ALBERTO

Dr. Alberto Romero Rivera

ALBERTO

1
 ALBERTO

1. deo

Dr. Alberto Romero Rivera je bivši rimokatolički

sveštenik, jezuita koji je obučavan za tajnog agenta, sa
zadatkom da se infiltrira u protestantske crkve i
seminare i da ih uništava. Čitajući Bibliju upoznao je
Hrista i odlučio da napusti rimokatoličku organizaciju.
Bog ga je na čudesan način spasao od odmazde i sada ga
koristi u svojoj službi. U ovoj knjizi je opisano njegovo
iskustvo.

Sve je počelo u Španiji kad se jednog jesenjeg prepodneva

1942. godine, po nekom seoskom putu, stari auto približavao
rimokatoličkoj verskoj školi. Majka je zajedno sa sveštenikom
vodila sina u školu.
- Oče Avrame, ovo je najsrećniji dan u mom životu. Danas moj
sin počinje da uči za sveštenika.
- Da, gospođo Rivera, dobro ste ga pripremili za to veliko
zvanje. Pogledaj, Alberto! Vidiš li zgradu ispred nas? To je škola u
koju te vodimo.
- Da, oče Avrame, vidim je. - nekako prestrašeno odgovorio je
dečak, dok su se približavali staroj građevini. S majkom i
sveštenikom Alberto je izašao iz automobila.
- Krstio sam Alberta i sada sam srećan što ga mogu provesti
kroz ova vrata - kazao je sa smeškom sveštenik, približavajući se
vratima. - Dođi sinko!
Ali, dogodilo se nešto neočekivano. Alberto je počeo jecati:

2
 ALBERTO

- Ne, majko, ne! Ne želim da ostanem ovde. Hoću da se vratim

kući s tobom! Ne ovuda, molim te, majko, ne!
- Alberto, prestani već jednom. Moraš ostati ovde! Čuješ!
Moraš!
Sveštenik je bio začuđen:
- Šta se to sada događa?
- Oče, ne razumem. - ljutito je odgovarala majka svešteniku
dok su dečaka provodili kroz vrata.
Dve godine kasnije, tri žene dođoše da traže Alberta koji je sve
ovo vreme proveo u školi. Albertova majka je bila na umoru.
Poslala je svoju majku i dve sestre da ga dovedu. Upravitelj ih
pozva k sebi. Albertova baka je uplašeno govorila:
- Oče, nemamo više vremena. Albertova majka je jako bolesna.
Lekar nam je rekao da požurimo ako želimo da je Alberto nađe
još živu.
Pozvali su i Alberta. Vest o majčinoj bolesti snažno ga je
pogodila. Upravitelj mu je dozvolio da na neko vreme ode kući.
Ali, Alberto je reagovao potpuno neočekivano:
- Ne, oče! Neću više da idem kući. Ovde je sada moj dom, moje
društvo. Crkva je moja majka.
Pao je na kolena. Uporan rad jezuitskih sveštenika urodio je
plodom. Alberto je bio potpuno promenjen. To je znao i
upravitelj, ali je takođe znao i kako da ga sada ubedi:
- Sine moj, dozvoli mi da te nešto pitam. Digni se i pogledaj
me. Znaš da si ovde zato da bi postao sveštenik. Da li znaš da si
ovde pod najsvetijom zakletvom poslušnosti? Čini mi se kao da
sada nisi spreman da poslušaš, i zato odbijaš da ideš.
- Oče, s Vašim dopuštenjem spreman sam da odem.
- Dopuštam ti - dodade sveštenik.

3
 ALBERTO

- Ali, oče, mogu li da se vratim? Mogu li?

- Naravno, brate Alberto Rivera, doći ćeš nazad.
Baka je postala nestrpljiva:
- Požuri Alberto! Za ime Božje, požuri! Majka te svakako želi
videti pre nego što umre.
Kod Riverovih je sve bilo naopako. Albertovu majku su
premestili iz spavaće u drugu sobu. Počela je govoriti kako
čudovišta dolaze u njenu sobu, pa je otac Avram (sveštenik)
poručio da je posebno dobro čuvaju. Za to vreme susedi su u
drugoj sobi tešili oca:
- Gospodine Rivera, Vaša žena je bila svetica. Svakome je
pomogla. Bila je potpuno odana devici Mariji i njenoj crkvi.
Koliko znamo, ni jednom nije izostala sa mise. Tereza je bila
svetica.
Razmišljanja i razgovore prekinula je buka u dvorištu. Žene su
brzo ustale. Stigao je Alberto. Odmah su ga odveli k majci. Ona ga
je zagrlila i s poslednjim snagama pritisnula na grudi.
- Alberto, sine moj, svešteniče! Alberto, tako me je strah... ne
želim da umrem... molim te, pomozi mi... bojim se. Moli se za
mene... moli se blaženoj devici Mariji. Moli se za mene... već sam
molila razapeto srce Isusovo, ali u svojoj duši nisam dobila
nikakav odgovor. Pomozi mi Alberto... tako se bojim... pomozi
mi...
Došao je sveštenik. Alberto ga zapanjeno upita:
- Oče Avrame, ne znam šta da radim. Možete li Vi još nešto da
učinite za nju?
Ali, sveštenik je bio bez snage.
- Sine moj Alberto, učinio sam sve što je bilo u mojoj moći.
Majka je i dalje vikala:

4
 ALBERTO

- Oh, Bože... opet se približavaju ta odvratna stvorenja...

Dolaze po mene... kako se bojim. Opet su ovde... ovde u sobi.
Sveštenik je nastavio da smiruje Alberta:
- Tvoja majka ne samo da je primila sve sakramente, nego je
dobila i poseban otpust od pape, našeg svetog oca. Za nju smo
služili i posebnu veliku misu. I, Alberto, upravo sam joj sada dao
sakrament bolesničkog pomazanja.
No, majka je i dalje vikala. Nije uzimala nikakve lekove koji bi
uticali na njenu svest.
- Pogledaj, Alberto, te grozne ljude usred vatre! Ne ljudi, to su
prava čudovišta. Dolaze po mene. Ne! Ne! Ne! Alberto, vidiš li ih?
Žele da me odnesu u vatru. Alberto... vidi, mene žele! Ne! Ne
želim da završim u vatri! Alberto, oteraj ih! Bojim se, pomozi mi,
bojim se smrti... bojim se vatre... Čudovišta... Pomozi mi...
oslobodi me... pomozi mi...
Sveštenik je odahnuo.
- Otišla je, sine moj.
- Majko, majko, vrati se, majko! - vikao je mladi Alberto. Ali, tu
je bio njen kraj. Tereza Romero Rivera umrla je u trideset i trećoj
godini života. Umrla je u agoniji pred očima nemoćnog Alberta.
Sledećeg dana sveštenik Avram je ubeđivao Alberta:
- Pozdravljen budi sine moj, Alberto! Crkvi moraš verovati! Ja
sam sveštenik koji te je krstio i moraš mi verovati.
Alberto nije ništa rekao, samo je u sebi razmišljao:
- Pa, ja nisam tvoj sin. Sve je laž. Sakramenti nisu pomogli
mojoj majci. Crkva joj nije mogla pomoći kad su joj najviše
trebale pomoć i uteha. Otac Avram je lažov. On zamišlja da
predstavlja Isusa, a ne može ništa da pomogne. Sve je laž i
ničemu ne mogu verovati.

5
 ALBERTO

Majku su pokopali, a Alberto je stao kraj sveže humke. Žalio je

za majkom, ali mu je u mislima još bio jučerašnji razgovor sa
sveštenikom. "Ako je otac Avram lagao, onda verovatno ni ja ne
radim ono što bih morao." Poklonio se iznad majčinog groba, te
kroz suze rekao:
- Majko, ako postanem sveštenik, verovatno ću naći odgovor,
te ću doći do istine. Da, to ću učiniti. Obećavam ti! Bože! Pomozi
mi da postanem sveštenik da bih mogao doneti mir svakome
kome je potreban. Majko, zbog tebe ću se vratiti u školu. Kad
budem sveštenik, vratiću se, majko, da te vidim. Moći ćeš da
budeš ponosna i srećna. Zbogom majko! Tako te volim...

Vreme je prolazilo i mnogo godina kasnije, jednog prepodneva

1979. godine u jednoj fabrici u San Dijegu zazvonio je telefon.
Poziv je bio za Tima Klarka. Prijatelj ga je molio za uslugu. Želeo
je da Tim primi nekog čoveka, doktora Alberta Riveru, koji se
našao u nevolji. Nekoliko sati nakon telefonskog razgovora sastali
su se u Timovoj kući i Tim je saznao više o doktoru Riveri. Bio je
to čovek s najneobičnijom prošlošću koju je ikada čuo,
propovednik, hrišćanin koji proučava Bibliju. Alberto je počeo
svoju životnu priču:
- Bio sam jezuitski sveštenik i biskup u staroj rimokatoličkoj
ustanovi. Jezuiti su na vrhu religioznih redova rimokatoličke
crkve. Taj red je osnovao Ignacije Lojola (Ignatius Loyola) 1541.
godine, da bi sprečio širenje protestantizma. Jezuiti su bili
inteligencija kraljeva i savetnici državnicima, što su i danas. Na
rimokatoličkim fakultetima su učitelji i imaju veću moć nego što
možete i da sanjate.
Tim se interesovao koliko članova ima taj red.

6
 ALBERTO

- Ukupno ih je oko 102.000, a tu su obuhvaćeni i oni koji nisu

sveštenici, a potpuno su odani papi. Pored toga imaju i posebnog
vođu, poznatog kao crni papa, jezuitskog generala koji se oblači u
crno i ima stvarnu moć u Vatikanu. Prijatelju, ništa nije tako kao
što izgleda. Rimokatolička institucija je puna iznenađenja. Što
sam više napredovao, više sam bivao uznemiren. Ustanovio sam
da baš zbog toga 86% sveštenstva (i jezuita) mora proći kroz oštro
psihološko i psihijatrijsko vaspitanje: mentalnu obradu. Prva
stvar koja mi je pokolebala veru bila je smrt moje majke. Ona je
bila potpuno predana crkvi i nikada nije sumnjala u nju, jer je
verovala sveštenicima. Kada je umirala uz glasne krike, bez Isusa
Hrista, sa strahom na licu, sveštenik mi je rekao da je on učinio
sve što se moglo učiniti. Moju majku je to koštalo njene duše.
Tada sam za to krivio našeg sveštenika; zbog toga sam se zakleo
da ću postati sveštenik kako bih našao istinu. Smrt moje majke
bio je samo prvi veći razlog koji je pokolebao moju veru. Sledeće
što se desilo jako me je pogodilo. Bilo je to jedne večeri u školi,
baš kada sam legao da spavam. Neko se došunjao u moju sobu i
počeo da me ljubi. Brzo sam skočio i počeo da vičem. U moju
sobu je tada ušao sveštenik kome sam objasnio šta se dogodilo.
Poslao je homoseksualca iz sobe, a mene je počeo da grdi, kako
treba da me bude sramota i da odmah na kolenima priznam svoj
greh. Pošto nisam ništa razumeo, objasnio mi je. Taj čovek je hteo
da mi daruje svoju ljubav koja je 'od Boga', a ja sam to odbio.
Na moje iznenađenje, homoseksualnost uopšte nije bila
zabranjena. Kasnije sam otkrio da se to svuda dešavalo: od
sveštenika do kardinala.
Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskoga roda,
raspališe se željom svojom jedan na drugoga, i ljudi s ljudima
činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu
na sebi. I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog
predade u pokvaren um da čine što ne valja, da budu napunjeni
svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni
zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti... A neki i pravdu
7
 ALBERTO

Božju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine,

nego pristaju na to i onima koji čine. (Rimljanima 1, 27-32) Ne
varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni
adžuvani, ni muželožnici 1 , ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni
kavgadžije, ni hajduci, carstva Božjega neće naslediti.
(1. Korinćanima 6, 9.10)
Dogma kojom rimokatolička crkva sveštenicima i časnim
sestrama ne dozvoljava brak uzrok je ogromnih problema. Kad
sam bio u ispovedaonici, neke časne sestre su priznavale
lezbejstvo, a neke i ljubavni odnos sa sveštenicima. To predstavlja
neprestani izvor frustracija. Vremenom se saznalo i za strašna
podzemna groblja kraj nekih samostana. Pronađeni su skeleti
odojčadi koju su rodile časne sestre.
Tim je zamolio Alberta da mu o tome kaže nešto više.
- Da, to je istina. Pronađeno je groblje u Španiji, u Sevilji 1934.
godine. Do sličnog otkrića došlo je i u Madridu 1932. godine, a i u
drugim mestima Baskilje na severu Španije. Vlast je tada povela
službenu istragu u svim samostanima, rimokatoličkim školama i
crkvama, i otkrila puno takvih primera u Španiji. Mnogi takvi
grobovi nađeni su i u Rimu. Ispod samostana za časne sestre i
fratre, nalazili su se podzemni hodnici, a kraj njih su bila mesta
gde su odlagali dečja tela. Državni lekari su pregledali telašca i
izjavili da je smrt nastupila gušenjem. S obzirom na to, zar nije
čudno da je rimokatolička crkva i institucija protiv abortusa.
Tako, vidite, bez rimokatoličkog sveštenstva ne bi bilo
rimokatoličke institucije. Najvažniji zavet je zavet celibata, bez
kojeg nema sakramenta reda. To postavlja sveštenika na presto.
Oni traže od Boga da im bude naklonjen s većom milošću nego
drugima, jer su ostali neoženjeni. Ako bi se svi sveštenici oženili,
to bi uništilo sistem, jer je ustanova utemeljena na određenom

1 Homoseksualci.

8
 ALBERTO

kanonu koji kaže da papa može biti samo iz redova sveštenstva, a

ako nema pape, nema ni rimokatoličke institucije. Papi je
namenjena uloga vladara sveta. Tu tačku je najviše osvetlio
Avgustin, rimokatolički pisac, oko 420. godine u originalnoj
verziji knjige 'Božji grad'. U svim ostalim verzijama taj deo je
odstranjen, da za njega javnost ne bi saznala. Za vreme
Avgustina, papu su nazivali rimskim biskupom. Sada je papa
'sunce', vladar univerzuma - svemira. Zemaljski vladari su 'mesec'
i reflektuju njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesu
'zemlja'. U citatu se kaže da Bog papi garantuje božansku
pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno
kontrolisao stanovništvo svake države preko obrazovne, političke,
ekonomske i vojne moći.
Sledeći veliki šok doživeo sam u školi. Imao sam 16 godina.
Nastavnik je rekao da je Petar prvi papa, a da bi to dokazao dodao
je kako je Simon Petar 'stena' na kojoj je postavljena
rimokatolička crkva.
A Simon Petar odgovori i reče: ti si Hristos, sin Boga živoga. I
odgovarajući Isus reče mu: blago tebi, Simone sine Jonin! Jer
telo i krv nisu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima. A i
ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu
svoju, i vrata paklena neće je nadvladati. I daću ti ključeve od
carstva nebeskoga; i što svežeš na zemlji biće svezano na
nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima.
(Matej 16, 15-19)
Ja sam se tada ohrabrio i postavio pitanje koje me je gotovo
uništilo: "Ja ne razumem, Vi ste nam rekli da u latinskom i
grčkom stoji da Simon znači 'pesak', a da Petar tu znači 'mali
kamen'. Nije li Isus ta stena?"
Nastavnik je odgovorio da je to jasno rečeno u staroj
aramejskoj Bibliji koja više ne postoji. "Uostalom, Alberto, uopšte
ti nisam dozvolio da postavljaš pitanja."

9
 ALBERTO

Shvatio sam da sam izazvao samog papu, ali sam istrajao:

"Molim Vas, dozvolite mi da nastavim. Isus je rekao: Na toj steni
ću sazidati svoju crkvu. Prema tome, Petar ne može biti stena, jer
ga je malo kasnije nazvao sotonom."
I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj!
To neće biti od tebe. A on se obrnuvši reče Petru: idi od mene
sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš što je Božje nego ljudsko.
(Matej 16, 22.23)
Na to se nastavnik jako razljutio i poslao me je napolje:
"Odmah nestani iz mog razreda. Govoriš kao jeretik ili čak kao
ateista. Pričekaj napolju!"
Nakon dva sata nastavnik me je pozvao u svoju kancelariju gde
me je čekalo novo iznenađenje. On mi je objasnio: "Nisam te
isterao iz razreda radi tvoje greške, već zato što je to što si govorio
jako opasno. Isterao sam te, jer sam morao zaštititi sebe, iako se,
u stvari, slažem s tobom. Ali, svojim učenicima neću nikada
pokazati u šta verujem." Rekao sam: "Ne razumem, oče! Ako bih
Vas ja prijavio rektoru, Vi biste bili kažnjeni. To što činite, veoma
je opasno!" Na to on dodade: "Jednoga dana ćeš i ti shvatiti da
ima puno stvari o kojima ne smeš pričati. Upozorio sam te, možeš
ići!"
U školi nam nisu dozvoljavali da čitamo Bibliju. Jedino ju je
nastavnik mogao upotrebljavati. Jednog dana mi je jedan kolega
gurnuo u ruke Novi Zavet. Na moje iznenađenje, objasnio mi je:
"Alberto, s tim se ide u život ili smrt. Čitaj to!" Bio sam
prestrašen.
U knjizi nisam našao rimokatolički žig saglasnoti 2 . Pokušao
sam da se oslobodim te knjige. Znao sam da ću, ako se dozna da
je čitam, biti optužen za krivoverstvo. Zato sam je sakrio. Tri

2 Imprimatur, nihil obstat - odobrenje više crkvene vlasti za štampanje nekog

crkvenog spisa.

10
 ALBERTO

godine sam Novi Zavet čitao noću pod pokrivačem uz baterijsku

lampu. Zato sam morao da nosim naočare. Jako me je potreslo
kad sam pročitao da je Petar bio oženjen.
I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i
groznica je trese. I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta,
i služaše mu. (Matej 8, 14.15) I odmah izašavši iz zbornice
dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom. A tašta
Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše mu za nju. (Marko
1, 29.30) Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali
apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa? (1. Korinćanima 9, 5)
Još više me je potresao odlomak u 1. poslanici Timotiju:
Istinita je reč: ako ko vladičanstva želi, dobru stvar želi. Ali
vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan,
pametan, pošten, gostoljubiv, vredan da uči; ne pijanica, ne
bojac, ne lakom, nego krotak, miran, ne srebroljubac; koji
svojim domom dobro upravlja, koji ima poslušnu decu sa
svakim poštenjem; A ako ko ne ume svojim domom upravljati,
kako će se moći starati za crkvu Božju? (1. Timotiju 3, 1-5)
Kada sam pročitao: ...A Isus pogledavši na nj reče: ti si Simon,
sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar (mali kamen)
(Jovan 1, 42) Tada Petar napunivši se Duha Svetoga reče im:
knezovi narodni i starešine Izrailjeve! Ako nas danas pitate za
dobro delo koje učinismo bolesnu čoveku te on ozdravi; da je na
znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa
Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz
mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi
zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u
jednome drugom spasenja, jer nema drugoga imena pod
nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela
4, 8-12) uverio sam se da sam bio u pravu kad sam shvatio da
Petar nije bio ta stena. To može biti samo i jedino Isus.
Nekako u to vreme počeli smo obrađivati istoriju inkvizicije.
Zbog toga sam sve više počeo mrzeti protestante, premda su me
11
 ALBERTO

neke informacije opet jako potresle. Već tada sam saznao da će

me ubrzo početi spremati za špijuna, da uništavam protestantske
crkve.
Inkvizicija je bila najstrašnija mašinerija okrutnosti i moći koja
je ikada postojala na svetu. Rimokatolička crkva je od 1200.
godine do sada bila uzrok smrti 60 miliona ljudi. Svetim uredom
koji vodi inkviziciju, upravljali su dominikanski fratri iza kojih su
stajali jezuiti. Sveti ured je širio teror gde god je stigao. Niko nije
bio siguran pred njim. Danas rimokatolička institucija pokušava
da izmeni istoriju, odnosno, ono što je vezano za inkviziciju, kako
bi prikrila svoja nedela. Knjige o tom predmetu tajanstveno su
nestale iz mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna
modernog vremena.
Na času crkvene istorije nastavnik nam je pročitao šta se
stvarno događalo u vreme inkvizicije. "Jednog dana ćete morati
kao sveštenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom času
ćemo razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo." Pročitao nam je
jedan primer i nastojao je da pokaže kako je rimokatolička crkva s
moralnim autoritetom otkrivala jeretike i osuđivala ih na smrt.
Dana 21. maja 1559. godine, biblijski hrišćani su bili sabrani u
nekom domu i slavili su Gospoda. O tome je neko obavestio Sveti
ured za koji je to bio pravi zločin, kažnjiv smrću. Iznenada je
skupina inkvizitora prodrla u dom, te u 'ime Svetog ureda'
pohvatala ljude i okrivila ih da su čarobnjaci koji slave Sotonu.
Među onima koji su slavili Gospoda bila je i mlada žena, dona
Izabela, grofica i nećaka kralja Filipa. Ljudi su to rekli
inkvizitorima, ali oni se na to uopšte nisu osvrtali. Za njih je svaki
krivoverac bio zločinac. Izabelu nije oslobodilo ni to što je bila
trudna. Odvezli su je i rekli da Bog neće pomilovati ni dete
krivoverca, jer bi posle i ono bilo jeretik, bilo ono knez ili car.
Tribunal 3 i porotu postavili su na Božje mesto. Ne slagati se s

3 Verski sud.

12
 ALBERTO

njima značilo je izazivanje Boga. Tu su doveli Izabelu i rekli joj da

se pokaje i odrekne svoje vere. Ali Izabela je mirno odgovorila:
"Ne, ne mogu to učiniti. Kako da se odreknem moga Spasitelja?
Kako da se odreknem Njega, koji je za moje grehe umro na krstu,
koji je za mene dao svoj život? Kako da se odreknem Njega, koji je
moja jedina nada u večnost, koji me čeka nakon što vi uništite
moje telo. Gospodo, ja ne mogu lagati, jer sam upoznala istinu."
Njene su reči prekinuli povici: "Smrt veštici, govori samo laži.
Priznaj da si veštica. Kakvu istinu? Kaži nam šta je istina!" I
Izabela je nastavila: "Želite li da znate istinu? Molim se Bogu da
Ga upoznate, jer On je istina. Isus Hrist, moj Spasitelj je rekao: Ja
sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me. (Jovan
14, 6)" Prekinuli su je glasni povici: "Ućutkajte krivoverku.
Devica Marija je tako rekla! Ti lažeš! Sveta mati je to rekla, a ne
Isus! Ona je put, a ne Isus! Usmrtite krivoverku! Stavite je na
spravu za mučenje!"
Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu vode su joj
puštali u usta, a s njom i oštru lanenu krpu. S vodom je prisilno
gutala i oštro platno, sve dok kraj platna nije dospeo do želuca.
Tada su ga iz nje povukli tako, da su joj istrgli sve, od želuca do
usta. Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svoje vere u
Hrista. Morala je platiti strašnu cenu za to. Stavili su je na lomaču
i spalili uz glasne povike: "Prljava krivoverka, veštica!" Izabela je
tiho govorila: "Izgoreću za Božju slavu. Dragi Isuse, uzmi nas
sebi" (mislila je i na dete). Filip II je lično prisustvovao
spaljivanju Izabele.
Nastavnik je završio uz oduševljene reči kako se, eto, možemo i
sami uveriti da je Bog sačuvao našu veru i spasao crkvu. Znao
sam da tu nešto nije u redu, bio sam zbunjen, ali sam i dalje
mrzeo protestante. Bio sam, naime, uveren da su oni naši smrtni
neprijatelji. Zbog toga sam bio premešten u špijunsku službu
kako bih tajnim delovanjem uništavao crkve.

13
 ALBERTO

Imao sam 14 godina kad sam počeo sa tečajem o

protestantizmu i njegovom krivoverstvu. Bio sam određen da
radim među slobodnom braćom, pentakostalcima, baptistima i
ujedinjenim evangelistima. Za nekoliko godina uvukao sam se u
stotine crkava i organizacija. Moram vam reći, da su jezuiti s
takvim načinom rada počeli još 1550. godine. I danas, naravno,
na prefinjeni način ulaze u sve pore života, što im uspeva
zahvaljujući ekumensko-harizmatičkom pokretu i
fundamentalnim crkvama. Sveštenik koji se uspešno ubacio u
zajednicu 'slobodne braće', dao nam je knjige Darbija (Darby),
Šefilda (Schöfield), Kelija (Kelley) i drugih. Dobro sam
prostudirao njihove skice biblijskih razdoblja i sedam crkava
opisanih u Otkrivenju. Imali smo ceo koncept službe 'slobodne
braće'. Sveštenik nam je pokazao i to kako da lomimo hleb kod
Gospodnje večere. Kad su pretpostavljeni uvideli da smo
spremni, dali su nam tačan opis lokacija crkava u koje je trebalo
da se ubacimo. Rekli su nam da se pretvaramo kao da prihvatamo
Isusa Hrista.
Možda bi bilo interesantno reći kako saznaju gde se skupljaju
pripadnici crkve. U Španiji je legalna jedino rimokatolička
institucija. Svaki lokalni sveštenik ima popis vernika. Ako neko
ne dolazi na misu, o tome se obaveštava tajna policija, koja
počinje tu osobu da sledi, i to toliko dugo, sve dok ne nađu mesto
zajednice kojoj se priključila. Naučili su nas kako da se igramo s
decom članova crkve i rekli su nam šta da ih pitamo kad smo
nasamo sa njima; zatim, pokazali su nam kako da budemo
ljubazni sa ženama i kako da im laskamo da su lepe i očaravajuće,
kad smo sami s njima; naučili su nas da se igramo njihovim
osećanjima, da pokazujemo žalost kad umre neko od njihovih
najdražih i veliko zanimanje kad neko prolazi kroz tešku krizu.
Najzanimljiviji deo predstavljala su uputstva kako da se podeli
crkva i unište propovednici koji tvrde da rimokatolička ustanova
nije hrišćanska crkva, ili koji kažu da rimokatolici nisu hrišćani.
Zbog toga su i postali naše mete. Samo u Španiji sam pomogao
14
 ALBERTO

pri uništenju najmanje 19 crkava. Dopustio sam da u jednoj raciji

i mene uhvate. Tako se i moje ime pojavilo u novinama među
'krivovercima'. Od propovednika sam dobio pismo koje me je
preporučivalo kao dobrog i pouzdanog hrišćanina. Tada sam
imao 17 godina. Sa tim pismom sam bio primljen u baptističku
crkvu u Venecueli, da bih potom otišao na interdenominacijski
teološki seminar u Kostariku. Moj je zadatak bio da uništim
propovednika, crkvu i seminar. Morao sam da skupim što više
imena i da ih pošaljem u Vatikan. Sva ta imena su pohranjena u
ogromnom kompjuteru Svetog ureda. Tako Sveti ured koji je
vodio inkviziciju još uvek deluje. Imaju imena svih protestantskih
propovednika, i šta više, imena svih članova crkava po celom
svetu, uključujući i rimokatolike. Svi podaci se nalaze u
kompjuteru. To će im u budućnosti dobro doći, ako se neko bude
protivio rimokatoličkoj instituciji, ili ako se suprotstavlja
rimokatoličkoj svetskoj 'nad-crkvi', koju Rim namerava da osnuje
kad uspe da stavi sve protestantske crkve pod svoju kontrolu. Svi
protivnici rimokatoličkog harizmatičkog pokreta biće osuđeni na
smrt.
Tim je postavio pitanje Albertu da li pod tim misli na početak
nove inkvizicije. Alberto je odgovorio potvrdno. Tim je nemoćno
uzdahnuo: "O, Gospode Isuse, dođi što pre!" Alberto je nastavio:
- Nema još mnogo do tog vremena. To je velika bludnica iz
Otkrivenja 17. poglavlja. I na čelu njezinu napisano ime: Tajna,
Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskima. I videh
ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih
se čudom velikim kad je videh. (Otkrivenje 17, 5.6) Ona će
usmrtiti prave Božje vernike. ...I reče mi: ovo su koji dođoše od
nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi
jagnjetovoj. (Otkrivenje 7, 14) I kad otvori peti pečat, videh pod
oltarom duše pobijenih za reč Božju i za svedočanstvo koje
imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: dokle, gospodaru
sveti i istiniti! ne sudiš i ne kaješ krvi naše na onima što žive na
Zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi
15
 ALBERTO

da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i

braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni (Otkrivenje
6, 9-11) I videh prestole i seđahu na njima, i dade im se sud, i
duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božju, koji se ne
pokloniše zveri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na čelima
svojima i na ruci svojoj; i oživlješe i carovaše s Hristom hiljadu
godina. (Otkrivenje 20, 4) To će biti okultna ubistva povezana s
crnom misom.
Da se vratim našem radu, odnosno, tome kako sam uništio
baptističku crkvu u Venecueli. Polovina članova te crkve je
verovala da je rimokatolička institucija takođe hrišćanska crkva.
Njima sam govorio da imam puno dobrih prijatelja u
rimokatoličkoj crkvi, koji veruju da je to hrišćanska crkva, a da su
oni spaseni hrišćanski vernici, i da ko to ne veruje, uzrokuje veliki
raskol, te kvari Hristovo telo. Propovedniku, kao i njegovim
istomišljenicima sam, naravno, govorio drugačije. Pred njima
sam se pretvarao da mislim kako rimokatolička crkva nije
hrišćanska crkva. Pomoću časopisa iz Španije sam dokazivao
kako sam bio uhapšen i zlostavljan od rimokatoličke crkve, kako
je neprijateljski nastrojena i kako mrzi hrišćane. Dodao sam kako
je moj dragi propovednik još u zatvoru i kako su me proglasili
jeretikom. Ubedio sam propovednika da jasno govori protiv
rimokatoličke crkve. Baptistički propovednik mi je omogućio da
se nastanim u interdenominacijskom institutu, a ja sam počeo da
širim tračeve kako je imao odnose s osamnaestogodišnjom
devojkom. Ljudi su devojci poverovali, jer nisu znali da ju je
podmetnula rimokatolička crkva. Ona je đakonu propovednika,
koji je bio s njim u zavadi, rekla da bi htela da prizna da je imala
odnose sa propovednikom. Propovednik je bio nedužan, ali ga je
ipak napustila supruga, i crkva je bila uništena.
Prešao sam na drugi zadatak. Pre nego što vam nešto kažem o
tome, dodaću i to da smo imali nacrte za uništavanje osoba koje
nam se ne bi predale. Poznavali smo tri načina:

16
 ALBERTO

• Diskreditovati - širiti loš glas;

• Izolovati - osamiti, da bude sam, bez prijatelja koji bi ga
podržavali; i
• Usmrtiti.
Prvi način: Uništili bismo ugled osobe lažima o njoj,
izvrtanjem njenih reči. Prikazivali bismo propovednika kao
neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu teškoće sa službenicima, ili
bismo ga povezali s nekom ženom koja je postavljena kao
propovednikova sekretarica upravo da bi imala aferu s njim.
Nekada bismo propovednika pozvali hitno, kasno noću. Kraj puta
smo postavljali ženu i iscenirali da je doživela nesreću, a kada bi
se on zaustavio da joj pomogne, ona bi povikala: "Silovanje!".
Rastrgla bi svoju odeću, a njen saradnik bi je fotografisao i tako je
propovednik bivao uništen.
Kada bi vlada i policija istraživale slučaj nekog propovednika
koji je bio optužen za vezu s drogama, moderni mediji bi ga,
svakako, odmah osuđivali. Jednom propovedniku smo uništili
ugled spletkama oko kreditnih kartica. Puno se govorilo o tome.
Kasnije su se odgovorni izvinuli tom čoveku, ali bilo je prekasno.
Sve to smo radili, da bi tim ljudima uništili ugled. Koristili smo i
tajne telefonske pozive, te optuživali žene i decu za lažna dela. To
su samo neki od načina kojima smo nastojali da ih ocrnimo.
Takav čovek bi postao nepouzdan i žigosan kao lažov i lopov.
Drugi način: O propovedniku smo počeli širiti vesti da je
kontraverzan i da samo prouzrokuje teškoće. Nazivali smo ga
neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo; govorili kako
ima vlastitu neobičnu nauku ili veru, da je ostao sam i da je bez
propovednika prijatelja. O njemu smo počeli širiti laži kako je
doživeo nervni slom. Puno ih se nakon toga predalo, jer ih je
usamljenost prisilila da napuste službu.
Treći način: Ako bi čovek smatrao da je pozvan od Boga, i
ako pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, počeli su se zbivati
17
 ALBERTO

neobični događaji. Pogazio bi ga auto i morao je u bolnicu. Neka

sestra bi iščupala cevčicu s kiseonikom, ili bi pomešala lek tako da
bi došlo do komplikacija i čovek bi umro. Smrt je mogla nastupiti
i usled trovanja hranom, ili bi zbog uzimanja psihoškodljivih
materija morao da bude premešten u duševnu bolnicu. Moglo je
doći i do iznenadne tuče sa strancima koji bi ga u mraku napali
noževima, ili je bio unajmljen ubica koji bi ga ustrelio.
Protestantski interdenominacijski institut koji sam uništio bio
je u Kostariki. Sa mnom su došle i dve lepe devojke. Obe su bile iz
rimokatoličke omladinske borbene grupe. Izdavale su se za prave
hrišćanke koje svoju veru temelje na Bibliji. Karmen je u koledžu
bila u ulozi moje devojke, a Marija je došla da uništava
propovednike, i da unosi seks među studente. Da bih dokazao
svoje antirimokatoličke stavove, često sam se pred studentima
prepirao sa jezuitskim sveštenikom koji je dolazio u biblijski
koledž. On je, naravno, dobro znao ko sam ja. Njemu sam
prenosio sve što sam saznao o toj školi, a on je to prenosio dalje
Svetom uredu u Vatikan. Među studente sam unosio nemir i
opiranje strogom redu, po kom su devojke i momci morali biti
razdvojeni. S rukom u ruci šetao sam sa Karmen. Učiteljice su u
toj školi bile misionarke i većinom neudate. To ih je jako
ražalostilo. Pripremio sam nekoliko mladih i privlačnih
rimokatoličkih momaka koji su se predstavljali za dobre hrišćane,
kako bi zaveli mlade učiteljice. Posećivao sam ženske spavaonice
u nedozvoljeno vreme. Jedne noći Karmen i ja smo dopustili da
nas uhvate u prizemlju ženskog studentskog doma. Ona je bila
samo u spavaćici, i u svoju odbranu je tvrdila da sve devojke tako
rade s drugim studentima. Naravno, došlo je do skandala koji se
našao u novinama. Jezuitski sveštenik je napisao prikladni
izveštaj. Koledž je bio pretresen i označen kao mesto nemorala.
Loše sam se oblačio. Neprestano sam zakašnjavao na predavanja.
Prigovarao sam nastavnicima i optuživao ih da nemaju
hrišćanske ljubavi. Kad me je nastavnik upozorio da sam ponovo
zakasnio na nastavu, napao sam ga da me stalno progoni kao i
18
 ALBERTO

katolički sveštenici. Kolege sam u svakoj prilici uveravao da bi im

bolje bilo da nastave svoje studije na rimokatoličkim fakultetima,
da su te škole bolje jer u njima vlada stroža disciplina, da tamo
nema skandala i tajni. Marija je takođe bila zaposlena. Većinu od
17 studenata, što ih je zavela, isterali su iz škole. Došao je i
početak rada s propovednicima. Kad sam zapazio prijatnu
hrišćansku crkvu i njenog propovednika koji je više puta sledio
Mariju pogledom, rekao sam joj da ga uništi. U jednoj prilici
bacila mu se u naručje sa strasnim rečima. Tako su pala tri
propovednika: metodistički, pentakosni i four square
propovednik. Postigli smo to da više nisu govorili protiv
rimokatoličke crkve, i još mnogo toga. Misija je bila veoma
uspešna. Sva tri propovednika postala su ekumenska, i od tada su
govorili samo o ljubavi. Nikad više nisu propovedali protiv
rimokatolika; sledili su naša uputstva. Poslednja stvar koju smo
izveli u biblijskom koledžu bio je trodnevni štrajk glađu za
poboljšanje uslova. To se opet pojavilo u novinama. Škola je bila
na ivici propasti. Rimokatolički sveštenici su zahtevali da se škola
zatvori, govoreći da je ona Sotonino oruđe. Tada su me zatvorili i
škola je nameravala da me istera iz države. Ali, pre nego što je
počela redovna istraga, umešao se Vatikan, preko vlade, sa
zahtevom da me puste, jer sam dezerter iz vojske. Tako niko nije
otkrio da sam jezuita. Danas je taj biblijski koledž potpuno
ekumenski i tesno sarađuje sa rimokatoličkim sveštenicima.
Tim nije mogao razumeti zašto ove devojke zavode
propovednike. Zar za njih to nije greh?
- Imaju dva razloga: uništavanjem protivnika one brane svoju
veru i dobijaju poene za izlazak iz čistilišta. Biblijsko učenje je u
rimokatoličkom sistemu zamenjeno čistilištem i vernici imaju
umesto Božje reči svoje sveštenike i sakramente.
S učenjem o čistilištu počeo je 593. godine papa Grgur I, kao o
mestu gde se može naknadno očistiti svako koji je umro kao

19
 ALBERTO

rimokatolik. Firentinski koncil je to i službeno potvrdio 1439.

godine.
Biblija nas jasno uči da je svako ko umre u grehu izgubljen za
večnost i mora izgoreti u ognjenom jezeru: I dim mučenja
njihova izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se
poklanjaju zveri i ikoni njezinoj i koji primaju žig imena njezina.
(Otkrivenje 14, 11) A strašljivima i nevernima i poganima i
krvnicima i kurvarima i vračarima i idolopoklonicima i svima
lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom, koje
je smrt druga. (Otkrivenje 21, 8). Ako neko dođe u ognjeno
jezero, on više nema mogućnosti za spasenje i svemu je kraj. Ali,
ako ljude uveriš da veruju u čistilište, daješ im do znanja da
njihove duše možeš osloboditi svojim zalaganjem i uticajem. Zato
će oni uraditi sve što im sveštenici naređuju, ili će platiti sve što
sveštenici traže da plate.
Marija i Karmen su verovale da će za svoja dela primiti
posebnu milost, što znači da će malo vremena patiti u čistilištu.
Tako su ljudi spremni i da ubijaju ako treba. Fratri i časne sestre
koji su ubijali hrišćane za vreme inkvizicije, radili su to sa
ubeđenjem da će tako pre izaći iz čistilišta. To je najjače oružje
straha za nadgledanje rimokatolika.
Slična tome je i misa - izmišljotina koju su smislili rimski
biskupi 368. godine. U vreme Trentinskog koncila skovali su
novu reč, kojom su opisali misu - transsubstancija. To znači da
sveštenik ima moć da pretvori hleb i vino u svemogućeg Boga -
stvarno telo, dušu i krv Isusa Hrista. To je pravo bogohuljenje.
Sveštenici tvrde da oni imaju moć da prizovu Hrista s Neba, da
obnove žrtvu - raspeće, svaki put kada služe misu. Ali, Biblija
kaže: A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne
strane Bogu. (Jevrejima 10, 12) Stoga taj stih rimokatolici nikada
ne čitaju. Ima još jedan stih koji sveštenici mrze: Dečice moja!
Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo
zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika. (1. Jovanova 2, 1)

20
 ALBERTO

Sledeće stvari nigde nisu zapisane u Bibliji. Rimokatolička

institucija uverava svoje pripadnike da to veruju (što je čisto
bogohuljenje). Ona kaže: Isus je na Nebu kao sudija bez milosti.
Nikome nije dozvoljeno da s molbom dođe k Njemu. Pred
Njegovim prestolom sedi Marija kao milosrdna majka, puna
milosti i razumevanja. Ona moli svog sina da oprosti i ima
samilosti prema onim rimokatolicima, koji joj se verno mole, i
veruju da je ona 'suspasitelj' i 'suotkupitelj'. To rade s uverenjem
da je Marija prolila svoju krv istovremeno kad je i Isus umro na
krstu, zbog svojih bolova i trpljenja za čovečanstvo. Marija je
njihova ulaznica za Nebo, nakon dolaska u čistilište. Zato oni
nikad neće napustiti Mariju, jer se boje za svoje duše. Sistem je
jednu zemaljsku majku preobrazio u božanstvo. Ali, Marija je kao
i svako drugo ljudsko biće grešnik.
Kao što stoji napisano: ni jednoga nema pravedna. Jer svi
sagrešiše i izgubili su slavu Božju, i opravdaće se zabadava
blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista. Kojega postavi Bog
očišćenje verom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu
oproštenjem pređašnjih greha, u podnošenju Božjemu, da
pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme da je On pravedan i da
pravda onoga koji je od vere Isusove. (Rimljanima 3, 10.23-26)
I sam sam od sveg srca ljubio Mariju i ubijao bih za nju, dok
nisam našao u Bibliji nešto što me je jako potreslo. Samo Isus je
rođen bez greha: Koji greha ne učini, niti se nađe prevara u
ustima njegovim. (1. Petrova 2, 22) A On bolesti naše nosi i
nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog
bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša
bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi, i ranom
njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od
nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih
nas. (Isaija 53, 4-6)
Čitao sam Jovanovo jevanđelje: Isus joj reče: što je meni do
tebe ženo? (Jovan 2, 4) Dok on još govoraše k ljudima, gle, mati

21
 ALBERTO

njegova i braća njegova stajahu napolju i čekahu da govore s

njime. I neko mu reče: evo mati tvoja i braća tvoja stoje napolju,
radi su da govore s tobom. A on odgovori i reče onome što mu
kaza: ko je mati moja, i ko su braća moja? I pruživši ruku svoju
na učenike svoje reče: eto mati moja i braća moja. Jer ko
izvršuje volju oca mojega koji je na nebesima, onaj je brat moj i
sestra i mati. (Matej 12, 46-49) I ponovo u Jovanovom
jevanđelju: A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde
stoje reče materi svojoj: ženo! eto ti sina! Po tom reče učeniku:
eto ti matere! I od onoga časa uze je učenik k sebi. (Jovan
19, 26.27) Ti stihovi su me tako uznemirili da nisam uopšte
mogao da spavam. Potražio sam jevrejskog rabina da bih ga pitao
da li je možda kod jevreja bio takav običaj, ali on je to odlučno
pobio.
Kraljicu neba je slavila sotonska religija koja je poticala od
starog Vavilona i nazivala se 'obožavanje Vala'. Bog je to mrzeo.
Zato je Isus nazvao Mariju 'žena', dok ju je taj sistem, danas
nazvan rimokatolicizam, postavio za 'kraljicu neba'.
Tim je postavio pitanje bezgrešnog začeća.
- Rimokatolici moraju verovati da je Mariju njena mati zanela
bez greha, da je i ona rođena bez greha. To je poistovećuje s
Bogom Ocem i čini je majkom Božjom.
Tima je opet zanimalo kako rimokatolici mogu tvrditi da su
'nanovo rođeni'. Da li oni upotrebljavaju drugi rečnik?
- Kada je rimokatolik poškropljen za krštenje, oni veruju da je
'nanovo rođen', premda je još dete. Rimokatolik veruje da je
spasen sve dotle dok moli Mariju, i ostane veran svome sistemu.
Rečeno im je da izvan rimokatoličke institucije nema spasenja.
Kad rimokatolik kaže da je primio Gospoda Isusa kao svog
Gospoda i Spasitelja, to ne znači da on nosi vaskrslog Hrista u
svom srcu, već znači da prima Isusa svaki put kad jede hostiju ili
hleb za vreme mise. On veruje da stvarno jede Isusovo telo i krv.

22
 ALBERTO

Tako se i pokajanje prikazuje drugačije: pokajanje za njih ne

znači da se mole Bogu za oproštenje, da žale zbog greha i da
ostave grehe. Rimokatolik Boga 'potplaćuje' s pokorom. Sveštenik
mu oprašta, određuje pokoru za njegov greh. To znači da mora da
izmoli, na primer, 50 'Zdravo Marija' ili 'Očenaša', ili da upali
sveće raznim svecima, ili da hoda na kolenima oko crkve, ili nešto
drugo.
- Po Vama, šta treba da učini rimokatolik kada se obrati?
- Kada je rimokatolik obraćen, on ne može dalje ostati u
rimokatoličkom sistemu. Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer
šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlo s
tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijalom 4 ? Ili kakav deo ima
verni s nevernikom? Ili kako se udara (kiti) crkva Božja s
idolima? Jer ste vi crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću
se u njih, i oni će biti moj narod. Zato otiđite između njih i
odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću
vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri,
govori Gospod svedržitelj. (2. Korinćanima 6, 14-18) Imajući
dakle ovakva obećanja, o ljubazni! da očistimo sebe od svake
poganštine tela i duha i da tvorimo svetinju u strahu Božjemu.
(2. Korinćanima 7, 1) Ako dakle sluša Isusa Hrista, on mora izaći.
Gospod će iz njegovog srca izvaditi sistem i dati mu život, jer taj
sistem može jedino dati smrt i strah.
No, da nastavim s onim šta sam radio.
Nakon što sam uništio teološki institut, poslali su me u
Vatikan, gde sam postavljen za jezuitskog sveštenika. Pošto sam u
pređašnjem radu bio izuzetno uspešan, postavljen sam u najviši
stepen zakletve u redu. Dobio sam posebnu legitimaciju i
službenu potvrdu mojih pretpostavljenih za rad u drugim
državama. Pre nego što sam otišao, bio sam postavljen za biskupa

4 Đavo.

23
 ALBERTO

rimokatoličke crkve i primio bulu posvećenu od 'apostolskog

naslednika', rimskog pape. Legitimaciju je izdala španska vlada
1967. godine pod vođstvom diktatora Franka. Njegova služba
sigurnosti je bila stroga kao Gestapo u Nemačkoj. Zato sam se
prilikom izrade legitimacije morao pobrinuti za razne dokumente
i proći kroz niz postupaka, da bi taj dokument bio punovažan. On
je predstavljao potvrdu vlade da sam bezuslovno pokoran papi,
kroz konkordant koji je potpisala vlada i Vatikan.
Kada sam postao sveštenik, verovao sam da ću naći istinu i
zadobiti mir, kao što sam obećao svojoj majci. Ali, bio sam
nesrećan. Što sam više napredovao u jezuitskom redu, to sam više
uočavao pokvarenost u instituciji.
Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših
pretpostavljenih jezuita u samostanu na severu Španije. Kada
sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol od
kog mi se zaledila krv. Bio je to masonski 5 simbol. To je bila stvar
koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo dano da se borim. Sve se
rušilo. Saznao sam da je crni papa 6 takođe mason i član
španske teističke stranke. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao
da je jezuitski general u tesnoj vezi sa iluminatima 7 iz Londona.
Ignacije Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član iluminata.
Nekoliko sedmica sam bio bolestan, jer se sve, protiv čega su me
učili da se borim, sjedinjavalo negde pri vrhu.
Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sam postavljen u
ekumensko društvo pod papom Jovanom XIII (neka vrsta

5Masoni, 'slobodni zidari' - tajno religiozno-filozofsko društvo sa mističnim

obredima.
6 Crni papa - jezuitski general koji iz pozadine upravlja Vatikanom u Rimu.
7 Illuminati, 'prosvetljeni' - pokret sličan masonskom, tajno društvo za širenje

slobodoumnih ideja.

24
 ALBERTO

policije). Protestante nisu više nazivali jereticima, krivovercima,

već 'odvojenom braćom'. Ateisti nisu više naši neprijatelji. Sve to
sa namerom da bi svi vernici bili udruženi u jednu svetsku crkvu,
a svi nevernici u jednu svetsku vladu. Mi smo se uspešno
infiltrirali u sve organizacije. To novostvoreno remek-delo, treća
sila, zove se harizmatički pokret. To je most prema Rimu.
Protestanti su nas prihvatili raširenih ruku. Veliki uspeh su nam
doneli špijuni u protestantskim crkvama. Zahvaljujući našim
tajnim agentima, uvukli smo se u hrišćansku televiziju i
publikacije. Prihvatili su nas kao učitelje, propovednike i
evanđeliste. Širili smo ljubav i njome smo ujedinjavali sve u jedno
zajedništvo. To je naše 'probuđenje'.
Prva protestantska grupa u koju smo ubacili špijune bili su
adventisti sedmog dana, zatim full gospel businessmen, onda
baptisti, metodisti, prezbiterijanci, luterani i svi ostali, dok se
nismo infiltrirali i među mormone i Jehovine svedoke.
Sledeći su bili seminari, univerziteti i koledži. Jezuiti su
rukovodili rimokatoličkim omladinskim akcijama, Marijinim
skupovima i tako dalje. Sve navedene grupe su prestale da govore
protiv Rima, ili su priznale da je rimokatolički sistem hrišćanska
crkva. Pobedili smo kompromisima. Skoro svi protestantski
propovednici su se uplašili da govore protiv Rima, bojeći se da ne
budu napadnuti. To je veliki otpad, veliko udaljavanje od učenja
Biblije, o kojem Biblija govori da će nastupiti pred ponovni
dolazak Gospoda Isusa.
Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok
ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin
pogibli. (2. Solunjanima 2, 3)
Živimo u poslednjim danima. Rimokatolički sistem je opisan u
17. poglavlju Otkrivenja kao Velika bludnica. To je nad-crkva.
Zver će je upotrebiti da preuzme silu u vreme 'velike nevolje', a
nakon tri i po godine uništiće je ognjem. Sam Isus će se umešati u
armagedonsku borbu i svojim dolaskom uništiti sav odvratni
25
 ALBERTO

sotonski svetski sistem i daće obraćenima pravdu i svetost

zauvek.
U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam posve shrvan.
Moja nada je nestala. Živeo sam od lekova za smirivanje. Jednom
sam govorio na ekumenskom skupu južnoameričkih
protestantskih i rimokatoličkih vođa u Gvatemali. Na stadionu je
bilo oko 50.000 ljudi. Učinio sam nedopustiv greh, jer sam izneo
istinu o Rimu. Dobro se sećam svojih reči:
"Kako da vam propovedam o životu kada sam mrtav, i sistem
kojemu služim zaudara po smrti, po ispovedaonicama, Mariji,
čistilištu, misi i sveštenstvu koje poriče Hristovo vaskrsenje?
Kako da vam govorim o životu kad sam vam lagao, infiltrirao se i
uništavao vaše crkve. Uvereni ste da ekumenski pokret
predstavlja ljubav i jedinstvo, a u stvarnosti donosi smrt. Pošto ja
nisam vaš brat..."
Tada sam iza sebe čuo povike: "Riveru moramo zaustaviti!
Kako da mu zavežemo usta?"
Kada se skup završio, mene su odmah avionom prevezli u
Panamu, a odande u Španiju. Govorili su: "On će platiti za ovo što
je učinio". Tada je započeo najmračniji deo mog života. Različitim
metodama pokušali su da promene moje mišljenje. Nakon
nekoliko meseci dovezli su me u Barselonu u samostan u kome su
lečili duševno bolesne sveštenike. Kakvo je to mesto? O, moj
Bože! Naime, 'Sveti ured' me je optužio za krivoverstvo zbog
ludila. Zatvorili su me u tapaciranu ćeliju. Po nekoliko dana sam
ostajao bez hrane i vode. U to vreme ispisao sam stotine papira i
morao odgovarati na razna pitanja. Noću su me omamljivali, tako
da nisam mogao spavati. Bio sam bolestan i potpuno iscrpljen.
Upozoravali su me: "Rivera, opozovi rečeno i javno priznaj da
postoji samo jedna crkva, sveta mati rimokatolička".
Nakon dve nedelje brutalnog ispitivanja izgubio sam i
poslednju nadu i svojim mučiteljima sam u lice rekao: "Kada svi ti

26
 ALBERTO

rimokatolici, kojima mi tako lažemo, umru i dođu u pakao, šta

ćemo im reći? Krhotina kamena - kip ih ne može spasiti. Marija je
sama rekla: ... što god vam (Isus) reče, učinite. (Jovan 2, 5) Sve
što smo govorili o njoj same su laži. Biblija to dokazuje. Uvereni
ste da ubijate za Boga, ali to radite za đavola, jer ste sotonska
deca."
Nakon tih reči me je jedan od njih jako napao. Stisnuo me je za
vrat i vikao: "Zaveži Rivera, govoriš kao protestant. Ti si taj koji
uništavaš veru naše blagoslovene majke device Marije. Slomiću ti
vrat, Rivera."
'Lečili' su me elektrošokovima i jakim drogama. Nakon dva
meseca dobio sam upalu mehura i izgubio svaki osećaj. U trećem
mesecu sam prestao disati. Stavili su me u železna pluća. Uvek
sam iznova proživljavao majčinu smrt. Uvideo sam da sam u
istom položaju, zbunjen od straha, uveren da idem u pakao.
U najtamnijem trenutku došao je k meni Gospod Isus i dao mi
život kroz ove reči Svetoga Pisma: Tada Isus govoraše onim
Jevrejima koji mu verovaše: ako vi ostanete na mojoj besedi,
zaista ćete biti učenici moji, i poznaćete istinu i istina će vas
izbaviti. (Jovan 8, 31.32) Molio sam Isusa da mi oprosti sve
grehe. U tom trenutku je kroz moje telo potekao život. On me je
spasao i izlečio. Od tog trenutka bio sam oslobođen. Božja ljubav
me je potpuno ispunila kada sam shvatio da je Isus Hrist Gospod,
Stvoritelj svemira.
Na svetu beše i svet krozanj posta, i svet ga ne pozna. (Jovan
1, 10) Bog koji je negda mnogo puta i različnim načinom
govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana
ovih preko Sina, kojega postavi naslednika svemu, kroz kojega i
svet stvori. (Jevrejima 1, 1.2) On je svemogući Bog i Mesija
Izrailja. Zbog svoje poslušnosti svom nebeskom Ocu išao je na
krst i prolio svoju dragocenu krv da bi oprao naše grehe. On je
platio ogromnu cenu: Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina

27
 ALBERTO

svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji Ga veruje ne

pogine, nego da ima život večni. (Jovan 3, 16)
Ni jedan katolički sveštenik ne može dozvati Isusa natrag na
Zemlju, da bi ponovio to užasno delo trpljenja, što oni tvrde za
misu. U Jevrejima 10, 12 jasno je rečeno: A On prinesavši jedinu
žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. Tri dana nakon
smrti Isus je vaskrsnuo i ustao iz groba i sada sedi s desne strane
Bogu i Ocu na Nebu. Više nam nisu potrebni sveštenici kao
posrednici, jer Biblija nam jasno kaže: Imajući dakle velikoga
poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa sina
Božjega, da se držimo priznanja. Jer nemamo poglavara
svešteničkoga koji ne može postradati s našim slabostima, nego
koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. Da pristupimo
dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i
nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć. (Jevrejima
4, 14-16) Dakle, Isus je naš jedini posrednik. Ovo je kamen koji vi
zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome
drugom spasenja. Jer nema drugoga imena pod nebom danoga
ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela apostolska 4, 11.12) A
u 1. Jovanovoj poslanici 1, 9.10 piše: Ako priznajemo grehe svoje,
veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od
svake nepravde. Tako mi možemo doći direktno Isusu! Slava nek
je Bogu za to!
Sam sam uspeo da se izvučem iz železnih pluća i odstranim
cevčice sa svoga tela. Na pitanje začuđenih, ko me je izvukao,
odgovorio sam da mi je Isus dao život.
Nedelju dana kasnije bio sam otpušten. Nisam mogao verovati
da su me samog poslali u Madrid. Tamo me je dočekao jezuitski
sveštenik - vatikanski 'pas čuvar', njihov najpouzdaniji čovek.
Mrzeo je zemlju po kojoj sam hodao. Nekoliko me je dana
obrađivao svim metodama jezuita kako bi me povratio u papinu
službu. Ali, ja sam mu govorio kako sam spašen, i s Biblijom sam
mu dokazivao istinu. Božja reč je dotakla njegovo srce. Na moje

28
 ALBERTO

iznenađenje, on je zaplakao, vratio mi pasoš i sve dokumente koji

su mi bili potrebni da bih napustio Španiju, te me je pustio s
rečima: "Alberto, napusti odmah ovaj zatvor i ne vraćaj se nikad
više. Verujem, Hrist će rasvetliti tvoj put. Sledi ga Alberto! Moli
se za mene! Ništa ne piši, samo se moli!"
Te noći sam poleteo iz Španije sa svega 40 centi u džepu.
Prekinuo sam s rimokatoličkim sistemom. Vatikan je 'zanemeo'.
Nisu mogli verovati da sam pobegao. Sad je moj život potpuno
promenjen i služim Gospodu.
Tima je još nešto zanimalo:
- Alberto, šta treba da učini propovednik da bi isterao
infiltratore - uhode iz svoje crkve i pridobio rimokatolike za
Hrista?
- Propovednik mora imati hrabrosti da sa propovedaonice
otvoreno kaže da prema Bibliji rimokatolici nisu hrišćani, i da
rimokatolička institucija nije hrišćanska ustanova. Najteže od
svega je reći da rimokatolici koji umiru u toj veri ne idu ni u
čistilište (koje po Bibliji ne postoji), ni u Nebo, već će izgoreti u
ognjenom jezeru, pošto je ta njihova vera utemeljena na
njihovom vlastitom sistemu, a ne na Hristu i na Njegovoj
prolivenoj krvi, koja čisti njihove grehe.
I bi uhvaćena zver, i s njom lažni prorok koji učini pred njom
znake kojima prevari one koji primiše žig zverin i koji se
poklanjaju ikoni njezinoj: živi biše bačeni oboje u jezero ognjeno,
koje gori sumporom. (Otkrivenje 19, 20)
- Ko će imati hrabrosti da to propoveda? - upitao je Tim.
- Ja ću to učiniti, jer ih ljubim; I čuh glas drugi s Neba koji
govori: iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe
njezine, i da vam ne naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4) Mi
moramo doneti ovu vest života do 800 miliona rimokatolika koji

29
 ALBERTO

su zavedeni i slave Vala u svojoj ustanovi. Moje srce gori za te

ljude.
- Kako ćeš to učiniti Alberto?
- Ne znam Tim, samo Bog zna kako će to biti učinjeno.

30
 ALBERTO

2. deo

Alberto je nastavio:
- Te noći kada sam napustio Madrid, bio sam skoro slomljen.
Imao sam jedan kofer i putničku kartu za Vašington. I sam sam se
nakon svega čudio kako mi je Bog pripremio i uručio pasoš i
ostale potrebne dokumente da napustim Španiju. To je bio jedini
način da pobegnem. Svom ocu sam telefonirao nekoliko sati
ranije i rekao mu da sam napustio rimokatoličku instituciju. On
mi je rekao da sam 'porodični pas' i spustio slušalicu.
Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na Zemlju; nisam
došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim
čoveka od oca njegova i kćer od matere njezine i snahu od
svekrve njezine: i neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi.
Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i
koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I
koji ne uzme krsta svojega i ne pođe zamnom, nije mene
dostojan. (Matej 10, 34-38)
Pre nego što sam napustio aerodrom, pozvao sam telefonom
svoju mlađu sestru Mariju u Velikoj Britaniji. Zahvaljujući samo
Božjim rukama, telefonski službenik me je uspeo povezati sa
njom, pošto je ona bila opatica u rimokatoličkom ženskom
samostanu "Sveto srce" u Londonu. Kad me je čula, Marija je
počela plakati i govoriti: "Alberto, to si ti? Oh, Alberto, Alberto!
Pokušala sam se ubiti tri puta... Pomozi mi Alberto!"
Dok sam čekao na razgovor s Marijom, zakasnio sam na avion
za Vašington. Iste noći u tom smeru leteo je još samo jedan avion
i to za London. Krenuo sam njime. Samo je Bog znao strašnu
životnu opasnost u kojoj se Marija nalazila i koliko je bila blizu
smrti. Bog me je poslao u London. U sebi sam se molio: "O Bože,
šta da radim? Slomljen sam! Zakasnio sam na avion za Vašington

31
 ALBERTO

i sve se iskomplikovalo. Sada sam u Londonu. Ako sam tu zato da

vidim Mariju, Gospode, pomozi mi!"
Našao sam govornicu i počeo zvati protestantske crkve. Najzad
sam pozvao malu anabaptističku crkvu u Londonu. Hvala Bogu,
doneo sam dobru odluku. Ovi ljudi su došli da mi pomognu.
Odvezli su me autom do samostana u kom se nalazila Marija i
rekli su mi da će, ako ne izađem za jedan sat, doći po mene. Ušao
sam u samostan.
"Da li ste Vi otac Rivera?" - zapitala me je majka superior 8 .
"Da!" - odgovorio sam.
"Marija mi je pričala o Vama mnogo puta. Rekla mi je da ste
veoma čvrst sveštenik i veoma odan." Nastojnica je samnom
razgovarala nepoverljivo, tako da sam se pitao da li ona već zna
da sam napustio rimokatoličku instituciju. Ona je nastavila:
"Znam, došli ste da vidite Vašu sestru Mariju, ali ona je suviše
bolesna da Vas vidi."
"Žalim, ali zato sam u Londonu. Moram videti Mariju pre nego
što otputujem za Ameriku."
"Oče, moram se izvinuti što Vam ne mogu dopustiti da vidite
Mariju. Ja moram tako postupiti prema našim pravilima i prema
kućnom redu. Kao što znate, ovo je ženski samostan i ona može
videti samo sveštenika koji je njen ispovednik."
"Ipak, ja je želim videti sada, s Vašom dozvolom. Sestro, hoćete
li mi pokazati njena vrata?"
"Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sa samostanskim
opaticama, osim u naročitim okolnosima."

8 Nastojnica samostana.

32
 ALBERTO

(Telefonski razgovor iz Španije bio je jedina iznimka kada su

mi dopustili da razgovaram sa Marijom.)
"Ako mi vi ne dovedete Mariju ovamo ja ću je naći sam."
"Oče, ja nemam drugi izbor, nego da pozovem policiju."
Znao sam da je Vatikan obavestio arhiđakone u Londonu da
sam pobegao. Nastojnica samostana još nije bila obaveštena,
inače bi zvala arhiđakone umesto policije. Oni su me već lovili.
"Više me ne zovite 'Oče', jer ja nisam više sveštenik Rima, nego
pokajani grešnik. Bez obzira šta ćete Vi raditi, ja neću napustiti
ovo mesto dok ne vidim Mariju."
"Vidim da Vi niste više to što ste bili. Zato ćemo zaustaviti tu
jeretičku besmislicu. Oče, videćete šta ću učiniti."
Nastojnica je pozvala ostale opatice: "Sestre, ne dozvolite mu
da prođe kroz ova vrata. Ja ću pozvati škotsku gardu."
"Dobro, čekaću dok ne dođe policija."
Pola sata kasnije došla je umesto škotske garde metropolitska
londonska policija. Nastojnica samostana im je rekla: "Ovaj čovek
se lažno predstavlja kao sveštenik i ušao je na lažni zahtev."
Oficir je na to odvratio: "Ovo su veoma ozbiljne optužbe."
Opatice su slučaj iznele policiji na veoma prefinjen način, tako
da je njihov prikaz delovao veoma uverljivo. Čulo se jecanje, a
neke od njih su govorile: "O, majko Božja, pomozi nam protiv
ovog zlog čoveka!" Opet se čulo jecanje, dok je nastojnica govorila
policiji: "On je hteo da nas fizički napadne. Hoću da ga zatvorite!"
Sme li jedna opatica da se suprotstavi svešteniku? Odgovor je
u njenoj zakletvi, prema kojoj je ona dužna da se odrekne čak i
pape, ako se on odvrati od rimokatoličkog učenja.

33
 ALBERTO

Ja sam odgovorio: "To nije istina, ja ih nisam napao. Ovde su

moji dokumenti od arhiđakona u Madridu, koji mi dozvoljava da
dođem ovamo."
"Gospodine, mi ne znamo španski. Ali, da li je ovo njihov
pečat? Onda ste Vi sveštenik."
Rekao sam: "Ne, ne više za rimokatolički sistem."
Ispričao sam im ukratko ceo događaj kako sam našao Hrista.
Gospod je pomogao da me je policijski inspektor saslušao, a kako
je i on svoju veru temeljio na Bibliji, on je, Bogu hvala, stao uz
mene. Na kraju sam rekao: "Ja ovde nisam provalio, nego sam
došao da vidim svoju sestru, koja je negde u ovom samostanu.
Ona je veoma bolesna. Nastojnica mi nije dozvolila da je vidim."
Oficir ju je pitao za moju sestru, na šta je ona odgovorila: "Ona
nije ozbiljno bolesna."
Oficir me je tada upitao: "Dr. Rivera, da li Vaša sestra želi da
Vas vidi?"
"Da, ja sam pre dva dana s njom razgovarao telefonom. Ona je
tražila pomoć." Nastojnica se usprotivila: "Nemoguće, on laže.
Njoj nije dozvoljeno da upotrebljava telefon... hoću da kažem..."
"Mi bismo hteli da vidimo njegovu sestru i razgovaramo s
njom o tome, s Vašom dozvolom!"
Nastojnica samostana je pokušala na svaki način da otpusti
policiju. Nije htela da vide Mariju. Ipak, oni nisu otišli. Tako nas
je odvela do Marijine ćelije. Kada je nastojnica otvorila čelična
vrata, osetio sam miris smrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati
svojim očima. To je bilo užasno. Slomio sam se i zaplakao nad
onim što sam video. Napunio sam se mržnjom prema Rimu. Moja
sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od 60 funti (30 kg). Na

34
 ALBERTO

njoj je bila krvlju natopljena odeća. Krv beše isušena i kruta. Leđa
su joj bila sva gnojna i krvarila su od udaraca bičem 9 .
Viknuo sam: "Marija... Marija... da li me čuješ?"
Čulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio sam
ošamućen i skoro sam povraćao od zadaha trulog tela. Onda sam
zapazio da se miče. Kada sam je zovnuo i pitao treba li joj lekar i
da li su je povredili, ona odvrati: "Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo
zadaje bol. Tako sam slaba i zla i zaslužila sam da budem
kažnjena smrću."
Pitao sam je: "Zašto bi ti sebe kaznila Marija?"
"Zato što sam bezobzirna, treba da primam sve sakramente i
da se ispovedam ujutro i uveče. Osećam se bedno svakog
trenutka. Nemam nade Alberto, ja sam očajna. Pošto je On trpeo
za mene, ja moram da trpim za Njega. Ovo je moj suprug
(pogledala je na raspelo). Ja sam se udala za Hrista i ja moram
umreti za Njega." Sve vreme je držala raspelo u rukama.
Odgovorio sam: "Ovo je huljenje protiv našeg ljubljenog Isusa.
Njegova jedina nevesta je Njegova prava crkva, a sigurno je da
ova institucija ne pripada Njemu."
Marija izusti: "Moram poljubiti raspelo."
"Marija, kažem ti u ime Božje, prestani s tim! Ovo raspelo ti ne
može pomoći. To je smrt 10 . Ovo nije Hrist."

9 Bičevanje je deo religiozne discipline u raznim katoličkim redovima u

samostanima. Opatice ili fratri obično bičuju sami sebe, ili ih drugi bičuju u istom
religioznom redu. To je utemeljeno na rimokatoličkoj doktrini dela. Institucija uči da
niko neće biti spasen na osnovu svoje vere. Ali Biblija kaže: Jer ste blagodaću
spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali.
(Efescima 2, 8-9) Mučenje, bičevanje je njihov put da se izađe iz čistilišta.
10Biblija nam kaže da je na Hristov krst prilikom raspeća bio stavljen natpis:
Isus Nazarećanin car Judejski (Jovan 19, 19-II deo). Na rimokatoličkom raspelu
35
 ALBERTO

Nastojnica je viknula: "Oče Rivera, ostavite je!"

Za njom su vikale opatice: "Gledaj na raspelo!"
"Ovo je đavolsko oruđe!" - govorio sam. "O, Gospode, baci
svetlost na njen um."
Opatice su vikale: "Marija, kraljice Neba, pomozi nam!"
Rekao sam Mariji: "Prizovi ime Isusa Hrista. On je tvoj jedini
Spasitelj, ti moraš slušati Njegovo učenje. Ako se samo Njemu
moliš, tražeći oproštenje greha i obratiš se od svih ovih
religioznih laži, ti ćeš biti sada oslobođena krivice koju osećaš
kroz krv koju je On za tebe prolio na krstu."
"Alberto, da li će me On uslišiti?"
"Da Marija! Upravo takvu kakva jesi. Pouzdaj se u pisanu reč
Božju 11 ."
Bogu hvala, Marija me je poslušala. Osetila je olakšanje i
zamolila me je da je izvedem odavde, kako bi mogla služiti Hristu.
Rekao sam nastojnici: "Molim Vas, pustite me da izađem i
izvedem Mariju napolje iz ovog groznog mesta. Niko me neće
zaustaviti."
Nastojnica je viknula: "Oče, ovo je kidnapovanje, Vi je uzimate
protiv njene volje!"

čitate sledeće: I.N.R.I. Vebsterov rečnik kaže da I.N.R.I. znači: Jezus Nazarenus
Rex Judaeorum, no u extremnoj jezuitskoj zakletvi to ima posebno značenje.
I.N.R.I. znači: Iustum Necar Reges Impios (dobro je da se unište neverni ili
protestantski carevi ili upravitelji.) Raspeće Isusa donosi oproštenje i život, ali
raspelo je jezuitski simbol za osvetu i smrt!
11 U katolicizmu sama Biblija nije cenjena kao Reč Božja. Za njih je sveta prvo

tradicija - predanje, zatim Magisterium - učenje autoriteta institucije, a tek na kraju

Biblija. Sve to zajedno predstavlja za njih cenjenu Reč Božju.

36
 ALBERTO

Tada je reagovala policija: "Kako se ovo moglo desiti u

Engleskoj? Dr. Rivera, da li želite da uhapsimo i zatvorimo
nastojnicu za ovaj zločin? Samo podnesite optužbu i mi ćemo je
povesti. Marija je dokaz!"
Odvratio sam: "Bog će joj suditi i presuditi kao i celoj ovoj
instituciji."
Opatice su stale vikati: "Da je proklet zauvek! Gospa će se
obračunati s ocem Riverom za ovo. On je drugi Juda, koji je
prodao našeg oca papu."
Otišli smo i odvezli Mariju kod Lekara.
Zbog ovog događaja sam u Rimu stavljen na posebnu listu.
Mariju sam smestio na sigurno mesto, kod jedne porodice koja
temelji svoju veru na Biblijskom učenju. Oni su je negovali. Ja
sam bio slomljen, verujući da me vrebaju, bio sam suočen s
veoma mračnom budućnošću. Tražio sam zaposlenje kako bih
mogao platiti Marijino izdržavanje. Samo Bog mi je tu mogao
otvoriti vrata. U međuvremenu Marija se oporavila i udala za
jednog hrišćanskog gospodina. Posle su se oni odselili u Kanadu,
gde je Marija nestala. Kasnije sam otkrio da je njen muž, u stvari,
bio lažni brat. On je bio rimokatolik i član 'Kolumbijskih
vitezova'. Verujem da je ona mrtva, ili strada u nekom drugom
ženskom samostanu.
U Vatikanu su bili zabrinuti zbog mene, iako sam ja samo
čovek. Naime, znao sam suviše. Postao sam veoma opasan za
njih. Vatikan je hteo da me ućutka na sve moguće načine.

Vatikanska akcija - moguć razgovor u Vatikanu:

37
 ALBERTO

"Kakve mogućnosti ima otac Rivera da se održi i da preživi?

Nikakve! Mi ćemo izvršiti pritisak na britansku vladu da je
uverimo da se on ne sme održati. Obavestićemo ambasadora
Španije u Londonu. Protestvovaćemo i zahtevati da se otac Rivera
vrati u Španiju. Da li će ga protestanti podržavati? Mi ćemo im
reći da je napustio Španiju jer je ukrao milion dolara, da je otišao
s nekom ženom i da nikada nije bio sveštenik."
"Ne!" - nastavio je drugi - "Mi ćemo pozvati na oprez naše
ljude u ekumenskom i harizmatičkom pokretu širom sveta da
nam pomognu i da ga unište. Šta će učiniti nezavisne
protestantske crkve u tom slučaju? Da li će one pomagati oca
Riveru? Ima li mnogo takvih crkava? Pomagaće ga samo takvi
koji kažu da mi nismo hrišćanska crkva. Takvih nema mnogo, ali
su veoma jaki i opasni. Moramo se bojati onih koji su potpuno
posvećeni Bibliji. Na žalost, otac Rivera je postao jedan od njih.
Da li će otac Rivera ići među Jehovine svedoke ili mormone?
Nikada! On je pravi hrišćanin i zna njihovu krivu nauku."
Otac Dominik iz "Svetog ureda" imao je nekoliko predloga:
"Moj predlog je, očevi, da oca Riveru usmrtimo 'nesrećnim
slučajem'. Imamo čoveka pod zakletvom u Londonu
spremnog za katoličku akciju. Zakleo se da će uništiti oca Riveru.
Imamo više mogućnosti: trovanje hranom, automobilska ili
železnička nesreća, ili greška u bolnici. Imamo puno načina. To se
mora izvesti pre nego što postane veoma poznat, jer bi to moglo
štetiti našem cilju političkog i religioznog jedinstva."
Jezuitska zakletva je posebna zakletva za glavne jezuite koji su
određeni za posebnu dužnost unutar vlada, vojnih ogranaka ili
područja nauke, medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili
neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni. Svestan sam,
jer sam i sam bio jedan od njih. Dok sam bio pod zakletvom, čak
ni moja porodica nije bila sigurna od mene. Ovo je autentična
kopija zakletve:

38
 ALBERTO

Obred uvođenja u dužnost i poslednja zakletva

jezuita 12
Govori superior 13 :
"Sine moj, i do sada si učio da se pretvaraš da si tobože na
njihovoj strani, a zapravo nisi. Među rimokatolicima da budeš
rimokatolik i čak da budeš špijun među svojom vlastitom
braćom. Učio si da ne veruješ ljudima, da se ne uzdaš u ljude;
među reformatorima da budeš reformator, među hugenotima 14
hugenot, među kalvinistima kalvinist, među protestantima da
budeš protestant i stekneš njihovo poverenje.
Traži da propovedaš sa njihovih propovedaonica i da svom
žestinom svoje prirode objaviš našu svetu religiju i papu; čak siđi
tako nisko, da postaneš jevrej među jevrejima, da bi se mogao
osposobiti da skupiš sve informacije u korist tvog reda, kao veran
papin vojnik. Učio si da tajno seješ seme neprijateljstva i zavisti
među državama koje su u miru i huškaš ih da prolivaju krv. Uvuci
ih u rat i stvaraj revolucije, građanske ratove u zajednicama,
provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta,
koje uživaju blagoslove u kulturi, umetnosti i naukama. Budi na
strani onih koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braćom
jezuitima, koji su možda na drugoj strani i otvoreno se
suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo tako crkva može
uspešno u tim neugodnim uslovima privesti kraju pregovore za
mir... s time da cilj opravdava sredstva.

12 Ova zakletva data je jezuitima manjeg reda, ako se jedan od njih podiže na

položaj komandujućeg.
13 Poglavar.
14 Francuski protestanti.

39
 ALBERTO

Učio si šta je dužnost špijuna: da sakupljaš činjenice i

informacije iz svih mogućih izvora. Trudi se da dobiješ poverenje
porodica protestanata i jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i
bankara, pravnika, zatim u školama i univerzitetima,
parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i saborima. Da
budeš sve za sve ljude, za papinu volju čije smo mi sluge sve do
smrti.
Primio si sve instrukcije još kao novajlija, pa kao neofit 15 i kao
ađutor 16 , kao ispovednik i kao sveštenik, ali se još nisi opremio
svime što je potrebno, da komanduješ armijom 'Lojola' u službi
pape. Ti moraš da služiš u pravo vreme kao instrument i izvršitelj
kazne, kao što su naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne
može raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez
prolivanja krvi nijedan čovek ne može biti spasen. Zato,
naoružajte se za svoj posao i učinite svoje spasenje sigurnim. Ti
ćeš pored svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i
odanosti papi, ponoviti za mnom:
Ja, ... sada u prisutnosti svemogućeg Boga, svete device Marije,
svetog Mihajla arhanđela, svetog Jovana Krstitelja, svetih
apostola, svetog Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih
hostija neba, obećavam i izjavljujem da ću, kada bude povoljna
prilika, voditi nemilosrdan rat potajno i javno protiv svih jeretika,
protestanata i liberala, kao što sam usmeren i upućen, da ću ih
istrebiti sa lica zemlje i da neću poštedeti nikoga, bez obzira na
starost, pol i uslove; da ću ih vešati i paliti, pustošiti, guliti kožu,
daviti i pokopavati žive, parati stomake i utrobe njihovih žena i
razbijati glave njihove dece o zidove, da satrem zauvek njihovu
odvratnu rasu. Pošto se to ne može činiti javno, ja ću potajno
upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, čelični bodež ili

15 Novozaređeni sveštenik.
16 Pomoćnik biskupa.

40
 ALBERTO

olovni metak, bez obzira na čast, rang, dostojanstvo ili autoritet

osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u životu, javni ili
privatni, onako kako budem u bilo koje vreme upućen od bilo kog
zastupnika pape ili starešine braće po svetoj veri, po društvu
Isusovom."
Sve se ovo čini u ime svemogućeg Boga. Prema tome,
rimokatolički sistem se ni u kom slučaju ne može nazvati
hrišćanskim! Ne - prema Bibliji!

Isus, Tvorac svemira je u obliku čoveka pre nego što će biti

razapet, bio u Jerusalimu suočen s drugim religijama. Gospod
Isus je dao Mojsiju zakon da zaštiti sinove Izrailjeve. 400 godina
pre Isusovog rođenja, religiozni ljudi su to sve znali, ali su počeli
gurati svoje vlastite ideje ispred Mojsijevog zakona, s
pretpostavkom da njihove ideje dolaze od svemogućeg Boga. Ali,
najveći deo tih ideja bio je tajanstveni materijal iz Vavilonskih
misterija koji je ubačen u njihovu religiju. Kako su godine i vreme
proticali, dodavano je sve više i više tvorevina ljudskog uma.
Zakon je bio tako pomešan s teorijama, tradicijama i ljudskim
idejama da niko više nije znao kuda to zapravo sve vodi. Isus ih je
korio: ukidoste zapovest Božju za običaje svoje. Licemeri! Dobro
je za vas prorokovao Isaija govoreći: Ovi ljudi približavaju se k
meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko
stoji od mene. No, zaludu me poštuju učeći naukama i
zapovestima ljudskim. (Matej 15, 6-9)
Same vođe jevrejske religije su govorile za sebe da samo oni
znaju velike tajne Božje. To je zvučalo veoma misteriozno, te je
narod obožavao jevrejske sveštenike kao Božje ljude. No, Isus je
dobro znao njihovu igru s narodom. Ljubljeni Isus, koji nije
mogao lagati, ili pokrivati njihove religiozne laži, zaustavio je tu
41
 ALBERTO

veliku religioznu mašinu. Rekao im je da su licemeri. Teško vama

književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od
ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. (Matej
23, 13) On nije pravio kompromise. On im je zadao direktan
udarac. Izložio je opasnosti svoj ugled i život. Zato vam kažem da
će se od vas uzeti carstvo Božje i daće se narodu koji njegove
rodove donosi. I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče njegove
razumeše da za njih govori. I gledahu da ga uhvate, ali se
pobojaše naroda, jer ga držahu za proroka. (Matej 21, 43.45.46)
Religiozni sistem je bio veoma moćan. On je kontrolisao sve.
Oni su čak imali ogromni uticaj na rimsku vlast. Jevreji nisu bili
samo robovi Rimljanima, nego i svojim vlastitim religioznim
vođama. Isus je postao glavna pretnja pošto im je rekao istinu, te
razorio njihove zle religiozne trikove kojim su zavodili narod.
Hteli su da ga zaustave. Isus je tražio pokajanje i potpuno
odvajanje. Međutim, danas se to jedva ili uopšte ne uči u većini
crkava, hrišćanskih škola, seminara ili biblijskih koledža. Umesto
toga oni kažu da je to vek međusobnog bratstva! Crkve se
sjedinjuju pod navodno 'Božjim Svetim Duhom' ... 'kao što vidite
Bog ne gleda ko je ko' ... 'rimokatolici, jevreji, protestanti - svi su
jednaki u velikoj Božjoj porodici'.
Ovo je velika zabluda koja je prohujala svetom! Tvrdeći da
propovedaju jevanđelje ljubavi, propovedaju još jedno
smrtonosno delo otpada, tvorevinu rimokatoličke institucije,
kojom šalju još više duša u propast.
Veoma je popularan takozvani 'ujedinjeni hrišćanski pokret'.
Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i
zemlju da bi prisvojili jednoga, i kad ga prisvojite, činite ga
sinom paklenim udvoje većim od sebe. (Matej 23, 15). 'Jevanđelje
ljubavi' kaže: 'Bog te voli. Njemu ne smeta kako ti živiš. Priključi
se našoj crkvi ljubavi i sve će biti u redu. Dovoljno je da kažeš: Ja
verujem u Boga! Onda je Bog srećan. On te uzima u svoje naručje
i govori ti: Dobro nam došao u Božju porodicu.' Tako narod biva

42
 ALBERTO

prevaren lukavstvima, jer u njihovom životu nema nikakve

promene. Oni i dalje žive grešnim životom, a veruju da će biti
spašeni. Teško sinovima odmetnicima, govori Gospod, koji
sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon
koji nije od moga duha, da domeću greh na greh. (Isaija 30, 1) I
ovo je obećanje koje čusmo od njega i javljamo vama, da je Bog
videlo, i tame u njemu nema nikakve. Ako rečemo da imamo
zajednicu s njim a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine.
Ako li u videlu hodimo, kao što je on sam u videlu, imamo
zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, sina njegova
očišćava nas od svakoga greha. Ako rečemo da greha nemamo,
sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo grehe svoje,
veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od
svake nepravde. Ako rečemo da ne sagrešismo, gradimo ga
lažom, i reč njegova nije u nama. Koji govori: poznajem ga, a
zapovesti njegovih ne drži, laža je, i u njemu istine nema.
(1. Jovanova 1, 5-10; 2, 4)
Jer žalostiste lažju srce pravedniku, kojega ja ne ožalostih, i
krepiste ruke bezbožniku da se ne vrati sa svoga zloga puta da
se sačuva u životu. (Jezekilj 13, 22)
Svet voli ovakvo krivotvoreno propovedanje. A sud je ovaj što
videlo dođe na svet, i ljudima omilje većma tama negoli videlo;
jer njihova dela bijahu zla. Jer svaki koji zlo čini mrzi na videlo i
ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegovih, jer su zla. A ko
istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu
učinjena. (Jovan 3, 19-21) Tako đavo radi ...i đavoli veruju i
dršću (Jakov 2, 19), jer je on već osuđen i želi sav svet da povuče
sa sobom u propast. Budite trezni i pazite, jer suparnik vaš,
đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. (1. Petrova
5, 8) Tada će reći onima što mu stoje s leve strane: idite od
mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima
njegovim. (Matej 25, 41)

43
 ALBERTO

S druge strane, Gospod Isus koji ljubi grešnika kaže: Ako imate
ljubav k meni, zapovesti moje držite. Ko ima zapovesti moje i
drži ih on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni
imaće k njemu ljubav otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i
javiću mu se sam. Koji nema ljubavi k meni ne drži mojih reči, a
reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla. (Jovan
14, 15.21.24) Time je Isus bez okolišanja rekao iskreno i otvoreno
da je čovek po svojoj prirodi grešan i izgubljen, da se mora
istinski pokajati i zaustaviti se na putu zla, te predati potpuno
svoj život Hristu, ili zauvek izgubiti svoju dušu.
Veoma malo ih je tako propovedalo, da ne bi bili omrznuti.
Danas je slično. Bilo ko da se suprotstavlja moćnom religioznom
sistemu, biće osuđen na smrt.
I mene su osudili na smrt. Samo svemogući Bog može da me
sačuva u životu. U Londonu sam bio gurnut pod podzemnu
železnicu, a u Irskoj je moju spavaću sobu digla u vazduh IRA 17 .
U Americi, na jednom molitvenom sastanku, neko mi je u hranu
stavio otrov. Najmanje pet puta su pucali na mene.
Pre pet godina je Sotona sproveo najsmrtonosniji napad na
mene kroz lažnu braću. Jedan hrišćanin koji je zubar i veoma
aktivan u pokretu 'Jevanđelja ljubavi' izvršio je zubni hirurški
zahvat na meni. Dok sam bio pod anestezijom, zubar je radio na
gornjem levom zubu. On je bušio krunu da bi otkrio živac i da bi
ga izvadio. Bušilica mu se slomila i umesto da je izvadi, ili da mi
kaže šta se desilo, on je zub pokrio porcelanskom krunom da se to
ne otkrije. Verujem da je to namerno ostavio u zubu, jer je znao
da će to prouzrokovati infekciju koja može dopreti do mozga i
prouzrokovati smrt. Međutim, Gospod me je sačuvao u životu.
Dve godine nakon toga, ja sam ponovo otišao kod tog 'brata', ne
sluteći da je slomljeni instrument u mojoj glavi. Taj lažni brat,

17 Irska republikanska armija koja ubija britance i protestante u Irskoj; pod

kontrolom je jezuita koji su pod zakletvom.

44
 ALBERTO

umesto da mi očisti zub, pošpricao mi je zubno meso nervnim

gasom. Moja supruga koja me je čekala ispred ordinacije videla je
bolničarku kako nosi moj kaput i pitala za mene. Bolničarka se
uplašila i rekla je mojoj supruzi: "Vaš muž umire".
Iako je trebalo da gas deluje tek nakon nekoliko sati, nakon što
bih se kolima vratio kući, ja sam se srušio još u zubarskoj stolici.
Krvni pritisak mi je pao na nulu. Moja žena je vikala: "Alberto, šta
su ti učinili?"
Zubar je rekao: "Ostavite ga samog, mi se dobro brinemo za
njega".
Ja sam reagovao i oni su me odneli u auto, a moja žena me je
odvezla kući. Doktor je rekao mojoj ženi: "Vaš suprug se uplašio,
vodite ga samo kući i njemu će biti dobro".
Kod kuće sam se srušio u kupatilu, a moji organi i nervi su se
potom paralizovali. Znao sam da sam otrovan, pošto sam i ja
radio s nervnim gasovima dok sam bio jezuita. Rim je skoro
pobedio. Moja žena je pozvala hrišćane po skoro celoj Americi i
Meksiku da se mole za mene. Rekla im je da sam otrovan. Bog je
odgovorio na njihove molitve i spasao me je od sigurne smrti.
Imao sam ogromne muke. Moje lice je oteklo i bilo unakaženo.
Otišao sam kod drugog zubara, koji mi je snimio zub i rekao mi je
da prosto ne veruje ono što vidi. To je bilo veoma opasno i zato je
odlučio da me pošalje kod specijaliste. Otkrio je instrument u
zubu, kao i mrlju infekcije. Specijalista za kanale zubnog korena
je pokušavao da odstrani instrument iz mog zuba, ali nije uspeo.
Infekcija se proširila na vilicu. On mi je ostrugao kost vilice i
izvukao infekciju.
Sada možete videti da lažna braća mogu biti veoma opasna.
Zato je Pavle napisao: ...u strahu među lažnom braćom
(2. Korincanima 11, 26). Juda Iskariot beše takođe lažni brat koji
je predao Hrista. Bio je veoma religiozan. Propovedao je, činio
čudesa, izgonio demone i tri godine je bio neprestano s
45
 ALBERTO

Gospodom. Niko osim Isusa nije mogao znati da je on bio ubačen

među učenike i apostole. Juda je potajno kontaktirao s jevrejskim
sveštenicima i književnicima, te je bio pod zakletvom, kao
poverljiv čovek. Platili su mu da podržava njihovu religiju u ime
Božje.
Ovo je bila puna mera borbe između Isusa i jevrejske religiozne
mašine, upravo kao i danas. Isus je znao njihove potajne želje,
zavisti i mržnje, da će udariti na njegove učenike nakon njegovog
raspeća. On je svoje učenike pripremao za borbu koja im
predstoji: Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na
Zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. (Matej 10, 34) I
svi će mrziti na vas imena mojega radi; ali koji pretrpi
do kraja blago njemu. Nema učenika nad učitelja svojega ni
sluge nad gospodara svojega. Dosta je učeniku da bude kao
učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina
nazvali Velzevulom, a kamoli domaće njegove? (Matej
10, 22.24.25) I ni u čem da se ne plašite od protivnika; koje je
njima znak pogibli, a vama spasenja, i to od Boga; jer se vama
darova Hrista radi ne samo da ga verujete, nego i da stradate
za Nj. (Filibljanima 1, 28.29) Ovo se još jedva negde propoveda.
One crne noći je najveći između lažne braće dao svoj poljubac
smrti Hristu, što je bio znak vojnicima da ga uhvate. I odmah
pristupivši k Isusu, reče: Zdravo Ravi! i cjeliva ga. A Isus reče
mu: prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na
Isusa i uhvatiše ga. (Matej 26, 49.50) Vojnici su Isusa najpre
vodili do pokvarenih sudija. Oni su već znali presudu i pre nego
što je Isus došao u sudnicu. U vremenu koje je pred nama,
milioni će biti osuđeni na smrt na isti način, zbog poslušnosti
Hristovoj nauci. Ponovo će izbiti progonstva. To je isplanirano još
pre 400 godina. Danas je ucenjena glava svakog hrišćanina koji
neće kompromis u odnosu na put kojim oni idu, ili u odnosu na
njihovo propovedanje ili pisanje. Vatikan neće tolerisati nikakve
opozicije svom cilju religioznog 'jedinstva'. Članovi sličnog
religioznog sistema predali su Gospoda Isusa na smrt, pošto nisu
46
 ALBERTO

mogli da podnesu Njegovu nauku. Isus je znao da se mora

ispuniti proroštvo. On je ostao poslušan svom nebeskom Ocu i
dopustio je da bude bičevan i izudaran. Milioni anđela koje je
Isus stvorio u slavi, posmatrali su potreseni Tvorca univerzuma,
kako biva razapet. Radi svoje velike ljubavi, Isus je zadržao
anđele da ne zbrišu Jerusalim. Po Spasitelju su pljuvali, rugali mu
se, te su i time ispunili proročanstva. Leđa svoja podmetah
onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne
zaklonih lica svojega od ruga ni od zapljuvanja. (Isaija 50, 6)
Prorok kaže: Kako se mnogi začudiše tebi, što bijaše nagrđen u
licu mimo svakoga čoveka, i u stasu mimo sinove čovečje. (Isaija
52, 14)
Isus, kao jagnje Božje beše razapet i prolio je svoju dragocenu
krv, da očisti naše grehe. ˛A Isus govoraše: Oče! oprosti im; jer ne
znaju šta čine... (Luka 23, 34) Jer Bogu tako omilje svet da je i
Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga veruje ł(uzda
se u Njega)˛ ne pogineł (u jezeru ognjenom)˛, nego da ima život
večni ł(na Nebu)˛. (Jovan 3, 16) łSve jevrejske religiozne grupe
koje su bile u stalnom međusobnom sukobu, sjedinile su se u
odbijanju Mesije i to su učinili u ime Božje. Čak je i bezbožni
rimski poglavar Pontije Pilat hteo da oslobodi Isusa četiri puta,
ali je u tome bio sprečen od rulje koja je navalila na njega, te je
popustio pod religioznim pritiskom. Oni nisu ni sanjali da će
jednoga dana stajati pred svetim i pravednim Bogom na dan suda
i gledati u lice onoga kod su razapeli. ˛Eno, ide s oblacima, i
ugledaće ga svako oko, i koji ga probodoše; i zaplakaće za njim
sva kolena zemaljska. Da, zaista. (Otkrivenje 1, 7)
Isus reče: Svrši se! (Jovan 19, 30) I povikavši Isus iza glasa
reče: Oče! u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
(Luka 23, 46) Neprocenjiva zavesa u hramu u Jerusalimu, koja je
zaklanjala Svetinju nad svetinjama, razderala se na dva dela, od
gornjeg do donjeg kraja, kao znak da je prava žrtva prineta, i više
nije potrebno u hramu prinositi životinjske žrtve, koje su bile
predznak Hrista, Božjeg jagnjeta. I gle, zavjes crkveni razdre se
47
 ALBERTO

nadvoje od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i

kamenje se raspade. (Matej 27, 51) Bog je udario u srce jevrejske
religije, jer ona više nije bila prihvaćena od Boga. Isus je bio
poslednja i jedina prava žrtva. Time je ostvaren jedinstven i jedini
spasonosni put ka Ocu kroz Hrista.
Isus je rekao: Ja sam put, i istina i život; niko neće doći k Ocu
do kroza me. (Jovan 14, 6) Sotona je bio poražen, jer je Isus
nakon tri dana vaskrsnuo iz mrtvih. A u prvi dan nedeljni dođoše
vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge
žene s njima. Ali nađoše kamen odvaljen od groba. I ušavši ne
nađoše tela Gospoda Isusa. I kad se one čuđahu tome, gle, dva
čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama; a kad se one
uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: što tražite živoga
među mrtvima? Nije ovde, nego ustade. Opomenite se kako vam
kaza kad beše još u Galileji, govoreći da sin čovečji treba da se
preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.
I opomenuše se reči njegovih. (Luka 24, 1-8)
Nakon 40 dana Isus je otišao na Nebo i obećao nam je da će
ponovo doći. I kad otidem i priprevim vam mesto, opet ću doći i
uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja. (Jovan 14, 3) Kada bi
sile tame znale šta će se dogoditi. Nego govorimo premudrost
Božju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu
našu, koje nijedan od knezova veka ovoga ne pozna; jer da su
je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli. (1. Korinćanima
2, 7.8)
Deset dana dasnije, na dan pedesetnice, kad su se učenici
molili Bogu, s Neba je izliven Duh Sveti i napunio vernike silom
sa visine (Vidi: Dela apostolska 2. poglavlje). Oni su nakon toga
okrenuli svet propovedajući dobru vest o spasenju, da je Isus
umro za njihove grehe, te da se mogu osloboditi sotonske
smrtonosne vlasti.
Jevreji su i dalje prinosili hramske žrtve koje su bile uvreda i
gadost Bogu na Nebu. Njegov jedini Sin se žrtvovao jednom, i
48
 ALBERTO

time zauvek ukinuo sve životinjske žrtve. Ipak, jevreji su nastavili

sa žrtvovanjem. Tada reče: evo dođoh da učinim volju tvoju,
Bože. Ukida prvo da postavi drugo. Po kojoj smo volji mi
osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom. I svaki sveštenik
stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje
nikad ne mogu uzeti greha, a On prinesavši jedinu žrtvu za
grehe sedi svagda s desne strane Bogu. Jer jednim prinosom
savršio je vavek one koji bivaju osvećeni. (Jevrejima 10, 9-12.14)
Gospod je jevrejske žrtve zaustavio 70. godine naše ere. Isus i
prorok Danilo prorekli su da će se to dogoditi. I izašavši Isus
iđaše od crkve, i pristupiše k njemu učenici njegovi da mu
pokažu građevinu crkvenu. A Isus reče im: ne vidite li sve ovo?
Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se
neće razmetnuti. (Matej 24, 1.2) A posle te šezdeset i dve nedelje
pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će
vojvodin doći i razoriti grad i svetinju...(Danilo 9, 26) Rimski
vojskovođa po imenu Titus razorio je hram i uništio Jerusalim.
Jevreji koji su preživeli, pobegli sus u razne zemlje na sigurnija
mesta. Na taj način Bog ih je držao daleko, da ne bi ponovo zidali
hram i ponovo žrtvovali životinje.
Hristova crkva je u međuvremenu rasla i Sotona je objavio rat
protiv jevanđelja. Izbila su progonstva. Hrišćani su se raširili
svuda po svetu šireći svoju veru, premda se Sotona već ubacio i u
prvu crkvu. Deco! Poslednje je vreme, i kao što čuste da će doći
antihrist, i sad mnogi antihristi postaše; po tom poznajemo da je
poslednji čas. Od nas iziđoše, ali ne biše od nas; kad bi bili od
nas onda bi ostali s nama; ali da se jave da nisu svi od nas.
(1. Jovanova 2, 18.19) I neki sišavši iz Judeje učahu braću: ako
se ne obrežete po običaju Mojsijevu, ne možete se spasti. (Dela
apostolska 15, 1) Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo
jevanđelje od onoga koji vas pozva blagodaću Hristovom, koje
nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu
jevanđelje Hristovo, ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam
jevanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao
49
 ALBERTO

što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje
drukčije nego što primiste, proklet da bude! Zar ja sad ljude
nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih
ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov. (Galatima
1, 6-10)
Tada je đavo osnovao svoju 'hrišćansku crkvu' u Rimu, lažnu
Hristovu crkvu, 337. godine za vreme Konstantina. Sam
Konstantin nikada nije bio hrišćanin. On je tajno obožavao boga
Sunca sve do same smrti.
Sotona je koristio katoličku instituciju u Rimu da progoni
prave vernike i izbriše Hristovu nauku. Prava hrišćanska crkva se
skrivala po katakombama, gorama, da izbegne uništenje.
Umesto žrtvovanja životinja, kao što su činili jevreji u hramu u
Jerusalimu, Sotona je smislio novi i još opasniji način žrtvovanja,
nazvan misa. Rimokatolici tvrde da oni žrtvuju pravo Hristovo
telo preko 200.000 puta dnevno po čitavom svetu kroz
ponavljanje i nastavljanje. Kakvo bogohuljenje! Oni tvrde da
privlače Hrista s Neba svaki put kada se obavlja misa. No, to nije
protestantska Gospodnja večera u verskom smislu. To je sotonska
imitacija. Ovaj sotonski pronalazak je službeno potvrđen 394.
godine, ali ne u Jerusalimu, nego u velikom rimokatoličkom
hramu u Rimu. Ako je Sotona ubacio Judu među apostole, i
potom u prvu crkvu svoje infiltratore, a takođe i posle kroz sve
vekove, kako da to onda ne čini i danas.
Biblija nas upozorava na:
• lažne proroke - A bijaše i lažnih proroka u narodu, kao što
će i među vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli i
odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu
pogibao. (2. Petrova 2, 1)
• infiltratore - Jer se uvukoše neki bezbožni ljudi, koji su
davno određeni na ovo osuđenje, i Boga našega blagodat

50
 ALBERTO

pretvaraju u nečistotu, i jedinoga gospodara Boga i Gospoda

našega Isusa Hrista odriču se. (Juda 4)
• vukove - Jer ja ovo znam da će po odlasku mome ući među
vas teški vuci koji neće štedeti stada, i između vas samih postaće
ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za
sobom. (Dela apostolska 20, 29.30)
'Teški vuci' su se uvukli i među nas. Pošto propovednici ne
propovedaju o tom predmetu, hrišćani se slabo danas upoznaju s
tim stvarima. Rečima: 'Zašto je to potrebno?', 'Zar da svako ne
ljubi svakoga, naročito sada u 20. veku?', hrišćani se uspavljuju.
Međutim, Sotona ne spava. Njegovi ljudi se već godinama mirno
uvlače u crkve i to masoni, veštice, homoseksualci, i tako dalje.
Svi se oni pretvaraju da su hrišćani. Onda papa šalje svoje trupe u
protestantske crkve da završe posao. To su pritajeni jezuiti,
katolička omladinska akcija, Marijina legija i sveštenici i opatice
na ulici u civilu, obučeni da uče i propovedaju s propovedaonice,
govoreći da je rimokatolička institucija hrišćanska crkva, što već
skoro svi protestanti veruju da je istina.
Prijatelji moji, papa je došao u protestantsku Ameriku u sili i
slavi i primio laskanja od velikih evanđelista! Ovaj veliki i lukavi
neprijatelj evanđelja - papa - došao je i u Belu kuću kao gost
baptističkog predsednika Džimi Kartera (Jimy Carter), gde je
primio sve počasti kao šef držafe i duhovni vođa 800.000.000
katolika. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovi narod
(Ameriku), onda možete znati da je igra skoro završena. Jedini
istaknuti glas protiv njegove posete bio je glas jednog ateiste!
Naši veliki zaštitnici vere su ćutali. To je neverovatno da su neki
'veliki zaštitnici vere' otišli u Vatikan da vide papu, da razgovaraju
s njim i da dobiju njegov blagoslov! Kakva sramota! Njihovi
utemeljitelji i prethodnici bi bili žalosni kada bi videli koliko su
daleko otišli od jevanđelja.
Najveći tajni rimski agent koji je delovao u Americi bila je
jedna žena s kojom sam mnogo puta razgovarao. Ona je bila
51
 ALBERTO

povezana sa Marijinom legijom. Bila je određena da se probija

među pentakostalce i protestante kroz harizmatički pokret. Ona
je kroz svoje evangelizacije učinila ogromni posao za Rim. Ona je
trebala da postavi rimokatolički kodeks etike. To je bilo njeno
podučavanje.
• Odbacila je sve rimokatolike koji su prihvatili Hrista i pravu
biblijsku istinu.
• Nije hrabrila harizmatičke rimokatolike da napuste svoje
'crkve'.
• Imala je sveštenike i opatice koji su uveravali protestante da
ako rimokatolici prihvate istinu, treba da ostanu u svojoj
instituciji. Ona je savetovala protestante da činu istu stvar. Ona je
svojim umiljatim smeškom - 'Jevanđeljem ljubavi' ujedinila
mnoge.
Kao nagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljena
privatna audijencija kod pape. Moramo znati, kada neka osoba
dobije dozvolu za takvu audijenciju, on, ili ona, mora da se
pokloni i da prizna papu kao Isusa Hrista na Zemlji i toga radi on
drži njihove ruke u naročitom blagoslovu za dobro obavljeni
posao.
Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji se suprotstavlja
rimskom učenju. To je jeres - krivoverstvo. Ne postoji zapis u
istoriji da se to ikada dogodilo. To je izričito zabranjeno kanonom
u rimokatoličkoj instituciji. Ovu je ženu zavolelo hiljade hrišćana.
Ali, 60% onih koje je primila bili su katolici. Ona je sve
podstrekavala na jedinstvo: sveštenike, rabine i propovednike.
Kada je umrla, za nju je bila služena posebna misa u Las
Vegasu. Dok sam još bio jezuitski sveštenik, znao sam da su
mnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenu aktivnost.
Neka nas Bog čuva od gledanja na čoveka, ko god on bio. To
nam može doneti samo razočarenje i gorčinu kada takav padne.

52
 ALBERTO

Mi moramo staviti sve svoje pouzdanje jedino na Isusa Hrista.

On je jedini u koga se nećemo razočarati.
Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom
svojim, tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u
Hristu. Jer ako onaj koji dolazi drugoga Isusa propoveda kojega
mi ne propovedasmo, ili drugoga Duha primite kojega ne
primiste, ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste
potrpeli. (2. Korinćanima 11, 3.4) Jer će izići lažni hristosi i lažni
proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako
bude moguće i izabrane. (Matej 24, 24)
U početku su pentakostalci bili stvarno protivnici Rima. Ne
radi toga što govore jezicima, nego zbog svog učenja, odvojenja i
svetog života, kojeg smo se mi katolici stvarno bojali. Nekada su
pentakostni propovednici govorili sa svojih propovedaonica
protiv Rima, da je Rim bludnica iz Otkrivenja 18, 17. Međutim,
danas oni više ne propovedaju odvajanje, nego ujedinjenje,
jedinstvo.
Ne mislite da su infiltratori samo među pentakostalcima,
harizmaticima ili u ekumenskom pokretu, nego i kod
fundamentalista i evangelista. Oni kontrolišu velike evanđeliste i
hrišćanske vođe i razmatraju šta oni kažu o papinim posetama.
Da li ćute ili su uzbuđeni zbog njegove posete i da li mu ukazuju
poštovanje i pišu o njemu u novinama. Nije dobro gledati ko je
ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo. (Priče 28, 21)
Rim radi s infiltratorima i kroz njih. Bog neka otvori oči svojoj
deci da budu oprezni. Oni su 'hrišćanski eksperti' za lažne religije,
a tvrde da su zaštićeni telom Hristovim od 'krive nauke'. Teško
onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka
svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko, a od
slatkoga gorko. Teško onima koji misle da su mudri, a sami su
sebi razumni. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u
mešanju silovita pića. Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a
pravednima uzimaju pravdu. Zato, kao što oganj proždire
53
 ALBERTO

strnjiku i slame nestaje u plamenu, tako će koren njihov biti kao

trulež i cvet njihov otići će kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda
nad vojskama i prezreše reč sveca Izrailjeva. (Isaija 5, 20-24).
Međutim, znamo da je Rim obožavanje Vala sa krivotvorenom
hrišćanskom fasadom.
Zašto onda ne bismo digli uzbunu? Da! Ali, mali deo to
pokušava, većina se boji, a neki su i sami agenti.
U novembru 1979. godine papa se sreo s vođom pravoslavnih
crkava u Istambulu u Turskoj. Ovo ujedinjavanje će
pravoslavne crkve staviti pod Rim dajući tako papi
1.000.000.000 ljudi. Političari sveta se sada više boje sile ovog
čoveka nego atomske bombe. Vođe sveta ne samo da se boje,
nego i slede papu, jer on ima ogromno bogatstvo 18 . To bogatstvo
je pod vatikanskom zastavom. Vatikan je država za sebe, ona je
politička država i svaki rimokatolik postaje njen član u trenutku
krštenja. Oni treba da budu privrženi najpre Rimu, a onda zemlji
u kojoj su rođeni.
S obe strane, istorijski i proročki, bludnica iz Otkrivenja je naš
neprijatelj. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka
Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh. (Otkrivenje
17, 6) Sotona upotrebljava Vatikan da bi nas uništio. I povika
jakim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan
đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju
ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svojega
napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom se kurvaše i trgovci
zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. (Otkrivenje
18, 2.3)
Malo njih shvata da je Rim tajno ujedinjen sa iluminatima,
masonima, ateistima, cionistima 19 , i da njihove podružnice

18 Bogatstvo Rima je u trilionima dolara.

19 Pokret za stvaranje jevrejske države i jačanje jevrejske religije.

54
 ALBERTO

kontrolišu banke i svetsku trgovinu. Oni takođe upotrebljavaju

medije da bi manipulisali skoro sa svakim na Zemlji.
Rezultat koji žele da postignu je jedna crkva i jedna svetska
vlast. Taj sistem ima još samo jednog smrtnog neprijatelja -
nezavisnu Božju decu koja temelje svoju veru na Bibliji. Hrišćane
koji neće pokleknuti. Hvala Bogu! Mi imamo blaženu nadu: Jer
će sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhanđelovim i s trubom
Božjom sići s Neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom
mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na
susret Gospodu na Nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Tako utešavajte jedan drugoga ovim rečima. (1. Solunjanima
4, 16-18)
Kada bude počela konačna inkvizicija, rimski domišljat plan će
zakonski sprečiti svaku grupu hrišćana i otkriti je. Agenti Rima će
im zatvoriti vrata, upotrebljavajući tajne agente jezuite, kao što je
bio Džim Džons, koga sam lično poznavao. On je bio jezuitski
đakon 20 .
Džonsov masakr - pokolj, bio je dobro planiran vojno,
religiozno i politički. Džim Džons je bio student 'Oca
predviđanja 21 '. Bio je snažan ratnik i dobro izvežbani jezuita.
Bavio se ekumenskim i harizmatičkim radom. Propovedao je
'Jevanđelje ljubavi'. Najvećim delom njegovi sledbenici su bili
rimokatolici i otpadnici od rimokatolicizma. Drugi su bili otpali
protestanti iz različitih denominacija. 1953. godine on je
ustanovio hrišćansku 'Skupštinu Božju', 1962. godine postao je
misionar u Brazilu, 1964. godine bio je postavljen kod učenika
'Hristove crkve'. Njegovi glavni ljudi bili su rimokatolici. Kao
dobar jezuita, Džim Džons je naredio svojim sledbenicima da ga
zovu 'otac', a 1973. godine i da mu se mole. Verujem da je sve ovo

20 Laik pod posebnom zakletvom.

21 Demonima opsednut propovednik, duboko u okultizmu.

55
 ALBERTO

bilo deo planiranog masakra, da bi Rim imao izgovor pred celim

svetom. Džim Džons je planirao i pripremao, pod instrukcijama
Rima, da žrtvuje svoje stado da bi ispunio svoju jezuitsku
zakletvu. Kada se to dogodilo, svet je bio potresen, šokiran.
Štampa i televizija po svetu podrazumevali su da je Džim Džons
bio poludeli vernik, fundamentalista, tako da su odmah svi
fundamentalisti pali pod sumnju. Kakva đavolska zavera!
O svemu tome mnogi propovednici nisu izveštavali svoj narod.
Oni koji su znali istinu, bojali su se da išta kažu da ne bi izgubili
svoje sledbenike, a trebala im je i katolička naklonost da se održe.
Mnogi čak veruju da su rimokatolici na pravom putu! Kakva
tragedija! To je razlog što mnogi sveštenici i opatice izgledaju kao
da su isprepleteni u hrišćanskoj mreži. To uništava prave vernike,
a Rim to voli.
Mi im moramo oprostiti, voleti ih i moliti se za njih. Bog će biti
njihov sudija, ne mi. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje,
blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas
mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. (Matej 5, 44) I ne
sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni;
opraštajte i oprostiće vam se. (Luka 6, 37) Neće svaki koji mi
govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po
volji oca mojega koji je na Nebesima. Mnogi će reći meni u onaj
dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i
tvojim imenom đavole izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga
tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od
mene koji činite bezakonje. (Matej 7, 21-23).
Kako će pravi hrišćani zaustaviti zabludu? Isus nas je upozorio:
Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.
Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i
čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane. (Matej
24, 23.24)
Protestanti su suočeni s najopasnijim vremenom u istoriji.
Direktno prema njima kreće armija bludnice iz Otkrivenja 17.
56
 ALBERTO

poglavlja. Naši propovednici moraju glasno da alarmiraju i

propovedaju pokajanje i potpuno odvajanje za Hrista i njegovu
nauku, ili će biti izgubljeni.
Moje srce je slomljeno zbog rimokatoličkih vernika koji su
prodani kroz njihovog lažnog Hrista koji sedi u Vatikanu, dajući
im lažnu nadu da će stići u Nebo. Milioni će u jezeru ognjenom
proklinjati pape i njihove sveštenike zbog učenja da će im
institucija pomoći da dođu u Nebo i da nema spasenja izvan
rimske crkve.
Bog neka im pomogne da izađu iz nje i da stave svoju veru i
pouzdanje samo u Hrista, za svoje pravo i večno spasenje.

57
 ALBERTO

3. deo

"Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima i

tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica
nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva
svojega napoji sve narode." (Otkrivenje 18, 2)
Dr. Alberto Romero Rivera želi da nam otkrije
okultizam bludnice iz Otkrivenja - "Vavilon veliki".

- Moja priča počinje u malom selu, koje je smešteno u brdima

jednog od Kanarskih ostrva, na jugozapadu Španije. Ovo, nekad
srećno selo, postalo je neobično tiho preko noći. Narod bi šaputao
čim sunce zađe. Niko više nije izlazio u noćnim satima i uveče se
više nije čula pesma. Strah je stegao srca seljana. Radnje i
trgovine su zatvarali rano popodne. Sused je susedu govorio:
"Dođi sutra, bolje sad požuri kući, već je skoro mrak". Zlo je došlo
u selo. Čak su i životinje bile preplašene.
Neobični, neovozemaljski glasovi, čuli su se iz kuće udovice
Karmen Montez, veoma odane kćeri rimokatolicizma. Karmenine
noći su se pretvorile u noći užasa. Kroz šapat, seljani su se pitali
da li mrtvi zaista hodaju ovim usamljenim ulicama.
Karmen je upalila sveću i počela se moliti devici Mariji da se
noćas ova užasna sila ne vrati. Međutim, srce je počelo da joj lupa
a znoj da izbija na čelo. Kada se okrenula, osetila je hladnoću po
kičmi. Mogla je čuti kako se ulazna vrata polako otvaraju. Ta ista
vrata je ona pažljivo zaključala pre zalaska sunca. Sila se vratila.
"Sveta majko!" - uzviknula je Karmen - "Ja čujem lance kako
se vuku po podu!"
Karmen je već posetila svog sveštenika i tražila pomoć.
Ispričala mu je kako je bilo užasno to što je doživela u svojoj kući,
kako se čulo urlanje i vrištanje u mraku.
58
 ALBERTO

"Mi verujemo" - odgovorio je sveštenik - "da je ovo urlanje

mučenje vaše rodbine u čistilištu. Oni traže da se održi više misa i
da se upali više sveća, da bi se olakšalo njihovo mučenje. Oni
osećaju agoniju svojih patnji. Vi im možete pomoći da se to
zaustavi."
"Ah, Oče!" - nastavi Karmen - "mi smo veoma siromašne,
možete li da nas razumete? Ja ću nastojati... Oče!"
Mnogo misa je bilo održano, ali to nije prestalo, već je
postajalo svakog dana sve gore i gore. Cela porodica je bila
prestrašena, svi osim Margarete, koja je spokojno sedela u svojoj
sobi i molila krunicu. Margareta je studirala da postane
karmelićanka.
Ali, vratimo se nekoliko godina unazad, kada, u stvari, ove noći
užasa počinju. Karmen Montez je imala trinaestogodišnju ćerku
koja je patila od nekontrolisanih epileptičkih napada. Doktori su
Karmen rekli da nema leka za malu Margaretu. Karmen je odvela
dete u jedno od svetilišta device Marije i dala zavet da će, ako
sveta devica izleči njeno dete, nastojati da mala Margareta
postane opatica u 'karmelićanskom redu'. Dok se ona molila kipu
blagoslovene device, na Margaretu je sišla neka čudna sila.
Napadi su potpuno prestali. Doktori su bili zapanjeni. Mala
Margareta se oporavila. To je bilo zaista čudo izlečenja i Karmen
je za to dala slavu devici Mariji.
Toga dana kada je Karmen htela da obuče novu smeđu haljinu
karmelićanki Margareti, da bi videla kako joj stoji, neka sila je
udari s besom, slično divljem orkanu. Ta sila je skidala i slike sa
zidova.
Seoski sveštenik je bio u nevolji zbog protestanata u selu koji
su znali za nevolje Karmen Montez. On je očajno želeo da se desi
čudo kako bi se pokazala sila njegove crkve i oslabili protestanti.
Stoga je pozvao svoju biskupiju i molio da neko dođe i pomiluje
duše mrtvih iz čistilišta, da bi napustili Karmeninu kuću. Ja sam

59
 ALBERTO

određen da mu pomognem. Sve sam pripremio za isterivanje

duhova - egzorcizam, kroz posvećenje hostije, održavši prikladnu
misu.
Jednog dana kod isterivanja - egzorcizma, bes pakla se
oslobodio u kući Karmen Montez i sila je počela bivati sve jača i
jača.
"Ja ne mogu opstati ovde" - vikala je Margareta.
"Pomozite nam!" - tražila je majka.
Sve se to događalo dok je lokalni sveštenik bio pred njihovim
vratima. On je bio upozoren da me pričeka, jer su me zamolili da
mu pomognem, pošto sam kao jezuita bio obučavan za
egzorcizam - isterivanje duhova i sve ostalo što je u vezi s tim.
Međutim, pošto su sveštenika molili da im što pre pomogne,
otišao je sam bez mene. Pokušavao je da otvori vrata, ali čim je
dohvatio kvaku, nešto je zapelo. Vrata su se zatim digla u vazduh i
sila ga je uvukla kroz otvor u kuću. Zatim su se vrata zalupila, a
oni napolju su čuli vrisak svog sveštenika.
Kada sam stigao u selo, umesto da nađem sveštenika, sreo sam
njegovog pomoćnika. Pitao sam ga gde je otac.
"Upravo je otišao napred i čeka na nas, oče Rivera!"
"Ne sviđa mi se to. Trebalo je da me sačeka ovde."
Procesija je krenula od crkve do kuće Karmen Montez. Kada je
narod video hostiju (oblatnu nošenu u monstranci), ceo saobraćaj
je stao u strahopoštovanju. Znali su da je ili neko umro, ili je to
zbog isterivanja duhova. Narod je izašao iz svojih automobila, te
kleknuo. Prekrstili su se, pošto su verovali da sam Isus Hrist
prolazi ispred njih u obliku te male hostije. Bojali su se da ne
uvrede hostiju - Boga, sveštenike ili svoju crkvu.
"Gde je sveštenik?" - pitao sam.
"On je unutra" - reče pomoćnik.

60
 ALBERTO

"Daj mi odmah svetu vodu!"

U međuvremenu, kuhinjsko suđe je letelo napolje kroz
razbijene prozore. Čuo se glas: "Brže, pomozi nam, Sveta Majko!".
"Idemo unutra" - rekoh.
"Ja se bojim, oče!" - reče pomoćnik.
"Ne brini, samo me sledi."
"Oče Rivera, gledajte! Vrata se otvaraju!" - primeti pomoćnik.
Rrrr... Sveštenik izlete naglavačke napolje obliven krvlju.
"Da li je mrtav? Sveta majko Božja! On je mrtav, razrezan na
komadiće, kao da ga je neko s britvom razrezao. Vi ne smete ući!"
- vikao je pomoćnik u strahu.
"Ja moram!" - odvratio sam.
"I Vi ćete biti ubijeni!"
Jedna nevidljiva sila me je uhvatila i kroz otvor vrata uvukla u
kuću. Narod je prestrašeno govorio da sam otišao u smrt. Počeo
sam da se vrtim kao čigra, do plafona. Nako je svukao s mene svu
odeću i iscepao je na komadiće. Unutrašnja scena je bila užas,
noćna mora. Ćerke Karmen Montez su bile čas na podu, čas su
letele po vazduhu velikom brzinom, povraćajući neku zelenu
materiju. Međutim, sila čak ni u svom punom besu nikada nije
došla blizu Margarete. Čuo sam i vrisak i smeh. Divlji vetar je
lomio, nosio nameštaj i stvari svuda po sobi. Stolice su se raspale.
Konačno sam pao na pod koji je bio pokriven penom i zelenom
sluzi.
Kada sam pokušao da blagoslovim kuću svetom vodom,
Margaretina tetka je iznenada vrisnula: "Oče, Vi nemate raspelo".
Ona se istegnula preko poda i zgrabila neke makaze, te je
oblikovala krst od njih. Sila je odmah prešla u drugu sobu. U tom
trenutku su svi moji pomagači ušli kroz prednja vrata. Zgrabio
sam raspelo i započeo latinsku molitvu. Tek što sam se počeo
61
 ALBERTO

moliti, devojke su pale na pod. Čula se galama, vrisak i smeh. Ja

sam onda uzeo hostiju - 'oblatnu Boga', te dao prvo Margareti,
pošto je ona bila centar sve ove aktivnosti. Potom sam svim
prisutnima podelio hostiju. Glasovi su polako iščezavali. Najzad
je 'sila' otišla. Kuća je nakon svega izgledala kao klanica.
Da li su to stvarno bile duše mrtvih? Ne! To su bili demoni. Da
li su hostija i raspelo stvarno isterali 'silu'? Ne! To je sve bila
đavolska mudra šema kroz zle duhove, da bi se narod sve više i
više poveravao svojim sveštenicima za zaštitu, a to će ih koštati
njihovih duša.
Zašto Sotona i demoni to rade? Zašto oni hoće ljudske duše?
Da bismo ovo shvatili, mi se moramo vratiti u vreme jednog
događaja gore na Nebu kada se Lucifer, anđeo svetlosti, pobunio
protiv Boga. Zaveo je tada jednu trećinu anđela, nebeske vojske.
To je prouzrokovalo katastrofalnu presudu. Bog ih je sve zbacio s
Neba na planetu Zemlju. Lucifer je od anđela svetlosti postao
Sotona - knez ovoga sveta, knez tame, đavo. Pali anđeli koje je
zaveo postali su armija zlih duhova, demoni. Oni su sposobni,
lukavi i inteligentni i služe svog gospodara Sotonu sa slepom
pokornošću.
U početku kada je Bog stvorio Adama i Evu, dao je vlast čoveku
nad svim što je bilo stvoreno na Zemlji. I blagoslovi ih Bog i reče
im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte
njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od
svega zverinja što se miče po zemlji. (1. Mojsijeva 1, 28) Sotona
je mrzeo Adama i Evu zbog toga što su bili poslušni Bogu. Uspeo
je da ih prevari. (1. Mojsijeva 3, 1-24) Kada se Adam pobunio
protiv Boga, vlast na Zemlji je preneta na Sotonu. I reče mu
(Isusu) đavo: tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je
meni predana, i kome ja hoću daću je. (Luka 4, 6) On je postao
knez ovoga sveta. Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez
ovoga sveta i u meni nema ništa. (Jovan 14, 30). Sotona od tada
do naših dana vara ljude i želi da ih okrene od Boga da bi njemu

62
 ALBERTO

služili. To čini uz pomoć svojih demona, palih anđela. Oni

preuzimaju umove i tela ljudi pobunjenih protiv Boga.
Sotona je uspeo da mnoge odvoji od Boga. Čitamo izveštaj u
Bibliji: I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na
zemlji, i da suť sve misli srca njihova svagda samo zleś, pokaja
se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. I
reče Gospod: hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio,
od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se
kajem što sam ih stvorio. Ali Noje nađe milost pred Gospodom.
(1. Mojsijeva 6, 5-8) Ceo je tadašnji svet bio prožet okultizmom i
Bog je odredio da nestane svako telo sa zemlje potopom, izuzev
Noja i njegove porodice, koji su našli milost pred Bogom.
Mnoštvo ljudi se utopilo. Demoni su se odvojili od njih i sledili su
barku čekajući novu žrtvu.
Bog je pripremio ognjeno jezero za đavola i njegove anđele.
Tada će reći onima što mu stoje s leve strane: idite od mene
prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.
(Matej 25, 41) Sotona zna gde će mu biti konačni kraj, kada se
Hrist vrati prilikom svog drugog dolaska i preuzme vladavinu na
Zemlji.
Sotona u svom gnevu nastoji da što više ljudi povuče za sobom
u propast, i to upravo sada, kada je kraj blizu. Budite trezni i
pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da
proždere. (1. Petrova 5, 8) Isus je Sotonu nazvao ocem laži. Vaš je
otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite. On je krvnik
ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu;
kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži. (Jovan 8, 44)
On upotrebljava svo svoje lukavstvo za ostvarenje svojih ciljeva sa
svakom silom i znacima i lažnim čudesima. (2. Solunjanima
2, 9)
Sotona zna biblijska proročanstva. On je znao da će Bog jednog
dana uzeti oblik čoveka i da će biti rođen na zemlji i dobiti ime
Isus. Znao je da će Isusa roditi devica, i da će umreti na krstu.
63
 ALBERTO

Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da
smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.
(Jevrejima 2, 14)
Pošto je Isus došao da traži i spase izgubljeno čovečanstvo,
Sotona ga je mrzeo i nastojao da uništi delo Božje. Zato je i
podigao lukavo svog vlastitog Isusa, lažno evanđelje i lažni duh,
da zbuni čovečanstvo.
Sotona je planirao da razvije okultni religiozni sistem i da kroz
njega kontroliše svet. Sistem, u koji će narod verovati, ubijati za
njega i čak biti voljan i umreti za njega. Da bi predstavio svoj
sotonski sistem svetu, upotrebio je dvoje ljudi: Semiramidu i
Nimroda. Semiramida se udala za Nimroda, svog rođenog sina.
Prvi grad građen nakon potopa je bio Vavilon. Sotona je u njemu
podigao svoje predstavništvo ili predsedništvo. Semiramida je
bila kraljica Vavilona, a Nimrod je vodio narod u pobunu protiv
Boga.
Sotona je tu postavio temelj za svoju religioznu mašinu, kojom
će da suzbija Božji rad i pošalje milijarde ljudi u smrt i večnu
propast. Evo kako je to postigao kroz Semiramidu. Ona je bila
moćna i vrlo lepa veštica, potpuno predana Sotoni. On joj je
davao mnoge ideje. Semiramida je podsticala čovečanstvo na
pobunu protiv Božjeg zakona ženidbe. Ona je osnovala celibat,
koji je bio religiozni pokrivač preljubočinstva, bluda,
homoseksualizma, sodomizma i lezbejstva. Odatle potiče
rimokatolički celibat. Celibat navodno čini sveštenika svetim.
Danas, kao i u vreme Semiramide, rimokatolici veruju da je
sakrament svetog reda - celibat, viši nego sakrament ženidbe.
Sotonsku tradiciju stavljaju iznad Božje naredbe. A Duh
razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od
vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske, u licemeru laža,
žigosanih na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i
zapovedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa
zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu (1. Timotiju

64
 ALBERTO

4, 1-3) Opatice su bile hramske prostitutke, služeći sveštenicima

upravo kao i danas. Tada su one bile nazvane - devičanske device.
Danas su one 'nevesta Hristova'.
Ova institucija je osnovala ispovedaonicu, da lakše zaviri u
tajne svojih sledbenika. Narod se bojao svojih sveštenika, bojali
su se da ne budu ucenjeni. Sotona je voleo ovu ideju. I u
budućnosti on će koristiti ispovedaonice da uništava narode.
Smrt kroz raspeće bila je takođe jedna od njegovih ideja. Krstovi
su prvobitno planirani kao okultni simboli i bili su obožavani i u
drevnom Vavilonu i u Egiptu.
Nimrod je bio majstor rata i čarobnjak, veštac. Pod njegovim
vođstvom se razvijala astrologija. On je takođe utemeljio belo i
crno čarobnjaštvo - magiju. Bio je nazvan Moloh. Žrtve Molohu
su bile neobične. Bog je uspostavio životinjske žrtve kao simbol
koji će ukazivati na žrtvu nevinog Božjeg Sina, a Semiramida je
objavila da je boginja i zahtevala je da joj se žrtvuju deca. Na
dečja prsa je urezivan znak krsta i vađeno im je srce. Semiramida
je bila utelovljenje zla. Jedan od Nojevih sinova, Sem, koji je još
živeo, ubio je Nimroda, da načini kraj ovoj okultnoj praksi. Ali,
narod je plakao za Nimrodom. Njihov heroj je bio mrtav. Sotona
je upotrebio Nimrodovu smrt u svoju korist. Semiramida je
proglasila Nimroda za boga i nazvala ga je 'Baal' - bog Sunca, dok
je za sebe uzela simbol meseca. Zahtevala je da bude obožavan.
Onda je zatrudnela, tvrdeći da je još devica. Rodila je sina i
prozvala ga Tamuz, govoreći svakome da je Nimrod reinkarniran.
Semiramida je tvrdila da se duh božji inkarnirao u njoj kao majci.
Ona je tvrdila za sebe da je božanska devica - majka, tako da se
njen kip na kojem drži malog sina - boga, pojavio svuda.
Semiramida je tvrdila da je Tamuz njihov spasitelj.
Ovo će Sotona koristiti i u budućnosti, da zavede milione. On
je ovo pripremao i za prvi Isusov dolazak.
Istorija govori da su se izmišljotine o Nimrodu i Tamuzu
proširile po svetu. Tako su izmišljotine postale popularne u
65
 ALBERTO

religiji kao i u mitologiji. Bogovi i boginje su bili predmet snova i

nade. Sve se na tome temeljilo. Sa njima se počinje stvarati pojam
'sveta porodica'. Semiramida je postala poznata kao 'kraljica
neba', a danas je nazvana 'devica Marija'. Kroz istoriju se
pokazivala u različitim mestima, uzimajući različite likove. To je
demonska reinkarnacija Semiramide u svoj punini. Svaka zemlja
ima svog vlastitog sveca ili devicu. Pade, pade Vavilon veliki, i
posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome i
tamnica sviju ptica nečistih i mrskih, jer otrovnim vinom
kurvarstva svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom
se kurvaše i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti
njezine. (Otkrivenje 18, 2.3)
Pored ovoga, Sotona s vremena na vreme koristi i silu. Ta se
sila često iskazuje kroz lažna čuda. On vešto iznosi laž,
prilagodivši je raznim narodima.
Ima li Sotona silu da učini da se kip miče, a slika progovori?
Da, on je to činio u prošlosti i on će slično da radi i u budućnosti.
Ovakva čuda će zavesti narode i uništiti njihove duše zauvek. I bi
joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina,
i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.
(Otkrivenje 13, 15) I videh iz usta aždajinih, i iz usta zverinih, i iz
usta lažnoga proroka, gde iziđoše tri nečista duha, kao žabe. Jer
su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa, i izlaze k carevima
svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan
Boga svedržitelja. (Otkrivenje 16, 13.14)
Ovakve vizije i pojave su se ukazivale u paganskim religijama,
kao i u rimokatolicizmu pod imenima Venera, Diana, Esiss,
Madona, Gospa Fatimska, Majka božja Bistrička, i tako dalje, a
posebno u vreme kada se približava drugi Hristov dolazak. Ova
čuda se koriste kao pokretačka snaga isto kao i u ranija vremena.
Jevreji su takođe obožavali kraljicu neba.
Vizija Fatime je jedan snažan politički trik - postavljen od
Vatikana. Izneto je jedno lažno proroštvo, u kom je devica Marija
66
 ALBERTO

rekla svojim sledbenicima da će ako se budu molili za mir, Rusija

biti obraćena u rimokatolicizam.
U Bibliji, u Starom zavetu, piše da je Bog podigao jedan narod
da bude svetlo onima koji se nalaze u sotonskom mraku. Taj
narod je trebao da predstavi drugim narodima karakter pravog
Boga. To je bio izrailjski ili jevrejski narod. Oni su bili robovi u
Egiptu 400 godina. Obozavanje Sunca je bila religija te zemlje.
Kasnije, i vavilonskim bogovima su data egipatska imena. U
egipatskim hramovima su sveštenici praktikovali
'transubstanciju' - pretvaranje. Tvrdili su da imaju magičnu silu s
kojom mogu da pretvore svog velikog boga Sunca Ozirisa u
hostiju - oblatnu, da bi ga onda u religioznom ritualu jeli, i hranili
svoje duše. Na toj oblatni - hostiji pisalo je 'I-H-S', što su inicijali
egipatskog trojstva: Isis, Horus, Seb.
Gospod Bog je podigao Mojsija da izvede izrailjski narod iz
Egipta, što dalje od ovog smrtonosnog religioznog sistema i
okultizma. Kada je faraon odbio da pusti narod, Bog je pustio
mnoga zla na egipćane, da pomogne izrailjcima da izađu. Bog je
zatim razdelio Crveno more. Kada su izrailjci sigurno prošli
suvim, more se zatvorilo i faraonova armija je bila uništena.
Bog je dao Mojsiju 10 zapovesti na godi Sinaj. Prva od tih
zapovesti je bila: Nemoj imati drugih bogova uza me. Druga
zapovest kaže: Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od
onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji ili u vodi ispod
zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod
Bog tvoj... (2. Mojsijeva 20, 2-6) Gospod zna da iza svakog
religioznog predmeta, kom se ljudi mole, obožavaju ga ili poštuju,
stoji demon, spreman da primi obožavanje od čoveka.
Kada je Mojsije umro, Bog je izabrao Isusa Navina da ih vodi u
Hanan - obećanu zemlju. Stanovnici Hanana su bili takođe
duboko uvučeni u okultizam. Bog je naredio Isusu Navinu da
povede izrailjce da zauzmu Hanan i unište paganske kultove,
lažne bogove i njihove obožavaoce.
67
 ALBERTO

Sotonska izopačenost Vavilona proširila se u Hanan, tako da

su i hananci imali jednog od bogova koji se zvao Moloh, što je
inače bilo drugo ime za Nimroda. Njemu su žrtvovali decu, tako
što su ih spaljivali na oltarima. Izrailjci nisu poslušali Boga da
istrebe sve narode koji su služili lažnim bogovima, već su se
počeli mešati sa stanovnicima zemlje u koju su došli. Tako su i
oni počeli malo po malo da služe tim njihovim bogovima. Radi
neverstva, Bog je često dozvoljavao da izrailjci budu pobeđeni i
zarobljeni, dok se ne bi obratili i pokajali za svoje grehe.
Kad istrebi Gospod Bog tvoj ispred tebe narode ka kojima
ideš da naslediš zemlju njihovu, i nasledivši je, kad se nastaniš u
zemlji njihovoj; čuvaj se da se ne uhvatiš u zamku pošavši za
njima po što se potru ispred tebe, i da ne potražiš bogova
njihovih i rečeš: kako su ovi narodi služili svojim bogovima, tako
ću i ja činiti. Ne čini tako Gospodu Bogu svojemu; jer oni činiše
svojim bogovima sve što je gadno pred Gospodom i na što on
mrzi; jer su i sinove svoje i kćeri svoje sažizali bogovima svojim.
Što vam god ja zapovedam sve držite i tvorite, niti što dodajte k
tome, ni oduzmite od toga. (5. Mojsijeva 12, 29-32) I reče Gospod
Mojsiju govoreći: Još reci sinovima Izrailjevim: ko god između
sinova Izrailjevih ili između došljaka koji se bave u Izrailju, da
od semena svojega Molohu, neka se pogubi, narod u zemlji neka
ga zaspe kamenjem. I ja ću okrenuti lice svoje na suprot takom
čoveku, i istrebiću ga iz naroda njegova, što od semena svojega
dade Molohu, i zaprzni svetinju moju i oskvrni sveto ime moje.
(3. Mojsijeva 20, 1-3)
Bog je pokazao svom proroku Jezekilju tri gadosti koje je
izrailjski narod činio tajno. Prva gadost: otkrio je dela 70
starešina u Izrailju kako u mraku kade tamjanom, obožavaju slike
nečistih životinja i idola svake vrste. Tada mi reče: Uđi i vidi
opake gadove koje čine tu. I ušav videh, i gle, svakojake životinje
što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma
Izrailjeva bijahu napisani po zidu svuda unaokolo. I pred njima
stajaše sedamdeset ljudi između starešina doma Izrailjeva s
68
 ALBERTO

Jazanijom sinom Safanovim, koji stajaše među njima, svaki s

kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada.
Tada mi reče: vidiš li, sine čovečji, šta čine starešine doma
Izrailjeva u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: ne
vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju. (Jezekilj 8, 9-12)
Proroku je Bog pokazao i drugu gadost: Po tom mi reče: Još
ćeš videti većih gadova koje oni čine. I odvede me na vrata doma
Gospodnjega koja su sa severa; i gle, žene seđahu i plakahu za
Tamuzom (Nimrodom). (Jezekilj 8, 13-14)
Treća gadost: I odvede me u trem unutrašnji doma
Gospodnjega; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju, između trema
i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k crkvi
Gospodnjoj, a licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.
(Jezekija 8, 16) To je obožavanje Vala (Baala - boga Sunca).
Izrailjci su često mrzeli svoje proroke, jer su im ukazivali na
njihova zla dela i govorili o potrebi pokajanja i obraćenja. Mnoge
su proroke zato ubijali u otvorenoj pobuni. Nakon što je napisana
knjiga proroka Malahije, Bog je ćutao 400 godina, i nije im više
slao proroke da ih opominju.
Jevrejski sveštenici su nastavili da prinose žrtve (životinje koje
su simbolisale smrt Isusa) prema Mojsijevom zakonu, ali njihova
srca nisu bila predata Bogu. Prevareni kroz okultizam, sve su se
više udaljavali od Boga. Narod je postepeno bio zaveden lažnim
religioznim sistemom, isto kao i u vreme Semiramide. Sotona je
uticao na to da se napišu takozvani 'apokrifi 22 '. On je nastojao da
uništi ili umanji vrednost Biblije. Na saboru rimokatoličke crkve
u Trentu 1546. godine, apokrifni spisi su odobreni kao da su
nadahnuti od Boga. Iz knjige o Makabejcima, jedne od apokrifnih
knjiga je i proizašla zamisao o čistilištu (purgatorijumu).

22 Serija lažno inspirisanih - krivotvorenih Svetih knjiga.

69
 ALBERTO

1611. godine izabran je kralj Džejms (King James) da ponovo

prevede Bibliju, pod uticajem velike koncentracije jezuita,
postavljenih za članove Engleske crkve. No, Gospod je u svojoj
velikoj milosti sačuvao svoju pisanu reč, te oni nisu bili u stanju
da je promene kako su to isplanirali. Međutim, kroz njihov uticaj,
apokrifni spisi su bili uvršteni u prvu verziju ovog prevoda. Kada
je ova zavera bila otkrivena, pravi hrišćani su odbacili apokrife.
Danas je ponovo preštampano delo iz 1611. godine, prevod koji
nosi apokrifne spise, zahvaljujući jezuitima.
Sotona je bio na poslu i u ono vreme, kao i danas. Inspirisana
sotonskim duhom, crkva je uskoro postavila:
• Liturgiju - maskiranu religioznu ceremoniju oblikovanu da
nametne
narodu uverenje da su njihove religiozne vođe sveci;
• Kanonski zakon - skup religioznih pravila - ljudskih
zapovesti; No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima
ljudskim (Matej 15, 9; Marko 7, 7)
• Dogme - 'istinu' Vatikana, pravila po kojima se mora strogo
upravljati i ponašati.
Vatikan je strog u odnosu na liturgiju, kanonski zakon i
dogmu. Katolici su danas dali privremenu dozvolu da se izraze
nečiji vlastiti stavovi, da bi stekli blagonaklonost unutar
ekumenskog i harizmatičkog pokreta. Međutim, proklinju zauvek
sve koji im se suprotstave ili izmene srž njihovog učenja.
Nakon 400 godina tišine, Bog je ponovo posredovao. Ostavio
je Nebo i došao na Zemlju telesno (rodio se kao dete). Stigao je
Sotonin najsmrtniji neprijatelj. Njegovo je ime Isus. Biblija nas
izveštava da je Duh Sveti sišao na devicu Mariju i sila Najvišega ju
je osenila. I odgovarajući anđeo reče joj: Duh sveti doći će na
tebe, i sila Najvišega oseniće te; za to i ono što će se roditi biće
sveto, i nazvaće se Sin Božji (Luka 1, 35) Ona je zatrudnela i

70
 ALBERTO

rodila Stvoritelja svemira - Na svetu beše, i svet krozanj posta, i

svet ga ne pozna (Jovan 1, 10) - i nadenula mu ime Isus.
Biblija kaže da njen muž Josip ne znadijaše za nju, što znači,
nije imao sa njom ništa seksualno dok ne rodi sina svojega
prvenca. (Matej 1, 25)
Nakon toga Josip i Marija su imali i drugu decu. Nije li ovo
drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija i braća
njegova Jakov i Josija i Simon i Juda? I sestre njegove nisu li sve
kod nas? (Matej 13, 55-56; Matej 12, 46-47; Jovan 2, 12) Ta deca
su bila Isusova polubraća i polusestre. Dvojica od njegove
polubraće napisali su dve poslanice u Bibliji: poslanicu
Jakovljevu i poslanicu Judinu. Ali drugoga od apostola ne videh,
osim Jakova, brata Gospodnjega (Galatima 1, 19) Isus je znao da
će Sotona nastojati da načini Mariju boginjom. U Svetom Pismu
on nikada nju nije nazivao 'majka', uvek ju je oslovljavao s
titulom 'žena', da je zaštiti. Sirota Marija nikada nije ni sanjala da
će u vekovima koji idu, milioni biti ubijani u njeno ime, kao i da
će je Sotona povezivati sa Semiramidom i nazivati je 'kraljicom
neba'.
Kada je Isus došao, Bog je poslao proroka izrailjcima. To je bio
Jovan Krstitelj. Njegova misija je bila da pripremi put Mesiji.
Nakon 400 godina 'tišine', prva reč koja je bila progovorena od
strane Božjeg proroka bila je: "Pokajte se!" - što znači: prestani da
odbacuješ Boga i živiš u grehu. Traži od Njega oproštenje za svoje
grehe. Traži snagu odozgo da vodiš čist i pobedonosan život!
Jovan Krstitelj je korio religiozne vođe, jer su oni služili Sotoni
umesto Bogu. On ih je nazvao porodima aspidinim. A kad vide
Jovan mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im:
porodi aspidini! ko kaza vama da bežite od gneva koji ide?
Rodite dakle rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u
sebi: imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od
kamenja ovoga podignuti decu Avramu. Već i sekira kod korena
drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i

71
 ALBERTO

u oganj se baca. Ja dakle kršćavam vas vodom za pokajanje; a

onaj što ide zamnom, jači je od mene; ja nisam dostojan njemu
obuće poneti; on će vas krstiti Duhom svetim i ognjem. Njemu je
lopata u ruci njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiti
pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim. (Matej
3, 7-12) Jovan je to oštro istakao i to ga je kasnije koštalo života.
Iroda pak četverovlasnika koraše Jovan za Irodijadu, ženu
brata njegova; i za sva zla što učini Irod. (Luka 3, 19) (Vidi i:
Matej 14, 3-11)
Kada je Jovan Krstitelj predstavio svetu Isusa kao 'jagnje
Božje' i krstio Ga, svetu je bio dat najdragoceniji dar svih
vremena. A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče:
gle jagnje Božje koje uze na se grehe sveta. (Jovan 1, 29) Jagnje
Božje koje je stajalo pred Izrailjem bio je i Bog Svemogući,
Stvoritelj ove planete, premda u ljudskom obliku, a svet Ga nije
poznao.
Sotona je nastojao da ubije Isusa. U naredbi da se pokolju sva
mala deca do dve godine - nadao se da će uspeti da ubije i Isusa.
Tada Irod kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnjevi se vrlo
i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj
od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od
mudraca. (Matej 2, 16) No, to mu nije pošto za rukom, jer se
trebalo ispuniti proroštvo da će iz malenoga Vitlejema izaći onaj
koji će biti pastir i Spasitelj u Izrailju. Sotona je ponovo želeo da
ga uništi. Pa mu reče: ako si sin Božji, skoči dole; jer u pismu
stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke,
da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. A Isus mu reče: ali i
to stoji napisano: nemoj kušati Gospoda Boga svojega. (Matej
4, 6-7) Sotona je krvnik ljudski od početka. (Jovan 8, 44)
Isus se nikada nije raspravljao sa Sotonom. On mu je
jednostavno govorio iz Pisma. Isus se nikada nije raspravljao ni
sa religioznim vođama, koje je Sotona koristio da ga napadnu.
Njima se uvek obraćao direktno. On nam je primer u tome. Isus

72
 ALBERTO

je rekao da je došao da donese mač na Zemlju, a ne mir (Matej

10, 34). Isus je fariseje i sadukeje razotkrio i nazvao ih 'deca
đavolska' (Jovan 8, 44), jer ih je Sotona koristio da mnoštvo ljudi
odvuku u propast.
Međutim, kada je jedna žena uhvaćena u preljubi, Isus je
pokazao milost. On je učio ljude da ljube sve bez razlike: Koji je
među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju. (Jovan
8, 7)
Isus je upozorio svoje sledbenike da će i oni biti omrznuti, te
da će ih zatvarati, mučiti i ubijati. Tada će vas predati na muke, i
pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi.
(Matej 24, 9) Ako svet na vas uzmrzi, znajte da na mene omrznu
pre vas. (Jovan 15, 18) Postoji cena koju treba da plati svaki koji
je odan Hristu: A i svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu,
biće gonjeni. (2. Timotiju 3, 12)
Prva reč koju je Isus upotrebio u svojoj javnoj službi beše ona
ista koju je i Jovan Krstitelj upotrebio kada je započeo svoju
misiju: "Pokajte se!" Od tada poče Isus učiti i govoriti: Pokajte
se, jer se približi carstvo nebesko. (Matej 4, 17) Danas se to malo
gde propoveda, zahvaljujući sotoninoj sili.
Isus je znao da je Sotona podigao silu da uništi čovečanstvo.
Sotona kroz upotrebu sile zavodi mnoštvo da veruju da ima
mnogo puteva koji vode u Nebo... ali, Isus je govorio: Ja sam put
i istina i život: niko neće doći k ocu do kroza me. (Jovan 14, 6)
Isus je počeo da gradi svoju crkvu sa apostolima. Narod je
voleo Njegova čuda, ali se slabo odazivao na Njegovo učenje.
Hiljade su ga slušale i sledile da bi bili nahranjeni, ali, kada se to
završilo, Biblija kaže da se samo 120 ljudi sakupilo u gornjoj sobi.
Kada su progonstva naišla, mnogi su ga napustili, ali pravi su
ostali.
Isus nije bio slaba ličnost, kakvog ga mnogi zamišljaju. On je
posedovao moć i silu, autoritet, ali, imao je takođe i ljubavi za
73
 ALBERTO

svoje 'ovce', koje su bile rasejane i bez pravog pastira. Nije bilo
nikog ko bi Ga mogao uporediti sa bezosećajnom religioznom
mašinom. Isus nije bio običan čovek, i zbog toga su ga mrzeli.
Sotona je, s druge strane, bio sličan besnom generalu, i napadao
je Isusa napadima svake vrste. Sotona je zaveo mnoštvo. Kada je
ulazio u Jerusalim, Isus je podigao svoje oči i zaplakao se nad
njim. A kada je došlo vreme da bude razapet, bio je poslušan
svom nebeskom Ocu, ponizio je samog sebe i dozvolio da padne u
ruke krvnika, koji su bili u slepoj službi te religiozne mašine -
sotonske 'sile'.
Isusa su tukli i odveli izvan grada, da bude razapet kao kakav
zločinac. Pošto je bila na pragu subota, nazvana 'veliki dan', čim
je umro, skinut je sa krsta da bi u subotu bili na miru po zakonu.
A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu,
(jer beše veliki dan ona subota) Jevreji moliše Pilata da im
prebiju goleni pa da ih skinu. (Jovan 19, 31) Vrativši se pak
pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po
zakonu (Luka 23, 56).
Isus je umro da bi otkupio od greha i smrti one koji ga
prihvataju i da bi ispunio svoje vlastito proročanstvo: Tada
odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: učitelju, mi bi
radi od tebe znak videti. A on odgovarajući reče im: rod zli i
preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka
Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i
tri noći: tako će biti i sin čovečji u srcu zemlje tri dana i tri noći.
(Matej 12, 38-40)
Sredstvo smrti bio je krst, vešto isplaniran kroz Semiramidu, u
čast Tamuzu. Izvorno je krst bio oblikovan i zamišljen kao slovo
T, ali kako je vreme prolazilo, postajalo je sve više izopačeno. U
rimskom sistemu, žrtve su bile razapinjane na krst ne samo da bi
ispaštale zbog svog zločina, nego je to takođe bilo i žrtvovanje
njihovim paganskim bogovima. Krst kao simbol nikada nije bio
hrišćanski. Kada Biblija govori o krstu, ona uvek naglašava

74
 ALBERTO

Hristovo žrtvovanje za grehe čovečanstva, nikada sam krst! To je

bilo najveće delo ljubavi koje je svet ikada video. Spasitelj sveta je
visio između Neba i Zemlje i postao savršena žrtva koja se prinese
samo jednom za grehe čovečanstva. Tako se i Hristos jednom
prinese, da uzme mnogih grehe, a drugom će se javiti bez greha
na spasenje onima koji ga čekaju. (Jevrejima 9, 28) Svako
nečisto delo, svaki greh koji je ikad učinjen, sve je bilo natovareno
na bezgrešno jagnje. On je prolio svoju dragocenu krv da očisti
naše grehe. Biblija kaže: I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i
bez prolivanja krvi ne biva oproštenje. (Jevrejima 9, 22)
Isus je umro i stavljen je u grob, a treći dan je vaskrsnuo iz
mrtvih. To je bila savršena žrtva, ispunjenje starozavetnog
žrtvenog sistema. Simbol se ispunio u Isusovoj žrtvi. I cepanje
zavese u hramu označilo je da je sistem prinošenja životinjskih
žrtava prekinut. A Isus opet povika iza glasa, i ispusti dušu. I gle,
zavesa crkvena razdre se na dvoje od gornjega kraja do
donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade. (Matej
27, 50.51) Onaj na koga su žrtve ukazivale, ispunio je svoje
obećanje. Svako dalje prinošenje životinjskih žrtava značilo bi da
Isusova žrtva nije prihvaćena. Jevreji su ipak i dalje nastavili da
žrtvuju životinje, još 32 godine, dok hram nije bio srušen.
Sedamdesete godine našeg brojanja godina, kao ispunjenje
božanskog proročanstva, Jerusalim je zauzet i jevrejski hram
srušen, da bi se zaustavilo ovo bogohuljenje. Ipak, Sotona je
nastojao da to ponovo na neki sličan način uvede. To je nazvao
'misa'. Misu Sotona koristi da prikaže Hrista kao spasitelja koji
neprestano umire, ili mrtvog Hrista.
Nakon što je Isus vaskrsao, vratio se na Nebo. Kao što je
obećao svojim učenicima, poslao im je utešitelja, nebesku silu u
ličnosti Svetoga Duha. To čini i danas za one koji ga veruju. I ja
ću umoliti Oca i daće vam drugoga utešitelja, da bude s vama
vavek. Duha istine, kojega svet ne može primiti, jer ga ne vidi
niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će
biti. (Jovan 14, 16.17) On je vernima dao silu sa visine da bi se
75
 ALBERTO

tako mogli uspešno suprotstaviti 'sili' odozdo. Isus je zapovedio

svima koji ga prihvate da propovedaju jevanđelje, 'radosnu vest',
da je On dao svoj život za spasenje sveta, da nas oslobodi okova
večne smrti. Sotonu to užasava.
Kao što Hrist ima svoje verne sledbenike koji propovedaju
jevanđelje i koji se pripremaju da budu s Njim na Nebu, tako je i
Sotona zaposlen, pripremajući svoju lažnu crkvu, lažno
'hrišćanstvo', da što više ljudi odvede u propast i večnu smrt.
Verni Hristu u Antiohiji i Siriji su se marljivo trudili da zaštite i
sačuvaju Pisma, radeći tačne kopije od originalnih rukopisa. Oni
su ljubili i poštovali Reč Božju. U isto vreme 'sila' zla je bila
marljiva da u Aleksandriji u Egiptu izmeni Pisma. Na taj način su
omalovažili Hrista i njegovu žrtvu. Sotona se pojavio sa svojom
vlastitom Biblijom. Kasnije je ona bila poznata kao 'latinska
Vulgata'.
Progonstva pod sotonskim uticajem udarila su na prve
hrišćane, ali umesto da ih unište, oni su postali jači i
mnogobrojniji.
Sotonina sila je vladala u Rimu, koristeći paganske careve da
uništi i pobije Hristove sledbenike. Dolazilo je vreme da Sotona
pokaže svetu svoju verziju hrišćanske crkve. Paganstvo je trebalo
da poprimi novo lice. Čovek koga je Sotona upotrebio da stvori
ovu religioznu neman, bio je car Konstantin. Kada je prethodni
imperator Rima umro, dva čoveka su se borila za presto:
Konstantin i jedan drugi rimski general po imenu Maksentus.
Pogledajmo privatni život čoveka koga je Sotona postavio kao
prvog papu 312. godine. Konstantinova se armija suočila sa
svojim protivnikom Maksentusom. Za vreme ove velike bitke
Sotona je zaveo Konstantina. U jednoj viziji mu je pokazao znak
krsta i rekao mu je da će u tom znaku pobediti. A Duh razgovetno
govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere
slušajući lažne duhove i nauke đavolske. (1. Timotiju 4, 1)

76
 ALBERTO

Konstantinove trupe su bile poduprte od armije sotonskih sila.

Konstantin je tvrdio da je kao rezultat ove bitke bilo i njegovo
obraćenje u hrišćanstvo. On je izdao proglas 'tolerancije' 313.
godine i navodno zaustavio progonstvo hrišćana, te doneo mir.
Njegov posao bio je pod upravom Sotone. Nastojao je da sjedini
paganstvo sa izopačenim oblikom hrišćanstva. To što je on učinio,
pretvorilo se u rimski katolicizam.
Kada sam bio u Vatikanskim trezorima, čitao sam pisma
Konstantinove majke Helene. Helena je prihvatila vavilonski,
paganski način hrišćanstva, i ona se već molila devici Mariji.
Helena je bila u mukama zbog svog sina. Ona je tražila od njega
da preda svoje srce onom što je ona nazivala 'pravim Bogom'.
Helena se bojala Konstantina i živela je u izgnanstvu u
Jerusalimu. Znala je za užasnu tajnu da on nikada nije bio pravi
hrišćanin. Obožavao je boga Sunca 'Sol', i naredio je da se
poubijaju pravi hrišćani koji su se sabirali u brdima da bi
preživeli i da bi održali Reč Božju. Konstantin je bio antihrist koji
je bio sasvim pod vlašću Sotoninih zavodničkih duhova, slično
kao i svaki papa koji je došao nakon njega. 337. godine, kada mu
je život bio na izmaku, Konstantin je odložio svoju kraljevsku
odoru i javno se krstio. Mada je celog svog života odbijao da se
krsti i teško da bi on to ikada i učinio, da to nije bilo po naredbi
sotonske sile. Odmah nakon Konstantinovog krštenja, njegovi
senatori, kao i sva vojska, bili su podvrgnuti krštenju. Ovo je bio
trenutak trijumfa za rimokatolički sistem. Sotonska crkva je tako
uzimala sve više maha. Sve što bi joj stajalo na putu bilo bi
uništeno. Rimokatolicizam je bio mešavina paganstva,
čarobnjaštva, judaizma, primesa izopačenog hrišćanstva, da bi
sve dobilo što privlačniji izgled.
Apostol Pavle piše: Čudim se da se tako odmah odvraćate na
drugo jevanđelje od onoga koje vas pozva blagodaću Hristovom,
koje nije drugo, samo što neki smetaju vas i hoće da izvrnu
jevanđelje Hristovo. Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam
jevanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao
77
 ALBERTO

što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje
drukčije nego što primiste, proklet da bude! Zar ja sad ljude
nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih
ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov. Ali vam
dajem na znanje, braćo, da ono jevanđelje koje sam ja javio, nije
po čoveku. Jer ga ja ne primih od čoveka, niti naučih, nego
otkrivenjem Isusa Hrista. (Galatima 1, 6-12)
Ova religiozna mašinerija kontroliše Evropu. Kao što je ona
rasla, raslo je i čarobnjaštvo. Zemlja se napunila prokletstvom,
lutanjem duša, crnim misama, žrtvenim ubistvima i pijenjem
ljudske krvi. Mnogo se toga događalo u ženskim i muškim
samostanima širom Evrope. Gledajući unatrag, sve to vodi
ponovo ka Nimrodu i Semiramidi. Danas, kroz čarobnjaštvo
veoma poštovano ime Diana, nije u stvari ništa drugo, nego
Semiramida. Na 'crnoj misi' veštice su žrtvovale žrtve Luciferu
(Sotoni), a u samostanima je bilo žrtvovanje posvećeno Mariji.
Onaj koji je sedeo na prestolu u Vatikanu, bio je Nimrodov
predstavnik, prikazujući se da je Isus Hrist, iako je bio pravi
antihrist. Reč 'anti' znači - krivi. Dakle, krivi ili lažni Hrist. Protiv
ili nasuprot Hrista. Isus nas je naučio da ljubimo naše
neprijatelje. Antihristova misija je bila da ili obrati svoje
neprijatelje, ili da ih poubija.
U tom mračnom srednjem veku, kada je rimokatolička crkva
bila na vlasti, neki od pravih hrišćana, poznati pod imenom
'anabaptisti', sabirali su se po gorama. Oni su verovali u
suverenitet milosti Božje, nauku potpunog odvojenja i čvrsto su
se suprotstavljali dečjem krštenju. Oni su se tako nazivali, pošto
su još jednom krštavali obraćene rimokatolike, govoreći im da
krštavanje male dece nije po Svetom Pismu. Zbog toga su bili
omrznuti, ubijani, a njihove glave su nataknute na stubove pored
puta za Rim, u dužini od 30 milja.
Stara 'bludnica' iz Otkrivenja govori svojoj deci da su ona
spašena kroz dela. Anabaptisti su zauzeli biblijsko stanovište: Jer

78
 ALBERTO

ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne

od dela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2, 8.9) Pošto su ovako
propovedali, mnogi su ubijeni.
Pre nego što je došlo vreme Martina Lutera, sila Božja je sišla
na one koji su bili skriveni po gorama. Dečaci, stari svega osam
do deset godina, počeli su propovedati kao što je nekada
propovedao apostol Pavle. Došli su i u gradove. Rimokatolički
sveštenici su bili užasnuti, jer su katolici primali reč Božju i bili
spasavani po mnogim mestima. To je bilo delo probuđenja od
Gospoda. Ništa slično tome nije se dogodilo otkako su prvi
hrišćani širili jevanđelje. Odmah su, međutim, ova deca uhvaćena
i spaljena na lomači, kako bi se zaustavilo širenje jevanđelja.
Dr. Alberto Romero Rivera je upitan kako je sve ovo doznao.
On je odgovorio:
- Čitao sam u Vatikanskoj arhivi. Svaki detalj je zapisan, ali se
veoma oprezno čuva, da to sve ne bi došlo u javnost, u istorijske
knjige.
Kao rezultat velikog probuđenja koga je izazvala reformacija,
'Vavilon' se počeo rušiti. Sotona je nastojao da sakupi sve svoje
sile sa cele zemlje. U drevnom Rimu je brdo bilo nazvano
'Vatikanus', što na klasičnom latinskom znači 'grad Božji' ili
'mesto proricanja', ali ono posta od tada 'stan đavolima'. I povika
jakim glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki, i posta stan
đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju
ptica nečistih i mrskih: jer otrovnim vinom kurvarstva svojega
napoji sve narode. (Otkrivenje 18, 2)
Sotona je podigao i svog šampiona Ignacija Lojolu, da ubija
duhovno probuđene i sve one koji su se protivili učenju Vatikana.
Isus nas je učio drugačije: A ja vam kažem: ljubite neprijatelje
svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na
vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. (Matej 5, 44)

79
 ALBERTO

'Sveti ured' je uspostavio i pustio u pokret paklenu mašinu

inkvizicije. Za vreme ove vladavine terora, 68 miliona ljudi je bilo
mučeno i mnogi od njih su bili spaljeni na lomači. 'Sveti ured' je
od tada do danas samo menjao planove mučenja i načine
progonstva. Nikada nije prestao da funkcioniše.
Za vreme II svetskog rata 6 miliona jevreja je bilo ubijeno za
'veliku slavu Božju'. Sistem se nije promenio. Čak i dan danas
'Sveti ured' pobuđuje strasti kao nikada ranije. Papa Jovan Pavle
II je upravo dao nalog za lokalna sudska sedišta koja bi bila
uspostavljena u lokalnim rimokatoličkim crkvama po čitavom
svetu.
Ignacije Lojola je stvorio 'Iluminate', sotonsku organizaciju,
koja kontroliše umove evropskih lidera pomoću hipnoze i
čarobnjaštva. Lojola je opštio sa duhom sveta tame, tražeći savet,
kada je osnivao ovu delotvornu i zlu organizaciju. Ti zli duhovi su
stvarni demoni, Sotonini pali anđeli, koje kontroliše sam Sotona.
Nadahnjujući svojom silom Lojolin um, Sotona ga je nazvao
anđelom svetla. Biblija kaže: I nije čudo, jer se sam Sotona
pretvara u anđela svetla. (2. Korinćanima 11, 14) Zbog svoje
neobične aktivnosti, Lojola je bio napadnut od dominikanskih
redovnika, koji su bili najmoćniji i najuticajniji u španskoj
inkviziciji. Zahvaljujući samom Sotoni, on je bio pošteđen svoje
sopstvene inkvizicije.
Ignacije Lojola je otišao prvo kod pape i predložio mu koncept
za novi red sveštenika nazvan 'Udruženje Isusovo' (jezuiti), čija je
namera bila da služi njegovoj svetosti. Papa je prihvatio zamisao,
a Lojola je postao prvi jezuitski general. On je razvijao svoje
duhovne vežbe, kako bi ih jednom doveo u duhovno savršenstvo.
Kroz sistematsku meditaciju, molitvu, posmatranje, dočaravanje i
iluminaciju, Lojola je padao u trans, zanos. Čak je bio viđen kako
lebdi iznad poda.
Ima mnogo jezuita i svi su potpuno pod uticajem Sotonske sile,
uključujući i mene samoga dok sam bio jezuita. Sotona je izgradio
80
 ALBERTO

svoju elitu, jezuitski red, da bi ga u slepoj poslušnosti, u svemu

sledili. Lojola je izgrađivao svoja shvatanja iz nauke drevne
Grčke, iz okultizma i iz prirodnih nauka. On je želeo da njegovi
sveštenici postanu inteligencija rimokatoličkog religioznog reda.
Lojola se koristio filozofijom, metafizikom, logikom,
psihijatrijom, psihoanalizom, psihoterapijom, psihologijom,
parapsihologijom, hipnozom, telepatijom. Sve se ovo danas
smatra područjima nauke.
Transcedentalna meditacija je bila korišćena u samostanima
kao glavna disciplina, kroz koncentrisanje i ponavljanje imena
svetaca i jedne od devica (Cybele), ili ime device Marije, što je
poteklo od Semiramide, ili kroz izricanje molitava i slavljenja. Ovi
ljudi su na taj način privlačili demone. Dobar primer za to je
danas transcedentalna meditacija, gde je mantra 23 zapravo ime
jednog snažnog demona Indije. Ponavljanje demonskog imena,
doziva ga, i konačno on ih i zaposedne, te postane njihov vođa.
Poznavanje spiritizma jezuitskim sveštenicima daje moć da
imaju kontrolu nad drugim narodima.
Ignacije Lojola je postao jedan od vođa u Vatikanu. Namestio
je svoju okultnu organizaciju Iluminate pod pokroviteljstvo
rimokatoličke institucije. Iluminati su tada postali najvažniji
ogranak jezuitskog reda, ali u tajnosti. Lojola je znao da će
Iluminati biti sposobni da kontrolišu svetsku ekonomiju,
internacionalno bankarstvo, vojne sile, sve ogranke čarobnjaštva i
religije sveta, te da nateraju čovečanstvo da padne na kolena pred
papom.
Nema grupe ljudi koja je dublje otišla u okultizam od jezuita.
Njihovo intenzivno studiranje čarobnjaštva i njihovi ogranci vode
ih sve bliže Sotoni. Oni koriste transcedentalnu meditaciju i sve
oblike budizma. I danas rade po čitavom svetu s doktorima

23 Reč koja se ponavlja u meditaciji.

81
 ALBERTO

čarolija šaljući im 'svetu vodu'. Dana 8. jula 1980. godine, papa

Jovan II ukazao je da se nema šta prigovoriti čarobnjaštvu
osnovanom u duhu afričkog kulta, kada je ono prožeto
katolicizmom. On podseća da takav kult, kada je jednom
prečišćen, može pomoći širenju jevanđelja Hristova. Jezuiti
pomažu razvoj ovakvih kultova iza pozornice, kroz finansije i
infiltraciju.
U Božjim očima je jedan takav kult mrzost. Biblija nam otkriva
da je Vavilon veliki mati kurvama i mrzostima zemaljskima
(Otkrivenje 17, 5).
Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili udruženje (možda i
tajno), odmah će posetiti neko od jezuita. Tada će na ovakvo novo
telo biti uticano kroz ove inteligentne, dražesne posetioce, koji
pomažu oblikovanju i razvoju iste. Oni deluju u pravcu službe
interesima Vatikana. Neke od ovih grupa su: masoni, jehovini
svedoci, mormoni, hrišćanska nauka, itd. Ovo su neke duhovne
mrzosti koje su se razvile kroz jezuite. Vi možete videti dokaze
ovoga u tim religijama. Postale su obličje rimokatolicizma i
rimokatoličke institucije. Imaju istu osnovu podređenog modela
u svojoj nauci, religioznoj praksi i strukturi.
Kada se na početku nekako saznalo da je Lojola utemeljio,
uspostavio Iluminate, jezuiti su upotrebili drugog vernog člana po
imenu Adam Kajshaupt (Adam Keishaupt), koji je bio pod
ekstremnom zakletvom. Imao je zadatak da se pretvara da
napušta jezuitski red, te da je on začetnik Iluminata, 1. maja 1776.
godine. Ovo je bilo učinjeno zato, da se svetu prikaže da nema
srodstva između Iluminata i rimokatoličkog sistema.
Alberto je upitan:
- Ako je Vatikan 'stan đavolima' iz opisa u Otkrivenju 18, 2;
kakve promene mora da izvrši rimokatolik da bi došao na Nebo?
- On mora prestati da bude rimokatolik.

82
 ALBERTO

Moramo shvatiti da ovaj sistem nikada nije bio hrišćanska

crkva! Sve je u njemu imitacija. Njihov Bog, njihov Isus, njihov
Sveti Duh ne nalaze se u Bibliji. Da ovo objasnim. Kada je Isus
rekao: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je
takvih carstvo Božje (Marko 10, 14), On je pokazao svoju ljubav
prema deci. Ali, rimokatolički sveštenici govore katoličkim
roditeljima da je krštenje male dece apsolutno potrebno za
spasenje, jer ako dete umre nekršteno, ono neće biti primljeno u
slavu Božju.
Roditeljima su nepoznate drevne sotonske ceremonije
žrtvovanja male dece Valu, pri čemu su se koristili ulje i so, i da se
to sada primenjuje na njihovoj deci, te da time izlažu svoju
nevinu decu demonima Vavilona.
Sveštenik zahteva da načini obred kojim će isterati demonske
sile iz deteta, da ga zaštiti. Sveštenik stavlja uljem okultnu oznaku
Tamuza na glavu malog deteta u znaku krsta. Zatim stavlja so u
usta malog deteta, i dete je kršteno vodom. Malo dete tada
postaje član velike vavilonske religije, Vatikana. Rimokatolici
veruju da je ovim obredom dete očišćeno od urođenog greha,
načinjeno detetom Božjim, te da je njegovo Nebo. Veruju da je
malo dete nanovo rođeno.
Albertu je napomenuto sledeće:
- Alberto, Biblija kaže da tek kada neko veruje u Hrista i
prihvati ga, može da bude kršten. Sa tim činom je pokazana
njegova identifikacija s Gospodom Isusom u Njegovoj smrti,
sahrani i vaskrsenju. ...Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu,
otvori se Nebo i siđe nanj Duh sveti u telesnom obliku kao golub,
i ču se glas s Neba govoreći: ti si sin moj ljubazni, ti si po mojoj
volji. I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao
što se mišljaše, sin Josifa. (Luka 3, 21-23)
Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt
njegovu krstismo se? Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u

83
 ALBERTO

smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom očevom, tako i mi

u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s njim
jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem. Znajući ovo da se stari
naš čovek razape s njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više
ne bismo služili grehu. Jer koji umre, oprosti se od greha. A ako
umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s njim. Znajući
da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće
obvladati njime. Jer što umre, grehu umre jedanput, a što živi,
Bogu živi. Tako i vi dakle držite sebe da ste mrtvi grehu, a živi
Bogu u Hristu Isusu Gospodu našemu. Da ne caruje dakle greh u
vašemu smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim.
(Rimljanima 6, 3-12)
Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče
uškopljenik: evo vode, šta brani meni da se krstim? A Filip mu
reče: ako veruješ od svega srca svojega, možeš. A on
odgovarajući reče: verujem da je Isus Hristos sin Božji. I
zapovedi da stanu kola i siđoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik,
i krsti ga. (Dela 8, 36-38)
Krštenja dece nema u Bibliji.
- Da znam. To je Sotonski pronalazak da se uvere roditelji da
su deca spremna za Nebo. Neizbrisiva oznaka na dušama male
dece je Sotonska. Oni su primili oznake čarobnjaštva. Nema nade
za bilo kojeg katolika u rimskoj instituciji dok živi u tom zlom
sistemu i ne izađe iz njega. Bogu je drag svaki čovek, svaki
pojedinac: Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod
Gospod; obratite se dakle i budite živi. (Jezekilj 18, 32) Zato je u
Otkrivenju rečeno dragocenim rimokatolicima: Iziđite iz nje,
narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne
naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4)
800 miliona članova drži 'bludnica' prikazana Jovanu u
Otkrivenju, u duhovnoj svezi zablude. Sotona koristi misu
(imitaciju Gospodnje večere), i to je nazvano 'sakrament svete
euharistije'. Ovo je jedan drugi Isus, a Biblija nas upozorava: Ali
84
 ALBERTO

ako i mi, ili anđeo s Neba javi vam jevanđelje drugačije nego što
vam javismo, proklet da bude! (Galatima 1, 8) Jer ako onaj koji
dolazi drugoga Isusa propoveda kojega mi ne propovedasmo, ili
drugoga Duha primite kojega ne primiste, ili drugo jevanđelje
koje ne primiste, dobro biste potrpeli. (2. Korinćanima 11, 4)
Obredna oblatna je nazvana 'hostija' (IHS). To je ukradeno od
egipćana, koji su pretvarali oblatnu u svog boga Sunca Ozirisa. To
je razlog zašto je hostija u obliku sunca. Slova na rimokatoličkoj
hostiji su ista kao i na egipatskoj oblatni I-H-S, i predstavljaju
egipatsko trojstvo Isis, Horus i Seb. 'Bludnica' je to primenila
na prva tri slova svetog imena Isus na grčkom. Ovaj simbol su
jezuiti izabrali za svoj grb.
Ako jedan rimokatolik ne učestvuje u sakramentu svete
euharistije, on će biti večno proklet. Katolici, koji jedu ovog
drugog Isusa u obliku sunca, ne jedu simbolično Isusa iz Biblije,
već jedu Vala, boga Sunca, simbol Sotone.
'Stan đavolima' - Vatikan, uspešno baca okultnu mrežu na sve
svoje članove. Rimokatolici se boje Isusovih reči kada im on
zapoveda: Iziđite iz nje! (Otkrivenje 18, 4) Umesto da veruju
Bibliji, njenim rečima i Spasiteljevoj naredbi, oni više vole da
slede učenje velike bludnice (vidi: Otkrivenje 17. poglavlje), koja
ponosno tvrdi da nema spasenja izvan rimske crkve. Postoje dva
simbola koje koristi ova okrutna religiozna neman. Jedno je
raspelo, što je simbol smrti, dok je drugi simbol euharistija.
To se prikazuje kao prava služba Bogu.
Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu, 'kraljicu
neba', za sećanje na njenog sina Tamuza (bog Sunca - Val). Na
Tamuzovom krstu je simbol mrtvog Isusa, a rimokatolici
obožavaju ovaj religiozni predmet i mole mu se. Raspelo je
stvarno srce okultizma, a u Božjim očima je to prokleta stvar. I
nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proket kao i on,
nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je prokleto.
(5. Mojsijeva 7, 26) Iza raspela su jake demonske sile, koje mu

85
 ALBERTO

daju ogromnu snagu. (To možemo često videti u predstavama o

vampirima.)
Kada sam bio uvučen u egzorcizam s Karmen Montez, ja sam u
stvari okretao demone, prikazujući da su to duše preminulih. Isus
nam je rekao u Mateju 12, 43-45 da ako se jedan demon istera iz
jedne nespašene osobe, on će se ponovo vratiti, ali sa sedam
drugih duhova, da bi mogao da kontroliše tog pojedinca.
Sotonina je prednost da stoji iza raspela, te da izgoni slabije
demone iz rimokatolika. Ovim se takav vernik priprema da bude
potpuno opsednut vavilonskim demonima, takvim kao što je i u
pojmu 'majka božja'. Demon ih tako sa ogromnom snagom drži u
rimokatoličkom sistemu. Bilo koje raspelo, ovakvo ili onakvo, u
jednom domu, ili samostanu, bez obzira kakav je štićenik, utiče
snažno na svakog direktno, jer privlači demone. Stoga, ako neko
ima raspelo u svom domu, trebao bi odmah da ga izbaci.
Kada sam imao četrnaest godina, naša grupa iz jezuitskog
koledža posetila je Salesianski samostan u Las Palmasu, na
Kanarskim ostrvima, da vidimo kako taj red napreduje. Oni su se
specijalizovali u radu sa siročadi. Moj prijatelj i ja smo trčali po
zemljištu tog samostana i moj prijatelj je odjednom upao u
otvorenu jamu oko metar i po duboku i isto toliko široku i oko
dva metra dugačku. On se kod pada povredio, te sam ja skočio
unutra da mu pomognem da izađe. Posegnuo sam za jednim
dugačkim komadom drveta, da bi se izvukli iz jame. Međutim,
odjednom smo se zapleli u neko smotano platno, slično velikoj
plahti. Dok sam vukao drvo, plahta se odmotavala i ja sam se
sledio od onoga što sam video. Tamo je bilo sedam leševa male
dece. Svako od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na
svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima su bila dva
velika krsta. Krst je izgledao ovako:

86
 ALBERTO

što znači 'mir Hristov'. Ja sam bio smeten, zbunjen i nisam

mogao da govorim. Kasnije, jedan od dečaka koji je video ovaj
nesretni slučaj, ispričao je to svojoj trinaestogodišnjoj sestri koja
je pohađala žensku samostansku školu. Ona je otišla u
ispovedaonicu i rekla svom svešteniku o tome. Nedugo iza toga
njezino telo je nađeno bez oba uva i bez jezika. U isto vreme moj
je prijatelj tajanstveno nestao i nikada više nije bio viđen. Kada
sam čuo šta se dogodilo devojci, kosa mi se podigla od straha. Isti
onakav znak je bio stavljen i na njezina prsa.
Bio sam bolestan od straha i mislio sam da ću umreti. Ova
mala deca su bila žrtvovana Mariji na isti način kao što su nekada
deca bila žrtvovana Semiramidi. Ništa se nije promenilo. Krst
koga su upotrebljavali na žrtvama nazivali su 'mir Hristov'.
Jezuiti su pretvorili ovaj krst u jedan izopačen sotonski simbol za
obožavanje Marije. Postoji jedno katoličko učenje da je Marija
trpela isto toliko koliko je trpeo i Isus na krstu, pošto je 'nož
probio njenu dušu'. Da bi zadobili saosećanje Marije, katolici
moraju nešto da žrtvuju. Svako treba da trpi za Mariju, da bi,
navodno, mogao da dobije 'mir Hristov'.
Ako opatica krvari rađajući sveštenikovo dete, uskraćuje joj se
lečenje, tako da bi mogla da trpi za Mariju, pa ako treba, i da
umre za nju! Malo dete je uvek pre žrtvovanja kršteno. Mnogo
puta su mala deca mučena. Jezuiti uče da se bez žrtvovanja ne
može zaraditi mir. Dakle, ne može biti mira s Hristom ako se
prethodno ne žrtvuje Mariji. Oni kažu da će Marija izbaviti osobu
koja trpi za njenog sina, i načiniti mir s Njime. To je razlog zbog
kojeg se stavlja takav znak u obliku krsta.

87
 ALBERTO

Ovo učenje se ne nalazi u Bibliji. Rimokatolička Marija danas,

nije ništa drugo nego Semiramida.
U poslednjim danima pre Hristovog dolaska Sotona će
upotrebljavati čuda da zavede svet. Ovo će biti učinjeno uz pomoć
zavodničkih duhova i lažnih čudesa. Jer će izaći lažni Hristosi i
lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili,
ako bude moguće, i izbrane. (Matej 24, 4)
Dok sam još bio jezuitski sveštenik posetio sam Lurd u
Francuskoj i video jedno čudo koje se tamo dogodilo. Jedan
čovek, kome je nedostajala noga od kolena na dole, stavio ju je u
vodu, i svojim očima sam gledao njegovu nogu kako raste kao
neka kugla od mesa koja se pokreće prema dole, dok nije
oblikovala stopalo sa prstima. On je ustao i hodao, i dao je svu
slavu devici Mariji. Mnoštvo je otišlo diveći se, ne znajući da
đavolski duhovi mogu takođe da čine čudesa. Jer su ovo duhovi
đavolski koji čine čudesa, i izlaze k carevima svega vasionoga
sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedržitelja.
(Otkrivenje 16, 14) Sa ekumensko-harizmatičkim pokretom
privlače protestante i druge hrišćane u Vatikan. Danas ta sila
može biti vidljiva, može da deluje kroz popularne nove
sveštenike, koji održavaju sastanke iscelenja. Iscelenje se događa
dok u pozadini stoji idol: bogorodica, zapravo Semiramida koja
drži boga Sunca u svom naručju. U harizmatičkom zanosu
sveštenici drže Vala uzdignutog u simbolu okultizma: raspelu.
Sila deluje kroz harizmatički pokret, na zadovoljstvo Vatikana.
Mnogi hrišćanski lideri su mnoge prodali, umesto da su se borili
za čistu veru. Ljubazni! Starajući se jednako da vam pišem za
opšte vaše spasenje, bi mi potrebno da vam pišem moleći da se
borite za pravednu veru, koja je jedanput dana svetima.
(Juda 3) Oni su toliko nisko pali da su načinili kompromis sa
đavolom. Propovedaju ljubav i ujedinjenje sa Vatikanom, umesto
da propovedaju: iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod...
(2. Korinćanima 6, 17) Takvi propovednici neće moći dugo da

88
 ALBERTO

sede mirno na svom mestu i da zaobilaze istinu, oni će postati

sluge Vatikana.
Prosečni katolici ne znaju ništa o krvavoj inkviziciji, koju su
njihove vođe isplanirale za one koji se čvrsto drže biblijskih
istina. Naše je da ustanemo i da se zauzmemo da zadobijemo 800
miliona dragocenih katolika za Hrista.
Ako ih ne opomenemo, oni će biti večno izgubljeni a njihova
krv će biti na našim rukama na Hristovom sudu. Kad rečem
bezbožniku: poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu
da bi odvratio bezbožnika od bezbožnoga puta njegova, da bi ga
sačuvao u životu, onaj će bezbožnik poginuti sa svojega
bezakonja; ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku. (Jezekilj 3, 18)
Sotona svojim lukavstvom uverava svakoga da je rimokatolička
institucija hrišćanska. Mi smo uvideli da je njihov Isus - Tamuz,
njihova Marija - Semiramida, papa je antihrist, dok je njihova
hostija ukradena od egipćana i predstavlja boga Sunca, a
katoličko je raspelo - srce okultizma. S druge strane, Biblija nam
jasno otkriva da je sve to 'stan đavola'.
Isus mrzi i prokleo je ovu zlu religiju, i opominje katolike da
izađu iz nje: iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe
njezine, i da vam ne naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4) Samo
kada izađete i primite Hrista kao Gospoda i Spasitelja, možete biti
slobodni od ove okultne sile i pobeći od 'jezera ognjenog'.
Svi oni koji nastoje da žive po Bibliji, Božjoj svetoj reči, da bi
mogli da izbegnu sotonsko zavođenje u poslednje dane, treba da
imaju na umu i sledeće stihove: Ne vucite u tuđemu jarmu
nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu
ima videlo s tamom? Kako se slaže Hristos sa Velijarom? ili
kakav deo ima verni s nevernikom? (2. Korinćanima 6, 14.15)
Postoji sila iznad ove sile, a Biblija kaže: Pokorite se dakle
Bogu, a protivite se đavolu, i pobeći će od vas. (Jakov 4, 7)
Ko će dobiti tvoju dušu? Hrist ili Sotona?
89
ALBERTO

90