Usvajanje sistema glagolskih oblika

Seminarski rad iz predmeta:

Pregledna gramatika srpskog jezika kao stranog 1

Profesorica: Jasmina Drai

Studentkinja: Sanela Pustai

Filozofski fakultet Novi Sad, 2013

I Uvod
Ovaj seminarski rad za predmet ima usvajanje sistema glagolskih oblika u nastavi srpskog kao stranog jezika iz udbenika Nauimo srpski 1 i Nauimo srpski 2. Cilj rada je da se d pregled naina obrade glagolskih oblika kroz pomenute udbenike, da se ustanovi kako se materija gradira u vezi sa odreenim tematskim celinama. Pri utvrivanju pomoi e nam gramatike srpskog jezika za stance autora Pavice Mrazovi i Ivana Klajna. Pri analizi koristiemo se deskriptivnom metodom budui da je cilj opisivanje stanja u navedenim udbenicima. Posluie nam i komparativna metoda jer e se u nekoliko navrata korpus porediti sa stanjem u datim gramatikama kako bismo dublje zali u pojedine probleme koji se javljaju u nastavi srpskog jezika kao stranog ili nematernjeg pri obradi glagolskih oblika. Oekuje se da su udbenici u skladu sa potrebama uenika. sa onim to je njima najpre i najvie potrebno. Dakle, prvo bi trebalo da se, pri obradi svake nove oblasti, obradi morfoloki oblik. Takoe, trebalo bi da su lekcije povezane i da se svako novo gradivo nadovezuje na prethodno kako bi se ispotovao princip jezike progresije. Gradivo bi trebalo da se obrauje od lakeg ka teem, a da se pritom obrati panja i na ono to e uenicima prvo zatrebati u svakodnevnoj komunikaciji. U skladu sa time, najpre se obrauje npr. prezent (isprva samo pojedinih glagola koji slue npr. pri upoznavanju), zatim perfekat gde se akcenat stavlja na glagole kretanja kod kojih je morfoloki oblik neto izmenjen, a zatim, nakon to je sve prethodno uvebano, sledi obrada futura 1. Naravno, razmak izmeu obrade novih jedinica trebalo bi da bude zadovoljavaju kako bi uenici imali priliku da uvebaju naueno, ali ne bi smeo da bude prevelik razmak kako ne bi dolo do situacije da uenicima u komunikaciji zatreba odreena gramatika kategorija koju jo uvek nisu obradili i kako se ne bi predugo obraivala i uvebavala jedna oblast.

II Analiza korpusa
Udbenici Nauimo srpski 1 i Nauimo srpski 2 nisu specifikovani, dakle, kod uenika se ne podrazumeva znanje o gramatici i ne previa se usavravanje jezika vezano za pojedinu oblast. Cilj uenja nije specijalizacija uenika u nekoj oblasti ve uenje jezika kao sredstvo u svakodnevnoj komunikaciji. Naime, udbenici su namenjeni odraslima i slue sticanju poetnog znanja srpskog jezika. Kada uenici zavre rad na knjizi Nauimo srpski 1, trebalo bi da imaju znanje na nivou A, a knjiga Nauimo srpski 2 slui sticanju znanja B nivoa. Obe knjige uz sebe imaju i radne listove koji slue daljem uvebavanju obraenog gradiva. Zajedniki evropski okvir1 predstavlja osnovu za izradu programa, udbenika i proveru znanja u nastavi stranih jezika u Evropi, a zvanian dokument izdat je 2010. godine. U njemu je posebna panja posveena kulturolokom kontekstu odreenog jezika. ZEO predstavlja zapravo samo jedan od projekata u nizu, koje je pokrenuo Savet Evrope kako bi se nastava svih jezika ujednaila. Taj projekat, izmeu ostalog, propisuje i prag znanja, tj. jeziki minimum najmanji stepen komunikativne kompetencije (na njoj je prvenstveno akcenat u savremenoj glotodidaktici) potreban jednoj odrasloj osobi da stupi u socijalni kontakt, odnosno da moe da ivi, radi i ui u stranoj sredini. Knjige Nauimo srpski 1 i Nauimo srpski 2, iako su sainjene pre nego to je izdat Zajedniki evropski okvir2, u skladu su sa onim to on propisuje . U Zajednikom evropskom okviru za jezike moemo pronai sledeih est definisanih nivoa kompetencije: POETNI NIVOI: 1 Poetni nivo ili nivo otkrivanja (Brekthrough) uvodna kompetencija 2 Nivo preivljavanja (Waystage) NAPREDNI NIVOI: B1 Nivo praga znanja (Threshold) B2 Napredni nivo (Vantage) NIVOI SAMOSTALNE UPOTREBE JEZIKA: C1 Samostalni nivo ili kompetencija efektivne operativnosti C2 Vladanje jezikom
1 2

Common European Framework of Reference for Languages Ovaj projekat rezultat je tridesetogodinjeg rada Saveta Evrope tako da su mnogi rezultati rada bili poznati

pre zvaninog izdavanja dokumenta.

Naveli smo nivoe kako bismo mogli podrobnije da predoimo one koji su podrazumevani u udbenicima Nauimo srpski 1 i Nauimo srpski 2. Udbenik Nauimo srpski 1 obrauje poetne nivoe A1 i A2. Na nivou A1 uenik bi trebalo da je u stanju da razume svakodnevne izraze, proste reenice, da zadovolji svoje osnovne potrebe uslovljene jezikom; da ume da predstavi sebe i drugoga, da postavlja pitanja o nekoj osobi (mesto stanovanja, poznanstvo, imovina) i da daje odgovore na takav tip pitanja. Trebalo bi da je u stanju da vodi jednostavnu komunikaciju ukoliko sagovornik polako i razgovetno govori i eli da pomogne. Na nivou A2 trebalo bi da je u stanju da razume reenice izvan konteksta i esto upotrebljavane izraze u vezi sa svojim oblastima interesovanja (o sebi, porodici, kupovini, susedstvu, poslu). Ovaj nivo podrazumeva razmenu jednostavnih i direktnih informacija u vezi sa jednostavnim i poznatim stvarima. Uenik moe jednostavnim iskazima da opie svoj posao, blisko okruenje i teme u vezi sa neposrednim potrebama. Nadalje, udbenik Nauimo srpski 2 u skladu je sa naprednim nivoima B1 i B2. Na nivou B1 podrazumeva se da uenik razume kljune stavke iskaza (na standardnom jeziku): poznate stvari i dogaaji s posla, iz kole, slobodnog vremena. Uenik se na ovom nivou snalazi u veini situacija na putovanjima (na podruju gde se govori jezik koji ui), u stanju je da govori na jednostavan i koherentan nain o stvarima koje ga interesuju, da prepria neki dogaaj, deavanje, da izrazi oekivanja, cilj ili ukratko obrazloi svoje stavove za ostvarenje neke ideje. Na B2 nivou uenik razume sutinu konkretnih ili apstraktnih sadraja, strunu raspravu iz svoje oblasti. On se izraava odreenim stepenom spontanosti i lakoe, izraava se jasno i potpuno o velikom broju tema. Na ovom nivou uenik ume da iskae svoje miljenje o aktuelnim deavanjima i izloi prednosti i mane. Oekuje se da su udbenici koncipirani u skladu sa predvienim kompetencijama datih nivoa. Na samom poetku udbenika imamo sadraj u kome se moemo informisati ukratko o svakoj lekciji. U prvom stupcu data je tematska celina koja se u odreenoj lekciji obrauje, naredni stubac sadri naziv teksta na kome se radi u datoj lekciji, a u poslednjem stupcu moemo videti ta se od gramatike obrauje u okviru lekcije. Obe knjige sadre po deset lekcija a na kraju svake knjige nalazi se krai pregled obraene gramatike, koji uenicima moe posluiti pri podseanju, utvrivanju. 5

Glagolski oblici lini glagolska vremena prosta sloena prezent perfekat aorist pluskvamperfekat imperfekat futur 1 futur 1 futur 2 bezlini infinitiv glagolski prilog sadanji glagolski prilog proli glagolski pridev radni glagolski pridev trpni

glagolski naini imperativ potencijal

U tabeli imamo pregled glagolskih oblika u srpskom jeziku i ona e nam pomoi pri analizi korpusa kako bismo utvrdili koji glagolski oblici su obraeni i do koje mere. Pri anallizi je vano da obratimo panju na kategorijalna obeleja glagola lice, broj, rod (kod pojedinih gl. oblika), vreme, nain; glagolski vid ili aspekat i glagolski rod (tranzitivnost). Redosled usvajanja glagolskih oblika u datim udbenicima: Nauimo srpski 1 Prezent 1, 2. lekcija (nivo A1) Glagolski vid 4. lekcija (nivo A1) Prefekat 7. lekcija (nivo A2) Potencijal 8. lekcija (nivo A2) Futur 1 8. lekcija (nivo A2) Imperativ 9. lekcija (nivo A2) Nauimo srpski 2 Potencijal, imperativ 6. lekcija (nivo B1) Glagolski vid 7. lekcija (nivo B2) Glagolski pridev trpni 7. lekcija (nivo B2) Glagolski prilozi 9. lekcija (nivo B2)

Nauimo srpski 1

Prezent
Gradivo u prvoj lekciji obrauje se u okviru tematske celine upoznavanje i predstavljanje. Predvieni su krai dijalozi predstavljeni u oblaiima uz slike, u kojima su korieni gramatiki oblici potrebni za ovu tematsku celinu. Glagolski oblici koji su nam ovde neophodni jesu prezent pomonog glagola jesam (potvrdni, odrini i upitni oblik) i prezent glagola zvati se. Dati dijalozi zasieni su ovim glagolskim oblicima kako bi ih uenici to vie puta uli te to bre i lake usvojili, a zatim su u vidu tabele uenicima predoeni morfoloki oblici enklitikog oblika prezenta glagola jesam i prezenta glagola zvati se u potvrdnom obliku uz odgovarajue line zamenice. Uenici ove oblike uvebavaju tako to se predstavljaju jedni drugima i tako to predstavlju jedni druge. Ovo je idealna situacija budui da uenici zaista treba da se upoznaju meusobno i sa nastavnikom na prvom asu a stvorena je situacija da to ine na jeziku koji ue. Najpre je uenicima dat samo enklitiki oblik pomonog glagola jesam. Ovde bi trebalo uenicima skrenuti panju na red rei zbog upotrebe enklitikih oblika pomonog glagola jesam. Enklitika zauzima obavezno drugo mesto u reenici, odnosno nalazi se iza prve naglaene rei ili sintagme. Nakon nekoliko kraih vebi sledi tabela sa odrinim oblicima prezenta pomonog glagola jesam i prezenta glagola zvati se, a zatim se i oni uvebavaju kroz nekoliko kraih i jednostavnih vebi. Ono to bi trebalo imati u vidu je specifian odrini oblik glagola jesam budui da se negacija pie spojeno sa glagolom to je izuzetak u srpskom jeziku. Uenici, meutim, ve kod glagola zvati se mogu videti da negacija glasi ne i da se pie odvojeno od glagola, to je ee. Isto tako predoeni su im i upitni oblici datih glagola kako bi utvrdili kako se pie da li3 i upotrebu punog ili naglaenog oblika pomonog glagola jesam u upitnoj formi jer enklitika forma ne moe stajati na poetku reenice. Na taj nain se i potvruje pravilo drugog mesta enklitike. Vebe gradiraju po teini tako to uenici najpre samo popunjavaju prazne crte traenim oblikom (nekad je to enklitika, nekad upitna zamenica, a u nekom drugom sluaju glagol. Kod uvebavanja upitnog oblika uenicima je dato da na osnovu ponuenih reenica saine sami pitanja poto su ve usvojili morfoloke oblike. Pre samih zadataka uenici imaju jedan primer kako bi videli ta se trai od njih.
3

Da li se pie odvojeno, ali se posmatra kao celina i enklitika koja sledi zauzima drugo mesto, dakle, posle ove

celine.

Npr. Ja sam Goran. Da li si ti Goran? Jesi li ti Goran? Takoe, za uvebavanje upitnog oblika uenici reavaju zadatak u kome treba da isprave greke. Greke su nekad pravopisne (Dali se ti zove Marko?), u drugom sluaju je u pitanju pogreno lice (Jesi li Vi Petar?), nekada je u pitanju neodgovarajui red rei (Da li ti se zove Ana?), a u jednom primeru je upotrebljen nepravilan morfoloki oblik odrine forme pomonog glagola jesam (Ja nesam Loreto.). Jo jedan zadatak koji pokriva gotovo sve to su uenici dosad usvojili jeste zadatak sastavljanja reenica od ponuenih rei datih nasuminim redosledom. Primer: a. kako Vi zovete se b. ste Milica da li Vi U drugoj lekciji imamo tematsku celinu predstavljanje, zanimanja, nazivi zemalja, a od gramatikih oblika obraen je prezent punoznanih i semikopulativnih glagola (voleti/morati + /da + prezent/), kao i puni oblik glagola jesam. Na poetku lekcije imamo nekoliko oblaia u kojima se ljudi sa fotografije predstavljaju kratkim prostim reenicama. Oni daju neke informacije o sebi kako se zovu, odakle su, ime se bave i koja su njihova interesovanja. Na primer: Ja sam Janis. Ja igram fudbal. ivim u Grkoj, a ovde studiram i treniram. Zato uim srpski jezik. U Novom Sadu ivi i moja sestra. Ona je studentkinja. Volim sport. Pored datih tekstova imamo nekoliko glagola u prezentu uz koje stoje neke napomene uz glagol putovati istaknut je, na primer, prezent budui da se menja osnova4 (PUTOVATI/putujem), uz glagol iveti isto (IVETI/ivim), i napomena da se reca ne najee pie rastavljeno od glagola to su uenici ve imali prilike da vide u prethodnoj lekciji. Infinitiv kao glagolski oblik spontano je usvojen putem obrade prezenta. Uenicima samo treba napomenuti da je to osnovni oblik glagola, u kome glagoli stoje i u renicima. Sledi objanjenje naina graenja prezenta (prezentska osnova5 + nastavci za prezent6), a prvi zadatak predstavlja tabela u koju uenici zadate glagole treba da izmenjaju u svim licima prezenta. Zadati su glagoli uiti, putovati, igrati, trenirati, iveti, studirati, etati se, morati i voleti. Ovim glagolima pokriveni su glagoli sedme, etvrte i este glagolske vrste i modalni glagoli. Uenicima se zatim
4

Kod glagola putovati proirenje -ova- se u prezentu gubi, a na njegovo mesto dolazi proirenje -uj- kao i Prezentska osnova dobija se tako to se glagol stavi u 3. lice jednine prezenta i odbije nastavak za lice. U jednini -m, -, -; u mnoini -mo, -te, -u/-ju/-je (u zavisnosti od prezentske vrste).

kod ostalih glagola sa ovim proirenjem.

5 6

ukazuje na gramatiki dodatak na kraju knjige u kom treba da potrae pravila i za date glagole utvrde kojoj prezentskoj vrsti pripadaju. Gramatki dodatak treba da konsultuju kako bi uoili pravilnosti da bi lake razlikovali glagole u zavisnosti od prezentske vrste. Glagolske vrste: 1) jesti : jedem : e 2) orati : orem a : e 3) brinuti : brinem nu : ne 4) a) putovati : putujem ova : uje b) piti : pijem : je 5) pisati : piem a : 'e 6) a) kuvati : kuvam a : a b) umeti : umem e : e 7) a) raditi : radim i : i b) iveti : ivim e : i 8) trati : trim a : i Dat je pregled glagolskih vrsta, a na osnovu priloenog vidimo da se glagoli prema nastavku u 3. licu mnoine prezenta mogu podeliti u tri grupe. Ovakvu podelu moemo nai i u gramatikama srpskog jezika za strance Ivana Klajna i Pavice Mrazovi. Koji je pravilan oblik 3. lica mnoine, uenici mogu da zakljue na osnovu 1. lica jednine. Ukoliko je nastavak u 1. licu jednine -em, nastavak u 3. licu bie -u, ukoliko je to nastavak -am, u 3. licu mnoine bie -ju (isto je i kod druge podvrste sedme glagolske vrste koja u 1. licu jednine ima -em), a ukoliko je nastavak u 1. licu jednine -im, u 3. licu mnoine bie -e. U napomeni stoje glagoli pete vrste kod kojih je u mnoini krajnji suglasnik iz osnove umekan zbog nastavka. Pobrojani su sledei glagoli: PISATI / PIEM KAZATI / KAEM SKAKATI / SKAEM LAGATI / LAEM KRETATI / KREEM S Z K G T 3. lice mnoine -e 3. lice mnoine -ju 3. lice mnoine -u

U Gramatici srpskog jezika za strance Ivana Klajna moemo pronai napomenu, u vezi sa promenom osnove u 3. licu mnoine, koja kae da se osnova 3. lica mnoine razlikuje od 9

ostalih lica samo u glagolima koji se u infinitivu zavravaju na -i, a u 1. licu jednine imaju -em (pei peem, sei seem, tei teem) i da tad 3. lice mnoine glasi peku, seku teku7. Meutim, u knjizi Nauimo srpski 1, ova pojava zasad nije posebno obraena. Vebe koje slede i ovde gradiraju po teini. Za poetak uenicima je data veba dopunjavanja reenica u kojoj treba odgovarajui oblik prezenta zadatog glagola da dodaju na crtu (npr. Loreto (iveti) u paniji.). Zatim, u narednom zadatku treba da naine odrian oblik zadatih reenica (npr. On voli da se eta.), a u sledeoj vebi treba da sastave pitanja od datih reenica (npr. Zovem se Loreto.). Ovim vebama pokriveni su potvrdni, odrini i upitni oblik prezenta, a u narednoj vebi za zadatak imaju da isprave greke koje se tiu pravopisa, morfolokog oblika i neodgovarajueg lica (kao i u prethodno pomenutoj vebi sa grekama iz prve lekcije). Pr. On rade u koli. Oni ivu u Novom Sadu. Ona voli se da eta. Ja nesam iz Rusije. U prethodnim vebama uenici su ve uvebavali semikopulativne glagole voleti i morati i njihovom dopunom /da + prezent/, a sada im je dato pravilo u vidu tabele ime je sprovedeno implicitno uenje gramatike, koje podrazumeva da uenici prvo uvebavaju zadatu kategoriju, a da tek potom dobiju pravila. Takoe, u napomeni uz tabelu stoji da se umesto konstrukcije /da + prezent/ koristi i infinitiv, ali da je to rea pojava. Uenicima je na to skrenuta panja kako bi bili ve upoznati sa injenicom ukoliko uju infinitiv umesto /da + prezent/ i kako bi znali da se ta konstrukcija upotrebljava ree jer se moe desiti da u svom maternjem jeziku oni uz semikopulativne glagole ee upotrebljavaju infinitiv i tad bi meujezika interferencija uticala na to da oni i u srpskom koriste infinitiv8. Vebe su i ovde organizovane tako da se kreu od lakih ka teim isprva samo ubacuju glagol iz konstrukcije /da + prezent/ u odgovarajuem licu (npr. Loreto voli da (kuvati). Oni vole da (kuvati).), zatim treba da saine (voleti) da odrine reenice od zadatih potvrdnih (npr. Ne volim da putujem i da itam knjige.) Potom, oba zadata glagola treba da stave u prezent odgovarajueg lica (npr. On (uiti), ali ne (voleti) da (etati se).).

Ovo je uzrokovano glasovnom promenom k koja deluje ispred nastavaka -em, -e i ostalih koji poinju Tako neto moe se desiti ukoliko je maternji jezik uenika, na primer, maarski.

sa e, ali ne ispred -u.

8

10

U treoj lekciji uenici bi trebalo da se slue nauenim glagolskim oblicima kako bi se izraavali u okviru tematskih celina hrana i pie, voe i povre, brojevi (1-10; 20-90; 1001000), boje. Razume se, ovde se ve mogu nai neki novi glagoli koje bi oni trebalo da koriste poto su uoili i utvrdili pravila za graenje prezenta u prethodnoj lekciji (npr. kotati, dobiti). Novo po pitanju prezenta ovde bi bila obrada glagola treba + /da + prezent/. Ovaj glagol se izdvaja poto je bezlian te se on u prezentu ne menja ve zadrava oblik 3. lica jednine. U ovoj lekciji usputno je obraen i odrini oblik glagola imati koji je specifian poto se kod njega negacija, kao i kod pomonog glagola jesam, pie spojeno sa glagolom. Takoe, uenicima je ukazano i na prezent glagola hteti jer on u 1. licu jednine prezenta, za razliku od veine ostalih glagola koji u 1. licu jednine prezenta imaju nastavak -m, ima nastavak -u te glasi hou. Isto se ponaa i glagol moi te u 1. licu jednine prezenta glasi mogu. Nakon tree lekcije sledi revizija u vidu kraeg testa u kojoj bi uenici trebalo da provere svoje znanje nauenog u prethodne tri lekcije. Ovaj test sadi i krae vebe sa dosad nauenim glagolskim oblicima.

Glagolski vid
U etvrtoj lekciji koja za tematsku celinu ima brojevi (11-19; 21-29), koliko je sati? i TV program podrobnije se obrauju modalni glagoli, a ukazuje se uenicima i na glagolski vid kao kategorijalno obeleje glagola. Glagolski vid predstavlja jednu od teih kategorija pri uenju srpskog jezika kao stranog budui da on ne spada u promenu glagola ve se za svaki glagol pojedinano odreuje kog je vida. Govornici srpskog kao maternjeg ovu kategoriju usvajaju intuitivno, a za strance je to isprva, razume se, gotovo nemogue. Akcenat u datoj lekciji je na usvajanju brojeva i iskazivanju vremena, a glagolski vid se obrauje u okviru te teme. Kako bi uoili razliku izmeu glagola svrenog i nesvrenog vida, uenicima je zadata veba u kojoj treba da odgovore na pitanja koja sadre u jednom delu glagol svrenog, a u drugom glagol nesvrenog vida (npr. Da li pijete kafu? Koliko oljica kafe popijete dnevno?). U tabeli im je dato nekoliko vidskih parnjaka: PITI : POPITI ITATI : PROITATI PUITI : POPUITI JESTI : POJESTI 11

Isto tako, modalni glagol moi najpre se provlai kroz usvajanje akuzativa linih zamenica uz ustaljeno pitanje Mogu li da te pitam neto? koje se esto sree u razgovornom jeziku. Glagolski vid, tanije, nesvrene glagole uvebavaju kroz zadatke u kojima glagoli kao rekcijsku dopunu imaju lokativ i akuzativ (glagoli razmiljati / misliti / priati / razgovarati o + L i gledati / itati / viati + A). Dvovidske glagole dorukovati, ruati, veerati uvebavaju uz predloko-padenu konstrukciju pre, posle + G i priloge obino, ponekad, esto, nikad, nekad, uvek. Ovde se pominju i vidski parnjaci ustajati : ustati, a sve ovo u okviru teksta u kome je preprian jedan obian radni dan. Glagol nesvrenog vida ustajati gradi se od glagola svrenog vida ustati, a pominjanjem ovih glagola polako uenici mogu da ponu uoavati na koje sve naine tvorbe moemo izgraditi glagole razliitog vida. Posle toga sledi veba u kojoj odgovarajui na pitanja daju informacije o svom radnom danu, a zatim zadatak u kome na osnovu ponuenih rei (akcenat je na glagolima) treba da napiu krai sastav i u njemu prepriaju svoj radni dan. Ovde se vidi, takoe, gradacija vebi po teini. Ono to bi strancima pomoglo da lake razlikuju glagole prema vidu je, osim intenzivnih vebi sa ovom kategorijom, uoavanje pravila u vezi sa graenjem glagola svrenog, odnosno nesvrenog vida. Kategorija glagolskog vida, a s tim u vezi i sredstva perfektizacije, odnosno imperfektizacije, podrobno je obraena u obema pomenutim gramatikama srpskog jezika za strance. Za poetak uenicima se valja napomenuti da neki glagoli kao, na primer, imati, morati, smeti, stanovati, postojati nemaju svoje vidske parnjake, kao i da postoje dvovidski glagoli kao oni sa znaenjem obroka (dorukovati, ruati, veerati, jesti) i npr. telefonirati. ea je pojava da postoje tzv. vidski parovi dva glagola sa gotovo istovetnim znaenjem, a pritom je jedan od njih svrenog, a drugi nesvrenog vida. Perfektizacija glagola najee se vri prefiksacijom, meutim, moe se postii i sufiksacijom, iako ree. Imperfektizacija se postie pomou sufiksa ili unutranjom tvorbom, koja podrazumeva menjanje vokala, ponekad i konsonanta u vezi sa novim vokalom ili promena u akcentu u samom korenu glagola. U ova pravila ne zadire se dublje jer bi to dovelo do nepotrebne gramatizacije, uenici bi bili preoptereeni pravilima koja nisu u funkciji sticanja komunikativne kompetencije uenika, a njeno razvijanje je cilj ove nastave. Vid glagola mora se, dakle, obraivati i nadograivati postepeno shodno teini ove kategorije, a u knjizi je to u celosti ispotovano.

12

U ovoj lekciji nalaze se suprotstavljeni perceptivni glagoli gledati i videti. Smatra se da je osnovna razlika izmeu ova dva glagola ta da glagol gledati ima prisustvo crta agentivnosti, voluntativnosti dok to kod glagola videti nije sluaj. Zatim su uenicima date tri reenice sa glagolom videti kako bi utvrdili nijanse u njegovom znaenju i koliko znaenje zavisi od konteksta, od reenice. Sledi pregled nekoliko modalnih glagola datih u tabeli, u kojoj je prikazano i to da kao dopunu zahtevaju konstrukciju /da + prezent/. Uz glagole morati i smeti istaknuto je prvo lice jednine, a uz glagol trebati oblik 3. lica jednine i tu se ukazuje na bezlinost glagola, odnosno na to da se oblik 3. lica jednine upotrebljava u svim licima9. Za uvebavanje modalnih glagola uenici treba da urade zadatak u kome na osnovu crtea treba da kau gde se ljudi nalaze i ta (ne)moraju / (ne)smeju / (ne)treba da rade, a u tabeli su im dati ponueni kratki iskazi koji sadre u sebi neki od ovih modalnih glagola: Pr. On/ona/oni ... ...treba da izau napolje i tamo razgovaraju ...ne sme da pui ...moraju da budu tihi Zatim im je dat zadatak da odgovore na neka pitanja koja isto sadre neki modalni glagol (Pr. ta ne smete da radite u pozoritu? ta morate da radite u pozoritu?). U petoj lekciji u vezi sa glagolskim oblicima ukratko se uvebavaju sledei vidski parovi: OBUI / obuem (+ A) OBUI SE + Adv OBLAITI / oblaim (+ A) OBLAITI SE + Adv zato to ... (crte)

Ovde se polako uvodi kategorija glagolskog roda uz postepenu razradu glagolskog vida. Glagoli iz prvog reda su prelazni, zahtevaju objekat, a glagoli iz drugog reda povratni10, tanije, pravi povratni i uz sebe mogu imati adverbijalnu dopunu. U prvoj koloni glagoli su svrenog vida, a u drugoj nesvrenog. Ovi glagoli obrauju se u okviru tematske celine delovi tela, obua i odea. Ove glagole uvebavaju odgovorima na pitanja u okviru jednog zadatka (Pr. Kako se oblaite kada idete da se etate?), gde bi trebalo da upotrebe adverbijalnu dopunu uz glagol, a u narednoj
9

Ovakva je upotreba glagola trebati standardna, meutim, u svakodnevnoj komunikaciji uenici mogu naii Ivan Klajn u svojoj Gramatici srpskog jezika za strance ove glagole naziva prelazno-povratnim i kae da bi

na supstandardnu formu glagola (promenu po licima trebam, treba...) na ta im se takoe valja ukazati.
10

bez zamenice bili povratni (kao ovi u prvom redu).

13

vebi zadato im je da objasne zato je u navedenim reenicama upotrebljen odreeni vid glagola (Pr. ta radi? Oblaim se. u ovom primeru trebalo bi da shvate da je nesvreni vid glagola upotrebljen zato to radnja traje, zato to je u pitanju prezent u kome se glagoli svrenog vida ne mogu nai u indikativnom znaenju11). Jo jedna veba pokriva ovu problematiku uenici treba da odaberu jedan od ponuenih oblika iz zagrade: Pr. ta radim? vezi sa glagolskim oblicima. U estoj lekciji se ne obrauju podrobnije glagolski oblici, samo se uvodi glagol smetati. (oblaim se / obuem se). Nakon pete lekcije opet sledi revizija, meutim, u ovom testu se ne nalazi nijedna veba u

Perfekat
Sledei glagolski oblik koji se obrauje jeste perfekat. To je naredna celina kojoj treba posvetiti vie panje. On se javlja u sedmoj lekciji u okviru tematske celine putovanja. Ono to bi kod perfekta zahtevalo veu panju bili bi glagoli kretanja, koji se u infinitivu preteno zavravaju na -i, a to uslovljava neto drugaiji morfoloki oblik radnog glagolskog prideva. Takoe, ovde bi problematian mogao da bude rod radnog glagolskog prideva, tanije, kongruencija roda i broja sa subjektom12. Upotreba glagola kretanja, odnosno glagola mirovanja uslovljava i upotrebu akuzativa, odnosno lokativa to uenici dodatno uvebavaju kako bi se automatizovala. Kasnije bi uenici mogli da dou u nepriliku budui da mnogi govornici srpskog kao maternjeg jezika ne razlikuju ova dva znaenja, ali uenicima se i na to moe ukazati i pritom istai ono to je standardno, pravilno. Kao veza sa prethodno nauenim, javlja se zadatak u kome uenici treba glagole kretanja da stave u prezent. Tu vidimo, dakle, da se vodi rauna o intenzivnoj upotrebi nauenog i o jezikoj progresiji samim tim. Perfekat se moe graditi od svih glagola bez obzira na njihov vid. Pri prikazivanju morfolokog oblika perfekta, u tabeli, data su dva glagola (raditi i ii) da bi uenici pregledno imali promenu veine glagola, kao i glagola kretanja. Perfekat se gradi od

11 12

Ovo znaenje se prvo obrauje zato to je osnovno, meutim, uenicima se ne naglaava posebno. Ova karakteristika pefekta naroito moe biti problematina ukoliko je u svom maternjem jeziku uenici

nemaju.

14

prezenta enklitikog oblika pomonog glagola jesam13 i radnog glagolskog prideva, koji se dobija dodavanjem nastavaka -o, -la, -lo u jednini i nastavaka -li, -le, -la u mnoini na infinitivnu osnovu glagola14. Ono to bismo u gramatikama za strance pronali, a da u knjizi nije posebno istaknuto jeste da je u jednini nastavak mukog roda radnog glagolskog prideva -o onda kada se dodaje na osnove koje se zavravaju suglasnikom, a nastavak je -ao kada se osnova zavrava suglasnikom. Ovo pravilo, meutim, izostavljeno je jer bi opet predstavljalo suvinu gramatizaciju, oekuje se da uenici spontano primene ovo pravilo i iz tog razloga to se na samom poetku radi na malom broju glagola. Radni glagolski pridev glagola ii u jednini glasi iao, ila, ilo, a u mnoini ili, ile, ila, a po istom principu se gradi i radni glagolski pridev ostalih glagola kretanja, koji su izvedeni od glagola ii. U napomeni uz tabelu sa morfolokim oblikom perfekta stoji nekoliko glagola kretanja u infinitivu (doi, ui, izai, otii, poi) kao i glagol stii, a uz infinitiv dato je prvo lice jednine perfekta mukog roda15 za svaki od ovih glagola. Glagol stii, kao i glagol moi, ima neto drugaiji radni glagolski pridev od onog kod glagola kretanja i glasi stigao, stigla, stiglo; stigli, stigle, stigla, otuda se i on navodi u napomeni. U navedenim gramatikama za strance moemo primetiti razilaenja u tumaenju morfolokog oblika perfekta. Dok Ivan Klajn navodi da se perfekat gradi od prezenta pomonog glagola biti i radnog glagolskog prideva, Pavica Mrazovi kae da se gradi od prezenta pomonog glagola jesam (kako stoji i u knjizi Nauimo srpski 1). Tumaenje Ivana Klajna moglo bi da dovede do zabune jer, iako prezent pomonog glagola jesam uistinu vodi poreklo od pomonog glagola biti, ta veza je donekle raskinuta zbog promene osnove u celosti i, uostalom, prezent pomonog glagola biti moe da glasi i budem, bude, bude; budemo, budete, budu, a on slui za graenje futura 216. Otuda je u knjizi Nauimo srpski 1 odabrano ovo, po naem miljenju, za uenike jednostavnije i prozirnije tumaenje, koje se ne osvre na etimologiju. Pavica Mrazovi navodi pomoni glagol jesam kao zaseban nepravilni glagol i definie ga kao defektan glagol jer ima samo oblike prezenta.

13

Enklitikog oblika pomonog glagola jesam zbog toga to bi upotreba naglaenog oblika isticala vanost Infinitivna osnova se dobija odbijanjem nastavka -ti od infinitiva. Oblik mukog roda je dat zato to se on smatra osnovnim oblikom, neutralnim. Ivan Klajn navodi kako se futur 2 gradi od svrenog prezenta glagola biti, to bi znailo da je jesam

iskaza, nastala bi emfaza.

14 15 16

nesvreni prezent glagola biti.

15

Ovde uenicima treba ukazati na to da se u 3. licu jednine povratnih glagola pomoni glagol, koji u tom licu glasi je, gotovo uvek izostavlja jer se stapa sa zamenicom se koja mu prethodi. U svojoj Gramatici za strance Ivan Klajn daje primer On se rodio 1797. godine. Vebe se i ovde kreu od lakih ka teim, tanije, uenici najpre za zadatak imaju da ubace pomoni glagol jesam u odgovarajui oblik uz ve dat radni glagolski pridev (Pr. Maja i Dragana otputovale u Beograd.), a u sledeem zadatku itav oblik perfekta treba da jue (ii) u bioskop.). izgrade sami u skladu sa zadatim licem u vebi dopunjavanja u kojoj uz perfekat uvebavaju i vremenske odredbe (Pr. Mi Jedan od zadataka sastoji se u tome da uenici najpre izdvoje glagole iz teksta, zapiu njihove forme u infinitivu i glagolski vid, kao i njihove vidske parove. Zatim treba da prebace dati tekst u perfekat i da pritom obrate panju na vid glagola. U tome im pomae prethodni zadatak kada su ispisivali vidske parove glagola iz teksta. Nakon potvrdnog, sledi upitni oblik, koji se gradi od naglaenog oblika prezenta pomonog glagola jesam i upitnom recom li ili uz pomo konstrukcije da li. Uenici od potvrdne reenice u perfektu treba da naine upitnu kroz kratku vebu transformacije. Kod upitnog oblika uenike treba podsetiti na pravilan red rei, tj. na pravilo drugog mesta enklitike. Mi smo bili u gradu. / Bili smo u gradu. upitni oblik: Da li ste (vi) bili u gradu? / Jeste li (vi) bili u gradu? Potom, usvojen upitni oblik pefekta slui usvajanju odrinog oblika. Uenicima je opet data tabela sa morfolokim oblikom, a do odrinog oblika dolaze odgovarajui negativno na postavljena pitanja. Pretpostavljamo da je otuda obraen prvo upitni oblik, to bismo mogli da zapazimo kao odudaranje od pravilnosti redosleda usvajanja: potvrdni oblik odini oblik upitni oblik. Nadalje, uenici dobijaju kratku vebu transformacije u kojoj imaju za zadatak da reenice u prezentu prebace u perfekat (Pr. Vuk ide na more.). Sledi veba priseanja na obraen glagolski vid u okviru prezenta, uenici treba da odaberu jedan od ponuenih glagola (svreni ili nesvreni vid) u skladu sa znaenjem reenice i da imenice stave u odgovarajui pade (Pr. Ona svako jutro perfekat (Pr. Vi (odlaziti, otii) na posao u 6 (sat).). Kasnije dobijaju zadatak da odgovarajui glagol iz zagrade stave u (biti / ii) u bioskop.). Da bi reili ovaj zadatak, uenici moraju da prave distinkciju izmeu glagola mirovanja i glagola kretanja i njihove upotrebe uz lokativ i 16

akuzativ. Sledei zadatak se sastoji u tome da daju odgovore na pitanja koja poinju sa gde ili sa kuda, to bi opet trebalo da bude signal za to koji pade e upotrebiti, a ujedno uvebavaju i perfekat.

Potencijal
Odmah u sledeoj, osmoj lekciji obrauje se potencijal. Ova lekcija, kao i prethodna, za temu ima putovanja, a kako bi se obradio potencijal, na poetku lekcije nalazi se tekst pod nazivom Neko sledee putovanje, koji je zasien ovim oblikom, u kome subjekat govori o tome gde eli da putuje i iznosi svoje planove u potencijalu. Uenje potencijala olakano je time to su uenici ve usvojili oblik radnog glagolskog prideva obraujui perfekat. Nov bi bio aorist pomonog glagola biti. Aorist kao zaseban glagolski oblik ne obrauje se budui da se retko upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji kod govornika srpskog kao maternjeg jezika. On se, dakle, usvaja samo kao morfoloki oblik koji slui u graenju potencijala. Glagol eleti shodno svom znaenju intenzivno se upotrebljava u okviru ove lekcije. Uenicima je ve poznato da neki glagoli zahtevaju dopunu u vidu konstrukcije /da + prezent/ tako da ovde to ne bi trebalo da predstavlja problem. Nov je samo potencijal glagola koji zahtevaju ovakvu dopunu. Kao i kod obrade prethodnih glagolskih oblika, nakon teksta, u knjizi stoji tabela sa morfolokim oblikom aorista pomonog glagola biti zasebno, a odmah pored te tabele stoji itava promena potencijala po licima za glagol raditi. Prvi zadatak za uvebavanje potencijala je veba dopunjavanja u kojoj uenici glagol iz zagrade stavljaju u odgovarajui oblik potencijala (Pr. Milan (gledati) taj film). Sledi neto tea veba u kojoj bi trebalo da odgovore na pitanja u vezi sa prethodno proitanim tekstom, a pitanja su tako formulisana da u odgovoru zahtevaju upotrebu potencijala (Pr. Koje bi gradove elela da poseti?). Budui da je glagol eleti veoma frekventan u obradi potencijala, jedan od zadataka upravo je da uenici ispiu promenu ovog glagola, ali tek nakon to su ga u prethodnim vebama intenzivno upotrebljavali, a tu se opet primenjuje metod implicitnog usvajanja gramatike. Kod potencijala ve nemamo zasebno istaknut odrini i upitni oblik, oekuje se da uenicima to nee biti problem. Oni se uvebavaju kroz odgovore na postavljena pitanja, kroz vebe dopunjavanja (Pr. Da li (moi) da mi kupite jednu kartu?). 17

Ovde je na samom poetku obraena upotreba potencijala za iskazivanje elje i mogunosti, upotreba u utivim pitanjima.

Futur 1
Malo kasnije u okviru osme lekcije obrauje se futur 1. Uenicima je najpre dat oblik futura kao sloenog vremena kako bi lake uoili nain graenja. Infinitiv je uenicima ve poznat, a sa punoznanim glagolom hteti ve su se susretali kod obrade prezenta. Ovde se on upotrebljava kao pomoni glagol koji u enklitikom obliku, uz infinitiv, gradi futur 1. Ovde ih isto treba podsetiti na pravilo drugog mesta enklitike. Kratka veba dopunjavanja u kojoj samo treba da ubace enklitiki oblik pomonog glagola hteti u odgovarajuem licu i tabela koju popunjavaju su lake vebe utvrivanja morfolokog oblika futura 1. Tu moemo nai i zadatak da promene glagol razmiljati u svim licima futura 1. Kada se utvrdilo graenje futura kao sloenog glagolskog oblika, sledi tabela koja prikazuje futur 1 kao prost glagolski oblik. Ovde je istaknuto da se gradi od infinitivne osnove, koja se dobija odbacivanjem nastavka -ti, i nastavaka za lica -u, -e, -e u jednini i -emo, -ete, -e u mnoiti. Pravilo glasi da ako ispred glagola stoji zamenica ili neka druga re, futur 1 e biti upotrebljen kao sloeni glagolski oblik, a ukoliko potvrdni oblik futura 1 stoji sam ili njime poinje reenica, onda se enklitiki oblik ovog glagola dodaje na osnovu infinitiva i time pretae u nastavak. Meutim, izuzetak imamo kod glagola iji se infinitiv zavrava na -i tada ne dolazi do saimanja. U knjizi je, da bi se ovo odudaranje utvrdilo, data promena glagola rei u futuru 1. Takoe, glagoli koji se u infinitivu zavravaju na -sti u futuru 1 kao prostom glagolskom obliku imaju izmenjenu osnovu s ispred iz nastavka prelazi u . Na primer: pasti / pau, ispasti / ispau ... Uenicima bi se trebalo naglasiti da upotreba analitikog futura17 nije pravilna, standardna. Ovakva upotreba futura 1 javlja pod uticajem analogije poto se konstrukcija /da + prezent/ esto javlja kao dopuna npr. semikopulativnih i modalnih glagola u drugim vremenima, ee nego infinitiv u svakom sluaju. Slede vebe dopunjavanja kod kojih prva, ujedno i najlaka, od uenika zahteva da prazna mesta dopune samo odgovarajuim oblikom pomonog glagola hteti (Pr. Sutra
17

padati kia.).

U sledeoj vebi od njih se zahteva da naine itav oblik futura 1 glagola datog u zagradi (Pr.
Analitiki futur javlja se kada se umesto infinitiva u graenju futura 1 upotrebi konstrukcija /da + prezent/. Ova pojava smatra se nestandardnom, ali je uestala u razgovornom jeziku. Pr. *Ja u da radim.

18

Sutra

u Beograd.), a zatim i veba u kojoj su enklitika i infinitiv odvojeni nekom reju, sutra (ruati) zajedno.) kako bi se utvrdio i red rei.

dopunom (Pr. Mi

Naredni zadatak od uenika zahteva da reenice u prezentu prebace u futur 1 (Pr. Mi idemo u bioskop.), a odmah zatim dolazi zadatak koji od njih trai da isprave greke u ponuenim reenicama. U ovim reenicama pogrean je ili morfoloki oblik (npr. upotreba neadekvatnog lica) ili je pravopisna greka u pitanju. Pr. Marko i Ana emo zajedno putovati na more. Pisa u ti. Doiemo sutra kod vas na veeru. Nakon nekoliko vebi, sledi tabela sa upitnim, a zatim i odrinim oblikom futura 1. Kod upitnog i odrinog oblika, red rei ne bi trebalo da bude problem. Uenicima je u knjizi predoen upitni oblik sa da li, ali kao i kod prezenta, kod futura 1 on se moe graditi od naglaenog oblika pomonog glagola hteti i rece li. U knjizi, meutim, ovo uenicima nije predoeno. Pr. Da li e (ti) putovati? Hoe li (ti) putovati? Jedna od vebi u okviru ove lekcije podrazumeva da uenici popune tekst odgovarajuim oblikom prezenta jednog od ponuenih glagola. Ova veba dopunjavanja je neto tea poto je uenicima dat vei broj glagola nego to e im za popunjavanje biti potrebno. Poto je od glagolskih oblika prezent prvi obraen i ve su ga u vie navrata obraivali, ova veba ne bi trebalo da predstavlja problem. Posle ovog zadatka slede dve vebe u kojima je uenicima zadato da zamisle situaciju i kau kako bi se ponaali, ta bi radili. U ovima dvema vebama, uenici mogu da primene i potencijal i futur 1. Na kraju osme lekcije nalazi se revizija u kojoj uenici ponavljaju potencijal i perfekat u vidu vebi dopunjavanja, a futur ponavljaju tako to za zadatak imaju da napiu kratak tekst na temu ta e raditi sutra.

19

Imperativ
U devetoj lekciji u vezi sa glagolskim oblicima najpre moemo nai vebe u kojima uenici dodatno uvebavaju potencijal i prezent u okviru obrade intencionalne klauze18, a zatim se obrauje imperativ. Ova lekcija obuhvata tematske celine kuni ljubimci, lekar, recepti, institucije, snalaenje u gradu, intervju, saveti, mali oglasi. Kod obrade imperativa uenicima je najpre data tabela u kojoj je predoen morfoloki oblik imperativa. Pre same obrade sa imperativom su se uenici sretali gotovo kod svakog zadatka poto obino u nazivu stoji napiite, proitajte, popunite, podvucite ... Imperativ se gradi tako to se od 3. lica mnoine prezenta odbije nastavak za lice i na tu osnovu se dodaju nastavci -i ili -j. Nastavak -i dobijaju glagoli koji se u 3. licu jednine prezenta zavravaju na -u ili -e, a nastavak -j glagoli koji u 3. licu prezenta imaju -ju. U knjizi su dati primeri pi-u, ljub-e i pevaju. Oblik imperativa postoji za 2. lice jednine i 1. i 2. lice mnoine, s tim da se u mnoini na nastavak za imperativ dodaju jo nastavci za lica -mo, odnosno -te. Kao oblik imperativa za tree lice upotrebljava se konstrukcija /neka + prezent/ u oba broja. Takoe, ukoliko glagoli u 3. licu mnoine ispred nastavka -ju ili -je imaju vokal sa duinom, onda e njihov imperativ glasiti prodaji, prodajimo, prodajite. Dakle, isto e dobiti nastavak -i (ili kako kod Pavice Mrazovi u njenoj Gramatici za strance stoji -ji). Na poetku obrade, meutim, ovo nije istaknuto, ali nisu im ni dati ovakvi glagoli kojih je svakako manji broj. Dodatna objanjenja zahtevale bi jo neke grupe glagola. Tu spadaju, na primer, glagoli kretanja kao to su ui, izai, doi, koji u imperativu glase ui, izai, doi budui da u prezentu 3. lica mnoine glase uu, izau, dou. Neki glagoli koji se u infinitivu zavravaju na -i kao npr. sei, vui, pei u imperativu glase seci, vuci, peci jer dolazi do sibilarizacije kada se na osnovu 3. lica mnoine prezenta doda nastavak -i za imperativ (seku, vuku, peku + -i). Takoe, do izmena dolazi i kod glagola kao to su sesti, lei, pomoi ije 3. lice mnoine prezenta glasi sednu, legnu, pomognu. Pored imperativa koji glasi sedni, legni, pomogni19 postoje i ovakvi oblici sedi i lezi, pomozi (sa sibilarizacijom). U obe gramatike za strance pominje se i defektan glagol hajde (hajdemo, hajdete), koji ima samo oblik imperativa. On sa sobom nosi odredbu za pravac
18

Ovde se obrauje intencionalna klauza sa veznikom da, a u okviru nje i potencijal i relativni prezent.

Proiruje se znaenje i upotreba prezenta budui da se radi o nerealizovanoj radnji. Ove reenice su svevremene, njima se izraava samo namera a ne radnja kao realna stvarnost otuda i drugaija upotreba prezenta. Meutim, tema ovoga rada nisu zavisne reenice tako da se neemo due zadravati kod ovog problema.
19

Ovakav oblik imperativa ovih glagola znatno je rei.

20

kretanja i znai poi (Pr. Hajdemo u park). Sa veznikom da i glagolom u prezentu pak slui za iznoenje predloga (Pr. Hajde da gledamo televiziju). Ovaj glagol nastavnik moe spontano upotrebljavati u komunikaciji (ukoliko to nije inio ranije) kako bi ga uenici lake usvojili. Za poetak, uenicima je dato da glagol kupiti izmene kroz sva lica u imperativu, a zatim sledi veba u kojoj im je dato da ponuene glagole u zagradi stave u imperativ zadatog lica (Pr. Zorane, (ti/zatvoriti) prozor!). Pretpostavljamo da e uenicima zatrebati pomo (vi/biti dobar!). Sledi obrada odrinog oblika imperativa. U tabeli je odmah naznaeno da odrian oblik imperativa sa recom ne ide samo uz imperfektivne glagole. Javljaju se i neki izuzeci, meutim, iskljuivo u ustaljenim izrazima kao to su, na primer, ne reci (nikome), ne zaboravi (da me nazove), ne ubij. Odrini oblik imperativa gradi se i uz pomo defektnog glagola nemoj, nemojmo, nemojte20 sa dopunom u vidu konstrukcije /da + prezent/ ili infinitiva. Ovaj oblik negiranog imperativa mogu imati i svreni i nesvreni glagoli. Kratkom vebom transformacije uvebavaju infinitiv od potvrdnog oblika imperativa treba da naine odrini (Pr. Radi vebe. ). U okviru teme lekar isto se uvebava imperativ. Uenici itaju tekst u kome razgovaraju lekar i pacijent, a u njemu je frekventna upotreba imperativa (izmerite joj temperaturu, sedite ovde, otvorite usta, diite duboko, nemojte jesti, jedite, pijte tri puta dnevno, doite za sedam dana itd.). Zatim, kako bi uvebali ovaj govorni in, treba sami da napiu sline dijaloge. Zanimljiv zadatak (Ispravite lea, ispeglajte stomak!), u kome se uvebava imperativ, nalazi se na 140. strani uenici treba da poveu slike na kojima su prikazane vebe sa odgovarajuim instrukcijama za sprovoenje datih vebi. Ovde se, izmeu ostalog, javlja i pomenuti glagol lei (lezite) vie puta kako bi ga uenici to bre usvojili. U ovom zadatku mogao bi da se javi i glagol sesti ukoliko bi se osmislila odgovarajua veba koja se uklapa u zadatak (npr. vebe istezanja: Sedite na pod, ispruite noge i pokuajte da ih dohvatite rukama ...). Tema kuni ljubimci mogla bi isto da bude pogodna za uvebavanje imperativa. Tu se mogu nai naredbe koje vlasnik izrie svom psu, na primer, u okviru odgovarajue vebe sedi, lezi, donesi loptu, daj apu itd.
20

kod primera sa glagolom biti poto se nisu sretali sa njim ranije u obliku prezenta (Pr.

Ovde nema oblika za 3. lice jednine i mnoine.

21

Pogodna za uvebavanje je i tema recepti. Uenicima su predoena dva recepta, a iz njih oni treba da zakljue kada se upotrebljava imperativ svrenih, a kada imperativ nesvrenih glagola. Posle toga sledi veba dopunjavanja, isto recept (Kola sa malinama), u kojoj uenici treba da popune praznine odgovarajuim oblikom imperativa. Posle zadatka uenicima je skrenuta panja na to da se u receptima umesto imperativa moe upotrebiti i infinitiv i za domai zadatak imaju da napiu recept za neko jelo. Najpre treba da u potrebe imperativ (kako bi uvebavali), a potom infinitiv u preskriptivnoj funkciji. Kasnije, u desetoj lekciji, u okviru teme saveti uenici ponavljaju potencijal, imperativ, prezent, perfekat, futur 1, modalne glagole ... Zadato im je da poveu pitanja i odgovore pritom je sadraj odgovora savet za neki problem. S obzirom na to da se ovaj zadatak nalazi gotovo na samom kraju knjige, razumljivo je da se u njemu uvebavaju svi glagolski oblici koje su obraivali ranije. Posle toga, uenici treba sami da smisle savete za jedan od dva ponuena problema. U okviru desete lekcije uenici obrauju i kondicionalnu klauzu sa realnim uslovom21. Nakon to su uenici stekli A2 nivo kompetencije zavrivi rad na prvoj knjizi (Nauimo srpski 1), utvreni su svi glagolski oblici koji bi im zatrebali u komunikaciji koja se vri u okviru ovog nivoa. Osvrtom na poetak poglavlja moemo utvrditi da su uenici zaista sposobni za komunikaciju na ovom nivou budui da su sve smernice date u Zajednikom evropskom okviru ispunjene.

Nauimo srpski 2
Dalje emo prikazati knjigu Nauimo srpski 2. Ona je vrlo slino koncipirana kao knjiga Nauimo srpski 1 na koju se nadovezuje. Na poetku se isto nalazi sadraj, koji je podeljen na tri stupca. U prvom stupcu imamo naziv tematske celine koja se u okviru odreene lekcije obrauje.
21

Uenici najpre obrauju kondicionalnu klauzu koja oznaava realan uslov, za poetak samo sa veznikom

ako. Uvebavaju obrazac tako da se u zavisnoj reenici upotrebljava prezent (imperfektivnog glagola), a u nezavisnoj imperativ ili futur 1. Ovde uenici ujedno dodatno uvebavaju pomenute glagolske oblike, ali neemo podrobnije analizirati poto nam je akcenat na samim glagolskim oblicima, a ne na zavisnim reenicama.

22

Ono to je drugaije u odnosu na prvu knjigu jeste to da je obrada u lekciji podeljena u nekoliko celina: itanje i razumevanje Vokabular Govorne vebe Sluanje i razumevanje Malo zabave Pisanje

Vidimo da su nazivi nekih od ovih celina zapravo jezike vetine na kojima se radi u toku nastave svakog stranog jezika. Ovako moemo lake da zakljuimo na emu je akcenat pri obradi nekog teksta, na primer, nekih zadataka. Zapravo, i u prvoj knjizi se rad svodio na pomenute celine samo to tamo u sadaju nije eksplicitno naznaeno kao ovde. Na kraju se isto nalazi gramatiki dodatak, ali pre njega imamo, vrlo koristan za uenike, spisak skraenica i simbola koji je u prvoj knjizi izostao. Pri analizi ovog udbenika, primetili smo i to da nema revizija posle obraenih nekoliko lekcija, to je takoe drugaije u poreenju sa prvom knjigom. Ako bacimo letimian pogled na gramatiki dodatak na kraju knige, moemo uoiti da se u ovoj knjizi obrauju najvie padei i zavisne reenice. U vezi sa glagolima ovde se nalaze samo pasiv i gerundi ili glagolski prilozi.

Reciproni glagoli
U knjizi Nauimo srpski 2 sve do etvrte lekcije nema naroitog isticanja glagolskih oblika, nikakvih novina, sve se radi u okviru ve nauenog. Tek u etvrtoj lekciji pominju se reciproni glagoli, a time se postepeno proiruje kategorija glagolskog roda u okviru prezenta. Date su reenice sa glagolima gaati se, polivati se i voleti se i ekvivalenti ovih reenica sa zamenicom jedan drugog kako bi uenicima bilo sasvim jasno znaenje ovih uzajamnopovratnih glagola i kako bi usvojili upotrebu ove zamenice. Ovoj tabeli sa recipronim glagolima prethodila je obrada kratkog autentinog teksta iz Politikinog zabavnika pod nazivom Zabava ili lek. U ovom tekstu pominju se neki reciproni glagoli (gaati se, polivati se), kao i neki drugi

23

povratni glagoli (pripremati se, opustiti se). Na taj nain primenjen je metod implicitnog usvajanja gramatike uenicima su prvo dati primeri, a zatim su im data pravila. Sledi zadatak koji slui prvenstveno uvebavanju zamenice jedan drugog ali i recipronih glagola. Ovde se, osim ve pomenutih, javljaju i glagoli tui se, voleti se, mrzeti se. Uz glagole data je i njihova rekcija, a uenici treba reenice sa recipronim glagolima da transformiu u reenice sa zamenicom jedan drugog i ekvivalentnim prelaznim glagolima. Dat je jedan uraen primer: gaati nekog (A) neim (I) : gaati se neim Oni jedan drugog gaaju grudvama. = Zoran i Milo se gaaju grudvama.

Glagolski vid
U petoj lekciji uenici ponavljaju padee za iskazivanje mesta, a uz njih se javljaju i neki glagoli kretanja. Nakon ponavljanja osvre se na zadatak u kome uenici ponavljaju i proiruju svoje znanje u vezi sa glagolskim vidom, a iskorieni su neki od glagola koji su pomenuti u prethodnom zadatku. Zadato im je da praznine popune odgovarajuom formom ponuenih glagola. Zadatak je neto zahtevniji poto je uenicima naglaeno da je ponekad mogue vie reenja. U tabeli su dati vidski parovi, a podebljani su prefiksi pre-, pri- i pro-. Unutranjom tvorbom nainjeni su odgovarajui imperfektivni glagoli (npr. infiksom -ava- preplivavati/preplivati22), a javlja se i nekoliko glagola sa supletivnom osnovom vidskih parova (silaziti/sii)23. Pr. (prei/prelaziti) ste ulicu na crveno. Kazna je 500 dinara. (prei/prelaziti) ovaj most. Dva puta dnevno

Iz datih primera iz zadatka moemo zakljuiti da se od uenika zahteva upotreba glagola u perfektu ili prezentu. Ovaj zadatak je tek uvod u podrobniju obradu tvorbe glagola svrenog, odnosno nesvrenog vida.

22

Ovde moemo primetiti da je najpre sprovedena perfektizacija glagola plivati prefiksom pre-, a zatim je Frekventni su u ovoj vebi glagoli sa supletivnom osnovom -laziti, koja vodi poreklo od praslovenskog

od dobijenog svrenog glagola nainjen njegov vidski par preplivavati unutranjom tvorbom.
23

glagola i ima znaenje kretanja.

24

Potencijal 1 i imperativ
U estoj lekciji u okviru tematske celine gastronomija imamo podseanje na glagolske naine potencijal i imperativ. Sam naziv potencijala ovde signalizira da postoji i potencijal 2. Ovde se proiruje znaenje potencijala u ovoj lekciji najee se upotrebljava u formama utivosti, utivim pitanjima kao npr. Da li biste imali ... ? Uzeo bih ... Javlja se i u uslovnim reenicama u okviru osme lekcije dok je habitualna upotreba potencijala slabije zastupljena (On bi uvek kupovao novine petkom). Tekst U jednom novosadskom restoranu zasien je potencijalom. Za ponavljanje imperativa posluio je tekst Na pijaci, posle kog su u napomenu stavljeni neki od primera imperativa pomenutih u tekstu. Ovaj tekst je pogodan jer se u kupovini, odnosno prodaji esto koriste glagoli u imperativu. Sledi nekoliko zadataka koji isto slue ponavljanju imperativa. U jednom zadatku treba da ispiu forme imperativa izolovano, a u drugom da tekst Recept za voni kola dopune odgovarajuom formom imperativa. U knjizi Nauimo srpski 1 uenici su se ve susretali sa formom recepta te ovaj zadatak ne bi trebalo da im predstavlja problem. Nakon ovih tekstova i zadataka sledi tabela sa morfolokim oblicima potencijala 1 i imperativa. Za potencijal je naznaeno da se njime izraavaju htenja, elje i mogunosti. Data je promena potencijala 1 po svim licima uz linu zamenicu i primer kako izgleda oblik bez line zamenice (zbog podseanja na red rei). Zadatak koji je na redu jeste da ponove kako se gradi radni glagolski pridev koji slui u graenju potencijala 1. Pored tabele sa morfolokim oblikom potencijala stoji tabela sa morfolokim oblikom imperativa, za koji je naznaeno da se njime iskazuju naredbe i molbe. U prethodnoj knjizi uenici su ve obradili imperativ sa znaenjem naredbe, a znaenje molbe obrauje se sada. Ono je predoeno uenicima u pomenutim tekstovima na poetku lekcije. Zadatak nakon tabele od uenika trai od uenika da naine 1. lice jednine i 3. lice mnoine prezenta glagola iz zadatka br. 13 sa prethodne strane. Ovo im je zadato jer 3. lice mnoine prezenta slui graenju imperativa. Uz ovaj zadatak stoji napomena da zapamte glagole iji je oblik imperativa neto drugaiji: pei : peem, peku / peci 25

lei : legnem, legnu / lezi rezati : reem, reu / rei dati : dam, daju / daj doi : doem, dou / doi Pri prvom pomenu imperativa u knjizi Nauimo srpski 1 naveli smo sve probleme koji se mogu javiti u vezi sa njegovim oblikom i upotrebom tako da neemo zalaziti podrobnije u to. Moemo samo primetiti da se tada nije zadravalo kod glagola iji bi oblik imperativa uenike zbunio24, a to je zato jer su se tad prvi put susreli sa njim. Zatim sledi nekoliko zadataka za uvebavanje imperativa i potencijala. U prvom zadatku treba glagol iz zagrade da stave u odgovarajue lice imperativa (Pr. (doneti vi) mi te knjige sa stola!). U narednom zadatku treba od reenica u prethodnom zadatku da naine upitne reenice i pri tom zamene imperativ potencijalom (Pr. Da li biste mi doneli te knjige sa stola?). Na ovaj nain uenici umesto naredbe dobijaju utivo pitanje u potencijalu i uviaju razliku pri upotrebi imperativa i potencijala. Potom dolazi zadatak u kome treba potvrdne reenice u potencijalu da transformiu u odrine (Pr. On bi sigurno kupio ovaj automobil. On ne bi sigurno kupio ovaj automobil. ili On sigurno ne bi kupio ovaj automobil.). U ovom zadatku cilj je da se uveba i red rei, a dali smo primere odgovora kako bismo ukazali na razliite mogunosti. Verovatno bismo naili na oba odgovora kod uenika, a to bi bila prilika da ukaemo na to da su oba odgovora mogua i da je red rei u srpskom jeziku slobodan (izuzev u nekim sluajevima koje su oni ve u uvebavali25). Jo jedan zadatak je u vezi sa uvebavanjem potencijala uenicima je zadato da na osnovu odgovora naine pitanja (Pr. Da, mogao bih da Vam unesem prtljag!). Meutim, kod nekih primera uenici ne moraju nuno odgovoriti tako da upotrebe potencijal te bi im valjalo naglasiti da ga obavezno upotrebe pri formulisanju pitanja ukoliko nam je to cilj (Pr. Ne dolazi u obzir! Mora se vratiti do ponoi. odgovor bi mogao da glasi: Mogu li da ostanem due/do 2?). Ukoliko im se to ne naglasi, nastavnik bi morao da prihvati sve korektne odgovore.

24

Kao, na primer, glagoli kod kojih u imperativu dolazi do sibilarizacije (rei : reci) ili oni kod kojih u Npr. pravilo drugog mesta enklitike.

prezentu dolazi do umekavanja glasova, pa samim tim i u imperativu (mazati : mai).

25

26

Glagolski pridev trpni

U sedmoj lekciji obrauje se trpni glagolski pridev u okviru obrade participskog pasiva. On e kasnije posluiti i graenju glagolskih imenica. Najpre su im dati tekstovi u kojima se javlja ovaj glagolski oblik i zadato im je da objasne znaenje reenica u kojima se ovaj oblik javlja. Predoeno im je u vidu tabele da se participski pasiv gradi od trpnog prideva u svim vremenima u kojima se moe javiti. Ono to u knjizi nije posebno naznaeno je da trpni pridev postoji samo od prelaznih glagola26. Ipak, mogue je nainiti trpni pridev i od nekih povratnih glagola zaljubljen od zaljubiti se, nasmejan od nasmejati se. Uenicima je u knjizi reeno da se trpni pridev gradi od glagolske osnove (nije naznaeno da li infinitivne ili prezentske) i odgovarajuih nastavaka. Donekle je graenje trpnog prideva komplikovano budui da postoje tri razliita nastavka u zavisnosti od glagolske osnove na koju se dodaju: 1. Nastavci -n, -na, -no; -ni, -ne, -na dodaju se na glagole koji kao zavrni vokal imaju a kada se odbije nastavak za infinitiv. Primer: napisAti napisaN, napisaNA, napisaNO U Gramatici za strance Ivana Klajna stoji da se ovi nastavci dodaju na infinitivnu osnovu. 2. U knjizi Nauimo srpski 2 stoji da se nastavci -t, -ta, -to; -ti, -te, -ta dodati su na glagole koji se zavravaju na -nuti. Primer: skiNUti skinuT, skinuTA, skinuTO I uz glagol dati kao i uz njegove prefiksalne izvedenice. Primer: prodAti prodaT, prodaTA, prodaTO Ovu grupu glagola koja dobija navedene nastavke Ivan Klajn je dodatno razloio u etiri grupe. U knjizi Nauimo srpski 2 nalazimo pojednostavljena pravila budui da se uenici sad prvi put susreu sa trpnim pridevom. Uenicima je predoeno i to da neki glagoli, kao npr. dati, mogu na dva naina graditi trpni pridev. dati: dan, dat Nastavnik bi ipak trebalo da naglasi uenicima da je oblik dan rei u upotrebi.
26

Ne od svih prelaznih glagola. Neki esti glagoli kao npr. imati, znaiti, razumeti, mrzeti nemaju trpni

pridev iako su prelazni.

27

3. Sledi nastavak -en, -ena, -eno; -eni, -ene, -ena koji se javlja kod glagola s infinitivom na -sti, -iti, -eti ili -i. U knjizi su dati primeri: potreSti potresEN, potresENA, potresENO i naznaeno je da je to glagolska osnova koja se zavrava konsonantom otvorIti otvorEN, otvorENA, otvorENO Posebno je izdvojen glagol pei : peem da bi se ukazalo na promenu konsonanta kada se doda pomenuti nastavak. Ivan Klajn smatra da se ovaj nastavak dodaje na prezentsku osnovu lienu zavrnog -e ili -i. On izdvaja i posebnu grupu glagola na koje se za graenje trpnog prideva dodaje nastavak -ven, -vena, -veno; -veni, -vene, -vena. U knjizi pak ova grupa nije posebno izdvojena ve je naznaeno da se kod nekih glagola ispred nastavka za graenje trpnog prideva umee -v- ili -j-, a dati su primeri: obuti : obuVen, ubiti : ubiJen. Isto tako, izdvojeni su jo neki glagoli uz napomenu da kada se osnova zavrava na -i ili -e, neki konsonanti i sonanti ispred tih vokala alterniraju. Primeri: videti vien, viena, vieno nositi noen, noena, noeno zgaziti zgaen, zgaena, zgaeno udaviti udaVLJen, udaVLJena, udaVLJeno raniti raNJen, raNJena, raNJeno Sledi veba u kojoj uenici treba da izvedu trpni pridev od ponuenih glagola. U vebi su zadati i glagoli kod kojih bi moglo doi do zabune oko toga da li dolazi do alternacije ili ne. Primer: donositi donoen : doneti donesen Posle ovog zadatka usledio je neto tei uenicima je zadato da od ponuenih aktivnih reenica sastave odgovarajue pasivne najpre u perfektu, a zatim u futuru. Vidimo, dakle, da su uenici postepeno upoznavani sa trpnim glagolskim pridevom izolovano kako bi ga kasnije koristili u graenju pasiva, a zatim i u stvaranju glagolskih imenica koje obrauju u okviru iste lekcije.

28

Glagolski vid
U sedmoj lekciji se ponavlja i kategorija glagolskog vida kroz niz vebi. U ovoj lekciji obrauje se upotreba glagolskog vida u perfektu, prezentu i imperativu. Perfektivni glagol ne moe se upotrebiti u sadanjem vremenu u nezavisnoj reenici jer je radnja koju iskazujemo prezentom radnja u toku, te zahteva nesvreni vid glagola, izuzev ukoliko perfektivni glagol u prezentu oznaava uobiajenu, redovno ponavljanu radnju. Pr. On svakog dana doe, pogleda robu, ali nita ne kupi. Kod perfekta to nije sluaj i, uz odgovarajue odredbe (uglavnom vremenske), mogu se podjednako upotrebljavati glagoli oba vida. Uenicima je najpre data tabela sa glagolima svrenog vida koji su upotrebljeni u reenici u perfektu, a zatim tabela sa glagolima nesvrenog vida isto tako. Uenici bi trebalo da uoe kakve se vremenske odredbe javljaju pri upotrebi odreenog vida glagola. Sledi zadatak u kome su uenicima ponuene vremenske odredbe koje oni treba da ubace u date reenice. Ponuene su sledee vremenske odredbe: jednom, stalno, svakog dana, bez prestanka, esto, dva dana, triput, odmah. Vid glagola u datim reenicama signalizira da li radnja traje ili je svrena i u skladu sa tim uenici treba da upotrebe odgovarajuu vremensku odredbu. Primer: Ui u kuu podesna je odmah. Nakon ove kratke vebe, obrauje se tvorba glagola perfektivnog i imperfektivnog vida. 1. Uenicima je predoeno da se perfektivni glagoli od imperfektivnih dobijaju: a) prefiksacijom sledeim prefiksima pro-, na-, o-, pre-, do-, iz-, po-, za-, u-. Neki od ovih prefiksa istaknuti su i ranije (npr. pre-, pro- i po-). Ovi prefiksi nisu postavljeni izolovano ve uz odgovarajue glagole uz koje se mogu javiti (itati, uiti. brijati se, prati). Takoe, dati su i primeri u kojima jedan glagol moe imati vie vidskih parnjaka sa razliitim prefiksima pri emu se modifikuje znaenje glagola. Na ovaj nain uenici uviaju i tu mogunost da spram jednog glagola nesvrenog vida moe stajati vie razliitih glagola svrenog vida. Primer: trati : pre + trati trati : do + trati trati : iz + trati (istrati) trati : po + trati 29 . Zar ne vidi da pada kia! Glagol ui svrenog je vida upotrebljen u imperativu i vremenska odredba koja bi ovde bila

Ovde se, meutim, moe javiti omanji problem na granici prefiks-osnova moe doi do razliitih glasovnih promena kao npr. jednaenje suglasnika po zvunosti kao navedenom primeru (istrati), to je u u knjizi u fusnoti i naznaeno. b) izmenom osnove infiksom -nupritiskati : pritisnuti lupkati : lupnuti mahati : mahnuti dodirivati : dodirnuti Kod ovog infiksa moglo bi se naglasiti eventualno to da nisu svi glagoli u kojima se javlja svrenog vida. Klajn navodi glagole tonuti, venutim brinuti, eznuti koji sadre infiks -nu-, a nesvrenog su vida. 2. Imperfektivni glagoli se od perfektivnih grade razliitim infiksima, a ovde su pomenuti -ava-, -iva- i -ira-. izraziti : izraavati umiti se : umivati se umreti : umirati Osim toga, imperfektizacija se vri i zamenom glagolskih zavretaka i promenom vokala u osnovi kao u primerima: skoiti : skakati pasti : padati odneti : odnositi Ovde se nalaze i glagoli izvedeni prefiksom od glagola ii, koji imaju nesvrene parnjake sa supletivnom osnovom -laziti. prei : prelaziti nai : nalaziti U knjizi su ova dva glagola navedene, meutim, uenici bi mogli navesti i neke glagole koji su im poznati od ranije (npr. doi : dolaziti, poi : polaziti, otii : odlaziti). Sledi zadatak da upiu vidski parnjak spram datog glagola. Veina ovih glagola pominjana je u prethodnoj knjizi i u prethodnim lekcijama u ovoj knjizi. zatvarati udariti 30

piti odsei U narednom zadatku uenici treba da odaberu jedan od glagola iz zagrade (jedan je svrenog, drugi nesvrenog vida), a da pri tom vode rauna o glagolskom vremenu i nainu, to dodatno oteava zadatak. Primer: Pre nego to izae iz stana, (otvoriti/otvarati) prozor.27 Sledei zadatak je vrlo slian prethodnom, uenici isto treba da odaberu glagol odgovarajueg vida i da vode rauna o glagolskom obliku. Primer: Mona Liza je Leonardova slika. Ona je teim, i da objasne razliku u znaenjima datih glagola. doputovati, otputovati, naputovati se, putovati Maja nije kod kue. Jue je u Grku. (slikati naslikati) u XV veku. U zadatku koji sledi, uenici treba da odaberu jedan od etiri ponuena glagola, to ini zadatak

Glagolski prilozi
Glagolski prilog sadanji i proli obrauju se u okviru devete lekcije. Uenicima je najpre predoen tekst u kome se nalaze glagolski prilozi. Glagolski prilozi se ovde pak isprva nazivaju forme na -i i -vi kako bi se ispoetka izbegla gramatika terminologija. Pre samog morfolokog oblika zadato im je da pokuaju da transformiu pomenute glagolske priloge iz teksta u reenice konsultujui gramatiku na kraju knjige. Uenicima bi na osnovu toga trebalo odmah da bude jasno da su glagolski prilozi zapravo reenini kondenzatori. Sledi najpre morfoloki oblik gl. priloga sadanjeg (dat je i ovaj termin). On se gradi dodavanjem nastavka -i na 3. lice mnoine prezenta i gradi se uglavnom od nesvrenih glagola. Uenicima je odmah istaknuta i upotreba gl. priloga sadanjeg najee oznaava istovremenost, ponekad nain vrenja radnje, a moe se postati i pravi pridev. Odmah potom dat je morfoloki oblik gl. priloga prolog gradi se uglavnom od svrenih glagola dodavanjem nastavka -vi28 na infinitivnu osnovu. Glagolski prilog proli najee oznaava radnju koja se zavrila pre radnje iskazane glavnim glagolom a, isto kao i gl. prilog sadanji, moe da oznaava i nain vrenja radnje ili da postane pravi pridev.
27 28

U knjizi fali zarez koji je potreban jer su reenice u inverziji. Ispred nastavka se nekad ubacuje a (rekavi).

31

Vebe koje slede uglavnom se svode na transformaciju reenica u odgovarajui glagolski prilog i obrnuto, zavisno od znaenja. Primer: Kad je proitao novine, zaspao je. , zaspao je. Ili naredni zadatak gde treba gl. prilog da transformiu u odgovarajuu zavisnu reenicu: Doavi kui, svukao se i odmah legao u krevet. Kako bi lake reili zadatak, uenicima su predoena dva uraena primera jedan sa gl. prilogom prolim, drugi sa gl. prilogom sadanjim.

32

IIIZakljuak
Nakon analize korpusa, zakljuujemo da su knjige Nauimo srpski 1 i Nauimo srpski 2 usklaene sa savremenim tokovima u glotodidaktici. Ispotovan je metod implicitnog usvajanja gramatike kada je to bilo mogue i potrebno. Takoe, obraena je panja i na jeziku progresiju. Sve vebe kreu se od lakih ka teim, nadovezuju se jedne na druge. Sve to uklopljeno je u zadate tematske celine. Primetili smo da je postepeno poveavan i broj gramatikih pravila u skladu sa nivoom koji se stie, u drugoj knjizi ima mnogo vie eksplicitnih gramatikih pravila nego u prvoj knjizi. Prednost druge knjige bila bi vea raznolikost vebi. U prvoj knjizi vebe se uglavnom zasnivaju na dopunjavanju i transformacijama. Meutim, nastavnik bi lako mogao da nadomesti taj nedostatak prve knjige osmiljavanjem svojih vebi, to mu je svakako zadatak. Zapalo nam je za oko i to da bi se perfekat moda mogao obraditi neto ranije. U knjizi Nauimo srpski 1 on se obrauje tek u okviru sedme lekcije, a frekventan je i ne toliko teak za usvajanje. Smatramo da bi se moglo desiti da uenicima zatreba u komunikaciji pre nego to je obraen. Isto, ve u narednoj lekciji sledi obrada futura 1. Bilo bi poeljno da postoji razmak bar u vidu jedne lekcije izmeu obrade ova dva vrlo frekventna glagolska oblika. Meutim, bilo kakva izmena u redosledu obrade uticala bi na koncept gotovo itave knjige budui da je obrada svih pojava meusobno povezana i zaokruena zadatim tematskim celinama. Da zaokruimo, knjige Nauimo srpski 1 i Nauimo srpski 2 podesne su za nastavu srpskog jezika kao stranog. Svakako, dorade su uvek mogue, meutim, one ne bi znatno izmenile, tj. poboljale kvalitet ovih knjiga budui da su gotovo u potpunosti korektne.

33

Literatura/izvori
Klajn, Ivan, Gramatika srpskog jezika za strance, Beograd : Zavod za udbenike, 2006. Mrazovi, Pavica i Vukadinovi, Zora, Gramatika srpskog jezika za strance, Sremski Karlovci Novi Sad : Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2009. Drai, Jasmina, Minimalne leksike i gramatike strukture u srpskom kao stranom jeziku, Novi Sad : Filozofski fakultet, 2008.

34

Sadraj
IUvod......................................................................................................................................3 IIAnaliza korpusa...................................................................................................................4 IIIZakljuak..........................................................................................................................33 Literatura/izvori....................................................................................................................34

35