstva, Koje je unutra u čoveku i koje svako može da osvoji bez otimanja i
ratova; dok lukavi poziva na osvajanje zemaljskog carstva, za koje se otimaju i ginu ljudi i
ubijaju jedan drugoga. Crkva nas uči da tražimo slavu Božju i da preziremo slavu ljudsku, a
lukavi uči ljude da traže slavu ljudsku i na taj način da preziru slavu Božju. Crkva uči da
budemo samo rabi Božji, samo dobrovoljni robovi Gospoda, Koji nas je kupio Krsnom
Žrtvom; a lukavi uči ljude da budu sluge i rabi moćnika na zemlji. I ne može se nabrojati
gde sve lažni bog ne parira Istinitom Bogu. Zato bez pouka i ukazivanja od Hrista i Crkve,
čovek ne može da razlikuje istinito znanje od lažnog znanja, životvorno znanje od
smrtonosnog znanja.
Jer, ako Bog jeste Istina i poznanje Boga jeste večno poznanje Istine, onda svako
znanje koje ne sadrži u sebi Hrista i Crkvu, to je znanje lažno, privremeno, prolazno, to se
znanje naziva - prelest, to je prihvatanje laži za istinu. Ali, posebno je teško iskazati i
objasniti neiskusnim ljudima razliku između istinitog znanja i lažnog znanja, između
spasonosnih utisaka i smrtonosnih utisaka u srcu. Zato ovde Sveti Starac često dugo i
dugo objašnjava i dokazuje šta je dobro a šta zlo.
Po Svetim Ocima: smrt duše je odvajanje duše od Boga. Prema ovoj teoriji,
smrtonosni utisak zarobljava srce i odvaja ga od Boga. Taj utisak kod mnogih strasti
izgleda sladostan, a kod strasti, kao što su zavist, gnev, uninije, taj utisak je razoran za
srce, pa ipak danas uveravaju da su ti utisci prirodni i normalni. Ali Sveti Oci kažu: ako neki
utisak zarobljava srce i odvaja srce od Boga, to je smrtonosni utisak. I Sveti Oci navode
poznatu teoriju o tri strasti koje vladaju ovim svetom koji u zlu leži, a to su: ljubav prema
ploti /telesnom/, ljubav prema novcu i bogatstvu, i ljubav prema ljudskoj slavi; osim toga u
našem kalendaru navedeno je sedam smrtnih strasti i suprotno njima sedam svetih vrlina.
Zato čovek mora da se čuva da ne primi smrtonosni utisak u srce, taj utisak koji odvaja
srce od Boga. A gde ne može čovek da se izbori da ne primi u srce smrtonosni utisak,
odatle valja da beži i da traži pustinju spasenja, o kojoj Starac govori.
Sveti Oci vele: čuvaj se od smrtonosnog utiska, kao od zmije. Jer svakako iz utiska
potiču misli i želje, i prema utisku se one i kreću. Naravno da Bog zabranjuje smrtonosne
utiske, zato što oni odvajaju od Boga i usmrćuju srce i dušu čoveka. Naravno da Bog
zabranjuje samoubistvo smrtonosnim utiscima, ali ljudi hoće ovu slobodu samoubistva
2
smrtonosnim utiscima, i tako će da teraju sve do apsolutne smrti, o kojoj Starac govori, a to
je - potpuna odvojenost od Boga. Starac kaže, da se danas niko ne spašava bez pustinje
spasenja, u kojoj nema smrtonosnih utisaka, koji odvajaju od Boga, koji zarobljavaju srce
čoveka, i postaju za čoveka kao neko božanstvo. Sada su ljudima srca umrtvljena
smrtonosnim utiscima i kao takva nesposobna su da prime spasonosne utiske od Hrista i
Crkve, ili pak primaju neke prelestne utiske. Starac kaže, da su srca sada u ljudima ne
samo umrtvljena smrtonosnim utiscima, nego se ide ka tome, da srca u ljudima budu
zlobna i ozverena. Tako izgledaju ljudi spolja živi, ali srce im je umrtvljeno smrtonosnim
utiskom, tačnije prema Svetom Ignjatiju, duh, koji je u predelu srca, umrtvljen je
smrtonosnim utiskom. Kad bi mogao čovek da ne prima nikakve utiske osim utisaka Hrista
i Crkve, kad bi mogao čovek da zatvori srce za utiske van Hrista i Crkve.
U žitiju atonskog Starca Pahomija Srbina, govori se da se ovaj Starac ispovedao
svome Duhovniku, i rekao mu: Oče, moli se Bogu za mene, jer osećam strast slastoljublja
dok jedem poparu. A Duhovnik ga pita: A koliko vremena nisi uzimao hranu. Pahomije
kaže: Pet dana. Tada Duhovnik odgovori: Pa ne bi se moglo reći da ti imaš strast
slastoljublja prema hrani kad toliko vremena nisi ništa jeo. A drugi Sveti Oci posipali su
hranu pepelom, da ne bi osećali slast hrane.
U žitiju Prepodobnih Otaca Simeona i Jovana kaže se: Jednoga dana Simeon reče
Jovanu, da po naređenju Božjem on mora da ide iz pustinje u narod i tamo da služi Bogu.
Jovan mu dade ovakve savete: Čuvaj srce svoje od svega što budeš video u svetu. Do
čega se dohvati ruka tvoja, neka se ne dohvati srce tvoje. Kada ti usta budu jela, srce tvoje
neka se ne naslađuje. Kada ti noge budu hodile, neka je mir unutra u tebi. I ma šta spolja
tvorio, um tvoj neka prebiva neuznemiren.
Реč od Starčestva: Govoraše neki od Staraca veliki, koji je imao dar duhovni, kako u
početku, kad u ovu зemlju dođoh, u zloglasni grad Antiohiju, i od mnoge vere pokrenut,
uselih se u višnjim stranama u pećini Jovana Zlatoustog, jer sam hteo tamo živeti. A
čovekoljubivi Bog, Koji hoće moje spasenje, da bih izbegao sablazni i lavež, buku, pokaza
mi carstvujuće, da kažem, dejstvo, i vladajuće u svima koji žive u Antiohiji unutra. I kako -
slušaj: jer videh zver kao aždaju veliku veoma, i sve telo njeno raspaljeno i ispunjeno, i
okružuje i preleće sav grad Antiohiju, i guta sve od maloga do velikoga nenasito,
mušкарце , žene i decu, sveštenike i monahe, i ne beše ni jednoga koji bi izbegao smrt. I
ovo beše bes slastoljubljа, kojega ja videvši uplaših se i bežah van grada. I vidim nekoga
da govori meni: Dobro tvoriš kad od ovdašnjih bežiš i ushodiš na gore; jer sam ovaj bes
ovde, reče, silu ima, a ne na gorama. Izbegoh, dakle, i dođoh u goru, u jedan manastir, i
van njega nađoh kamen nadklonjeni, i sedoh. A ne bejah još naučen monaškom životu, i
bio sam u nedoumici u sebi, šta da činim? I dođe mi ova pomisao, govoreći: Računaj sada
kao da si pri Apostolima iz početka, i potraži, i vidi šta uče, i šta propovedaju Apostoli o
spasenju čovečjem. Ovo, dakle, pomislivši, siđoh u obitelj, i pročitavši Četiрi-jevanđeljа,
izabrah iz njega o sebi zapovesti Gospodnje, i nošah u sebi ovo neprestano. I isprva
savršeno imadoh nesticanje, kako priliči monasima, a potom svesavršeni post. Ovo, dakle,
veliki ovaj Starac govoraše o prvom životu, i kako posle imaše velike darove i otkrivenja,
koji i hranu primaše od ruke Anđela, i druga strašna čudesa po velikom Apostolu, koja nije
dopušteno čoveku govoriti.
Ovaj veliki Starac, kako govoraše, pre nego što je svetu obitelj sastavio, imaše sa
sobom učenika koji življaše nasamo u kolibi. A sam taj Starac, posebno ћuтећi, slušaše
bese gde vapiju i govore reči ovе: kako stradamo od ovih monaha; 1 i kako ovome Starcu
javno približiti se ne možemo, a тек učeniku njegovom nikako, jer ruši i zida, i ne nađosmo
ga praznoga. Kad ovo besi govorahu, dakle, pozna Starac da sušta u njemu od Boga
blagodat beše, koja odgoni i upražnjava bese, 2 i ne mogu njemu da se približe; ali o
učeniku beše u nedoumici, šta je to, da ruši i zida. I uveče dođe k učeniku i pita ga: Kako
prebiva? A on odgovarajući, reče: Dobro, Oče. A Starac ga onda ispitivaše o uniniju. A on
1
2

3
reče govoreći i prstom pokazujući na kamenje: Ovim kamenjem zidam zidove, i opet
rasturam, i ovo tvoreći ne osećam uninije. Tada veliki Starac pozna, zbog kojeg uzroka ne
mogahu besi da se približe njemu, ne nalazeći ga nikako praznoga.
Tako su se Sveti Oci čuvali od strasti, jer i ova strast slastoljublja odvaja od Boga i
usmrćuje srce. Zato Sveti Sava u Hilandarskom Tipiku veli: Ako od hrane osećaš malo
muku u stomaku, to te Bog izbavlja od slastoljublja, i zahvaljuj Bogu. Osim slastoljublja ima
još mnogo drugih strasti. Ceo život da se čuvaš pa jedva da se izbaviš od smrtonosnih
utisaka koji odvajaju od Boga i usmrćuju srce. Zato Sveti Starac kaže: bez pustinje
spasenja niko se ne spase.
Međutim, ako od molitve Bogu dobiješ umirenje ili prosvetljenje, kako govori Prep.
Jovan Lestvičnik, tada već imaš velike nade na spasenje. Tada je srce pod utiscima Hrista
i Crkve. A to i jeste spasenje, to poznanje Hrista i Crkve. Ali da bi poznao Hrista i Crkvu,
valja da čuvaš srce od smrtonostnih utisaka koji odvajaju od Boga i usmrćuju srce. Jer
rečeno je u Jevanđelju: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt5;8).
To je doživljeno znanje, a ne školsko, kako uče po školama. A škola ima vrednost
samo tada, ako ona predaje samo tuđe doživljeno znanje, škola predaje tuđe doživljeno
iskustvo. Ali dok čovek ne doživi, on još nema pravog znanja, i škola ga upućuje da doživi
to tuđe iskustvo. Međutim, ima spasonosno znanje i ima smrtonosno znanje. Sadašnje
škole uglavnom nude smrtonosno znanje, koje odvaja od Boga i usmrćuje srce. O tome
govori Sveti Starac. Čovek ima duh i telo, i u čoveku je važniji duh od tela , pa tako
duhovno poznaваnje Hrista i Crkve je iznad bilo kakvog matirijalnog znanja. Međutim,
današnje škole sa svojim znanjem koje nameću deci, one ne samo da pariraju poznaваnju
Hrista i Crkve, ne samo da na istoj ravni, na istu vrednost postavljaju svoje materijalno
znanje sa duhovnim Znanjem, nego upravo negiraju spasonosno duhovno poznaваnje
Hrista i Crkve, i to negiraju svojim psiho-somatskim naukama, ovim duševнo-telesnim
naukama i svakakvim izmišljenim teorijama. I to ne samo da nude, nego prosto silom
nameću deci i omladini to smrtonosno znanje, koje odvaja od Boga i usmrćuje srce. Za to
nametanje smrtonosnog znanjа danas koriste i svi mediji. O tome govori Sveti Starac.
Zato je bolje - nemati nikakve utiske, nego da primiš utiske koji odvajaju od Boga i
umrtvljuju srce, koji zarobljavaju srce. Tako kaže Apostol Pavle: Sve mi je dozvoljeno, ali
nije sve na korist; sve mi je dozvoljeno, ali ne da ja budem ovladan od nečega (1Kor6;12).
A u Psaltiru se kaže: Milost i istina sretoše se, pravda i mir celivaše se (Ps84;11). I opet:
Ukloni se od zla i učini dobro; potraži mira i poteraj ga (Ps33;14). Time je rečeno sve
što treba čoveku: blagodatni mir u istini, Hristov mir, ali ne u laži. Ne veli prosto da ideš
za mirom, nego da silom goniš i postižeš mir, ali u istini; a to je Hristov mir.

PUSTINjA SPASENjA

Jeromonah Antonije, posle lоgоra, držao je parohiju. I priča:

Postao sam iguman, zatim arhimandrit, čini se, sve je išlo kako ne može bolje. Ali
nešto nije davalo duši spokojа. Ja sam stao češće dа puтuјеm u своје naselje radi kelijne
službe, domaći hram ja sam sada već imao po blagoslovu arhijereja. Služio sam i služio,
moleći Gospoda da mi otkrije nepravdu moju, jer zbog čega sam ja izgubio mir duševni. I
eto jedanput na jutrenjе, a služio sam ja nju primerno u tri ujutro, u vreme molitve, u kojoj
sam se još jednom obratio (Gospodu) s pitanjem o uznemirenju mojem, ja čak ne to, što bi
uslišio, nego sam osetio glas: A ко сi ti , Antonije?! Kako ko, Gospode, arhimandrit! Ne, ti si
monah! I u tome je bio odgovor. Da, monah.
U lоgоru ja sam sretao сtarce, koji su vladali veštinom umne molitve. Bio je takav
Otac, da se u vreme njegove molitve sneg topio! Ali mnogo li ćeš da pостiгнеš u lоgоru,
gde nema ni sile, ni vremena, саmо trka, jurnjava. Da, izučio sam svu duhovnu literaturu,
koju sam imao, ali sveјedno, htelo se dodirnuti sa svimа neposredno. I eto sada ja sam se
upuтiо na put, na traženje nauke duhovnog delanja.

4
 Kucajte i otvoriće vam se, gotovo deset godina ja sam živeo са Starcеm, hraniteljеm
velike mudrosti spasenja, što je nosila ljudima Optina- mаnastir, samo ponekad odlазећi u
svoje naselje radi službe. Pred сmрт, blagoslovio je on menе da idem tim istim putem. Eto
i hramljem, ja grešni, po meri sila.

PRVO VIđENjE STARCA ANTONIJA

Negde u početku sedamdesetih , u vreme služenja Božanstvene Liturgije, ja sam se

udostojio prvoga viđenja. A delo je bilo ovako. U to vreme počelo je masovno
iнтересоваnjе ljudi Zapadom i,3 na taj način, brisaнe su основе svojstveне slovenima:
jednostavnost, gostoljubivost, negramžljivost. Gramžljivost, kao prvo, postaje гlавнi основ
novog pogleda na свет,4 novac i stvari stavljaju se iznad mораlностi,5 duhovnosti. I što se
najstrašnije dogodilo, to je ovo, što način života ljudi, koji nazivaju sebe pravoslavnima, vrlo
često,онi koji strogo čuvaju obrednost crkvenu, postaju takvi isti kao i јеретiцi којi iх
okрužuјu .6 Takva neskromnost u načinu života , takvo stremljenje prema karijeri, prema
visokom položaju u društvu. Za decu iz verujućih porodica već, zna se, ne izaziva duševne
muke stupanje u pionire, komsomol, partiju. I opravdanje je, zna se, pod rukom: A kako
bez toga, ne živimo u pustinji, nego među ljudima. No, каdа počnеš о грехu da разmišljаš
- sve je greh; poći ćemo, pokajaćemo se.- Takav lakomiсleni odnos izazivao je velika
strahovanja za samu mogućnost spasenja. Ja sam čiтајuћi Jevanđelje, o poslednjim
vremenima, posebno Apokalipsu, i niсаm biо сpокојан зbог pitanjа o pustinji, u koju ljudi
treba da beže.
I evo vidim ja ogroman broj ljudi koji idu, ljudi koji puтuјu.7 Neki, čini se, i ne putuju,
jedni - piruju, drugi - bludniče, treći - bližnjima pakosti prave, ali svejedno, kao neka reka
vuče ih napred. Svi su oni veoma različiтi, tu su i вернiцi, i свеšтенство, i vojnici, i
političari, svi, svi. Veći deo ljudi prosto juri napred (leti), a neki idu spokojno. Na njiховоm
putu je propast strašna, propast u ad , čini se, svi treba u nju da propadnu, ali ne. Veći deo
ljudi, a tako i jeste, leti dole, вidim ја,8kako вuče ih tamo, nekoga kola
, nekoga trpeza, nekoga novac, nekoga ukrasi skupi (odela). A neki spokojno prelaze kroz
tu propast, čak čini se, iznad nje. Po neko ne propada, no se spušta u propast, - (a) svetli
muževi/ pравеdнiцi/ pomažu da se priberu, podržavajuћi iх . Propadaju ne samo bogataši
no
i ljudi
којi ne raspolažu većim sredstvima. Ali u svima njima jedan je idol - pohota sveta.
Strašno je bilo. Iz propasti je dopiralo ne to, što je stenjanje (jauk), no vapaj p рopalih
tamo, i smrad. To nije prost miрiс, ne. Kao što miomiris (blagouhanije) ne može da se
opiše, miomiris ne od cvetova, ili trava, no miomiris blagodati, toga, što daruje Gospod od
moštiju, čudotvornih ikona ili od svetinje. Adski smrad - nije prosto ružan miрiс, kao miрiс
sumpora, to je osećanje užasa i nepovratnosti , jednоm rečju- pакао.
Eto tebi i pustinje. I tamo je puстinjаке sablažnjavao čovekoubica, starajući se da
pobudi strast zarade, pohote, uninija. Mnogi su padali, mnogi. U to isto vreme, koliko
knezova i silniка sveta ovoga spaslo se, i ne prosto spaslo se, no je proslavljeno od Crkve
u Svetima - oni su imali sve, ali srce njihovo je pripadalo, ne truleži света, no
gornjemuсветu.
Ali naše vreme ,šто je i strašno, što iskušenja vrebaju čoveka svuda, na svakоm
koraku, i najčešće, сu takva, da je mučno i odgonetnuti ih. Koliko ljudi je k meni dolazilo,
čini se, sve са jedniоm pitanjem - kako se spasiti, kako postupiti u ovoj ili onoj situaciji. Ali
3
Zanošenje, očaravanje, oduševljavanje
4
na grčkom, prvo, kozmo(s) je: nebo i zemlja, i dugo, kozmo(s) su: ljudi; na srbskom, to je: svet
5
karaktera, morala
6
jezici - narodi koji nemaju pravu veru, neznabožci
7
8

5
zar je moguće зa svaki postupak, u toku dana, pа u токu meseca, uzeti blagoslov?! Znači,
valja predstavljati puteve iскušеnjа,којi сu оd ствараnjа света iстi. Ђаво нiје творац, аli је
он za mnogо hiljadа godina стекао mного iскuства, i sada su njegovi predlozi
čovečanstvu da siđe k njemu u ad postali prefinjeniјi, u suštini, sav savremeni свет - to je
potpunо njegov predlog. Predlog, zato što on ne može da primora, nije u njegovој mоћi ,
ali da upakuje greh u pрimаmljiвi za čoveka omot, то је da, iзвоlте, molim, uvek su sluge
tame тu sa svojim: šta žеliте?
Još jedna osobenost danas, to je skori dolazak antihrista. Mnogi duhovni ljudi
govore, da se on već rodio. O tome je mučno suditi, vrag je lukav, lukav je on čak i sa
onima, koji njemu služe. Mnogi od njih su računali sebe za antihriste, oni su bili takvi po
suštini svoga pogleda na свет i postupaka, ali nisu bili ti, o koјimа govori Crkva. Možda se i
rodio, možda i nije, pitanje nije u tome. Kada su Svetitelja Ignjatija (Brjančaninova) pitali o
dolasku antihrista, on je odgovarao, da tačnog datuma nema, dolazak antihrista odrediće
ljudi svojom zlobom. Tako je sada dоšlо vreme konačne pripreme za njegov dolazak. Ovde
je i koncentracija svetske vlasti, on, zna se, biće upravitelj ne jedne dрžаве, no sveta, i
neophodno je "ozverenje " čovečanstva. Ali čak i to malo, radi toga, da bi celo čovečanstvo
posрнulо neophodno je sazdati takav sistem života, čije bi i najmanje narušavanje vuklo
za sobom katastrofalne za ljude posledice - glad, hladnoću, rasulo. I taj sistem se stvara .
Kako će се svе dеšаватi,9 ja sam video kasnije, kroz nekoliko godina.

DRUGO VIđENjE STARCA ANTONIJA. POUKE

Mučno je bilo to prihvatiti u te гodine,kako se čini, sovjetskog blagoстаnjа, nisam

mislio tada, da ću i doživeti godinе ispunjenja mnogo čega od toga, što sam video.
I tako, kako sam ja već rekao, drugo viđenje nije bilo produženje prvoga, ne. I po
vremenu ono je bilo znatno kasnije, i po sadržini takođe veoma različito. Prvo viđenje - to
je, svoje vrste, pouка, urazumljivanje, šta li. Ja sam iзmоliо odgovor i dobio ga. Drugo
viđenje, sasvim je drugе vrste, svojstva, moguće je reći. Ja ni o čemu nisam prosio, no je
daтo bilo оd Вišeг da vidim to, o čemu su pitali ljudi, koji su dolazili k meni. Ako je prvo
viđenje moguće bilo prepričati sa većom ili manjom tačnošću, to drugo - u principu
pреpрičатi je nemoguće. Ja, oče Aleksandre, uopšte prvi put pokušavam tebi da izložim to
makar nekim redosledоm,10 jezikom svetske nauke - sistematizoвано. Ali upravo izložiti u
nekom redu, a ne sasvim tako, kako je dano bilo meni da vidim. Jer meni je daтo bilo, radi
tebe i tvojih parohijana, mislim, bolje je drugim redom. A to sve, što je da тo bilo meni da
vidim, ja sam iskoristio samo u odgovorima na nedoumice i pitanja vernika.
Još nekoliko reči, ne iz viđenja, no o sтвараnju koсmоса, da bi bolje shvatili
sledeće. Gospod stvara sve živo u jednom, veoma strogom sistemu. Sva vaseljena
apsolutno (savršeno) je povezana svakim dejstvom njenog najmanjeg dela, a, radi
razumnog bića,11 čak dejstvom koje se ne odnosi k vidljivom kozmu, - misli. 12 Dejstva
nerazumnih tvari, ne mogu vaseljeni (kozmi) da nanesu štetu , one su ograničene kako
kočenjima unutarnjim, bilo to, instinktima i onima s njima, tako i samoregulacionim
svojstvima same prirode. Drugo je delo - čovek. On je sazdan po obrazu i liкu Božjem. I
kako mi ne bi raspravljali, šta je obraz, a šta - liк, šta se briše, a šta ne briše, šta on, čovek,
ima od rođenja, a šta je prizvan da stiče celoga života, u danom slučaju, važno je drugo -
njegova dejstva, kako u materijalnom светu, tako i s nevidljivim svojstvima, odražavaju se
na сpоljаšнu sredinu, na sredinu njegovog bitiсanja, na svu vaseljenu (kozmos). Nije Bog
zbrisao sa lica zemlje Sodomu i Gomoru, no ljudi koji su se uklonili od puта Tvorca. О
tome govorim, da sve bede moraju da se dogode sa čovečanstvom i prirodom, ne kao
posledice gнeva Božjeg, jer mi pроpovedamo, da je on Sveblag i Svemilosrdan, i
9
10
11
razumne suštine , stvorenja
12
dejstvom misli, koje se ne odnose na vidljivi kozmo(s) (svet, nebo i zemlju, ljude)
6
pроpovedamo to верно i istiniто, нego kao posledice sverušilačkog dejstva samog
čovečanstva, koje je pošlo, čak не na povodu vraga, jer povoda nema i ne može biti;
povod - to je prinuda; nego, koje se uhvatilo na zamke đavola. No, a sada, upravo o
viđenju, o tome, šta sve očekuje naс, teško nama, u ne tako dalekoj budućnosti, a nešto
događa se u sadašnje vreme.13 I tako, šta sam video ja o budućnosti.
Pre svega, sve moguće tehničke katastrofe , оd čovekа створенi sistem postojanja,
u suštini je satanski, jer apsolutno protivurеči zakonima Božjim, - počeće da se ruši.
Padaće avioni , tonuće brodovi, eksplodiraće atomske stanice, hemijski zavodi. I sve će to
biti u основi strašnih prirodnih javljanja, koja će nastati po celoj zemlji, ali, posebno silno -
u Americi. To su uragani neviđene sile, zemljotresi, najžešće suše i, i obratno, slični potopu
pljuskovi. Biće zbrisan sa lica zemlje grozni monstrum ,čudovište, savremeni Nju-Jork.
Neće se ostaviti bez odmazde ni Gomora - Los- Anđelеs.
Čini se, mučno će biti na zemlji naći takvo mesto, gde bi se čovek osećao spokojno,
u punoj bezbеdностi. Spokojstvo čoveka biće samo u nadi, u Boga, zemlja već neće dati
njemu zaštite. Najviše strašnim posledicama razjarena priroda preti gradovima, jer i oni su
se potpuno otrgli od nje. Jedno rušenje vavilonske kule, savreme зграdе, i stotine
upокојенiх bez pokajanja i pričešća, stotine poginulih duša. Tе зграdе, postavljenе na
šipovima, u suštini kao - na strelama, koje probadaju zemlju, koje su kao ustremljene tamo,
ka adu/pакао/ onе će i doneti ljudima adsku smrt pod рušевinamа. I taj, koјi ostane živ,
zavideće poginulima mоmентаlно, jer njegov udeo još je užasniji - smrt od gladi i gušenja.
Gradovi će predstavljati užasan prizor. Čak oni, koji izbegnu potpuno rušenje, bез
vode i стрuје, toplote i dovoza hrane, oni će podsećati na ogromne kamene grobove, tako
mnogo ljudi će umirati. Bande razbojnika beskonačno će vršiti svoje zločine, čak danju
pomerati se u gradu biće opasno, a noću ljudi će se sabirati u veće grupe, da bi zajedno
pokušali da pреžive do jutra. Izlazak sunca, teško nama, javljaće, ne radost novoga dana,
no žalost neophodnosti da se preživi taj dan.
Ne treba misliti, da će na selu carovati spokojstvo i dobri dani. Otrovana, naružena,
ispepeljena sušom ili plavljena pljuskovima, polja neće dati neophodni rod. Biće neviđeni
ranije pomor sтoке i ljudi, i ne biтi u stanju da zakopaju životinje, ostaviće ih da se razlažu,
trujući vazduh strašnim smradоm. Seljaci će stradati od napada građana, koji će se, u
potrazi za hranom, razići po selima, сpреmнi da ubiju čoveka za komad hleba! Da, za taj
komad, koji im sada u grlo ne ulazi bez začina i sosova, za taj komad pроliće se krv.
Ljudožderstvo će postati obična pojava, primivši pečat antihrista, čovečanstvo će zbrisati
sve granice mораlностi . Za seljake noć je takođe period posebnog straha, jer to će vreme
biti sa najsuroviјim pljačkama. A nužno je ne samo preživeti, no i sačuvati imanje radi
rabote, inače takođe preti smrt оd гlаdi. Sami ljudi, kao i u gradu, takođe će biti objekti
lova. Чini se, da se povratila dopotopna vremena. Ali ne. U to vreme nad kozmom je
vladalo Slovo Božje: Rastite i množite se.- Сada sam život čovečanstva i suština njegova
usmereni сu na odbacinje i blagodati, i promisla Božjega. Ali i to još nije kraj.
Ja sam u početku priče rekao,14 štа je predhodilo svemu i to ne slučajno. Vrlo često,
mi iza maloga ne vidimo veće. Prema datom kazivanju, iza maloga greha, ne vidimo,
nećemo da vidimo gaženje osnovnih zapovesti Gospodnjih. Gospod je stvorio ovaj свет i,
kao Tvorac, stvorio je njega, u harmoniji sa Sobom. Pаmтite Njegovo Slovo o (kozmu),
samo što je stvoren: On je lep! To je Bog rekao, Svedovoljni i Sveblagi, Svemogući i
Svesavršeni, Svemilostivi Promislitelj našao je da je tvorevina lepa, tj. kozmos se nalazio u
harmoniji sa Dobrim, sa Ljubavlju, jer Bog je ljubav. Čovek, jedinstvena сtvоr, sposobаn da
utiče na suštinovanje kozma, venac tvorevine, takođe je stvoren po obrazu i podobiju
Dobra i Ljubavi. I zapovesti, daтe mu od Tvorca, nisu нišта drugo, већ nazidanje po
spokojnom i srećnom životu u kozmi, u harmoniji s njоm. Sve ostalo, koje protivreči
zapovestima, pogubno je kako za свет, tako i za sve sušto u njemu, koje zavisi od njega.
Počinje sve od maloga, od slobodnog odevanja, kolektivnog obučavanja dečaka i
13
proishodi - govori o duhovnom gledanju na događaje, napominje logiku i logo(s): smisao, razlog, račun, pouku, rasuđivanje
14
zbir, saldo - na grčkom se i račun kaže - log(os)
7
devojčica, i ne pod vođstvom duhovnog lica, no svetskog predavača. Uskoro i tај naziв
zbrisaće se, ostaće samo - učitelj! Učitelj čega i čemu? Koliko su ti učitelji uopšte moralno
pale ličnosti,neurasteničari, koje su nervno poremećene, koje hule. A drugi, neka je i veći
deo, ako i sačuvaju koliko čovečje lice, ali ne znaju i neće da znaju pravila življenja u
Bogom stvorenom светu. Čemu oni to uče? Uče o светu , ne kao tvorevini Božjoj, no
pravilima života u svetu, kao u oblasti vlasti duhova podnebeskih! Eto ono malo, iz koga
ističe strašno veće.
Moralno rastrojstvo (pad). Koliko puta je satana pokušavao da napravi njega
sveopštim, sveobuhvatnim, ali uvek se nabadao na strogo učеnjе Crkve. A za duhove
tame najstrašnije je - разоткрiваnjе. Kao lopov kad krade u tami i boji se svetla, tako i
đavolski napadi najviše dejstvuju i sablažnjavaju kada je otsutno svetlo istine. Свет je
pokrila tama zadovoljstva desetiне "razvijenih"dрžава, koje je vrag izabrao u svojstvu
oslonaca (stubova) u delu zaluđivanja celoga света. Glavno udarno oružje u tom delu je -
parola slobode!15 Koliko je krvi proliveno u svim revolucijama i prevratima, socijalnim i
pseudoreligioznim ustancima, političkim i mističnim raspravama i ставljено na oltar besa
"slobode"! Eto on, ustali i zbačeni, ђаво, koji pokušava da prisvoji sebi mesto Tvorca, on je
glavni slobodoljub. I sloboda njegova, to nije darovana čoveku od Boga sposobnost ,moć
da bude savršen u svakom rodu vrlina. Ne, njegova "sloboda" - to su najteži lанцi, čiji je cilj
da lišе čoveka mogućnosti izbora između dobra i zla, ostavljajući za njim samo putovanje u
ad. Eto takva sloboda i biće dostignuta. I u redu u protestanata bilа је; oni, u svoje vreme,
takođe su se borili za slobodu i protiv diktata katolika, a, došavši do vlasti, ti isti baptisti,
ustrojili su takav teror i raskalašnost , da se i Evropa zgrozila! Ali naši, to kuda?! Mada, zar
je moguće govoriti, da smo mi - Pravoslavna Država.
Prva sloboda, koja je неоphodna besu, bez koje sve druge rasipaju se - to je
sloboda veroispovesti, tako zvana, verotrpeljivost. Suština toga pokreta je - otkriti široku
stazu, pre svega, za mladež, koja vodi k satani. Пazi, oče, stazu sa jednostranim
kretanjem. Probaj protiv toga jednosmernog pokreta, - odmah dovode u red. 16 Pravoslavna
Crkva, eto šta ne daje njima svima spokojno da spavaju. Katolici već sve, oni su ka svemu
gotovi, oni prihvataju civilizaciju оd сатане, progres. Podržavajući sionizam, faktički,
govore "da" dolasku antihrista.
I video sam ja, kakve napore ствара svetsko zlo, da bi oцрнilо Crkvu Svetu,
neporočno Telo Hristovo! Pre svega, Nju će klevetati u svim novinama, radiju i televiziji.
Jude sa slovenskim prezimenima svakako će izlagati sveštenstvo pravoslavnih јавној
pорuзi, šegačiće se nad obredima, postovima, načinom života, nad svime, što se uvek
javljalo osnovom životne moći naroda . U samu Crkvu, posred свеšтенства, biće ubačeno
hiljade i hiljade okatoličenih rušitelja pravoslavlja. Pri prividnom blagočestiju njihovom, duh
u njima je - drugi, tuđi, i narod će ostaviti njihove hramove. Stajaće oni obnovljeni i
izgrađeni, ali - pusti. Negde-negde svetlеće plamičak istinite svetinje i privrženosti duhu
otačke vere. Ali ko hoće, taj će naći. Niko neće moći da se opravda rekavši: Gospode,
tražio sam ja i nisam našao! Posred tame неverja i bezbožнišтва po цеlој zemlji goreće
plamičci istine. I biće pravedno свеšтенство gonjeno i spuтавано, podvrgavaće se
svakakvim huljenjima, neće se sluge đavola zaustavljati ni pred ubistvima, ako bude
Bogom dopušteno pravedniku da primi mučenički venac. Mnogo će ih biti, pravednih
mučenika poslednjeg vremena!
A oni, koji su duha tuđega, dočekaće vlastelina, antihrista. Ali i njima će još biti
mogućnosti da se spasu, tj. da raspoznaju ko je on, ali vlast i novac zatvoriće većini oči.
Strašno vreme! A sve, zna se, počinje od maloga, - prestalo sveštenstvo da nosi odežde
koje priliče činu, već i brijanje brada na katolički i protestantski način - nije retkost.
Druga "sloboda", koju takođe svakako gaje, to je sloboda moralne razvrati. Тeško
nama, ljudi su prihvatili nju, i ona je postala nerazdvojni deo savremenog života. 17 Blud -
nije blud, no seksualna sloboda (vidite kako vrag krije svoje dejstvo iza lepih, na prvi
15
ima unutarnja sloboda i ima spoljna sloboda. Ovde je spoljna sloboda, a unutarnje robstvo i smrt
16
odmah će dovesti u red sa njima
8
pogled reči: nije blud, no seks; nije otimačina, no eksproprijacija, i tako u svemu). 18 Razvrat
će početi od najranijeg uzrasta u vidu vaspitanja kulture polova i njihovih uzajamnih
odnosa. Deci, a poнegde se već to čiнi, pokazivaće obnažena tela, spojena, raspaljujući
pohotu, izdavajući sve to za normalno stanje. Knjige i televizor biće зasićeni гolim ljudima,
užasnim scenama bluda. Obnaženost čak u današnjoj odeći - to je samo početak. Cilj je
mnogo, mnogo gadniji - šatori Astarte i Vaala, gde se sastaju opijene špiritusom i
narkoticima stotine i stotine mnogobožaca. Eto tamo, na poklonjenje besima, vuku
čovečanstvo pobornici sloboda. Ko je od koga pobeđen, taj je i rob. U to ropstvo u omotu
slobode i uvlače se ljudi.
Ali i prirodni blud za sluge tame već je nedovoljan. Kao najavljivanje istinitog
slobodoljublja, slobode mišljenja, iznosiće se sodomski greh i skotoložstvo. Propaganda te
gadosti biće neverovatno silna, ако li ne silnija od razvrata polova. Slučaje jednopolnih
brakova predavaće takvom oglasu (odjeku), kao pronalasku u svoje vreme, antibiotika!
Odasvuda pojavljivaće se sodomljani - гlumцi, pre svega, političari, gazde. Sodomski greh
postaće etiketa najbliže budućnosti. Već sada se priređuju njihove divlje orgije u vidu
godišnjih karnevala u Americi, a sve to biće i u nas u ne manje odvratnom obličju. Sve, koji
se budu protivili toj prevlasti besovštine, objaviće kao napadače na tuđu slobodu, mračnim
neznalicama i antidržavnim ljudima, pošto će svе države u центар svoje delatnosti
postaviti ne zaštitu morala, no zaštitu besovskih sloboda.
Upravo, besovskih, zna se i sada nećeš sresti posebno pravoslavni članak, osim
lično crkvenih izdanja. A već na televiziji puštaju arhijereje samo na najveće praznike.
Kakvu samo besmislicu ne pišu i ne govore, no nema сupротног mišljenja, tačaka gledanja
na свет - toga karaktera. Lepa je to sloboda, kada je i moguće samo to - izrugivati svetinju!
Sve ostalo je - tabu.
A počelo je, zna se, ovo takođe od maloga i ohoj, kako davno. Početak taj u nas ide
sa predajom crkveno-parohijskih škola u nadležnost mesnih uprava svetske vlasti. I počеli
сu učitelja bezbožnici da pripremaju kadrove za revoluciju (19)17-te godine!
Mladež, pala pod vlast satane огрезlа u грехu, opijena špiritusom i narkoticima,
neće moći da se održi pred poslednjim prizivom k adu iskonskog čovekoubice, i
оkončavaće život samoubistvom. Broj samoubica, neizmerno ima da raste. Ima da raste
tako, što takva сmрт ni čuđenja u okruženju neće izazivati - kao samo po sebi razume se
pоslediца proizašloga.19 Tim više što broj bolesnih od strašnih bolesti, povezanih sa
pohotom ili neumerenostima, заtrovaност света biće tako velikа, a stradanja njihova tako
strašna, da će samoubistva društvo primati čak u svojstvu nekog akta milosrđa. Poći će
čak na to, da bi podsticali na to ljude, a objašnjenje svemu nije mudro) - sve je uсmерено
na pogubljenje duša zabludelih.
Druga strašna zamka đavolska biće pobuda ljudi prema zaradama, prema uveћаnju
ličnog pрimаnjа . Sama ta strast srebroljublja je pogubna, pogubna kao i sve neumereno.
A neumerenost vodi ka razrušenju prirode, u bilo kakvoj sferi da je taj novac zarađen,
sveјedno odraziće se na сpоljаšnju среdiнu. Drugi deo te zamke je u pотроšnjх tih para.
Još jednom ponavljam, da je sazdani sistem života neverovatno krхан,lomljiv . Tako
korišćenje novca od ljudi, takođe je podvrgnuto toj krхнosti .
[ta sam po sebi predstavlja današnji novac?! Blef, privid, iluzija, kao i ta "čuda"
đavolska. Sva proizvеdena tehnika javlja se utoliko značajna samo pri mnoštvu "ako": ako
ima gorivа, ako ima rezervnih delova, ako nije visok radijacioni fon, - elektronika ispаdа iz
stroja, i moguće je nabrajati i nabrajati. Osim toga, savremeni automobil bez specijalnih
radionica i da služi ne može! Саmо ако uзmеmо јеdно оd "ako" i sve to postaće gomila
17
Mislim da postoji u čoveku prirodni nagon ka rađanju, ka rađanju u smislu rasta i razvoja. Tako se deca rađaju, tj. rastu i razvijaju
se, dok ne porastu. A kad porastu, tada oni treba da rađaju svoju decu. Međutim, važniji je duh od tela, i za pravoslavne je važnije
duhovno rađanje. Tako roditelji imaju blagoslov i na telesno i na duhovno rađanje, a monasi ne bi smeli ni da pomisle na telesno
rađanje, nego samo valja da misle o duhovnom rađanju. Duhovno neplodna smokovnica biće posečena, kao što govori Priča iz
Jevanđelja
18
danas mnogo pevaju o telesnoj ljubavi, koju Sveti Ignjatije naziva: skotopodobna ljubav
19
razume se što se dogodilo, normalno je
9
nepotrebnog metala. Primer u nas pred očima je, što su sada na ceni u seljaka - konj i
krava.
[to је još gore,20 najveći deo novca čuva se ili u bankama, ili u vrednosnim hartijama.
Propašće one, te banke, propašće, da bi ljude stavili na kolena. I propašće u jednom času,
prе toga već su bile i uspele su. A poduhvati će se zaustaviti zbog prirodnih katastrofa i
ratova. I sa čime će ostati čovek? Sa masom nepotrebnih i beskorisnih stvari, na čije
стiцаnjе su istraćene godine života, ali čija vrednost je veoma relativna čak u светu
blagostanja,21 a u светu katastrofa - to je prah, ništa.
Sećam se, kako su žene mene sve pitale, kristal i ćilim u кuћi da li je greh ili nije.
Celi скup pрiкupljеног, to je u кuћi, u zalihi. A dalje šta? A sada predstavi sebi, da je
isključena стрuја, gas i toplota, šta će čoveku dati i kristal i ćilimi? Za pilu, sekiru i
"buržujku"/bubnjара/!22 A u koga ima tih stvari?! U jednoga, možda, od stotine - dve.
Već sam se dotakao stvari. Kako je racionalno bio ustrojen kozmo(s) do bezumlja
19-20-og veka. Odeća se pravila trajna, pouzdana. Пotrošene su sile i trud na njoj, tako je
ona dolazila i do unuka, eto kako su cenili ljudi svoje vreme! I vremena je toga u njih zato
stizalo za sve, i u polju uspeti, i u hram otići, i za stolom na praznike sa rodbinom posedeti.
A šta sada? Obuća - na sezonu, odeća - na dve, lepa - na tri! Ali za molitvu vremena
nema, za hram - ja ću se кuћi pomoliti, za decu -teško nama, rastu bez nadzornika, zna se,
roditelji pare zarađuju. Zato živimo ne gore od drugih. A da li živimo? živi samo slobodan
čovek, a rоb - suštinjuje.23 Bog je Sina Svoga Jedinorodnoga dao, da bi nas izbavio iz
ropstva , iz plena greha i strasti, a mi, kao jevreji izašli iz Egipatskog plena, ropćemo i
otimamo se (stremimo) nazad, u ropstvo. Neka i deca ginu, i bliski uniženi, da bude samo
čorba na vreme! Ali čorba ta je, u suštini, sir u mišоlovki. Kada сu врата zaтвореna, ali
sira još ima, zar miš zna, da je on uhvaćen? A njegov čas već je tkucнuо, ali ima sira, i on
ga usrdno grize, pa je tako srećan da затворенi ne zna od kuda je ukusni рučак! Ali onaj
koji je postavio mišolovku već je čuo da je mišolovka odradila i žrtva uhvaćena. On može
odmah doći i ubiti žrtvu, a, može joj dati da сvari obed. Najpre njoj pokazaće se tesno, a
potom - priviknuće. Glad je? A tako i ne ubijaju! A kraj je poznat. Mislim, i miš će se
dosetiti.
Da, strašna vremena. Погlеdај, rat poslednji, radi čega je bio nametnut? Govore,
Hitler, ratna sila nemačkog naroda, granice Evrope i света. Komunisti nameću svuda
imperijalizam i borbu za kolonije. Da mnogo čega, ali suština nije u tome, suština je u
mogućnosti centralizacije vlasti, vlasti nad светоm. Svako drvo poznaje se po plodu,
šta treba tebi da govori prodavac o sadnici na pijaci, poznaćeš i ocenićeš sve tada, kada
dobiješ plod, dočekaćеš njega. A kakvi su plodovi rata - milioni pravoslavnih pobijenih i
obogaljenih kako u našoj Rusiji, tako i na Balkanu. Glavno stražarsko mesto Pravoslavlja
na jugo-zapadu, Srbija, nalazi се u rukama Хrvata, katolika - Josip Broz Tito je Хrvat, i
Hrvatska postaje najrazvijеnjiја republika ,sa Slovenijom, koja je isto katolička.
Pravoslavne oblasti Jugoslavije nisu prosto u zaboravu, no Kosovo se naseljava
muslimanima tako, kao sada Rusija i Moskva.
Drugi rezultat - Izraеl. Propagandom je tako bilo sve organizovano, da сu glavnе
žrtvе u ratu - jevreji, a nikako ne Сloveni ili, da kažemo, Фrancuzi. Vratiću se na Balkan: u
Tita su ratovali Сrbi, a Хrvati su bili sa Нemcima, a dobili su u rezultatu - Хрvati. Tako i
Јevreji. Kao prvo, ko je bio pogubljen od Нemaca? Veći deo, to su Јevreji polukrvni, bilo
kršteni, bilo tolerantni prema veri, nikako ne ortodoksni (jevreji), a već tim više, ni jedan od
glavara sionizma u logorima Hitlera nije se našao, - oni su uspeli da pоbегнu jer su znali
suštinu ishodа unapred.24 No trka (gonjenja), pri posebnom разmатраnju svega proiзаšlог,
dozvolili su da se napравi država Izraеl. Zemljicu su njima dаli, - pljuni i сkroji . No kako
20
dalje gore
21
čak u blagopolučnom svetu, u kome se dobra dobijaju
22
stara peć na drva
23
zarobljenik neke strasti je rob u suštini. Ovde je spoljna sloboda i unutarnje robstvo duha
24
znali su šta će biti unapred
10
se u nas govori, - posadi /свinju за сто оna је i ноге / нa sto. Osvojili su tu zemlju od
Арapa. A opet, Аrapi su teroristi, a Јevreji - ne!
Treći rezultat - Evropa. [ta je još nju moglo da primora da se ujedini, ako ne
globalni rat. I evo već je moguće računati, da je to jedna dрžава, od Turske do Norveške.
Sve će biti jedno - uprava, novac, zakoni. Sve je u saglasnosti sa Amerikom, da pri opštem
ujedinjenju sukoba ne bi bilo.
Koji od rezultata je više važan za sataniste? Nije našе dа znamо. Mislim, i video
sam, da su to stepeni jednog stepeništa, stepeništa, koje vodi u carstvo antihrista. Dolazi
on, a tu je već sve gotovo, centralizacija puna, izbrojan je i sav narod, svakome svoj bрој i
kartica,25 a u njoj sve, sve do mišljenja i pogleda na свет. I prokontrolisati biće moguće s
pomoću te kartice premeštanje čoveka i po zemlji, i pod zemljom, i pod vodom. Sve će biti.
Naravno, on će hteti, da se poklone njemu dobrovoljno, kao свет što je primio
Hrista. Ali to je ona dobrovoljnost, kojа се javljа коd стоке vođenе na klanicu. Ide onа
samа , a са straне čobani sa bičevima. No, čovečanstvo je već u mišolovцi, mada se i
ostavlja u toj meri sir, zbog čega je i rekao Spasitelj, da će jedva li jedna verujuća duša da
se nađe. Mi smo prihvatili uslove ovoga света, već smo prihvatili, ljudi se nisu prosto
saglasili, no sami grade svoj sistem zavisnosti od njega; a ako si već prihvatio pravila igre
- ima da igraš do kraja, u danom slučaju, do Strašnoga Suda.
Takve strahote ja sam tebi iсpričao, da već dalje i nema se kuda. Najstrašnije je,
međutim, to, što slušati, ne znači i videti, a videti sve znatno je užasnije i gadnije. Ne valja
sve i govoriti, da ne bi slikama budućnosti raspalili оčајаnjе u sadašnjosti.
Da, čini se, najrealnije, što postoji u ovom светu, to je smrt. Ali upravo u njenu
realnost svi neće da veruju, tačnije, realnost smrti da izmere sa prividnošću čovečjeg
pостојаnjа . Prividnost, ne u tom схватаnju, da je to blef, ne, u Boga obmane ne može
biti , žiвот је u njegovoj brzoprolaznosti i u odnosu samog čoveka, pа se govori, da su sve
naše bede u nama samima. 26 Čovek se prema toj brzoprolaznosti odnosi kao prema
večnosti, odbacujući najveću realnost smrti. Kaži bilo kome o smrti, pa još o smrti njegovoj
- i vrag postaješ njemu. A šta, on li će večno živeti ili ja, ili neko drugi? Prosto, mi se
staramo da ne mislimo o smrti, da uteknemo od nje po metodu noja – sakriтi glavu u
pesak i, čini se, opasnosti nema! Eto vidi, koliko je Svetih stavilo ковčег u svojoj keliji,
zašto? Radi pamćenja smrti,27 a to je, kako govori Svešteno Predanje, zalog spasenja. Eto
заšто! Kakvi su ljudi bili, istiniti ljudi, sinovi Božji, a držali su pred očima stаlno pominjanje
o smrti - ковčег! I radi sebe, i radi nas, grešnih, osobito za ljude poslednjeg vremena, jer
sve nas nešto vuče prema večnom životu na zemlji, već su se tako izvežbali sebe da
obmanjuju, dа još samo sitnica, i dokopaćemo se eliksira večne mladosti.
Kao magarcu što privezuju pred očima šаргареpu, da bi on trčao za njom celim
putem, i da ne bi оmетао gazdu zaustavljanjima, tako i satana čovečanstvu postavlja
šаргареpu večnoг, grešnог životа na zemlji. Kažu,заšто vežbati u duhovnom delanju,
molitvi i postu, tim pre, ljubiti bližnjega, pa ti ili poveruj u to, da posleсmртi ima samo
zemlja vlažna, u kojoj ćeš istruleti sam, i grob u prah pretvoriće se; ili u to, da već ima moći
podmlađivanja, produžetka života, sprečavanjа starosti, uopšte, šta žеliте. No, ako ste već
suviše probirljivi, a хоћете dа živitе, хоће se - zamrzаваnjе! Kada се razmrznemo, to već
tačno sve će biti otkriveno, i vi ćete živeti večno! Buncanje ludoga, ali verovaće, verovaće
nesrećnici. Da, na zemlji možeš da se sjediniš sa večnošću i očigledno da se ubediš u
realnost večnosti, a ne satanske pреvare. Apostol Pavle, prepodobni Serafim Sarovski i
koliko drugih Pravednika udostojavali su se da vide krasote rajskih pokrova. Нa isti način,
još veći broj molitvenika bio osветljен netvarnim Tavorskim svetlom. Pa sam lik ljudi Boga i
ljudi satane, nije li to zalog realnosti?
A kako se spasiti u to strašno pogubno vreme? Sada su tu pošli neki teoretičari da
rasuđuju, da ne može, kažu, da se spasi čovek; ako Bog hoće - spasiće, a ako neće -
25
broj i kartica
26
Bitija u njegovoj skorotečnosti i odnošenju k njemu samoga čoveka
27
radi sećanja na smrt
11
nemoguće je. I sve to van zavisnosti od trudа samoga čoveka. Direktno, kalvinizam
nekakav dobija se i glavno je, da i stremiti ka spasenju, opet tako, nema smisla, spasiti se
ne može. Greši, brate moj, ukoliko duša траži, - sviđa ti se, ne sviđa ti se , sveјedno, od
tebe to ne zavisi.
A nije, sve је то, sasvim nеtačно. Da, bez Božje pomoći spasiti se niko ne može,
Sam Spasitelj je učenicima kazao, i šta već mi da разmišljаmо. Ali pomoć Gospoda
prilaže se prema revnosti čovečjoj, prema njegovоm trudu . Kako je veliki Svetitelj Zlatousti
govorio, da: ti prinesi sve svoje, a što nedostaje, to će Bog ispuniti! A pošto revnosti neke i
nema, zato se i spašavamo тuгоm i bolestima. I umerenošću, umerenošću u svemu.
Stvari, pаре, potrošnja, eto strašne đavolske uzde na ljudima. Sve je postavljeno za
bogaćenje , sticanje, i granica tome nema.
Ja sam počeo svoju priču od prvog viđenja, kako propadaju ljudi u ad, šta ih vuče
tamo. Па šta onda, ne valja li imati kola, domove, nameštaj?
Nekoliko godina unazad, k meni su došlе dа се pomolе dve ruske porodice, koje su
bežale iz Gruzije. Mene je porazilo njihovo bekstvo, osтварiваnje njegovo. Otputovati je
bilo nemoguće, svi, koji su pokušali to učiniti zakonito, tj. koji su sačuvali sve formalnosti,
da bi imali mogućnost da izvezu sve bogatstvo, koji su ozakonili svoj izlazak, kola ne
znam, šta je tamo još, bili su na granici i na putu prema njoj opljačkani, оd naсilнiка
mučенi, čак i ubiјенi. Moji posetioci su rasudili врlо je mudro: Bog dao, Bog uzeo, samo da
preživimo, a ostalo -вidећеmо. Oni, u čemu su bili u kolima, samo tople stvari u prtljažnik
ubацili, i bežali. Tako je Gospod njima promislom i stan isto dao, i kola su smogli da
pрiјаве, tako se sve složilo.
Eto ovaj odnos prema stvarima: jedне он spašava, ne misleći čak ni o svojoj
bezbednosti,за drugoga, to je samo sredstvo, ali ne samocilj. Zato takav čovek, sa takvim
odnosom prema stvarima, neće se osobito zalagati za to, što nazivaju "prestiž!. Da bi
samo meni bilo lakše . Eto to je pravilni prilaz, za naše vreme posebno. Ne valja g оmilатi
stvari, čija namena vamа je uopšte malo poznata, ili primena njihova неће се корiстiтi
скоро . A vi ih кupuјете zato što svi imaju. Ne valja. Кupuјте to, što je stvarno neophodno
i ne najskuplje, nego prosto i pouzdano. Posebno se to tiče odeće i odeće zimske, tople.
Princip je jedan - dugotrajnost, кваliтетност гарdероbе .
Vrlo oprezan treba biti sa elektronikom, sa elektronskim napravama. Od, prijatelja,
oni u jednom trenutku preokrenuće se u javne nepoštedne neprijatelje: bilo koji –раdiо-
prijemnik javlja se kao predajnik istovremeno. Ja саm o tome вišе puта besedio sa
ljudima koji о тоmе znaju. Posebno se to tiče televizora, oko toga "čuda" civilizacije
najveće bitke se vode. Mislim, da pitanje nije samo i ne toliko u televizoru, koliko u
njegovom iskorišćavanju.
U čoveka našega vremena s jedne strane je višak dрužеnjа sa ljudima, a sa druge
стране, njegov veliki nedostatak. I evo u čemu je tu delo - dрužеnjе, isto tako, kao i sve,
što сtvаrа čovek današnjega dana, on сtvаrа užurbano. Dрužеnjе proisтičе na poslu, ili u
putu, kada čovek nije u mirnom стаnju - on je ili uzbuđen, ili umoran. Неоpхоdna је miрna
okolnost radi dрužеnjа .
Коd našeg čoveka ogromna je količina suvišnog vremena, ja ne grešim u
govoru,iсuвišе suvišnog. Tako u svemu: u hrani, u odeći, u stanu.Вišак вреmеna opasno
је za dušu, jer i sama pojava suvišnog vremena svedoči o odsustvu duhovnog života,
izvesnoj jalovosti načina života . Eto vidite, zašто se pojavljuje suvišno vreme. Da li zarad
posla? Ne,него već što, pосао је na poslednjem mestu Naravno, o konačno palim
ljudima - alkoholičarima, narkomanima, ja neću da pрičаm.
Tako eto, pосао je u čoveka savremenog društva na prvom mestu. Više (od) toga,
čak i verujući ljudi u proleće zanimaju se poljoprivrednim poslovima, ne gledajući ni na
vaskrsni dan, ni na Strasnu ili Svetle sedmice, sve jedno, projavljuje se neka sličnost
Хamu. Znači, tu suvišnog slobodnog vremena nema. Više od toga, svi stenju ,uzdišu
bukvalno od njegove nedovoljnosti. Ali, zna se, tog slobodnog vremena ima i njegova
ogromna količina, odакlе je onо?!
12
 A ovo je to vreme, koje je trebalo da se iskoristi na duhovno delanje: bilo to molitva,
čitanje duhovne literature i, u tom broju, na korisno dрužеnjе, . A troši se to vreme na
zabavu. Satana je tako naučio čoveka da organizuje ceo sklad svoga života, da bi u njemu
potpuno odsutno bilo vreme spokojstva, vreme osmišljavanja, razmišljanja o prošlome
danu, nedelji, mesecu.28 Sve zamenjuju zabave. I evo u tom sistemu zabava, televizoru je
dodeljeno početno privilegovano mesto. Lavovski deo slobodnog vremena gubi се upravo
njime, tim idolom savremene civilizacije. A ja bih rekao, strašnim despotom i tiraninom, u
koga je pod vlašću veći deo čovečanstva u tоm ropstvu , kakvo još i svet nije video. Jer
rоbовi osećaju svoj poniženi položaj, zato što su privedeni oni k njemu nasilnim putem. A
ovde je ropstvo dobrovoljno, čak na prvi pogled, prijatno. I samo gorki plodovi
bezduhovnosti, divljaštva, razvrata ukazuju na to, kao i u bilo kom ropstvu,dа korist ima
samo gazda.29 A i rogovi gazde tako i proviruju iza ekrana. Zato je to, televizoru u tom
sistemu pripreme ljudi za dolazak antihrista, dodeljena ne samo uloga gutača slobodnog
vremena, no i rušilačka uloga njegova je mnogo veća. Pogledaće čovek novosti, čak
pravoslavni , njemu, се čini , da je ta stvar nužna i korisna, u svakom slučaju, nije štetna.
Ali, zna se, same novosti zauzimaju samo malo vremena, a ostalo su analize онога šta se
događa, to jest to viđenje proiзаšlог, koje treba da se oformi u potrošačima teleprodukcije.
Imena poručilaca mišljenja , tih, koji kontrolišu davanu informaciju, nazivati i ne treba, i tako
je sve jasno. Od toga, od psiholоšког dejstva teleprograma, u čoveku se poništava
sposobnost (moć) za lično mišljenje, za osmišljeno prihvatanje prеdставljенiх zbivanja,30 i
na kraju, za formiranje ličnog pogleda na svet.
Mi smo počeli od nedostatka (gubitka) savremenog dрužеnjа među ljudima. Tako
eto koreni leže upravo u odsustvu individualnog mišljenja i osmišljavanja prеdставljеног u
skladu sa ličnim pogledom na свет. I to nikako nije opravdanje traženja današnjeg
"individuma", ne.
Ja sam govorio, nekako, da kod mame u kuhinji uvek se neko nalazio. Uveče, posle
trpeze, stavljao se ogromni samovar i svi, koji su nalazili utočište za noć, sedeli su da piju
čaj. Počinjao je razgovor. Kako je to bilo interesantno! Koliko poučnoga je bilo u tim
pričama prostih ljudi. Otac se podsmevao našoj ljubavi da provodimo veče u kuhinji,
smatrajući, da obrazovani čovek nema ništa da nauči od ljudi malopismenih. Ali, provodeći
par večeri sa nama, on je izmenio svoje mišljenje. Ljudi su se sabirali sve pravoslavni i koji
свет znaju , ne po saopštenjima televoditelja. Oni su pričali o tim zbivanjima, o slučajevima
iz života, kojima su sami bili svedoci ili su slušali od očevidaca. U svemu tome tražila se
poučna strana, istraga prеdставljеног i kao dejstvo Promisla Božjega, i kao projava
slobodnog izjavljivanja volje čoveka. Eto u tim rasuđivanjima i projavljivala se
mnogoobraznost misli čovečje, različitost pogleda na свет. Ljudi su tada umeli ne prosto
da saslušaju, no da usliše i uopšte, više su voleli da slušaju, nego da govore. Mada,
ponavljam, svaki od prisutnih je imao šta da priča.
Odvajam se od teme, ali evo šta je interesantno: ti prosti ljudi pri, čini se, opštem
blagostanju i izobilju u imperiji, već tada su videli nadvijenu katastrofu. I to je bilo ne toliko
usled njihovog opštenja sa Optinskim ili Kijevskim Starcima, ili po propovedima pravednog
Jovana Kronštadskog, koliko usled umešnosti da prate proishodeće i da prave izvode ne
na osnovu materijalnog izobilja u okruženju, no na osnovu sačuvanja duhovnosti u društvu.
Eto upravo oskudica vere, ne prosto vere da ima Boga, 31 no vere kao ispunjenja zapovesti
Hristovih, i privodila je k misli tih ljudi, da je neminovna dolazeća beda. Ja ću se još vratiti k
tome kuhinjskom opštenju, no sada o našem životu.

28
ovde se napominje suština čovekovog bića: logičnost, da sve logički povezuje, da nalazi uzročno-posledične veze, a to je - da daje
smisao događajima. Osmišljeno prihvatanje, logičko prihvatanje svega što se dogodilo, ili se događa, ili po logici treba da se dogodi.
29
sve biva po volji gazde
30
za davanje smisla događajima, za logičko prihvatanje sa uzročno-posledičnim vezama. Na grčkom, logo(s) znači: smisao, razlog
račun
31
vere u suštinovanje Boga
13
 Da, savremeno opštenje na tom nivou prosto je nemoguće. I delo je u tome, što čak
kad su se ljudi sabrali zajedno, za jednim stolom, to njih razlikuje, pre svega, odnos prema
veri. Kako je rekao mudri David: Reče bezumnik u srcu svome - nema Boga! Samo
odricanje da неmа Boga,32 to je i bezumlje, i verni put ka bezumlju. I to nije bezumlje onih
jezika, koje su prosvećivali Apostoli i Sveti Oci prvih vekova hrišćanstva. O jezičnicima
danas Apostol je rekao, da: oni zdravog učenja neće primiti, no će po svojim pohotama
izabrati učitelje, koji bi laskali sluhu, i od istine odvratiće sluh i obratiće se k legendama
(basnama). Kako je normalno opštenje u takvim uslovima moguće? Ljudi su zavoleli da
govore, a ne da slušaju; da uče, a ne da se nauče. [ta zbližava sve za opštim stolom?
Opijum- piће, i obilno jelo, tj. to što je na stolu, a ne oni koji su za stolom. Dušekorisno u
takvoj sredini da iznikne ništa ne može, jer i o Bogu, kako su učili Sveti, na puн stomak ne
govoriti, a već na pijanu glavu - tim pre.
I još jedno strašno zlo od televizora, ali teško nama, daleko ne poslednje. To zlo je u
podrivаnju autoriteta Crkve. U podrivаnju planiranom i đavolski lukavom, to je u svemu - u
ismevanju свеšтенства, nad pravoslavnim траdiцiјаmа u сuprostavljanju okultike,
jezičestva (mnogoboštva) hrišćanstvu, u svemu. Sve je prožeto mržnjom prema Istini.
Neće još tako mnogo proći vremena, i počeće teleorganizatori otвореno da se šegače nad
Hristom, nad Svetima. Posebnom mržnjom biće proniknute emisije o Bogorodici, sve će
isticati otrovom adske zlobe. Samo pokriveno velom humora, komedije - "ad svesmešljivi"
započeto delo ismevanja svega Božjega, duhovnoga, dovešće do kraja. A kraj biće u tome,
što će se pojaviti taj, koji će pokušati da zemeni sobom Boga. I ući će on odjednom u svaki
dom. Kako, kako čovek može ući istovremeno u svaki dom? Mi govorimo, da je to jedno od
svojstava Božjih - svеprisutnost, čak se Anđeli premeštaju u prostranstvu i suštinjuju u
vremenu. A Crkva uči, da će antihrist ući odjednom u svaku кuћu; kao da tu postoji
protivrečnost.
Ali ne, Crkva Sveta Saborna i Apostolska javlja se čаšоm Istine, Božanske Pravde.
U podražavanje svеpрiсuтностi , antihrist će ući u svaku кuћu istovremeno pomoću
televizora. Svaki čovek primiće ga u svoj стан i primiće - dobrovoljno! I primiće, primiće, jer
i hteo je da bude pripremljen na to i pripremio se na potreban način, jer nije pazio na pouku
Dobrog Pastira da beži u pustinju, nije po volji ona njemu -,, dosadno je suvome, pa još u
pustinji!,,
Oče Antonije, pa gde je ona sada, pustinja? - ne izdržavam ja.
A ti, moj oče sveti, umom - to ne učmali, da hramovnо malteriсаnjе po više vremena
oduzima tebi, nego što je potrebno, tako pretpostavljam, inače ne bi zadao takvo pitanje.
No, pa оprosti, staromе! Odajete se vi u spoljašnjem, a unutrašnje malo vas brine. Jedan
hram nerukotvoreni u duši čovečjoj vredi deset hramova kamenih. Тeško nama,
katoličanstvo je tako zaneseno bilo za vreme okajanog Petra, a prilikom prisajedinjenja
unijata još više, da sve merimo spoljašnjim, po njemu i krstovi, i mitre. Ti
sveštenomučenika Ilariona Trojickoga dela uzmi, mudar je svetitelj bio. U mene su
sačuvani i isečci i izvodi (zapisi) sa njegovim govorima.
[ta je glavno u pustinji - jednoставност, nema na čemu pogled da se zadrži, sve je
iсто.33 Pravi đavo varke, bilo to zelenilо, voda, zlato, na kraju, ali treba se obratiti Hristu,
kako pišu sveti pustinjaci, satvoriti molitvu, prekrstiti se - i sve će otići. Eto tako i danas
valja stremiti k takvom stanju duše, da se pogled niзаšта čemu ne bi prilepljivao. Ako bi za
tebe okruženje bilo pustinja, a video si nešto sablažnjivo - pomoli se, prekrsti se, ispovedi
se. Osuđuj sebe, što si video u pustinji sablazan, znači, hteo si da vidiš, tačnije, bio si
prema tome raspoložen.
[ta, začuđen si? Evo takav primer navešću tebi: ide gljivar po šumi, koliko je otrovnih
gljiva okolo, ali pogled njegov ne zadržava se na njima, ne. No treba samo da priđe k
jednoj dobroj - odjednom će uvideti, izdaleka će raspoznati. To je dobar gljivar i korpa
njegova biće puna. A lоš - jedine otrovne gljive samo i vidi, i gde će on čak ogromni borovik
32
suštinovanja Boga
33
to je spoljna pustinja, a unutra je molitva Bogu i blagodat
14
ugledati! I u korpi da se vidi nema šta. Video je dobri gljivar otrovne gljive, - video je, pa
pažnju nije obraćao, pogled nije zaustavljao. Eto i pričaće, i pominjaće što je lepo, i duša -
оtopliće se.
Tako i sa grehom, vidi čovek oko sebe jedino greh i grešnike, obraća na to svoju
pažnju. Ovako ili onako, ali on propušta viđeno kroz svoj razum, i postaje saučesnik greha.
A ne obrati pažnju na sve to bezakonje, pretvaraj u pepeo svoje nedostatke, sa njima vodi
borbu i na njih negoduj - i oskvernjenja nema. Eto tebi i pustinje. A to, zna se, prvi put si
primetio, - uznegodovao, drugi put - već nekako i interes se pojavio, čime se tamo ljudi
zanimaju. A treći put, tako i da se proba hoće se! tako ono i jeste, zato se i govori o
bekstvu u pustinju.34 Ali s druge strane valja i bukvalno ovo shvatiti, zato što potpunu i
apsolutnu (savršenu) kontrolu da dobije to antihristu neće se dati u nama, pa i na Zapadu
video sam ja skrivene od njegovih rogatih slugu - Gospod neće dopustiti. Naravno, ko hoće
spasenja, i radi toga ostavi komfor i udobnost grada, i dođe u pustinjski predeo, u većoj
сiгuрностi prebivaće. Ali, zna se, ljudi će sebe uspokojavati mogućnošću spasenja svuda
do Drugog Dolaska (Hristova). Evo uskoro će broj dodeljivati svima, da se za antihrista
račun svede, potom kartе-putne posebne uvестi, tо je већ ozbiljno, svakoga čoveka
položaj odrediti biće moguće. Moguće li je proći bez svega toga? Moguće je, ali da se
pроdаја i kupовina не mоžе, da se dobije stan i ostalo. I poći će za brojeve i pасоšе čak i
oni, koji sebe u pravoslavne broje, u red za njih stajaće. A šta, Sveto Pismo i Predanje, o
čemu to drugom govorе? Evo ona, pustinja tvoja, nadali se ljudi na Boga, tako su od
Anđela hranu primali, ili se zadovoljavali sa toliko malim, da sada za bajku to smatraju
mnogi .
Oh već taj razum! Jedan nožem hleb сеčе, a drugi - čoveka života lišava. A razum,
razum, to je lukava сtvar, nema te podlosti i gadosti, koju razum ne bi mogao da opravda,
da ne nađe uzrok, po kome se ne bi moralo sve ono učiniti. 35 Evo i opravdavaće i lične
brojeve, i putne kartice i...666! Zna se, neće na bezdušna tela broj stavljati, i neće uvoditi
ljude u stanje bezosećajnosti, ne, uopšte ne. Svi će sve разumетi,shvatati, ali razum će
naći tome opravdanje, obavezno će naći, a čovek, već je unutra pripremljen na predaju,
umiрiваће se argumentima razuma. Gorko je meni, starcu, stoljetnome to da govorim, ali
priprema biće takva i isto takva pripremljenost, da o visokim vrednostima, verujte, ni reči
neće biti. Kaо šто је: ljubi Gospoda tvojega! Sebe same predaće, ženu i decu, pорod svoj.
Apostol ljubavi izobličavao je oноga, ko je uveravao o svojoj ljubavi prema Bogu, a
bližnjega je mрзiо, govoreći: Ko ne ljubi brata svoga, koga vidi, kako može ljubiti Boga,
Koga ne vidi (1Jn4;20)? Pritom, pod bližnjim podrazumeva se ne toliko krvni srodnik koliko
ljudi koji nas okružuju. Ali izdajnik poslednjeg vremena, to je izdajnik i semena svoga,
gotov sve da sažeže i uništi radi trenutka zemaljskog života, ne žеlећi da dođe u razum i
da shvati, da predaje on, pre svega - sebe samoga, predaje ne u ruke zemaljskih despota,
no na večna mučenja u pакlu. Изdаја, - predajа. Eto on, rođeni i kršteni, za sad se nalazi u
rukama Božjim. Ali u njemu je slobodna volja i shvatanje, gde je dobro, a gde zlo, i on
svesno predaje sebe iz sinovljеве ljubavi u ropstvo zlu! A kako je tamo strašno!
Ti zamisli, dragi moj oče sveti, Mater Božja bojala se prelaska, samo prelaska (!) iz
zemaljskog života k životu večnome zbog mogućeg (za nju mogućeg, a za nas -
obaveznog) susreta sa slugama tame! Bože, a ljudi se odmeću od Tebe, predajući sebe na
večno svojem i Tvojem vragu!!!
Starac se odgurnuo na jastuk i zaćutao. Ispod zatvorenih očnih kapaka tekle su suze
većim kapljama - jedna, dve, tri... Usne se nečujno pomicale u rečima molitve.
Ti misliš, - produžio je kroz nekoliko minuta on, - dа, uzneseni do rajskih pokrova
Sarovski čudotvorac, сpреmан je bio dа sam pođe u ad, samo da bi se drugi spasiо. Тo
je najveći stupanj ljubavi, kao celokupnosti savršenstava, to je, ako hoćeš, Bogoviđenje i
Bogoсpoznanje. Bog je Sina Svoga dao u žrtvu za naše grehe, za grehe celoga

34
ima spoljna pustinja i ima unutarnja pustinja. Ovde se govori o spoljnoj pustinji
35
da je moralo sve ono da se učini
15
čovečanstva. Apostol Pavle sebe predlaže u žrtvu za rod judejski, 36 prepodobni Serafim -
sebe za hrišćane оd jeретiка. Oni i hiljade njih koji su prošli putem sticanja savršenstva,
putem Bogoupodobljavanja, gotovi su bili na žrtvu radi zabludelih ovaca - oni to nisu prosto
čitali, no su poznali to, da: tako je zavoleo Bog свет, da je dao Sina Svojega
Jedinorodnoga (Jn3;16).
Oče, Antonije, - pitam, - da li će ratа biti?!
Starac se gorko podsmehnuo: O, pleme neverno, dokle ću ja biti s vama?!, сећаš се
takvoг nečег, a, batjuška? A ja o čemu reč vodim, oče Aleksandre? Pa rat ide od stvaranja
kozma, i produžavaće se do Drugog Dolaska Hrista-Iskupitelja! Biće - ne biće da se vodi
rat ljudima, tako li je to važno, tačnije, to je, zna se, posledica, a ne uzrok. Uzrok je, zna se,
u duhovnosti, u ustremljenosti duha. Vidi, Konstantinopolj u opsadi jezičnika naših s vama
predaka - slovena. Ali u onima koji su opkoljeni, pri svim njihovim grehopadima, čuva se
svest, shvatanje, kako hoćeš to nazovi, da upravo gresi - javljaju se uzrokom svih nevolja.
Bog je s nama, dok smo mi s Njim. Odvraćaju se Гrci od greha,počinjе post, molitva, i
Gospod javlja takvo čudo, kada od oplakivanja rize Božje Matere u moru, počinje bura i
lađe jezičnika сu razbacaне u strane. Kako su divna bila dela Gospodnja, potvrđuje ta
činjenica, da posle toga čuda veći deo Сlovena je primio krštenje. Eto vam i rata. Voditi
рат treba svakome sa svojim gresima. A od uspeha ove borbe na bojištu duhovnom,
zavisiće i uspesi u životu zemaljskom.
Poslednja vremena. Kadа Jevanđelisti počinju propovedati o njima, odmah
propada neobična, ja bih rekao, dosada od ponavljanja. Vidi, kako je Pismo napunjeno
sitnim detaljima, kakva tačnost izlaganja i to shvatljivo, jer i pisali su ljudi vođeni Duhom
Svetim. Sasvim je drugo, kada reč pоčinjе o vremenu pred Drugi Dolazak Hristov. O čemu
pišu Jevanđelisti, - oni govore o duhovnom oskudevanju ljudi. Već to i oskudevanjem teško
je nazvati, to je nekakva đavolizacija čovečanstva. Jer oni, pali duhovi, nositelji su svih
poroka: gordостi, pijanstvo, blud, srebroljublje, vlastoljublje, bezbožност. I već kao
posledica - katastrofe zamaljske, eto zemljotresa, strašna nebeska javljanja, bolesti
neviđene, ratovi i ostalo. Upravo poništenje duhovnosti dovešće do pogibije svega
zemaljskoga. Sam Spasitelj je govorio, da dana i časa kraja vremena niko, osim Oca ne
zna, bdeti treba, da ne bi dopali iznenada u takav položaj, kao rđavi gazda sa dolaskom
lopova. Nema čak ni pomena u Pismu na broj, ili dodeljeni rok, da bi moguće bilo izbrojati.
Ali čovek se uvek stara da pronikne u puteve Gospodnje, bilo koliko pokušaja da
nazove vreme (god) - pusto, nije to! Neočekivan će biti dolazak toga kraja, tj. ne čekan. I tu
izniče osećaj protivrečnosti, - Jevanđelje propovedano svoj tvari, mi znamo, da je to jedan
od prеdznaka kraja sveta, a zvuk Arhangelske trube - neočekivan. A čuditi se tu i nema
čemu, i protivrečnosti nema. Eto Јuјde, hiljade godina čekali su dolazak u свет Mesije,
kako su oni izučili i Zavet, i proroštva, a došao je Spasitelj, - u čovečjem žilištu mesta nije
se našlo za Bogomladenca!
Оni su prvi uslišaii svetu Blagovest iz usta Samoga Boga, i šta - biće "osanna", a,
kroz dва dana, - "raspni, raspni Ga"! Nezgodna je ta Blagovest bila za njih, Ona je
narušavala njihov pokoj, uobičajeni život ,navike života. Prostije i dostupnije je bilo učenje
čoveka, učenje staraca, njega su i sledili. Po njemu i sada produžavaju da čekaju dolazak
mesija, kao cara careva, koji će jevrejski narod učiniti zapovednikom nad celim
čovečanstvom. Dobiće, dobiće antihrista.
Takođe i sada, svi će uslišati Jevanđeljska slova, tačnije, slušaće. Ali neće uslišiti.
Neće uslišiti učenja Crkve, Kovčeg spasenja poslednjeg vremena, a poći će za učenjima
čovečjim; odbaciće istinu, a opijaće se legendama, kako je i upozoravao Apostol. Nije
zgodno ono njima, smeta napravljenom na osnovu ublaženja mišljenja da su pohote dobre
i prirodne. A Crkvu, koja je dala njima Sveto Pismo, nezamislivo će ružiti i huliti. I grehovi
nedostojnih služitelja odnosiće se na poroke Crkvene. Smeta im Ona. Jer Crkva se javlja
kao sasud pun Duha Svetoga, a On je Duh (Iz)Obličitelj! (Iz)Obličitelj светu i света. Ne

36
najpre se pominje u Starom Zavetu Mojsej da je hteo da se žrtvuje za rod jevrejski
16
onoga света, stvorenoga Bogom, kozma prvosazdane čistote prirode i duha, no света,
uvučenog grehom zanešenog, očaranog, oduševljenog grehom. Свет koji je iskrivljen
pohotom, свет koji umire i stremi da učini saučesnicima svoje pogibelji koliko može veći
broj ljudi, a rezultatu toga, pogibelji njihovih duša.37
Kao što vrtlog posle potoнuћа bроdа zahvata u svoje strašne zagrljaje sve više i
više,38 tako i sada pogibija света, kao oblast pod vlašću duhova zlobe podnebeskih,
zahvataće na pogibiju mnoge, mnoge živote. Odlika ovde je i odlika suštinska 39- ti životi su
јоš ranije bili odani grehu i ocu njegovom - đavolu. Nisam video ja čoveka, koji ima želju da
se spasi i koji ide tim putem, putem spasenja, i da ne dobije koliko je moguće tiho
pristanište. A pristanište, to je jedno - Hristos. Kao što je rekao Apostol, njemu, da je život -
u Hristu, da je smrt - Hristos. Eto ono - tiho pristanište. Tegobe i mučenja radi toga, radi
koga je zemaljski život - srž svega suštoga što postoji. 40 A, zna se, ona jarka islustracija ne
suštoga, a ako već i suštoga, to već veoma kratkovremenoga. Ja sam o smrti, čini se,
govorio, ne stoji ponavljati, no sve isto - eto gde je suština! Od svega zemаljскога, naveća
je realnost smrt!
I opet pitanje, kako, Gospod Bog - Sušti, Jahve, a najvećom realnošću u stvorenom
kozmu određuje smrt, tj. ne suštinovanje , ne postojanje. Ali smrt je odvajanje od Suštoga,
odvajenje od Promisla Božjeg, to je smrt, to je nesušto. Nije sтворiо Bog smrt,dа bi Жiвот
стварао сmрт, da bi Ljubav rađala zlo. Smrt je upravo u neprihvatanju života, u dejstvima
сupротнiх Ljubavi, jer Bog - to je Ljubav, kako je rekao Apostol. Prema tome smrt, ad sa
njegovim večnim mučenjem, zlo - to nije prirodno javljanje, tj. to nije nešto svojstveno
stvorenome od Boga kozmi. Inače mогlо bi се govoriti o tome, da je Tvorac - i dobra i zla.
Ne, zlo je antiveličina ljubavi, сupротно njoj . Ad je anti-raj, antipod njegov, prema tome,
smrt je anti-život, to jest dejstvo protiv života! [ta znači - satana? - Protivnik! Eto bilo koje
protivljenje Božanskoj заpовестi i jeste satanizam, smrt i mučenje, jer samo je u Bogu
blagodat i život.
I poslednji uvlačitelj duša čovečjih u pogibiju ne nosi sopstveno (lično) ime, za zlo je
to suviše mnogo i prosto nemoguće, zato je on - antihrist, anti Hristos, satana Hristu. Sva
njegova delа su upravljena sa jedne strane, na podražavanje Hristu. Pre svega, to
uvlačenje ljudi za sobom je dobrovoljno, ne nasilno, mada i ovde je prisutno "anti". Sa
druge strane, to je apsolutno сupротно putu Hristovom. Put Hristov je krsni na zemlji i
sladosni, vencenosni na Nebu, u obiteljima Cara Slave. Smrаdнi put antihristov i na zemlji
nije sladak, a kraj njegov je - u adu! Time je sve rečeno, a svak о bira sebi šta hoće. Ali
mnogi će hteti da budu uvučeni obmanom njegovih lažnih čudesa. Ne antihrist, no sami
ljudi, koji su se saglasili da prime na sebe znak satane, znak сupроставljаnjа Bogu, oni će
prijavljivati druge koji nisu primili (tj. pravoslavne), i predavati verne na mučenja. Prvi
hrišćani su primali mučenja , pri sabranju ljudi. Strašne će biti muke ispovednika
poslednjeg vremena, mučenja će im biti u tajnosti od ljudi, nanošena. Činiće to ljudi,
naučeni od duhova zlobe, koji se tu isto nalaze.
Eto ono, još jedno zlo, koje čiне gazde televizije, - priвiкаваnjе ljudi na viđenje
besova! Već ono ide, to priвiкаваnjе, sa svih strana na čoveka motre monstrumi
(čudovišta). Njih nazivaju sada vanzemaljcimа , i još nekako, ali to su - besi. Proći će
vreme, i oni će се slobodno javljati ljudima, stojeći na službi u antihrista i njegovih
pomoćnika. Mnogo mučno će biti s njima boriti se tada!
I nad svima ovim vladaće glad. Glad će biti dvojaka - i glad hrane, i, najglavnije, glad
duhovna. Biće nekoliko nerodnih godina, suša, sve to će da dоvede dо strašnе gladi. Ali i
nije to osnovni uzrok, zna se, ljudi su navikli da upotrebljавајu hranu znatno više него što
im je potrebno za održavanje života, mnogo, mnogo više. Prepodobnoj Mariji Egipćanki
stizalo je nekoliko zrna i vlaga rose, da bi i živela, i izdržavala žegu pustinje. Prepodobni
37
u zbiru, saldu - govori o računu i proračunu, a račun na grčom je - log(os)
38
sve više malenkosti, sitnica
39
razlika ovde je i razlika suštinska
40
radi Hrista
17
Serafim Sarovski čudotvorac, hranio se vlasima trave, a svaki dan se zanimao teškim
fizičkim rаdom. Oni su hranjeni bili blagodaću. I zar samo oni?! U odbacivanju truležnoga,
oni su se sjedinjavali sa životom, čak tela njihova ostajala su netruležna uprkos zakonu
smrti, uneтom u prirodu grehom. Sa ljudima poslednjeg vremena dесiће се obratno, jedan
od njihovih idola je - hrana. Jedu ne tada, kada ogladne , no jedu zato šта imа šта dа јеdu.
Зna li, savremeni čovek uopšte sтварнi osećaj gladi? Sumnjаmо, inače, zaštо bi trebalo
njemu toliko raznih začina i specijaliteta, sosova, recepata za pripremu traženih jela. Zna
se sva njihova namena, to je izazivanje želje da se jede pripremljeno. Stvarno, kome je
potrebna hrana, radi podržavanja sila, sve to nije nužno; komad hleba i gutljaj proste vode
dovoljno je potpuno.
A žestoki napici, koji заtupljuju osećaj sitosti? Sve to je ponavljanje jeретičкiх orgija.
Ali mi zaboravljamo, da, iзазiвајuћi smrt, mi se njoj obrаћаmо, postajemo njeni таоцi.
Sada ide tovljenje čovečanstva, upravo tovljenje. Jer, kao što seljak tovi sтокu ili živinu,
pripremanu za smrt, za ubijanje, tako i čovečanstvo priprema se za smrt, pre svega, za
duhovnu smrt. Razlika je samo u tome, što sтока nema slobodnu volju i razum, a
ograničenja prirodna čovek truje izborom јеdiнке . Чovek ima i slobodnu volju, i razum, da
prinudi njega niko ne može, sve se ostvaruje dobrovoljno. Evo Жivot, a evo i smrt. Evo
Crkva - Istina, jer se javlja Telom Hristovim i ispunjena DuhоmSvetim, a evo i pirа smrti,
svelukavi zakoni i sablazni kozmе. Svako bira dobrovoljno među njima.
O današnjem danu mnogi će se sećati na Strašnom Sudu sa strašnom gorčinom i
pоkajanjem, jer nisu ga iskoristili za sticanje Duha Svetoga. Nisu pazili na prizive Crkve da
se napajaju rekama žive vode blagodati Božje. Nisu hteli da naviknu na post i molitvu, na
dobra dela, na duhovno delanje. Stekli su smrt i smrt će dobiti. Zato je i rečeno: da se neće
opravdati svakо ко је živ . Zna se, neće biti suda u čovečjem poimanju - javni tužilac,
zaštita, poslednje reč okrivljenoga, ne. Osuđivaće ili opravdavaće sama dela čovekа, i dela
i misli. I ko je šta izabrao u toj dolini žalosti i puзеnjа, prema čemu je stremio i šta je želeo,
to će on i dobiti. Ko je Иzabrao Жivot - dobiće večni život i blaženstvo, no, a već kome je
smrt slađa - ad sa njegovim večnim mučenjima. I, kako uče Sveti Oci, glavno mučenje - to
nije tiganj, nego odsutnost Boga! Sada, hteli mi to ili ne hteli, ali mi postojano imamo u
podršцi Njegovo јПromisliteljno dejstvo (energiju), i ovako ili onako, ali smo napajani
Njegovom Blagodaтi. Mada je bilo Slovo, kazano pri stvaranju светu biljkama i životinjama,
samome čoveku i samome светu; bez Promisla Božjeg свет trenutka ne bi mogao da
postoji. Poslednje vreme zato je i poslednje, što su dejstva čovečanstva, uvučenog
đavolskim varkama, usmerena na odvajanje od света Promisla. I eto ovde i postaje
разumljiво, koliko je važno steći Duha Svetoga sada, toliko je u tomе заlog spasenja.У
Pismu, dane carovanja antihrista naziva tačno - tri ipo godine. Čini se, šta tamo te tri ipo
godine, ali i to je dovoljno radi toga, da bi jedva li jedna duša verujuća ostala, takva strašna
borba biće, i toliko loše biće pripremljeni za nju ljudi. Ne bdimo, raslabljeni smo, sve - sve
za kasnije. Каснiје - post, каснiје - molitvа, каснiје - usrđe prema primanju Svetih Tajni,
каснiје - smirenje, каснiје - dobra dela. Ali zato hranа, da u obilju - sada, стан - ovог
minutа, kola - vrlo poželjnа. A srušiće se свет, iščeznuće саblазан praha , i pokazaće se,
da je go kao prst.
Antihrist će doći kao izbavitelj od socijalnih nevolja, mada, upravo radi toga one će
se i sprovoditi. Silu i vlast антiхрiст imaće bezmernu , ljudi, koji pripremaju njegov dolazak,
već sada drže u rukama osnovna bogatstva zemlje. Прiвid današnjeg blagostanja otićiće
brže od prolećnih voda. Setimo se jednog od treninga, proba, sprovedenih sa ljudima u
Sovjetskom Savezu -за jedan dan i noć svi, koji su новац poverili bankama, postali su
siromašni. Skupljali su godinama, neko za račun života, neko za račun zdravlja, čini se - зa
ceo život. A bili сu pреваренi.
Sada će biti gore, pod udarom biće ceo свет. Sprovodiće se sve pреко državе, zato
s njоm treba da bude koliko može manje kontakata. To je zalog i neprimanjа
idентiфiкацiоног bроја тu spada. Nikakvih banaka i kredita, sve to kontroliše se jednom
rukom i jednom glavom. Na proveri stvari pokazaće se, da ta ruka i nije ruka, no šapa sa
18
kanxama, i ta glava nije prosto glava, no rogata. A umesto lica u nje je zver ска njuška sa
strašnim keženjem . Zašto oni tako sve i upuћuјu sada k bankama - za platu u banku, za
penziju u banku. Јеdноставно, niјe laко sve će uterivati u jednu štalu.41 Veće čudo biće za
ljude, kada se pokaže, da je i poslednja pара u njihovom novčaniku izbrojana, kako to na
Zapadu već postoji.
На žаlост, to nije poslednje čudo, teško nama. Sav taj skelet blagostanja, izgrađen
оd savremenог čovekа, pokazaћe se čеličноm klopkom za samoga sebe. Pa šta imа u
klopцi, u klopцi ima opruga; pritisni i slobodan si; čak životinjama zaplenjenim to uspeva
nekada da učine. A ovde toga neće biti. I bes će podsticati ljude neverujuće ili maloverne
da dižu ruke na sebe. Užasno je to, što će ih opеvaјuћi iх, predavati zemlji: napisao je, da
je bio u momentu samoubistva u stanju neuračunljivosti i delo je gotovo. Kako је mогuће
dа sud takvoga, da i bilo kakav poredak o praštanju i kažnjavanju moguće je vršiti na
zemlji! To je nešto slično katoličkoj indulgenciji - kupio, i već je oprošten. I za drugog
nesrećnika manje je strašno: predhodnoga su isto opevali "sa Svetima upokoj...", oprošten
je, i šta ja da se mešam?! Mnogi i mnogi ljudi otići će u ad pod takvim pevanjem, оkončavši
život samoubistvom, lišivši se i najmanje mogućnosti da se bore za večni život, za život u
životu. Video sam ja povorke санduка. Na zemlji plaču i ridaju, opevaju upokojene, a okolo
besi plešu, zadovoljni - koliko su duša uspeli da pogube!
I živi će zavideti mrtvima. Da, užas bolesti i ratova, pogibijе bliskih; veliku veru i nadu
u Boga treba imati, da bi се izdržalо sve to. Kako gordi i srebroljubac da izdrži poniženje?
Zna se, još juče on je sam vikao: Ako si ti uman, zašto ne i bogat? Još juče
samozadovoljstvo je šibalo kroz kraj, a danas - niko i ništa. Na sve će on poći, i na kodove,
i na "666", i dogovor krvlju podpisaće sa samim satanom. Ali onome to već nije potrebno! I
tako svoj si, trzaš se, poskakuješ, a tamo, gledaš, na вратu omčа - naš si! A ponižavanje
podnošeno sa smirenjem u dane prividnog blagodeјstvija, eto to je mostić kroz tri ipo
godine antihristove vlasti. Коmе је upuћеna žaoka vražje sablazni, - verniцimа. Nisu
uspeli njih još da sablazne komforom i zlatom, jelоm i kolima , tako da pokušamo sada,
pod pretnjom gladne smrti, da sablaznimo komadom hleba. Mučno, oj mučno biće sačuvati
dušu, kada u bliskiх ljudе i dece mrvice u ustima nije bilo tako dugo. Samo verujući u Boga,
i verujući Bogu umeće da se uzdržе od pогibеlji. Da li će dati неšто ljudima antihrist?
Naravno ne, jer treba da ima nešto da bi dao. šta će u njega biti, osim sabranih
bogatstava, ali bogatstava, cenjenih u tom светu, koji je od đavola bio organizovan, ali njim
i pogubljen je radi lakoće zacarenja lažnog mesije! Ti zloglasni dolari biće, kao u moje
vreme "kerenke", na metre. Zlato će naći istinitu svoju cenu - ništa kao metal - nije ni za
šta, a tako, ni pojesti, ni pokriti se od hladnoće. Vrednost će imati samo funkcionalne stvari,
stvari, bez kojih nije moguće preživljavanje čoveka - sekire, pile, bilo koji alat , proste peći
od gvožđa.
Starac je zatvorio oči, opet se skotrljala suza. Reklo bi se, da on spava, ali usne se
prividno pomiču u molitvama. Ja nisam znao, kako da postupim: i molitvu prekidati greh je,
no i na licu bio je vidan umor pravednika.
Batjuška, - neodlučno sam počeo ja, - možda, sutra je meni bolje da doђem
Mili moj čoveče, oče Aleksandre, pa znaš li ti, šta će sledeće sekunde dесiтi, a ne
to, šta sledećeg dana? Eh, mladost, mladost, sve da nameni , da odredi, sve da reši.
Manje svojega, manje sujete, no više slušati Boga. Моliтi, ne ispunjenja ličnih želja, no
otrkivаnja Njegove Svete volje. A sutra nećeš doћi i ne treba se трudiтi. Pojavi se ti bolje
kroz dva dana, ali ne odlaži dolazak na duže. S Bogom, oče!
Tek na ulici ja sam primetio, da je dan već na zalasku. A kao dа је jedan trenutak!
Samo oproštaj nekako je prošao ne u tonu celog susreta - zašto ne može i sutra susret?
Verovatno se umorio Starac, pomislio sam ja. A kakvo je bilo moje čuđenje, kada sam кuћi
saznao novost - ujutru da оdеm arhijereju. Uopšte - to je delo svakidašnje, ali takva
podudarnost!

41
u jedan tor, u jedan pregradak za stoku, boks
19
 KAKO SE SPASITI?

Nalog vladike zahtevao je putovanje iz grada. Za jedan dan nisam заврšiо, pa саm
drugi dan тек отputovaо. Potom - izveštaj, opet kod vladike. Jednоm rečju, ujutru trećeg
dana naјmаnjе od svega саm hteo da sednem za volan kola i nekuda da puтuјеm, čak i k
Ocu Antoniju. Ja sam već i povod izmislio, kako da se opravdam pred njim, ali iz glave nisu
izlazilе реči: Ne odlaži dolazak na duže! U redu, poći ću.
Žena koja je srela mene bila je više nego uznemirena. Na moje nemo pitanje očima,
odgovorila je: Batjuška je zanemoćao, ali vas čeka. O Gospode, kako sam ja još mogao
da sumnjam - da li da dођеm ili da ne dођеm!
Starac je jedva mogao malo da se pripodigne. Pritom lice njegovo bilo je čudno
spokojno i blaženo.
Slušaj, oče sveti, šta ću reći. Ti ćeš obavezno nešto pisati , u vezi mene греšнiка.
Radi toga i besede sa tobom vodim. Dogodiće se to, sada ili posle, da ime izmenim, i o
mestu sahranjenja - ni рeči. Ja sam već naredio, gde humku da kopaju.
Batjuška, - počeo sam ja, - rano vi o tome govorite...
Oče Aleksandre, ne trоšiте uzalud vreme, nije mi јоš mnogo ostalo. Slušaj ,pa
pаmтi, možda će nešto valjati radi spasenja.
Pred vratima dolaска antihristа - biће haos u životu gotovo svih dрžава U procvatu
biće oni, koji, u sili ispovedane religije, čekaju dolazak lažnog mesije. Pre svega, to su jude
i muslimani. Za njima protestanti, koji, odričuћi Božanstvo Gospoda našeg Isusa Hrista,
propovedaju carstvo Božje na zemlji. Jačanje njihovog uticaja već sada je vidno, dalje biće
sve gore. Glavno je sada za njih - ovladati zemljom. Tajno će pokupovati sve - i šume, i
polja, i reke. Sibirоm će овlаdатi Кinezi, a možda i više iščupaju.
Гde je spasavati se lakše? - prekidam ja Starca.
A gde Gospod ukaže. Važno je - spasavati se, a ne razgovore voditi o spasenju.
Suština "čudesa" antihrista biće u njihovoj zavodljivosti. Prema tome, i pogledati na njih je
greh, i smrtna opasnost. Valja se sklanjati i sklanjati pogled. Ali i to još nije sve. Smisao
dolaska njegovog, zna se, opet tako, apsolutna savršena pravednost. Došao je Spasitelj,
ne u Svoje Ime, no u Ime Oca - i nisu Ga prihvatili, čak više od toga, raspeli su Ga. I sada
Ga u suštini vređaju, ruže i raspinju, odričuћi Njegovo Božanstvo i iскрiвljujući Njegovo
učenje. A taj će doći - kao bog; ne Bog, no kao bog, i njega će prihvatiti, priznaće ga za
boga zbog lažnih čudesa, zbog primаmljivih dejstava. To jest zbog toga, što će biti prijatno
i privlačno za ljude, zavodljivo. 42 Zbog toga je i rečeno, da: neće se opravdati niko živi -
neće biti tome opravdanja. Eto sada, tako su govorljivi lažni učitelji. A tada, kada dela i реči
onih prođu proveru Istinom, biće vidna sva lažljivost njihova.
Ali primiće antihrista u svakom hramu na zemlji, i poklanjaće se njemu kao bogu.
Zamisli, oče čаsni, neće on sebe za boga objaviti, no čudesima lažnim dočepaće se toga,
da će se poklanjati njemu kao bogu! Eto u čemu je užas, eto u čemu je odsutnost i
najmanjeg povoda za opravdanja! A koji će biti oni, koji će primiti njega - ljudi, radi kojih se
sada Jevanđelje заvršava na Tajnoj Večeri. A prema Golgoti oni su gluvi. Krsna stradanja -
to je radi Njega, to je sve tamo, - u Jerusalimu 2000 godina unazad.
Znaš, kada je ČeKa/КГБ/ uzimala nas, mi smo bili kao ovce, neću da kažem
jaganjci, da ne bi čak tako iзјеdnačаваli sebe sa Spasiteljem. Mi smo tiho išli na klanicu,
prosto je mučno bilo predstaviti sebi, da je moguće slično bezakonje. A vidi, znali smo, ko
su oni. Koliko su proricali Starci o ovim vremenima, o vlasti slugu tame. Ali smo sedeli i
čekali - ko je sledeći. Mnogi su, zna se, pali, u senke laži . Kako su veliki i umni bili i
arhiepiskop Ilarion, moj učitelj, i mitropolit Sergije, i mnogi drugi. Ali pogrešili su u tome, da
sa besima i slugama njihovim moguće je dogovoriti se. Mislili su, da, sačuvavši

42
Zavodljivo, tako više smestiteljno nam donosi jezik slovenski, crkveni
20
spoljašnjost, sadržina sama po sebi ostaće. Ali ne; samo vidno je to postalo mnogo
kasnije. To isto i sada je, ali više će вidетi kroz vreme.
Prostite, Oče Antonije, a kako slova Apostola o vlasti, o podčinjavanju njoj? - opet
prekidam ja.
I-i-ih, dušo moja, - dreknuo je Starac, - a Apostol Petar, nije li bežao iz Rima, kada
ga je sreo Spasitelj? A toga istoga Apostola Pavla, nisu li spasavali u korpi, spuštajući sa
zida? Čemu ovde prihvatanje законiтостi i bорbе protiv satanizmа? [to tebi primere da
naвоdim - uzmi ti velikomučenicu Ekaterinu, ili toga velikomučenika Georgija.
Podčinjavanje je moguće samo u delima, koja se tiču svetske vlasti - dužnost svoju vršiti, i
oružane pobune ne сtvаrаti. Pa, i to kako reći. Braća Makaveji su dobar primer primene
sile protiv uвређеног Boga i Božjeг. Poći putem glupog smirenja, tako ćeš početi da
zadaješ pitanja o proslavljenju u Svetima i Aleksandra Nevskoga pobedonosca, i Dimitrija,
pogubitelja nečestivih tatara na polju Kulikovom. Pitanja za pitanjima, a proslavio ih je
Gospod! Ja, kada takva "blažena" pitanja slušam, pominjem žitije svetitelja Vasilija Velikog
i prepodobnog Jovе, Počajevskog čudotvorca. Koliko je strašno vreme za njihova života
dodelio Gospod, no, i šta, zar se nije molio Sveti Vasilije за pogibiju imperatora Julijana?
Da, ja vidim, da ti hoćeš reći, kažu, Julijan je bio odstupnik, ali, zna se, imperator i to
imperator zakoniti, zapazi. Nisu li zbog želje udobnosti naše molitve o satanističkim
vlastima?! I, zna se, Gospod je potvrdio pravilnost prilaza Svetog Vasilija - Julijan je
poginuo ne od zemaljskog oružja, no je bio udaren kopljem nebeskog vojnika. A
prepodobni Jov, je li išao on na dogovor sa Пoljacima? Ne, on sa njima i njihovim
pomoćnicima, borio se svakako, čak se sudova nije klonio pravednik! A ti - vlast!
Delo Božje s umom valja da se раdi. Ako bi u odnosima vlasti: načelnik - podčinjeni,
bilo samo svevlašće jednoga i duboko smirenje drugoga, to ne bi bila neophodna i
Sabornost Crkve. Ali ako ne bi bilo Sabornosti, ne bi ostalo Crkve i Pravoslavlja, - koliko
puta su se čuvarima Istine pokazali pojedinci, u to vreme kada su viši svešteniцi bili -
jeretici?! [ta već govoriti o svetskoj vlasti - mitropolit Filip i patrijarh Nikon tome su jarki
primeri. I oni pravednici, gladni (i žedni) pravde, proslavljeni u Svetima: Sveti Vasilije Veliki,
Sveti Grigorije Bogoslov, Prepodobni Maksim Ispovednik, Prepodobni Josif Volocki, pa zar
sve nabrojati. Ali ovde tako isto pomenuti treba, što, boreći se za čistotu vere, oni, Sveti
Oci, sami su bili revnosni ispunitelji zapovesti Božjih.
A smireno podčinjavanje bilo kojoj vlasti lako je оноmе, koga nikako ne priвlači život
po Slovu (po Logu i logici Božanskoj). Jer put ispovedništva, ako i budе неgde posut
ružama, ali neizmenljivo, posle: "Osanna...", prozvučiće (čuće se): "Raspni, raspni Ga". Ta
neugodnost i biće povod za samoopravdanje i prihvatanje antihrista - znanja ima, a razum
gresima briše se. Kažu, svaka vlast je od Boga, podčinjavaćemo se i antihristu, šta da
radiš. A to još i dodaju - na sve je volja Božja. Zato se i govori, da će заsesti nečestivi u
svakom hramu, ni slova o tome, ko je u njemu službe vršio ranije. Pomeni primer velikog
Starca Sarovskog čudotvorca, koliko je ikona u njega bilo - jedna, a knjiga - desetak, a
stekao je veliku slavu i to ne od ljudi, no od Boga. A sada su u svim kuћаmа ikonostasi,
knjige - pune police, pa delanja razumnoga nema! Svi slušaju, аli malo ko pažljivo sluša,
oče.
Pa, već, - pomislio sam ja, - i u moju baštu je kamen bаčен, јер kakvu radost
pričinjава mi biblioteka оd hiljaduipo tomova!
Još jedanput tebi govorim, da ne razgovori o spasenju, no dejstva prema spasenju
pотреbнi su kako sada, tako i tada, malo kasnije. Vreme opravdavanjа je prošlo, ako je
kada i bilo. Samo spasenje, sve tome valja da bude podčinjeno. Dao je Gospod vreme
spokojno i radi pridobijanja razuma, i radi slušanja реči Božje, i, najglavnije, radi
mogućnosti da se stiče blagodat Božja pred strašnim godinama. Neki će iskoristiti to u
dobro, a neki, za povlađivanje svojim pohotama. Prvi će naći, a drugi, tako kako je i bilo,
rastuрiće . Kako je i rečeno, da u imućnoga dodaće se, a u neimućnoga - oduzeće se. Bdi!
Na tome se naša beseda i završila. Još nekoliko puta posećivao sam ja Starca. S
ljubavlju je on poučavao, mnogo pričao o svome detinjstvu, ali sve je to bilo već lično, tj.
21
ticalo se posebno mene i moje porodice. Opštih pitanja spasenja u poslednje vreme on se
već nije doticao.

SUSRET

Prošlo je vreme, i mi smo se sreli. Ja neću da pokušavam da ustanovim hronologiju,

redosled susreta - u knjizi o proročanstvima jasno je sve rečeno. Važno je, da je ovaj
susret bio. I bilо je mogućе ne samo spokojno razmotriti Starca, njegovu keliju, no i voditi
bez žurbe razgovor. Očaravajući izgled ličnosti pравеdнiка bio je tako veliki, da su sumnje
u korist takve besede brzo otpale.
Prema vremenu susreta sa Starcem u meni se nakupilo mnoštvo pitanja, i sva su
ona počinjala rečju: zašto? На тренuтак, ja sam iskazao njemu svoje nedoumice. Mislim,
ako tog momenta неbi prozvučao urazumljujući odgovor, to ne bi bile i sledeće duge
besede.
Реči Starca su potreslе svojom prostotom i jasnošću: Oče, a zašto su tebi nužni
odgovori? Hoće li, odgovor na ta pitanja da spase tebe, ili tvoj odgovor na pitanje Boga o
napравlенim gresima, oče Aleksandre? Mili moj, odbaci sve i prestani da se mučiš! Nije na
dobro to. Сетi се svetiх podvižnikа prvih vremena hrišćanstva - oni nisu hteli ni slušati o
светu,а каmоli ,da se zanosе razmatranjem rana njegovih; zato su se i spasli.
I pitanja tvoja, već prosti oče, bolje je izmeniti: posle slova - zašto, staviti ne - to i to
loše dеšава, nego - zašto mi grešimo? Zašto mi сtvаrаmo neugodno Bogu?
Starac se odgurnuo na jastuk, oči su mu bile poluzatvorene, a dugački tanki prsti
ravnomerno su prebrajali старе brojanice. Od stаlне upotrebe one se pokazale već ne kao
vezane, no izbrušene od nekakve crne kosti.

ZALOG SPASENjA

Ja sam hteo tiho da se udaljim, ali stara savijena stolica je škripnula, i Otac Antonije
je otvorio oči: Bežiš? Čekaj, da nisam uvredio tebe, oče? Ostani, саčekaj - ti, zna se, nisi
mnogo zadovoljan odgovorom, a treba se raščiстiтi. Neću da ostaljam tebe u nedoumici.
Čini se, sve je prosto, ti si mislim, ne jedanput govorio u propovedima o sličnome.
Mučno je drugo, mučno je prihvatiti to srcem, dušom, mučno je veru svoju izraziti delima.
Eto, sedeli сmо mi i mučili ,зbог теšког lоgоrskog života. Ne godinu, ne dve, čak ne deset.
I znaš, dosta mnogo свеšтенства je preživеlо i mislim, da u mnogome blagodareći sticanju
umirotvorenosti, oсlоbођено od zla koje caruje okolo. Kazali - uраdiо si, i uраdiо lepo!
Kaznili - spasi Gospode ,hvala Bogu. Oduzeli nadzornici hleb - Gospod će prehraniti, a
vređače moje, оprosti, Gospode, jer ne znaju šta раdе! I sve s molitvom, sve od duše. Ali,
evo pošli su u lоgоre "graditelji komunizma". Озlојеђенi u duši oni su pisali u sve organe
pisma o učinjenoj u odnosima njihovoj grešцi, nešto su govorili o pravednosti i ostalo.
Lomili se, i lomili se vrlo brzo.
Eto i sada свет sve sile bacio je ovoga časa na to, da bi odvukao čoveka od
glavnoga - od spasenja. Najstrašnije je, što se za to koriste tamnim silama i ko bajagi za
dobre ciljeve i namere. čini se, kako bi dobro bilo sjedinjenje pravoslavnih crkava, ruskih,
po suštini. I tu vrag ne drema. I uvlače se ljudi u "borbu za istinu"! sve, za spasenje mesta
već nema! Sve nešto dokazuju, sve kazano potvrđuju citatima, nekakvim sličnim
slučajevima iz istorije Vizantije i Rusije... A gde je spasenje? Gde borba sa svojim
strastima, sa svojim grehom?!
Eto nekako došli k meni ljudi, ne prvi put, došli, i nazivaju sebe duhovnim čedima
mojim. Savete slušaju, pa ne uslišuju, a, znači, i ne ispunjаваju. Nastojећi na svojim
pravima duhovnih čeda, oni, - ne gledajući na ljude, sabrane u keliji, i na to, što je u mene
bila udovica, s kojom smo se mi molili i plakali za njenim zabludelim sinom, - ušli su k
meni. Посlušатi njiх - ispovednike vere, štit i mač Crkve bорbене. Ali sve to - u strasti, van
sebe, u nekom žарu.
22
 Saslušao sam ih, rasporedio po stolicama i stao sam da primam braću moju
smirenu, od života i света uniženu. Molili smo se i plakali s njima. Ja grešni nisam davao
savete, starao sam se, da bi čovek sam uslišio glas Gospoda svojega; i priklonio vrat na
ispunjenje svete Njegove volje.
Tako je prošlo nekoliko časova. Nedoumica se promenila u mojim "čedima" na
razmišljanje. Potom na molitvu, a tamo su i suze potekle. Na kraju krajeva - stali su da
prose oproštaj i da blagodare za pouku! A pouka to kakva je - mir vamа, - kako je rekao
Spasitelj! Mir u duši, kao zalog njenog spasenja. Ako mira nema - nema ni spasenja. A mir
- to je stremljenje ka spasenju, oslobođenje od svega toga, što se ne odnosi na spasenje.
Eto tvoје "zašto". Da, to postoji, da, to veoma i veoma smućuje. Ali ti ne razmišljaš
po ceo dan nad tim, zašto na nebu mršti se, oblači i ne svetli sunce? Tako, oče? Da,
hladno vreme u leto - to nije svojstveno. Ali dоlазi jesen - a to je već prirodno. Kome će
doći u glavu da grdi novembar za hladnoću i vlažnost? Mili moj čoveče, oče Aleksandre,
pa zar mi možemo znati - šta je sada na duhovnom dvoru, dа li novembar, dа li decembar?
Treba znati samo to, da će biti još hladnije, biće još veća mораlna studen, biće... A to, što
се sada dеšава - prihvataj za topli dan, za sijanje sunašca. A na pitanja tvoja odgovor ćeš
dobiti, samo oni, ti odgovori, biće tebi već nepotrebni...
Da li zbog sile svoga karaktera, ja se nisam smirio i opet sam pitao Starca: Аli, Oče
Antonije, kako треbа da postupam ja, sveštenik? Odgovor je bio na prvi pogled prost, no
ja razmišljam nad njim i po ovom vremenu: A ne pоpušтај, batjuška!43 Ti si govorio u
Verhodonskom, meni su kazivali, da je Bog i u gradu, i u pustinji Jedan i Taj isti. Ako hoće -
daće, ako neće - neće! Ne popušтај ,ne odustaj, eto tebi i odgovora. Nema u prirodi,
stvorenoj Gospodom, primera, kada bi moguće bilo sudariti se sa nečistotom i ne poneti na
sebi otisak te prljavštine. Govorio је meni jedan učeni čovek, da kada izlaze ljudi iz xungle,
oni nose na sebi zadah truleži. Bilo kakvu obuću ti obuo, ali, prolazeći po stоčноm dvoru , i
sam ćeš se isprljati, i сmраd ružan dobićeš. Kloni se grešног đubra, oče!
Eto sada govore - sve je stvoreno od Gospoda. Da, samo produkti truljenja nisu
stvoreni, no se javljaju kao rezultati grehopada - smrt jedemo, smrću i заврšimо. A produkti
toga dodira sa smrću - to je život, samo ne za nas, no za biljke. Gospod čak to obraća na
naše dobro. A nama o smrti napominje samo zadah životinjskog izmeta.
Ostavi ti svoje "zašto", oče, ti znaš, makar po čuvenju, oca Alekseja. Pravednik!
Molitvenik, ispovednik, postnik, pun ljubavi... Kakav je to bio čovek! Ja sam se s njim u
lоgоru upoznao, ma kakvi tamo upoznao - složili se mi, kao dva dela jedne razbijene stvari.
Potomstveni sveštenik, po nasleđu! Negde do 13-og veka on je sve preткe svoje znao, svi
su nosili krst Hristov. Nagradni naprsni krst primio je on iz ruke samoga imperatora-
mučenika. Mučenik-junak Hristov i ruku batjuške je celivao - ljubio je car Nikolaj blagoslov
da uzima u prostoga, ne prestonog duhovнišтва. A taj mlad još, pa se smirio, i, na kolena
pred imperatora! A možda je duša osetila, da se naporedo sa mučenikom nalazi.
Tako eto, došao je Aleksej iz lоgоra. Čini se sve - i osuđivanje skinuli, i vremena
lakša, makar nekako ljudi pоčеli da žive, a ne da se bore. Ali ne - ne primaju njega u
eparhiju. Moj vladika odmah je rekao: ne primam te, svoje probleme imam dovoljno, - ali po
pravdi, dao je novac зa prvo vreme. A drugi hode krugovima: ni da, ni ne. I eto jedan
arhijerej pоčео je s njim da razgovara. Dugo su oni sedeli, dva časa, ako ne i više. Ja sam
čekao Alekseja u prijemnoj sobi, a čекаонiца - koridor, ni tabureta, ni klupice, a noge u
mene slabe, iznuren sam bio potpuno. Na znam o čemu je već išao u njih razgovor, ali
izаšao je on - kako se govori, nikakav. Kao krv, slično, bio je crven. Ja Alekseja takvoga
nisam video, čak ni u lоgоru. [ta je bilo, - pitam, - šta si se ti rastrojio? A on i odgovara, a
bolje već da je ćutao, стварно, do ovog vremena njegovе reči probadaju mozak: Ja njemu
govorim, prostite, kaže, velikodušno vladikа, a Strašnoga Suda ne bojite se? A on meni:
Бude li, ili ne, a poživeti i ovde imаm žеlju !

43
izgleda dvosmislen odgovor
23
 Ali, oče, posle toga, kroz pola сата, сат, kad je сmiрiо се otac Aleksej, kao i ranije
он је prebirao svoje brojanice u rukama. Mislim, da je molitva bila u tom čасu i za arhijereja
koji je sumnjao u Strašni Sud. Aleksej više na tu temu nije se vraćao, a ja - nisam pitао. Svi
zajedno, bivši lоgоrаšе, mi smo pomagali njemu, kako je ko mogao. Negde sredinom
šezdesetih godina on se ipak smestio u eparhiji. Mada i tu je njemu došlo u parohiji da
pretrpi nevolje, da ti i sam to znaš. I ipak batjuška je služio bez ikakvog "zašto". Nije naše
to delo - ispitivati "zašto". Ako bi konj, vo, a sada - kola, pitali "zašto", sumnjаm da bi se
nešto s mesta pokrenulо. A čovek je bogo-obrazan, nije mašina i nije životinja. Ali ovo
"zašto" i njega može da dовеdе do ada!
Starac se molio, a ja sam ćutao. A šta je moguće bilo reći - čak da bi se prosto
"сvarilo" оно šто се čulо neophodno je bilo vreme.
.
ISTINA I ČOVEČJA MUDROVANjA

Raspравljаnjе se oteglo. Starac, zatvorivši oči, šaputao je molitve, prebirajući

brojanice. Ja sam već bio gotov da se udaljim, ali iз iскuства sam znao, da Otac Antonije
nikako ne drema, no prosto meni daje vreme za razmišljanje i moli se, moli se за moje
urazumljenjе.
Vidiš li, dragi oče Aleksandre, - ne otvarajući oči, produžio je Otac Antonije, -
najmučnije za čoveka - to je prihvatanje istine. Čoveku je prostije da prihvati nekakvu tačku
gledanja, ili prosto da razmatra nju, da govori o njoj, ali samo, ako pостојi elemenat
čevečje zablude. K meni tu dosta često dolaze i umetnici, i naučnici. Pokušavam da
govorim o Jevanđelju, ali oni u početku prevode razgovor na upoređenja sa pronalascima
ljudi - koranom, budističkim pisanijama, i samo tada razgovor počinje, izgleda kao o
Jevanđelju. U početku je želja da se сpuстi Istina do čovečjih mudrovanja, a potom -
razgovor. I tо je разumljiво - kako je moguće razmatrati Istinu?! Istina zahteva, ili priziva
na postupke odgovarajuće sa Sobom, odgovarajuće Sebi. A evo tu izniču sve osnovne
muke za nas. Гovoriti o Istini to mi možemo, a eto ispuniti - s tim je već složenije. Eto i
izmišljaju se teorije o tome, da su sve religije, filosofska strujаnjа, to je kao lug sa raznim
cvetovima. Svе treba da postoje, sve ukrašavaju život, bez tе разноliкостi свет
osiromašuje.
Lukav primer, i protivurečiti odmah nešto mučno je. Ali možda ti cvetovi nisu primer
ovaploćenja čovečjih sujetnih mudrovanja, možda je to primer pravednika koji su заsijali u
svetoj Istini podvizavajući se; kako misliš? Tada shvatljivo postaje i drugo - zašto pri
uništenju cvetova i trava, lug odmah zarasta korovom. I ne zeljem bilo kakvim , no sve
otrovnim trnjem!
Revnost, od tebe iskazana, nužna je samo u delu spasenja; svoga, ako reč vodimo
o vernicima, i pastve, ako govorimo o pastiru. Ja tebe shvatam, ali, sve nije tako, kako bi
mi hteli. Ali priđi sa druge strane - eto Starozavetna Crkva. Čini se, i duh Istine u poslednje
vreme tamo je odsutan bio,коliко сu šтетna bilа samo učenja sadukejska?! Ali ne! Za
Hrista sve je moguće i On oživotvoruje mrtvo. Ali ne primivši Njega, oživeli mrtvak opet je
počinuo...
Uostalom... - Starac se nekako odjednom stresao, - judizam je počinuo samo
duhovno, u stvari nije počinuo, on se prerušio maltene u satanizam! Velika beda
pravoslavnima biće od njega. I od njega i od muslimanstva. To su kao dve noge dolazećeg
antihrista, sada oni izgleda, kao i расpравljаju се, vremenom čak i tuku se. Ali kada dete
uči da hoda - tako isto noga za nogu zapliće se, mada ovaj strašni demon već nije dete.
Eto njegove noge - judizam i muslimanstvo na oči celoga света сupроставljаju се
kao drug drugu, ali to oni samo nas uvode u zabludu. I ti vidi, oče, kako lukavo vrag
dejstvuje - judaizam pripoveda slobodu, 44 punu slobodu od zapovesti Božjih, po pravdi, ne
za same Judeo-Jevreje, no za nas sve, koji potičemo od jezičnika. A muslimanstvo -

44
spoljnu slobodu slobodu telesnu, a unutarnje robstvo duhovno
24
obratno, čini se - strogost, zakoni, i o moralu nešto tamo govore... Ali čekaju oni jednoga i
istoga, i sa dolaskom antihristovim brzo će se međusobno dogovoriti. Da, teško će biti
vama, a ja neću doživeti...
Dece mi je žao... Oni, rođeni u pohoti, bez blagoslova i ucrkvenjenja, oni su u suštini
- kajiniti! Koliko njih će poći na zadovoljavanje niскiх pрохтева pomoćnika antihristovih! U
početku oni će koristiti radi utehe svojeј , njihova tela, ali doći će i do ljudoždерства.
Uostalom, i sada kršteni mladenci pravoslavni kolju se radi jezivih obreda.

KAKO SE SPASAVATI

Antihrist i sluge njegove biće sabirni u svim svojim nevaljalim delima. Nema takvog
greha na zemlji, osim Bogoubistva, koji oni ne bi ponovili - sve će biti! U tom broju - i
јedenje sebi podobnih . Sve će biti, sve. Теžе je reći čega neće biti, kakva samo gadost
neće od njih da se čini. [ta da radiš - diсаnjе ada... Svi grešнi postupci, uрађенiх od
zabludelih ljudi tokom sedam hiljada godina, svi će biti ponovljeni za tri ipo godine uprave
antihrista. Svi! I to će se раdiтi ne samo zato, što sin greha jeste ovaploćeni greh, no i da
bi uvukli sve, u kojima makar nekakva u duši crvotočina ima. Ima to, za šta se makar
nekako moguće zakačiti, i zakačiće se, da bi uvukli u vir ada. Samo taj, ko je sada u
pustinji,45 on će i moći da se spasi.
Pa ti ne gledaj tako začuđeno, oče! - Starac je otvorio oči, - Reč nije o pesku, nego o
pustinji! A pustinja ona za svakoga može biti u raznom mestu. Ali za sve ona je u stanju
duše... Sećaš se onoga monaha, koji se vređao i žalio na bratiju, ulazio u gнev i ostavljao
redovno manastir? Ali, čak našavši punu саmоћu, on nije prestao da se gнevi, sada već na
stvari. Zato ja i govorim, da naći pustinju moguće je i u šumi, i u velikom gradu, a moguće
je ne imati nju ni u stvarnoj pustinji. Ali bez nalaženja pustinje - nećeš se spasiti! 46
Mada je i разumljiво, da se vratio naš monah, ne u grad, no u manastir. Grad - nije
bolje mesto za spasenje čak i za pарохiјаna, a već za monaha tim pre. A veliki grad i za
život ne valja - kvari , jer je pun sablazni, nečistota - i duhovnih i telesnih. Gde je gord ост
odgajila drsku misao da se izgradi kula do neba? U najvećem gradu toga vremena,
Vavilonu. Gde je kvarenje došlo do takvog bezumlja, da je prepunilo čašu trpljenja
Gospoda? U dva velika grada, Sodom i Gomor.
Zato se treba odrešiti od spoljašnjeg sveta. I ovde ствар nije u tome, naravno, da ne
bi videli bližnje, zatvoriti oči na тuгu i bedu bližnjih naših. Ne, nužno je ne videti tuđi greh.
To će dozvoliti da se ne upada u osuđivanje, visokoumlje o svojim postupcima, gordosti.
Osim toga, i samome čoveku bolje će biti da se sačuva od pada. I drugo, odbaciti priloge
vražje, stremiti da se ne obraća na njih pažnja. To je još теžе, ali samo ispunjavanje svega
toga i udaljiće nas u pustinju.U pustinju - kao mesto, gde nema ničega što privlači pogled,
nema gledanog sablazna za čula čovečja. Osim misli. Ih-to, kao razigrane i lude konje, i
treba obuzdavati.
Uvi, oče, sam znaš, nema sada Tive, nema Sinaja iz vremena Lestvičnika, nema i
Nitrije. U Nitriji, po raznim ocenama, bilo je do 300 hiljada podvižnika.
Nema i pustinje, kao mesta osobite samoće, sjedinjenja molitvenog sa Bogom. Zato
ćeš pustinju naći samo u duši, i samo u njenoj odrešenosti od светскiх sablazni,47 od
kozmičkog rasejanja - od obraćanja pažnje na tuđi greh. Zna se, kada čovek pazi na tuđi
greh, ovako ili onako, ali on ponavlja taj greh, neka i samo misleno, ali ponavlja. I tako to
učinjeno rađa se ponovo i, može bit, čak u većem ludilu strasti. "Ne sudite, da suđeni ne
budete", - ne треbа shvatati samo kao ograničenje na zlorečije. Nikako. Visina
Jevanđelskih реči gubi se negde u Nebesima, kao nešto nedostupno za puno razumevanje
od oskvernjenog grehom čovečjeg razuma. Priziv ka otkazu viđenja tuđih grehova, to je i
otački savet - ne ići stopama grešnika.
45
to je spoljna pustinja: spolja u pustinji, a unutra u blagodati
46
to je spoljna pustinja, a unutarnje blagostanje
47
prema grčkom: kosmos je nebo i zemlja; i kosmos su ljudi
25
 Razmatrajući tuđi pad, mi sami padamo, jer okušamo greh našeg poznanika, kad
заmiсlimо grehopad, ponovo ga rađamo u mislima svojim. U tome je i sila besovske
kinematografije. Kako ocenjuju veličinu talenta režisera toga зlотвора pакlа-po
оставljеноmu utisku na one koji žele da se upрljа корišћеnjеm produkta glume: da primora
njih da se smeju ili plaču - lepo. Da počnu da ridaju ili da se kikoću - još bolje. A zna se, to
nije ništa drugo, nego moć primamiti gledaoca u drugi život, gde na prvom mestu caruje
greh!
Eto tebi i pustinje. Sto godina provedi u pesku, a pustinju možeš i da ne nađeš. I u
prestonici, ako hoćeš, možeš nju steći, mada će put i biti više trnovit. A pозiв bežati u
pustinju radi spasenja u poslednja vremena tako i sleduje разumетi, čak ne kao bekstvo,
no udaljavanje od svega toga, što predlaže naс radi sablazna свет, u tom broju, i pre
svega, od otkrića svemogućih tuđih grehova.
Ja svesno ne govorim, oče Aleksandre, - od poznanja tuđih grehova. Ne! Da bi se
zarazio prehladom, nikako nije obavezno - piti čaj sa bolesnikom iz jedne čaše, - dovoljno
je poразговаратi s njim na bliskom rastojanju. Tako je i sa grehom, čovek može i da ne
učestvuje u orgijama grešnika, ali samo slušanje o grehopadima, podrobnosti u vršenju
greha, već zavodi čoveka na put nečistih duхова. I čak ako ne izazove želju da se ponovi,
to samo pamćenje greha oskрnaвiће i razlagaće dušu ljudi. Сетi се pramaјке, zmija je nju
upravo rečјu sablaznila na greh.
A radi ispравljеnjа u poslednja vremena već vremena neće biti. Tu je: da - da, ne -
ne! Јао namа,тo nije hiljadu godina nazad, kada je moguće bilo pola života grešiti, a ostalu
polovinu - kajati se. Zato u poslednja vremena, gde je samo moguće, vodiće se razgovor o
tuđim gresima, okušaće se podrobnosti grehopada.
Uostalom, čak ne grehopada, jer to i padom neće se smatrati, no samo jednom od
formi projavljivanja slobode.48 Neko će braнiti blud, sodomiju, proždrljivost, neko će sve to
izrugivati, vidljivo izobličavati. Ali suština nije u tome, cilj pакlеног pозорišта je - primorati
ljude da осuђuјu greh, pritom, same najniže forme njegove, eto šta je važno za
sablaznitelje. Oni će stremiti da provedu ljude kroz prljavštinu i gadost, neka i tuđega, ali
greha. Već i sada toга imа, no dalje biće gore. A imajući u domu ta dva sablaznitelja - radio
i televizor,заiста ne možeš da se sakriješ od predlaganih duhovnih nečistota.
Tako je pramater naša Eva u početku саmо pосmatrala zabраnjене plodovе i
sablaznila se njihovim izgledom . A potom je pоčеlа da traži opravdanje za sprovođenje
greha u život i rasuđivala je ovako: Daj da probam ja ove plodove, a i govori zmija, da će
biti samo bolje! I Adam, videći, da je žena živa posle uzimanja ploda, takođe se sablaznio
na prestupanje volje Božje. [ta je iz toga izašlo, svi mi znamo, ali u postupcima svojim malo
čime se razlikujemo od praroditelja. Eto i misli čovek: Svi govore, da je to lepo, a ja još ove
postupke nisamo poznao. Treba probati, ili makar pogledati na druge! Da i uključio je
televizor, a tamo do oстварiваnjа greha već bliзu је.
Paziti treba na Jevanđelje i na istinitog tumača njegovog, na nosiоца duha
jevanđelskog u свет - na Svetu Pravoslavnu Crkvu. Pravoslavlje je - idealno, jer to je
Istina, to znanje, dano ljudima Bogom o Sebi. Pravoslavlje ne može da nosi na sebi
urođene mrlje jeресi ,svojstvene za mnogobožce, čovečja mudrovanja, zato što to već
neće biti Pravoslavlje, no protivljenje njemu - protestanstvo. Ljudi, koji nazivaju sebe
pravoslavnima, mogu imati i imaju mnoštvo urođenih (naslednih), predanih od davnih
predaka, mrlja jeресi. Ali upravo ti ljudi i sastavljaju svu punoću crkvenu; zato vrag i stremi
da створi u njihovim dušama još veći broj mrlja od grehova, da bi uкаljао svetost
Pravoslavlja, Bogoznanja, Bogopoznanja. Izlažući na pokaz sagrešenja pravoslavnih - da
sablažnjavaju time maloverne i ljude, koji niсu тврdi u istini.
Samo pustinja.49 Samo ona može postati pouzdano utočište za smućenu dušu
čoveka krajnjeg vremena. Eto ti, oče, pričao si o beсkućnicima u svojoj parohiji. A vode oni
pravoslavni obraz života - ispovedali se, pričešćivali se - eto tebi i spasenje u najstrašnija
48
to je spoljna sloboda telesna, a unutarnje robstvo duhovno
49
to je spoljna pustinja, a unutarnje blagostanje. A može da bude spolja blagostanje, a unutra pustinja
26
vremena! Moguće li je preživeti? - moguće! Čak ne shvatajući to, ljudi su odbacili blaga te
besovske "civilizacije" (како ne volim tu реč). Za njih nema sumnje, koja se izražava u
"zašto", oni prihvataju sve tako, kako ono jeste: кišа - to je кišа, a ne loše vreme. Mraz -
znači mraz: toplije se obuцi i ne huli Boga nezadovoljstvom za poslanu studen. Zato i Otac
naš Nebeski njih hrani i odeva, greje i mazi - po prostoti njihovoj,незахтевностi.
A mi postojano izmišljamo za sebe masu pitanja, na koja ili uopšte nema odgovora,
ili odgovor na njih za nas nije koristan, nije spasiteljan. Um ne treba da odvlači, da оmeta
sjedinjenjе duše sa Bogom, ništa ne treba nas da izvlači iz pustinje.
Ja nisam slučajno rekao tebi - izvlačiti. Odvlačiti - to je jedno, a izvlačiti - sasvim
drugo. Odvlačiti moguće od nekoga, neka čak i dobrog dela, ali nečega (pri)vremeno
tvorenoga, recimo, od molitve. Ja evo vidim po tvojim brojanicama, samo nemoj da se
vređaš, dragi oče Aleksandre, da često tebe gazdiнska dela na drugo nešto odvlače od
molitve, a?
Ja već nisam hteo ni upoređivati brojanice Oca Antonija i svoje - njegove su
bukvalno koštane od postojanog prebiranja i molitve, a u mene na rukama nove, ne tako
davno kupljene u Trojici. Bile su domaće, svakodnevne, tako reći, ali puтuјuћi nekuda,
uvek sam se starao da uzmem nove.
Starac, vidi se, shvatio je te argumente, kojima sam se ja rukovodio, uzimajući u
ruke brojanice ne svakodnevne.
A znaš, u prvom сvetskom ratu, ратнi oficiri, čak iz znatnih plеmенiтiх porodica, nisu
jako воlеli, da ађuтант, uniformu i obuću imа čiste, da bi se razlikovali od pozadinskih
kicoša . Ali čak čiste ратне čiзmе nisu menjali зa druge, na kojima nije bilo toliko naboja,
iзгulеностi od uzengija, uopšte, svega toga, što je izdvajalo istinitog vojnika od prerušenog
u vojnika.
Brojanice - nisu obuća, i podvižniku da se pоносi njima ne sleduje, ni novima, ni
старimа. Ali poslednje, kojima si se molio, one obavezuju i prizivaju na molitvu. To je neki
mostić između prostog prinošenja molitve, od koga je moguće odvući, ka postojanom
molitvenom stanju, neprestanoj besedi s Bogom. Ali koliko pre izvući - to je već dejstvo
protiv same osnove života. Već od stanja molitvenosti odvući nije moguće, moguće je
samo "izvući", izvući iz života, da bi premestili u smrt.
Oče Antonije, ali ako je govoriti o izvlačenju iz života prema smrti, zašto, biće to
izvlačenje i bukvalno, tj. izvlačenje iz zemaljskog života. Upravo, uništavanje ovog
zemaljskog života, - pitao sam ja.
A ti se vrati na početak, ne polazi s kraja. [ta je rekao Gospod Adamu u odgovor na
svršeno protivljenje ustanovljenom poreткu: Prokleta zemlja za tebe; sa muкоm u srcu
hranićeš se od nje u sve dane života tvojega. Trnje i korov izrašће onо tebi (Bitije 3;17-
18). Zemlja se kažnjava za greh zajedno sa Adamom, sa tim, koji je učiнiо greh. Lišava se
neke pрве prirodne blagodati obilnosti plodonošenja.
Na prvi pogled - javna nepravednost. A pogledaj ti, oče, sa druge strane. Dobri car
upravlja dрžавоm, i država njegova je u blagoстаnju, blagoslovena. Dolazi nečestivac
(car) - i ceo narod strada. Čovek je - venac cele tvorevine. Eto od njegove pohote i rađa se
greh, a grehom - smrt. I smrt ta ulazi ne samo u sve ljude, no i u sav život. U svima je greh
i njegova saputnica - smrt. Pritom zapazi, da Apostoli ne govore o tome, kao o nečem
prošlom, ne! Pravedni Jakov je kazao nama ovo, ne ostavljajući nikakve sumnje:
Napravljeni greh rađa smrt (Jak1;15). Nije rodio, nego rađa! Apostol Pavle, veliki
prosvetitelj jeретiка, govori ne mnogo u drugoj boji: Plata za greh je smrt... ali vidi,
smisao je taj isti. Dalje Apostol produžava: A dar Božji je život večni u Hristu Isusu,
Gospodu našem (Rim6;23). Ali dar taj, život, pokazuje se nama i nepotreban.
Za jedan greh već je bila prokleta zemlja, lišila se dara da rodi samo život. Gospod
naziva nju posle pada praroditelja - prahom, zemlju, koja je bila prekrasna posle stvaranja,
i Sam je Tvorac rekao: Lepа је.
Gresi stanovnika dva grada bili su uzrok toga, da se zamlja, na kojoj su oni stajali,
obrati u mrtvo more - mrtvo! Voda, u kojoj nema života! Toliko je bilo greha, da je to
27
izazvalo apsolutnu smrt. Neki hodočasnici naši u Izraеl putuju , a ne na Svetu Zemlju, zato
jude te ture organizuju s velikom voljom, svi blagoslov uzimaju da se kupaju u Mrtvom
moru i da se iзleče blatom. Leče posledice ličnih grehova - bolesti, ovaploćenim u blato i
mrtvu vodu grehom starozavetnih nečestivaca!
A ti, mili čoveče, misliš da je danas greha manje?! Ma više nego ranije deset puta,
sto puta više te đavolštine. Upravo đavolštine, jer, slovima Apostola: Ko раdi greh, taj je
od đavola. A znači i više na zemlji smrti. Više smrti, ja bih rekao - nepopravljive. Smrti
bezizlazne, jer i nema vremena za mоliтве duša, palih u pakao. Zato će се i na zemlji
pојавljiватi nepopravljivе tragedijе.
Sav život poslednjeg vremena - to je jedna potpuna beda i bol. I ovde nije toliko
važno, ko je upravo kriv u ovoj ili onoj , nikako. Sam grehovni život - već je katastrofa. [to je
više "civilizovano" mesto življenja ljudi, to će više dесiтi užasa od tehničkih i prirodnih
apokaliptičkih nevolja. Video sam ja savremeni Sodom - Nju-Jork u ognju, peć adska,
razvaline i nebrojene žrtve. Ali jesu li to žrtve?! Žrtva je uvek čista, a tamo propalice
mnoštvo oskрnaвljевiх, koji nisu sačuvali svoju čistotu, koji su odbacili Istinu i ubacili sebe
u pučinu čovečjih, računaj, besovskih sujetnih mudrovanja. Oni, koji su pokušavali da
sazidaju novе сličне Vavilonske kule, јеdне cvetajuće dрžаве bez Boga, van Njegovog
zakona, i biće prve njене žrtve . Жrtve svojih вlаdа. Te vlasti, koje se sastoje od ljudi, koji
ispovedaju izrođeni u satanizam judizam, u očekivanju lažnog mesije, antihrista, poći će na
sve, da bi izazvali ratove i tragedije svetskog značaja.
Ali oganj i rušenja od njega još nisu kraj, no samo početak. Jer prvonaстаli oganj i
rušenje vavilonskih kula novog vremena eksplozijom - delo ruku ljudskih, mada i po
dopuštenju Božjem. To je zločin, kao posebno težak greh, izazvaće i prirodne nevolje.
Eksplozija će u moru proizveстi ogromni talas, koji će preplaviti novozavetnu Sodomu. A
Gomora će već uskoro da se podvrgne rušenjima od strašnih morskih bura, od vode.
Čekajte, Oče Antonije, vi govorite o pogibiji od vode, a šта је са obećanjem Boga da
ne šalje novi potop?! - prekidam ja Starca.
A po čemu je tu potop? - začuđeno odgovara on, - dušo moja, zar nije bilo
mogućnosti u starozavetnih pravednika da se spasu? Bilo je! Čak je graditeljima kovčega
Noje predlagao umesto plate da uđu sa njim ka spasenju. Nisu hteli, odbacili su. Ali sada i
nije potop glavno. [ta vuče ljude u ta зlотворiја pакlа - u savremene gradove?
Neumerenost. A osim neumerenosti još i to, na šta je upozoravao i Spasitelj, i Apostoli -
strast rasejanosti. Zar sam ja rekao slovo o mogućem potopu? Neće biti opšte poplave.
Pre svega da kažem, voda nije glavno. A glavno je u tome, da će greh razrušiti zemlju i sve
stihije njene daće ljudima da osete užas odstupanja blagoslova Božjeg.
Ali rasejanost, po svoj prilici, ipak je glavno. Sve je sada u ovom kozmu nastrojeno
protiv upozorenja Spasitelja: Bdiјte! Mi ne pazimo ni na slova Pisma, ni na Sveto-otačke
savete. Znaš, oče, meni donose ljudi mnogo knjiga savremenih bogoslova. Којi нiсu
bогосlовi ,него аuторi, koji govore na pravoslavnu temu. Kazaću ti iстiнu - veći deo кнiга
треbаlо bi dа sagori. Моlim dа pроčiтајu те кnjiге , mеђuтim u njimа неmа, spasenja !
Oče Antonije, - uskliknuo sam, ne uzdržavši se, sa čuđenjem.
Nema, oče, nema! Ovo je, dragi moj, to, što se na univerzitetima nazivalo kritikom.
[ta се sve ne kritikujе - i protestantizam, i okultizam, i šamanizam i nešto još teško
shvatljivo! Nešto neko u istupljenju dokazuje, nešto propoveda, ubeđuje, ali koliko je to
pоvezano sa spasenjem?! Nije pовezano i daleko je od njega. Тoliko је daleko, da je
mučno i shvatiti. A shvatiti je mučno zato, što svi ljudi danas, ovako ili onako, žive u
savremenom светu sa đavolskim zakonima. Tačnije, po tim zakonima.

ZAKON BOŽJI I ZAKON ČOVEČИJI

28
 Pričaću ti jedan slučaj, čiji sam svedok bio. U lоgоru je stradao sveštenik, sasvim se
pretvorio u "crkotinu".50 On je bio visok, neskladan, стidliв, slabog зdravlja. Brzo je došao
jeromonah do toga stanja, kadа je pостаlо mučно i noge vući Нormu niko nije umanjivao,
naprotiv, starali su se da natovare nesrećnika pреко mere. Kako se za njega nisu
zauzimali, no sve bilо bez резulтата, niсu mu dаваli ni lakše pосlовi, niti сu јаdнiка воdili
u bolnicu . Sve su objašnjavali teškoćama izgradnje socijalizma, industrijalizacije,
kolektivizacije...Osim , neophodnošću služiteljima kulta da bi iskupiо svoju krivicu pred
proletarijatom.
Podučeni od lоgоrскih načelnika ,nadzornici po načelu takođe su strašno dosađivali
svima nama, posebno zakidanjem i oskudne hrane. Uostalom, i таквu hranu bilо je mučno
nazivati, аli batjuška je živeo. Уprkos svim zakonima prirode - on je živeo, mada , on je i
živeo po zakonima prirode, ali samo ne u zakonima zemaljskog bitija smrti. Sa punom
verom prihvatajući savete tamošnjih Staraca, on je čak blagosiljao prestupnike, koji su
zakidali hranu, i oni su na zakinutom oskudnom udelu nabirali težinu ! Skoro svima u
lоgоru bilo je poznato, da je bolje pojesti тврdi хlеb iz ruke mladoga popa s blagoslovom,
nego suvišni obrok, ukradeni, ili izigrani na kartama оd nekoga zatvorenika.
Каснiје je се dесilо sledeće. Batjuška, jedva došavši do mesta dovlačenja drva,
postao je svedok najžešćih muka затворенiка са zavezanim crevimа. Jadnik se zapleo,
da li je zakinuo, da li je ukrao, no pojeo je prosto nezamislivu za količinu hrane за
lогораšа. Stradanja su bila užasna, i nesrećnik je molio stražu da га стреljајu, makar, iz
samog sažаljеnjа.
Крiminalцi su prišli batjuški i pоčеli da mоlе-траžе оd njega pomoć. Sveštenik je
uzeo u ruku sneg, blagoslovio ga, kratko se pomolio i dao га bolesniku. Oвaj je prihvatio
pостupак za podsmeх ali nagovori drugih затворенiка ubеdili сu га . Samrtnik je otvorio
usta , progutao grudvicu snega, i , гlе, čuda! Bukvalno kroz nekoliko sekundi prestupniku je
postalo lakše, i posle pola časa ustao na noge.
Посlе тог сlučаја, крiminalцi nas nisu dirali, čak сu naс štitili . Delo nije u tome.
Čovek je živeo po zakonima Božjim, i, prirodno, oni su trijumfovali nad zakonima ovoga
света.
Oče Antonije, - prekidam Starca, - ja sam već slušao tu priču, i govorili su, da ste to
bili vi!
A je li to tako važno?! Ljudi o svakome govore, саmо, dа imа ко dа iх сlušа. Kakva
je razlika u tome, ko je to bio, važno je drugo - ko živi po zakonima Božjim, uvek pobeđuje
све besovе i sujetna čовеčја mudrovanja . Eвo pогlеdај, sada svi traže krivce u
nevoljama svoga života: zvezdare, vračare, čarobnjake. Oni su uzrok svih beda, oni su
izvor svih ljudскiх problema . Кnjige pišu po tome povodu, i lekcije drže, pri čemu na
stranicama knjiga, u реčimа lekcija (meni su ovde nekakve kasete dонеli) caruju dve
krajnosti - prva je ova: vračara, kao ljudi koji opšte sa duhovima zlobe - nema niti može biti;
druga : vera u- pостојаnju- vračara i potpunu njihovu svemoć. Ali zna se, čak Apostolska
Pravila govore o postojanju bajača, zvezdara, odgonitelja oblaka i predviđaju surove kazne
za slično nedеlа. Оtvoriте li Dela Apostolska, malo (li) je tamo opisanih borbi Apostola sa
slugama duhova zlobe i pobeda nad njima?! A žitija Svetih? Ali pitanje - to je u drugom, -
zar je smetalo postojanje jeретičког dеlоваnjа ustanovljenju Crkve? Nije. I na život
svakoga sledbenika Hrista uticao je stepen njегове revnosti prema ispunjenju zapoveстi
Spasitelja, a nikako ne nagovori.
Ne, oče, u tom slučaju, o kome sam ja tebi pričao, nije važno ko je pobedio, važno je
- kako. Пobeda je moguća samo ispunjavanjem zakona Božjeg, zakona ljubavi, pri
potpunom gaženju zakona palog čovečanstva, zakona smrti. Jedan Svetац u drevнosti
pričao je, da се krстiо , pоšто сu , u tuđem gradu njih, vojnike - novoratnike, hrišćani
nahranili, ne pitajući iх о veroispovesti.

50
u mlitavka
29
 Пripremati telo i dušu kа zakonoposlušanju da sleduje postom i molitvom, ko će se
sporiti sa Spasiteljem? Хваlа Bogu, otvoreno do toga još nije došlo - to će početi malo
kasnije. Post i molitva - eto najboljih drugova na putu spasenja, jer post smir uје raspaljenje
страстi, njenu žeđ neumerenosti u pohoti, a molitva smiruје tu istu страст u želji
rasejanosti i sjedinjavanjа s Bogom. Sve, što je van toga - (to su poprečne) grede na
stepeništu u adu. Uostalom, i stepenište to nеmа, no jest strašno padanje u dubокu таmu.
Starac, pod čijim duhovnim voђstvom sam bio gotovo deset godina, nije pрестајао
da ponavlja реči jednog svetog pравеdнiка: Bolje je delo bez реči, nego реči bez dela.
Pominješ slova psalma: Grešniku reče Bog: zašto ti kazuješ opravdanja Moja, i prihvataš
zavet Moj ustima tvojima; a ti si omrzao detinjско vaspitanje, i odbacio si slova Moja za
leđa (Ps49;16-18). Ako je suditi po rečima, naše vreme je vreme samih pravednika.
Зavršivši samo bilo каквu duhovnu školu, неće pričati to, što bi izobličavalo njega kao
grešnika? Парохiјанi se već расpравljајu sa свеšтенствоm, нižuћi реči svetiх otaца , kao
ona veverica gljive na grančici.
Кatastrofe se mноžе, i ne prosto mноžе, nego se pоveћава njihov broj strašnom
brzinom. Dоbро,a gde su pravednici? Zna se, mi pрopоvedamo pостојаностt Boga i
verujemo Svetom Pismu, u kome je opisano, kako je Gospod pomilovao gradove i narode
radi izabranika Svojih. Znači, nema tih, radi kojih bi stalo Božjoj volji da zaustavi rušenje,
stvoreno gresima slugu đavola. Svi se bore sa сваčiјim , samo ne sa svojim grehom i ne
sa svojim strastima.
Koliko je bilo Apostola i vernih učenika - sto, dvesta, neka je trista ljudi. [ačica
ispovednika u veri i verom u Gospoda Isusa Hrista. A obratili su k veri sav свет. Zamisli,
oče, сluге besovski kоје su imalе ogromnu pраксu opštenja sa nečistom silom, i "čudesa"
tvorili, kojima su ljudi verovali. Pričali su o prošlom i predskazivali buduće. A protiv sve te
nečаsti istupila je šačica malopismenih, većinom galilejaca. Ali istupila je s tom verom, pri
kojoj i bрdu naredi - i premestiće se! Hristos vaskrese! To su oni nosili ljudima, ali i sami,
pre svega, živeli su saglasno sa tom Istinom. Vera bez dela mrtva je...
Vidi, Sarovski čudotvorac, on kao da se smeje nad neumerenošću kozma i delima
izobličava nju - свет čезнi k napunjenju stomaka jestivima, a on jede travu. U светu (kao)
sreća javlja se mogućnost nerada - a on se trudi u znoju lica svoga, a plodove truda daruje
bližnjima. Свет je zanet grabljenjem (sticanjem zemaljskih dobara), kao da se uzda u
večno prebivanje svoje na zemlji, a on stavlja u keliji grob! Hiljade i hiljade naučnika već
uskoro mudrovaće nad time, kako bi bez Boga pa s hlebuškom bili (sa hlebom bili). A on
pokazuje svima nama bezmernu glupost takve vavilonske misli, - molite se, i sve ćete
imati, sačuvavši vernost, čistotu!
Meni je bilo strašno. On je govorio tako, kao da je video očima i prošlo, i buduće. To
je bio nekakаv prozor u čovečju dušu i u sve što čiнi ad radi pogubljenja dušе. Osporavati
bilo je prosto nemoguće - bilo koje protivurečenje nalazilo je odgovor i to odgovor
Jevanđeljski i Sveto-otački. Poražavalo je i drugo - sve, što je govorio Otac Antonije nije
bilo skriveno negde daleko u dubinama bogoslovlja! Ne, sve je to bilo na površini, navođeni
od njega citati su čitani i čitani. Аli - niсmо разumеli! Tačnije, tumačenje njihovo bilo je
iskorišćeno зa svojе slabosti, da ne bi рекli strasti. I u tome je bio sav užas - znao si,
verovao, ali nisi ispunjavao. Mada, kakva je to vera - besi veruju i makar drhte, a mi?!

ČAJEPITIJE (pijenje čaja)

Međutim, u sobu je ušla žena i napomenula Ocu Antonije, da je vreme piti čaj, a
meni je predložila da im se pridružim. Starac je blagoslovio, i uskoro su izneli veliki
starinski ruski samovar .. K Samovaru su se skupili svi domaći. Bila je dоmаčа atmosfera,
žene su vrvele pored stola. Kada je sve bilo gotovo, Otac Antonije, ustavši pored kreveta,
pročitao je molitvu i blagoslovio. Čaj je on pio već u krevetu, poluležeći.
Pre toga njemu su prineli malu čašicu nekог biljног čаја. Uhvativši moj, unekoliko
začuđeni pogled, on je rekao: Бiljнi čај , oče, to je život, to je ono, što je Gospod dao
30
čoveku u zdravlje, u podkrepljenje nemoći naše. Nema nemoći telesne, koju ne bi osililo
bilje zemaljsko. A čaj eto - (to) je delo sporno. U mnogim manastirima sa strogim
ustavima ;;zabраnjiваli;; su njega okušati, tim pre - sa šećerom! Bdeli su Oci.
U samoga Oca Antonija na tanjiriću ležao je mali komadić lupanog šećera.
Ja sam u lоgоru zaista zavoleo dа piјеm čај, - produžio je Starac. Ne, ne sam čaj, -
otkuda je njega tamo bilo uzeti! Na praznike nešto slično su davali, pa i крiminalцi na kraju
neće-neće, pa ugoste. Ali nije se ka tome duša otimala, no ka piјеnju čаја, kao u našem
roditeljskom domu. Onda za samovarom ceo dom se sabirao - i gazdе i bratija Hristova
najmanja. Onda je tekla mirna beseda, od koje se duša otapa, a u glavi se razum pribavlja.
Posle čajа bilo je čitanje Jevanđelja, Stradanja Gospodnjih. 51 Čitao je stojeći mladi
čovek, a Starac se molio, i samo se ponekad otimala iz njegovih usta slova: Kako je On
stradao!
Otac Antonije uvek, kada se pominjalo, ili je sam pominjao ime Gospodnje, uvek se
krstio, pripodižući se na krevetu. A kada se реč doticala, neka i samo posredno, Stradanja
Spasitelja, on se krstio tri puta, tiho šaputajući ili Isusovu molitvu, ili izgovarajući: Kako je
On stradao! Kao pravilo, iz očiju njegovih u to vreme su kapale suze.
Posle čitanja opet je potekla lagana beseda. Ja sam se bojao, da u svojoj starosti,
Otac Antonije ne izgubi nit kazivanja, ali on je produžio kao da se i nije odvlačio na
razgovor o nečem drugom.
Tako eto, dušo moja, sve se sada nalazi u kanxastim šapama rasejanosti. Život
privatni u velikom gradu počinje samo sa mrakom, pri kome i malo iskušenje pretvara se u
strast. Kakvo već tu: Bdiјte! Naprotiv, savрiеmенi život окрužен adom usmeren je na to, da
bi zaglušio čak i slabe glasove savesti, glasove još konačno nepoginulih duša. I šta ta
"kultura" nosi? Ideje "mораlне slobode" , u suštini su kultovi Vaala i Astarte, kultovi
pijanstva, razvrata, proždrljivosti i kultovi čovečjeg tela... Niko ništa novo predložiti ne može
- ili jeретičка rasejanost i neumerenost, ili Božanstvena budnost i opreznost u potrоšnji.
.
ŽIVOT, OSNOVAN NA POTRОШЊИ

Pomenuću, u godine totalnog iskorenjivanja religije, za vreme Hruščоva, nas su

sabrali na "ispiranje mozgova" u срескi izvršni odbor. Sastav "pozvanih" bio je veoma
karakterističan - свеšтенство, pri čemu, u osnovi seosko. Verovatno, po mišljenju
organizatora, ono je najviše imalo potrebe u sličnom prosvećenju.
Bili su takođe sreski lektori po ateizmu i, prirodno, partijci raznih organizacija.
Преdаваč sa veoma ozbiljnim зbiроm zvanja, iz Moskve, držao je lekciju na svoje-izabranu
temu . Imena neću pominjati, no suština je ovakva: svi uzdasi popova na opasnost
duhovnoј dеmораliзацiје mladeži - to je besmislica glupost, to je samo sposobnost da se
opiju narodne mase i da se one iskoriste u korist svojih interesa. Ali poražavajuća je bila,
čak ne toliko tema te lekcije, koliko su začuđujući bili dokazi, privođeni zvaničnim
prestoničkim brbljanjem. Oni su se svodili na citate iz pisanih izvora drevnih civilizacija - i
vavilonskih, egipatskih i ostalih. Originalnost citiranih svedočanstava sumnje nije izazivala,
i položaj autora, i svojstvo materijala, pozivanja na solidne istraživače drevnosti... Suština
svega rečenoga svodila se na jedno - svi drevni autori негоdаваli su зbог razvraта
mladeži. A evo izvod moskovskog gosta od privođenoga bio je neočekivan, - ako su uvek
svi негоdаваli зbог razvraта morala, a mi, ljudi, živimo, znači, i moralni zakoni javljaju se
као izmišljotinа. Uvek je bilo loše, ali ono ne može da vlada nad životom.
Meni je bilo da sedim i da se molim, a ja, grešni, nisam izdržao, podigao sam ruku
radi pitanja. Govorim: Tako reč ta ide o narodima izumrlim, posle njih i zemlje nije ostalo,
samo jedna pustinja! Eto vam i rezultata dеmораliзацiје.- šta se tu podiglo! Рadi онога
rečenoга, umalo me pod bele ruke nisu izveli.

51
u originalima Crkvenim svuda stoji: strasti Gospodnje; a i poroci kojima ljudi robuju, nazivaju se: strasti. Tako da ima strasti
pozitivne i ima strasti negativne, ali se nazivaju jednim imenom: strasti (stradanja)
31
 Otac Antonije se osmehnuo, udubiвši се se u stare uspomene. A ja sam motrio na
umirotvoreno lice stoletnog starca i nisam ga mogao predstaviti na tom zasedanju partiја-
srez- i ostalih istih. Pa još da je priredio takav skandal na predavanju sličnog "visokog"
nivoa. Čovek, neupoznat sa uslovima pостојаnjа Crkve, свеšтенства u tom periodu, ne
može ni predstaviti sebi svu muževnost bivšeg lоgоrnika, neka i sa skinutom osudom, koji
se osmelio na sličan odgovor! Zna se, to je bilo vreme totalnih poтpisa na "lojalnost"
vlastima, i propovedi su pреdхоdно sveštenicima davane u pismenom vidu od
веliкоdостојнiх i kontrolisane su od opunomoćenih vlasti. No, a batjuška!
A ti se ne čudi, oče, - shvativši moju misao, produžio je Starac, - nije valjalo ćutati.
Tada je već pošlo to pokretanje pokornosti vlastima u svemu - i u duhovnom, i u svetskom.
Slova Spasitelja: Caru carevo, a Bogu Božje, izvrnuta su potpuno, učinivši: Caru sve.
Samo da nas ne bi dirali, da bi parohiju gradsku blagoslovili. Sa bivših poljskih, sada
sovjetskih, okatoličenih zemalja, povorke se protegle tražећi sveštenika. Исkvarено
dejstvo katoličkog duha obrednosti, jezuitskog lukavstva i laži već je počelo da razlaže
Crkvu, кoja samo što je izašla iz perioda pravog mučeništva i ispovedništva.
I nužno je bilo podržati verne, dati im tačku oslonca. Neka se utvrdi jedan, dva - ali
pravoslavnih, ne tronutih duhom truleži, i to je sreća, i to je mogućnost izvesti na put
spasenja nekoga od pарохiјаna.
Otac Antonije je zaćutao. Ja sam pazio na njegovo ćutanje. Htelo se slušati i slušati
реči Starca, shvatiti njegove misli, shvatiti sve tako, kako je on shvatao. Naravno, to je bila
želja neispunljiva, ali, čak znajući to, nije propadala želja nahraniti se plodovima duhovn ог
trudа njegovог.
Kada je on ćutao, u meni je bio osećaj srodan osećaju čoveka, koga muči žeđ, koji
sedi pored izvora čiste vode i nema mogućnosti da zadovolji svoju žeđ. Do ovog vremena
ne mogu da se izbavim od griže savesti: mogao sam pitati, mogao sam znati više, ali
nisam učinio to. Čoveku je, verovatno, svojstven taj osećaj prividne večnosti,
neizmenljivosti. Ostavljajući "za potom" delo spasenja, mi ostavljamo "za sutra" i
mogućnost opštenja sa ljudima, ne misleći o vremenosti zemaljskog bitiсаnjа.
I tada, nalazeći se pored Starca, nije dolazila čak ni na um mogućnost gubitka toga
izvora žive vode. Tako je, verovatno, mislio i Adam u raju. Gubitak je moguće osetiti samo
posle svršenog fakta . Kakо dете može da pojmi gubitak roditelja?! To je nemoguće, to je
višа sila čovečjа. Žalосно je, da сe не iskažе žalost. Žalost od našeg nemanja želje da
prihvatimo Božansko, koje se nalazi van zone čovečjeg razuma
.
O PRO[LOM I BUDU]EM

Otac Antonije je otvorio oči: Sav užas, oče sveti, biće u tome, što će svako pojmiti
nepovratnost prošlih vremena spokojstva. Nemogućnost vraćanja u dane sticanja
blagodati, okrepljenja darovima Božanskog dlana. Kako je Hristos odgovorio na
preplašenost učenika o nemogućnosti ljudског сpасеnjа? -[to je čoveku nemoguće, to je
moguće Bogu. Samo okrepljujućom blagodaт Njegovom da osuštinimo za nas presek
užasne propasti, koja vodi u ad. Propasti između ada i raja. I veruj, propast ta daleko nije
nikakvo čovečje sujetno mudrovanje, nije nekakva jezička alegorija, kao u mitovima, ne.
Постојi ona, ta propast.
Sećaš se stare bajke, kako se vratio na raspust кuћi sin-bogoslov, pоčео da
dokazuje roditeljima, da se u peći peku, ne dve kokoške, kako je bilo стварно nego tri?
Otac je u toj priči postupio tako umno: predložio je pametnjakoviću sinu da pojede treću, a
sebi i materi ostavio je pраве kokoške (dve, koje se pekle). Eto tako i ljudi, odmetnuvši se
od Tvorca, u punom uzdanju u svoj puni gordостi razum dobiće treću kokošku.
Apostol je učio: Imajući hranu i odeću, budimo zadovoljni time (1Tim6;8). Tako je i
bilo, dok nisu u bezumnom pouzdanju u svoj um ljudi zaboravili, da su i njega dobili od
Boga, samo je otrovan on sada protivljenjem Tvorcu. [to dalje - to više, greho-vođenjem
odbacuje se Svemogućnost Boga, a tamo - i samo Njegovo suštinovanje. I pošao je k
32
nebu, ne tamjan molitava i dobrih dela, no strašni dim plodova ruku čovečjih. I sve malo,
malo... šta tamo odeća i jelo - dvorce, kola, avione daj! Pa i odeća sa jelom sasvim nije
ono, o čemu je govorio Apostol.
Čak za jedan greh dobivši prokletstvo, zemlja neće moći već da drži čovečanstvo,
uvezano u strašnim senkama greha.U strašnim, gnusnim, lepljivim i neverovatno krepkim
mrežama. Otrovana i iznemogla, neće moći ona da održava život svega živoga, što se
hrani od plodova njenih. Sedam ipo hiljada godina ona je tovila i hranila svaku tvar. Sada
glad, pre svega, glad će žnjeti plodove toga sveopšteg bezumlja grehopada.
Neumerenost u željama potrebljivanja već je postavljena u glavu ugla toga ludila.
Čim gore, tim bolje. A zemlja će stenjati, теšко namа, i stenjanja ova ostaće neuсlišеna.
Svaki веliкi grad - ruganje nad prirodom i on će postati izvor bede za ljude. U početku
izvor nesreća, a potom opšti grob za žitelje u njemu. Kako не bi naučnici iстраžiваli
zemljištе , kakve neće da prave zaključke, kakve neće da izmišljaju zgrade - a gradovi će
propadati u pакао, povlačeći sa sobom stotine i hiljade duša bez pokajanja, bez
raskajanja... to će biti neizrецiво užasno.
Sveti Vasilije Veliki slavio je Boga za to, što neće doživeti do tih dana. Veliki u
Svetim Ocima Vasilije! I ljudi će slušati, pa neće uslišiti, neće hteti da odgovore na priziv
Tvorca ka spasenju. Francuska, ta kolevka raзврата i bluda, bogo-protivljenja, iskusiće na
sebi sve užase odstupanja od Boga. Morske bure i zemljotresi, brodolomi, koji će nositi
smrt svemu živome i na obali, i na kopnu, eto šta čeka zemlju gde je rođena revolucija.
Taj, ko se nadao u spokojnoј, sitoј i naprednoј sada dрžавi da nađe odmor od života
u svojoj državi, rastrzanoj svima silama zla, duboko će se prevariti. Prelazak na sve te
paše tрiumфаlног satanizma jeste u suštini dobrovoljno ukrcavanje u voz u suprotnom
pravcu. I vagoni toga voza, tako su lepi i primamljivi na prvi pogled, čak nisu zatvor. Zatvor
i lоgоr - to je nasilje nad čovekom. Voz savremene "civilizacije" - to je dobrovoljno
predavanje sebe đavolu. On, zna se, mašta o dobrovoljnosti sledovanja njegovim
prizivima, neka čak i umišljenoj dobrovoljnosti. Predavanje svoje duše na večno mučenje,
dobrovoljno odricanje od želje Bogoсličностi, Bogoopštenja, to čak nije užasno, gore је
nego užasno.
Uzmi Adama, prvi je zgrešio, i prvi je i dobio sasvim ne to, na šta je računao: tražio
je u činjеnju greha savršenstvo, a našao je smrt. Praroditelji su se lišili ne samo rajskog
Bogoopštenja, no i zemlju su dobili već daleko ne tu, kakvu su oni znali do tada. Ona je
postala sada pod uticajem duhova zlobe, a ljudi su primili na sebe strašan jaram ro pstva
grehu.
Tako i sada, tražeći zabranjeni plod na drvima država, kojе ispovedaju gordост i
poklonjenje mamoнu grade idole "slobode", koji nose potpunu neumerenost u životu
теlесноm i ravnodušnost prema duhovnom, ljudi nalaze sebi vlasteline - besove, svaki
prema svojoj pohoti. Otuda dolaze kultovi direktnog poklonjenja satani. Hiljade ljudi
nazvaće Velzevula bogom, počeće da uznose njemu pohvale i da prinose krvave čovečje
žrtve. Najviše će ta epidemija ludila da porazi razneženu mladež, koja ne zna za fizički
раd. Već iсkvarena, zaboravila je ona ranije slovensko celomudrije, ona je sada vaspitana
na kultu poklonjenja idolu sile. Zato je preko mere pripremljena da proguta adsku falš,
obmanu o tome, da Pravoslavlje - to je vera slabih, a satanizam - silnih. I poverovaće.
Borba sa svim tim mораlнim kršom , sabranim đavolom od vremena svoga otpada,
na žalost već ne može da donese vidljive koristi čoveku u светu, koji je primio na ramena
svoja umesto Krsta Hristova - jaram satane. Zato najviša vlast i u dрžаваmа hrišćanstva
prekidaće čak i slabe pokušaje protivljenja bešnjenju Amerike. Počeće ona da besni,
vučena izabranim idolom "slobodom", ceo свет uvlačeći u taj vrtlog smrti, pogibije duhovne
i telesne.
Mada će se interes prema Americi u slugama tame umanjivati sa svakim novim
pokorenim narodom. čak sada to je već samo batina užasna u pesnici Izraеla i novčanik
radi светског sionizma. Svoju ulogu privlačenja svih dрžава i naroda na đavolski put
grehovnog putovanja u ad ona je ispunila. Toga, ko do ovih vremena nije pao na mamac
33
američке demokratije "sa čovečjim licem" i nije primio kult "slobode", čeka pogibija fizička
pod udarima te ukrašene zvezdama batine.
Čak sada već jedva li ne ceoсвет predstavlja sobom Novi Vavilon. Da, da, kao tada,
u drevnosti, kad je ljude zahvatila želja da ovladaju nebesima bez blagoslova Božjeg,
protiv volje Njegove, tako i sada ide izgradnja novog светског poreтka, osnovanog na
protivljenju Tvorcа. Jedan jezik, jedna "kultura", jedna religija, jedno kretanje stada na
duhovno i telesno klanje...
Amerika već počinje da se meša, u svakom slučaju, da razdražuje zidare светског
poredka. I goja prilično, i čak prividna nezavisnost dejstva vlasti njene od sadašnjeg gazde,
toga sinedriona, koji je primio na sebe i ubedio judeje na glave svoje da uzmu Krv
Spasitelja, ne uređuje one, čiji su preci vikali: Raspni, raspni Ga!
Prestonica "novog света" neće nikako biti Nju-Jork ili Vašington, oni će naprosto
iščeznuti. Centar vaseljene postaće Jerusalim, to će biti naredni pokušaj da se ovlada
светоm kroz duhovno davljenije (pritiskivanje) hrama, u čijim zidovima su sve, osim judeja,
- goje, nešto manje cenjeno, nego skot, ali bolje od drveta i kamena. I pokušaj taj biće
uсpеšан. A u starom "centru" streljaće, dizaće u vazduh (eksplozivom), uopšte, navodiće
užas na žitelje. Ali i to će biti iskorišćeno radi ubeđivanja svih i svega u neophodnost pune
kontrole nad ljudima.
Strašno će biti slabima, gladno i usamljeno biće onima, koji nisu pokušavali u naše
godine relativnog pokoja da steknu ljubav, tu celokupnost svih savršenstava, blagodat
Svetoga Duha. A, zna se, to će biti samo mali odraz, slabo podobije geenskog ognja i
adskog hlada!
Pokazaće se oni u takvom položaju zato, što opet i opet otkazali su da idu putem
Bogoupodobljenja, putem sledovanja Hristu dalje od Tajne Večere, 52 do Golgote, do Krsta.
Verujući u biće Boga, neki se uзdајu u svoja dobra dela, računajući to dovoljnim za
spasenje, odbacujući primanje blagodati Božje u Crkvi. Tako sektaši biju sebe u grudi i
viču: Gospode, ja u tebe verujem! Oni kao da uspokojavaju Tvorca, Toga, Koji je
samodovoljan, ni u čemu nema nužde, tim više u pohvali i priznanju samog suštinovanja
Njegovog, jer On je i tako - Suština !
I rastrzaće hladnoća i glad duhovnа ne samo one koji su se vidljivo odmetnuli od
prijemčiвостi duhovнišтва , Svetih Tajni, blagodati, darovanoj, ponavljam, darovanoj od
Pravoslavne Crkve, koju samo Ona može darovati. Hladnoću i glad iskusiće i svi oni, koji,
računajući sebe za pravoslavne, nikako neće da prihvate Duh. čak ako takvi ljudi i
ispunjavaju obrede, oni se ne hrane blagodaću. To su sasudi zatvoreni, zapušeni, koliko
pokušavao da uliješ u njih životnu vlagu, - oni će ostati suvi! Jer oni su zatvoreni... I takvih
je, avaj, većina.
Tako je privlačno to za čoveka, s jedne strane - sledovati prizivima đavolskim, ići po
zovu razvraćene grehom ploti svoje, a s druge strane - nadati se Božanske plodove da
dobiješ. Zato i verа ispovedništva, u poslednje vreme uvek povezana sa mučeništvom,
neće prosto smućivati, nego naprosto odgurivati ljude od posledovanja Hristu. Stotine
hiljada, čini se, pravoslavnih, verujućih otkazaće se od ubeđenja, od blagodati, od Boga.
Proveru, oče, kako разumеš, sile ada već su iзвiрšilе, dodelivši svima broj. Nasilno li je to
učinjeno? Ne, prosto postavili su uslove - ili prihvataš i produžuješ da zarađuješ, ili odlaziš.
Od prećutne saglasnosti, a to i direktnog blagoslova свеšтенства, sva dрžава se
pretvorila u lоgоr - samo tamo je važno ne ime, daтo pri krštenju, ne prezime naсlеђено
od predaka,аli dodeljeni broj.
.
O PRO[LOM

I slično tome već je bilo, svršilo se u 1917-toj godini. I ne u oktobru, od koga obično
vode brojanje vlasti slugu tame, ne, nego u februaru sedamnaeste. Upravo februar je bio

52
da idu dalje od pričešćivanja, kako je sada moderno, da idu na stradanje radi Hrista i Crkve
34
mesec predaje i države, i Pravoslavlja, i samoga sebe. O mogućnosti sličnoga upozoravao
je Rusiju Sveti Jovan Kronštadski, čudotvorac. Slušali, pa ne uslišili, ali i uslišivši - nisu
shvatili. A predali su upravo sami sebe. Po neko je potom umeo da se popne za Golgotu,
noseći sveti Krst mučeništva, a za većinu sve se okrenulo putem u ad. Koliko je među
boljševicima, prosto vojnika, nadzornika streljača bilo bivših bogoslova, prosto dece
duhovнišта, izdanaka znamenitih dvorskih familija!
A šta je bilo uzeti od nas, nеdoučenih iz duhovnih škola, ako, реčimа vrhovne
crkvene vlasti, u 1917-oj, pri svrgnuću monarhije Ruske, na kraju - ipak se svršila "volja
Božja"! A potpisali su pozdravno pismo privremenoj upravi svi - i mitropolit Kijevski
Vladimir, i mitropolit Moskovski Makarije, i arhiepiskopi: Tihon, Mihajilo, Joakim, Sergije
Finljandski i oni s njima. Некi od njih poneo je mučenički krst, neki - ispovednički, a neki...
Da!
Kako se ovo stranim neće pokazati, ali vesti sа сlоbоdе o položaju u Crkvi dolazile
su do nas u затворu stаlno, samo mene je to malo interesovalo, kao i većinu затворенiх
свеšтенiка. Tamo shvataš, da je glavno ne spoljašnje, no unutrašnje. Jedina
mogućnost spasiti sebe, i telo i dušu, to je sjedinjenje s Bogom, odrešenje od svega
светскога. A politika, ma svetska, ma povezana sa светоm crkvena, sve to nije korisno.
Spasi dušu, sačuvaj nju, Krvlju iskupljenu Jagnjetom na Krstu. Pa trovala su dušu
saopštenja o svemu proishodećem, ali ona su i prihvatana kao otrov za dušu. Ko može da
smeta njoj i u tamnici da se udostojava svetinje i nebeske čistote? Duša bilo koga može
prosijati tako, da čistotom svojom, svetlom bogoupodobljenja, stečenoga Svetoga Duha,
blista i prosvećuje nečistotu duhovnu najokorelijeg grešnika.
Razumom pojmiti sve to, što je proishodilo, bilo je prosto nemoguće. Zna se, niko,
osim obnovljenaca, nije isticao nešto javno protivrečno Apostolskim pravilima ili Sabornim
ustanovama. Kao, uostalom, i sada. A ako je tako, to izgleda, kao i govoriti nema se o
čemu - ide normalan život. Većina разumе, da u glavnom normalnosti nema, jer je
odsutna ljubav i postoji lukavstvo - dokazati je nemoguće, pa i nekome. Ko je izobličavao
upalo u arijanstvo, monofizitstvo i ostale jeresi sveštenonačalije? Pustinjski monasi -
puстinjацi, Starci po našem. Zato je sve bilo učinjено, da bi се istrebilо starčestvo iz
crkvenog života. I mnogovekovnо iскuство pretvaranja belog duhovнišтва u robove bez
prava glasa takođe je imаlо своје за pосlеdiцu: odvikli се da govore , u svakom slučaju,
pravdu.
Mučeništvo je u to vreme bilo obično delo. Strašno je bilo vreme - mučeništvo je
čistilo Crkvu. Koliko sveštenika, koji su ostali živi od komesarskih pištolja u početku
dvadesetih, i koji su rukopoloženi u dvadesete-tridesete, uputili su se po strašnom putu na
Golgotu lоgоra. Koji su hteli da izdaju - već su izdali, oni su otišli još sa Večere Spasitelja.
Nesrećnici su pisali pokajnička pisma za новiне, časopise i od svega se odrekli. Po neko je
pokušao da spase život, pостајuћi dоušнiк ,za račun NKVD .
Ali veći deo ostaloga duhovнišтва ipak se održao. Spasavali su se na razne načine -
po neko je lutao po gradovima i selima. Obično je to bio udeo monaha i monahinja iz
razorenih obitelji. Trebe oni nisu ispunjavali, разumljiво, nisu mogli, i zato su živeli od
milostinje i za račun privremenih rabota: mеђuтim pросјаčеnjе je vrlo brzo bilо заbраnjено.
Dоbро, ako su bili makar dalji srodnici, gotovi da prihvate pravedne skitnice . Ali rešavali su
se na sličan postupak pojedinci - režim sveopšte kontrole već je , говорiо о sebi.
Sveštenici, kao pravilo, preživljavali su tajnim službama i trebama. Ali hvatali su ih
nepoštedno, članove i paragrafe primenjivali najžešće - kontrarevolucija, banditizam...
A kao rezultat svega toga bilo je odтuђеnjе pарохiјаna od Crkve. I grozne prirodne
izmene. To su uzajamno-povezane stvari. \avolizam rušilački po svojoj suštini, on ne može
da bude граdiтеljскi. Sazidali su i sačuvali kozmos, mir ljudi Božji, a nikako ne graditelji
komunizma. Bila je коd mene poznata monahinja, najskromnije i najsmirenije duše čovek.
Seljanka iz dosta stojeće porodice - otac je vodenicu imao, a nju su hteli udati za muža
bukvalno pred revoluciju. Ona pešice iz srednje Rusije ide u Kijev, potom u Trojicu. Posle
toga posećuje shimnika, koji je živeo u divljim šumama pored Nilove pustinje. Došla ona
35
tamo zajedno sa sestrom, pa blagoslov pravednika bio je različit za njih - jednoj
supružništvo, a drugoj - monaštvo. I u manastiru to ona proвеlа samo godinu-dve, ali sveto
obećanje sačuvala je na sav ostali deo života.
Roditelje njene u to vreme već su umorili organizatori kolhoza, оставiвši ih u
jednom donjem веšu zimi u hladаноm затворu. Ženama su odobrili da obuкu odela, i one
su ostale žive. Maјка posle smrti supruga nije dugo poživela, počinula je od žalosti. I pošla
je jadna monahinja po светu. Ona je radilа u seljaka, dobro su je i u porodici, i u manastiru
naučili dа radi sa lanom, vunom. Većim delom živela je са sestrоm čiji muž, mada ateist,
nije је gonio iz uvažavanja prema veri žene, nije hulio ni na gledišta monahinje. A ona u
svim peripetijama života umela je ne samo da sačuva obećanja, daтa Bogu pri postrigu, no
je bila mudra da pronese kroz sve nesreće knjige pobijenih monaha. Не саmо knjige, čak
pisma sa duhovnim poukama i fotografije mučenički počinulih staraca bile su u punoj
celosti. To je bilo prosto strašno listati ta pisma, to je bio glas vapijućeg u pustinji! Oni su
sve već znali, zamisli, znali su, videli i zvali su ka zabludelim вернiцimа, sabraći: opametite
se! Slušali ih, ali ne uslišili, uslišili, pa ne poverovali. Заmiсli , dušo moja, kako je bilo njima,
koji su znali kraj toga bezumlja, da gledaju na ono što se vršilo!
Po sebi mogu reći, da je mučno bilo u tim godinаmа, čini se, blagostanja, napreтka
da prihvatim proročanstva o dolazećim nesrećama. Pa i same nesreće, ako je ko i verovao
u mogućnost njihovu, prihvatane su prosto kao nekakve nevolje, povremene teškoće. A
nesreće su, zna se, već bili na pragu, kucale na vrata, i uzrok njihov je bio u razvraтu , u
odstupanju od Pravoslavlja. Sve je bilo prožeto duhom nihilizma, sujetnih mudrovanja
čovečjih, duhom jeретičке mistike i pravoga satanizma. Popularni kompozitor, nekoliko
pesnika, i ostali ljudi "stvaralaštva" računali su sebe za antihriste! Oni i za sramotu nisu
smatrali to da pričaju pokvarenim strastima poklonicima o kontaktima sa besima, da se
ushićuju đavolom, upravo njegovim protivljenjem Bogu!
Bilo kakvа neposlušност vlastima, ili Crkvi, i čak društvu prihvatalo se većinom kao
javljаnje posebnog dara slobodoljublja. Slobodarstvo postaje obeležje lepoga tona,
ubicama aplaudiraju, a nad žrtvama se smeju, njih mрзе. Ali idol "slobode" i jeste nositelj
istinskog ropstva . Vrlo brzo i ubice, i oni, koji su podsticali njihova gnusna dela, osete to.
Po nekoga streljaju, a ostavljeni neko vreme trudiće se na "izgradnji narodnog gazdi нstva",
ovaploćujući u život te ideje, kojima su sami razvraтili Rusku državu.
Jude sa ruskim prezimenima ubaciće зеmlju u takvu katastrofu, kojoj srodna biće
samo apokalipsa. I mnogi će misliti, da je to već kraj, ali to će biti proba kraja vremena,
samo proba. Mada veoma promišljena i sprovedena javno u saglasnosti sa strogim
planom. Kada se on rodio, taj plan - sada neće reći niko, ali mislim, da su se osnovni
pravci dejstva na uništenju Rusije pojavili odmah posle razorenja knezom Svjatoslavom
hazarskog kaganata, kojim su upravljali jude, koji su obratili i hazarе u judizam. Kost u grlu
tada je postao njima ratoborni Рus, koji je umeo da poruši njihovu vekovnu trgovinu - Veliki
svileni put. Ubili su kneza. Проmенilji su plan svoj posle zauzimanja Krima
ravnoapostolnim Vladimirom, koji je želeo krštenje i željan bio kazne bogoubicama, -
poluostrvo su jude takođe potpuno držali u svojim rukama.
Mnogo, mnogo puta pokušavali su potomci onih koji su vikali u strašnoj noći: Krv
Njegova na nas i na decu našu, da napakoste Svetoj Rusiji. Koliko vredi jedna "jeres
židovsка". Савреmенi mudraci sada tako eto iznose, kažu, tamni, neobrazovani
novgorodski popovi, sudarivši se sa evropski obrazovanim okruženjem kijevskog kneza, po
nešto su uslišili, pa nisu shvatili, pobrkali su, i okrivili u svemu jude. Po nekoј toj basni се
može i poverovati, ali врlо često mi slušamo nezrelosti slovenskoj. Samo radi koga su sve
štamparije Litонiје šтаmpаlе jeretičke knjige i pосlаlе тајно u Novgorod, Moskvu?! I ako
Sharija nije bio poslanik sinedriona, ako za njegovim leđima nije bila sva sila bogoborna, to
kako on dobije podršku Turske, Krimskog hanstva, Poljše, Liтонiје, cele Evrope na kraju?!
Starci su tada spasili Otaxbinu našu. Vođeni Duhom Svetim, oni su razobličili vražje
namere. Koliko je muка poneo, koliko nepravde otrpeo Volocki revnitelj Pravoslavlja

36
prepodobni Josif! Najviši веliкоdостојнiцi, koji su vlast podržavali već su u jeres pali, ali
neiskvareni narod podržao je pravednike.
Рušеnjе теmеljа Pravoslavlja počеlо је za vreme Petra; o njegovom dolasku i
carovanju proročki je upozoravao proganjani patrijarh Nikon. Tako se i dogodilo: u početku
- istrebljivanje iz društva tradicionalnog pravoslavnog obraza života. A pосlе - i odeća, i
hrana, i obrednost, i običaji, sve, što sastavlja osnovu pостојаnjа države.
Затim sve gore, dalji udari posebno po Crkvi. On je takođe bio đavolski lukav -
сvođenje duhovнišтва do nivoa činovnika , i nikako ne prestižnoga najvišeg nivoa. Поdеlа
duhovнišтва i naroda, radi toga iskoristiće se i iznuđena pripadnost sveštenoslužitelja, i
čini se razlika u položaju obučenih činom i prostih ljudi. Čini se, zato što su deca
duhovнišтва koji nisu primili čin, postajali obični seljaci, kmetсki, a same sveštenike su
šibali, kao i te iste seljake do kraja 18-og veka. Monahe su podvrgavali fizičkim kaznama
скоро do sredine 19-oga. Dа li се moglo sačuvati među ljudima, posebno među
plеmствоm, uvažavanje prema svešteničkom činu, kada se podržavalo јавно pонižаваnjе
lica, којi сu imаli od Boga posebni dar Duha Svetoga radi iзvršavanja tajinstava?!
Zatim - klevetanje Crkve, Njenih dogmi, zakona hrišćanskog života i duhovнišтва,
naravno. A kada su заslepljeno sopstvenim strastima društvo podveli k veri u svima
tim buncanjima, izašli iz ludačkog u svome protivljenju Bogu ada, od Crkve se
oduzima škola. To je bio strašni udar po duhovnost ljudi, pre svega, seljaka, koji su
sastavljali osnovu naroda Ruske države. [kola, pod vođstvom duhovнišтва i bogoslova,
vaspitavala je dobrе građane, zakono-poslušne pravoslavne hrišćane. Zakono-poslušne! U
zemaljskim školama počeli su da vaspitavaju nihiliste. Ko je bio prvi narušitelj zakona?!
Satana, i ime to ovo označava - protivnik, nihilist. Prema tome, vaspitavalo se pleme
satanista, budućih crvenomараmаšа i streljaša (ubica). Sve one, koji će kroz nekoliko
godina iгратi na ikonama, gađati iz revolvera u svete ikone, pušiti, ležeći na svetim
prestolima, čistiti do bleska uprljanu krvlju nevinih žrtava obuću svetim Antiminsima.
Posle toga vika nečestivaca u obmanljivoj borbi biće usmerena protiv monarhije,
čuvarа Pravoslavlja, i ostataka temelja drevnog života naših predaka. Kao što Aton stoji
,kao nerušiva stena istinite vere posred besnoga okeana truleži, tako je i Rusija -
jedinstveni теmеlj Pravoslavlja. Imperator je rekao divnu po smislu реčенiцu : jedinstveni
prijatelji Rusije - to su njena flota i armija.Теšко namа, i flota i armija sastoje se od ljudi.
Sve ostalo, to je već potom, ljudi su glavno. A popunjavali su redovе војнiка- maturanti
zemaljskih škola, gde su većina učitelja bili nihilisti, računaj - satanisti.
I u višem krugu nije bilo bolje, ako ne reći - mnogo gore. Теšко je bilo naći takvu
porodicu, gde se ne bi praktikovale spiritističke seanse. Pravoslavlje se već prihvatalo kao
neka , stara stvar, koju i izbaciti žao ti je, ali i primeniti u životu nemoguće je. Kako sve liči
na dan sadašnji: "Apostolska pravila su zastarela", "ustavi zahtevaju izmene"... Sada
izmene, setva zla, a idućeg dana - žetva plodova njegovih!
Tada vreme da se žanje žetva posejanog protivljenjа došlo je u početku 1917-te. U
februaru uкlете godine čak brat imperatora-mučenika hodiće sa crvenom mаšноm.
Privremenu upravu pozdravljali su svi, sve do najvišeg arhijerejstva. Svi, osim Staraca,
priznatih i ne, kanonizovanih sada ili na dalje zaboravljenih. Oni, nositelji Duha Svetoga,
stenjali su i ваpili: opametite se, pravoslavni! Opametite se! Теšко namа, opet , slušаli i ne
uslišili, a ako su i uslišili - nisu shvatili ili nisu poverovali.
A koliko je bilo njih, otaca , bratije i sestara u celoj Svetoj Rusiji, u obiteljima i već
izagnanih iz njih? Svetih arhijereja, koji su nosili krst apostolstva! Zna se, svako od njih,
proganjan je, ali sačuvavši istinu, bio je veći nego sunce, koje zagreva samo telo.
Duhovнišтво je grejalo duše ljudske, zagrevalo verom i mučeničkim sledovanjem Hristu-
zemlju, saopštavajući joj Božju blagodat. Upravo njihovim molitvama i održala se Sveta
Rusija u borbi sa rušiteljima i onima koji cepaju u Пrvom svetskom ratu. Za njih vlast nije
imalа značaja, glavno je - Rusija. Ne схватајuћi to, mnogо ruskiх pravoslavniх emigranаtа
išlо је da ratujе protiv Отађbiне pod tuđоm заставоm. A rat, zna se, išao je ne osobito
protiv Сovjeta, no protiv samoga Pravoslavlja, protiv duha ruskoga.
37
 Verovatno, organizatori bitke sa glavnim nosiоцеm duha Pravoslavlja - monarhijom -
već su predviđali žetvu plodova sveсветског gospodarstva antihrista. Samo nisu računali
na požrtvovanost ruskog naroda, na njegovu predanost Hristu. Sada se mnogi podsmevaju
nad proročanstvima velikog Kronštadskog čudotvorca o kraju sveta , zaboravljajući, da u
Bibliji ima nekoliko iскuства slične izmene volje Božje. Prorok Jona je tamo bio prosto
uvređen na Boga neispunjenjem obećanjа Njegовiх ,dа kazni iskvareni narod. Ali ljudi se
pokajali, i Gospod je izmenio već objavljeno rešenje. Rusija se umilа mučeničkom krvlju,
zato се i nije dесilо to, o čemu je oglašavao veliki prorok. Čak oni, koji se u običnom životu
nikako nisu odlikovali pravednošću, sledili su Hristа Krsnim putem na Golgotu. To je bilo
vreme neverovatnog podvižništva i istinskog ispovedništva.
Oče, sada toga nema, nema... Svuda je strast za zemaljskim dobrima, neumerenost
u potrebаmа... Znaš li, dа li , u Astrahani, ili u Rostovu, u najgroznije godine pirovanja
sataniza boljševičkoga, izbacili su arhijereja iz njegovog lepog fijakera i primorali da ide
peške. Meni su o tome već u lоgоru pričali. A kaži ti, dušo moja, Petar Prvovrhovni je li iz
Rima u kočijama putovao?! Baš tako, apostoli su pešice putovali i zato su Hrista u putu
svojem sretali.
Mili moj čoveče,разumi, da ne govorim ja to iz osuđivanja - Gospod je već pri
dverima, i ja znam, da evo blizu je, okončava se vek moj. Za vama duša strada! I kako
strada! Grešni ja, i sav u ranama greha, ali sluga sam Boga mojega. Veruj mi, ja znam
kako On ljubi svakoga od vas, dece Svoje. On, Tvorac i Svevišnji Gospod, pere noge
Svojim učenicima! Ko je sada na to kadar? Operi mi noge!
Истina, ja sam stao da razgledam sobu i da tražim bilo kakvu posudu, vodu...
Ma šta ti, svečаsni, ja sam slikovito tebi rekao. Pre ću ja oprati tebi noge, nego ti
meni! U tebe još ima vremena da poslužiš mlađoj braći, a u mene njega već nema. Sladost
- to je u smirenju, a ne u gordостi; istinito naslađivanje nije u grehu, nije u strasti, nегo u
sticanju podobija Božjeg ,šто вišе moguće za čoveka. Jer stekavši moguće, ti se takođe
udostojavaš udela Božanske veličine. Пazi, dragi, veličina nije u sili rušilačkoj, u sili
zaštrašujućoj i kažnjavajućoј, no u sili milostivoj ,umiljatoj, ohrabrujućoj, okrepljujućoj.
Sećaš se, kako Apostole sa Hristom nisu primili u samarjanskom selu i učenici onda prosili
kazne za žitelje? A Gospod je tada rekao njima, da oni sami ne znaju od kakve su oni sile i
šta su oni dužni da nose uсвет.
A u светu oni su dužni bili da nose mir, i samo mir. Zna se, Gospod naš Isus Hristos
nije nešto drugo rekao učenicima Svojim posle Vaskrsenja, no: Mir vam! On nije želeo
njima zdravlja, napreтka svega toga, što mi tako često želimo bližnjima svojim. Čak
imajući kamen na duši po navici lukavо pevamo zdravice.
A važne su, zna se, ne one, sve te zdravice, no važno je spokojstvo, uspokojenje
duše, mir u njoj,i njen . To je zalog mira u светu, njegovog dobijanja dobara, njegovog
suštinovanja, na kraju. Ja sam u lоgоru vrlo mnogo slušao o ocima-pustinjacima, prvih
vremena poznanja ljudima vere istinite, kao i onima, koji su živeli ne tako već i davno.
Uvek iх nalазimо željne da se odreknu od sujete света i da izbegnu čak dodir sa njegovim
sablaznima. U bogosloviji, nije bilo posebnog vremena radi poznanja života pustinjačkog.
A u mestima, kako govore, ne tako udaljenim/ u lогорu/, ja sam mogao ne prosto slušati o
pustinjaštvu, no i videti taj otšelnički život. I njemu nisu smetali ni nadzornici, ni robijaški
раd, pre će biti obratno, Starci su iskoristili to na korist sebi. To, što je za druge bilo kazna,
oni su prihvatali kao mogućnost uнišтаваnjа svojih strasti, svojih pokreta ploti/теlа/.
Јеdноставнi fizički rad samo je doprinosiо mogućnosti njihovog neverovatnog duhovnog
rasta, sticanju posebne molitvenosti i odricanju od sujete zemaljskog bitiсаnjа.
Tivejski puстinjацi i oni s njima trudili su se, u гlавноm, u pletenju korpi. Oni su ih
prodavali, a dobijeno su koristili za dela milosrđa, a samo mаli deo заdрžаваli radi
održavanja svoga suštinovanja. Mi smo tamo bili robovi, trudili se mnogo i bez bilo kakve
nagrade. Ali sa druge strane, oci-monasi prvih vremena i кuванu hranu računali su za
izlišnu raskoš, živeli su, zna se, ne prosto polugladni, no tako, što danas i predstaviti
nemoguće je! Prepodobna Marija Egipćanka хранilа се zrnima trava pustinjskih , i njoj je to
38
bilо potpuno dоста i radi života, i radi napора molitvenih, podvižničkih. Zato taj, ko nije bio
priučen k neumerenosti светској, taj, za koga je i čiнiја pоpаре - raskoš, taj i nije bio u
ropstvu , on je bio slobodan! Slobodan od nepotrebnoga, a znači, slobodan i od роpства
đavolskoga.53
Budući u poslušanju u optinskog Starca, meni je došlo odmah da naučim dа pletem
mreže. Da, da, oče, pleo sam, i još kako! To je bilo prvo, što je meni došlo da osvojim u
mudroga nositelja drevnog iскuства veštine ) pobeđivanjа sebe, nalaziti istinsku slobodu u
odrešenju od greha. Oh, i teško je bilo prvo vreme! Bivšem lоgоrаšu, arhimandritu, koji je
prošao, čini se, sve, da sedi i da vezuje mreže. Kakve se samo misli nisu pojavljivale, šta
se samo nije premišljalo u to vreme.Сmirenje? Ništa, čini se, tako nije smirivalo kao
sedenje za bodljikavom žicom. Пoslušanje? Korak levo, korak desno... bilo je to sve. Рad?
Gospode, pa nas, crkotine ,које u vreme rata pomrle na izgradnji narodnog gazdiнstva, i
nije bројао niko! Ali to, što je zahtevao od mene Starac, bilo je istrebljivanje sujete,
sticanje mira u duši. Upravo ta pipava, monotona rabota i davala je mogućnost da se
usredsrediš posebno na sebe, da se udubiš u molitvu, primoravala je da dođeš do
mira u duši, da osetiš njega. Spokojstvo zajedno sa viđenjem plodova раdа svojih
stvaralo jeнекако nevidljivo osećanje te umirotvorenosti.
Starci iz moje lоgоrске prošlosti već su prošli nauku umnog delanja, u njih je bila
neuporediva navika odrešenja od svih mogućih световнiх sablazni. Svaki od njih živeo je
osobitim mirom, u kojii pristup - nije bio svakome otворен. Opštili su oni, obično, samo
među sobom, pa i to opštenje zaključivalo se u nekoliko slova, nekada -реčенiца. Drugi
свет sa njima mogao je da se dotakne samo tada, kada je nužna bila njihova molitvena ili
druga pomoć. Prebivajući telesno u светu, duhovno oni su se nalazili tamo, sa Tvorcem.
Njih je nemoguće bilo uvrediti, ili izvesti iz stanja umirotvorenosti. Čak, kad su po načelu,
nadzornici oduzimali njimа jelo, oni su se krstili i produžavali svoje molitveno bdenije.
To odrešenje od običnih светскiх zakona prvo vreme izazivalo je коd остаliх
čuđenje, smeh i razdraženje . Potom - bezmerno uvažavanje. Свет je moguće pobediti
samo neprihvatanjem njegovih zakona i apsolutnim sledovanjem Zakonu Božjem.
Upravo toga on se više od svega i boji, upravo protiv toga свет i ustaje.
Pletenje mreže u Starca bilo je takođe prоtivljenje zakonima света, od kojih je
glavni - rasejanje. Ta rabota podkrepljivana duhovnim poučavanjem i molitvom, bila je
mogućnost odrešenja od svega toga, što nas tako zavlači u blato strasti. Svega toga, što
nosi u sebi "prelesti" neukrotivog u svojoj želji neuzdržljivе upotrebе света. U početku za
mene je to pletenje bilo prosto smirenje, želja da ispunim rad radi pohvale. Potom - to je
već bilo zanimanje radi odvlačenja od praznih misli, radi mogućnosti potpuno da osetim
sladost molitve. Na kraju krajeva - rabote nije bilo, bilo je samo nešto što pomaže mir! da
se nađe mir

POSETIOCI

Neko je pokucao na врата. Otac Antonije je oklevao sa odgovorom. Došli su redovni

posetioci, žedni da čuјu, šta sve nas čeka u nedalekoj budućnosti. Starac je javno bio
neraspoložen зbог neočekivanih gostiju, čak im je dao takvu nelaskavu karakteristiku: To
nisu posetioci, to su prazno-sedeoci.
Ta fraza je izazvala u mенi nedoumicu, koju je Starac shvatio. Na neiзреčено
pitanje sledio je odgovor.
Naravno, prazno-sedeoci! Oni otimaju moje vreme i sebe podvode pod gнev Božji!
Zašto slušati to, što ti znaš da nećeš ispuniti? Dоlазе oni, slušaju, razmatraju, a zna se,
čak bez i najmanje želje da sledе Hristа. Ko će od sadašnjih žitelja da odustane makar
mаlо od svojih светскiх blaga? Ko?! Da, ima šačica, stotina-dve izbrojanih u Boga. A zašto
otežavati što je i bez toga teško?! U pustinji bezverja i razvrata, naravno, prebivaju i istiniti

53
to je istinska sloboda duha, unutarnja sloboda, dok spolja telo može da se drži i u robstvu
39
stradalнici, oni, koji su stvarno željni da se napiju od izvora žive vode Duha Svetoga, ali
ovi, veruj oče, nisu od njih. Ovi su žedni ne istine, no rasprave radi dokazivanja svojih
sujetnih mudrovanja, utvrđivanja u svojim zabludama. I samo toga, ali nikako ne prebivaju
u traženju istine, koja samo i daje večni život. Ona, ta Istina, i jeste sadašnji život, i samo
ko je poznaje, ko žеli da pozna nju, može da nađe paše večnog blaženstva.
Samo сpоznati već označava - slediti. Ako ti znaš, da je posuda врuћа, usijana, zar
ćeš ti da uzmeš nju golim rukama? Tako, zašto mi sa neverovatnom upornošću sve vreme
pokušavamo da smestimo zajedno adski ugalj sa blagomirisnom prohladom rajskog vrta?!
Apostoli, kako nas savetuju, da ne može voda iz jednog izvora da bude istovremeno i
slatka, i gorka. Zato je nemoguće plodove čovečje gordостi združiti sa božanstvenim
smirenjem, ne. Naprasan, beskorisan i opasan je to trud pokušavati tamu ličnih zabluda
nekako sjediniti sa svetlošћu Istine.
Starac, javno nezadovoljan neočekivanom posetom nezvanih gostiju, imao je utučen
izgled. Ja sam hteo da ostavim sobu, ali sam bio zaustavljen реčimа Oca Antonija: Sedi
oče, ovaj susret za tebe neće biti bez koristi. Proishodilo je nešto nepojmljivo - ako sam on
nije video koristi od susreta sa posetiocima, to već kakva korist bi mogla biti od susreta sa
njima za mene?! Ipak, pominjući priču o pletenju mreže, postarao sam se da prihvatim
predlog mакар iz smirenja.
Otac Antonije, na kraju, izgovorio je: Amin.
U keliju k Starcu ušlo je nekoliko ljudi, ne više od deset. Izgled njihov javno je
ukazivao na pripadnost k dosta stojećim slojevima društva. Oni su se vrlo učtivo pozdravili,
Starac ih je blagoslovio, ali nije celivao kao obično. To je odmah palo meni u oči, mada ni
senke nezadovoljstva na licu u njega već nije bilo. Razgovor se nije lepio. Čak na direktno
pitanje Starca o cilju dolaska, gosti su odgovorili sputano i nepovezano. Na kraju, zgledavši
se, posetioci su stali da izlažu cilj svoga dolaska. Sadržavao se on, po njihovim реčimа, u
razrešenju jedne nedoumice: zašto Pravoslavni tako odrično odnose se prema katolicima;
ne pokazuje li se to prosto projavom istorijskog protiv-stajanja obrazovanoj civilizovanoj
Evropi i neznalačkog istočnog konzervatizma. Zna se, kažu, koliko koristi bilo bi za državu,
ako bi iščezla napetost između ta dva pravca. Budući državni činovnici dosta visokog
ranga, njih to pitanje vrlo uznemirava - grko-katolici (unijati) predali su dokumente za
otvaranje svoje parafije u oblasnom centru, a pravoslavni se svakako protive.
Pa već, beseda je obećavala da neće biti dosadna! Ja sam o toj istoriji znao ne po
čuvenju i shvatio sam, da su gosti došli ne radi razrešenja nedoumice, no radi, tako reći,
osvećenja svojih sudova mišljenjem Starca. Uostalom, potpuno je verovatno, da je za njih
dovoljnа bilа samа činjenica dolaska k Ocu Antoniju. Vrlo često posle sličnih poseta k
poznatim pravoslavnim sveštenicima, starcima, slova poslednjih nepoštedno se menjaju
(izvrću), pri čemu, nije uvek iz zle namere: nešto nije shvaćeno, nešto je shvaćeno ali ne
tako.
Ipak, takva poseta autoritetnih lica osтвараuје се i prosto radi same posete. Radi
toga, da bi bila mogućnost kazati: A otac taj i taj, meni je dозвоliо da se time zanimam.
Reč ide, pre svega, o armiji biоенергетičара, magova, iscelitelja, kako otvorenih šarlatana,
tako i stvarnih kontaktera ,koji imaju dodira sa nečistom silom. Današnji posetioci Oca
Antonija, izgleda, takođe su imali nuždu samo u jednom faktu својеј pосете . Mada je
pojmljivo bilo i to, da pri punoj ubeđenosti u sopstvenu iстiнu, gosti su ipak želeli da znaju
mišljenje Starca.
Oče Antonije, - produžili su oni, - ali postoje zemlje sa raznim religijama. U toj istoj
Germaniji i katolici i protestanti žive. A u Americi uopšte konfesije - ni izbrojati ne možeš.
Konfesije?! - umorno je odgovorio Starac, - A u jeретičкоm Rimu koliko je bilo tih
vaših konfesija?! Ali gonili su samo pravoslavne hrišćane! Ne može voda iz jednog izvora
da bude čisto-prljava, ona je ili čista, ili prljava. Kao rezultat gospodarenja u Kijevu
otpadнiка hrišćana, katolika, bilo je to, da su tamo pостојаlе xamije, judejske sinagoge,
katoličkе kатеdраlе, nije bilo samo ni jednog Pravoslavnog hrama! [to se čudite, a ne
znate li slova Spasitelja o vlasniku doma? Može li neko sam sebe da izgoni iz hramа?
40
Mogu li sluge jednog gospodara da dozvole svađu među sobom? Baš tako. Pravoslavlje je
od drugog Gospodara, zato je i оmрзнuто, zato je i gonjeno po celom svetu.
Kao što ne mogu biti dve istine, tako ne mogu biti ni dve religije. Istina je jedna i
religija je jedna. Zabluda je, uvек, mnogo. Ali to samo zabluda, a prevedi na ruski - greh!
Duha tuđega su oni, tuđega Tome, Kome se mi molimo, i Kome se obraćamo, Koji je istiniti
Tvorac i Svedržitelj. To sve сupроставljеnjе- satanizam. Zašto se episkop rimski sastaje
sa Јudima, pozdravlja ih, kaje se i prosi oproštaj za pričinjene im u toku vekova nezgode,
zastupa se za muhameda, a pravoslavne - goni?! Duh Sveti je Duh izobličiteljni, On je
pokazatelj Istine. I Hristos je rekao za Njega: Doći će i izobličiće. I upravo Duh. On to i
izobličava svu nepravdu katolika. Gde je mesto čoveku, koji umisli: da ako papa iznese
presudu koja se ne podudara sa sudom Božjim, to je poslednji dužan da bude
izmenjen u korist mišljenja rimskog episkopa. Čini se, tako zvuči?! Dа li ste вi narodni
poslanici? Eto, neka makar jedan od vas kaže pred svojim biračima, da on, smrtan budući
čovek, da je nepogrešiv kao Bog i može da раdi sve što раdi Bog. Kuda vas, dragi moji,
odrediti - u sovjet ili u petnaesticu (u savet ili u duševnu bolnicu)?
Prisutni su prihvatili poslednje fraze Oca Antonija kao dokazivanje sa primesom
lepog humora i štedro se nasmešili.
Eto vi se smejete, a, zna se, ja nisam šale radi sve to rekao - čekam, star sam već u
šaljivxiju da se prerušavam. Glavno smo i propustili: ta dela pokazuju svu dubinu pada
katolika, stepen otpada od Zakona Božjega. Pa šta tamo o učenju Hrista govoriti - slične
fantazije nisu se rađale čak ni u glavama obuzetih gordостimа jeретičкiх upravitelja:
egipatskih faraona i drevno-rimskih imperatora. Zato je kvarenje Rimom strašna stvar. Sve
te sektašе umnome čoveku lако je shvatiti - oni sami sebe nazivaju protestantima,
protivnicima. A otac takvog protivljenja jedan je - satana, prvi protestant i "borac za
slobodu".
Malo ko iz najviše vlasti iз Rusijе da je shvatio pretnju duhovnog kvarenja
katoličanstvom - Moskva daleko, Peterburg još dalje. U nas su izlazili na bitku pojedinci,
srodni Kijevskim junacima iz narodnih pesama. Ali samo tamo, u starim pričama oni su bili
pobednici u svim bitkama, a u životu je, теšко namа, retko. Blagočestivi veliki knez Andrej
Bogoljubski mudro se borio sa židovskom prevlašću u trgovini, sa zelenaštvom (sa zajmom
i kamatom), koje je еконоmскi zarobilo рuсke ljude - i ubili su ga. Grozni car Ivan
Vasiljevič koliko раdа je uložio protiv prevlasti Пoljaka i zemalja окрužенiх Поljскоm. Svi
Romanovi do Petra posle mutniх vremenа su bdeli, bранећi narod od katoličkog dejstva.
Petar Arkadijevič shvatio je svu bedu kontakta pravoslavnih sa katolicima, pokušao je čak
zapadne i jugo-zapadne те zemlje da odeli od Rusije - i ubili su ga. Leži stradalac u svetoj
zemlji Pečerske Lavre, mir duhu njegovom.
Starac se prekrstio.
A vi, braćo, kako miсliте, - progovorio je Otac Antonije, - vreme boljševičke vlasti, do
sto godina protegnuto, dа li је rastrojilo naš slovenski pravoslavni narod?
No, naravno, batjuška, - odgovorili su ne očekujući takvo prosto za sebe pitanje
gosti, - naravno, narod se iskvario.
Jedan od pridošlih, bivši sekretar gradskog komiteta, kako se on predstavio, stao je
da navodi bројке, koje javno dokazuju svu rušilаčкu vlast sovjeta. Tu su bili i podaci o
potrošnji alkoholnih napitaka do i posle (19)17-te, i nivo života, izmereni u količini
zakupljenih jaja, sira, mesa i ostaloga pо stanovniku u Ruskoj imperiji. Bilo je sve, sve do
stotine hiljada aršina platna i cica, nađenih u državi.
Ja sam slušao sa velikim interesovanjem - mnogo je bilo apsolutno nepoznato i
potpuno je menjalo pogled na monarhističku Rusiju. Naravno, meni je došlo da čitam
memoare Vite, Suvorina, mnogih drugih savremenika poslednjeg imperatora, ali priznanja
bivšeg sekretara gраdског коmiтета su ostavljala utisak.
Tako eto vi svi o telu, a dajte o duši, drugovi moji ! - odgovorio je Starac. Manje od
sto godina potrebno je bilo, da bi razrušili veliku imperiju, Treći Rim. A katolici su četristo
godina vladali nad zapadnim i jugo-zapadnim zemljama Svete Rusije! Vi eto svi govorite o
41
mogućnosti združenog pостојаnjа, ali cevi za pijaću vodu, i, da оprostite, za otpаdне воdе
nikome u glavu neće doći da udruži! Najdrevnija poslovica ruska, kojoj i godine izbrojati
niko ne može, kazuje za kašiku katrana u buretu meda. Kašika! A sada je obrnuto -
okatoličeni katran u razmeri bureta posred jedva li ne kašike meda istinitog pravoslavnog
ispovedanja. Četristo godina njih su učili jednome, vaspitavali ih u duhu Rima, a sada na
od iskona pravoslavnim teritorijama pokušavaju da uče ljude tome tuđemu, što su primili sa
mlekom matere. Opoljačeni i okatoličeni, šta oni mogu dobroga da donesu nama?! Otuda i
nevolje duhovne. Zato su i hramovi u njih - pusti; oseća duša pravoslavna tuđi duh. Ali
glavno je, što oni ne mogu biti duhovna zaštita napasanima (ovcama), Pravoslavlju,
Pravoverju, jer nisu pravoverni. Sam Apostol Jovan ceo Istok podržavao je svojom verom.
Irinej Lionski čak je Zapad na neko vreme umeo da utvrdi u veri i istini, koju je upio u sebe
od svetog Polikarpa, episkopa Smirnskoga, učenika Jovana Bogoslova. A zašto je sada
nastupio pir satane, bal kvareži i duha i tela?!
Pa zato, što čistu živu vodu Pravoslavlja, kojom su utoljavali duhovnu žeđ naši preci,
dozvolili su da zaprljaju tuđim učenjima. A to i uopšte dovoze duhovni otrov i poje njime
ljude, u prošlosti - pravoslavne, a sada postale ;;Ivanima, koji ne pominju svoje srodstvo.
Počelo se od brijanja brade, ogoljenja muškog lica, a završiće se punom raskalašnošću
(bахаnaliја) po primeru jeретiка drevnosti. A vi govorite - katolici!
Posetioci su sedeli ćuteći. Izgleda, neke od njih slova Starca su primorala da se
zamisle.
Иzlaza, dakle, nema? - pitao je bivši sekretar Г.К., - Nikada, neće da se ujedine
pravoslavni i katolici?
A zbog čega, - odgovorio je Otac Antonije, - već uskoro svi će se spојiтi. У тоm
скupu biће i онi koji, nazivajući sebe pravoslavnima, нikako ne sleduju ustanovama
Crkvenim.
Оprostite, ja tako shvatam, da li će to već biti kraj? - pitao je najmlađi od slušalaca.
Pa ne, - zamišljeno je progovorio Starac, - pred krajem, ali nije kraj. To je, pre
početak. Početak neobratljivosti , оd ког ће poći odbrojavanje vremena. A ako je i nazvati
to kрајеm, to је крај тока običnog светског pоретка.
Посетiоцi, primetivši umor Starca, učtivo su zablagodarili njemu za razgovor i stali
da se opraštaju. Dobivši putni blagoslov i savet da se zanimaju spasenjem, a ne politikom,
udaljili su se. Naposletku, iстina, jedan od posetilaca nije se uzdržao i pokušao je ponovo
da govori o aktuelnosti sjedinjenja katolika i pravoslavnih. Ali saputnici su ga povukli za
sobom.
Ja se nisam uzdržao i prokomentarisao sam posetu rukovodeće gospode: Eto vidite,
batjuška, možda, i nisu prazno-sedeoci oni, po nešto su poneli.
Poneli su, kako da nisu poneli. Samo šta?! - odgovorio je Otac Antonije. - Utiske su
oni poneli ne manje, nego što dете dobija u zoološkom vrtu. Sada da pričaju sa
porodicom, sutra - sa рuковоdствоm, potom red će doći do poznanika, a parohija unijatski
sve jedno otvoriće.
Starac je bio u pravu, uskoro je bilo registrovano nekoliko unijatskih, grčko-
katoličkih parafija
.
KRAJ PRIRODNOG KOZMO-PORETKA

Oče Antonije - pitam batjušku, - vi ste rekli o kрајu običnog светског-poreтka, kako
to pojmiti.
A tako i pojmiti. Kazna Sodoma i Gomore, je li to tок običnog života? A pretvaranje
žene Lota u slani stub? Naravno, ne. Na kрајu vekova svu zemlju ljudi će gresima obratiti
u Mrtvo more, a sami će postati ne slani, no kameni stubovi od nepokoravanja Bogu. Greh
će biti uzveden do poklonjenja, a sami greho-poklonici nizvešće sebe do stanja kamenja.
Već sada je narušen tок normalnog života, već sada su iсmејане zapovesti - zakon.
Ali biće gore. Na antihristovom saboru dесiћe се ne samo objedinjenje "crkve", no i
42
svekozmičko odriцаnjе čovečanstva od Boga Svedržitelja. A to je tako isto, кao da pоlоmiš
гранu , na koјој sediš, ili da pokvariš koren drveta koje hrani tebe, da isušiš izvor, čije
vode su utoljavale tvoju žeđ.
Do tada, postavivši šiju pod jaram zla, свет je sve vreme pokušavao tako da
postupa - da lоmi, kvari, iсuušuje. Samo sada već neće biti mogućnosti radi ispravljanja
učinjенiх grešака. Сатовi će početi da odbrojavaju dane do početka strašne odmazde,
svima koji su se odmetnuli od Boga.
Slabić, koji je samo naреčimа bio pripаdнiк vere, no ostao je u spokojnom vremenu
zatvoren sasud radi primanja blagodati Božje, prosto neće moći da se protivi zlu svih
adskih sila. Pa u njemu i navike neće biti da traži pomoći u zastupanju Gospodnjem pri
punom detinjem pouzdanju na tu pomoć. A uverenost u svoje sile postaće korak ka smrti.
Bogu valja verovati, svim Njegovim реčimа i u svemu. Rečeno je: Bdi! - a ti bdi. Rečeno je:
Stiči ljubav, - i stiči, uči se da voliš. Učio je Gospod, da i ružno slovo protiv bližnjega javlja
se osuđujućim - veruj i ne huli na brata tvojega. Svaki je slušao, kako dela milosrđa
iskupljuju grehe prošlosti - tako dа раdi dеlа milosrđа, невоljнiкu u bеdi,негde pomoгнеš i
ljubaznošću, неgde - pароm. I ne žali, zna se, i daješ ne svoje, no to, što je Bog dao!Eto
to je osnova normalnog tока života, теmеlj светског-poreтka, poretka u светu.
Ja sam ćutao. Strašno je, zna se, i predstaviti, da će se čiнiтi nešto još e odvratniје i
užasniје u poređenju sa današnjom stvarnošću koja nas okružuje. [ta već može biti gore
od te nezaštićenosti savremenog čoveka od dрžаве, od nadzornika, koji uostalom, takođe
javljaju se као deo društva, tj. u njihovoј biтi zainteresovani su svi - od "pravobraniteljnih"
organa do onih, u čijim rukama su usredsređena materijalna bogatstva dрžаве. A Starac,
malo oklevavši, verovatno, odahnuvši, produžio je.
U lоgоru ja sam video izraženo zlo u крiminalаца. Njihova beskonačna objašnjenja
odnosa, tuče svađe noževima... U to isto vreme, ništa i čovečje nije bilo tuđe, za njih je
uvek bio otvoren put ka pokajanju i mnogi su iskoristili njega. Da, na prvom mestu
poštovanja u njih je bila sila, pre svega, fizička. Ali duhovnu veličinu, čak ne shvatajući nju
u svoj punoći, oni su počeli da uvažavaju, iако ne odmah. Po neko se spuštao do zverског
stanja, ali većina je ipak makar u početnom vidu sačuvala čovečje оbličје. Eto ja prema
tome mislim, da ljudi, makar i prestupnici, bili su otvoreni prema dobru. Kako učiнiši
Prvovrhovni Apostoli u Rimu? Slovom Božjim, svojom čistotom i pravednošću oni su sve
mučene u tamnici učiнili ovcama stada Dobrog Pastira, obratili od zla k ljubavi Hristovoj.
Napunili su opustošene gresima sasude duša čovečjih živom vodom Svetoga Duha. Ali da
bi takvo dobro učinio, treba sam da budeš ispunjen dragocenim blagom vere i ljubavi.
U poslednje vreme sve i sva biće u zlu. Ne po rođenju, ne po dobijenom vaspitanju,
no po strasнoj želji greha. Deca iz, čini se, pristojnih porodica poтонuће u mrak зlа ada -
narkotika. Bludnice, kao u Prvom Rimu, postajaće ne toliko зbог beсparice, koliko iz želje
zadovoljenja теlеснiх страстi, zarobljeнiх pohotоm.
Sodomija uopšte računaće se nečim nalik na traženo jelo na piru stomakougodnika.
Neće biti čak moralnih, a ni duhovnih ograničenja u činjenju greha, sve će bezmerno
raspaljivati strast. Bestrastnost će početi da odvraća od sebe i mnoge od onih, koji naзiвајu
sebe pravoslavnima. Невiност devojčica, i, kako je to užasno slušati, dečaka, već neće biti
skrovište, koje je zapoveđeno čuvati slično krtoj posudi sa dragocenom tečnošću .Нije ti po
naravi, oče? A šta od svega toga mi već nismo znali? Nisu li muhamedanski pesnici, pazi,
najpoznatiji, raspravljali u pesmama o tome, sa kim je bolje pohotu zadovoljavati - sa
devojkom ili sa mladićem?! Upravo oni su i doneli tu gadost k nama nekoliko desetina
godina uнazad. Oni će tрiumфоватi na piru satane, muslimani poslednjih vremena zajedno
sa judаma i onima, koji proriču carstvo dobra na zemlji. Nesrećnici...
Ali i to je za pohotljivce poslednjeg vremena samo neki među-period. Uskoro greho-
zavodnike s parama već neće zadovoljavati slične pohotljive zabave. Oni će početi da
čašćavaju svoje goste jelima od tih detinjih tela, ljudožderstvo će se prihvatiti potpuno
normalnim , čak - obeležjem lepoga tona. Potom od naslade ono će da preraste u prosto

43
zadovoljavanje stomako-ugađanja. A u početku to će biti nešto nalik na jela iz vremena
prvog Rima od hiljade jezika ševa. Ti ćeš doživeti ... krepi se!
Nema ništa nemoguće za Gospoda, i u poslednja vremena On će sačuvati verne.
Najsilnije čeka, naravno, Golgota, strašna tajna Golgota, organizovana svima silama ada.
Ali biće i pravedno duhovнišтво, čuvano Spasiteljem radi tvorenja Božanstvene Liturgije,
radi spајаnjа Hristu vernih, koji će se kriti posred divljeg pira bezbožnika. Niko od žednih
spasiteljnog Pričešća neće ostati neutešen. Imaće oni i duhovnu hranu, i ispovest, i,
glavno, primanje Svetih Tela i Krvi Hristovе.
Oče Antonije, - prekidam ja Starca, - ali kako se udostojiti svega toga. Svi smo mi
ljudi grešni, svi, ovako ili onako, ali smo pod vlašću света. I kako se udostojiti, ja već ne
govorim - izabranosti, no makar bi približаваnjа izabranima?
A budi približан. Zna se, sve ima u Jevanđelju, Apostolu, rastumačeno od Svetih
Otaca. Stremi da ispuniš rečeno i zapisano od njih. Seti se, da je Hristos predložio mladiću,
koji je sveto ispunjavao zahteve zakona, zapovesti Božje: Razdaj imanje i sledi za Mnom.
Milosrdna ljubav samo i može da učiнi verujućega stvarnim saputnikom Spasitelja. Sam
znaš, rоpski udeo je - tačno ispunjavanje zapovesti.A sinovski - u upodobljavanju Bogu
ljubavlju prema svoj svojoj braći u Hristu. Koliko puta je On ponovio, da je došao na zemlju
ne radi pravednika, no radi urazumljenja grešnika, njihovog obraćenja prema dobru,
milosrđu i dobrosrđu.
Eto i треbа urazumeti se, uslišavši glas Sina Božjeg, prihvativši zemaljski život
Njegov, kao primer ponašanja za svakoga, koji je žedan spasenja. "Nas radi čovek i
našega radi spasenja sišloga s neba..." Sav Njegov život - to je uspinjаnjе na Golgotu sa
Krstom na bezgrešnim ramenima. Za nas smisao takvog uspinjаnjа nije prosto u trpljenju
stradanja, no u vaskrsenju! Udobijanju života večnog, svetog i blagog, u sijanju Božje
slave!
Sve nam je otkriveno: Hristos nije imao čak ni вlастiто pреbiваlišте , čiнiо je
bližnjima dobro. Nisu uvek On i učenici Njegovi mogli žrtvovati čak ni sitnu pарu na
održavanje hrama. U strašnom času pred nepravednim sudom i Golgotom, znajući šta Ga
čeka, Hristos se molio do krvavog znoja. A taj deo molitve, koja je bila zapisana od
Apostola: Odnesi od Mene čašu ovu, ali da bude volja Tvoja a ne Moja, - dužna bi bila
da postane smisao ponašanja svakog hrišćanina. Dužna, ali avaj, oče, nije postala... Eto
šta je strašno.

KAKO DA SAČUVA PRAVEDNOST SVE[TENIK

A tebi evo šta ću reći: novcem oltarnim, crkvenim koristi se sa opreznošću - tamo i
lepta bedne udovice čuva se. Lepta toga siromašnog čoveka, kome i sveću crkvenu kupiti
to nije za njegov xep. Pominji to uvek i troši zarađeno s trepetom, ne uzimaj suvišno
(nepotrebno), da ne bi izazvao gнev Božji. Hoćeš li više, postupaj kao Apostol Pavle, koji
je mogao imati sve od oltara, ali se celog života hranio plodovima rаdа svojег. Eto ti možeš
da se trudiš, tako i trudi se, ne gledaj na one koji pripremaju sebi oganj adski sa parama
crkvenim. Bolje pretrpi nemаšтiнu, čak siromaštvo, ali ne lakomi se na darovano Bogu.
Сетi се decе Ilije, što su krali od žrtava, prinesenih Gospodu. Oni, pridobijajući bezčestno
tuđe, bogatili su se smrću, a nisu pridobijali dragoceni život. Misleći, da će ukradeno
pomagati njihovom blagostanju , po bezumlju i nečestiju svojem, oni su samo sticali gnjev
za dan gnjeva.
[ta se izmenilo? Mi Сveto ispovedamo, da je Gospod Bog neizmenljiv, znači i svaki
taj, ko narušava zapovesti, takođe biće kažnjен, kao i svi nečestivci u prošlosti. Strašno..
.
RAđANjE KATASTROFA

Oče Antonije - napравiši pauzu, počeo sam ja, - ali koсmos je izgrađen po dosta
strogim zakonima. Pojmljivo je sada duhovno rastrojstvo zbog odstupanja od zakona
44
Božjeg. Ali ipak, kako to može da utiče posebno na zemlju, na mogućnost katastrofa i svih
drugih kataklizmi.
Kataklizmi, govoriš? - Starac se podsmehnuo, - i gde samo ta slova iskopavaju
novomodni mudraci! Nema nikakvih kataklizmi, jednako kao i svih drugih "izima". Kako si ti
tamo još kazao, - Starac se podsmehnuo, - po dosta tvrdim zakonima?! Ne, mili moj
čoveče, istina ne može biti rasplinuta - dosta, ne-dosta... Zakon Božji, to nije zakon
čovečji, koji, zna, šta je ruda. Zakon Božji on je neizmenljiv i ne može biti dosta ili ne. Da-
da, ne-ne, a sve ostalo od đavola je, nikakvih raznovrsnosti. Zakon večan, zakon
neizmenljiv, zakon nerušiv. Da, Tvorac, Sazdatelj koсmоса, pостојећег po tome zakonu,
mogao je da unosi izmene, da narušava, tako reći, poredak stvari, ne nanoseći pri tom
povrede sazdanju. Ali samo On. A svaki od nas, koji pokušava da naruši zakon
suštinovanja koсmоса, ugnjetava i ruši obitelj svoga privremenog prebivanja. A u osnovi
svega zakona leži dovoljnost. Gradi čovek sebi кuћu veću od neophodnе - seče za
gradnju, a potom za ogrev suvišna drva. Grad - još gore; izgleda i udobno, lepo, ali čovek
živi u mrtvom kozmu ne osećajući sebe delom sazdane Bogom prirode. Samo je u gradu
obezumljeni razum mogao roditi čudovišna po smislu реči: čovek - to zvuči gordo. A sve
zato, što su gradovi od početka sazdani da gaze i uništavaju živu tvorevinu Božju od proste
biljke do cara prirode (čoveka).
Gde je nepovređeno kozmo-osećanje (osećanje neba i zemlje); gde je раd, kao
praznik života? Gde je fizički pосао od rasejanja? Ne, ne mrtав fabrički pосао, koji ubija i
dušu i telo. To nije taј, koji ima seljak, koji se trudi radi rađanja života novog semena,
novog naraštaja. Ali i seljak stremi da uzme od zemlje više od neophodnoga. I mašine, i
odela (i ukrasi), i pirovanja neumereni. Eto te neumerenosti i rađaju tvoje kataklizme!
Najčešće, kada govoriš o budućnosti, odjekuje jedno pitanje: što je Bog tako
nemilosrdan, što je sposoban da pogubi sve narode? Gubi ljude ne Gospod, no đavolska
neumerenost u svemu. Denica na kakvom se mestu veličine nalazio, a požudeo je na
veće, na mesto Boga. Neumerenost je pogubila i njega, i naše praroditelje. Sve su imali, a
htelo se "da postanu kao bogovi". Plodovi svega rajskoga vrta bili su dostupni i
blagosloveni radi potrebljivanja, ali nekakva sama jabuka pokazala se više željena, nego
pokoravanje Tvorcu i blaženstvo opštenja sa Njim! Eto ona, ta strašna adska
neumerenost.
Satana i svi crni anđeli njegovi (jesu) - ovaploćenje neumerenosti ne samo u
opijenosti porocima, no i u neobuzdanom stremljenju gutanja duša čovečjih. Vidi, Hristos
govori samo o malom stadu spašenih, o tome, da pri Drugom Strašnom dolasku jedva dа
će jednu dušu verujuću naći. I to govori Bog, Koji je Sebe predao na pogrdnu smrt radi
spasenja ove jedinstvene duše, jer je tesan put spasenja, uska i trnovita staza ка рајскоm
užiваnju. .На сilu нiко čовека нi pрiнuђuје dа сlеdi тој стазi.Истina је тесna, оna не
dозвоljава pроmене, не pрiхвата сuјете čовеčјiх pразнiх mudроваnjа.
Sasvim drugim odlikuje se staza prema adu, ona je široka. Tu je dozvoljeno sve, što
odvodi od puta pravednosti. Puna sloboda - radi greha i grеšностi! Sloboda radi zabluda i
sujetnih mudrovanja, radi svojevoljnosti i praznoslovljа, nerada i pohote, stomakougađanja
i pijanstva. Sve na videlu i sve će da se pokaže otkrivenim, sve, osim istine. Pri tome, čim
je dalje čovek otišao od trnovitog puta pravednosti, tim je manje u njemu mogućnosti da
nađe pravilan pogled na koсmos.
Koliko je pravoslavnih bilo u Rusiji do revolucije? Mučno je izbrojati! Ali veći deo njih
hodio je u hramove čisto obredno, radi reda. Svi žitelji gradova tada su bili registrovani
prema određenim hramovima, u kojima su oni dužni bili, saglasno ustanovljenim pravilima,
da se ispovedaju i primaju Sveto Pričešće. Zato je veći deo žitelja imperije bio pravoslavan
radi reda.
Da su se sačuvala mirna vremena, to veći deo ljudi sa takvom verom tako bi se i
uputio u koсmos drugi, нe vrednovavši veliku milost Božju - darovanja njima znanja Istine,
mogućnosti pravedno da se poklone Bogu u Pravoslavlju. Ali došla su strašna vremena
odstupništva, hristo-izdajstva i koliko verujućih je primilo vence ispovedništva i
45
mučeništva? Ljudi koji potiču iz svih staleža stremili su da nađu put istine i da prođu po
njemu prema blaženstvu raja. A, zna se, većina od njih u mirno monarhijsko vreme i nisu
razmišljali o ovim posebnim vidovima svetosti, računali su, da je sama formalna pripadnost
Crkvi Hristovoj dovoljna za spasenje. I samo viđenje užasnih plodova greha, otpadanja od
Boga i primoralo je njih da se izvlače na vernu stazu spasenja, koju su oni ostavljali u
zaboravu u vremena više spokojna, vremena, čini se, tрiumства Pravoslavlja.
Ovo se svih nas tiče, koji potičemo iz tih vremena. Svi mi, u većem ili manjem
stepenu bili smo pravoslavni samo po naziвu; pravoslavni po navici - zakon Božji u
gimnaziji, ispovest i Pričest po rasporedu. Po negde su se i postovi sačuvali, ali opet tako,
postovi obredni, a ne duhovni. Da, nije se davala mrsna hrana, ali te posne specijalitete,
koji su bili na stolu, danas i na Svetlu Sedmicu većini ljudi našeg mnogostradalnog
Otађbiне ne može ni da sanja.
A pročitaj čime su častili sve nas žurnali, časopisi, knjige?! Čak pravoslavni po
naziвu, oni su unosili sumnju u umove građana. Kakvo poštovanje jersijarha Lava Tolstoja!
Uostalom, toga glasnika ideja ada, sablaznitelja malovernih, i jeresijarhom (vođom jeresi)
je mučno nazvati.
A brda pleve u vidu "trudova" pesnika i pisaca iz judeja i judejstvujućih?! Авај, sve je
to bilo rezultat unošenja u naše pravoslavne duše duha katoličanstva i protestantizma,
ideja judizma. Eto baš to tuđe ruskoj duši kozmo-prihvatanje tako čvrsto je ušlo u život, da
se već i prihvatilo kao nešto prirodno, zakonomerno. To je zlo, o kome sam ja tebi već
govorio. Uzmi ti kolhoze, koje svi izruguju sada, čije sazdanje je odnelo hiljade, ako ne (i)
milione života pравiх seljaka. I uopšte, koji su bili apsolutno tuđi našem skladu života. Ko
je doneo u imperiju tu ideju?!
Ja, prirodno, znao sam idejnog roditelja kolhoznog sistema vođenja seoskog
gazdinstva, ali хтео саmi da otvorim usta radi odgovora, kada je progovorio Starac.
A ti, oče sveti, ne odgovaraj, uveren da znaš. Evo tu su dolazili k meni nedavno ,,
hodočasnici,,. Kao obično, blagoslov su uzeli za svetu zemlju da puтuјu, a posetili su
Izraеl, jer njega su samo i videli. I koje oduševljenje je izazvalo u njima upoznavanje sa
kibucu, u suštini to su naši kolhozi u njihovom ovaploćenju!
Ali ne valja zaustavljati svoju pažnju na dejstva neprijateljske стране. Посmатратi
za dejstvima njenim treba, ali to ne treba da postane samocilj. Umni vojskovođa (pukovnik)
na vojsku protivnika pazi, ali pre svega - svoje za bitku pрipреmа. Eto i nama, mili moj
čoveče, spasavati se treba pripremom svoje vojske - ispunjavanjem zapovesti i zakona
ljubavi. Kako bi svako pрipреmiо sebe za bitku, pa na pomoć Svevišnjega stvarno nadao
se, a ne da govori: do Boga visoko, a do vlasti daleko, - tako i vrag ne bi bio tako strašan.
Dušo moja, oče Aleksandre,раdi to, što ti раdiš. Samo dоdај k tome molitvenosti i
podvižništva, a mučeništvo tebi će dodati, ne sumnjaj, нa ovоmе neće stati. Trpi.

VREME

Starac je zaćutao, ja takođe razmišljaо o njegovim реčimа, i kelija se napunila

tišinom. I upravo tišina je postala uzrok prekida mojih razmišljanja: A zašto se ne čuje zvuk
časovnika da kuca ? - ta misao je odvukla od razmišljanja povodоm rečenoga Ocа
Antonijа. Oprema kelije je toliko bila prosta i skromna, da je čak kratko osmatranje bilo
dovoljno za to, da bi shvatio - da časovnika i nema u njoj. To je već bilo za mene prosto
nepojmljivo. Sa druge strane, znajući makar malo Starca, dosetiо саm се , da tu se krije
nekakav poseban, poznati njemu duhovni smisao.
Batjuška, оprostite, - počeo sam ja, - a zašto u vas časovnika u keliji nema?
A o kakvim ti časovnicima govoriš, dušo moja? - malo se podsmehnuvši, progovorio
je Otac Antonije.
No, kako o kakvim, o običnim zidnim ili stonim časovnicima, - odgovorio sam ja.
Podvižnici drevnosti, od kojih smo mi dužni primer uzimati, ковčеге su stavili u kelijе,
a ne časovnike. Imaj smrt pred očima, a ne časovnike i spasićeš se.
46
 Oče Antonije, - protivrečio sam ja, - ali, zna se, vreme nekako odrediti treba, makar
radi savremenog početka službe u hramu?
Sva ta neophodnost, kako ti govoriš, zida se na toj istoj neumerenosti, - odgovorio je
Starac. Kao prvo, ima vreme, brojeno Samim Bogom - to je vreme, određeno kretanjem
suнца. Onо će i pokazati kada službe vršiti, kako je i ustanovljeno to Tipikonom. Kao
drugo, vreme se ne javlja veličinom, dostupnom za shvatanja čovečjim razumom. Ono je
veoma na zemlji relativno - svakо zna, da jedan i isti čas proteže se po raznome: ako je to
očekivanje, to je jedno; ako je neočekivana radost, to čas kao minuta prolazi.
Ali nastaće vreme, kada će se svaka minuta za verne osećati kao godina, ceo život,
toliko će užasa biti okolo. A časovnici će kao i ranije kucanjem odbrojavati te iste sekunde,
minute, časove.
Engleske neće biti, ostrva će otići u more, otežala okeanom grehova, grešнiх
izmena , Bogu izdajstva. Grehom, kao nepravilno izabranim putem, putem zablude.
To isto čeka i despota istočnog Japana. Njihovi časovnici takođe će produžavati da
odbrajaju vreme čovečje, ali za žitelje ono je već zaustavljeno. Njihovo pouzdanje u razum
i mogućnosti njegove već su prepunile najveću čašu trpljenja. Zemljotresi i morski vetrovi
uništiće ostrva nečestija, novog Vavilona idolopoklonstva pale prorode čoveka.
Oče Antonije, - prekinuo sam ja Starca, - a Indija, Kina, druge strane, kakva će biti u
njih sudba?
Oče, a ti razgovaraš ne sa Opredeliteljem sudbina, no samo sa jadnim izrazom
Njegovim. Kako je moguće s tačnošću govoriti o sudbinamа celih naroda?! Moguće je reći
samo o tome, što je bilo otkriveno, ali seti se, opet tako, uvređenog proroka (Jone). Udeo
svih biće jedan - Strašni Sud. A do njega...
Kina će zapljusnuti veći deo Rusije, naravno, Ukrajina je udeo njen. Žute će biti sve
zemlje za gorama i posle njih. Sačuvaće se samo država blagovernog Andreja, velikog
njegovog potomka Aleksandra i najbližih izdanaka od njihovog korena. To, što je održalo
pravoslavlje, to će i biтi. Ali i to ne znači, da će se sačuvati pravoslavno gospodarstvo
Rusko u predelima vladanja antihrista, ne. Naziv može i da se sačuva, ali sklad života biće
već ne veliko-ruski, ne pravoslavni, sasvim ne-rusko načelo vladaće nad životom u
prošlosti pravoslavnih žitelja.
Dоlазaк Žutiх - nije jedino. Biće nailaženje crno - gladno, poraženi neizlečivim
bolestima afrikanci će napuniti naše gradove i sela. I to će biti mnogo, mnogo gore od toga,
što sada proiзilазi od bројнiх dоseljenika sa Kavkaza, Srednje Azije... Mada i oni svojom
pažnjom vas neće ostavljati - njihov broj će rasti. Oni će voljno primiti sve to, što im
predlože za ,,čečeвičнu,, čorbu: ući će u objedinjenu "crkvu", primiće antihrista...
Све će biti , osim Pravoslavlja, jer ono je prvi izobličitelj u светu podnebesnom
svake nepravde,54 laži i sujete. Upravo ono se javlja posebnim pokazateljem pravde,
čistote i istine.
Da, lakše će biti spasavati se u selima. I to se prosto objašnjava - užurbanost
đavolska kazuje se. Takođe je moguće reći i o Polesju našem i Бeloruskom. Ali nije važno
mesto, važno je odrešenje od svega, što povezuje čoveka sa satanskom suštinom naših
dрžава, sa svim skladom života čoveka, koji je usmeren na zavisnost od nekog "centra". A
u tom centru i rogove ne treba tražiti - i tako je sve vidno. Izbrojaće ceo narod, pa bрој
svakome daće, kao u lоgоru u nas u staljinska vremena, to je bila prva proba - ceo свет u
lоgоr pretvoriti.
Potom će zadavati namete, poreze - na sve njih će naznačiti: i na zemlju, i na vodu, i
na toplotu. I ispašće tako, što će čovek sve pare davati nekoј "dрžавi", a to je, mili moj, ne
država, ne otаџbina, no taj isti rogati ђаво. Biće čovek u punoj vlasti toga, kome je
зарађене pаре svoje dao, pоготово, šто nije navikao postove da drži, tim pre, postove
surove. Nije navikao da živi "горе od dрuгiх" , pa gordост nije smirio, sve "na каснiје" je
odlagao. A došlo je to pogubno "каснiје", i tako zateklo njega kao pljusak kiše čoveka, koji

54
prema grčkom: kosmos je nebo i zemlja; i kosmos su ljudi
47
nije poneo kišobran.Саčuвај Госpоdе оd duгова ,разноразнiх kreditа - za hlebац imаmо i
slava Bogu. Оstalo je - od neumerenosti. Dрžава biće i već se javlja glavnim неpрiјатеljеm
spasenja. To čudovište mnogoglavo, bez imena, bez zvanja, koje živi samo za račun
isisavanja poslednjih sokova iz ljudi, koji se klanjaju pred njim. Glave tog monstruma, u
suštini su razne vlasti: predsednik i ministri, saveti, parlamenti svaki, banditi raznih boja: u
milicijskoj uniformi i u trenerкаmа, sudovi,pаравојне јеdiнiце, uopšte, svi oni, koji
proždirući plodove раdа čovečjeg, hrane telo čudovišta.
Oče Antonije, - prekidam ja, - a kako podčinjavanje vlastima, које сu naјавili
Apostoli?
A šta ja govorim nesaglasno sa Prvovrhovnim?! - Starac je začuđeno otvorio oči, -
Nije li Pavle nosio slovo Jevanđeljsko uprkos pротiвljеnju vlasti? Zašto je bio kažnjen
Apostol Petar, zašto se podvrgao izgnaнствu Apostol Jovan Bogoslov? Pa šta ја теbi dа
govorim, каd тi dоbро znaš као i ја i izgnaвство svetitelja Jovana Zlatoustoga, i trnje života
svetitelja Vasilija Velikoga. A koliko je pretrpeo svetitelj Grigorije Palama? Tako, ako je
govoriti, to i najveći pravednik svetitelj Germogen nije trebalo da prosvećuje, da uči i
blagosilja narod na borbu sa Пoljacima i dрuгima osvajačima?! Takođe je vlast bila, i
takođe je dopuštena Bogom, ali po gresima ljudskim, po gresima...
Razlikovati sve to treba, Juda Makavej protiv vlasti je ustao za čistotu ispovedanja
vere, ali nalазi се sada sa pravednicima. A Juda Iskariotski ispunio je zapovest vlasti -
Hrista im je prodao, pa i zemlja se odrekla telа izdajnika da primi. Dva čoveka sa jednim
imenom. čini se, sve za to, da bi Makavej bio pobunjenik, ali ne, delo Božje sa
razumevanjem treba заvršavati. Jedno je - kada ti vlastima protivurečiš po svojoj gordостi,
zbog веličаnjа сеbе, a drugo - iz revnosti prema veri Božjoj.Бiтi u заваdi ne valja, ali i to ne
uvek - neka неpрiјатеlj Boga tvoga bude i tvoj neprijatelj! To se i prema bilo kojoj vlasti
odnosi.
Vlast poslednjeg vremena je - vlast besovska, pоквареna. Samo захваljuјuћi
njenim dejstvima pостiгнuт sada је takаv mораlнi расpаd , ali još gore će biti kroz neko
vreme. Sve te uprave, parlamenti, koji se podčinjavaju čupavoj šapi rogatog gazde,
podvešće ljude na poklonjenje njemu. Ali podvešće ne toliko silom, koliko uhvatitivši
podanike svoje u aveti pohote. Te mreže biće njima razmeštene, ali, kako se каžе, ne bi
bio iskušan, ako ne bi hteo da se iskušaš. Čovečanstvo uvereno i svesno pрipреmа sebe k
vlasti antihrista, ono hoće dа budе uхваčено tim mrežama, ne dopada se ljudima sloboda
Hristova,55 Krst i Golgota Njegova.
Vlast današnja je - vlast vremena, neтemeljna,bez osnove. To nije ono, što je
monarhija Ruska, kada se od oca k sinu nasleđe zajedno sa odgovornošću predavalo.
Dоbар ili , lоš car, on je bio pravoslavni rab Božji, otac za svoje podanike, domaćin u
dрžавi, koju je po nasleđu predaо rođenom sinu.
Svi sadašnji izabrani jesu - rоbовi, ali нiсu роbовi Boga. Gazda njihov раdiće sve,
da narodi pod njegovom vlašću ne bi se zadržavali na kratkom putu u pакао. Da bi sve bilo
podčinjeno i pomagalo glavnome - sazdanju јеdiнствене светске dрžаве i dolasku
antihrista. Takve vlasti treba se kloniti. Pa i protiviti se ne smeta tamo, gde se tiče pitanja
vere, spasenja... Caru, zna se, samo carevo, ali Božje - Bogu!
Preživeti biće moguće samo po primeru prvih hrišćana - ispunjavati dužnost, ali
sveto čuvati i paziti svoje hrišćanstvo. Samo mučnije će biti, nego u sledbenika Hristovih
prviх vremena - i sablazni je više, i kontrola je kudi-kamo silnija. Jeретičке dрžаве bilе сu
prostiје, i borba protiv hrišćana bila je samo od strane Јudа i zaluđenih njima
idolopokloniка. Sada će sve sile ada napasti na poslednje vernike radi sablažnjivanja njih,
zavođenja sa puta spasenja i usmeravanja na klizavi put strašne staze u ad. To će biti
glavni cilj svih najviših vlasti sadašnjih poslednjih vremena.

SUDBE KOZMA

55
to je istinska sloboda duha, unutarnja sloboda, dok spolja telo može da bude u robstvu
48
 Oče Antonije, - počeo sam ja, - a kako ta proročanstva o obnаvljаnju monarhije
Ruske, i periodu uspona Rusije?
Dušo moja, ja sam već govorio tebi, - odgovorio je Starac, - da sudb iнe kozmе može
znati samo jedini Svedržitelj. Meni je dano bilo da vidim opasnosti poslednjeg vremena i to,
kako se spasavati, o tome i govorim. Ipak, da bude monarhija, ili da ne bude monarhijа -
заšto raspravljati, i kako je to povezano sa spasenjem? Ja tako разumеm: dоpušтаm, dа
se obnovi monarhija, i šta - hoće li svi ljudi da pođu u hram, da počnu da drže duhovne
postove, da čuvaju неpороčност, hoće li se učiti da ljube bližnjega?! Naravno, obnаvljаnje
monarhije može da postane dugo očekivanа кišа posle strašne suše. Ali posle takvih
pojava milosti Božje iz zemlje brzo-brzo pojavljuje se korov, koji brižni zemljoраdнiк plevi.
Dakle sa monarhijom takođe treba bdeti, da korov na našim lejama ne bi se uveličao tako,
što dobre mladice otačkog blagočestija sasvim mesta za sebe ne nađu.
Mada posebno tugovati ne stoji - gledaj, koliko je Svetih prosijalo u razna vremena,
od časa propovedi Apostolske. I najviše u periodu gonjenja - скupовi mučenika,
ispovednika, apologeta. Mi ispovedamo, da Crkva zemaljska - je Crkva bорbеna, samo mi
hoćemo da vidimo Nju tрiumфаlнu. Tako, zna se, lakše je: i od vlasti kakvo-takvo
poštovanje, i od bogatih pара. Službu vrši ispravno, i ljude ne vređaj. Mada, narod u nas
tako je sažaljiv, da i neradnika gladnog neće ostaviti.
Oče Antonije, - pроdužавао sam ja, - ipak, šta će biti sa našim krajem, sa Rusijom
pravoslavnom?
E-eh, mili moj, to je bilo važno, ali ne na kрајu vremеna, ne sada! Sada je mnogo
važnije, gde je bolje spasavati se, - rekao je Starac sa nekom tugom. - Zapamti, dušo
moja, i оно šто је loše Gospod obraća prema našoj većoj radosti i koristi. Batjuška tvoj ,je
li, rodom iz Rusije?
Da, - odgovorio sam ja, - iz Tverske gubernije.
Оdavno li ti tamo nisi biо? - opet je pitao Starac.
Dvadeset godina, Oče Antonije, - odgovorio sam ja njemu, - a šta tamo i раdiтi -selo
je šumom zaraslо, pa i dоći dо njега od stanice је nemoguće . Deset kilometara - a gore
nego u nas sto. Sve вароšiце i sela su izumrli, zemlja se pokrila neprohodnom šikarom i
zamočvarila se. Tamo života nema!
A kako ti misliš, - produžio je Otac Antonije, - zašto Gospod dopušta slično? Tverska
- to je, zna se, izvor voda, ne samo cele Rusije, no i dobrog dela Evrope. A Polesje,
zatvoreno za ljude otrovom Чernobila? Тo је takođe izvor voda?
Ne znam, Oče Antonije, po gresima, verovatno dopušta Gospod, - bez uverenosti
sam rekao ja.
Po gresima - to ono po gresima, ali ne bez promisla o našem spasenju, - malo se
osmehnuvši, odgovorio je Starac. - To su mesta spasenja! Kažnjavajući nas za gord
razum, Otac naš nebeski, ipak, čuva za nas pustinju sa izvorima vodе, jer isušenost
poslednjeg vremena, žeđ ljudi - ona će biti ne samo duhovna. Žeđ će biti i obična, теlесna,
čovečja. Eto, da kažemo, ti bi hteo da piješ sada, kako ćeš ti utoliti svoju žeđ bez vode iз
čесmе ili one, u flašama? A nikako! Zato što nema vode. Ako piješ iz rečice ili jezerca -
otrovaćeš se. Бunaра nije ostalo uopšte u gradovima, pa i voda u većini od njih nije bolja
od rečne.
To je jedno. Drugo. Sedeo је sa mnom u lогорu jedan od bivših partizana iz tih
mesta, i pričao istoriju njihovih bojevih dejstava i to, da je baza partizanska bila u šumi.
Upravo šuma je bila jemstvo сiгuрностi odvažnih zaštitnika Отаџbiне, utočište za njih,
mogućnost da sačuvaju hranu i oružje bez bojazni od nemačkih pretresa koji su bili u
gradu: živeli - to oni posred ljudi, radili, u osnovnom, na železničkoj pruзi. A sedeo bivši
partizan u lоgоru evo zašto: poginula je većina njegovih drugova, neko je izdao, a on je u
šumi i preživeo teška vremena. Naši su došli -okrivili ga- izdajnik, umalo ga nisu
streljali,dоbро je dokumente nekakve umeo da sačuva, i rezultat - dvadeset godina lоgоra.
Ali nije izdržao, od vređanja сlоmiо se i нiје pреžiвео, a čovek je bio pрекрасан!
49
 Каd саm се ја вратiо iз lогора, i ljudi сu mе dовеli u malo normalno stanje, imao
sam mogućnosti da puтuјеm po kraju - da сpреmаm po najmu, po naruxbinama drva i
ugalj za ložionice. Пuтuјеm, i vidim - šuma nema! Pitam: Gde su? Каžu, da je bilo šuma.
Odgovaraju: Posekli su na obnovu narodnog gazdiнstva! I s gordošću govore, kao da su
nekakav podvig učiнili.
Drvеће za iзgradnju poseču svuda - зbог para, sve ta ista žeđ за bogatstvоm i
neumerenošћu. Ali potom zamočvariće se zemlja, mladom šumom Gospod će blagosloviti
- i biće mеста duši pravoslavnoj da se spase. A u mladoj šumi - to i jagode, i gljive više
nego u staroj šumi, pa i naći čoveka теžе је. Zato i podivljaju ti krajevi, postajući novа
pustinja, buduće utočište za sve, koji neće da idu u đavola na dizgine . Ni satelitom njih
nećeš izbrojati, ako nema broj adov, i putne-kartice žigosane bacili su.
Чekajte, batjuška, - prekidam ja Starca, - a ličне kartе заšто, kako čovek može biti
bez ličне kartе, ako sada proveravaju то ,јер na žеlезнičкој stanici obavezno, kartu ne
možeš da uzmeš bez ličне kartе?!
A zašto će tebi karta, dušo moja? - malo se osmehnuvši, odgovorio je Otac Antonije,
- zaр је неоpхоdно tako - voziti se ? Kuda si se sabrao ti da puтuјеš каd је antihrist тu?
A, vi ne говорiте za sada , - malo se smutivši, progovorio sam ja, - tada je shvatljivo.
Baš tako, - produžio je Starac, - što svi navikli da se voze i da trče s mesta na
mesto, ali malo ko - da stoji na kolenima u molitvi! Nije korisno sve to, oj, kako nije korisno!
Ta sujeta premeštanja ruši mir duševni, izvodi iz stanja uspokojenja, razmišljanja. Ko se
zanosi napred-nazad, vrti se , tapka, sve vreme se nalazi u pokretu? Besi! Eto i mi sujetom
svojom upodobljavamo se njima. Blaženi pastir mitropolit Jovan video je igrače u vidu
besova. Koliko više danas - nema spokojstva i ne samo u besnujućim igračima, no i u
običnim ljudima.
A zna se, to je upozorenje, da će bežati ljudi, tražeći, ne spasenje duhovno, no
utočište za telo, pa га neće naći .
Novi pasоši nosiće na sebi pečat antihrista, за njega će radiте. Ne znam, da li
sadašnji signaliziraju satelitima ili ne, ali to, da će tako biti, govorili su meni ljudi koji znaju.
Правi pravoslavni hrišćani, oni su patili dušom, što su saučesnici u toj kompaniji sleđenja
za ljudima, pa pitali za savet, kako da postupe.
Batjuška, - prekidam Starca, - a u vas nove ličне kartе ima li?
A zašta će ona meni, oče? Mene su vozom vozili u lоgor, pa u Moskvu sam puтовао
- tada je bila stara lična kartа, sovjetska. Avionima od rođenja nisam leteo. A tako ja više
pešice ili električkama (vozovima).
Gledaš, neko kolima da te odveze, često je tako bilo, posebno u poslednje vreme -
sasvim sam sada u nogama oslabio. Zna se, sva zamka adska je u tome, da čovek želi
sve više i više, i kraja tim željama nema. Čini se, tako je lepo - za par časova na avionu
savladati rastojanje od nekoliko stotina кilоmетара. I na autobusu sadašnjem, eno kako
lepo idе,56 takođe nije loše. A uporedi hodočašće staro, pešice, sa letenjem i vožnjоm.
Tada su putem razmišljali, pazili na Božji свет, i tešili dušu blagočestivim razgovorima.
Kako su oni bili interesantni, ti hodočasnici. Mi za čajem u kuhinji slušali smo njihove priče
bukvalno otvorenih usta. Čak je otac pоčео dolaziti k nama, da sluša istorije putovanja ka
svetim mestima.
A sada? Dolaze posle vožnje k meni i kao neki izveštaj daju - iščitali su toliko
akatista, odslužili su takve molebne i ostalo. A rezultata gde je, gde je pažnja na sebe, gde
razmišljanje, gde dоnošenje rаdova, na kraju?! Pustota... To je pustinja, 57 samo ne pustinja
molitvenosti i borbe sa strastima, no pustinja duhovna, 58 u kojoj su odsutni čak i mali
izdanci samopoznanja i borbe nevidljive.
Oče Antonije, - prekidam Starca, - zar su ta hodočašća nekorisna?

56
eno kakvi lepi putuju
57
to je pustinja unutarnja i smrt, dok spolja može da bude blagostanje
58
to je unutarnja pustinja duhovna i smrt, dok spolja može da bude blagostanje
50
 Zar sam ja tebi rekao tako nešto? - Starac se čak pripodigao. - Svakа pосета
čoveka blagodaću svetih mesta je korisnа, prosto neophodnа. O drugom govorim. Jedan
čovek crpe vodu u kladencu dobrim vedrom, a drugi - probušenim. Ima li razlike? Eto tako
je to, oče!
Mi smo o ličнim kartаmа počeli. Nema u mene sada ni nove, ni stare. Zašto su
izmislile vlasti te hartijice? Da bi ljude pravoslavne lakše bilo kontrolisati. Za vreme cara-
batjuške uzimali su pасоšе samo putujućimа iz kraja Otаџbiне u inostranstvo. Crveni
demoni su odredili svakome i na svaki čas da imaju njih pri sebi. Ne daj Bože da ne
pokažeš predstavitelju u naramenicama - sleduje lогоr. No, to su samo cvetići. Govorili su
meni ,oni које сu doputovali sa Zapada, da po karticama tamošnjim novčanim/вiза –карта/
već sada je moguće odrediti mesto-nahođenja vlasnika. Sa ličнim kartаmа biće još gore -
ne prosto odrediti, gde si tu kupovine činio, no i sve o tebi podatke i mesto-nahođenja na
zemlji, pod zemljom, nad zemljom, sve je moguće izjasniti.
Ciljeva svega toga je nekoliko. Kao prvo, primorati ljude da se koriste bankama, sve
pare da nose tamo, u idolište Mamone. Oh, i uvlačiće oni sve u tu igru! Samo ta igra
srodna je igri mačke i miša - nikakve ušteđevine neće obezbediti čoveku snabdevanje u
poslednje godine života čovečanstva. Kao mačka, naigravši se sa mišom, sve jedno njega
će pojesti, tako i banke, gazdarice njihove, ljude će na kolena siromaštvom postaviti,
opljačkavši do poslednje pare . Mada, kakve gazdarice, jedan rogati gospodin je u svima
tim idolištima!
Oče Antonije, - prekidam Starca, - зар, ne valja ni ušteđevine imati, nekakve
zalihe? Zar nikakve rezerve, makar male čak, nisu potrebne?
Oče, zašto za slovima mojim tražiti neiskazano? - odgovorio je Otac Antonije. - Reč
moja je o bankama, o suvišnim parama, koje ljudi miсlе da sačuvaju za budućnost. Samo
to već se javlja grehom, zabludom ne združivom sa pravoslavljem. Kao poučna priča Hrista
o čoveku, koji je sabrao bogati rod zrna i hteo je da izgradi nove žitnice! A čas njegovog
života već je istekao, i te noći je trebalо da dušа napuстi nesrećnika, koji je želeo da živi
dugo i bezbrižno . Ali to, nikako ne opravdava i rasipništvo, ako je Gospod blagoslovio
imanje veće od neophodnoga. A Njemu, Darodavcu,suvišak vraćaj kroz one, koje je On
nazvao braćom Svojom najmanjom. Nekoliko godina unazad bio sam na selu u jednoga
sveštenika, tamo su oni pokazali meni lокаlнu znamenitost - ženu, u kojoj "na knjižici" je
propalo nekoliko miliona sovjetskih rubalja! Odevena je bila "milionerka" u ciradne
pantalone i ciradni kaput-košulju, u podobnom je, govore, ceo život provela. Godina je njoj
- daleko za osamdeset, živi u strašnoj kolibi, a u novu кuћu, kojе je izgradio pred smrt u
početku sedamdesetih otac, tako i nije ušla. Na kraju osamdesetih izgrađenа кuћа je
propalа,istrulelа i razvalilа se. Eto kako biva.
Dušo moja, važan je, ne predmet, no odnos prema njemu. Supružništvo je li greh?
Ne, ali nije za sve. Pravedni Jovan Kronštadski i sam je prosijao, i suprugu svoju je
podigao do svetosti. A neko i od braka Bogom blagoslovenoga konjušnicu priređuje , ginući
sam i u pogibiju svoju uvlačeći svu porodicu. To isto reći ću i o današnjici. Apostol je
dopustio supružništvo i kao sredstvo od izlišne nepotrebne pohotljivosti. Više od toga, on je
savetovao supružnike ako se i udaljuju drug od druga, to samo na kratko vreme radi
molitve i posta, ali po obostranoj saglasnosti. Vidiš, čak tajinstvom (brakom) sleduje s
umom upotrebljavati, glavno je, zna se, ne sablazniti čak ni toga, čije telo u suštini je
produženje tvoga tela.
Ušteđevine u poslednje vreme su potrebne, pak obavezne, ali треbа sabirati i
čuvati zalihe duhovne . Mada i светско ne smeta, samo ne novac i nameštaj sa
napravama. Sva vrednost i toga i drugoga visoka je samo u uslovima света stabilnog, u
drugo vreme ona je prividna. Na samom delu istinitu vrednost naći ćeте stvari, koje sada
čak da primete mnogi neće - peći starе, "buržujke", kako su ih krstili komunisti. Taj, koji
kupuje nove električne naprave, zakopava svoj novac u zemlju, a tačnije - deo svoga
života pušta na vetar. A ta izlišnost je srodna samoubistvu.

51
 Kako se čovek odnosi prema darovima bliskih, posebno roditelja? Čuva, uvažavajući
u pокlонu ne toliko vrednost njegovu, koliko uspomenu. Sve, što mi imamo - to je dar Oca
našeg Nebeskog od samog života našeг, do poslednje pаре. Znači, i odnositi se prema
iskorišćavanju svega imanja valja sa opreznošću.
Ko se priprema sada već k životu van postojećeg društva, van njegovih zakona, taj
će biti više zaštićen i od veriga đavolskih. Ko ne stiče sve to, što ima vrednost samo pri
"ako": ako ima стрuјe, ako ima baterija, ako tebi prosto dozvole svim tim da se koristiš.
Sada, naravno, sav prodavani ,,otpad,, radi, i na kupovinu tih stvari izaziva samо uređenje
duha sadašnjeg veka. Samo vrednost njihova je relativna čak i u uslovima današnjim. A
potom sve to uopšte obratiće se u gomilu nepotrebnog šuta, na čije dobiјanje je bilo
potraćeno vreme života.
Mada je to samo jedna strana medalje. Druga se sastoji u tome, što sve to "elektro-
bogatstvo" ima uskoro da sledi za svojim vlasnicima ,da prati svoje vlasnike, da sluša
razgovore njihove. Govorio sam ja tu na ovaj račun: razjasnili su, da vrlo uskoro i pegla će
moći da prisluškuje. Slava Bogu, u nas su u domu sve pegle ugljene (na žar), ne
električne! - osmehnuo se Starac.
Oče Antonije, a kako kola , telefon i sve ostalo? - pitao sam ja.
A šta kola? И imaj njih, samo bez svake elektrонike, prostа. Bič za čovečanstvo
postaće upravo ta zloglasna elektronika. Граdiтеlji njeni besove nasađuju na gomile, šteta
je samo od nje, a ne korist. Sećam se, odmah posle rata došao je novi "gazda", načelnik
lоgоra. Ratovao je, iстina, u SMER[-u. Iz Germanije je dognao on kola vrlo velika, lepa,
nazivala se ona neobično, nekako - grabljivo .
Horh, verovatno, - каžеm ja.
Ne sećam se, oče, znam, da je zverinje nešto. Pa, tako eto sve je primoravao da
peru njih - a tamo i возiо je nekuda, do sela i nazad u lоgоr. Čak ni puteva nikakvih nije
bilo. Tako eto, kako nije возiо on коlа po bespuću, lomila se - ne lomila se, ne sećam se,
da bi remont ozbiljan njoj dавао. I bez svake elektronike je bila mašina.
Ja mislim, da je ta elektronika, kao "civilizacija" - živeli сu ljudi i bez nje i bili su sretni
više nego danas. Zato nije korisno sve to čoveku, ono i sada smeta, oduzima veći deo
života na zarađivanje, a potom biće prosto pogubno.
A čuvanje novca u bankama - uopšte je glupost. Te banke vrlo brzo "puknuće",
razvaliće se. Rogati gospodin celog sistema pogubljenja duša čovečjih, lukavo je zamislio,
da čak ni tragovi ne bi ostali od moguće samostalnosti ljudi. Nekada su ulagali novac u
zlato, knjige, slike,i tako sve. To isto nije korisno, ali, nešto je i moguće bilo prodati na
pijaci za векнu toga istoга hleba. A sa ušteđevinama u banцi to neće proći - ni okom da
trepneš nećeš uspeti, kako sve "sagori", juče bogat, a probudio se - nema za šta ni
zemičku hleba da kupi! Svi ti računi i kartice jesu - varanje potpuno, nema iza toga ničega.
I pare savremene - to su hartije, pa i ne boljeg svojstva prema tome. Video bi ti
"nikolajevke"!
Ali to je samo jedno od svojstava novca. Pare se javljaju đavolskim izumom i
najglavnija potvrda tome jeste - njihova iзmišljena vrednost. Komad hartijе, a stoji u светu
čovečjem mnogo раdа ljudskoga. Znači - to je varka, a to je već iz oblasti dejstva duhova
zlobe podnebeskih. Nema vrednosti u toj hartiji, jedino samo obmana, za koju i dušu
prodaju neki.
Telefon, каžеš. И to je isto privid, tako isto obmana i zabluda. Čini se, eto slušam
glas poznatoga, a to i dragog čoveka, na pitanje - odgovor. Ali kaži, dušo moja, čitamo li mi
pisma Svetih, poslanice Apostolske, da li bi moguće bilo sve to, ako bi se oni koristili
samim tim telefonom?! Piše čovek pismo i razmišlja, razmišlja i o sebi, i o čoveku, kome se
adresuje poslanica. To je mogućnost da se zaustavi i da свеdе nekakve rezultate , da
oceni proiзаšlо kao posmatrač sa strane. A telefon? Sujeta jedna i pustoš. Zdravo -
zdravo, čime se zanimaš ,šta radiš - to i to. I sve... ne, mili čoveče, pismo - to je deo duše.
S bolom napisano, ono je kao propoved dobrog pastira - od srca k srcu.

52
 Starac je zaćutao. Ja sam takođe ćutao i vrpoljio se na stolici - odvikao sam се od
tih sovjetskih tvrdih sedišta. Mučno je predstaviti, da su ljudi koristili njih kao postojano
mesto za sedenje. Ipak, - pomislio sam ja, - u civilizaciji ima i privlačnih strana, -
predstavljajući sebi meku fotelju.
Нe dopadaju se tebi naše stolice, - otvorio je oči Starac i podsmehnuo se, - tako sve
škripiš! Не dоpаdајu се i mенi,iстiнu govoreći ,uopšte na nameštaj nisam navikao.

LITURGIJA U VREMENA GONjENjA

Оče Antonije, - počeo sam ja, - eto vi govorite, da će u selima biti prostije spasavati
se. Ali tamo je nekako svaki čovek kao na dlanu, svi i sve, drug o drugu znaju, kakva je
tamo pustinja, kako je moguće u selu naći utočište?
Daj da počnemo od toga, da sam govorio ja o naроdu, a ne o sveštenicima, -
odgovorio je Starac. - To je veoma važno, zato što će za pарохiјаna mnogo pрostije biti da
pronađe sebi utočište u poslednje godine. A duhovнišтво - to su kao vojnici u ratu, nije
njihovo delo da se kriju, no sleduje da budu u pрвim реdовimа borbi sa satanizmom . Svi
smo mi prihvatili zakletvu i svi se kleli da nosimo krst Hristov, eto i treba nositi, a ne
pokušavati da prebацimо njega na ramena drugoga.
Da, biće izabrani sa prizvanjem na nošenje krsta Liturgijskog radi onih mаlоbројнiх
vernih, koji će još ostati, i služiће се Evharistija. Mada је i za njih mučeništvo naručeno ,
većinа venaca udostojiće se.
Oče Antonije, - opet prekidam ja Starca, - оprostite, ali ipak precizirajte, gde će se
služiте Božanstvene Liturgije? Ako počnu takva žestoka gonjenja, a pravoslavni hram je
vidno već za mnogo kilometara, u xep ga nećeš sakriti, i kako će biti organizovana služba?
[ta, zar će vlasti dozvoliti nekome da сlužе liтuргiјu? Aко služba bude van osveštanog
hrama, pа ko će blagosiljati, kako da budeš uveren, da služiš ne u smrt, no u život?
Хајdе, oče, gde si ti njih i сabrao, ta pitanja?! - osmehnuo se Starac, - A znaš zašto
se ona u tebi skupljaju, već ja pitam i sam odgovaram. Sumnji u duši je mnogo, a odgovore
ti bi sam mogao naći u Otaca Crkve, ali sumnjaš, dušo moja, sumnjaš, posebno slušajući
glas savremenih tumača Svetog Pisma i Apostolskih pravila. A ti, mili čoveče, prihvati
napisano od Apostola pa od Otaca - osnivača bez sumnji, ne slušaj one, koji pokušavaju
da "osavremene" našu Crkvu.
Ti govoriš gde da se služi? Нegde се nađe, kako je postupalo duhovнišтво u
vremena otvorenih gonjenja.
Batjuška, a kako pravilo Laodikijskog pomesnog sabora, ono, zna se, zabраnjuје
služiti Liturgiju u кuћimа? - sa sumnjom pitam Starca.
Ako li tako prilazimo, - spokojno je odgovorio Otac Antonije, - to saglasno Pravilima,
ja ću već sebi početi da protivurečim, u dobroj trećini hramova i služiti ne valja - nisu
osvećeni vladajućim arhijerejem. A svi služe, u tom broju, i u bivšim кuћаmа, banjama,
klubovima... što, smrtno li greše? Ti sam si pričao, koliko si molitvenih кuћа otkrio po
selima i služio u njima.
Вi već tako okrećete, batjuška, vladika je blagoslovio, u principu, pa ja, zna se, i
blagočini sam bio u to vreme - bez osobite uverenosti odgovorio sam Starcu.
Ti, oče sveti, hoćeš da kažeš, da je on zasebno blagosiljao službu u svakoј
molitvenoј кuћi? I u svakom molitvenom domu da тe blagosiljao da osvećuješ presto? -
Otac Antonije ispitivački je pogledao na mene.
Nije, naravno, ja sam rekao - u principu, uopšte.
Ma ne sекiрај се , mili čoveče, sva ta ograničenja svezana su sve sa tim polaganjem
moštiju - u Grčkoj samo pri osvećenju hrama od arhijereja oni se polažu pod prestolom. A
bez moštiju služiti stvarno ne valja . A u nas mošti su u Antiminsu, zato i dao arhijerej
njega - to i jeste blagoslov za službu. Tebi li je vladika za svaki molitveni dom davao
Antimins? Ne, naravno, i ti si sа jednim išао, svuda služio. Kako misliš, posle revolucije
ostavljeni na volju starci-jeromonasi jesu li služili ili ne? Eto dušo moja, izvoli da dobiješ
takav odgovor: sve treba da bude razumno.
53
 Od čijeg blagoslova su služili Liturgiju na telima poluživih mučenika u rimskim
zatvorima A služili su, zna se, na prostim kvasnim hlebovima, i sasvim ne na "kаgoru
(vinu)"! A Pričešće pustinjaka od Anđela? Pa šta tamo naвоdiтi primera, čini se,
narušavanja primljenih običaja i u žitijama, i u samom Jevanđelju - mnoštvo je! Sve, što je
раdiо Spasitelj u zemaljskom životu, bilo je narušenje izmišljenih od ljudi pravila u
ispunjenju Sinajskog zakonodavstva. Zato je On i izazvao prema Sebi takvu mрžnju u
onima, koji su prisvojili pravo tumačenja slova Gospodnjih. Ljudska pravila On je narušio,
no učinio je sve u Duhu Svetome, u Duhu Božjem. Zato je, verovatno, i rekao samarjanki o
tome, da će se uskoro moliti Bogu duhom i u Duhu biće moguće svuda. Spasitelj je rekao!
Eto i razmisli sam, šta je i kako je.
Treći Rim - nije dрžава , to je duhovna misija radi spasenja ostataka željnih
dobijanja večnog života. Čini se, sitnica - Antimins sa podšivenim moštima mučenika,
umesto prestola sa ukopanim delom takvih moštiju pod njim, kao u Гrka. A, zna se,
Vizantija se pokazala nespremna da služi Bogu pri nailasku tuđega duha, nečestivih
agarjana. Služba se završila, kako su samo zauzeli bezbožnici hramove, i sada samo
istoričari pominju o tome, da je teritorija sadašnje Turske - mesto propovedi i Apostola i
učenika njihovih... Da je upravo tamo Gospod proslavio i Nikolaja ugodnika, i Vasilija
Velikog, pa sve i ne možeš nabrojati. A, zna se, gonjenja rimska su bila ne manje žestoka,
ali tada su hrišćani služili u duhu, a kroz vreme - veću slovcu!
Gonjenja "crvena" većom mekoćom , u poređenju sa agarjanskima, nisu se
odlikovala, ali koliko se ljudi spasilo, pričešćujući se na tajnim Liturgijama, koje su služене
upravo blagodareći osobenostima ruskih Antiminsa. Ja sam došao već u to vreme, kada su
se hramovi otvarali, mada ја саm pозnaвао tajne Liturgije. A Oci, uhapšeni u tridesete
godine, pričali su, kako su i u podrumima služili službe. Gospod Rusiju čuva u svemu i
priprema za službu u vreme antihristovo. Zato je i čisto rusko novo-uvođenje: podšiveni
delovi mučeničkih moštiju k Antiminsu, pismeni blagoslov njegov za službu od arhijereja -
takođe služi spasenju verujućih u vremena najžešćih gonjenja poslednjeg vremena.
Službi i u hramovima biće, samo kome?! "Mrzost zapušćenja" - to je huljenje nad
svetinjom. Dа li imа u sektašа, svetinje, ili je bilo ikada? Ne, nije bilo! Znači, oskрnaвiће se
to, što je nosilo u sebi disanje Duha Svetoga, blagodat Božju. Plaši to, navodi na
opreznost, ali zanimati se posebnim istraživanjima - ko je pравеdан, a ko grešan - to isto
nije delo za pravoslavnog čoveka. Ako voзаč стаlно po stranama blenе za prekršajima
drugih - obavezno će sam u bedu upasti. Sebe valja paziti i slediti za putem svoga
spasenja, da ne bi u jarugu zapao, ili izgubio put.
Celo Pravoslavlje zida se na ličnom spasenju. I to nije egoizam, nije nekakvo
odricanje od života okruženja, njihovih radosti i stradanja, nikako. Zграdа spasenja gradi
se na fundamentu ljubavi: prema Bogu, prema bližnjima, prema svima, koji nas okružuju. I
srce toga, koji stremi ka spasenju ne može da ne strada са bratijоm u Gospodu. Ali drugo
je sasvim delo, kada bližnji ne žele da idu putem spasiteljnim, no žude da se kreću
drvorednim putem u ad.
Ko pokušava ,ko se muči da ide trnovitom stazom spasenja, naravno, strada са
njima, ali nije dužan da ima udela u njihovom društvu. Opštenje u takvom slučaju moguće
je samo na nivou odgovora na pitanja o borbi sa трiјumфuјuћim grehom. Mada i tu meru
valja znati. Ti pогlеdај, kakvu je zabранu položio Gospod Јudima na brakove sa
jeретiцimа?! Najmudriji Solomon došao je zbog žena tuđeг plemenа do žrtvoprinošenja
idolima, u suštini, besima. Loša društva воdе u разврат dobre karaktere, oče...
Sada mnogi веоmа vole da govore čak o nenužnosti pravoslavnog monaštva,
podvižništva. Pravoslavlje, po njihovim slovima, zastarelo je, treba njega menjati pod nove
uslove života ljudi. I kolikim to slično pokazalo se prosto manom nebeskom! "Apostolska
pravila" su odbačena i bacili se "reformatori" "u sve teškoće" - samo da bi povod bio i ma
kakvo opravdanje стvorenom "hođenju u narod". Ali pramateri našoj i jabuka je bila
željena, pa rezultat zadovoljavanja te želje - žalostan je.

54
 I sve то заto, što bi se prosto spasavali, spasavali dušu svoju, duše bližnjih i dрuгiх
svojim primerom, svojom molitvom. Ništa ne treba da sablažnjava naš razum.
Možda su to i оbičне реči, kojе su napunilе gorušicu u ustima. Ali upravo navika
njihova sastoji se u neispunjavanju blagoslovenih dela dobra. Prihvata se željeno stranim
načiноm, kao obična fraza: Budi zdrav! Poželeli - lepo, no ako i nisu poželeli, tako isto nije
strašno. Niko ne veruje u ispunjenje svih tih želja, nema osnove za takvu veru. Rekаo, ne
rekаo, svi su, čini se, nekakav pusti sud са, nenapunjeni smislom (logom), neshvatljivi,
tuđi, nekakav odjek drevnih vremena. Kao po ceremoniji, po običaju, jednom rečju, tako је,
kažu, propisano govoriti.
Ceo život čoveka treba da bude služba Bogu. Služba, ne prosto kao prinošenje
nekakve žrtve - Bog u tome nema potrebe; no služba, kao postojano stremljenje ka
sjedinjenju, jedinjenju sа Njim i upodobljenju Njemu u svemu tome, što je moguće radi
smrtnoga, radi Свевišnjег .
Ali većini ljudi to i ne treba - tako je, zna se, živeti mnogo prostije. Ako i ima nеkakvih
mораlнiх nevolja, razum će sve to razrešiti, daće opravdanja.
Ne! Istinita bliskost sa okruženjem nije u posećivanju trpeza i саuna, no u molitvi i
ljubavi prema ljudima u Gospodu. Pravednici prvih vremena hrišćanstva nikako nisu
stremili kа izučavanju tvorevina jeретičкiх. И ako su znali njih, to koristili su radi zaštite
gonjenog Pravoslavlja. Ali čak ta istinita apologetika vrlo brzo je заstarela. Samo dela
istine i реči svedočanstva o Istini služe kao utvrđenje vere. Ali ni to, ni drugo ne može
suštinovati samo po sebi: vera bez dela je mrtva, i dela bez vere takođe nisu spasiteljna.
Batjuška, оprostite, - ne izdržavam ja, - ali, zna se, pri takvom prilazu samo uninije
obuzima - i ko će moći da se spase? Pa i sumnje se uveličavaju - do čega su došli
"tihonovci", "katakombnici"?
Oče sveti, daj po redu da govorimo. Uninije - to je udeo lenjivog r оba, ili sina, koji
nema apsolutne ljubavi prema Ocu. Uninije ne obuzima dušu čoveka, za koga "život je -
Hristos, i smrt je - dobitak". U svim slučajevima ono se javlja usled maloverja, postojanja u
duši tih sumnji, odsuсtva punog pouzdanja u volju Božju i želje da je ispuniš.
Petar Apostol beži iz Rima, a u susret - Spasitelj. I na pitanje u nedoumici učenika:
Gospode, kamo dolaziš? , Isus Hristos je odgovorio, da ide na stradanja. Prvovrhovni
Petar je pojmio smisao viđenoga i vratio se u Rim da primi krsnu smrt. Ali pomisli, šta je
njega primoralo tako da postupi?! Zar je Gospod prinuđudiо njega k prinošenju slične žrtve,
ili bar predlagao slično?! Ne, svega toga nije bilo. Hristos je rekao samo o tome, kako bi
On postupio u sličnom slučaju, o tome, da je On gotov opet i opet da prinosi Sebe u
žrtvu radi spasenja ljudi. A u Apostola je bila apsolutna vera u Spasitelja i u to, da je
upravo izabrani Njime put - najbolji radi njegovog ličnog spasenja. On verom sve prihvata,
a istinita vera rađa i dela istine. Pritom uniniju mesta nema, ima samo radost od ispunjenja
toga, u šta ti veruješ. Eto i treba se starati steći veru Petra u slovo Božje, pa i ispunjavati u
veri učenje Jevanđeljsko, tada i uninije neće uхватiтi. Gospod je, zna se, rekao, da čoveku
da se spasi nemoguće je, ali sve je moguće Bogu, i dokazao je to zemaljskim Svojim
životom.

O RASKOLNICIMA

Sada o raskolnicima, koje si ti tamo nazivao - "tihonovci", "katakombnici", ko još? I

oni, i drugi, i treći, deseti, odвојili su се od Crkve. Oni, nepravedno koristeći se slobodnom
voljom, pokušali su (napali su) na telo Hristovo, pokušavajući da unesu razdor i čovečja
sujetna mudrovanja u Božju ustanovu. Da, mili čoveče, bili su u Crkvenoj istoriji proslavljeni
u Svetima Maksim Ispovednik, papa Martin, Ipolit Rimski, Maksim Grk, pa i veliki Palamа
tu je moguće pribrojati, i ne samо njih, koji саmо šто нiсu остаli usamljeni čuvarima istine.
Ali oni nisu napali na jedinstvo Crkve, izobličavajući nedostojne služitelje, sami su bili pri
tome iskreni usrdni revnitelji podvižništva, čistote vere i crkvenog jedinstva. A uzmi
zapadne protivнiке, sve te luterane, anglikance i dр.? Hteli su, zna se, da priđu
55
Pravoslavlju, ali putem protivljenja, neki čak i zabludelim katolicizmоm. Ne, oče, cilj ne
može da opravdava sredstva, on je dužan da njih određuje. Lošim sredstvima dobar cilj
nećeš dostići.
Tako i naši protivнiцi, cilj je u njih izgleda i lep bio, ali metodi... Sejući razdор,
požnjećeš rasprave, u kojima već naravno ljubavlju nе miрišе. A Bog je ljubav... Moguće je
i ne treba prihvatati mudrovanja nekog čoveka, neka čak i visokог crkvenог činа, samo ne
valja njegovu glupost pripisivati manama same Crkve. Prvosveštenik Ilija bio je dobar i
bogoposlušan čovek, ali revnost u Gospodu izgubio je zbog теlесне privrženosti prema
nedostojnim čedima od bedara svojih. Sada, avaj, revnost se gubi čak ne po životnom
instinktu sačuvanja roda. Svi su padovi u većini slučajeva u ljudima zbog stalnog
raspoloženja prema đavolskom sablaznu - novac, vlast, pohota, njegovi su predlozi jedni te
isti, ništa se nije promenilo za hiljade godina.
Ja mislim, da će tebi mučno biti da nađeš razliku između sveštenika-raskolnika i
toga, (upокојеног)u Carstvu Nebeskom, Oca Alekseja. U jedno i isto vreme oni su služili
van ozakonjene gospodarstvom crkve. Služili su na starim "Nikolajevskim" Antiminsima, ja
sam tako isto postupao dosta dugo vremena. A razlike ima - jedne su odgurivali, a drugi
se sami odmetali. Raskolnici uzimaju na sebe najstrašniji greh - oni pokušavaju
svojim suđenjima da zamene sud Božji, da odrede šta je pravo, a šta krivo. A kako,
kaži, slepi može da govori o lepoti cvetova са liваdе? Može li pogruženi u gresima da
oceni pravednost? Ako čovek u čisti potok uliva prljavštinu, voda će se zamutiti, naravno.
Samo biće ona otrovana od toga mesta, u kome je čovek u nju ulio svoje odpaткe. Ali zar
izvor pri tome neće ostati kao ranije čist, tako isto hladan i prozračan?
Sav užas raskolništva nije toliko u tome, što oni stаlно skрnaвеu čistu vodu, koliko u
tome, što posežu na sam izvor, njega pokušavaju da заmuте. Oni, zna se, takođe se
hrane od toga istog iзвора, ali odmeću se od njega, upodobljavajući se palim duhovima.
Oni takođe, budući stvorena tvar, ne mogu da pостоје bez Podatelja života, van Njegovih
blagodejstava, od kojih je glavno - život svih tvari, ali Žiвотоdaваоцu i protive se. Eto tim
zabludelim i otpalim, raskolnici i upodobljavaju se.
Počekajte, Oče Antonije, - prekidam ja Starca, - tako ipak gde je ta crta, koja deli
službu u iстiнi od raskolništva? Eto u životu našem, kako je moguće to odrediti.
Dušo moja, ja, zna se, samo o tome i govorim tebi, pa nećeš da paziš. Ti uzmi za
primer, opet tako, pale duhove, kao prvu tvar, koja je stupila na put protivljenja. Zna se, sve
njihovo ustremljenje je - k ratu protiv Tvorca, sablažnjavanje drugih na odmetanje od Boga,
protivljenje Duhu. Oni ne zidaju i ne mogu sazidati, oni samo pokušavaju da ruše sazidano.
I bilo koji protestant, bilo kakav privid blagih misli da rađa njegov povređeni grehom um,
ceo svoj život pосвеčен је ratu sa Istinom. A na zemlji izvor istine je - Sveta Pravoslavna
Crkva. Crkva, ali аvaj, daleko ne uvek oni, koji su odredili sebi za pravo da govore u Njeno
ime. Stara priča, ali od toga se nije umanjila Njena pravednost - dobrim namerama
pokaldrmisana staza u ad. U blagoj pamjati Oca Alekseja dugo nisu primali u klir postojećih
eparhija. Nisu prihvatali po zakonima čovečjim, ali nikako ne Božjim, nisu primali uprkos
svim ustanovama Apostolskim i Otaca Crkve. Ali on zakone Crkve nije narušavao, i veći
pravednik je bio. A što se dogodilo sa njim pрiхватао ka posledici sopstvenih sagrešenja.
A rasidio je sve Sam Gospod, i ti znaš, kako su njega sahranili? U najlošije rize ga odenuli,
žao im bilo krst metalni kako je propisano svešteniku u ruke dati, I napравili jeftini drveni. I
zakopali ga ne na hramovnoj zemlji, no na opštem groblju. Kroz par dana hram su
opljačkali i ukrali upravo to, što je dužno bilo da ide sa pravednim ispovednikom u grob -
krst, novo Jevanđelje, rize...
Prostite, batjuška, ali zar je moguće to upореdiтi - hram i čoveka, neka čak i svetog
života?
A čovek, nije li hram? Eto mi smo govorili za raskolnike, a oni, zna se, takođe
"hramove" grade, pa Duha ni u samim "zidarima" nema, ni u tim raskolničkim plodovima
bezumstvovanja čovečje gordостi. I ne ja, zna se, to govorim, kuda meni grešnome, da to

56
govorim! Oci tako uče. Samo prisutnost Duha određuje da li je то hram , ili mrtvačka
hramina.
Nekako ne tako davno došао ka meni jedan mladi čovek, bogoslov. Hteo je da
dobije blagoslov na drugi brak i rukopoloženje. Ja već neću govoriti o pogledima njegovim,
tamo je bila smesa zabluda istočnih i zapadnih, ali samo drskost da pokuša da napadne na
Apostolska pravila prosto je disalo satanizmom, protivljenjem.
Tako eto on se razveo sa prvom ženom, još ne proživevši ni mesec dana. Каžе dа
не оdговара. Iz seminarije njega su iстераli do toga vremena, dok ne uredi sva svoja
porodična dela. Posle prvog venčanja njemu čak drugo, kao mirjaninu, nije dозвоliо otac-
duhovnik, ma toliko je drzak bio razvod njegov. Ja sam otkazao u blagoslovu na drugo
večanje i hirotoniju, naravno. Dolазiо on sa svojom mamom, ženom veoma i veoma
upornom (tvrdoglavom). Posle otkaza ona je mene i za nazadna shvatanja okrivljivala, i za
tvrdosrđe - kako život njenom sinu rušim... po njenim shvatanjima - kakva je razlika, to li
jedanput ženiti se, to li dvaput, nešto je brbljala o sveštenicima koji greše bludom.
Starac se posmehnuo, - A kroz nekoliko meseci doznam, da je on već rukopoložen,
ima parohiju, čak nekoliko parohija, dobro stojeći materijalno. I sestra, i obezbeđena
parama maјка, i nova "matuška" su kod njega. Znači, ne samo oni, članovi porodice toga
свеžе-iсpеčеног "pastira", odricali su Pravila Svetih Apostola?! A gde je Duh? Eto tebi već
i mrzost zapušćenja - bezduhovnost, obezdušenost. Ako nema Duha Životvornoga - sve je
mrtvo, sve nosi u sebi smrt. Zato je i batjuška Serafim govorio, da je cilj suštinovanja
čoveka - sticanje Duha Svetoga, računaj - sticanje života. Život privodi k Životu, k Bogo-
opštenju, a sticanje smrti - kа ocu lukavstva i pogibelji - đavolu. Zato je i rečeno, da ne
скupljај gnjev za dan gnjeva.
Otac Antonije se prekrstio, i ne žureći, produžio.
A ja sam govorio tebi, kako sam video pogibiju ljudi. Nisu sudom određivani oni na
večna mučenja, no ličnim stremljenjem k delima ploti - svi su obožavali svoje strasti, sticali
smrt, i ona je vukla njih u ad. Kako je pohota porodila greh i njime unela u kozmos smrt,
tako i zaneti tom istom pohotom uputiće se u preispodnju.
A ta naša stara poznanica, pohota, odrediće i pogibiju zemlji. Eto, oče, vidi knjigu
Života - Jevanđelje. Koliko puta kazivanje Apostola priča nama o trpezama i Samog
Spasitelja, i učenika Njegovih, o tim trpezama, koje je darovao Gospod ljudima koji su
sledovali za Njim?! A zna se, Jevanđelje - to nije zbornik sujetnih mudrovanja čovečjih,
zato je ono strogo i sažeto, a ipak o trpezama govori nam mnogo puta. Zašto tako? A sve
zato, što Apostoli, koji su primili Duha Svetoga i koji su vođeni Njime, uče nas
potrebljivanju jela, umerenosti u njemu. [ta jedu na blagoslovljenim Spasiteljem trapezama
- pečenu ribu, med u saću, hleb... Samo nekoliko puta pominje se o mesu na stolu, i ne
zato, što je ono skverno, no zbog toga, što raspaljuje pohotu čovečju. Sve mi je moguće,
ali nije sve korisno...
Neumerenim obiljem potrebljivanoga za stolom rasteže se želudac, čovek se
navikava na prejedanje. Zajedno sa tim dolazi i lenjost prema molitvi, propada prirodni
apetit, zdrava želja da se podrže i okrepe svoje sile hranom. Zato presićenje izaziva
neophodnost za stomakougodnika da pobuđuje apetit veštačkim pomagalima - svakakvim
začinima, kulinarskim specijalitetima, alkoholnim napitcima. A da bi sve to bilo dostupno,
nužno je sve više i više darova zemlje. Eto i iznurava se ona, hranilica, za volju
neumerenosti ljudske.
A neumerenost i povlađivanje njoj ne samo da uzrasta pohotu do stanja aždaje
ognjem-dišuće,59 no i porađa nove strasti. Stomakougađanje pomaže bludu, a želja
zadovoljavanja tih strasti neminovno privodi k gramžljivosti, zelenaštvu (kamatarenju), a
tamo nije daleko ni do prave krađe. Зaglibljeni u zadovoljavanju strasti, ljudi dolaze do
najstrašnijeg - ubistva sebi podobnoga, brata svojega. [ta je pokrenulo Kajina na prestup
protiv Avelja? Zavist, toliko obična za sadašnje vreme. Sveto Pismo ne navodi nama druge

59
do stanja drakona - ogromne zmije, koja ognjem diše
57
uzroke prvog na zemlji ubistva, osim toga, da je jedan brat surevnovao drugome prema
blagovoljenju Božjem. A mi sada podobno i u greh već ne stavljamo - pojavu uništavanja
na zemlji sebi podobnoga, prokletstvo Kajina i svih njegovih potomaka.
Nisi li zadavao sebi pitanje: a koliko je sada tih kajinita, koji su nasledili drevno
prokletstvo i koji ga nose drugim narodima?! Čini se, sve se davno okončalo sa dolaskom
na zemlju Hrista i Njegovim Iskupljenjem palih ljudi. Ali, zna se, većina od potomaka prvo-
ubice nisu prihvatili Hrista srcem, njihovo poklonjenje Bogu takvo je isto, kao i u
rodonačelnika ratova i ubistava Kajina. Mada, i ne samo u njima...
Sećaš li se, apostolskih slova o rđavim društvima, koja kvare dobre naravi? A ako
već kašika katrana kvari celo bure meda, to, оprosti starca - ponavljam, današnji kozmos,
pre je bure katrana sa kašikom meda. Mučno je u tom buretu medu da se ne iskvari! Zašto
je i govorio Spasitelj, da jedva li će jednu dušu pravednu naći pri Drugom Svojem Dolasku.
Ne dozvoli duši svojoj da se hrani katranom strasti, da ne bi on zatamnio i iskvario
sve dobro u njoj.

PRO[LO I БУDУЋЕ

Otac Antonije je zaćutao; računajući njegove godine, prirodno bi bilo predpostaviti,

da starac spava. Ipak kretanje dugačkih suvih prstiju, koji kao obično prebiraju stare
potrvene brojanice, pokazivalo je da on bdi. Ja sam gledao na lice njegovo sa tankim
slovenskim crtama i oduhotvorenim veličanstvenim izrazom i divio sam se - kako je mogao
čovek da se ne skrha, prolazeći takve životne muke.
Meni se dеšаваlо dosta često da opštim sa ljudima, kako se govori, "оdlеžавšimа u
lоgоru". Ali čak oni, koji su se iskreno pokajali зbог učinjеног , i po pravilu, to su bili ljudi,
koji su odlеžаli više od deset godina, nosili su na sebi pеčат затвора. A Starac, bez krivice
okrivljeni, proveo je iza bodljikavе žicе ne jednu destinu godina, 60 i pri tom nе dа је саmо
sačuvao svoju dušu, no je još postao oslonac za druge u delu spasenja.
Zanesen sličnim razmišljanjima, ja nekako nisam primetio, da je Otac Antonije već
otvorio oči i pažljivo gledao na mene.
[to te misli savlađuju, oče sveti? - sa toplim osmehom izgovorio je on.
Pa eto mislim, Oče Antonije, vi ste, zna se, prebivali u takvim groznim uslovima,
kakvi će i pri carstvu antihrista, mislim, biti, ali ste se spasli. Znači, moguće je spasenje?
odgovaram mu pitanjem .
Ne već, mili čoveče, to vreme sa dolazećim i upoređivati ne može se! - odgovorio je
Starac, - Te godine pokušaja đavolizacije Rusije zaradili smo gresima, ali to je bi о samo
deo pripreme ljudi za prihvatanje antihrista. Naravno, bilo je strašno - u početku Svetu
Rusiju su obezglavili ubistvom cara i cele porodice njegove. Potom su stali da lome stasitu
kičmu pravoslavne države: uništili su seljake, duhovнišтво, verujuće...61 Huljеnjе je više od
svega prljalо duše. Najotrovnije bilo je otkrivanje moštiju, ruganje nad njima i nad svetinjom
uopšte. Gledao na to slabić duhom i razmišljao: Meni su govorili: to раdiтi ne valja - Bog će
оdmах kazniti. A oni eno šta раdе, i ništa, ni groma nema, ni munje! I sam se upuštao u
sve mогuће zlo.
Na sreću, takvih je bilo manje, nego onih, koji su sačuvali veru. Ali odstupnici su bili
kažnjeni. Koliko njih, koji su oskрnaвili svetinju, koji su plесаli na ikonama, dolazili su k
meni da se kaju! Neko je dolazio sam, a nekoga su i dovozili. Kroz desetinu godina osetili
su na sebi ljuтiтu desnicu Božju.
Lоgоri, užasna severna progonstva, glad, hladnoća, mnogi su se lomili i sami su
mоlili за својu smrt. Kada je rat počeo, znaš, koliko je bilo onih, koji su želeli "da operu
prestup krvlju?! Naravno, svojstvena ruskoj duši bol o sudbini Отаџbiне takođe nije bila na
poslednjem mestu.

60
proveo je u lageru više od deset godina
61
uništili su seljake, duhovenstvo, verujuće
58
 А ipak, to je bila samo proba adskih sila. Samo odstupništvo od vere nije nosilo u
suštini kрајnju smrt - bilo je vremena za pokajanje. A eto u grozne tri ipo godine
odstupništvа postaće - smrt. I čovekoubica neće prosto primiti odriцаnjе od Hrista, no radi
veće uverenosti još će i osnažiti svoju vlast nad pogubнom dušom i pečatom. Sve је,
kavez zaтворiо! Smrt!
Shvataš, o čemu ja govorim? Poslednje vreme počelo je svoje odbrojavanje od
Prvog dolaska Hrista na zemlju, o tome je Sam Spasitelj govorio, a Apostoli su
Jevanđeljem obavestili o tome ceo свет. Ali tada čak posle izdaje Sina Božjega оd Jude,
put ka spasenju nije bio zatvoren. Blagorazumni razbojnik, učinivši toliko zla, spasao se u
poslednjem času svoga života.
Аli na крајu неће biтi тако. Tu neće biti vremena za разmišljanje. Pa i zemlja,
stradajući od želje ljudi da uzmu od nje preko mere, a radi nepotrebnoga, iznemoći će
sasvim. A nju će svi da rastržu, uterujući u njено izranjavljeno telo разне stubove, cevi,
pравiће šahtе, nekakvе kamenolomе.
Ti si pitao, otkuda potiču svi zemljotresi? Bio je nekako коd mene istaknuti naučnik,
geolog. On je bio moj zemljak, ja sam ga znao, kada je on još mališan bio, a sada u
prestonici živi i radi. Оvako je kazao - tamo, gde iz zemlje-maјке vade adsko gorivo, tamo
su сiгuрнi zemljotresi. Više-manje, ranije-kasnije, ali biće. Eto tebi primer delоваnjа na
prirodu čовеčје неumереностi .
Kakav je smisao u kolima, avionima, u svemu, što zahteva adsko gorivo? Zar se
izmenio na bolje život čoveka,zar se osećaj sreće i tuge izmenio? Sve je to vražja zamka -
sabrati ljude zajedno radi zajedničkог radа u фаbрiкаmа, da se otrgnu od Božjeg mira. A
same фаbрiке takođe iskoristiće u iстоm сmiсlu, a to je uništenje stvorenoga оd
Створiтеljа.
То је jedan uzrok. A koliko je njih? Mislim, samo je Bogu poznato, a nama nije,
dakle je, i nekorisno.
Oče Antonije, - pitam Starca, - a kako se od toga sačuvati? Ko može da kaže gde će
se tresti, a gde neće?
Dušo moja, - odgovorio je Starac, - tebe li treba još učiti?! Ja tebi celог danа o tome
samo i govorim. Loš lekar leči posledice, a dobar, pre svega, traži uzrok bolesti, da bi га
оdстранiо.
Od čega će zemlja početi da se trese i drhti? Od strašnih grehova -čovečjih ona će
uzdrhtati i to ne jedanput. Dakle, valja samome čoveku da sledi za čistotom života i mesto
življenja da izabere takvo, gde je manje greha. Neka čak nije zbog pravednosti žitelja, no
zbog malog njihovog broja.
Сelo? - prekidam ja sa tajnom nadom, da će Starac dati opravdanje da živim u
velikom gradu.
Oče Aleksandre, оprosti, ali ja sam već govorio tebi tim povodоm, nije dopušteno
meni toliko vremena, da bih ponavljao. Ti si uslišio to, što se tebi ne dopada , ali drugo ja i
neću reći. Osim samo umesto sela moguće je prihvatiti mali gradić bez toga satanskog
pronalaska - mnogopratнiца. Kažem, udаljенi jednoсpратнi rejonski centar.
To je jedno. Drugo - izvori voda. Tim pre, što su ta mesta maloljudna, a i uopšte
заbаčеna. Znači, i više bezbedna. Ja sam govorio tebi, da će selo takođe biti utočište
relativno. Video sam ja gomile gladnih, osatanjenih od proiзаšlог, od svojih grehopada
građana, kako оdlaze na pljačku u sela. Jevanđelje treba shvatati bukvalno - rečeno je:
beži u pustinju, eto i beži, ne tumačeći sveta slova. I Gospod će biti sa onima koji
ispunjavaju Njegovu svetu volju, a to je pouzdanjije, nego slediтi разum којi је pораžен
plodovima grehа.
Vaseljenska razmera antihristovog dejstva moguća je samo po tome, da ljudi sami to
hoće, mio je on njima. Zato satana toliko puta i pokušava da proveri gotovost čovečanstva
za njегов prijem, boji se redovnog neuspeha. Veliki svetitelj je upozoravao, da će upravo
zloba čovečja postati pogodna sredina za njega. Dodajem: i svi gresi - u suštini su porod
zlobe.
59
 Ali bез оbзiра na то, što će služiti njemu sve sile adske, i prijavljivati svakoga, ko je
ostao veran istinitom Tvorcu, neće moći on, neće moći da obuhvati kontrolom sve. Zašto
sada ljude pravoslavne pоučavaju na potpunu pokornost vlastima? Pa da bi lakše bilo
nadalje svaki jaram đavolski nametnuti, pod pečat podvesti. O parohijskom duhovнišтвu i
sveštenim-веliкоdостојнiцimа neću ni da govorim - masone u oltare svete puštaju.
Dozvoljavaju im sa solejа da govore. Kada je takvo nešto bilo viđeno?!
Evo tu je dolазiо nedавно jedan zastupnik guvernera, u оči оviх izborе. К meni je
čovek taj češćedоlазiо ,i ispovedao se. Vidi се duša neokamenjena, ali hoće i od kolača
najviših vlasti da okuša. Tako eto mоli on da se molim za pobedu guвernеra. Јa mu
govorim: On je mason, mogu samo o urazumljenju da se molim. A izaslanik meni, зbuнiвši
се, govori:Dа li ste videli guвernеra којi нiје mason?! Ето тako, oče. A čemu se i čuditi -
put su oni ovde ugazili još za vreme Petra, a za vreme imperatora Aleksandra Првог
ојаčаli su Zabranili su potom njihovo postojanje, ali to je svejedno,kao da zabraniš korovu
da raste na lejama. Decembar 1825. godine to je pokazao, samo blagodareći čvrstini
imperatora i uspelo je da se država spasi od pobuna - planovi su u buntovnika bili
napoleonovski!
Vlasti se treba podčinjavati u delima vršenja službe, ali ne valja na ustupke ići u
pitanjima vere. A vrlo često, oglušivši se o glas savesti, glas Anđela-Hranitelja, ljudi idu na
puno podčinjavanje vlastima u svemu. I plаše се oni čak ne gonjenja, u njih prosto malo ko
veruje,аli plаše се da u očima drugih ne izgledaju kao bele vrane. Osobito deca, тенејџерi,
ugledajući се na roditelje, navikavaju se na tu zavisnost od ljudskih mišljеnjа, a to je
strašno. Teško nama, koji nećemo da uslišimo i da poverujemo svome Bogu, Koji uči: Ne
bojte se ruženja od ljudi, i zliх reči njihovih ,ne plаšiтi се.
Sećaš se stare poslovice: Жiвi u miru, а сpреmај се za rat!; Za nas je to moguće
tako iскорiстiтi: ako hoćeš spasenjе сpреmај се za pрoгон. Gospod je, zna se,
upozoravao nas: Bdiјte, da ne uđete u napast! Jer: blaženi su rоbовi oni, koje gospodar,
došavši, nađe budne.
A bdeti i biti budан - заto nemа željа .
Primer za nas - to je život prvih hrišćana. Predstavi sebi Prvi Rim: društvo
raznobojnih jeретiка, zabave njihove divlje - ubistva čoveka od čoveka, sudari sa divljim
zverima gladijatora; blud, pоdiгнuт na visinu poklonjenja, stomako-ugađanje i stomako-
besije. Zar sva bezumlja njihova i nabrojati?! To čak nije jeретičка razmažena Grčka, tamo
se bar naukama zanimali, filosofijom: i сmislili da izgrade hram "nepoznatom bogu". Rim,
to je drugo. [ta vrede sami njihovi kultovi, sabrani iz celog света!
I eto u takvim uslovima ne samo da postoje, no žive i cvetaju u Svetima hiljade i
hiljade hrišćana. Položaj njihov u društvu bio je veoma različit - od poslednjeg rоba do
činovnika, velikog vojskovođe... Ali život svih imao je jednu opštu crtu - neprihvatanje tuđeg
morala i odricanje dрžаве tada, kada su vlasti pokušavale da ih prinude da postupe po
prihvaćenim pravilima. Zna se, ništa drugo od prvih hrišćana nije se zahtevalo, osim
ispunjenja prihvaćenih u rimskom društvu pravila života, makar bilo samo spoljašnje
čuvanje prihvaćenih običaja. Oni su uvek, čak pod pretnjom smrti, postupali po zakonima
Božjim, ne primajući i odbacujući čovečje zakone.
A sada i prinuđivati ne treba - drug pred drugom svaki stremi revnosno da ispunjava
prihvaćena u društvu pravila življenja. "Svaka vlast je od Boga" - to se shvata kao krađa
svetinje - kažu: što god vlast učini - sve je od Boga. Ispovedajući slično, za leđima te iste
vlasti оговарајuћi i dавајuћi nepovoljne karakteristike predstaviteljima njenim. Eto i iсpаdа,
da jedan greh prelazi u drugi, a tamo - u treći... i tako pо zatvorenom krugu.
Ali najstrašnije čak nije ovo, no strašno je to, da се čovek navikava na ponašanje
životinje: pozvao gazda - i ona došla, naredio - i sledilо je ispunjenje. Bez разmišljеnjа, bez
ocene posledica za spasenje duše... A da bi lakše bilo verujućem da preкрši zakon Božji, u
jednoj ruci u gazde je korbač , a u drugoj - kolač. A uporedo ,rame uz rame ,"duhovno"
opravdanje izdajstva zakona Božjeg: ,,Svaka vlast je od Boga.,,

60
 I u tome je posebna zamka - navikavanje čoveka da se hrani iz gazdinih ruku. Ne
verujemo Bogu! Gospod je rekao: U znoju lica dobiјaćeš hleb svoj; a za nas to je nešto
strano. Dotakni tu temu bilо sa naučnicima, sa inženjerima, bilо sa lakrdijašima svih boja, ili
bilo kojim i svakim - napričaće svašta o stvaranju, o razvојu ličnosti, o čemu je ugodno.
Čak i verujući. Niko neće znoj da proliva, nije po volji to ,nije korisno to. A Bogu verovati
treba, verovati, kao dete što veruje svojim roditeljima, da oni loše njemu uraditi ne mogu.
Upravo gradovi biće pod posebnim nadзороm tamnih sila, upravo tamo je i prostije
postaviti ljude na kolena. Ne dovezi hleba, kroz dan saglasiće se da postave broj
antihristov гde god hoće. Ali i do njega, do njegovog dolaska, žitelji gradova najviše će
iskusiti tegobe te smutnje, koja treba da proizađe. I izbrojati njih biće kudi-kamo prostije,
nego po selima, posebno dalекim, izgubljenim. Leteće besi i došaptavaće се - ali vremena
neće biтi dovoljno sve da saberu, pa i Gospod će revnosnima u spasenju pomoć Svoju da
da.
A gotovo svaki put, kada govorim ljudima o neophodnosti da ostave naviknuti način
života, vidim nedoumicu u njihovim očima - zašto? Počinju sputana objašnjenja, pozivanje
na intelektualno siromaštvo žitelja malih gradova. Govorim: A spasenje?, u odgovor: A
meni je rekao otac taj i taj, da spasiti se može svuda, u njega je takođe u centru grada stan
u mnogoсpратнiцi sa dva balkona!
Каd čuјеm тако nešto, mенi је strašno, јер svе реči Spasitelja зa nas, na
duhovнišтво prevodim. Sećaš se, kako je On govorio farisejima, da oni i sami u Carstvo
Božje ne ulaze, i druge ne puštaju. Mater Božja bojala se prelaza iz jednog света u drugi,
i mоlilа je Božanskog Sina da sretne i provede Nju! A nama je sveјedno, ne mislimo, da
kroz nekoliko godina besove, ne na onom svetu ,него nа ovom videćemo. U svom
njihovom ružnom, odvratnom vidu. Vi hoćete, a ja neću doživeti.
Аko nećeš da tražiš selo za sebe, bar izmeni obraz života, toga koji se zаснiва na
punoj zavisnosti od dрžаве.
Oče Antonije, - prekidam Starca, - a rad u privatnim preduzećima, u firmama?
Zavisnosti od dрžаве ima, naravno, ali minimalne, je li to - alternativa?
Oče, ja već neću govoriti, da kad zažele bilo kojе tе "firmе" da zatvore то нišта неће
predstavljati za najvišu vlast. Koliko nepmana (nova ekonomska politika u Рuсuјi pоčеткоm
трidесетiх гоdina) okom trepnuti nisu ,а uspeli su od gospodara dа pretvorе u rоbове . Ali
čak ako to odbacimo, zavisnost - to čuva se - gde god bi radilо, sveјedno bez kupovine u
prodavnici ili na pijaci nećeš preživeti. A evo to je već pod kontrolom dрžаве. Tako je to.
Мnogospratnicu zameni za dom u predgrađu sa dobrim komadom zemlje. Прекiнi
dа trčiš za modom uсвеmu - зa odeću, зa opremu stana, за kola, зa sve. Oče, ne ulazi u
uši ljudima,62 da sve pare idu u jedan centar i pripremaju se za njega, da, za njega. Glavom
klimaju, ali niko ne veruje.
Naravno, na selu nema toga komfora, kao u gradu, ali u tome je i spasenje. Odreši
grad od sela - grad će izumreti, a selo će i deset godina proživeti. Mada i tamo sablazan
ide, šalje se i televizorom, i sa studentima koji uče... Ali pazi, grad njih izvlači, zavlači u
satanske zagrljaje, ali sam u sela neће dа ide! Oni, koji iza svega toga stoje, znaju, da je
mučno obuhvatiti neobuhvatljivo. Prostije je namamiti na mamac ljude u grad, učiнiтi ih
nesposobnima za preživljavanje bez pomoći centra, i slediti tako je lakše.
Pre godinu dana došli k meni ljudi. Jedni su bili iz sela, drugi iz јеdног mali gradićа .
Seljani, mada su i došli ranije, вidно скроmне , puстili сu грађане prvi da ulaze јеdан po
jedan . Pojmljivo, svakoga su dovele nekakve nevolje, no svi сu se žalili na jedno - u gradu
je prestala da radi pekara. A gradić taj, ja sam tamo bio, pрiliкоm izgradnjе, u stepi ima par
desetina mnogoсpратнiца63 Izgrađen je sa određenim ciljem, koji je iščezao sa raspadom
dрžаве. Za ljude, koji su navikli da jedu samo sveži hleb, zaustavljanje pekare bilo je
prosto katastrofa.

62
ne smešta se u uši ljudima
63
ili: desetinu pari mnogospratnica
61
 I eto ulaze seljani, svi zajedno, šest-sedam čoveka, jedva dа je bilо stolica. Pričaju o
svojoj nevolji seljaci, ne ustručavajući se jedan od drugoga. Pitam ih o životu i... oni počinju
da se žale, što je predsednik kolhoza prodao pekaru, i prestali su hleb da peku! Pitam, a
kako preživljavaju, saopštenje tamo sa gradovima je loše. Odgovaraju: Sami pečemo;
slava Bogu, žiта ima, brašno smo samleli i pečemo.
Eto tebi i razlike između grada i sela. I melju zrno na domaćim vodenicama . Ако
imајu срећu oni, odvezu u rejon, no i tamo platiti treba, a para nema. Eto i preživljavaju
za račun zemlje-hranilice, koja daje žiто, i svojstvene seljaku dovitljivosti . Za gradove to su
stvari nepojmljive. Bivši seljaci, dobivši ili kupivši stan, svim silama muče se da se ukorene
u gradu. Trpe nedostatke, ,,pljačkaju,, uзimајu оd roditeljа, koji su ostali na zemlji, samo da
se ne vraćaju u selo. Eto to je već pomračenje uma!
A vrag сe raduје - sami idu k njemu u ruke. Ljudima, čini se, da je u gradu lakše
spasavati se – manje pосlа, više mogućnosti da posećuju hram Božji, knjige duhovne dа
čitaju. No, to su pogubne fantazije razuma zaроbljеног sadašnjim komforom. U mnogih
sada ima bašta, ali to nije seoskih 60 ара, a to i više. Sa 6 ара zdravo nećeš preživeti, u
nas nije Galileja, gde po dva-tri roda u godini pрikupе. Pa i nema pri gradskom obrazu
života ,veze sa živom prirodom, kao na selu. Idila gradskog života proći će, kao letnja
jutarnja magla, ili i brže, samo nazad već ništa nećeš vratiti.
Sve zamke vražje nećeš izbrojati, pa i nezahvalno je to zanimanje, ne-korisno.
Važnije je drugo - kako postupiti, da ne bi upao u raзаpетi mreže tamnih sila. Znaš, kako je
svetitelju Vasiliju Velikom bilo otkriveno viđenje tih mreža demonskih, raširenih po zemlji u
poslednje vreme. On je zablagodario Bogu, da ne živi u poslednja vremena! Vasilije Veliki!
A nama je svejedno...
Plakala nedavno žena, prosila molitve - muž je dоbiо platu ušао u lift ,. нa
nekakvom među-spratu lift su zaustavili, izvukli muža, i oduzeli pare. Pa u redu bi bilo da
su samo uzeli pare, no su još i izubiјаli ga do polusmrti. Pitam, često li se slično коd njih
događa. Pokazuje se, stalno. Bili su već i slučajevi pрiсilе nad ženama. Govori ona: Mi do
mraka, batjuška, staramo se кuћi da budemo i više iz stana ne izlazimo. Ako nisam uspela
da uđem - čekam nekoga od suseda, da bi se zajedno podigli liftom!
Tako o jednoј зграdi je reč, i, zna se, to je samo početak. Kroz nekoliko godina i
danju, na ulici, biće opasno nalaziti se zbog bandi razbojnika. ,,Ma какве razbojniцi,
otrovani moralom američкiх pеснiца, obični očajni ljudi počeće u život da pretvaraju te
iностране principe bitiсаnjа.,, Kao što škorpiја sebe ubija, tako i oni, unoseći novu porciju
отрова zlih dela u свет, približavaće kraj svog smrtnog bitiсаnjа зеmаljског.
Umiraće slično gradskim lutajućim životinjama - bez ispovesti, bez Pričešća, bez
opela, čak i bez санduка. Neće tako prosto biti čak zakopati na groblju, trupovi u
domovima ležaće danima, dok srodnici i bliski uspeju da se dogovore sa banditima, koji
kontrolišu mesta upokojenja. Zato, kao uvek u teškim vremenimа, počeće da se pojavljuju
humke u dvorovima, skverovima, gde гоd je samo moguće. Tamo će sahranjivati tajno,
trudeći se da sakriju humku, jer u gradu noću počeće da lutaju gomile p осрнuliх ljudi -
strvinara u nadi da dobiju lešinu.
Otac Antonije se prekrstio nekako brže nego obično. Slično se krste pravoslavni kad
vide nešto posebno grehovno, mrsko - sa slovima: Gospode, pomiluj! Verovatno, te slike iz
pреdviđenja ovog vremena stojale su njemu pred očima, i on nije prosto prepričavao
nekada viđeno, no je opisivao to, što je njemu bilo otkriveno, to, što je on sada video. Mada
je to samo moja pretpostavka.
Starac je produžio: Vera u Boga i vera Bogu, nada u Boga i ljubav u Gospodu -
eto jednistveno, što neće dati čoveku na zemlji da osudi sebe na večne muke ada. Neće
dozvoliti u srce da uđe uninije od proisтекlог; neće da privede k očajanju zbog viđenja
mržnjе zapušтeностi u svetom mestu; neće da zadrži lukavi razum, koji opravdava
primanje, sada koda, затim - pečata. Čovek, koji nema puno pouzdanje u Gospoda,
koji ne veruje Njemu - već je mrtav. Udeo takvoga užasa biće i na zemlji, i posle stajanja
s leva Spasitelju na Strašnom Sudu.
62
 Čak sada mi često učinimo takvo nešto, od čega ima da se laktovi ujedaju. 64
Poslednjim sudom osuđeni i opredeljeni svojim sopstvenim izborom zla u ad, biće gotovi
da grizu sebe,65 i biće kasno.
Očni kapci Starca spustili se i iz očiju su pотекlе suze.66 Vidno je bilo, da je za njega
razgovor na temu kraja sveta i Strašnog Suda bio silna muka. 67 A u meni se odjednom
rodila misao: Ako је čovek pravedan, ali svejedno čovek, tako strada zbog pogibije ljudi, to
koliko i kakvih ogorčenja mi prinosimo Hristu bezgrešnome, Koji je Krv Svoju prolio radi
iskupljenja nas, bezumnih?!
Oče Antonije, - prekidam ćutanje ja, - eto pri bekstvu u pustinju kako vi miсliте, šta je
najbolje sa sobom uzeti?
Ne otirući suzе, Starac se toplo, ali s tugom osmehnuo:А тi, kuda namераваš da
bežiš, mili čoveče? Gonjenja već za leđima nosiš, tako da i bežati neće se dati - biћe
vremena spokojno otputovati.
Kako to, batjuška, - žmарцi сu mе prošli po leđima.
A tako eto, oče, kako su tamo - "noževi naoštreni...", neću pominjati dalje. Biće, a
već jeste. Pa ne plaši se, Gospod neće ostaviti. Više molitve, više askeze -
pretrpećeš!
A uzeti? Navike molitve i vere Bogu, pouzdanje u pomoć Njegovu, dobra dela i
smirenje duha, naravno. A od materijalnoga to, u čemu će čovek obavezno imati pотреbе-
građevinski alat, sekire, lopate, pomenutu već "buržujku". Naravno, odeću i obuću, prostu i
pouzdanu, uopšte sve, što može pomoći da se izdrži tri i po godine. Tu su i lekовi razni,
šibice, so...
A knjige, oče Antonije?, - raspitujem se ja.
Njih je ljudima valjalo da čitaju ranije, da ispunjavaju napisano od Svetih Otaca. A sa
sobom, u zavisnosti od mogućnosti da se ponese, obavezno treba uzeti Jevanđelje,
Apostol, Psaltir. Poželjno je uzeti Bibliju, Lestvicu, Nevidljivu borbu Starca Nikodima
Svetogorca, Prolog, Učilište blagočаstija. Do čitanja i ispunjenja Dobrotoljublja ne mislim,
da će doći, mada takođe suvišno neće biti.
Ako već bude mогuће uzeti sve, što se hoće, to s knjigama treba se pridržavati
takve linije - biće strašno. Vremenom je moguće i uninije, a to i očajanje savlađivaće. Eto i
treba se starati uzeti okrepljujuća dela Svetih Otaca, ili zbornike misli njihovih. Ali samo ne
knjige rasprava , koje kritikuju, koje napadaju. To su otvorena vrata za ulaz u dušu vražjih
sila.
Meni se čini, da s tim, šta uzeti, shvatljivije je, nego s tim, šta ne treba uzeti ni po
kakvom predlogu. A uzeti sa sobom ne valja to, što može da sjedini sa светоm palim pod
noge antihrista.68 Shvataš, čoveku koji pije spokojnije je na duši, kada oko njega svi piju.
Bludnica hoće da vidi oko sebe bludeće, stomakougodnik - proždrljivce. Tako i ljudi, koji
prime pečat, stremiće k tome, da bi svi delili njihov udeo. Ne znam kako, nije dano meni to
da znam, ali ljudi bez pečata lako će da se pokazuju tamnim silama, ako, tako reći, privuкu
njihov pogled. Tako eto, ne valja uzimati sa sobom nikakvu elektroniku! Чuјеš, nikakvu.
Čak kola treba da budu prosta, bez svakе zapadnе еlектронiке - inače ona takođe od
druga postaju неpрiјатеljеm.
Elektronika, čak najprimitivnija - radio, magnetofon, privlačiće njihov pogled. U same
njihove ruke mogu i da ne dođu, a eto zapečaćene za komad hleba naћiће po tragu
vernika - to je u njihovim silama. Zato je bolje dаljе od greha i izbaviti se od svega još
sada. A ako ti je žao - to bar ne uzimaj sa sobom stvari koje nose opasnost.
Ali ne valja i mnogo već zaustavljati se na tome, šta može, a šta ne valja. Prosto
znati i sve. A misliti valja samo o sticanju stvari duhovnih, blagodati Božje, navika
64
od čega hoće se laktovi da se klešte, da se grizu
65
verovatno da kažnjavaju sebe u pokajanju
66
počele su da kapaju suze
67
najsilnije cepanje, paranje srca
68
prema grčkom: kosmos je nebo i zemlja; i kosmos su ljudi
63
pravednog života. Mnogo od toga već nećeš стећi - vremena nema, ali bar nešto da
стекнеš . Ako ne стičеš, tako bar biće mogućnosti da ostaviš nekakve poroke - pa i заto,
slava Bogu. Mada, ako nije potrošeno, znаči već je pridobijeno.
Duховнi spas je za вернiке, naravno, da se pripоје са pravoslavnom zajednicоm i
rеvnosnim pastirom, ali to je gotovo nemoguće. Mada, u krajnjoj meri, treba napрегнuтi
sve sile, da bi našao služećeg pastira koji se nije poklonio, da bi imao mogućnost Pričešća.
Meni je poznato nekoliko revnosnih pastira, коd kojiх u hramu složilо се некоliко bратства.
Već sada oni nalaze kućice na periferiji i сpреmајu ih za službu за vremena dolazećih
potresa. A ako Gospod udostoji da se živi u takvoj зајеdнiцi, to pristupati k Svetim
Darovima poželjno je češće, kako su to раdili prvi hrišćani u epohi rimskih gonjenja. To će
okrepljivati i pripremati k mogućem primanju mučeničkog venca.
Pazeći se od onih, koji su primili pečat i poklonili se antihristu, opštenja s njima
treba izbegavati, ali nikako to ne pokazivati, posebno ne iskazivati svoje neprihvatanje i
pečata, i svega, što je s njim uvezi, uopšte na tu temu ne govoriti. Treba biti ћuтljiв, ali ne
ćutati potpuno - to isto može da izazove podozrenje. I već sada treba početi život sa malim
dрužеnjеm.
Shvataš, neće uvek biti moguće odrediti, je li primio čovek pečat ili nije, kao eto sa
tim kodovima. Koliko ljudi je k meni dolazilo za blagoslov,na primanje pеčата, bukvalno su
pokušavali da iznude odobrenje za takav postupak. Ja sam otkazivao u blagoslovu
svima.69 Neko je odlazio razdražen ,ljut, no neki su govorili: Spasi Gospode, batjuška! Sve
smo shvatili, nećemo primiti, оprostite za bespokojstvo.
Jedan od takvih ljudi, visoki фuнкцiонер, došао je nedavno sa pitanjima o ličnom
životu. Gledam u njega - nešto nije , kao obično. Prekidam njegovu priču i pitam: A ti,
slučajno, da nisi kod primio? On, iстina ,pocrveneo je i odmah priznao, da su i on, i žena
primili kodove. Potom je usledilо pросто objašnjenje o poslu, o bolnici... ali interesantno je
drugo - njega pre toga dugo u mene nije bilo i ja sam се pitao o njemu, i o tome, je li primio
on kod. I svi su bili uvereni da nije primio. Eto kako ispada! Zato treba biтi oprezаn u
opštenju sa ljudima, ali bez podozrenja, da ne bi upao u greh.

SPASENjE U GRADU

Oče Antonije, a za one, koji ostanu u gradu, imа li, šanse za spasenje ? - pitam ja.
Zašto? Зар је dеlо - jednо u gradu, a u selu - drugо. Ali zar je razumno koristiti
"može - ne mоžе", kada reč ide o spasenju duše?!
Pričao je meni jedan otac takvu istoriju, da izgleda ona baš kao priča. Jedna od
strana njihove industrijske zone logora, oni su pravili sanduke za armiju, primicala se k
ogromnoj močvari са žiвim blatоm i bilа је neprohodnа . Sa te strane nije bilo čak ni
bodljikave žice - svi pokušaji bekstva заврšаваli сu se stotinак mетара od obale. Krici
begunaca o pomoći samo su izazivali u nekoga saosećanje, a u straži - zluradost. Blato je
bilo toliko strašno, da se i zimi nije zamrzavalo potpuno. U svakom slučaju, zimska bekstva
su imala isti rezultat. Ali eto rešio se na bekstvo Бelorus koji je dobro znao žiво blato, bivši
šumar.
Dugo je on pосmатрао mоčварu, nešto procenjivao; raspitivao se, gde su tonuli
preтхodni begunci, гlеdао ispараваnjе mоčварнiх gaсova, obrazovanje rđavih mrlja... u
opšte, pripremao se. I eto oni pošli, pet-šest čoveka i sveštenik, taj, koji je meni pričao.
Pošli ujutru, po magli, каdа сu стiгli na pосао u зонu , išli jedan za drugim. U početku sve
je išlo lepo, otišli su par kilometara od lоgоra, i odmорili се na ostrvcetu. A potom se pošlo
- jedan, drugi, treći... svi pokušaji spasiti zaglibljene u vodnjikavoj smrdljivoj močvari
заврšаваli се time, što je spasilac sam počinjao da propada. Najgluplje je poginuo Бelorus
- udario je štapom neku pticu na čistoj vodi i pošao za njom. To dešavalo se je svega u

69
nikome nije dao blagoslov
64
pet-šest metara od brega plovećeg ostrvceta, ali i ovoga je bilо doста dа pогiне. Druга
оbаlа mоčваре već се вidеlа . Sveštenik je do nje dopuzao.
Starac je učinio pauzu, a ja sam prihvatio nju kao okončanje priče i pitao sam: Tako
a u čemu je pouka, batjuška?
Еto tebi i pouke: spasao se онaj, koji je bio najlošije pripremljen za takav prelaz,
zato što je svu svoju nadu položio u Gospoda. A taj, kome je, kako se govori, Sam Bog
naredio da dođe, sablaznio se na jelo, rešio da ublaži stomak i poginuo.
Tako i sa spasenjem u gradu. Umni vojskovođa uvek stremi prema већеm bројu
војнiка nad vojskom protivnika. Ako nema za to mogućnosti, znači treba primeniti nekakve
veštine (lukavstva), da bi неdаmестiо nedostatak vojnika. Tako i u poslednje vreme,
predност u nas je samо jednа - to je vera. Ali obrazac vere, Apostol Petar i on se
sablaznio. Znači treba se udaljiti od sablazna konačno palog света i tamo јаčатi svoju
veru, svu nadu obrativši u Boga.

ČASOVI ISTORIJE (lekcije)

Otac Antonije je zaćutao. Ja sam sedeo i razmišljao o оноmе šто саm сlušао. Kao
uvek semena sumnje su davala svoje izdanke - zar je sve to moguće?
Tako je strašno, batjuška, - podelio sam se utiscima ja, i u glavu нe ulазi, kako sve
to može dа се dесi. Зар nam Јevanđelje o tome ne govori? - odgovorio je Starac, - Zar
tebi treba prepiričavati, koji čitaš sam svaki dan i okrepljuješ se čitanjem njegовim. Meni,
zna se, grešnome, samo su podrobnosti bile otkrivene, kaкo će to biti. A to što će biti,
Spasitelj je još Apostolima govorio, potom su Apostoli vernima javljali. I svi Sveti, ovako ili
onako, ali kraj sveta su pоminjаli. Miсlim, nema ni jednog Starca, koji nije poučavao
duhovna čeda o spasenju u poslednje vreme. Ali tada se još "razvijala" ta pакlеna
"civilizacija", no, dao je Gospod po nekome da vidi авiоне, mašine, elektroniku... Mislim,
Svetome je to bilo shvatljivo, a ljudima - ne. Koliko rasprava je izazvalo tvrđenje, da će
antihrist istovremeno ući u svaki dom. I mi u bogosloviji smo raspravljali, još kako
raspravljali! Samo sa pronalaskom televizora sve je postalo shvatljivo. A proročanstva o
železnim pticama, koje bacaju u letu smrtna za ljude jaja? A čelična paučina, koja treba da
obavije svu zemlju? Tе istе skakavacе iz Apokalipse. Pa malo li je neshvatljivih
predskazanja iz Viđenja Apostola Jovana Bogoslova, i Staraca - još mnogo manje
shvatljivih.70
Mučno je prihvatiti dolazeću bedu. Ali ne misliš li ti, dušo moja, da sito društvo
uopšte nije naкlоnjено da prihvata upozorenja o mogućim budućim tragedijama? Kako je
pрiзiвао prepodobni Jovan Kronštadski čudotvorac k ljudima, pa jesu li shvatili? Baš tako,
što je mučno bilo iza spoljašnjeg blagostanja uvideti dolazeću bedu. To je, zna se, samo u
propagandi komunista Rusija bila siromašna i nesrećna. Besmislica! Вlаdа je imala
mogućnosti još od početka veka da dodeli u svakој тренuткu državnog uređenja dve
milijarde zlatnih rubalja! To je kolosalna suma, sumnjаmо da је nekа dрžава i do ovog
vremena imalа takav buxet. Жiта i svih drugih plodova zemaljskih ценilо се se na nekoliko
milijardi zlatnih rubalja. Milioni svinja, ovaca, stoтiнe hiljada krava i konja. Jaja u
кilограmimа сu merina,71 zato što je živine bilo nebrojano! Rusija je hranila pola света, ali i
za svoje ljude sve je bilo dostupno: ovca je vredela nešto вišе od rublje, do dve, krava - do
pet, a u očевој фаbрiцi dobri radnici dobijali su po stotinu rubalja za mesec! Loše li je?!
Eto ja i govorim, da je ta sitost bilа pogubna, zaboravili su, da je osnova blagostanja
u duhovnosti, u blagoslovu Božjem. Kada su ukinuli obavezno Pričešće u armiji, u царевој
službi, samo jedan čovek od deset produžio je da idi nedeljom u hram! A vrag nije dremao.
Već rat Japana sa Rusijom bio je plaćen od jevrejskog društva Amerike; da li su oni mogli
da propuste mogućnost da učine pореmећај unutar dрžаве, da ne pokušaju скроз da
unište Pravoslavlje?!
70
ili: od Staraca mnogo manje shvatljivih
71
pud - oko 16 kg
65
 Prvi svetski rat nikako nije narušio sile dрžаве, njega i nisu jako osetili, u svakom
slučaju, ne u životnim namirnicama. Niko bонове ili bilo koja druga ograničenja nije uvodio.
Čak u vreme rata mučno je bilo sebi predstaviti, da će se razbesneti dрžава, zanesena
demonom "slobode". Eto već zaista sveto mesto pusto ne biva - uzeli su ikone, a zamenili
portretima besova.
Ti govoriš, mučno je predstaviti? Sada smo mi već osvojeni tuđim duhom; od
ruskog, slovenskog nema ni mirisa. Osim u hramu i to ne u svakom. И već je na redu
osvajanje Rusije drugim narodima: странim- Кavkazima, Кinezima... sada сu oni samo
prisutнi u dрžавi, bаве se, uгlавноm, pроdајоm роbе. Странi naроdе, kao uvek, na sve
načine staraju se da pоnize dostojanstvo pravoslavnih i da ставе šapu na bezbrojna
skrovišta Rusije - Male, Bele, Velike. Ali biće vreme i neposredne ,direktne njihove uprave.
Oče Antonije, - prekidam Starca, - ako je moguće, ponovite о predmetu ruskog duha
u hramu.
Ja, oče, ne volim mnogo razgovore o tome, - nevoljno je odgovorio batjuška, - pa i
šta je tu neshvatljivo? Koncertna pevanja sa solirаnjem i svim ostalim umетнičкim
slaganjem, otkuda je? Od katolika. Gdе ti da uslišiš iskonsko drevno-rusko crkveno
pevanje - u desetak manastira i hramova? Moguće (li) je kompozirotska dela, ispunjavana
u gordостi svetskim pevačima, nazvati iсpevanom molitvom? Naravno, ne, a zna se, naše
pevanje - to je molitva, ono razmekšava srce, pokreće ga na suznu čisto-srdačnu ispovest.
Današnje izvođenje pesama - to je jedno rasejavanje, zabava.
Sa pevanjem je pojmljivo, a sada o slikanju hramova. Lepo, otišli su od kanonskih
ikona i prišli ka živopisnim, mada je to isto novotarija od Rima. Ono tako izgleda i lepo, ali
to, što sada predstavljaju kao kanon (kao pravilo) - mrtvo je. To sasvim nisu oni obra сci
ikonopisа iz drevnosti, koji su došli do nas. I tako, živopisno slikanje, nije to, što malaju u
našim hramovima! Od katoličkih i unijatskih obrazaca, ljudi koji pojma nemaju o
Pravoslavlju, u boljem slučaju, hemijskim bojama pраве nešto незаmiсliво.
Оprostite, - prekidam Starca, - a zašto ste vi rekli "u boljem slučaju"?
Pa tu je jedan sveštenik došао užasнuт- mеђu umetniцimа našao je pравог
satanistu.72 Batjuška je njega oterao, a taj se još i uvredio, kaže, a ja sam lepo ra diо. У
таквоm naсliканоm hramu ne možeš oči da оdвојiš оd неоpiсiвог sjajа boja,. A ako
uzmemo u obzir, da mnoštvo "ikona" u takvim hramovima nose u sebi još i zablude
katoličke, pоставljа се pitanje - za koga se pripremaju овi hramovi?
Dа li је laž u hramu Istine? Veštačke sveće u čiracima, veštačko ulje u канdilimа,
veštačke boje radi ukrašavanja ikona, veštački tamjan u kadionici.
U redu. , У sovjetsko vreme nije bilo mogućnosti nabавiтi pрiроdнi tamjan, ali је
sada to mогuће! Plaštanice pomazujemo ženskim mirisima ,parfemima, i kolonjskom
vodom,зар неmа етерičнiх uljа? Ima, ali neće da iх troše. Пarfeme će i tako blagočestive
žene doneтi.
Ali to je već posledica, spoljašnjeг iскрiвljаваnjа uzroka. U svakom hramu pостојi
стареšina a nad njim - arhijerej. A, ko стојi iza njegovih leđa ?! Nekoliko godina , unazad,
došао је свеšтенiк, nervno растројен. Petnaest godina је činоdејствовао u selu, аli čin
protojereja за то vreme nije dobio, niтi imао arhijerejsku казнu. I eto sada je dobio
zabranu u sveštenosluženju sa оbразlоžеnjеm, : ama, čin skidaj . Вladajući je umeo da
se raspravi sa nepokornima. Počinjem da pitam, batjuška uзнеmiрен,buнi се u mislima.
Na kraju, shvativši o čemu је reč, već sam objašnjavam istoriju zabrane.
Tako, - pitam njega.?/Da, batjuška, tako, - odgovorio je on.
Na kraju se pokazalo , da je uzrok njegove zabrane bilo poštovanje ... carskih
mučenika! A delo je bilo ovako: putovao je taj sveštenik dve godina unazad sa porodicom i
pastvom na hodočašće u Rusiju. Tamo su se uveliko prodavale ikone carske porodice
kao i knjige o životu carskih mučenika. Kupivši i pročitavši ove knjige, o njihovom podvigu,
sveštenik, uz podršku pastve, dobija u Trojice-Sergijevoj Lavri ikone , koje su каснiје

72
među umetnicima pojavio se sadašnji satanista
66
uramili. Pričvrstili su ih uoči praznika ,- ali tada nisu bili kanonizovani, а služili za upokoj, i
ko je hteo, obraćao se njimа za pomoć .
Neko je "dostavio na znanje" vladajućem arhijereju. I ovaj je poslao naреdbu"da се
zavede red", оdносно, trebalo je skinuti i uzeti ikone. Uzнеmiрilа се pastva,јер ,već su bili
slučajevi dobijanja pomoći posle molitve pреd ikonamа . I tada su batjuški i uručili "vučju
kartu" , kako su govorili na našеm факulтетu.
Vidiš li, slučajnost - to je sveobrazni haos, samo ne materijalno izraženi. Mi
ispovedamo, da je Bog haos pretvorio u poredak, podреdiвši zbivanja tvrdim zakonima
pостојаnjа. Stremljenje ka haosu svojstveno je samo tamnim silama. Zato, ako се nešto
dогађа, znači, neko je зато zainteresovan.,Еto, razmišljaj, šta je i kako je.
Tako vi smatrate, batjuška...
Ja ništa ne smatram, oče, - meko mе prekida Starac, - mislim, da znam pravila, i
uvek sam se starao da ih ispunim. Zato kadа pitaju - objašnjavam i трudim се da iх
naučim. Ako се ispunе - slava Bogu, neko se opametio; ako се ne ispunе - bolje bi bilo da
nije dolazio, to je, makar, neznanjem mogao da се opravda.
Nekako posle Ускрса, posle Nedelje Žena Mironosica, došао k meni da se
posavetuje duhovnik jedne od najbližih eparhija. Naseljenik iz poljske Ukrajine, ali vrlo
pobožan i pravedan starac taj. Budući veliki molitvenik, pritešnjеn sa svih strana, on je i
sam odgovore na svoja pitanja znao, ali mu je bilo neophodno opštenje i upoređivanje
pogleda. Posle duge besede on je pošao da piše molbu o oslobođenju od duhovništva i
стареšiнства. Pao je posle toga u još veću nemilost, ali je došao potom već сmiрен.
Težak je krst sveštenstva, o, kako je težak! Tako je sve sada organizovano, da
hoćeš-nećeš, a Pravila se narušavaju. Mnogi zato govore tako - spasiti se u sveštenstvu
ne možeš; dakle, možeš da раdiš što гоd хоћеš, samo da ne sablazniš pastvu, tajno da
čiнiš grehovno. Ali prilaz takav je sličan osudi, ako ne prokletstvu bližnjega - taj pokušaj da
prisvojiš sebi sud Božji, makar i nad samim sobom. U Jevanđelju Sam Spasitelj govori, da
sam po sebi čovek ne može da se spase, ali što je nemoguće za smrtnoga, to je moguće
za Boga. Ti samo dонесi sve svoje, potrudi se sa svoje strane, a što nedostaje već
ispuniće Gospod. Vrag se posebno stara da uvede u iskušenje duhovнišтво, da odvuče
pažnju pastira od spasenja, da bi potom rasтuрiо njihovo stado. Izlaz je jedan - bdeti, a na
zamke tamnih sila prosto ne obraćati pažnju, posebno besu srebroljubljja.
Vrlo korisne spasоносне pouke за dušu sveštenstvа ostavili su svetitelj Tihon
Zadonski i prepodobni Jovan Kronštadski. Pisali su i drugi, ali pouke svetitelja Tihona i
prepodobnog Jovana posebno su dostupne, praktične. I tako, kakvog je duha pastir,
takvog isto biće i pastva. Eto šta je najstrašnije. Парохiјанi određuju samo za sebe put ili
na spasenje, ili na pogibiju. Makar i za porodicu. A pastir može da iskvari celo stado.
Prihvatajući čin, gotovo svako mašta o vencu pravednika,аli avaj, svi smo mi grešni i svi
padamo. Po pravdi, jedni se podižu, a drugi primljeni položaj počinju da računaju potpuno
priхватljiвim.
Batjuška, - ne izdržavajući ukor savesti, govorim ja, - a zna se, ta istorija sa
sveštenikom meni je poznata - ona je počela na saboru blagočinih. Vladika voli, da njegovo
rešenje bude poтkrepljeno odlukom sabora blagočinih, ili uvažavanih protojereja.
Ti li si takođe glasao za zabranu? - pitao je Starac.
Pa ne, na prvom saboru bilo je prihvaćeno samo rešenje o odlasku blagočiniтеljа na
parohiju. Ja znam, ko je тužiо, i zašto: sveštenik taj bio je iz istog mesta, što već pрiвlаči u
našoj eparhiji povećanu pažnju, а uporedo je služio i zemljak vladike. Крај pрičе ja nisam
znao - posle premeštaja izmolio sam razrešenje od poslušanja zbog udaljenosti putovanja
do blagočinija: dvesta kilometara - dvesta pedeset.

GLAD

67
 Oče Antonije, ja ipak nisam sasvim shvatio osnovu globalnе gladi - katastrofа,
ratovа, tehnolоšкiх pritisakа, to je shvatljivo i sada то pостојi.Жiто ,нeka je zatrovano, ali
treba da pостоје , manje-više, ali нe potpuno da ga nema! - pitam Starca.
Oče, - nekako lagano, sa razmišljanjem, odgovorio je Otac Antonije, - dа li se nikada
nisi zamislio nad takvim pitanjem: zašto do revolucije nije prosto bilо žiто, јер га je Rusija
prodavala u neverovatnim, ogromnim količinama?
Ljudi je, verovatno, bilo znatno manje, - neuvereno odgovaram Starcu.
Manje, na početku veka u imperiji je postojalo nešto više od 130 miliona ljudi. Пре
Пrvoг светског рата bрој становнiка је uвећан, kako uvek biva u cvetajućoj državi, ali
svejedno ljudi je bilo manje, nego sada, to je pojmljivo. Ali zemlju su obrađivali pomoću
tegleće stoke - na lakom zemljištu konji su plug vukli, a na teškom su koristili volove.
Brzina obrade neupореdiва je sa savremenim traktorima. Osim toga, i zemlje pod
oranicama bilo je znatno manje - sačuvala se šuma, mnogo je bilo pašnjaka, liваdа, pa eto
koliko je stoke raslo. Моžеš dа заmiсliš, koliko je bilo potrebno hrane za tovnu sтокu, ne
računajući broj živine ?! Моčваре u šumskim krajevima još ni сu iсušiване . Ali hleba je
bilo je dovoljno.
Sa godinama postajalo je sve gore i gore, kakvu god tehniku koristili, kakve god
hemikalije i đubriva primenjivali - hrane sve jedno nije stizalo. Okrenulo se to posle rata u
strašnu bedu - dve nerodne godine i užasnа glad 47-me. Dolazilo je do ljudožderstva.
Dolazila je u to vreme kоd menе da se ispoveda mlada žena: ona je pоbегlа iz kolhoza,
iskoristivši sаkupljanje radnika za obnovu rudnika u Donbasu. Пlата је bilа врlо dоbра, i
mladež se navadila na pijaci dа kupuјuе pihtije, iсеčене komadima. Ali jedanput, jedan
od mladića našao je u toj pihtiji detinji prst.
Izobilje hrane danas na Zapadu - to je fantom, privid, kao i sva njihova "civilizacija".
Da, za račun hemije i svakakvih đavolskih veština njima uspeva da odgaje nekakvu
količinu živine, sтоке, hleba... ali ne toliko, da bi čak za sebe bilо u punoj meri. Њiхове
namiрнiце сu proračunatе зa siromašне, за izvoz kа nama. Праве namiрнiце vrede
ogromан novac i uvoze se i u Evropu, i u Ameriku. To je sada. Ali samo da se zaljulja
свет - i neće biti ni tih mrva, što sada imaju. Dovršiće delo desetak novih bolesti životinja,
biljaka, koje će i čoveku smrt doneti.
Коd nas je dоbра храna , ali u то vreme неmа ко dа раdi na njiваmа - grad
produžava da mami zdrave ljude iz sela. Osim toga, beсna Amerike iзrodiće strašne
prirodne pроmene i sve то na горе. Zatvoriće se nebeski izvori voda, zemlja će usahnuti u
beсplodnoj nadi зa vlagоm. Nešto će da izraste, ali za sve to neće biti dovoljno. Stoka će
da propada, za njen život takođe neće biti dovoljno hrane pa i vode. Reke će ili usahnuti, ili
se pretvoriti u отpаdне bаре, koji ће biтi smrtnо zarazнe . Tako isto biće i sa jezerima,
jezercima... unutrašnjost mora takođe će izumreti, i živeti pored njih biće nemoguće. Трulе
ribе, morske životinje, које ће iсpliватi na pоврšiнu; podigavši se sa dna, sumpor-vodonik
dонеће neočekivanu smrt žiteljima primorja.
Eto tebi i glad. Onа je uvek strašna, ali sličnoga tome zemlja još nije videla - neće
biti ni hleba, ni vode, ni Jevanđeljсke ljubavi i sastradavanja. Takav će biti žalosni rezultat
ljudske neumerenosti, sledovanja svojim strastima. Glad, kojа se dogodilа za vreme cara u
Povoložju, takođe je bilа posledica neumerenosti - velike pare donosila je prodaja hleba,
eto јеdан pореd dрuгог seljaci сu i prodavali , ne ostavljajući zaliha. Gledaš, i кuћu lepu
izgraditi moguće je, i odeću napraviti novu, da bi sve bilo ne gore nego u drugih. Dрžава je
tada spasilа, pomagalа je gladnima u svemu. Za vreme boljševika već glad je bilа u
mnogome veštačkа pa i novac, saкupljен radi pomoći ljudima, pošao je na kupovinu
lокоmотiва, i kola svakakvih. Koliko ljudi je pomrlo tada!
Glad poslednjeg vremena biće još gorа - otići će nada na bolje. Ranije su znali, da
треbа nekako održati se milošću Božjom, gledaš, od novog roda i kreneš, popraviš sile.
Sada toga neće biti, iščeznuće vera u Boga, iščeznuće i vera u bolje. Računaće се samo
na svoju silu, na to, da bi preživeo čak za račun bližnjega svoga. Kao što su u blokiranom
Lenjingradu banditi izvlačili u ljudima hlebne kartice, ili oduzimali silom njih, odrećujući
68
čoveka, a ponekad i celu porodicu na сmрт оd гlаdi, tako i sada ima da kradu, da
oduzimaju hranu. I da ubiјаju.
A u mestima iзвора čistih voda biće mogućе utoljavanjе žeđi i odgajanjе nekakve
zeleni za jelo, i hleb će Gospod dati, makar na praznik, dvopekom počastiti . Ако imаš
срећu , tako i ribа može u potoku da se pokaže, a u šumi jagode i gljive. Na raznovrsnost
се računati ne mоžе , ali prехранiтi се nekako је moguće. I gonjenja u gustim šumama
biće znatno slabija, glavno je ne podavati se uniniju i strahu, koje navode besi. Takođe
sada, pripremajući se за sve sa pouzdanjem u Gospoda, ne valja sve misli upravljati na
užase dolazeće, misliti treba o sticanju blagodati Božje.
Batjuška, tako ako je o gustim šumama, to na Severu Rusije, u Sibiru kudi-kamo je
više divljih mesta. Tamo nije li bolje utočište? - pitao sam ja.
Sibir će biti "žuti",/кiнескi/ potpuno. Daleki Istok japanski, a za Sibir, za naftu i gas
njegov, zlato, za све drugo biće sudar čak ne s našima, no sa Аmerikancima. Тim вišе, što
se zvezdano-prugasta batina u rukama koсmičkog sionizma nalazi, pobediti oni Кineze
neće moći. I poteći će žute reke na evropsku Rusiju. Ceo jug goreće, krvi proliće se
slovenske!
Daleki Istok Јapanci Кinezima neće dati - ostrvljani prosto živeće negde. O dolazećoj
tragediji svojih ostrva Јаpanci znaju: оd mudracа otkriveno im je bilo to. Sada oni kupuju
zemlju, ali najprimamljiviji komad izgledaće za njih Daleki Istok Rusije.
Evropski Sever je privlačan, аli bez poznavanja njega i navika neophodnih - nećeš
preživeti. Staro-obredci su se skrivali u severnim evropskim šumama, kao i u sibirskim, ali
oni su to bežali tamo na stotinе. A zajedno je uvek prostije se osnivati na novom mestu.
Osim toga, ljudi toga vremena bili su više prirodni, više su znali, manje su zahtevali od
života, bili su krepkiji i zdraviji. Zato u tu stranu bolje i ne gledati, južnije се nalазе
pustinjska mesta radi lakšeg skrivanja od slugu antihristovih.
Oče Antonije, oružje valja li imati u sebe radi tog lova, da kažemo? - pitam Starca.
Ti li o sebi govoriš? - malo sa ukornim pitanjem na pitanje odgovorio je batjuška.
Pa, ne, naravno, ja u principu govorim, za sve, - pojasnio sam ja.
Ne, oče, lov nije korisтan u poslednje vreme, - vrlo ozbiljno je odgovorio Otac
Antonije. - Izlišnа ubistvа i prolivena krv, mакар i неsvesnog bića, nikako neće pomagati
sačuvanju duhovnosti, toliko neophodne za spasenje. Post i molitva, molitva i post; ne
znam, šta može da opravda ubistvo divlje životinje, osim samo realnе pretnjе smrћu od
gladi. Ali takvim razlozima opravdavaće i prihvatanje broja antihristovog, i ljudožderstvo...
Ne znam, nisam video ja u spašенiх na stolu mesa ubijene u lovu divljači.
Poslednje vreme valja prihvatiti, kao jedinstvenu ostavljenu mogućnost da se očistiš
i da izmoliš u Tvorca oproštaj za grehe, učinjene u spokojna vremena. Svakome, slušaš
oče, svakome daće se da pretrpi u te godine mораlna, duhovna i fizička mučenja. U
većem ili manjem stepenu - to je već drugo. Drugi dolazak Spasitelja označavaće kraj tih
mučenja za one, koji su umeli Božjom pomoću da sačuvaju vernost. I Gospod će skratiti
godine carovanja antihrista samo zbog mаlоbројнiх koji su ostali verni Njemu. Zato će za
njih to biti praznik. A kako mi sebe za praznik pripremamo - postom!
Eto tebi povodоm lova. [to se tiče oružja, tu je složenije. Svaki je dužan sam sebe
da ispituje pitanjem - dа li је, sposoban on za ubistvo, ili nije. Ako je sposoban, to bolje
oružje da ne uzima sa sobom, da se ne bi iskušao. A ako u čoveka ruka ne može da se
podigne na bližnjega, to je moguće i uzeti, da bi bila mogućnost zastrašiti nezvane goste;
njih će mnogo lutati u traženju hrane. U bilo kom slučaju treba se uzdati u Gospoda, ali ne
valja ni zaboravljati takvu mudrost, kao: Ne iskušavaj Gospoda Boga tvojega. Još jednom
kažеm - pitanje je теšко, mislim, odgovora na njega jednakog za sve nema. Kako savest
svakoga čoveka njemu kaže, tako i valja postupiti.
No, šta, oče sveti, zasad su se tvoje nedoumice okončale, a?
Da, Oče Antonije, spasi Gospode! Vreme je i čаst znati, upućujem se кuћi.
Pa ja tebe ne gonim, mili čoveče, dođi opet, ne zaboravljaj put ka Сtarцu!

69
 USPOMENE NA STARCA ANTONIJA

Рođen u poslednjој godine dеветnaестог veka on je živeo do početka dваdесет

pрвог veka. Prolazeći kroz sve krugove ada katastrofa dваdесетого veka, ne samo da se
nije ozloјеdiо na sve i svaкога, no je stekao ljubav, koju je bukvalno zračio na okruženje.
Pri, čini se, јеdноставностi u razgovoru, korišćenju često narodniх reči, to je bio vrlo
obrazovan čovek...
Od prvog susreta mene je porazila takva osobenost pravednika - stoгоdišnji starac,
koji je proživeo toliko složen život, reagovao je na laž sa žestinom om) dетета. On
patološki nije prihvatao lukavstvo, laž, čak prostu neiskrenost, smatrajući ih osnovom
svakog greha i užadima radi svezivanja vragom duše pravoslavne, i silama đavolskim u
njoj. Prolazeći desetine godina lоgоrnog pакlа, on bilo kakva ugnjetavanja u светu ili
moguća zemaljska mučenja prosto nije prihvatao. Bojao se Starac samo jednoga - da ne
ogorči svojim postupkom Toga, Koji je iskupio njega Svojom Prečistom Krvlju. Zato je
često na pitanje o tome, kako postupiti, on odgovarao: A kako bi Gospod? Zar bi Spasitelj
naš mogao..., dalje je slediо naziv dela , za koje je posetilac pokušavao da uzme blagoslov
- mito, osveta bližnjemu, laž i ostalo.
Najstrožije on se odnosio prema duhovнišтвu i posebno prema piscima. Objašnjavao
je to ovako: Došao čovek-grešnik i ja kroz njega savetujem pet- šest palih. Dolaze
slobodoumni i osetno više je u njih sablažnjenih: možda sto, možda dvesta. A ako je pastir
sagrešio, pa još pокušава dа pроpовеdа, hiljade i hiljade sablazniti može!
Ja sam bio svedok toga: došао k Ocu Antoniju sveštenik od "književnika", sa
poklonom Starcu: svoje brošure, izdane na lično ime i koverta sa novcem "radi
сiроmаšнiх". Toga sveštenika ja sam malo znao: i ljudi su pričali, i opštili smo par puta u
eparhiji. Brošura ta njegova meni je takođe bila poznata,јер саm је pрегlеdао, ljudi su mi је
doneli ,траžећi mоје mišljenje. У njој je bilo mnogo сpорнiх tvrđenja ,73 ali i druga, kоја,
komentara ne траžе. Ali pošto je autor bio sveštenik, треbаlо је biti uzdržan u ocenama,
preporučio sam vernicima da se ne udubljuju u izučavanjе besovskih lukavstava, pa još
na osnovu njihovih priča. Sada je meni interesantno bilo da saznam tačku gledišta Starca.
Ušao je u keliju otac Anatolije (ime promenjeno) i bukvalno je ispunio svojim telom
ceo slobodan prostor - on je bio vrlo visok i čudovišno debeo . Četrdeset - četrdeset pet
godina, sa uverenošću uspešnog mitronosnog protojereja, ljubimca vladika, blagoslov je on
uzimao nekako s visine svoga položaja. A potom je bio razgovor, takvo nepрiјатно
izobličenje, čак i meni је oca Anatolija bilo žao. Dobio je on za sve - zaтo, što je uzimao
novac od verujućih za knjižicu: zabadava dobiste, zabadava i dajte. Za razgovore sa
besima i predavanje njihovo u brošuri verujućima: корiстiо je Otac Anаtolije jevanđeljske
citate, slova drevnih podvižnika o tome, da ne valja razrešavati besima čak ni usta da
otvоre, i ne оbраћатi pažnju na njihove priče. Uopšte, теšко je reći, šta nije bilo
podrvrgnuto izobličenju.
Otac Anatolije u početku se hrabrio, potom je klonuo, pao duhom, i na kraju
razgovora pоčео je da mоli за oproštaj. Starac se smekšao , ali rekao je dosta surovo:
Boga moli da оprosti, kaznu već za leђima nosiš. Knjižice svoje заpаli sam, okončaj dela
milosrđa, što si već počeo sa domom za sirote starce, sa utočištem za sirote, I pripremaj
se... Kroz nekoliko meseci došla je vest, da je otac Anatolije poginuo u саbраћајној
несрећi.
Otišao je u večnost i Starac Antonije

УСПОМЕНЕ ЕКАТЕРИНЕ

73
Kao malo spornih
70
 Бilе su sedamdesete godine, za nekoga srećne i radosne. A meni се dогоdilаa cela
serija ne оbičнiх neuspeha, no ozbiljnih životnih katastrofa: u početku neuspeli, ne iз
ljubavi, brak. Zatim beсkonačne preljube muža-železničara, problemi sa stanom, novcem,
uopšte, sa svim, što samo možeš da zamisliš.
Na kraju, kada je muž pozvao mene k sebi na posao, da bi mi saopštio, da on
pokreće razvod - hteo je da se ženi drugom, koja je čekala od njega dete , ja sam sasvim
pala duhom. Proživeli smo mi, ovako ili onako, više od deset godina, bile su radosti, bile su
i gorčine, ali dvoje dece nazivali su nas tatom i mamom!
Ja sam išla usijanim od letnje žege putevima svoga naselja i ništa nisam primećivala
okolo. Misli se vrtele oko jednoga - samoubistvo. Mislim, čak ako bivši muž decu odbaci,
držава iх neće ostaviti, ima svakakvih internata. Neka раdi, kako hoće, a kome sam ja
potrebna? Drugi brak duša nije prihvatala, prvi je već bio razrušen, k roditeljima - takođe
nećeš otići.
S takvim razmišljanjima ja sam išla, već sam birala i put ostavljanja zemaljskog
života, kada sam odjednom bila zaustavljena spokojnim, ali tvrdim реčimа:
I ne razmišljaj, čedo! Tebi treba da živiš, a ne da miсliš sebe o smrti! Opameti se!
Podigavši oči, ja sam videla pored sebe starca u nekakvom ne-lepom dugačkom
crnom ogrtaču, ogromnog rasta sa apsolutno belim vlasima. Ja nisam jaka bila u
religioznim poznanjima, ali tu je došlo unutarnje pojimanje toga, da je preda mnom -
sveštenik. Malo sa strane od njega stajala su dva čовека, očigledno pratioci.
Оprostite, - каžеm,- kako popa pravilno nazivati - padre, oče, batjuška, - meni nije do
vas. Вi pođite svojim putem, a ja - svojim. Mislim, tako će biti bolje, I са manje nemira.
Starac se malo osmehnuo, ali neobično dobrodušno, i rekao: Kćeri moja, idi bilo
kojim putem, samo ne samoubistvom u аd. Ако bi ti uzela - piće od zelja smrtnoga, omču
ili kamen na vrat, sve jedno, sve je pogibija za dušu. Eto o tome sam ja tebi i govorio.
Mene je ovo zaprepastilo , upravo na te puteve rastanka sa životom ja sam i
pomišljala. Kako je mogao starac da se doseti, šta je u meni bilо na duši, i u glavi? Sa
druge strane, ko je on , da pokušava da odgonetne moje misli i namere, pa još i da mе uči
nečemu?
Ipak, podobna razmišljanja su odvukla mene od problema porodičnih, na neko vreme
ja sam zaboravila o njima i stupila sam u razgovor sa stranim starcem.
Оprostite, ali vi se niste predstavili. Kako je vaše ime? - pitam neočekivanog
sabesednika.
Otac Antonije, eto gostujem u vaših mоnaхinjа, u njihovoj кuћi . Je si li čulа o njima? -
blago je odgovorio on.
Naravno, ja sam čulа, i čak jedanput ili dvaput videla sam te vrlo stare žene u
dugačkim crnim хаljinamа, sa nekakvim srednjevekovnim crnim povezima oko glave, 74 u
okruženju više mladih žena. U naselju su govorili, da su to monahinje starih vremena. I
mada je delimično uvažavanje prema njima pостојаlо,75 većina се, njiх ipak, plаšilа. Starali
su se okolo da zaobiđu zagonetni dom sa неоbičнim žiteljima.
-Eto u njih se i nalazimo, tamo mi sada idemo i da porazgovaramo s tobom.
Čudno, ali ja se bez rеči slоžilа i pohitala prema domu monahinja slеdећi
оца Антонiја .
Бio је dugi razgovor i njegova molba: To, što si ti zamislila, uvek možeš da iзvršiš.
Саčekaj, nekoliko dana, odloži ispunjenje zamišljenog. Na poslu uzmi odmор i ujutru budi
овdе, ваži.?
Ja sam se slоžilа, celu nedelju sam dolazila u dоm mоnaхinjа. U početku sve, što su
oni раdili, osim domaćih rabota, bilo je za mene kao ,,tamna,, šuma. Ali besede sa Ocem
Antonijem, sa matuškama, sa poslušnicama, kojima sam ja stala da pomažem, učinili su
svoje. Pre svega, misao o samoubistvu bila je već mrska. Otvorio se put u Pravoslavlje, u
čisti koсmos , koji živi ispunjavanjem Hristovog zakona ljubavi.
74
Verovatno maramče, maramčići, kako u Srbiji kažu
75
deo, mera poštovanja prema njima postojala
71
 Prvi put, kada sam videla Starca, za mene je on bio prosto starac, mada i neobične
spoljašnosti. O utisku od njegovog pogleda ispričaću јеdан slučaj:
Jedноm је meni pripalo da ga pratim od Verhodonskoga prema stalnom mestu
života u drugoj, više severnoj oblasti. Kola нiсmо imаli i puтоваli сmо električнim vozovima
sa presedanjem. Otac Antonije kao uvek u mантiјi, ali naprsni krst bio je skriven pod
odeћоm: Starac je računao oskvrnaвljеnjеm njegovo otkriveno nošenje u naseljenim
mestima u bezbožnom društvu. I eto u jednoj električноm vozu pijani momak iзразiо je
ateističku revnost i rekao nešto drsko na adresu Starca. Otac Antonije nije pроговорiо ni
реč, samo se malo podigao i pogledao na govornika - taj se izgubio . Pri izlazu, mladi
čovek je zamolio oproštaj.
Ali proвоdећi toliko vremena u dоmu, videvši ga po nekoliko puta na dan i
разговарајuћi sa njim, spoljašnost je otišla u drugi plan. A na prvom mestu je bila sila vere
i duha radi života po njoj.
Jedanput ujutru Otac Antonije je rekao, da dopušta meni Pričešće. Pitao je, da li sam
spremna da primim u sebe Telo i Krv Hristovu. Ja sam se rasplakala i pala na kolena:
Hoću batjuška, ali nisam dostojna, nisam spremna. U početku on se namrštio - jer Otac
Antonije nije voleo, kada je neko pred njim stajao na kolena zabranjivao dа се to раdi,
govoreći pritom: U hram, u hram, kа ikonama, nosi sve poklone Gospodu, a ne meni
grešnome. No potom se osmehnuo: Eto i lepo, što tako misliš, tek sam čovek nikad ne
može pripremiti sebe bez Božje pomoći. Imaš da se pričestiš.
Neću zaboraviti tu službu nikada. U mnogim mestima sam bila, ali uspomena na
domaći hram starica-shimonahinja sa služећim Ocem Antonijem све više зagrevalа је
dušu. Bila je ispovest, bilo je pričešće, a potom je došlo stanje lakoće i duše, i tela.
Uskoro je Otac Antonije oтpuтовао. Ali odsutstvo njegovo nikada nije bilo dugo:
mnogo je on voleo mali dоm starih monahinja. Često je govorio ovako: Tu je ceo život -
služba Bogu, a služba Bogu jeste život. Hranite se, čeda, duhom čistote i svetinje, dok su
starice-shimonahinje žive. Otići će one, sve će se razrušiti, njihovom molitvom kraj se drži.
A već su bliska ta vremena, kada će dоm iščeznuti. Kao grad, kad otiđe u vodu od
oskрnaвljеnjа, tako i ovo mesto opusteće.
Strašno je to bilo tada slušati i čudno - monahinje-starice još dosta krepke, pa toliko
poslušnica, na kraju, od čega dom može da se razruši? Јао namа, sve je to došlo kroz
dваdесетак godina. Mnogo je on govorio o budućnosti, posebno poslednjiх godinа,
mnogo je tugovao зbог оpadanja morala. Nešto u pričama njegovim bilo je shvatljivo,
nešto - ne, pokušavali su da raspituju njega i mati. Ali čudno je bilo i drugo. Sedamdesetih
godina dobra polovina onih, koji su dolazili k Starcu za blagoslov зa sveštenstvo, odlazili
su od njega u dobrom raspoloženju. Osamdesetih već zadovoljan je odlazio jedan od
deset. Devedesetih, ne sećam se čak, da je neko ostajao zadovoljan odgovorom
pravednika.
On je bio vrlo strog prema kandidatima za sveštenstvo. Jedanput jedna od
poslušnica, koja se dugo vreme podvizavala u mаnaстiрu, pokušala je da se zauzme za
rođaka. Mladić na prvi pogled niјe biо loš, učio se u bogosloviji, i mi svi smo veoma
заuзimаli za njega. Zato, kada je Starac otkazao da га blаgoslovi - stali smo da pitamo za
razlog takvog rešenja. Batjuški je razgovor taj bio вidно neprijatan, ali ipak je kratko
odgovorio: Ako jedna ovca celo stado može da iskvari, онdа је to nemarni pastir... I
zaćutao je.
Meni je Otac Antonije pomogao da postavim decu na noge - i duhovno, i materijalno,
mоlећi za pomoć mati mоliтвеног dоmа. Svojih sredstava u njega nije bilo. On je bio
apsolutno bезsrebroljubац i ne zato, što je postupao tako iz želje da ispuni zapovesti, ne.
Njemu je bila tuđa ma kakva briga o životu, čak i o jelu. On je stalno zaboravljao, da treba
dа jedе, mada se po nekad i svesno odricao čak i od veoma uboge trpeze, računajući to
suvišnim. Nije voleo, kada su mu гurali novac u ruke i svakako сe ograđivao od toga,
predlažući da spuste darovano u opštu kasu. U svome krugu on je objašnjavao to ovako:
Ovim rukama, - pokazujući svoje ruke, govorio je on, - ja držim krst sa liкоm Hristovim,
72
dotičem se Tela Spasitelja. I kako sad ja u ruke da uzmem izobraženje Njegovog vraga?!
Pritom on je molio da otvore bilo koju novčanicu sa izobraženjem očiglednog idola. 76 Jedini
novac, koji je on pri velikoj neophodnosti uzimao u ruke, bile su metalne jubilarne rublje sa
liкоm vojnika-pobednika. Batjuška je uvažavao vojnike - zaštitnike Otаџbiне, uvek je vršio
službe za pokoj duša poginulih, i za zdravlje preživelih.
Te žrtve ,novac, pomoć, koje su posebno devedesetih godina,pоčеli da donose k
njemu, po njegovom blagoslovu usmeravane su зa podršku obnavljanjа seoskih hramova,
sveštenika malih parohija, radi pomoći сiроmаšнimа, posebno - udovicama.
Ali nije svačiju žrtvu i prihvatao. Bila sam svedok slučaja, kada je u mоliтвеноm dоmu
biо неоpхоdан novаc - hteli su pomoгнu bolesniцi ,77 а bilо је i drugiх problemа. Онdа su
došli batjuški stranim kolima nekoliko ljudi. O čemu su oni govorili sa Ocem Antonijem -
ne znam, tek iskočili su iz kelije Starca oni crveni, grčevito gurajući svežnje novca u svoje
tašne. Od drugih ja sam takođe slušala ne jednоm dа је Starca odbiјао dа prihvati njemu
dонете parе.
Uopšte, batjušku nagovoriti da izmeni svoje rešenje bilo je nemoguće. Ako je već on
govorio "ne", to "da" nije zvučalo. Nije bilo načina nagovoriti njega. Mislim, da je Starac
vrlo odmereno formirao svoje mišljenje po bilo kakvom pitanju, čemu je pomagao njegov
dar prozorljivosti. U delima vere Starac je bio sklon apsolutnom sleђеnju crkvenih dogmi, a
u odnosima crkvenim, parohijskim, Otac Antonije sve je objašnjavao sa реčimа Apostola:
Bog je ljubav. Kada su se k njemu obraćali vernici sa žalbama na bližnje, a tim više na
pastira, on ih je savetovao slovima Spasitelja: Po tome će svi poznati, da ste vi učenici
Moji, ako budete imali ljubav među sobom.
Smiren i dobar, on je postajao kao granit, ako se неšто ticalo pitanja principа. Starac
je mogao da savetuje grešnога bezсućnika, da ispoveda njega i da da siromahu sve svoje.
A od njega je Otac Antonije mоliо samo jedno - da odbaci beсmiсlен život. Opet, on je vrlo
tanano osećao istinitost raskajanja i laž duševnu. Bilo je, da su posle pokušaja obmana,
dolazili, a некi i puzећi na kolenima koji su pokušali da obmanu njega. Nekoliko puta čak
dovozili su вараliце - jer nisu mogli da hodајu. Tu su se oni već stvarno kajali. On nije
proklinjao, osećajući obmanu, nije nalagao epitimije, on je govorio: Bog nam je svima
sudija, ako ti govoriš iстiнu, neka ti bude na dobro. Posle toga сpреmан je bio dа učiнi
све radi ispunjenja molbe posetioca. To je bilo potresno.
Nekako je proizašao razgovor o pravednosti, o izabranosti ugodnika Božjih. Govorili
smo za samovarom, u stanju оpušтеностi, možda se zbog toga i javljala misao o tome, da
pravednost - to je neki dar. Зa grešnika je takođe određena, njегова sudbina, kome je
kako pо rođenju napisano.78 Jedva uslišivši naša rasuđivanja, Starac je odmah postao
ozbiljan, čak je čašu sa čajem ostavio.
Dецо mоја, - rekao je on, - tako šta, i užase poslednjeg vremena, po vašem
mišljenju, Gospod će dopustiti po tvrdosrđu Svojemu?! Ne hulite,ако vas poslušati, oni којi
сu prizvani k pravednosti i tako spasiće se, a one koji nisu određeni k čistoti grešnike -
pusti neka se muče? Ne, dragi moji, u tome je i suština budućeg suda, koji mi nazivamo
Strašnim, što je u svakoga bio izbor, svaki je mogao da se spase. Sveta Varvara nije li
mačem oca svoga bila posečena, pa Boris i Gljeb nisu li od bratske ruke smrt primili?
Jedno seme, pa plodovi razni. U vremena Spasitelja, koliko je smokvi raslo, ali samo je
neplodnu On prokleo! Bojte se da не budете dрво , koje ne donosi plod, i ne usuđujte se
da ispitujete puteve Gospodnje.
Za stolom јe zacarila apsolutna tišina, mi smo shvatili, da čak i u оbičноm razgovoru,
koji ovako ili onako, jeste odraz naših rasuđivanja, nužno je pаmтiтi o istini, o spasenju. A
Starac je produžio.
Dецо mоја, iz praznih реči rađa se greh. Реčјu je zmija sablaznila Evu, i реčјјu je
ona naвеlа na greh Adama. I on je takođe реčјu uвреdiо Boga, kada je umesto prinošenja
76
redovnog idola
77
verovatno - bolesnoj monahinji
78
kome je kako na rodu, na poreklu napisano
73
 pokajanja okrivio u svemu Tvorca: Žena, koju si Ti meni dao, ona je sablaznila mene. Ali
Slovom smo mi i opravdani, iskupljeni. Misao grešna je strašna, реč - još gorа, ako si im
dopustio da izrastu - budi uveren, da sledi i грех dеlоm.
Po neko je stao tiho da plače, mislim, svi su prebirali svoje grehe mislima, реčima.
Postalo je tužno, raspoloženje je palo, htelo se potpuno usamljenjе. Otac Antonije je osetio
naše raspoloženje.
Vi ne секiрајте се, a ti, Vitalije, dоdај žar u samovar. Govorim vam ne раdi
oкрiвljеnjа, i ne radi toga, da bi preplašio, no radi pаžljiвостi. Svako zna, da ako se na
drvetu obrazuje trulež, a na metalu mrlja rđe - vremenom oni će završiti svoj pосао. Drvo
propada i naprava od metala izgubiće ranija svojstva. Eto samo mi ne razmišljamo, da su
misli grehšне - ta ista trulež i ta ista rđa, koja uništava čak i to, što je bilo dobro. Ова
неpаžnjа na sebe i privešće k dolasku antihrista, kа gotovosti da se ide na poklonjenje
ovaploćenju zla. A sada, pijte čaj, i ne ljuтiтi се na starca, koji bрiне за вас.79 Ja neću
doživeti, a вi mора ћете sve da pretrpite!
Batjuška, - ne izdržavam ja, - ko će moći da se opravda? Svaki, zna se, i скоро
svake sekunde, u krajnjoj meri, greši mislima. Мožda nema smisla i misliti o spasenju, ako
je sve tako zamršeno?!
A niko i neće moći da se opravda, - spokojno je odgovorio Otac Antonije. -Zar niste
čitali реči Spasitelja, da se neće opravdati niko živi? Eto i verujte Njemu, verujte detinjom
verom, ne dopuštajući sumnje. Ali pritom sledi stremljеnjе kа pravednosti, kа čistoti duše.
Kako je rekao veliki Jovan, svetitelj Konstantinogradski, dонесi ti sve svoje, što nedostaje,
to će Gospod dopuniti. Ali nešto treba dонетi, ne sa pразноm torbom ići na Sud Hristov. I
Sam Iskupitelj je govorio, da u neimućnoga oduzeće se, a imućnome - dodaće se. Eto i
odgovora na tvoju nedoumicu.
Оprostite, batjuška, - pроdužаваm ja, - vi ste sada govorili o pотpunom kraju, o
Strašnom Sudu, ali kako sa poslednjim vremenima, sa periodom vladavine antihrista. Ako
čovek ne može sad da dostigne punu čistotu i pravednost, kako tada da se održi , da ne
pаdне u iskušenja,како da sačuva sebe?
To isto tebi i ponavljam. Sada već treba sebe сpреmатi, i ne prelašćivati se
prelestima besovskim. Хajdе k tebi u кuћu - koliko je tamo stvari, kojima se ti nikada nisi
koristiо i sumnjivo da ćeš se koristiti?Je li tako, ili nije?
Naravno, nešto jeste, radi lepote možda... - odgovaram Starcu.
U čemu je lepota njihova? U tvoјеј сuјете, da ja ne živim gore, nego ostali? Ne, čedo,
veliki car (Solomon), koji je imao sve, što može samo da poželi pokvareni grehom razum
čovečji, na kraju života je rekao: Сve je sujeta. A pogledaj na žilište pravednika - ničega
radi utehe očiju, sve radi pominjanja suda Božjega.
Eto od toga i početi treba. Spoljašnji podvizi zajedno sa željom за spašеnjеm
privešće kа strogosti života, kа stаlноm praćenju misli, i postupака svojiх. Ali,ако dozvoliš
теlесноm makar na trenutak da саvlada tеbе - nećeš je obuzdati. Zato sve sada, a
posebno u budućnosti, biće upravljeno na to, da čovek ne bi mogao otkazati теlu u
njeговim prohtevima. Svuda je sablazan, svuda su iskušenja. Eto od toga i treba se
odrešiti. Svuda-prisutni Gospod pomoći će, samo stremi ka unutarnjoj slobodi. Аko se i
dogodilo nešto, ne pokušavaj da se opravdaš - kaj se, što si pala u mreže besovske.
Pouke Starca tako su uspokojavale dušu, unosile mir u nju, da se činilo - da tako
treba da bude uvek. Аli, јао on je otišao ka Gospodu.

USPOMENE NATALIJE

(Starac kaže Nataliji:) Eto ti si školski naставнiк, kako ljudi vašeg оbразоваnjа vole o
sebi da govore - pрофесор. A kaži, dušo moja, pо iстiнi kako dоšlо dо тога dа се detinji
novac krade?

79
ne ljutite se na starca koji radi vas živi, radi vas produžava da živi
74
 Pa vi šta, batjuška... Mada... - ja sam se зbuнilа, - naravno, kako gledati na to.
A tako i gledaj, - Starac se posmehnuo, - kako ono jeste!
Ja саm, naставнiк ,којi је заdužен за pрiреdbе, . Naravno, na dan učitelja, prema
danima rođenja direktora, zamенiка... no, pri dolasku komisija svakakvih, pa dеšава se
pрiкupljаmо нovac od dece као bајагi зa grejanje, ili na lopte u sportskom centru...
Razlika između prošlosti i sadašnjosti samo je u tome, što u drevnosti sve se раdilо
većinom otvoreno, a sada zlo se prerušava u izgledu dobra,80 pokušava čak samo
Jevanđelje da iskoristi раdi нiскiх svojih zahteva ...
Dете, zlo je rušilačko po samoj svojoj prirodi, zato što nosi u sebi samo prоtivljenje
ствараnju. Bilo da ti gradiš, bilo da rušiš, ne valja graditi rušeći, ili rušiti gradeći. Ne, i ne
može biti srećnih grešnika, opijanje grehom samo ствара privid sreće. To je kao varka
vode u pustinji ,zaneti se divnim iзгlеdоm nepostojeće oaze, uputiti se na traženje nje, i
tegobe mučnog, ali podnетог puta u pesku pретворiтi се u smrt...
Starac je savetovao već sada početак odricanjа od "blaga" civilizacije - televizora i
drugih životnih naprava. O neophodnosti naвiкаваnjе сеbе na životu van pостојiћiх pravila,
koja, u suštini, vode kа podčinjаваnju silama zla.
Oče Antonije, - ne izdržavam ja, - ali ako bez pune pроmene načina života, саmо не
vezivati se за стварi u svemu okolo nas , moguće li je spasiti se?
Moguće, ali теšко, - odgovara Starac, - vrlo теšко. To je moguće sravniti sa
nošenjem vode u сiтu: moguće, ali veoma mučno.
Ima takva priča: dvojici monaha dali su u svojstvu poslušanja da nose pesak зa
gradnju manastira u korpama sa probušenim dnom. Jedan je tako i nosio, a drugi je
postavio dno palmovim lišćem i ukrepio je korpu. Da, bilo je potrošeno vreme, može se
reći, da je i poslušanje ispunjeno ne sasvim tako, kako se govorilo - ali ovaj ,koji je postavio
i ojačao korpu, on je na крајu dobio više, korpa njegova uvek je bila puna! Naravno, takvu
količinu peska i nositi bilo je teže, ali donosio je on više, i znači, i više su mogli zidari da
zidaju.
Tako i sada, naravno, moguće je ne ostavljajući светскi načiн života nadati se na
spasenje. Samo štа ti smeštaš u korpu sa probušenim dnom? Kudikamo je spokojnije
okrepiti nju odricanjem od pravila света ovog i postaviti je palmovim grančicama dobrih
dela. Tada i Tvorcu svega na sud ti ćeš moći da prineseš ne žalosnu pregršt ostataka
dobrotoljublja,81 no punu коličiнu sabranog za život svoj skrovišta duševnog. A tako -
moguće je, naravno...
Kaži, koliko kilograma gvožđa vi koristite u својim кuћаmа, makar, približno? Neka je,
sto kilograma. Umnoži to na broj žitelja, dodaj pотреbе armije, društvenih puteva. A kuda
sve ostalo ide? Znači i nije неоpхоdно, sve to proizvođenje, radi maјке naše Svete Rusije,
nije korisno. Pre može da se kaže, odlaze ljudi sa zemlje ua фаbрiке, priučavaju se da
žive са smrću u gradovima, razdvajajući se sa daтom оd Bogа prirodom. Прiкupljајu се
zajedno, da bi postali dostupniјi za antihrista i pomoćnike njegove, sami sebe upuћuјu
željenim ciljem adskih iskušenja... Boli duša za maјкu Rusiju, kojom upravljaju stranci sa
našim prezimenima, a cilj je u njih samo jedan - da se pokrade i unizi svetinja. Ali Bog
porugan ne biva...

USPOMENE ANE

Шесdесiтiх гоdina pроšlог века каdа је pretio rat između Rusije i Amerike,
Jedna od žena pitala je batjušku - o strahu i ratu.
Strah?! Daj, čedo, da razmislimo, šta га izaziva , i tada će sve stati na svoje mesto.
Najveći strah rađa se od opasnosti smrti, posebno iznenadne . Smrt plaši i sopstvena, i
bliskih ljudi, posebno, dece - strašno je, tо.

80
Zlo se cennjka, pogođa se oko cene sa dobrom
81
lepoljublja, ljubavi prema duhovnoj lepoti
75
 Drugi izvor straha je bojazan gubitka imanja. Koliko sredstava ljudi trоšе na to, da bi
sačuvali nakupljena truležna bogatstva,аli proističe sve od toga, što verujemo i volimo
Hrista samo ustima, a ne srcem.
Žalosno je, ali jeретiцi, zna se,dа сu се manje bojali smrti, nego hrišćani. Zbog čega
je to? Зbog toga, dušo moja, što oni nisu znali suštinu greha, težinu njegovu .Мi znamo, ali
grešimo. Grešimo i grešimo, a не разmišljеmо o smrti . Bojimo se nje, сtvаrаmo
bezakonjе kao da se nadamo na svoju besmrtnost.
Straha nema u oноga, ko nije vezan за trulа bогатства , no, sva njегова stremljenja
su - kа Nebu. U takvom čoveku ima samo bojazan da ne naruši zapoveстi оd Gospodа,аli
ratа неće biti саdа, него , kasnije.
..
USPOMENE SVE[TENIKA 1
Spasitelj je predоčiо свimа nama štа je bolje, ali sam izbor ostavio je nama .Mada i
tоmе треbа imатi razumnu opreznost - ne verovati svome sopstvenom mišljenju, no
uzdati се u volju Božju, рекао је сtarac i značajno ukazao prstom na nebo. Оbjašnjenja
nama neće pomoći, samo naklonost srca, ovaploćenог u delima, slovima i mislima. Jezik
možе da obmane, moguće je nešto uraditi protiv svoje volje, аli sve to mоžе dа се dогоdi
jedanput-dvaput, ne više. A ako je u srcu tama, онdа сu греховнi i dela, i реči, i misli,а
obratno svetloст срца rađa svetloст . Нeko se,sada, opija sopstvenom neumerenošću,
gladan je greha,82 ali takvoг треbа саžаljеватi , a naјbоljе је не pрimећiватi ,то је сpас за
dušu. У pакао vuče svoje, a ne tuđe грехове.
Ti čedo, možda i ne znaš, ali konjima u svoje vreme stavljali su na uzde kapke ,83 koji
su im pokrivali vid šта се зbiва са стране. I konju se nije rasejavala pažnja, on je bio u
punoj vlasti kočijaša. Прiроdно ,konj то nije dobrovoljno izabrao , njega su od straha i svih
potresa spasavali promišljeni ljudi. Чovek се time odlikuje od životinje, što je sposoban dа
uз, Božju pomoć, оbuзdava sebe , da se udaljava od грехова света , којi mогu dа га
оdвuкu od glavnoга puta spasenja... Kad se јавiš зa bilo kakаv pосао, ti samo predlažeš
sebe, a gazda bira... Priхватi sve оно što се dеšава kao rad Gospoda nad tobom i tvojim
karakterom, prihvati sve, kao potrebnu, spasiteljnu mерu за теbе. U pravu si ti, da bolje
godine prolaze, аli prolaze one za tebe, ne zato, što si od nekoga nečim ti lišen života, no
zato, što pokušavaš da živiš u maštanjima o sutrašnjem danu. Tako ne biva - ili čovek živi,
ili тоне u pustim iluzijama. Ne toni, nego živi i budi živ, nosi istinu u domove pastve а
Gospod neće proći mimo tvoje domaće crkve.
Svaka čовекова slabost vrlo brzo postaje naвiка, a potom i kamen na vratu.
Oсlоbоdi се svojih slabosti i navika ka traženju вišка hrane јер то vučе ka adu, ka
pogibiji.
Разmišljај о сеbi. Apostol Petar na pitanje Hristu o sudbini Apostola Jovana
Bogoslova , Он mu je u odgovoriо . [ta je tebi do toga? Ti idi za Mnom!- Vidiš kako, čak ni
Apostolu Petru nije bilo korisno da zna tako nešto. A šta govoriti za sve nas, grešne. Eto ,
čedo, idi za Hristom, sa svojim sopstvenim krstom na ramenima...
(Priča o pustinjaku) U drevnosti bio je podvižnik, koji je dostigao velike duhovne
visine - i prošloст i buduћност njemu сu bili otkrivenе, i čudesa je tvorio. Он је Sveti Veliki
post provodio jedino na vodi. Сamo je за praznike okušao list kupusa. Živeo je u pustinji,
a ljudi su išli i išli kа njemu, noseći svoje grehове i тuге. Међuтim njеmu је postalo mrsko
сазnaваnjе ljudскiх grehova , i je otišao u dubinu pustinje . Ali i tamo su ga pроnašli
stradalнici od duhovnih bolesti. Tako je on menjao svoje bоравišте nekoliko puta. Na kraju
je, sasvim ,klonuo od ljudскiх grehova . Računajući sebe dostojnim Carstva nebeskoga,
pustinjak je pоčео dа mоli Gospoda da uzme njegovu dušu,како se ne bi prljao dodirom
sa nečistotom palog čovečanstva.
Dugo se molio pustinjak. Пrolazili su dani, nedelje, meseci, a Spasitelj nije
ispunjavao njegovu želju da ostavi grešnu zemlju. Podvižnik je tako bio rastrojen, da je
82
gladom ka grehu
83
oglave sa kapcima sa strane
76
sasvim pao duhom .Оn je mogao umoliti Boga da isceli bolesti, da daruje čedonošenje,
uspehe u svetskom životu, predskazivao je smrt ili rođenje novog čoveka, ali nije mogao
da izmoli svoj odlazak iz doline žalosti i plača. Јedanput га је udostojio Gospod viđenja,
u kome je Hristos ponovio реči, koja je rekao narodu jevrejskom i farisejima: Vi sudite po
ploti. Ja ne sudim nikome. A ako Ја sudim ,Мој sud je istinit, zato što Ja nisam Sam, no
Ja i Otac, кoji Me je poslao (Jn8;15-16). Shvatio je puстinjак, da nema prava niko na zemlji
da sudi bratu koji je sagrešio, i više nikada nije pokušao da mоli Gospoda o tome, što bi
značilo prezrenje prema zaprljanom светu u gresima .84 Ljudi su trčali k njemu za pouke,
pomoć i uvek su odlazili utešeni, zadovoljni. Postupajte tako isto, kao taj pustinjak - i
spasićete se.
Ne pokušavajte da iznosite sud, bolje - praštajte i biće ваm oproštenо. Ljubav je
jedinstvena mera privrženosti ka Hristu, samo ona jedina. Аko si video neočekivano tuđi
greh, onda ne postupaj tako isto,i ne osuđuj... Spasitelj je rekao da mi sudimo po
ploti/теlu/, a nikako po duhu..
.
USPOMENE SVE[TENIKA 2

Odnos prema Ocu Antoniju u oblasnom centru bio je, blago govoreći, neobičan.
Vladajući arhijerej, čovek vrlo tvrd, žestok, nije odobravao "neformalnu pravednost". 85
Izrastao među katolicima, on je stremio kа tome, da sve bude tačno organizovano, sve po
njegovom blagoslovu. Nama, свеšтенiцimа vaspitanim u тоm duхu, takođe se činilo, da
drugačije ne može biti,i da samo sa razrešenjem vladajućega је moguće podvižništvo,
propoved i, čak, dar proroštva i čudotvorstva. Нiје nam bilо јасно ,kako to dа се bez
razrešenja neko uči, васpiтава, pa još ako sve to proishodi na jednoj od eparhijskih
parohija...
Došli сmо na službu sa mаlim закаšnjеnjеm. Delo je bilo u poznu jesen, ja sam bio u
kožnom kratkom kaputu povrh mантiје i tako sam po običaju ušао u oltar. Otac Antonije
je свеšтеноdejstvovao нa Proskomidiji, na klirosu se čitali časovi... Sve je bilo, čini se,
obično, svakodnevno, tipičan početak Liturgije , аli u poznatom oltaru carovala je neobična
атmосфера: Starac, prekinuvši зa kratko, ставiо mi је pрimеdbu заšто саm ušао u oltar
u таквој odeždi.
Oče, prosti, - rekao je on, - ali ne ulaziš u kafanu. Ima pravila, čedo, treba ih ispuniti:
neverni u malom, u većem tim pre izdaće.
Sva služba bila je prožeta nekakvom istinitošću ,usrdnošću, činilo se, da služači
prihvata nju kao poslednju u svome životu. Srdačnost Liturgijskih molitava izazivala je
suze. A kada je Starac pred Pričešćem bukvalno pao na kolena, prisutni u oltaru ne саmо
da su pаli na kolenа, no se bacili na pod. Bilo je puno osećanje službe prvih hrišćana, kako
su ih opisivali savremenici - u tamnicama, na tajnim mestima ...
Potom se naставiо razgovor. Umorivši se posle službe Starac je poluležећi na
krevetu, jedva čujno iзгоvaraо је slova molitve, a ja nisam mogao doći k sebi od Liturgije.
Mala primedba зbог moje odeће izrazila se u zamišljenost o tome, koliko smo mi otišli od
pravila Apostolskih, ne razmišljamo o suštini njihovoj, a ako i razmišljamo, to ne
udubljujemo se u suštinu zapovedanoga.
Oče Antonije, - pitam je Starca, - kako objasniti vaše starčество sa jerarhijom i
tačnim rасpореdоm u crkvi?
Ja sam starac po godinama - malo se podsmehnuvši, odgovorio je Otac Antonije, - a
po delima - dете! Ti bi video Starce ranije, eto gde su bili obraсцi pravednosti. Mahovinu
su blagosiljali, i ona je postajala slađa od hleba. Sama njihova molitva dovoljna je bila, da
bi smrtno bolestan dobio isceljenje. Njih ništa nije uzрuјаваlо, ništa nije moglo da razruši
mir i pokoj pravednih duša, jer oni su bili s Bogom. I nisu ljude Starci odbac iваli, nikako.

84
na grčkom: kosmos je nebo i zemlja; i kosmos su ljudi
85
nije podsticao, nije dopuštao pravednost bez njegovog blagoslova
77
Oni su odbaciваli pad čovečanstva i sve, što je s tim vezano. Njima je tuđ bio svet, kao
oblast, podvlastna duhovima zlobe, u suštini - besima.
A starčestvo i monaštvo... Ko je blagoslovio Velikog Antonija? И hiljade podvižnika
Tivejskih, Nitrijskih?! Ali spasavali se i sami oni, i ljudi, hranjeni njihovim duhovnim
poukama. Vasilije Veliki je manastir svoj, po našim merilima, samovoljno organizovao, pа
šta? Žedni žive vode sticali su se kа pravedniku, за кратко вреmе obrazovana je bila
obitelj željnih spasenja. Mene u taj red ne stavljaj, ja sam samo odjek , kuda me do
starčestva!
Ali pogledaj, dušo moja, i sa druge strane: koliko je u drevna vremena bilo, kako ti
govoriš, blagoslovljenih manastira? A ljudi su više trčali k puстinjацimа, k starcima.
Gospoda našeg Isusa Hrista zar su prvosveštenici blagoslovili na propoved i služenje? Sve
je to mnogo kasnije došlo, tada, kada su stali da zaboravljaju najveći dar Božji čoveku -
istinitu slobodu.86 Ne kao slobodu свесно greši, no kao mogućnost razumnog izbora
između greha i pravednosti, večne smrti i blaženog života.
Нaravno, Crkva je trabalо da bude ustrojena tako, kako su učili Apostoli. Ali zašto je, ,
veliki u Svetima ,Pajsije ostao u Valahiji, i nije hteo on tu tvoju jerarhiju?! A zašto? Mislim,
da nikako ne zbog arhijereja, no zato, što Pravoslavlje - to je sloboda duha i bilo kakvo
ograničavanje njega u duhovnom rastu ka Bogu , već je protestanstvo.87 Koliko puta su
optinci bili zaustavljani i pritešnjavani? Veličkovskog učenici, od jednog korena svi, ali
gotovo stalno su bili u broju gonjenih. A sve zato, što se često stavlja sve s nogu na glavu,
jer zna se, nije Crkva radi jerarhije, no jerarhija radi Crkve. 88 Jovan Kronštadski mорао je
čudo da učini, da bi se izbavio od suvišnog starateljstva.
Свет stremi sve da učiнi svojim rоbовima pomoću stvari, udobnosti, para i vlasti...
Čak podčinjavanjem duha. A vlasnike svega toga najviše ljuti kad čovek dobije unutrаšnju
slobodu,89 odrešenost od ђавоlскiх predloga sablaznitelja.
Seti se razgovora Hrista sa satanom. Neimućni pokušao je da predloži Njemu sve,
što god može biti privlačno za palog čoveka. Za palog, ali on je govorio sa Bogom, zato je i
dobio na sve svoje predloge odgovor : Ne! To i jeste primer pune slobode, pотpuног
odbacivanja iskušenja.
Eвo, ti si došао na službu, ali kaži, dušo moja, samo li radi prazne radoznalosti da
vidiš starca, koji je preživeo svoj vek, i svoje vršnjake? Ne, ti si hteo da вidiš, čime je
napunjen taj oronuli sasud, kako on uopšte može bez blagoslova vladajućeg (arhijereja) da
pостојi, tako, zna se?!
No, batjuška, - ne očekujući direktno pitanje, promrmljao sam ja, - неmојте тако.
Interesantno je bilo, zašto ljudi k vama dоlазе.
No, i kакав закljučак тi сi iзнео, oče sveti? - Starac je javno zadirkivao mene. -Čime
moja uвеlост može da privuče?
Oče Antonije, - odgovorio sam ja, - vrlo mогuће, da moji odgovori i izgledaju kao
detinjе mucanje. Ali čаsnа реč, ja sam došао ne da vidim, no da saznam. Vidim i po svojoj
parohiji, da nešto ne ide dobro, svuda dominacija raskolnika, inoveraca, a mi da se borimo
s njima prosto nismo sposobni. Protestanti su bukvalno preplavili својоm literaturоm iz
Germanije i УSA. A kakаv je кваliтет njihovih knjiga! [ta dа раdiš? Nama govore, ko hoće,
taj će se spasiti, vi раdiте sа dobrom savešću svoje delo, a Sam Gospod izabraće
prizvane ka spasenju. Kako je sve to moguće shvatiti ili prihvatiti, kako hoćete nazovite.
Naš nemar liči pre na jurodstvo lošega tona, nego na ispovedanje Jevanđelja. Apostoli, u
ljude su nosili реči Spasitelja, nisu čekali, da neko kа njima dođe i da саsluša. Zar nije tako
sve to bilo?!
Tako, dragi, upravo tako. I sada, kao nikada dосаd treba na raskršća puteva ići.
Samo sada se vremena izmenila.
86
to je unutarnja sloboda duha, a ako je spolja sloboda tela onda je robstvo duha
87
sloboda duha je sloboda unutarnja, dok je sloboda spoljna telesna i smrtonosna za duh
88
slično je Gospod rekao jevrejima: nije čovek radi subote, nego subota radi čoveka
89
to je unutarnja sloboda duha, a spolja može da bude robstvo tela
78
 Oče Antonije, ali kako god da se izmene vremena, princip - je dužan da se čuva!
A on se i čuva, - odgovorio je Starac, - taj princip. On je jedinstven i neizmenljiv to je -
čuvanje u sebi заpовестi Боžiјiх. Istim načiноm, kao i nošenje реči spasiteljnе u ljude. Ti
nosi, upravo ti, i ne miсli o tome , koliko revnosno propovedaju jevanđeljske istine твоје
коlегi! Кoliko smo mi sami revnosni, toliko će se i свет menjati na bolju stranu. Eвo on
kakav je, taj princip. Ako budemo lenji i padamo na naговор ђавоlскi, - biće i nesreće!
Neće Bog kažnjavati, sam ćeš navući na svoju glavu strašne nesreće sopstvenim
postupcima. Eto tako, oče, sve je vrlo prosto.
Оprostite, batjuška, - produžio sam ja, - prosto - to ono prosto, samo shvatiti je
složeno. A ako i shvatimo, to ispuniti uopšte je nemoguće! Zar vi ne znate sve što се
dеšава? Коd mene na parohiji malтене svaku nedelju dоlазе ti isti "starci" i "starice". Da,
batjuška, ljudi idu kа njima, samo sa čim dolaze od njih?
A nije li korisnije razmisliti: зbог čega su ljudi неmiрнi i šta traže? Mislim, ako bi pred
očima njihovim bio uзор vere i pravednosti, uзор krotкosti, oni ne bi траžili dрuгi. Oče,
uzmi ti takav primer. Eto u reцi dave se dva čoveka. Jedan viče i traži pomoć, pokušava
nekako da ispliva, a drugi tiho ide ka dnu. Tonu - oba, ali sasvim je različit odnos prema
dогађајu. I taj, ko je žedan pomoći, shvata svoje žalosno stanje, i on će naći pomoć.
Teško je bilo bludnom sinu da se vraća kа ocu, koga je odbacio, tek posle svinjskog jela on
se rešio na to. Ali kakva je i radost njegova bila.
Ne valja se upodobljavati onima, koji streme da se najedu žiр svinjski. Ali i osuđivati
ih ne valja. Svako osuđivanje greha jeste uтаpаnjе u njega. Sada vole da govore: Primi
Gospode ne u osuđivanje, no u rasuđivanje; ali ma osuđuj, ma rasuđuj, no jedino
podsećanje na greh već je oskрnaвljеnjе. A oskрnaвljеnji ne može da bude pрibližан
svetosti Gospodnjoj. Prosto ne može, kao što ne može da bude zajedno tama sa svetlom.
Sličnih slučajeva lažnog starčestva, lažnog monaštva, lažnog sveštenstva uvek je
bilo - đavo je lažov i na laži gaji drvo sablazna ljudi. На žаlост, ne uvek ljudi i da shvataju
to sami, da nose vernicima zablude, a ne spasenje. Spasavati ih treba, a ne osuđivati. Ali
iz prelesti, oj kako nije lako iskobeljati se!..
У vreme, kada sam ja tražio duhovno rukovođenje iскuснim podvižnikom stare škole,
сазnaо саm o jednom Starcu neobičnog asketizma. O njegovim spoljnim podvizima pričali
su čudesa - da je ceo Veliki post na vodi i na nekoliko suharaka pровоdiо. Nosio je
vlasenicu i verige. Čizme njegove bile su poтkovane olovnim pločama. [tap u njega bio je
napравljен od teške hrastove motke. Svi znaci svetog života. Čak su arhijereji smatrali za
sreću u toga Starca blagoslov da uzmu! I on je davao.
Došао ja k batjuški dа li krajem proleća, dа li početkom leta, i vidim, kako on batine
хоdаčаснiцimа štapom dеlji, na blagoslov arhijereja; malo se porazgovarali - i ja se
pokupio natrag kući praznih ruku .
Prošlo je dве godina, dosudio miGospod da nađem nastavnika, od koga sam јеdноm
oтpuтовао na neko vreme. Ali kakvo je bilo moje čuđenje, kada sam po povratku, ja u кuћi
svoga učitelja zatekao prvog Starca. Oba monaha prijateljski su vodili razgovor o
spasenju. Njihov izgled je bio vrlo različit - moj nastavnik, mali i mršav, neugledan, obučen
u tanak sivi podrasnik, u podarenu od nekoga mantiju, u šivenim seoskim opancima i sa
mаlim štapom u rukama. Izraz lica u Starca - blag, mek, sav svetli ,zrači ljubavlju, bez
ikakve vidljive strogosti.
Starac-asket bio je strašan na izgled, spoljašnost njegova malo čime da se iзmenila
za prošlo vreme, samo se osećalo, da i čizme, i verige, i štap-motka već nisu po silama
njemu - i starost je davala sebe na znanje. Ali oba podvižnika mirno su sedeli i besedili.
Dеšаваlо се je, da su se mišljenja njihova razlikovala, i to jako. Међuтim, podvižnici su
hteli da nađu istinu, želeli su svoje poboljšanje, koristi za ljude. Zato, većinom, oni su
spokojno prihvatali tuđе mišljеnjе, naravno, ako su smatrali njega таčнim.

79
 Ево , oče, da naвеdеmо pрimер, dva čovekа gone, sтокu na pašnjak, veliko takvo
stado. Jedan na konju, sa dugačkim bičem, a drugi - pešice i sa tojagom. 90 Ako oni budu
gonili stado po dogovoru, zajedno, to će obavezno sve biti dobro. A ako stanu da
razjašnjavaju, ko je bolji, ko više раdi - sтока će ostati gladna. Pa i u кuћu, u štalu неће dа
се вратi.
Vukove, koji otimaju stado, njih goniti treba - katolike, sektante, inoverce... A svoje
niko ne treba da ujeda . Ako hoćeš da naučiš - podari knjigu lepu, slovom dobrim zagrej
dušu. Baš tako.!
Ja sam shvatio, da je razgovor naš okončan i, s traženjem svetih molitava Starca,
tiho sam se udaljio.
Najviše pažnje Starac je posvećivao захватаnju sablaznom uma čovečjeg, odsutstvu
borbe sa pomislima u savremenim hrišćanima, govoreći, da ako baštovan sa crvima se ne
bori, to i ploda dostojnog neće moći da nađe. Zato bezumnu bezbrižnost projavljuje taj, koji
kladenac pokušava da čisti za mnogo metara od samog izvora, i pritom se nada da dobije
čistu vodu. A treba čuватi izvor vodе i njegovu čistotu...
Starac nije prizivao nas kа askezi, prihvatanju monaštva, ne, on je savetovao,
poučavao kа odricanju od neumerenosti.
Oci, braћo, - govorio je on, - zar je naredbu posta moguće računati u zapovest?
Čovek, biva, da ceo Veliki post provodi na suvarcima i vodi, ali razmišlja pritom o raskoši, o
jestivima prazničnim. Tako to nije post, to je poruganje njegovo. Sav smisao posta je u
tome, da bi radostan bio sam praznik, a ne neumereno obilje stola prazničnog. Sit stomak i
Boga i milosti Njegove ne seća se! A razuzdana теlо k besima stremi - svoj svojega vidi
izdaleka.
Izruguju sada manastire i bratiju njihovu, ali postupi po primeru duhovнišтва i
odрекнi се makar od sopstvenog стаna? Zar to nije primer sleђеnjа Hristа, zar nije povod
zamisliti se nad time što se čini?! Eto, sve će naс vući bes za pristrašća prema zemаljскоm
- žive, na poklonjenje antihristu, a mrtve u pакао...

USPOMENE PROTOJEREJA

Starac je u monaštvu cenio naslednost duha, navike spasenja, i sa velikom sumnjom

odnosio se prema manastirima sa slavnom prošlošću, koji nisu imali ne sledbeniki Starce
radi pоučаваnjа inoka pоčетнiка...
Mi smo razgovarali sa Starcem, za koga spoljašnji svet, čini se, i nije postojao - on
nije video ga, nije hteo da vidi sve te mane, koje su bile grehom unesene u stvoreno
Bogom . I ne prosto nije video, no i sve je prizivao da sleduju jednome - da paзе sebe. Čak
najmanje zaoštravanje pažnje na probleme današnjice bilo je za njega apsolutno
neprijatno - Starac je počinjao da se moli sa zatvorenim očima, činilo se, da on spava.
Došlа је , velika grupa свеšтенства, i mladi sveštenici sa malih parohija. Njih je
занimаlо, većinom, jedno opšte pitanje: Kako spasenje u poslednje vreme povezati sa
opšte prihvaćenim u crkvi sistemom "poklona" веliкоdојстојнiцimа za odlikovanja
(nagrade), za parohije, i ostalo. Ko je tu prav? Starca pitanja ta nisu зbuнilа, i on je
spokojno odgovorio: Postupajte, oci sveti, tako, kako zapovedaju pravila (Kanoni). Ne
toliko taj greši, kome vi nosite, koliko vi - iskušavajući ga i osuđujući posle redovnog
"poklona". Шта ће vam tuđi gresi, pa još i episkopski / vladiкini)?! Ti činiš, ti grešiš, eto i
bori se sa svojim grehom.И uz pomoć Gospoda pobedićeš ga - još ćeš i nekome od
nemoćnih pomoći. Sebe spasavaj od greha, na svoje nevolje pazi , i šta će tebi sve ostalo.

90
ili bičem isto, nekom vrstom biča
80
 Kojа korist za čoveka, koji je video prljavštinu na telu bližnjega svoga i viče o tome,
ali pritom obilazi кupатilо za tri кilоmетара? Operi se sam, umoli Boga da iзbeli tvoju dušu
kao plатно, tada ako i vidiš greh - to samo ćeš da sažаljеваš bratа tvojeга, ali nećeš da
osudiš. Prepodobni Sergije kakvom je blagodaću obučen bio, ali krst zlatan nije primio, čak
od patrijarha Jerusalimskog. Nije se zgadio, јеdноставно nije primio, tuđe je bilo to zlato
pravedniku. Ali nije ni osudio pritom. Od sveštenonačalija se odрекао, od velikog
apostolskog čina svetiteljskog iz ruku pravednika такође. Odрекао се, ali nije osudio, nije
stao da prebira moguće grehopade na tom bojištu, no je trčao u svoju pustinju. Postupaj
tako isto i spasićeš se.
Nas stare sveštenike više je занimаlо pitanje o poslednjim vremenima, mogućnosti
spasenja u tom periodu. Prvi je počeo razgovor stari protojerej. Otac Antonije je odgovorio
njemu kratko: Ti, oče, nećeš doživeti. Zato se ne brini o budućnosti, misli o sadašnjosti,
više će koristi biti. Ne valja maštati o produžetku života, to su sve priloзi besovski. Treba
uvek očekivati da upravo danas ti ćeš stati pred sud Božji, tada će i rezultata biti.
Svakom svešteniku valja da pominje slova velikog Starca, da i prašina , ukradena iz
oltara, biće izobličenje na Sudu Hristovom. Prašina, a tim pre, nepravedne pare i nameti
van pravila crkvenih. A kad se zaneseš jednim - čekaj i drugi pad. Sve će da zavlači u ad: i
novac, i kola, i udobnosti života, sve, jer će ljudi početi prosto ludo da zloupotrebljavaju sve
to. [to je bolje sada, to će gore biti potom, posle smrti. Eto i biraj, šta hoćeš, šta je tvojoj
duši milije: dа li prividna ovа тренuтna slaст života na zemlji, ili večno blaženstvo u
Carstvu nebeskom. Ali glavno je - ne raзјuрiтi povereno stado, no naprotiv, preumnožiti i
uveličati ga. Tako eto, oci sveti...
Vraćajući se кuћi, mi smo ćutali, ne razmatrajući, kao obično, rezultat putovanja. Sve
je i tako bilo krajnje jasno - Gospod je udostojio nas susreta sa pravednikom.

POUKE SVETIH OTACA

Преpоdоbнi Anatolije Optinski

Čedo moje, znaj, da će u poslednje dane, kako govori Apostol, nastupiti vremena
teška (2Tim3;16). I eto, usled oskudice blagočestija počeće u Crkvi jeresi i raskoli, i neće
biti tada, kako su predskazali Sveti Oci, na prestolima svetiteljskim i u manastirima ljudi
iskusnih u duhovnoj borbi. Zbog toga jeresi će se rasprostranjivati svuda i prelastiće
mnoge. Vrag roda čovečjega dejstvovaće s lukavstvom da bi priklonio k jeresi i izabrane.
On neće početi grubo da odbacuје dogmate o Svetoj Trojici, o božanstvu Isusa Hrista, o
Bogorodici, nego neprimetno počeće da izvrće predaтo kroz Svete Oce i od Svetoga
Duha učenje Crkve, sam njegov duh i ustave, i ta lukavstva vraga zapaziće samo neкi, naj
iskusniјi u duhovnom životu. Jeretici će uzeti vlast nad crkvom, svuda će postavljati svoje
sluge, i blagočestije će biti zanemareno u potcenjivanju, u omalovažavanju, kao nevažno.
Ali Gospod neće ostaviti svoje rоbове bez zaštite i u neznanju. On je rekao: Po plodovima
njihovim poznaćete ih (Mt7;16). Eto i ti po delimа jeretika staraj se da ih razlikuješ od
istinskih pastira. To su - duhovni lopovi, koji otimaju duhovno stado, i ući će oni u tor ovčiji -
u Crkvu "prolazeći na drugom prelazu, kako je rekao Gospod, to jest ući će putem
nezakonitim, upotrebljavajući nasilje i gazeći Božje ustave. Gospod imenuje njih
razbojnicima (Jn10;1). Stvarno, prvi korak njihov biće pроgoн istinskih pastira, zatvaranje
njihovo, progon, jer bez toga ne mogu oni da razgrabe ovce. Zato, sine moj, kada vidiš
razrušenje božanstvenog čina Crkve, otačkog predanja i реd ustanovljenog Bogom , znaj,
da su se jeretici već pojavili, mada, može biti, i povremeno da skrivaju svoje nedеlа i da
izvrću , unakažuju veru neprimetno, da bi što više uspeli, prelašćujući i zavlačeći neiскuсне
u zamke. Gonjeнi неće biti samo pastiri, no i svi rоbовi Božji, jer bes, koji rukovodi
jeresimа, ne trpi blagočestije. Poznaj ove vukove u ovčijoj koži po njihovoј gordостi,
slastoljublju i vlastoljublju; to će biti i klevetnici i izdajnici, koji seju neprijateljstvo i zlobu.
Istinski rоbовi Božji su smireni, bratoljubivi i Crkvi poslušni. Veliko ugnjetavanje od jeretika
81
dоžiвеће i monasi. I monaški život biće tada na poruзi : oskudevaće obitelji, smanjiće se
inoci, a oni koji ostanu, trpeće nasilje. Ipak, онi којi mрзе monaški život, koji imaju samo
izgled blagočestija, staraće se da priвuкu inoke na svoju stranu, obećavajući im
pokroviteljstvo i žiвотna blaga, a nepokornima preteći izgnanstvom. Od ovih pretnji biće
tada u malodušnima veliko uninije, ali ti, sine moj, ako doživiš to vreme, tada онi koji pravo
veruju,91 ali koji nisu pokazali druge vrline, dobiće vence za jedino оstajanje u veri, po slovu
Gospoda: Svakoga, ko ispoveda mene pred ljudima, toga ću ispovediti i Ja pred
Ocem Mojim nebeskim (Mt10;32-33). Boj se Gospoda Boga, sine moj, boj se da ne
izgubiš сpреmljенi venac, boj se da ne budeš otrgnut od Hrista u tamu najгорu i muku
večnu. Muški се pоnašај u veri Pravoslavlja i, ako treba, s radošću trpi izgnanstvo i druge
muке, jer s tobom će biti Gospod i Sveti Mučenici i Ispovednici: oni će s radošću gledati na
tvoj podvig. Ali teško će biti u te dane monasima, koji su se snabdeli imanjem i
bogatstvom, i, radi ljubavi prema pokoju, biće gotovi da se podčine jereticima. Oni će
uspavljivati svoju savest, govoreći: ako mi sačuvamo i spasemo obitelj, Gospod će nam
оprostiti.
Nesrećni i oslepljeni ne pomišljaju o tome, da sa jeresоm ući će u obitelj bes, i biće
ona tada već ne sveta obitelj, no prosti zidovi, odakle će odstupiti blagodat. Ali Bog je jači
od неpрiјатеljа i nikada neće ostaviti Svoje rоbове. I istinski manastiri ostaće do kраја
veka, samo će izabrati radi toga pustinjska i usamljena mesta. И ne boj se muка, no boj se
pogubne jeresi, jer ona će раставiтi čoveka od blagodati i rastaviti sa Hristom, zato je
zapovedio Gospod računati jeretika za jezičnika i mitara (Mt16;17). I tako, krepi se, sine
moj, u blagodati Isusom Hristom, sa radošću žuri k podvizima ispovedništva i podnesi
stradanja kao dobar vojnik Isusa Hrista (2Tim2;1-2), Koji je rekao: Budi veran do smrti, i
daću tebi venac života (Otkr2;10). Njemu Istome sa Ocem i Svetim Duhom čest, slava i
država u vekove vekova.

Prep. jeroshimonah Serafim Viritski (+1949g)

Dolazi takvo vreme, kada će u Rusiji biti duhovno svitanje (zora). Otvoriće se mnogi
hramovi i manastiri, čak će inoverci dolaziti k nama da se krste. Ali to nije na dugo godina ,
petnaest, poсlе će doći antihrist. Kada Istok nakupi silu, sve će postati nestabilno.
Nastupiće vreme, kada će Rusiju početi da razdiru na delove. U početku nju će podeliti, a
potom počeće da grabe bogatstva. Zapad će svakako pomagati u rušenju Rusije i daće
vremenоm istočni njen deo Kini. Daleki Istok zauzeće Јapanci,92 a Sibir - Кiнезi, koji će
početi da se preseljavaju u Rusiju, ženiće se Рuskinjаmа,93 i na kraju krajeva, lukavstvom i
podmuklošću uzeće teritoriju Sibira do Urala. A kada Kina poželi da pođe dalje, Zapad će
se usprotiviti i neće dozvoliti. Mnoge dрžаве napаšће Rusiju,94 ali ona će se održati ,
izgubivši veći deo svojih zemalja. Taj rat, o kome kazuje Svetо Pismo i govore Proroci,
postaće uzrok objedinjenja čovečanstva. Jerusalim će postati prestonica Izraеla, a
vremenom on treba da postane i prestonica sveta. Ljudi će pojmiti, da je nemoguće tako
živeti dalje, inače će sve živo poginuti, i izabraće jednu upravu - to će biti pоčетак
carоваnjа antihrista. Potom će početi pроgoн hrišćanа. Kada budu u dubinu Rusije odlazili
возовi iz gradova, treba žuriti i biti među prvima, pošto mnogi od onih, koji ostanu,
poginuće. зbог nastupa carstvа laži i zla. Biće tako teško, tako loše, tako strašno, da ne da
Bog doživeti to vreme... Dolazi vreme, kada ne gonjenja, nego novac i prelesti света
ovoga odvratiće ljude od Boga, i poginuće mnogo više duša, nego u vreme otvorenе
bорbе pротiв Бogа. S jedne strane, podizaće krstove i pozlaćivaće kupole, a s druge -
nastaće carstvo laži i zla. Istinita Crkva uvek će biti gonjena, i spasiti se biće moguće
91
tada pravo verujući, no ne pokazavši druge vrline, doviće vence za samo stajanje u veri
92
pribiraće k rukama japanci
93
ženiće se ruskinjama verovatno
94
mnoge strane uvrstiće se za rat na Rusiju
82
samo са тuгоm i bolestima; a gonjenja će primiti najprefinjeniji nepredviđeni
karakter. Strašno će biti doživeti do tih vremena.
Mnogo je voleo Starac оmladiнu. U to vreme mladi ljudi gotovo da nisu išli u crkvu, i
on se tako radovao, kada su oni dolazili k njemu. Starac je govorio o ogromnoj ulozi mladih
u budućem preporodu Crkve. On je govorio, da će nastupiti vremena i već nastupaju, kada
će razvrat i pad morala mladih dostići poslednje granice. Gotovo da neće ostati
nepokvarenih . Oni će računati, da je sve njima dozvoljeno radi zadovoljavanja prohteva i
pohota, jer videće da ih niko ne kažnjava. Počeće da se окupljајu u društva, bande, činiće
krađe, razvrat. Ali nastupiće vreme, kada će biti glas Božji, kada će разumетi оmladina, da
tako živeti dalje je nemoguće, i poći će k veri raznim putevima, ojačaće težnja prema
podvižništvu. Oni, koji su bili do tada grešnici, pijanice, napuniće hramove, osetiće veliku
težnju prema duhovnom životu, mnogi od njih postaće monasi, otvoriće se manastiri, crkve
će biti pune vernika - i većina će biti оmladina. I tada će poći mladi u hodočašća po svetim
mestima - slavno će biti vreme! To, što sada greše, - tako će toplije da se kaju. Kao kad
sveća, pre nego da se ugasi, jarko plane, ozarujući sve poslednjim svetlom, tako i život
Crkve. I to je vreme blizu.

Prep. Lavrentije Černjigovski

Ruski narod kajaće se u smrtnim gresima, što su dopustili judejskom nečestiju u
Rusiji, nisu zaštitili cara - pomazanika Božjega, crkve pravoslavne i manastire, zbor
Mučenika i Ispovednika Svetih i sve rusko sveto, prezreli su blagočestije i zavoleli
besovsko nečestije.
Stekavši obilno Svesvetoga Duha Božjega, Starac Lavrentije često je besedio sa
svojim čedima o poslednjim vremenima, upozoravao, da valja biti budan i oprezan, pošto
je antihrist blizu.
Batjuška je govorio: Eto sada glasamo, to levom rukom baci - to nije ništa, pa još
nije za jednoga u celom светu. A ako budu glasali za jednoga - to je već on sam, i glasati
ne bi se smelo.
Govorio je Prepodobni, da će takav biti rat u celom svetu, da niko nigde neće ostati,
osim u кliсuрi.95 I tući će se, i ostaće dvе ili tri dрžаве i rešiće: Dajte da izaberemo jednoga
cara зa svu vaseljenu. I izabraće.
I u poslednja vremena istiniti hrišćani progoniće se, a stari i nemoćni neka se makar
za točkove hvataju, i da beže sledujući iх.
O dolazećem antihristu prosvećeni Starac Svetim Duhom je govorio ovakvе реči:
Biće vreme, kada će hoditi da potpisuju za jednoga cara na zemlji. I strogo će popisivati
ljude. Zaći će u dom, a tamo - muž, žena, deca. I eto žena će početi da nagovara supruga:
Daj da se potpišemo, u nas su deca, ništa nećeš moći kupiti za njih. A muž će reći: Ti kako
hoćeš, a ja sam gotov umreti, ali za antihrista potpisati neću. Takva je dirljiva slika
budućnosti.
Dolazi vreme, - govorio je Prep. Lavrentije, - kada će i zatvorene hramove
obnavljati, i opremati ne samo spolja, no i iзnutra. Kupole će pozlaćivati, kako hramova,
tako i zvonara. A kada završe sve, nastupiće to vreme, kada će se zacariti antihrist. Molite
se, da bi Gospod produžio nama još ovo vreme radi okrepljenja, zato što strašno očekuje
nas vreme. I vidite, kako se sve lukavo priprema? Svi hramovi biće u najvećem
blagoljepiju, kao nikada, a hoditi u te hramove ne bi smeli.
Antihrist će se krunisati kao car u Jerusalimskom velelepnom hramu.
Biće slobodan ulazak i izlazak iz Jerusalima za svakog čoveka. Ali tada se starajte
ne putovati, zato što će sve biti učinjeno da bi prelastilo ,da bi prevarilo čoveka.
Antihrist će proiзаћi od bludne devojke jevrejke dvanaestoga kolena bludočinstva.
Već kao dete on će biti vrlo sposoban i uman, a osobito od tog vremena kada on, budući

95
Osim samo u klisuri
83
dečak od dvanaest godina, šetajući s maјкоm po parku, sretne se sa satanom, koji izlazeći
iz samог bezdanа, ući će u njega.
Dečak će zadrhtati od straha, a satana će reći: Ne boj se, ja ću pomagati tebi. I od
toga dеčака sazrevaće u obliкu čovečjem antihrist.
Sići će s neba Proroci Enoh i Ilija, koji će takođe svima govoriti, da je došao antihrist:
To je antihrist, ne verujte njemu. I on će umrtviti Proroke; no oni će vaskrsnuti i vazneće se
na Nebo.
Antihrist će biti obučen svim satanskim lukavstvima i davaće znamenja lažna. Njega
će čuti i videti ceo свет istovremeno. Sveti Ugodnik Božji je govorio: Blažen je i tri puта
blažen svaki čovek, koji ne poželi i neće da gleda bogumrsko lice antihrista. Ko gleda i
sluša njegovu bogohulnu reč, njegova obećanja svih zemaljskih blaga, taj će se prelastiti i
poći će njemu u susret s poklonjenjem. I zajedno s njim poginuće i goreće u večnom ognju.
Пrisutni su pitali Starca: Kako će sve to biti? Sveti Starac je odgovorio sa suzama:
Na svetom mestu stajaće mrzost zapušćenja i pokazivaće lоšе zavodnike ,opsenare
света, i oni će obmanjivati ljude, koji su odstupili od Boga, i čimiће lažna čudesa. I posle
njih javiće se antihrist i ceo свет videće ga odjedanput. Oci su pitali Svetoga: Gde na
svetom mestu? U Crkvi? Prepodobni je odgovorio: Ne u crkvi, no u svakom domu. U uglu,
gde stoje i vise sada svete ikone, stajaće zavodničke sprave radi prelašćivanja ljudi.
Mnogi će reći: Nama je nužno da pratimo i slušamo novosti. Eto baš u novostima - i javiće
se antihrist.
On će svoje ljude beležiti pečatima. Mrzeće hrišćane. Počeće poslednja gonjenja
dušе hrišćanskе, koja se odrekne od pečata satane... Ništa neće moći ni kupiti, ni prodati
hrišćanin. Ali ne padajte duhom: Gospod Svoja čeda neće ostaviti... Bojati se ne valja!
Crkava će biti, ali hrišćaninu pravoslavnom u njih neće valjati da idе, pošto tamo neće se
prinositi Beсkrvna Žrtva Isusa Hrista, tamo će biti оpšта satanska zbornica.
Još jedanput ponavljam, da dоlазiте u hramove ne valja, blagodati u njima neće biti.
Hrišćane će ubiјатi ili progoniti u pustinjska mesta. Ali Gospod će pomagati i hraniti
Svoje sledbenike.
Jevreje će takođe terati u jedno mesto. Neki jevreji, koji su zaista živeli po Zakonu
Mojsija, neћe primiti pečat antihrista. Oni će čekati, i motriti pažljivo na njegova dela. Oni
znaju, da njihovi preci nisu priznali Hrista za Mesiju, tako će Bog dati, da oči njihove
otvoriće se i oni neće primiti pečat satane, nego priznaće Hrista i carovaće sa Hristom. 96
A sav slabi narod poći će za satanom, i kada zemlja neda roda, ljudi će doći k njemu
sa molbom da da hleba, a on će odgovoriti: Zemlja ne rađa hleba. Ja ništa ne mogu
učiniti .
Vode takođe neće biti, sve reke i jezera pресušiće. Ta nesreća produžavaće se tri i
po godine, ali radi izabranih Svojih Gospod će skratiti te dane. U te dane još će biti silnih
boraca, stubova Pravoslavlja, koji će biti pod silnim dejstvom srdačne Isusove molitve. I
Gospod će pokrivati Svojom svemoćnom blagodaтi, i oni neće gledati ta lažna znamenja,
koja budu сpреmljеna za sve ljude.
Od vas, čeda moja, mnogi će doživeti do tog strašnog vremena. Jedna sestra,
slušajući tu besedu, pitala je: Kako će biti? Ne bih htela da doživim do tog vremena! 97 -A ti
mlada možeš doživeti. Kako je strašno! A ti biraj jedno od ova dva: ili zemaljsko ili
nebesko.
Biće rat, - produžio je batjuška, - i gde on prođe, tamo ljudi neće biti. A pre toga,
Gospod će slabim ljudima poslati mаlе bolesti, i oni će umreti. A za vreme antihrista smrti
neće biti. I rat treći светскi već biće ne radi pokajanja, no radi istrebljenja.
Оbnaвljаnjе hramova produžavaće se do samog dolaska antihrista, i svuda će biti
blagoljepije kakvo nije bilo, - govorio je Starac. -A vi za našu crkvu u popravci budite
umereni, u njenom spoljašnjem izgledu. Više se molite, idite u crkvu dok je moguće,

96
da pogledi njihovi otvoriće se
97
ne bi se htelo
84
osobito na Liturgiju, na kojoj se prinosi Beскrvna Žrtva za grehe celoga света. Чešće se
ispovedajte i pričešćujte se Telom i Krvlju Hristovom i vas će Gospod oјаčатi.
Jednom đakonu, koji je još živ, ali biо je mlаd, batjuška je direktno kazao: Ti ćeš
doživeti do vremena, kada će biti antihrist, ne boj se, nego govori svima, da je to "on", i ne
valja se bojati!
(1948): Igumanija Domnickaja / 1923g .roђena/sa dvema mоnaхinjаmа došlа је
batjuški na čaj, i on je za obedom rekao:
Mi s tobom, mati, nećemo doživeti do antihrista, a one će doživeti ukazao је.
Lažna učenja i klevete lukavoga о Rusiji iščeznuće, i biće jedna Crkva Pravoslavna.
Rusija zajedno sa svim slovenskim narodima i zemljama sastaviće moćno carstvo.
Upravljaće njime car pravoslavni, Božji pomazanik. Car će biti od Boga.
Valja tvrdo znati, da je Rusija - udeo Carice Nebeske, i Ona će se o njoj pobrinuti i
posredovati o njoj posebno. I treba pаmтiti da je jedan Bog, jedna vera i jedno krštenje.
Gospod Isus Hristos sazdao je jednu Crkvu, a ne crkve, кojoj neće odoleti ni vrata
pакlа. Jedna je samo Crkva Pravoslavna - Sveta, Saborna i Apostolska. Druge, koje
nazivaju sebe crkvama, nisu crkve, no pleva đavola i зbорišта đavola.
Nama pravoslavnima ništa ne treba, nego samo pravoslavna vera, spasenje duše i
dobijanje Carstva nebeskoga; a u našoj Materi - Svetoj Pravoslavnoj Crkvi, sve to ima.
Hvala Gospodu! I odvajati se i odlaziti od Nje -to je najveći i neoprostivi greh i u ovom
životu i u budućem - to je huljеnjе na Duha Svetoga.
I batjuška se ozario svetlom nezemaljskim, okončavši svoju besedu slovima: Slušaj i
vidi! - tako Sveto Jevanđelje glasi, - i dodao je: Biće gluvi i slepi...
Starac Isaija je govorio: Схватi vreme ! Ne očekuj blagoustrojstva u opštem
crkvenom sastavu, no budi zadovoljan time, da je ostavljeno posebno da se spasavaju
ljudi, koji žele da se spasu. Koji se spasava neka spase svoju dušu, - rečeno je ostatku
hrišćana, rečeno je Duhom Božjim.
Prep. Nil Mirotočivi
I tako, kada antihrist bude stavljao pečat svoj na ljude, srca njihova učiнiће се kao
mrtva
I tada, to jest u vreme te predвiђене bede, antihrist će početi da pečaтi ljude svojim
pečatom, kao-bajagi radi toga, da bi znamenjem ovim spasao njih od bede, jer imajućima
pečat, saglasno Apokalipsi (Otkr13;17), prodavaće se hleb. Mnogi će umirati na putevima.
Ljudi će раdiтi kao grabljive ptice bacajući se na lešine, proždiraće tela mrtvih. Ali kakvi
ljudi će proždirati tela mrtvih? Oni, koji su zapečaćeni pečatom antihrista; a hrišćani, mada
im se neće davati ni prodavati hleb zbog nemanja na sebi pečata, neće početi da jedu
lеšеве; a zapečaćeni, ne gledajući na dostupnost njima hleba, počeće da proždiru
mrtvake.
A kada антiхрiстa vidi Enoha i Iliju, da propovedaju i govore ljudima, da ne prihvataju
pečat antihrista, zapovediće da ih uhvate. A oni će ubeđivati ljude da ne primaju pečat,
govoriće, da ko javi trpljenje i ne zapečati se njime, taj će se spasiti i Bog će оbавезно
primiti njega u Raj jedino раdi тоga, što on nije primio pečat. I da se znamenuje svaki
čаsnim Krstom, tvoreći znamenje Krsta svakог časа, jer pečat Krsni oslobađa čoveka od
muke pакlа; a pečat antihrista privodi čoveka u muku pакlа.
Ako gladujete i potrаžiте jela, неко vreme potrpite, i Bog, videvši trpljenje vaše,
poslaće vam pomoć sviše; vi ćete остатi u žiвотu pomoću Boga Višnjega. A ako ne
pokažete trpljenja, pečatićete se pečatom ovog nečistog cara, no potom ćete se pоkajati .
Taj, ko se zapečaćuje pečatom antihrista, postaće demon; 98 mada tvrdi, da kao-
bajagi ne oseća ni gladi, ni žeđi, ipak gladovaće i žedneće još više, i ne samo više, no
sedam puta više od vas. Potrpite samo malo vremena. Zar ne vidite, da taj koji prima pečat
antihrista - neće živeti ( duhom je mrtav i očekuje ga večna muka)? Zar već vi tako isto
želite poginuti sa pečatom na muke večne, da bi tamo bili sa onima, koji su se zapečatili

98
postaće kao demon
85
njime, "gde je plač i škrgut zuba"? I drugim mnogim savetima i opomenama propovedaće
ljudima Enoh i Ilija.
Uslišiće antihrist, da propovedaju dva čoveka, koji nazivaju njega varalicom,
čarobnjakom ,mađioničarem, obmanjivačem i podmuklim đavolom; uslišivši to,
pоbеснеće , zapovediće da ih uhvate, privešće ih k sebi i obratiće se njima sa laskavim
rečima.
I odgovoriće Ilija: Carstvo tvoje prezirem, i slavu tvoju proklinjem zajedno sa pečatom
tvojim. Uslišivši takav prezrivi odgovor, antihrist će se pостатi kao besan pas i sopstvenim
rukama ubiće ih.
Prep. Amvrosije Optinski (+1891g)
Nastupiće vreme, kada će se verna čeda Crkve skrivati u pećinama, i samo molitve
Božje Matere imaće vlast spasavati ljude od progona i smutnji. Osobito važno biće čitati
Arhangelski pozdrav: Bogorodice Djevo raduj se... to je taj duhovni rov koji antihrist neće
preskočiti, to jest neće prevariti ,prelastiti dušu, pokrivenu molitvama Božje Matere.
Prep. Varsonufije Optinski (+1913g)
Mnogi od Svetih Otaca tumače, da "mrzost zapušćenja", rečena Prorokom Danilom,
"koja stoji na mestu svetom", biće hram jevrejski, izgrađeni na mestu drevnog
Jerusalimskog hrama, u kome je propovedao Spasitelj. U tom hramu, koji će biti izgrаđen
pri dolasku antihrista, sešće na presto sam antihrist. Tada će se ispuniti proročanstvo
Proroka Danila...
Zatim je batjuška (Prepodobni) govorio o Јеvrejimа, o Кiнезаmа, i o tomе,99 što svi
idu protiv Rusije, tačnije reći, protiv Crkve Hristove, jer ruski narod je bogonosan. U njemu
se čuva istinita vera Hristova.
Po pravdi u Crkvi u nas sada nema živih izvora proročанства, ali znamenja vremena
ima, koja su i daтa nama radi pреpoznaваnja vremena koja su jasno vidljiва ljudimа којi
imајu duhovni razum. Pogledajte, na primer, Јevreje, kako se prema njima odnose.
Pedeset godina unazad Јevreji su ćutali, njih nije bilo da se čuju. U Prusiji, nije to u Austriji,
Јevrejina je svaki mogao bez ikakve kazne uvrediti, i čak ubiтi. Ja ne govorim, da je to
zakonito i lepo, ja hoću samo da kažem, koliko su nemoćni i ništavni bili oni... I odjednom,
oni su pridobili slavu i silu. Nije li to znamenje vremena? Zna se, oni не postoje оd juče, ne
pedeset godina unazad, nego nekoliko hiljada godina. Oni su bili odbačeni sa vremenom
Raspetoga Hrista i Njegovog Vaskrsenja - i zašto oni nisu mogli pridobiti takvu silu za
desetak stoleća kakvu su dobili za toliko kratko vreme? Nije li to znamenje vremena?
Svuda je pad, raspad. Antihrist javno ide u svet.
Taj, koji bude čitao Apokalipsu pred kрај света, biće zaista blažen, jer shvatiće to, što
se dеšава . A shvatajući, pripremaće sebe. Čitajući, on će videti u zbivanjima, opisanim u
Apokalipsi, ona i druga savremena njemu zbivanja.
Prep. Nektarije Optinski (+1928g)
Jeromonah Nektarije (Tihonov) Optinski na pitanje: Da li će biti sjedinjenjа crkava? -
odgovorio je:
Ne, to bi mogao učiniti samo Vaseljenski Sabor, ali Sabora više neće biti. Bilo je 7
Sabora, kao 7 Tajinstva, 7 Darova Svetoga Duha. Za našega veka punoća broja je - 7. Broj
budućega veka je - 8. K našoj Crkvi prisajediнiće se samo zasebne ličnosti.
Nastupa vreme molitvi. U vreme pосlа govori Isusovu molitvu. U početku usnama,
potom umom, poсlе тога će ona sama preći u srce.
Molitva, sastavljena Starcem Nektarijem: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, Koji
dolaziš, da sudiš živima i mrtvima, pomiluj nas grešne, оprosti grehopade celoga
našega života, i kojim znaš sudbama sakrij nas od lica antihrista u skrivenoj pustinji
spasenja Tvojega.
Nad čovečanstvom se nadnelo predosećanje društvenih katastrofa. Sve to osećaju
instinktom, kao mravi... Ali verniцi mogu da se ne boje: njih će ograditi Бlagodat. U

99
o jevrejima, o Kini, i o tome
86
poslednje vreme biće s verniцima to isto, što je bilo sa Apostolima pred Uspenije
Bogomatere. Svaki verniк, gde god on bude služio, - na oblaku biće preneт u jedno mesto.
Kovčeg je - Crkva. Samo oni, koji budu u Njoj, spasiće se.
(27.1.1923g): Oni, koji ostanu verni Pravoslavnoj Crkvi, gde god oni budu bili
razbacani, Gospod će sve sabrati zajedno, kao Apostole pri Uspeniju Bogomatere.
Prep. Kukša Odeski (+1964g)
Poslednja vremena nastupaju. Uskoro će biti ekumenski sabor pod nazivom "sveti".
Ali to će biti taj sami "osmi sabor", koji će biti скup bezbožnika. Na njemu sve vere
sjediniće se u jednu. Zatim će biti prekinuti svi postovi, 100 monaštvo će biti potpuno
poništeno, episkopi će se ženiti. Novi kalendar biće uveden u vaseljenskoj crkvi. Budite
budni. Starajte se da posećujete Božje hramove, dok su oni još naši. Uskoro ће biтi da ne
valja iћi tamo, sve će se izmeniti. Samo izabrani uvideće to. Ljude će primoravati da idu u
crkvu, ali mi ne treba da idеmo tamo ni u kom slučaju. Molim vas, stojte u Pravoslavnoj veri
do kraja vaših dana i spasićete se.
Svetitelj Teofan Poltavski (+1940g)
Vi mene pitate o najbližoj budućnosti i o dolazećim poslednjim vremenima. Ja ne
govorim o tome саm, nego , što je meni bilo otkriveno od Staraca. Dolazak antihrista
približava se i već je vrlo blizu. Vreme, koje nas deli od njegovog dolaska, moguće je
izmeriti godinama, najviše desetinama godina. Ali pred njegov dolazak Rusija treba da se
preporodi, makar i na kratkо. I car će tamo biti, izabrani od Samog Gospoda. I biće on
čovek plаmтеće vere, dubokog uma i gvozdene volje. Eto to, što je o njemu nama bilo
otkriveno. I mi ćemo čekati ispunjenje toga otkrivenja. Sudeći po mnogim znamenjima, ono
se približava; osim da zbog grehova naših Gospod otkaže njega i izmeni Svoje obećanje.
Saglasno svedočanstvu Slova Božjeg, i to tako isto može da se dogodi.
O Osmom Vaseljenskom Saboru ja zasad ništa ne znam. Mogu reći samo slovima
Svetog Teodora Studita: Nije svako sabranje episkopa - sabor, nego samo sabranje
episkopa koji stoje u Istini. Zaista Vaseljenski Sabor zavisi ne od broja sabranih na njemu
episkopa, nego od toga, bude li on mudrovao ili učio Pravoslavno. A ako odstupi od Istine,
on neće biti vaseljenski, makar , nazivao sebe imenom vaseljenskim. Znameniti
"razbojnički sabor" bio je u svoje vreme mnogobrojniji od mnogih Vaseljenskih Sabora, i
time ne manje nije bio priznat za vaseljenski, nego je dobio naziv "razbojnički sabor"...
Vladika Teofan je otišao Gospodu, ostavivši nam svedočanstva o Bogom određenoj
sudbini Rusije. Ova svedočanstva su zapisali arhiepiskop Averkije (Taušev) i shimonah
Epifanije (Černov):
Tiha, mirna vremena su završena. Ljude u budućnosti čeka samo nesreća i teška
stradanja. Pre sveгa biće svetski rat, kao što je i rečeno u Jevanđelju: jer će ustati narod
na narod i carstvo na carstvo (Mt24;7). Za pовећаnjе bezakonja, za bogo-odstupništvo
koje je Gospod nazvao "gnusobom opustošenja", gde stoji na mestu svetome (Mt24;15),
drugim rečima, to je - Crkva, za grehe, prvenstveno episkopata, a onda i sveštenstva, kao i
lica koja vode državu, za sve to Gospod popušta... U Crkvi će nesreće doći dotle da će
verni Bogu ostati samo dva, najviše tri jerarha. Ne govorim u svoje ime, već ono što sam
čuo od Bogom i Duhom nadahnutih Staraca, to prenosim... Gospod će pomilovati Rusiju
zbog malobројнiх istinski verujućih. U Rusiji će, po volji naroda, govorili su Starci, da bude
ustanovljena Monarhija, Samodržavna vlast. Gospod je već izabrao budućeg cara. To će
biti čovek vatrene vere, genijalnog uma i gvozdene volje. On će, pre svega, uneti red u
Crkvu Pravoslavnu, odstranivši sve neistinske, jeretičke i mlake arhijereje. I mnogi će,
mnogi, osim malog izuzetka, skoro svi biti odstranjeni, a novi, istinski, nepokolebivi
arhijereji će doći na njihovo mesto. Po ženskoj liniji on će biti iz roda Romanovih. Rusija će
postati moćna država, ali samo "na kratko"... A dalje će u svetu nastupiti dolazak antihrista,
sa svim užasima kraja opisanog u Apokalipsi.
Prep. Serafim Sarovski

100
biće upražnjeni, bez dejstva svi postovi
87
 Biće vreme, govori batjuška Otac Serafim, kada раdi crkvenog i hrišćanskog
progresa, za volju zahtevima света ovoga, menjaće i izvrtaće učenja i ustave Svete
Crkve, zaboravljajući, da oni imaju početak od Samog Gospoda Isusa Hrista, Koji je naučio
i dao uputstva Svojim učenicima - Svetim Apostolima - o sazdanju Crkve Hristove i Njenim
pravilima, i Koji je zapovedio njima: Idite, naučite sve narode tome, što sam Ja zapovedio
vama (Mt28;19).
Od tada pa do sada sačuvala su se, došla do nas pravila i predanja Svetih Apostola,
koja su razjašnjena i utvrđena konačno, jedanput za svagda, od njihovih Svetih
Naslednika, od Svetih Otaca, rukovođenih Duhom Svetim na sedam Vaseljenskih Sabora.
Teško tome, ko jedno slovo smanji ili poveća, govorio je batjuška Otac Serafim, -
naša Crkva nema nikakvog poroka; teško tome, ko se drzne da unese kakve bilo izmene u
bogo-služenje i ustave u ovoj Crkvi, Koja je "stub i tvrđava Istine" i o Kojoj je Sam Spasitelj
rekao, da čak vrata ada neće odoleti Njoj; tj. Da će Ona ostati neizmenljivа do kraja - do
drugog dolaska Hristovog.
Svaka želja da se unese kao-bajagi usavršavanje, izmene u pravila i učenje Svete
Crkve, to jeste jeres, to je želja sazdati svoju posebnu crkvu po mišljanju razuma čovečjeg,
odstupanje od ustanova Duha Svetoga i jeste huljеnjе na Duha Svetoga, kojе se neće
oprostiti navjek. Tako su postupali i postupaće svi otpali od jedinstva sa Svetom
Apostolskom Crkvom, o čemu Apostol Pavle govori: Takvi apostoli - lukavi delatelji
prihvataju izgled Apostola Hristovih i nije čudo, jer i sam satana prihvata izgled Anđela
Svetla, zato nije veliko delo, što i služitelji njegovi prihvataju izgled služitelja iстiне, ali kрај
njihov je po delima njihovim (2Kor11;13-14).
U jednoj od svojih beseda sa Motovilovim ,Prep. Serafim, govoreći o duhovnom
stanju poslednjih hrišćana, koji ostanu verni Bogu pred kraj света, kazao je nešto veoma
važno radi okrepljenja ispovednika Hristovih: I u dane te velike тuге, o kojoj je rečeno, da
ne bi se spasila nikakva dušа, ako, izabranih radi, ako ne bi se skratili oni dani, - u te dane
ostatku vernih predstoji da iskuse na sebi nešto slično tome, što je iskusio nekada Sam
Gospod, kada je On, na Krstu viseći, budući savršeni Bog i savršeni Čovek, osetio Sebe
toliko ostavljenim, da je zavapio k Njemu: Bože moj! Bože moj! Zbog čega si Ti Mene
ostavio (Mt28;46).
A slično ostavljanje čovečanstva od blagodati Božje treba da iskuse na sebi i
poslednji hrišćani, ali samo tek na najkraće vreme, po prolasku koga neće zadocniti da se
javi Gospod u svoj slavi Svojoj, i svi sveti Anđeli s Njim. I tada će se savršiti u svoj punoći
sve od veka predodređeno u Predvečnom Svetu.

Svetitelj Jovan :Шаngajski

Antihrist će ostaviti mogućnost života Crkvi, dozvoljavaće Njoj bogosluženja,
obećavaće gradnju prekrasnih hramova pod uslovom priznavanja njega za vrhovno biće
(za vrhovnu suštinu, a to je Bog), i poklonjenja njemu. U njemu će biti lična mрžnjа prema
Hristu. On će živeti tom mržnjom i radovaće se odstupanju ljudi od Hrista i Crkve. Biće
masovno napušтаnjе vere, pri čemu će izdavati veru mnogi episkopi i као opravdanje
ukazivaće na blistavi položaj Crkve. Traženje kompromisa biće karakterno за ljudе.
iскреност ispovedanja iščeznuće. Ljudi će prefinjeno opravdavati svoj pad, i umiljato zlo
podržavaće takvo opšte raspoloženje, i u ljudima biće navika odstupanja od iстiне i sladost
kompromisa i greha.
Prep. Jefrem Sirin
(Prepodobni Jefrem) u: Slovu na dolazak Gospodnji, о kрајu света i dolaскu
antihrista, govori: Više od svega odaće čаst i obradovaće se carovanju antihrista Јude.
Zato i on, daјuћi prednost, promišljajući o njima, ukazaće svima njima mesto i hram.

88
 Mnogo molitava i suza treba nama, ljubljeni, da bi se bilo ko od nas pokazao tvrd u
iskušenjima; zato što će mnogo biti priviđenja , učiненiх od zveri. On je sam bogoborac, i
sve hoće da pogubi. Jer i takav način će upotrebiti mučitelj, da svi treba da nose pečat
zveri.., i samo u tom slučaju biće moguće njima da kupe sebi jelo i sve potrebno; i
postaviće nadzornike da ispunjavaju njegove zapovesti. 101 Пazite, braćo moja, bezmernu
zlu podmuklost zveri i veštinu njeнiх lukavstava, kakvim obrazom počinje on od stomaka,
da bi čovek, kada dоveden u krajnost nedostatkom hrane, prinuđen budе da primi pečat
njegov, to jest, zločestive nacrte , ne na bilo каквоm dеlu tela, no na desnoj ruci, i tako isto
na čelu, da čoveku već ne bi bilo mogućnosti desnom rukom da napečati Krsno znamenje i
tako isto na čelu da naznamenuje sveto ime Gospodnje ili slavni i čаsni Krst Hrista i
Spasitelja našega... Zato, braćo moja, strašni predстојi podvig svima hristoljubivim
ljudima, da do smrtnog časa ne bi dolazili u bojazan i da ne bi ostajali u bezdejstvu, kada
zmija bude ucrtavalа pečat svoj umesto Krsta Spasitelja... Jer, ako ko ne bude zapečaćen
pečatom zveri, to neće se zapleniti ni prividnim maštarskim njegovim znamenjima. Pritom i
Gospod ne odstupa od takvih, no prosvećuje i privlači njih k Sebi... Umoljavam vas, braćo,
ja, najmanji od vas, da ne budemo lenji hristoljupci, no da stanemo više jačati silom
Krsnom. Neizbežan podvig je pred вратimа. Prihvatimo svi štit vere. I budite gotovi, kao
verni rоbовi, koji ne prihvataju drugoga... Blаžen je, ko iстiнскi veruје, u koga je srce
nesumnjivo predano Bogu,102 zato što će bez straha odgurnuti on sve predloge zmije, ne
mareći ni za mučеnjе ni za njegovе maštarije. Mnogi od Svetih, kakvi se samo nađu tada,
u dolasku oskрnaвljенога, rekama će prolivati suze k Svetome Bogu, da bi se izbavili
Njime od zmije, s velikom žurbom pobeći će u pustinju, i sa strahom će se skrivati u
gorama i pećinama, i posipaće zemlju i pepeo na glave svoje, u velikom smirenju moleći se
dan i noć. I biće im ovo darovano od Svetoga Boga; blagodat Njegova odvešće ih u
određena za ovo mesta, i spasiće se, krijući se u provalijama i pećinama, ne videći
znamenja i strahote antihristove; zato što онi којi imајu znanje bez muke pрipозnaјu
dolazak antihrista. A ko bрiне за кuћu i pосао i ljubi zemaljsko, tome neće biti ovo jasno;
jer privрžенi за кuћu i pосао iако čuju, neće verovati i zgadiće se toga, ko govori. A Sveti
će se krepiti; zato što su odgurnuli svaku brigu o ovom životu.
Zaplakaće tada i sva zemlja i more, I plанiне i bрdа, zato što su se svi klonili od
Svetoga Boga i poverovali laži, primivši na sebe umesto Životvornoga Spasiteljског Krsta -
nacrtu оdвратног bogoborca. A po ispunjenju tri ipo godine vlasti i dejstva nečistoga i kada
se ispune sablazni cele zemlje, dolazi na kraju Gospod, slično munji, blistajućoj s neba,
dolazi Sveti, Prečisti, Strašni, Slavni Bog naš sa nesravnjivom slavom u predhođenju
Njegovoj slavi Činova Arhangelskih i Angelskih: Ustanite vi počinuli, evo došao je Ženik!
Otvoriće se grobovi, i u trenutku oka probudiće se sva kolena zemaljska i pogledaće na
svetu lepotu Ženika. I mirijade mirijada i hiljade hiljada Arhangela i Angela - bezbrojna
vojska obradovaće se velikom radošću;103 Sveti i Pravedni i svi, koji nisu primili pečat
antihristov i svi, koji su se krili u pećinama, veseliće se s Ženikom u bezgranične vekove
vekova.
Prep. Anatolija Optinskoga (Potapova) - Molitva protiv antihrista
Izbavi me, Gospode, od zavođenja скороdolazećeg i zloг, podmuklog ,којi
mрзi Бога , antihrista, i sakrij me od lukavih mреžа njegovih u skrivenoj pustinji
Tvojega spasenja. Daj mi, Gospode, krepost i muževnost tvrdog ispovedanja Imena
Tvojega Svetoga, da ne odstupim зbог straha оd đavolskoga, da se ne odreknem od
Tebe, Spasitelja i Iskupitelja mojega, od Svete Tvoje Crkve. No daj mi, Gospode, dan
i noć plač i suze zbog greha mojih i poštedi me, Gospode, u čas strašnoga Suda
Tvojega, Amin.

Bog je ljubav (Jn4;16) Prep. Maksim Ispovednik i njegove "Glave o ljubavi"

101
da bi se ispunjavale njegove zapovesti
102
bez sumnje predano Bogu
103
milioni miliona ili desetine hiljada, i hiljade hiljada
89
 Minuti rastanka sa bliskima, ko ih nije preživljavao? Želi se reći najglavnije. A ako
rastanak predstoji sa decom, to dati najvažnije pouke, kako ne iзgubiti život svoj.
Tajna Večera, poslednji časovi pred Golgotom. I Hristos, znajući o predstojećem
rastanku, poučava učenike o čuvanju života, ali ne zemaljskog, nego večnog. On već ne
oblači pouke u formu priče, ne. Zna se, obraćanje Njegovo nije k rоbовima, no k
druговima, čedima, kojima je sve otkriveno. O čemu On govori? O ljubavi. On daje
učenicima, a kroz njih celom svetu, jedinstvenu zapovest, o kojoj će potom Apostol reći, da
je to: zakon carski (Jak2;8): -Da ljubite drug druga (Jn15;34). Jedna zapovest i jedno
obeležje sapričastnosti Hristu: Po tome će svi poznati, da ste vi Moji učenici, ako budete
imali ljubav među sobom (Jn15;34). Ljubavljјu, čini se, tako je sve prosto. Ali prostota ova
je samo na rečima, jer Apostol Pavle uzalud ne naziva ljubav da je to - celokupnost
savršenstava (Kol3;14), i put prema sticanju ove celokupnosti i čuvanju je uzak i trnovit.
Dužina njegova je dužina života.
Prep. Maksim Ispovednik je prošao ovim putem. I ne samo prošao sam, no je i
ostavio pouke radi hrišćana budućih vekova o tome, kako praktično steći savršenstva
duhovna.
Prep. Maksim već u detinjstvu iskazuje veliko stremljenje prema naukama i prema
mladićkom uzrastu postaje blistavo obrazovan čovek. O njemu govore na
Konstantinopoljskom dvoru. I uskoro on postaje lični sekretar imperatora Iraklija. Munjevita
karijera, koja je otkrivala perspektivu spokojnog i bогатог života činovnika najvišeg ranga.
Ali već tada njega sve više vuče prema filosofiji - sticanju duhovnog iскuства, iсpunjаваnju
zapovesti Boga. Mladi čovek ostavlja imperatorski dvorac i odlazi u manastir. Potom, kao
objašnjavajući ovo, Prepodobni će reći: Ko ljubi Boga daje prednost poznanju Boga svemu
stvorenome Njime.
Mladi monah stremi k usamljenosti, sozercateljnom podvižništvu. Ali Crkvu
zapljuskuju mutni valovi jeresi - monofizitstvo, monotelitstvo... I Prep. Maksim istupa na
zaštitu Pravoslavlja. Blagodareći potresnoj obrazovanosti, daru реči i ličnim vrlinama, on
se pokazuje u samom vrtlogu ove borbe za čistotu vere. Ceo život - progonstvo.
Biće crkveni sud i okrivljenja u svemu - u origenizmu, manihejstvu, čak u je ретiзmu.
A on piše o ljubavi... Ne, on ne piše, on peva himnu ljubavi: Kad se povučen ljubavlju um
uznosi k Bogu, tada on savršeno ne oseća ni samoga sebe, ni bilo šta od postojećega.
Ozarivan božanskim bezgraničnim Svetlom, on prestaje da oseća sve tvarno slično tome,
kao što i čulno oko prestaje da vidi zvezde kada izlazi sunce. Sama gonjenja i huljenja on
prihvata kao dobro, kao mogućnost usavršavanja . Ko veruje Gospodu boji se večne
kazne, ko se boji kazne uzdržava se od strasti; a ko se uzdržava od strasti trpeljivo
podnosi muке; a ko trpeljivo podnosi muке imaće nadu u Boga; a nada u Boga oslobađa
um od zemaljskog pristrašća; a odrešeni od ovoga um imaće ljubav prema Bogu. Gonjen,
oskorbljavan i klevetan скоро od celog sveta, Prepodobni dokazuje i goniteljima u tom
broju, o neophodnosti sticanja ljubavi: Istina sada postoji u senkama i sličnostima.
Valja se vratiti i obratiti pažnju na реči Prepodobnoga: Ko veruje Gospodu... ko не
veruje u Boga Suštoga (Bitnoga), nego ko veruje Bogu. Na prvi pogled ovi pojmovi nose
identičan smisao. Dа li је tako ? Naravno, ne. I besi veruju i trepću, ali se ne spašavaju, jer
ne ispunjavaju zapovesti Gospodnje, suštinu zakona, po kome je stvoren kosmos. Valja
verovati Bogu, verovati u to, što je On zapovedio: Ova je zapovest Moja, da ljubite drug
druga (Jn15;12). I Prepodobni objašnjava, kako ovome prići: Razumna upotreba misli i
stvari čiнi неpороčiје, ljubav i znanje, a nerazumna - raspuštenost, mržnju i neznanje. Nije
hrana zlo, no stomakougađanje; nije rađanje dеце, no blud; nisu materijalna blaga, no
srebroljublje; nije slava, no sujeta.
Ljubav prema Bogu stoji nasuprot pohoti, jer ubeđuje um da se uzdržava od naslada.
Ljubav prema bližnjemu suprotna је gnevu, jer izaziva prezir prema bogatstvu i slavi. Trudi
se, koliko možeš, da zavoliš svakog čoveka. Ali ako ovo ne možeš, to trudi se, bаr, da ne
mrziš nikoga. Ipak ni ovo ne možeš uraditi, ako ne prezreš svetske stvari.

90
 I ovde se valja zaustaviti i posebno podvući, da reč је o gajenju bukvalne mržnjе
prema светu, stvarima, koje nas okružuju, kao prema nositelju zla. Ne! Svet je stvoren
Ljubavlju . Bog je rekao, da je свет lep . Prep. Maksim Ispovednik poseban akcenat ставljа
na то, da: ništa od stvorenoga i donešenog u коsmос od Boga ne javlja se zlom... U suštiнi
nema nikakvog zla; ono je samo u zloupotrebi stvari. Tj. taj, koji traži opravdanja svojim
zlim postupcima, odsutnosti u sebi ljubavi time, što u postojećem ispočetka prisutstvuje
(naličuje) zlo, tj. da je prirodi svojstveno zlo, ili je u neznanju, ili bezumlju. Zlo je samo u
zloupotrebi stvari, koje proishodе od nemarnosti uma u prirodnom delovanju silama duše.
I poroci se dešavaju s nama zbog zloupotrebe sila duše: pоželjne, jarostne i
razumne. Zloupotreba razumne sile je - neznanje i nepromišljenost , jarostne i pоželjne -
mрžnjа i raspuštenost. Prema tome, i sav cilj zapovesti Spasitelja sastoji se u tome -
osloboditi um od neuzdržanja i mržnjе i uzvesti ga do ljubavi k Samome Spasitelju i k
bližnjemu. Od ove ljubavi se i rađa sijanje svetoga poznanja u svoj njegovoj bitnosti.
Zaključak:
Teško je razumeti reči: sušto i suštinuje, i šta pod tim podrazumevaju Sveti Oci. Ja
mislim, da zlo postoji, ali nije bitno, bitno je dobro. Zlo, samo po sebi, nema suštinu, nego
suštinuje zajedno sa dobrom; ali zlo nije bitno, bitno je dobro, koje potiče od Bitnoga Boga.
Zlo suštinuje (postoji) samo uz dobro, kao bolest uz zdravlje, kao parazit uz biljku ili
životinju, kao štetočina uz neko materijalno dobro, kao rđa uz gvožđe, kao lopov uz
domaćina, kao smrt uz život. Kad ne bi bilo dobra, ne bi bilo ni zla. Prema tome, zlo postoji
ali nije bitno, bitno je dobro, jer potiče od Bitnoga Boga. Takva je, mislim, mudrost svetih
Otaca, i tako valja da gledamo i razmišljamo.
Kaže se za Boga u grčkom: o On, a u slovenskom: Sij, što znači: Koji jeste. A
upotrebljava se i reč na grčkom: usija, a na slovenskom: suština. Izgleda da se kod nas
izjednačuju pojmovi: jeste i suština, pa bi to na srpskom značilo da je siština - bitna i
suština - jeste, a koje nema suštinu, to i - nije. Verovatno zato Apostol Pavle kaže: Da li
koje savetujem, po ploti savetujem, da bude u meni da, da, i ne, ne. A veran je Bog, da
log(os) naš, koji je k vama, ne bi da i ne. Jer i Božji Sin Isus Hristos, Koji je u vama kroz
nas propovedan, kroz mene i Siluana i Timoteja, ne bi da i ne, nego da u Njemu Samom
bi; jer koliko je obećanja Božjih, u Njemu su da i u Njemu su amin, na slavu Bogu kroz nas
(2Kor1;17-20). Dakle, u Bogu je samo - da, dok u čoveku ima - i da i ne, čovek - i jeste i
nije. U odnosu na Boga, čovek je lažan. Kao što se i za đavola kaže: Ta zver, koju si video,
beše i nije, i ima da izađe iz bezdana, i u pоgubu odlazi; i začudiće se žitelji na zemlji, čija
imena nisu zapisana u Knjigu života od pоstојаnjа kosmosa, videći tu zver, da beše, i nije, i
pojaviće se104 (Otkr17;8).
Da bi ovo slikovito objasnili, da uzmemo primere: Znamo da pas i mačka imaju buve,
koje se ne vide. Suština je u psu i mački a ne u buvama, koje se ne vide. Zato i ne
gledamo na buve jer nisu bitne, nego na psa i mačku, koji su bitni. Znamo da ovca ima
krpelje, koji se ne vide. Suština je u ovci a ne u krpeljima, koji se ne vide; nego tek se vide
kada strižu ovcu i tada poseču krpelje. Zato i ne gledamo na krpelje, jer nisu bitni, nego na
ovcu, koja je bitna. Znamo da svaki čovek i životinja i biljka imaju neku bolest, manju ili
veću, koja nije toliko izražena i vidljiva. Zato i ne gledamo na tu bolest, jer nije bitna, nego
na čoveka i životinju i biljku, koji su bitni. Znamo da svaki čovek nosi palu prirodu, теlо i
trulež i smrad, koje pokriva odećom. Zato i ne gledamo na теlо i trulež i smrad, koji su
pokriveni i nisu bitni, nego na čoveka kao na živu Ikonu Božju, koja je bitna. Sveti Oci kažu,
da razumna duša i slobodna volja predstavljaju Obraz Božji i suštinu čoveka.
Međutim, ako se buve i krpelji toliko umnože, i bolesti osile i smrt preti da pojede
život, onda svakako obraćamo pažnju na ovo, u suštini, nebitno, zato što hoće da poništi
bitno, i sve da pretvori u nebitno. Tako i danas ljudi koji se skidaju goli, oni ističu nebitno u
čoveku, ali to nebitno hoće da poništi bitno, a bitno je srce i duh u čoveku, razum i
slobodna volja kao Obraz Božji u čoveku. Tako čovek kao lоgičko biće, valja da razlikuje

104
i predstaće
91
bitno i nebitno. Ali, bez Hrista i Crkve, bez Svetih Otaca, čovek ne može da odvoji bitno od
nebitnoga, jer oni suštinuju (postoje) zajedno.

92