Alfred ari

Kralj Ibi ili Poljaci

Drama u pet inova Naslov originala Alfred Jarry UBU ROI ou LES POLANNAIS Prevela: Ivanka Markovi LICA

OTAC IBI MAJKA IBI KAPETAN BORDIR KRALJ VENCESLAV KRALJICA ROZAMUNDA BOLESLAV LADISLAV BUGRELAV GENERAL LAI STANISLAV LEINSKI JAN SOBJESKI NIKOLA RENSKI CAR ALEKSEJ IRON PIL KOTIS ZAVERENICI I VOJNICI NAROD MIHAJLO FJODOROVI PLEMII SUDIJE

SAVETNICI FINANSIJERI FINANSI SELJACI CELA RUSKA ARMIJA CELA POLJSKA ARMIJA GARDA MAJKE IBI JEDAN KAPETAN MEDVED FINANSIJSKI KONJ GILJOTINA EKIPA KOMANDANT

PRVI IN SCENA I OTAC IBI, MAJKA IBI OTAC IBI: Gomnarija. MAJKA IBI: Lepo, bogami, ika-Ibi, dobra ste mi vi bitanga. OTAC IBI: Uh, to li te ne zadavim, majko Ibi. MAJKA IBI: Ne mene, tata-Ibi, nekog drugog bi valjalo ubiti. OTAC IBI: E svee mi za duu, ne razumem. MAJKA IBI: Kako, oe Ibi, i ti si mi zadovoljan svojom sudbinom? OTAC IBI: Da mu sunace jarko, gospoo, dabogme da sam zadovoljan. A kako i ne bih, dragonski kapetan, ovek od poverenja kralja Venceslava, sa ordenom poljskog Crvenog orla na prsima i bivi kralj Aragonije, ta bi htela vie? MAJKA IBI: Kako? Bio si kralj Aragonije, a sad ti je dosta da vodi na paradu pedesetak vojniina naoruanih secikupusima, a mogao bi da na tu svoju upu natakari posle aragonske sad i poljsku krunu. OTAC IBI: Vala, majko Ibi, ba nita od tog tvog ne razumem. MAJKA IBI: Uh, nije da si glup... OTAC IBI: Ma, sunaca mi jarkog, kralj Venceslav je jo iv i zdrav, a ak i da umre, zar nema itavu vojsku deurlije... MAJKA IBI: A ko bi ti smetao da pokolje celu familiju i da sedne na njihovo mesto? OTAC IBI: Ehej, majko Ibi, vi mene vreate, i moe da vam se desi da vas na raanj nataknem. MAJKA IBI: E, nesretnie moj, ako mene na raanj natakne, ko e gae da ti krpi? OTAC IBI: Jes', istina je. Pa ta? Kao da mi guzica nije kao u drugih ljudi? MAJKA IBI: Da sam na tvom mestu, ja bih gledala da tu guzicu na neki presto posadim. Mogao bi beskonano da uvea svoje imanje, da jede digernjae do mile volje i u koijama da se vozi ulicama. OTAC IBI: Da sam kralj, dao bih da mi naprave veliki eir, kao onaj to sam ga imao u Aragoniji, pa mi ga ove mangupine panjolske bez zazora ukradoe. MAJKA IBI: Mogao bi da nabavi i kiobran, i kabanicu koja bi ti do peta dosezala.

OTAC IBI: Uh, uh, padam u iskuenje. Bokca mu bojeg, bojeg mu bokca, ako li mi samo padne aka negde u umi, loe e se provesti. MAJKA IBI: Eto, tata-Ibi, sad si pravi ovek. OTAC IBI: A ne! Zar ja, dragonski kapetan, da smrsim konce kralju Poljske. Radije u smrt! MAJKA IBI (za sebe): Uh, bestraga mu glava! (Glasno.) Znai, da ostane siromah kao crkveni mi, oe Ibi? OTAC IBI: Ma vie volim, slavu mu veselu, da budem mravi poteni crkveni mi nego bogat kao ugojeni lopov-maor. MAJKA IBI: A eir? A kiobran? A kabanica? OTAC IBI: Pa ta s tim, majko Ibi? Odlazi zalupivi vratima. MAJKA IBI (sama): Pih, gomnar, teko je bilo slomiti ga, ali ipak, paavra jedna, mislim da sam ga pokolebala. Zahvaljujui bogu i mojoj mudroj glavi, moda u za osam dana biti kraljica Poljske... SCENA II Scena predstavlja sobu u kui oca Ibija gde je postavljena raskona trpeza OTAC IBI, MAJKA IBI MAJKA IBI: Nai su gosti mnogo zadocnili. OTAC IBI: Jest', svee mi za duu. Crkavam od gladi. Majko Ibi, mnogo si runa danas. To si se za goste spremila? MAJKA IBI (Slee ramenima.): Gomnaru. OTAC IBI (Zgrabi peeno pile): E, ba sam ogladneo. Zagriu ovu ptiicu. Nije loa. MAJKA IBI: ta to radi, nesrenie? A ta e gosti da jedu? OTAC IBI: Bie i za njih. Nita vie neu da diram. Majko Ibi, de, pogledaj kroz prozor idu li nam gosti. MAJKA IBI (ide): Nikog ne vidim. Za to vreme otac Ibi ukrade pare teletine. MAJKA IBI: A, evo kapetana Bordira i njegovih drugara, dolaze. ta to jede, oe Ibi? OTAC IBI: Nita, parence teletine. MAJKA IBI: Teletinu, teletinu, teletinu. Pojeo je teletinu, u pomo. OTAC IBI: Sunca mi jarkog, iskopau ti oi. Otvaraju se vrata. SCENA III OTAC IBI, MAJKA IBI, KAPETAN BORDIR I NJEGOVE PRISTALICE MAJKA IBI: Dobar dan, gospodo, ekamo vas nestrpljivo. Sedite. KAPETAN BORDIR: Dobar dan, gospoo. Ali gde je otac Ibi? OTAC IBI: Evo me, evo me! Do vraga, svee mi, bar ja sam dosta krupan. KAPETAN BORDIR: Dobar dan, oe Ibi. Sedite, ljudi. Svi sedaju. OTAC IBI: Uf, zamalo da propadnem kroz stolicu. KAPETAN BORDIR: E, pa, mama-Ibi, ta ste nam lepo spremili danas? MAJKA IBI: Evo jelovnika. OTAC IBI: E, to bih i ja da znam. MAJKA IBI: Poljska orba, pacovska rebra, teletina, piletina, kuea pateta, uree trtice, ruska torta... OTAC IBI: A sad dosta, rekao bih. Ima li jo? MAJKA IBI (nastavlja): Sladoled, salata, voe, kolai, kaa, praziluk, govnjivi karfiol.

OTAC IBI: ta misli, da sam ja persijski car, pa toliko troi? MAJKA IBI: Ne sluajte ga, malo je blesav. OTAC IBI: Ma, naotriu ja zube o vae listove. MAJKA IBI: Bolje jedi, tata-Ibi, evo poljske orbe. OTAC IBI: Uh, ala je ovo grozno. KAPETAN BORDIR: Zaista nije najbolje. MAJKA IBI: Nekrsti jedni, ta biste hteli? OTAC IBI (Udari se po elu.): Oh, setio sam se. Sad u da se vratim. Izlazi. MAJKA IBI: Gospodo, sad emo probati teletinu. KAPETAN BORDIR: Odlina je, dosta mi je. MAJKA IBI: A sad na trticu. KAPETAN BORDIR: Izvrsno, izvrsno! ivela mama Ibi. KAPETAN BORDIR: ivela mama Ibi-i-i-i-! OTAC IBI (ulazi): A sad ete svi da viknete iveo ia Ibi. Dri nepojmljivo ogavnu metlu u ruci i baca je na gozbu. MAJKA IBI: Bednie, ta uini? OTAC IBI: De, probajte! Neki od njih probaju i padaju otrovani. OTAC IBI: Mama-Ibi, daj pacovske kotlete da posluim. MAJKA IBI: Evo ih. OTAC IBI: Napolje, svi napolje! Kapetane Bordire, treba da razgovaramo. OSTALI: Nismo veerali. OTAC IBI: Kako niste! Napolje svi! Ostanite, Bordire. Niko se ne mie. OTAC IBI: Jo niste otili? Sree mi, pobiu vas pacovskim rebarcima. Poinje da ih baca. SVI: Jao! Uh! U pomo! Branite se! Kuku, mrtav sam! OTAC IBI: Gomnari, gomnari! gomnari! Napolje! Efekat je tu! SVI: Spasavaj se ko moe! Oe Ibi, gade jedan! Izdajice! Bednie! Mangupe! OTAC IBI: Odoe. Da odahnem. Ali slabo sam veerao... Izlaze sa majkom Ibi. SCENA IV OTAC IBI, MAJKA IBI, KAPETAN BORDIR OTAC IBI: Pa, kapetane, jeste li dobro veerali? KAPETAN BORDIR: Vrlo dobro, izuzev onih govana, gospodine. OTAC IBI: Eh, ni ona nisu bila loa. MAJKA IBI: Razni su ukusi. OTAC IBI: Kapetane Bordire, reio sam da vas imenujem knezom Litvanije. KAPETAN BORDIR: Kako to, mislio sam da ste poslednji bednik, oe Ibi? OTAC IBI: Za koji dan, ako se slaete, vladau Poljskom. KAPETAN BORDIR: Ubiete Venceslava. OTAC IBI: Eh, nije glup, mangupina, pogodio je. KAPETAN BORDIR: Ako treba ubiti Venceslava, va sam ovek. Ja sam mu smrtni neprijatelj i odgovaram za svoje ljude. OTAC IBI (Baca se na njega da bi ga poljubio.): O, o, ba vas volim, Bordire. KAPETAN BORDIR: Uh, al' smrdite, tata-Ibi. Zar se ba nikad ne perete? OTAC IBI: Retko. MAJKA IBI: Nikad.

OTAC IBI: Kad te nagazim! MAJKA IBI: Debela paavro. OTAC IBI: Idite, Bordire, s vama sam svrio. Ali sunaca mi jarkog, tako mi majke Ibi, kunem se da u vas nainiti knezom Litvanije. MAJKA IBI: Ali... OTAC IBI: uti, milo dete... Izlaze. SCENA V OTAC IBI, MAJKA IBI, JEDAN GLASNIK OTAC IBI: Gospodine, ta sad hoete? Gubite se, zamarate me. GLASNIK: Gospodine, vas poziva kralj. Izlazi. OTAC IBI: Uh, pobogu, do vraga, sunca mi, otkrili su me, skinue mi glavu, vaj, vaj, meni. MAJKA IBI: Kakav mekuac, a vreme prolazi. OTAC IBI: A-ha, setio sam se: rei u da je to maslo majke Ibi i Bordira. MAJKA IBI: Ti si stoka debela ako to uradi. OTAC IBI: E, evo me idem. Izlazi. MAJKA IBI: Oh, oe Ibi, dau ti krvavice. OTAC IBI (u kulisama): Bestraga ti glava, ti si krvavica, krvave ti ruke do lakata. SCENA VI Kraljev dvor KRALJ VENCESLAV, OKRUEN OFICIRIMA, BORDIR, KRALJEVI SINOVI: BOLESLAV, LADISLAV, BUGRELAV, ZATIM IBI OTAC IBI (ulazi): Oh, nisam ja, bogami, to su majka Ibi i Bordir. KRALJ: ta je, oe Ibi? KAPETAN BORDIR: Prepio je. KRALJ: Kao i ja od jutros. OTAC IBI: Jeste, napio sam se, pio sam mnogo francuskog vina. KRALJ: Hou, oe Ibi, da te nagradim za mnogobrojne zasluge u vojsci kao konjikog kapetana i imenujem te danas grofom od Sandomira. OTAC IBI: O, gospodine Venceslave, ne znam kako da vam zahvalim. KRALJ: Ne zahvaljuj mi, oe Ibi, i budi sutra ujutro na velikoj paradi. OTAC IBI: Biu, ali primite, preklinjem vas, ovu perecu. Prua kralju perecu. KRALJ: ta e meni pereca? Dau je Bugrelavu. MLADI BUGRELAV: Al' je glup ovaj otac Ibi. OTAC IBI: A, sad se gubim. (Padne okreui se.) Uh, jao, upomo! Sveca mi, izioe mi creva i skrhah vrat. KRALJ (Podie ga) Oe Ibi, jeste li se povredili? OTAC IBI: I te kako, sigurno u sad da crknem. ta e biti s majkom Ibi? KRALJ: Mi emo se pobrinuti za njeno izdravanje. OTAC IBI: Ba imate dobrote napretek. (Izlazi.) Al' ipak e da ti ode glava, kralju Venceslave! SCENA VII Ibijeva kua

IRON, PIL, KOTIS, OTAC IBI, MAJKA IBI, ZAVERENICI I BOJNICI, KAPETAN BORDIR OTAC IBI: E, pa, prijatelji moji, krajnje je vreme da utvrdimo plan zavere. Da, nek svaki kae svoje miljenje. Ja u prvi da iznesem ta ja mislim, to jest ako dozvoljavate? KAPETAN BORDIR: Govorite, oe Ibi. OTAC IBI: Eto, prijatelji, ja mislim da mi prosto otrujemo kralja, da mu natrpamo arsenika u jelo. A kad ga pojede, pae mrtav i ja u onda da postanem kralj. SVI: Fuj, leinar. OTAC IBI: E, a ta? Ne dopada vam se? Onda neka Bordir kae svoje. KAPETAN BORDIR: Ja mislim da ga odalamimo maem i raspolutimo od glave do pasa. SVI: E, ovo je hrabro i plemenito. OTAC IBI: Jes', a ako stane da se rita nogama? Sad sam se prisetio da za paradu nosi gvozdene izme, kad bi te njom udario, nije da bi zabolelo. Da znam da e tako, otrao bih sve da vas prijavim, pa da se izvuem iz ovog sosa. A moda bi mi onda dao i koju paru. MAJKA IBI: Uh, izdajice, kukavice, gade, bedni jadu. SVI: Ua, za oca Ibija! OTAC IBI: E-he, gospodo, pazite ta radite ako imate nameru da mi uete u dep. Najzad, pristajem da se izloim opasnosti zbog vas. Znai, Bordire, ti uzima na sebe da raspori kralja. KAPETAN BORDIR: Zar ne bi bilo bolje da se svi bacimo na njega sa hukom i drekom? Tako bismo moda povukli i vojsku za sobom. OTAC IBI: E, pa lepo, ja u gledati da ga naga-zim, on e da se buni, a ja u onda njemu: Gomnaru! I na taj znak vi ete da se bacite svi na njega. MAJKA IBI: Da, a im on bude mrtav uzee mu skiptar i krunu. KAPETAN BORDIR: A ja u sa svojim ljudima da gonim kraljevsku porodicu. OTAC IBI: Da. Skreem ti panju na mladog Bugrelava. Izlaze. OTAC IBI (Tri za njima.): Gospodo, zaboravili smo neophodni in, treba da se zakunemo da emo se hrabro boriti. KAPETAN BORDIR: A kako emo kad nemamo popa! OTAC IBI: Majka Ibi e izigravati popa. KAPETAN BORDIR: Pa dobro, neka bude. OTAC IBI: Dakle, zaklinjete se da ete valjano ubiti kralja? SVI: Kunemo se, iveo otac Ibi! DRUGI IN SCENA I Kraljev dvor VENCESLAV, KRALJICA ROZAMUNDA, BOLESLAV, LADISLAV, BUGRELAV KRALJ: Gospodine Bugrelave, bili ste jutros vrlo neutivi prema gospodinu Ibiju, vitezu moga reda i grofu od Sandomira. Zato vam zabranjujem da prisustvujete paradi. ROZAMUNDA: Ali, Venceslave, cela e vam porodica biti potrebna ako doe do toga da se branite. KRALJ: Gospoo, kraljevska se ne porie, i ne zamarajte me svojim glupostima.

MLADI BUGRELAV: Pokoravam se, gospodine oe. KRALJICA: Ali, sire, zar i dalje ostajete pri tome da idete na paradu? KRALJ: A to ne bih, gospoo? KRALJICA: Opet vam kaem da sam ga videla u snu kako vas udara buzdovanom i baca vas u Vislu i da mu orao, kao to je onaj na poljskom grbu, stavlja krunu na glavu. KRALJ: Ma kome to? KRALJICA: Ocu Ibiju. KRALJ: Kakva ludost. Gospodin od Ibija je vrlo po-ten plemi i pre bi dao da ga konjima na repove rastrgnu no to bi izdao. KRALJICA I BUGRELAV: Ah, kako greite! KRALJ: utite, mladi leinaru. A vama, gospoo, da bih dokazao kako se malo plaim gospodina Ibija, otii u na paradu, ovako kako me vidite, bez oruja i bez maa. KRALJICA: O, kobne li neopreznosti, nikad vas vie iva neu videti. KRALJ: Hajde, Ladislave, hajde, Boleslave. Izlaze. Kraljnca i Bugrelav prilaze prozoru. SCENA II Polje za paradu POLJSKA VOJSKA, KRALJ BOLESLAV, LADISLAV, KRALJ IBI, KAPETAN BORDIR I NJEGOVI LJUDI, IRON, PIL, KOTIS KRALJ: Plemeniti oe Ibi, hodite kraj mene sa svojom svitom da obiemo trupe. OTAC IBI (svojima): Pazite sad, ej vi. (Kralju.) Idemo, gospodaru, idemo. Ibijevi ljudi opkoljavaju kralja. KRALJ: Aha, evo puka gardijske konjice iz Danciga. Ba su lepi, bogami. OTAC IBI: Mislite? Meni se ine jadni. Pogledajte ovoga. (Vojniku) Otkad se nisi umio, prljavi mangupe. KRALJ: Ali je ovaj vojnik vrlo ist. Ma ta vam je, oe Ibi? OTAC IBI: Evo ti, na! Zgazi ga. KRALJ: Bednie! OTAC IBI: Bokca ti! Hej, ljudi, ovamo! KAPETAN BORDIR: Ura, na juri! Svi udaraju kralja, jedna kubura plane. KRALJ: O, u pomo! Sveta majko boja, umirem. BOLESLAV (Ladislavu): ta je to? Da izvuemo maeve? OTAC IBI: E, uzeh krunu! A sad na ostale. KAPETAN BORDIR: Smrt izdajicama! Kraljevi sinovi bee, svi ih gone. SCENA III KRALJICA I BUGRELAV KRALJICA: Sad mi je malo lake. BUGRELAV: Nemate nikakvog razloga za strah. (uje se uasna dreka spolja) Ah, ta to vidim? Moju brau gone otac Ibi i njegovi ljudi. KRALJICA: O, gospode, o sveta bogorodice, uzmiu, uzmiu... BUGRELAV: itava je vojska sa ocem Ibijem. Kralja vie nema. Uas. U pomo! KRALJICA: Evo, Boleslav gine. Pogodio ga je metak. BUGRELAV: Ej! (Ladislav se okree.) Brani se, ura, Ladislave. KRALJICA: Opkolili su ga.

BUGRELAV: Svreno je s njim. Bordir ga je posekao nadvoje kao kobasicu. KRALJICA: Ah, vaj, pobesnela rulja prodire u dvor, penje se stepenicama. Dreka je jaa. KRALJICA I BUGRELAV (na kolenima): Gospode, branite nas. BUGRELAV: Uh, kad bi mi taj otac Ibi, taj bednik, ta vucibatina, pao aka. SCENA VI ISTI, RAZVALJENA SU VRATA, OTAC IBI I NJEGOVI PRODIRU UNUTRA OTAC IBI: E, Bugrelave, a ta e sad? BUGRELAV: Boe pomozi, braniu majku od smrti. Prvi koji prie ma i korak, pae mrtav. OTAC IBI: Uh, Bordire, strah me je. Pustite me da odem. VOJNIK (Prilazi.): Predaj se, Bugrelave. BUGRELAV: Evo ti, mangupe, evo ti ono to zasluuje. Raspoluti mu glavu. KRALJICA: Ne daj se, Bugrelave, ne daj se. NEKOLICINA (Prilaze.): Bugrelave, obeavamo ti ivot. BUTRELAV: Mangupine, pijandure, plaenici, leinari. Vitla maem i sve ih pokosi. OTAC IBI: Ma, doakau ja njemu ipak. BUGRELAV: Majko, bei tajnim stepenicama. KRALJICA: A ti, sine moj, a ti? BUGRELAV: I ja u za tobom. OTAC IBI: Gledajte da uhvatite kraljicu. Gle, pobegla je. Ma, ekaj, ti, bednie. Prilazi Bugrelavu. BUGRELAV: Boe, pomozi, evo moje osvete. (Raspori mu prsluk strahovitim udarcem maa.) Majko, evo me za tobom. Iezava tajnim stepenitem. SCENA V Peina u planini ULAZI MLADI BUGRELAV A ZA NJIM ROZAMUNDA BUGRELAV: E, ovde smo sigurni. KRALJICA: Da, nadam se, Bugrelave, pridri me. Ona pada na sneg. BUGRELAV: O, ta ti je, majko? KRALJICA: Mnogo mi je zlo, veruj mi, Bugrelave. Ostaje mi jo sat-dva ivota. BUGRELAV: ta je, da nisi nazebla? KRALJICA: Kako bih mogla da izdrim tolike nesree? Kralj ubijen, porodica razorena, a ti, predstavnik najplemenitije loze koja je ikad ma nosila, mora da bei u planinu kao vercer. BUGRELAV: I ko me goni, gospode, ko? Jedan otac Ibi, prostaina, avanturista doao ko zna otkuda, pokvarenjaina, sramna skitnica! Kad samo pomislim da ga je moj otac odlikovao i dao mu grofovsku titulu, a on se, bestidnik, drznuo da koliko sutra digne ruku na njega. KRALJICA: O, Bugrelave, kad se samo setim kako bejasmo sreni do dolaska tog oca Ibija. A sad, avaj, sve se promenilo. BUGRELAV: E, ta e. ekajmo, nadajmo se i ne odustajmo nikako od svojih prava. KRALJICA: Od srca ti to elim, drago dete, ali ja neu doiveti taj sreni dan. BUGRELAV: ta ti je? Ona bledi, pada! U pomo! Ali ja sam u pustinji. O boe, srce joj je stalo. Umrla je. Zar je mogue? Jo jedna rtva oca Ibija. (Pokriva lice i plae.) O, boe

moj! Kako je tuno biti sam na svetu u petnaestoj godini sa uasnom osvetom pred sobom. Pada kao plen najcrnjeg onajanja. Za to vreme due Venceslava, Boleslava, Ladislava, Rozamunde, ulaze u peinu u pratnji njihovih predaka i ispunjavaju pekinu. Najstariji prilazi Bugrelavu i blago ga budi. BUGRELAV: E, ta to vidim? Cela moja porodica, moji preci... Kakvo je to udo? SEN: Znaj, Bugrelave, da sam ja za ivota bio gospodar Matija od Kenisberga, prvi kralj i osniva dinastije. U tvoje ruke predajem nau osvetu. (Daje mu veliki ma.) A ovaj ma nek se ne smiruje dok ne nanese smrtni udarac uzurpatoru. Svi nestaju i Bugrelav ostaje sam u ekstazi. SCENA VI Kraljevski dvor OTAC IBI, MAJKA IBI, KAPETAN BORDIR OTAC IBI: Ne, ja neu. Hoete do prosjakog tapa da me dovedete zbog tih izelica. KAPETAN BORDIR: Ali, zaboga, oe Ibi, zar ne vidite da narod eka ast za srean dogaaj! MAJKA IBI: Ako ne razdeli meso i zlato, svrgnue te za dva sata. OTAC IBI: Meso moe, ali zlato ne dam. De, zakoljite tri rage, za te leinare je i to dobro. MAJKA IBI: Sam si leinar. Ma ko me usrei ovakvom ivotinjom? OTAC IBI: I opet vam kaem, hou da se obogatim, ne dam ni pare. MAJKA IBI: Kad ovek dri u rukama sva blaga Poljske! KAPETAN BORDIR: Da, znam da u kapeli ima ogromna riznica, razdeliemo je. KRALJ IBI: Teko tebi ako samo pokua. KAPETAN BORDIR: Ali, oe Ibi, ako ne bude delio, narod nee hteti da plaa porez. OTAC IBI: Ma, je li to istina? MAJKA.IBI: Jeste, jeste. OTAC IBI: E, onda pristajem na sve. Skupite tri miliona, ispecite sto pedeset volova i ovnova, he, bie tu i za mene zalogaj. Izlaze. SCENA VII Ispred kraljevskog dvora silan narod OTAC IBI SA KRUNOM, MAJKA IBI, KAPETAN BORDIR, SLUGE NOSE MESO NAROD: iveo kralj, iveo kralj, ura. OTAC IBI (Baca zlato) Evo vam. Nije mi ba milo da vam dajem pare, ali, znajte, majka Ibi je tako rekla. Obeajte mi bar da ete uredno plaati porez. NAROD: Hoemo, hoemo. KAPETAN BORDIR: Pogledajte, majko Ibi, kako se tuku oko zlata. Prava bitka. MAJKA IBI: Istina je, ba je strano. Fuj! Gle, jednom su raspolutili glavu. OTAC IBI: Divan prizor! Dajte ovamo jo tri sanduka zlata. KAPETAN BORDIR: Kako bi bilo da napravimo trku? OTAC IBI: E, to ti je dobro! (Narodu) Prijatelji, vidite li ovaj sanduk zlata, u njemu je tri stotine hiljada cekina poljskog novca dobre mere. Oni koji hoe da se takmie, neka stanu tamo ia kraj dvorita. Poi ete kad mahnem maramicom i prvi e dobiti sanduk. A za one koji ne dobiju, evo drugog sanduka, to je utena nagrada, to emo im razdeliti. SVI: A, iveo otac Ibi! Kako je to dobar kralj! Toga nije bilo za Venceslava.

OTAC IBI (majci Ibi): Sluaj ih. Sav se narod porea na kraju dvorita. OTAC IBI: Jedan, dva, tri, spremni? SVI: Jesmo, jesmo. OTAC IBI: Start! Oni potre gurajui se i prevruki se. Vika i guva. KAPETAN BORDIR: Pribliavaju se, pribliavaju se! OTAC IBI: Eh, prvi zaostaje. MAJKA IBI: Ne, ne, izbija sad napred. KAPETAN BORDIR: Oh, zaostaje, zaostaje, drugi stie. Onaj koji je bio drugi stie prvi. SVI: iveo Mia Fjodorovi, iveo Mia Fjodorovi! MIA FJODOROVI: Ne znam kako da zahvalim Vaem Velianstvu... OTAC IBI: Dragi prijatelju, nije to ni pomena vredno. Nosi kui sanduk, Mio, a vi ostali uzmite svaki redom po cekin dok ih ima. SVI: iveo Mia Fjodorovi, iveo otac Ibi! OTAC IBI: A sad, prijatelji, hodite da veeramo. Otvaram vam danas vratnice dvorske, uinite mi ast i sedite za moju trpezu. NAROD: Hajdemo, hajdemo, iveo otac Ibi, najplemenitiji od svih kraljeva. Svi ulaze u dvor. uje se buka orgije koja se produava do sutra. Pada zavesa. TREI IN SCENA I Dvor OTAC IBI, MAJKA IBI OTAC IBI: E, sunca mi jarkog, gde postadoh kralj ove zemlje. Ve sam pretovario stomak, a sad e da mi donesu i veliki eir. MAJKA IBI: A od ega je, oe Ibi? Jer, lepo jeste biti kralj, ali treba i pritedeti, mada smo vladari. OTAC IBI: Gospoo, enko moja, eir je od ovje koe sa kopom i trakama od kuee koe. MAJKA IBI: Ba je to lepo, ali jo je lepe biti kralj. OTAC IBI: Jeste, ima pravo, majko Ibi. MAJKA IBI: Dugujemo veliku zahvalnost knezu od Litvanije. OTAC IBI: ta ree, kome? MAJKA IBI: Pa, kapetanu Bordiru. OTAC IBI: Molim te, majko Ibi, ne pominji mi tu izelicu. Sad, kad mivie ne treba, moe da zapie u odak, nee ni omirisati svoju kneevinu. MAJKA IBI: Grei, mnogo grei, oe Ibi. Okrenue se protiv tebe. OTAC IBI: Uh, da neu da plaem za tim jadnikom, ba me briga za njega, toliko koliko i za Bugrelava. MAJKA IBI: A ta misli, da si svrio sa Bugrelavom? OTAC IBI: Poreske mi sablje, jesam, dabogme. ta mi moe to valjivo derite od etrnaest godina. MAJKA IBI: Oe Ibi, pzzi ta u da ti kaem. Posluaj me, gledaj da pridobije Bugrelava svojom dobrotom. OTAC IBI: ta, opet da daje pare? A, to nikako, ve ste mi stuckali dvadeset dva miliona.

MAJKA IBI: Radi kako hoe, oe Ibi, ali e se opei. OTAC IBI: Ako je do peenja, ti e biti sa mnom na istom ranju. MAJKA IBI: Sluaj, opet ti kaem da e mladi Bugrelav pobediti, pravda je na njegovoj strani. OTAC IBI: Uh, ubre jedno, kao da krivda nije jaka koliko i pravda? Ma, ti me vrea, majko Ibi, sad u da ti pokaem. Majka Ibi bei, a otac Ibi je juri. SCENA II Velika dvorana u dvoru OTAC IBI, MAJKA IBI, OFICIRI I VOJNICI, IRON, PIL, KOTIS, OKOVANI PLEMII, FINANSIJERI, SUDIJE, PISARI OTAC IBI: Dajte sanduk za plemie i kuku za plemie i no za plemie i knjigu za plemie, a potom uvedite plemie. Grubo guraju plemie. MAJKA IBI: Pobogu, umeri se, oe Ibi. OTAC IBI: Imam ast da vam obznanim da u u cilju bogaenja kraljevine da poubijam sve plemie i da im pouzimam imanja. PLEMII: O uasa, u pomo, narode, vojsko. OTAC IBI: Dajte prvog plemia i dajte mi kuku za plemie. Osuene na smrt u da gurnem u rupu, pae u podrum Svinjo-kuka i Sobe-za-pare i tu e im prosuti mozak. (Plemiu) Ko si ti, izelice? PLEMI: Grof od Vitepska. OTAC IBI: Koliki su ti prihodi? PLEMI: Tri miliona riksdala. OTAC IBI: Osuen! Dohvati ga kukom i gurne u rupu. MAJKA IBI: Kakva odvratna surovost! OTAC IBI: Drugi plemiu, ko si ti? Hoe li da odgovara, izelice? PLEMI: Veliki knez Poznanjski. OTAC IBI: Odlino, odlino! Nita mi vie ne treba. U rupu! (Udarac) Trei plemi, ko si ti? Uh, al' ima gadnu njuku. PLEMI: Knez od Kurlandije, gradova Rige, Ravela i Mitaua. OTAC IBI: Vrlo dobro, vrlo dobro! Nema nita vie? PLEMI: Nita. OTAC IBI: Onda u rupu. etvrti plemiu, ko si ti? PLEMI: Princ od Podolije. OTAC IBI: Koliki su ti prihodi? PLEMI: Osiromaio sam. OTAC IBI: Za tu lou vest, hajde u rupu. Peti ple-miu, ko si ti? PLEMI: Markgrof od Torna, palatin Poloka. OTAC IBI: Nije mnogo. Nema nita drugo? PLEMI: To mi je bilo dovoljno. OTAC IBI: Pa dobro, bolje ita nego nita. U rupu, prijatelju. ta slini, majko Ibi? MAJKA IBI: Suvie si surov, oe Ibi. OTAC IBI: Eh, bogatim se. Sad u da naredim da se proita moj spisak mojih dobara. Pisaru, itaj moj spisak mojih dobara. PISAR: Grofovija Sandomir. OTAC IBI: Poni s kneevinama, glupaino.

PISAR: Kneevina Podolija, Velika Kneevina Poznanjska, Vojvodina Kurlandija, Grofovija Sandomir, Grofovija Vitepsk, Palatinat Polok, Markgrofovija Torn. OTAC IBI: I ta jo? PISAR: To je sve. OTAC IBI: Kako, to je sve? Pa dobro, ovamo ple-mie, i kako neu da prestanem da se bogatim, pobiu sve plemie i tako e sva imanja biti bez gospodara. Hajde, bacite sve plemie u rupu. (Trpaju plemike u rupu) Pourite, bre, sad hou da donosim zakone! NEKOLIKO NJIH: Ba da vidimo i to. OTAC IBI: Prvo u da izvrim reformu pravosua, a posle emo prei na finansije. SUDIJE: Protivimo se svakoj promeni. OTAC IBI: Gomnarija. Prvo, sudije nee vie imati platu. SUDIJE: A od ega emo da ivimo? Siromani smo. OTAC IBI: Od kazni koje budete naplaivali i od imanja na smrt osuenih. SUDIJE: Uas. DRUGI SUDIJA: Sramno. TREI SUDIJA: Skandalozno. ETVRTI SUDIJA: Neuveno. SVI: Odbijamo da sudimo pod tim uslovima. OTAC IBI: Sudije u rupu. Oni se uzalud otimaju. MAJKA IBI: Ma, ta to radi, oe Ibi? Ko e sat izricati pravdu? OTAC IBI: Gle, pa ja! Videe kako e sve da ide kao podmazano. MAJKA IBI: Da, blago nama. OTAC IBI: De, de, uti, izelice. A sad emo, gospodo, da preemo na finansije. FINANSIJERI: Nema ta da se menja. OTAC IBI: Kako, ja hou sve da promenim. Prvo i prvo, hou za sebe da zadrim polovinu svih poreza. FINANSIJERI: Samo se ne ustruavajte. OTAC IBI: Gospodo, ustanoviemo porez od deset odsto na nepokretnosti, drugi na trgovinu i industriju, trei na brak i etvrti na umiranje, svaki od po petnaest franaka. PRVI FINANSIJER: Ali to je idiotski, oe Ibi. DRUGI FINANSER: Besmisleno. TREI FINANSIJER: Bez glave i repa. OTAC IBI: Vi mi se rugate! Svi finansijeri u rupu. Guraju i finansijske strunjake. MAJKA IBI: Ali, pobogu, oe Ibi, kakav si ti to kralj, poubija sav svet! OTAC IBI: Eh, gomnari! MAJKA IBI: Ni pravosue, ni finansije, nita ne ostade. OTAC IBI: Ne plai se nita, ljupko moje dete, sam u ii od sela do sela da skupljam porezu. SCENA III Seljaka kua u okolini Varave, nekoliko seljaka na okupu PRVI SELJAK: Sluajte, znate ta je novo. Kralj je mrtav, i kneevi, a mladi Bugrelav je pobegao sa majkom u planinu. A osim toga, otac Ibi se doepao prestola. DRUGI SELJAK: Ja sam uo jo gore. Dolazim iz Krakova i video sam kako odnose preko tri stotine plemia i pet stotina sudija koje su pobili. Kau da e da udvostrue poreze i da e otac Ibi doi sam da ih kupi.

SVI: Gospode, ta e biti s nama? Otac Ibi je gro-zna derikoa, a kau da mu je i familija uasna. PRVI SELJAK: Sluajte, reklo bi se da neko kuca. GLAS (spolja) Boga vam seljakog, sunca mi moga, svetog mi Jovana, svetog mi Petra i svetog Dimitrija, otva-rajte, inae u vas poreskom sabljicom, evo, dolazim za porez. Razvaljuju se vrata i ulazi otac Ibi sa bandom derikoa. SCENA IV OTAC IBI: Ko je ovde najstariji? (jedan seljak mu prilazi.) Kako ti je ime? SELJAK: Stanislav Leinski. OTAC IBI: Sluaj, geaino, sluaj dobro, da ti ona gospoda ne bi ui odsekla. Ma, slua li me ti? STANISLAV: Vaa Ekselencija jo nita nije rekla. OTAC IBI: Otupih zube govorei. ta ti misli, da sam ja doao ovde da vapijem u pustinji? STANISLAV: Ne dao bog da pomislimo to. OTAC IBI: Dooh, dakle, da ti kaem, da ti naredim i saoptim da ima da vadi svoje pare, inae e biti poseen, Dede, gospodo zelenaki poreznici, dovozajte finansijsko vozilo. Doguraju kolica. STANISLAV: Gospodaru, upisani smo za porez samo za sto pedeset i dva riksdala, koje smo ve platili, bie sad est nedelja, ba o Svetom Mati. OTAC IBI: Moe lako da bude, ali ja sam promenio vladu i objavio sam preko novina da e se plaati svi porezi dva puta, a tri puta oni koji bi mogli naknadno da se odrede. Takvim sistemom u se brzo obogatiti, onda mogu da pobijem sve ivo i mirno da odem. SELJACI: Gospodar Ibi, smilujte nam se, mi smo siromani. OTAC IBI: Ba me briga, plaajte. SELJACI: Ne moemo, platili smo. OTAC IBI: Plaajte, inae ima da vas smotam uz muenje, seenje glave i vrata. Bogamu, jesam li kralj ili nisam! SVI: A tako li je to! Na oruje! iveo Bugrelav, po milosti bojoj kralj Poljske i Litvanije. OTAC IBI: Napred, gospodo finansi, vrite svoju dunost. Zametne se ljuta bitka, kuka se rui, Stanislav sam bei kroz polja. Ibi kupi pare. SCENA V Kazamat tvrave u Tornu OKOVANI BORDIR, OTAC IBI OTAC IBI: Pa, graanine, evo kako stoje stvari. Hteo si da ti platim to ti dugujem, pa si se pobunio jer ja to nisam hteo, kovao si zaveru, i sad si u orki. Finansijskog mi roga, tako ti i treba, i sve je tako lepo izvedeno, da mora i ti to da prizna. KAPETAN BORDIR: uvajte se, oe Ibi. Za ovih pet dana otkad ste kralj, poinili ste vie ubistava nego to bi trebalo svecima u raju ako hoe da odu u pakao. Krv kralja i plemia vapije za osvetom, a taj e se vapaj uti. OTAC IBI: Gle, lepotane moj, dobar jezik ima. Ne sumnjam da bi bilo komplikacija ako bi pobegao, ali ne verujem da su tornski kazamati pustili ijednog od potenih mladia koji

su im dopali aka. I zato vam elim laku no i spavajte mirno, mada pacovi ovde vode kolo. On izlazi, straari zakljuavaju sva vrata. SCENA VI Dvor u Moskvi CAR ALEKSE I NJEGOVI DVORANI, BORDIR CAR ALEKSIJE: Vi ste taj beasni pustolov koji se drznuo da sauestvuje u ubistvu naeg brata Venceslava? BORDIR: Sire, oprostite mi, zaveo me je otac Ibi. CAR ALEKSIJE: Oh, odvratni laljive! Dobro, a ta biste sad hteli? BORDIR: Otac Ibi me je bacio u tamnicu pod izgovorom da kujem zaveru, uspeo sam da pobegnem i jurio sam na konju pet dana i pet noi kroz stepu, da padnem pred noge i zamolim za vau milost. CAR ALEKSIJE: A ta mi donosite kao zalogu vae vernosti? KAPETAN BORDIR: Svoj ma pustolova i detaljan plan grada Torna. CAR ALEKSIJE: Ma primam, ali, svetoga mi ora, spalite taj plan, ne elim da pobedim pomou izdaje. KAPETAN BORDIR: Jedan od Venceslavljevih sinova, mladi Bugrelav, jo je u ivotu, sve u uiniti da ga vratim na presto. CAR ALEKSIJE: Koji si in imao u poljskoj vojsci? KAPETAN BORDIR: Komandovao sam Petim vilnskim dragonskim pukom, i gardijskom etom u slubi oca Ibija. CAR ALEKSIJE: Dobro, dajem ti in potporunika u Desetom kozakom puku i teko tebi ako izda. Ako se bude dobro borio, bie nagraen. KAPETAN BORDIR: Hrabrost mi ne dostaje, sire. CAR ALEKSIJE: Dobro, gubite mi se s oiju. On izlazi. SCENA VII Dvorana Saveta Ibijevog OTAC IBI, MAJKA IBI, FINANSIJSKI SAVETNICI OTAC IBI: Gospodo, otvaram sednicu i gledajte da dobro sluate i budete mirni. Prvo emo da vidimo finansije, a potom emo da razmotrimo jedan mali sistem, koji sam ja izmislio, da se pravi lepo vreme i otera kia. PRVI SAVETNIK: Vrlo dobro, gospodine Ibi. MAJKA IBI: Kakav glupak! OTAC IBI: Gospoo gomnarko, pazite ta radite, jer neu trpeti vaa lupetanja. Rekoh vam, dakle, gospodo, da finansije idu dosta dobro. Lep broj zelenakih pasa razmili se svakog jutra ulicama, a poreski pokvarenjaci uda ine. Na sve strane popaljene kue i ljudi kojima puca grbaa pod naim finansijama. SAVETNIK: A novi porezi, gospodar Ibi, kako idu? MAJKA IBI: Nikako. Porez na venanje doneo je dosad samo deset para, i to je jo otac Ibi jurio ljude svuda da ih natera da se venavaju. OTAC IBI: Poreske mi sablje, rog ti u trbuh, gospoo poreznikovice, imam ja ui da govorim a vi usta da sluate. (U dvorani smeh) To jest, nije. Zbog vas greim i zbog vas ispadam glup. (Ulazi glasnik) ta je sad opet, otkud ovaj? Odlazi, bitango, inae u da te smotam, otkinem glavu i polomim noge.

MAJKA IBI: Eto, ve je izleteo, ali evo i pisma. OTAC IBI: itaj ga, ili gubim glavu ili ne znam da itam. Pouri, gaduro, to mora da je od Bordira. MAJKA IBI: Ba od njega. Kae da ga je car vrlo lepo primio, da e da napadne tvoju dravu da bi vratio Bugrelava i da e tebe da ubije. OTAC IBI: Uh, ih strah me je! Uh, sad u da umrem, strah me je! O jadan li sam. ta e biti sa mnom, gospode? Taj zli ovek e da me ubije. Sveti Antonije i svi sveci, uvajte me, dau vam i pare i svee u da vam palim. Gospode, ta e sa mnom biti? Plae i jeca. MAJKA IBI: Postoji samo jedno reenje, oe Ibi. OTAC IBI: Koje, ljubavi moja? MAJKA IBI: Rat! SVI: Hvala bogu! To je junaki. OTAC IBI: Jes', pa opet po meni da pljuti. PRVI SAVETNIK: Trkom, trkom, da organizujemo vojsku. DRUGI: I sakupimo zalihe. TREI: I pripremimo artiljeriju i tvrave. ETVRTI: I uzmemo novac za vojsku. OTAC IBI: A, to, bogami, ne dam. I ubiu te, uje li. Ne dam pare. To mi se ne dopada! Pre su me plaali da ratujem, a sad treba da ratujem za svoje roene pare. Ne, sunca mi jarkog, da se ratuje, kad ste vi zapeli, ali bez i pare troka. SVI: iveo rat. SCENA VIII Logor pod Varavom VOJNICI I KOPLJANICI VOJNICI: ivela Poljska, iveo otac Ibi! OTAC IBI: Ah, majko Ibi, daj mi oklop i tapi. Uskoro u biti toliko natovaren da neu moi ni da maknem, ako nas pojure. MAJKA IBI: Fuj, kukavice. OTAC IBI: Uh, gomnarska sablja mi izmie, a fi-nansijska kuka nee da stoji. Nikad neu biti gotov, a Rusi napreduju, ubie me. JEDAN VOJNIK: Gospodar-Ibi, une makaze ispadoe. OTAC IBI: Mlatnuu te gomnarskom kukom i secinoem. MAJKA IBI: Kako je lep u lemu i oklopu, reklo !bi se naoruana bundeva. OTAC IBI: A sad u da se popnem na konja. Dajte, gospodo, finansijskog konja. MAJKA IBI: Oe Ibi, konj nee moi da te nosi, ve pet dana nije nita jeo i samo to nije lipsao. OTAC IBI: Ta ti valja! Plaam dvanaest para dnevno za tu ragu a ona ne moe da me nosi. Bi me zavitlavate, roga mi moga, ili me potkradate? (Majka Ibi pocrveni i obara oi.) Onda mi dajte drugog konja, ali peke, bogami, neu ii. Dovode ogromnog konja. OTAC IBI: Sad u da ga uzjaem. Ovaj, da sednem na njega, jer mogu i da padnem. (Konj se otme.) Ej, zaustavige mog konja, gospode, pau i ubiu se namrtvo. MAJKA IBI: Ba je prava budala. Gle, ustao je. Ali opet je pao. OTAC IBI: Fizike mi voruge, upola sam mrtav. Svejedno, idem u rat i pobiu sve ivo. Teko onom ko ne bude sluao. Ima da ga smotam, iupam mu nos i zube, a i jezik. MAJKA IBI: Mnogo sree, gospodar-Ibi.

OTAC IBI: Da, zaboravih da ti kaem da ti ostav-ljam regentstvo. Ali poneo sam sa sobom knjigu trokova, i teko tebi ako me bude krala! Ostavljam ti kopljanika irotena da ti pomae. Zbogom, majko Ibi. MAJKA IBI: Zbogom, oe Ibi. Ubij cara. OTAC IBI: Bez greke. Tras po nosu, zube u guu i upanje jezika, ima akalicom ui... Vojska odlazi uz fanfaru. MAJKA IBI: (sama) A sad, kad je debeli pajac otiao, da svrimo posao, ubijemo Bugrelava i doemo do blaga. ETVRTI IN SCENA I Grobnica starih poljskih kraljeva u varavskoj katedrali MAJKA IBI: Ma gde je to blago? Nijedna ploa ne zvoni uplje. A ba sam lepo izbrojala trinaest ploa od groba Ladislava Velikog du zida, i nita. Mora da su me slagali. A evo ipak: ovde kamen zvoni uplje. Samo hrabro, da iupamo plou. Dri se. Sad emo finansijskom kukom, to joj i spada u rok slube. Evo! Evo zlata meu kostima kraljeva. Hajde sve u dak! ta se to uje? Da nema koga ivog pod starim svodovima? Ne, nije to nita, da pourimo. Sve da uzmemo. Bolje da novac izae na svetlost dana nego da lei u grobovima bivih kraljeva. Eh, opet se neto uje. Ovo mi mesto ovde uliva silan strah. Ostalo zlato u uzeti drugi put, vratiu se sutra. GLAS (iz groba Jana Sigismunda) Nikad, majko Ibi! Majka Ibi bei, uasnuta, odnosei ukradeno zlato, kroz tajna vrata. SCENA II Trg u Varavi BUGRELAV I NJEGOVE PRISTALICE. NAROD I VOJNICI BUGRELAV: Napred, prijatelji! iveo Venceslav i Poljska! Matori razbojnik otac Ibi je otiao, ostala je samo ona vetica, majka Ibi, i njen kopljanik. Hoete li da sa mnom na elu vratite lozu mojih dedova? SVI: iveo Bugrelav! BUGRELAV: Ukinuu sve poreze koje je zaveo odvratni otac Ibi. SVI: Hura! Napred! Juri u palatu da pokoljemo gadove! BUGRELAV: Evo majke Ibi izlazi sa svojom gardom pred kapiju. MAJKA IBI: ta elite, gospodo? A, to je Bugrelav. Svetina baca kamenje. PRVI GARDIST: Svi su prozori porazbijani. DRUGI GARDIST: Sveti ore, umlatie me. TREI GARDIST: Do vraga, umirem. BUGRELAV: Kamenujte ih, prijatelji! KOPLJANIK IRON: A, zar tako! Izvue ma i baci se u boj, napravi pokolj. BUGRELAV: Da se ponesemo! Brani se, baci pitolj. Vuku se. IRON: Mrtav sam! BUGRELAV: Pobeda, prijatelji! Dr'te majku Ibi! uju se trube. BUGRELAV: Evo plemia, stiu. Trkom, hvatajte veticu! SVI: Dok ne uhvatimo onog razbojnika! Majka Ibi bei, svi je Poljaci jure. Pucaju puke, pljuti kamenje.

SCENA III Poljska vojska marira kroz Ukrajinu OTAC IBI, PIL, KOTIS, RENSKI, GENERAL LAI, VOJSKA, VOJNICI I KOPLJANICI OTAC IBI: Do vraga, bestraga, netraga, izginuemo, umiremo od ei i umora. Gospodar-vojnie, ne budi vam zapoveeno, ponesite na finansijski lem, a vi, gospodar-kopljanie, uzmite gomnarske makaze i fiziki tapi da olakate naoj osobi jer, ponavljam, mnogo smo umorni. Vojnici posluaju. PIL: Hej, gospodaru, udo jogd nema Rusa. OTAC IBI: Za aljenje je to nam stanje naih finansija ne dozvoljava da imamo kola po meri, jer smo, u strahu da emo umoriti svog konja, ili sve vreme peke vukui ga za uzdu. Ali, kad se vratimo u Poljsku, izmisli-emo, zahvaljujui naem poznavanju patafizike i uz pomo naih mudrih savetnika, kola na vetar da transportuju celu vojsku. KOTIS: Gle, evo Nikole Renskog, juri kao bez due. OTAC IBI: ta li mu je sad? RENSKI: Sve je izgubljeno, gospodaru, Poljaci su se digli, iron ubijen, a majka Ibi je pobegla u planinu. OTAC IBI: Ptico zloslutnice! prokleti baksuzu, buljino u dokolenicama! Gde li si iznaao te gluposti? A ko poini sve to udo? Bugrelav, kladio bih se. Odakle dolazi? RENSKI: Iz Varave, plemeniti gospodaru. OTAC IBI: Gomnare moje, kad bih ti poverovao, vratio bih natrag celu vojsku. Ali, gospodine mome, dua ti je kosa od pameti i mora da si sanjao kojeta. Idi u predstrae, mome. Rusi nisu daleko i uskoro emo ukrstiti oruje, gomnarsko, finansijsko i fiziko. GENERAL LAI: Oe Ibi, vidite li Ruse u ravnici? OTAC IBI: Jes' bogami, Rusi. Sad sam vien. Jo da mogu da umaknem, ali jok, na uviku smo i ima da pljuti po nama. VOJSKA: Rusi! Neprijatelji! OTAC IBI: Hajde, gospodo, pripremimo se za borbu. Mi emo ostati na bregu i neemo da padnemo u greku da siemo dole. Ja u biti u sredi kao iva tvrava, a vi ostali ete da trkarate oko mene. Preporuujem vam da napunite puke koliko god mogu da se napune, jer osam metaka moe da ubije osam Rusa, a toliko u ih manje imati ja na vratu. Peadija e peke da ode u podnoje brega, da saeka Ruse i pomalo ih poubija, a konjica e biti pozadi da uleti u guvu, artiljerija e biti oko vetrenjae, ove ovde, da bije u gomilu. A mi, mi emo biti u vetrenjai i kroz prozor emo pucati iz naeg poreskog pitolja. Vrata emo poduprti fizikom palicom, i teko onome ko pokua da ue. GENERAL LAI: Vaa e nareenja, gospodaru Ibi, biti izvrena. OTAC IBI: Dobro je, mi emo da pobedimo. Koliko je sati? uje se ku-ku tri puta. GENERAL LAI: Jedanaest ujutru. OTAC IBI: E, da se rua, jer Rusi nee napasti pre dvanaest. Recite vojnicima, gospodine generale, da odu po radi sebe, da zadovolje svoje potrebe i da zapevaju pesmu finansa. Lai odlazi. VOJNICI I KOPLJANICI: iveo kralj Ibi, na veliki Finansijer. Ting, ting, ting, ting, ting, ting, ting, ting, ting, tating. OTAC IBI: Divni ljudi, ba ih volim, prosto oboavam. (Rusko ule doleti i slomi krilo vetrenjae.) Jao, strah me je, gospode, mrtav sam! Ipak, bie da nisam.

SCENA IV ISTI, JEDAN KAPETAN, ZATIM RUSKA VOJSKA JEDAN KAPETAN: Gospodar-Ibi, Rusi napadaju. OTAC IBI: Pa ta, ta ja tu mogu? Nisam ih ja doveo. Ipak, gospodo krvopije, spremimo se za bitku. GENERAL LAI: Evo i drugog uleta! OTAC IBI: A jok, ne ostajem ja ovde. Pljuti olovo i gvoe, moglo bi da doe do tete na dragocenoj nam linosti. Da se sie. Svi trei silaze. Bitka poinje, obavijaju ih oblaci dima u podnoju brega. JEDAN RUS (udarajui) Za boga i cara! RENSKI: Ubi me! OTAC IBI: Napred! ekaj dok te uhvatim, gospodine, jer si me povredio, uje li? Pijanduro, puca orcima. RUS: Ma ta kae! Puca iz revolvera na njega. OTAC IBI: Ah! Oh! Ja sam ranjen, perforiran, sekundiran, administriran i sahranjen. Gle, ipak nisam! A, sad e ti dobiti svoje! (Cepa ga.) Evo ti! Hoe jo? GENERAL LAI: Napred, samo snano, forsirajte jarak, pobeda je naa. OTAC IBI: Ma ta kae? ini mi se da na glavi imam dosad vie voruga no lavorika. RUSKA KONJICA: Ura, mesta za cara! Nailazi car u drutvu preruenog Bordira. JEDAN POLJAK: Gospode, evo cara, spasavaj se ko moe. DRUGI: A ko ne moe? Preao je i jarak! PRVI: Bum, bum, ona oficirina pokosi etvoricu. BORDIR: Sad u ja vama da pokaem. Na, Jane Sobjeski, evo ti. De, de, vi drugi. Napravi pokolj meu Poljacima. OTAC IBI: Napred, prijatelji, hvatajte naduvenka, de, napraviemo mi pekmez od Moskovljana. Pobeda je naa, za Crvenog orla napred! SVI: Ura, napred, sunce im jarko, dr'te dugajliju. BORDIR: Svetog mi ora, padoh. OTAC IBI (Prepoznaje ga) A ti li si to, Bordire. Prijatelju moj, ba mi je milo, a i ovima ovde, to se naosmo. Pei emo te na tihoj vatri. Gospodo finansi, palite vatru. Jao, uh, dr' ne daj, ubie me iz topa. I oprosti nam grehe nae... BORDIR: Ma to su orci. OTAC IBI: Ti mi se podsmeva! Ovamo s njim! Baca se na njega i rastrgne ga. GENERAL LAI: Napredujemo na svim frontovima. OTAC IBI: Vidim, vidim, ali ja ne mogu vie, izudarali su me, hou da sednem na zemlju. Gde li mi je boca? GENERAL LAI: Uzmite carevu, oe Ibi! OTAC IBI: Idem iz ovih stopa! Sabljo gomnarijo, na posao, a ni ti, finansijska kuko, ne zaostaj. Neka se fizika palica istakne i podeli sa drvcetom slavu klanja, buenja i eksploatacije moskovskog cara! Napred, gospodine na finansijski konju! Jurne na cara. JEDAN RUSKI OFICIR: uvajte se, Velianstvo! OTAC IBI: Dri se sad! Jao, uh, nemojte! Izvinite, gospodine, pustite me, nisam hteo! Otac Ibi bei, car ga goni. OTAC IBI: Jao, majko boja, ovaj divljak me juri kao da je pobesneo. ta li sam mu uradio? Jo jarak da preskoim. On za mnom, a jarak preda mnom. Hrabro, da zatvorim

oi. CAR: Divno, ja sam upao u jarak! POLJACI: Ura! Car je pao! OTAC IBI: Uh, ne smem ni da se osvrnem! Unutra je i sloili su se po njemu! Hajde, Poljaci, udrite samo, iroka su mu lea, razbojniku! Ja ne smem ni da gledam. A ipak se nae predvianje potpuno ostvarilo, fizika palica je uda inila i sigurno bih ga namrtvo ubio da se nije neobjanjivi strah suprotstavio naoj hrabrosti i unitio je. Ali smo morali iznenada da promenimo pravac, i svoj spas dugujemo samo svojoj vetini konjanika i vrstini naeg finansijskog konja, ija se brzina moe samo sa izdrljivou da meri i ija hitrina doprinosi brzini, kao i dubini jarka koji se vrlo umesno naao pod neprijateljem nas ovde prisutnog gospodara finansija. Sve je to vrlo lepo, ali niko me ne slua! Gle, opet poinje. Konjica juria i oslobaa cara. GENERAL LAI: E, ovoga puta je pravo rasulo. OTAC IBI: Sad je prilika da se utekne. Dakle, gospodo Poljaci, napred. Ovaj, hou da kaem nazad. JEDAN POLJAK: Spasavaj se. OTAC IBI: Hajde, na put. Uh, kakva guva, beanje, ma, kako da se izvuemo iz ovog uda. (Guraju ga) Ma, sluaj ti, pazi ta radi, nemoj da ti pokaem ko je GLAVNI POREZNIK. Otiao je, dobro, da kidamo, i to brzo, dok me nije video general Lai. On izlazi, zatim se vidi kako car i ruska vojska jure za Poljacima. SCENA V Pekina u Litvaniji Pada sneg OTAC IBI, PIL, KOTIS OTAC IBI: Auh, da pseeg vremena, puca drvo i kamen i zlo, bogami, po nau dragocenu linost gospodara finansija! PIL: Eh, gospodar-Ibi, povratiste li se od straha i beanja? OTAC IBI: Ja, nije me vie strah, ali beim i dalje. KOTIS (za sebe) Pih, kakva svinja. OTAC IBI: Pa, uvaeni Kotise, kako vae uho? KOTIS: Onoliko dobro koliko to moe da bude kad mu je zlo, s obzirom na olovo koje ga vue ka zemlji, jer nismo mogli da iupamo metak. OTAC IBI: Ako, tako ti i treba! I ti si od onih to bi sve da sloe po drugima. Mi smo se pokazali na najviem nivou i, ne izlaui nau dragocenu linost, posekli smo svojeruno etiri neprijatelja, ne raunajui sve one koji su ve bili mrtvi, a mi smo ih dovrili. KOTIS: Znate li, Pile, ta je bilo sa malim Renskim? PIL: Pogodilo ga tane u glavu. OTAC IBI: Kao to bulku i maslaak pokosi u cvetu mladosti nemilosrdna kosa nemilosrdnog kosaa koji nemilosrdno kosi njihovu milosra dostojnu glavicu tako je i mali Renski bio bulkica, a dobro se borio, ali to jest, jest, bilo je mnogo Rusa. PIL I KOTIS: Eh, gospodine. ODJEK: Eeh. PIL: ta je to? Naoruajmo se dvogledom! OTAC IBI: A ne, dosta je bilo, ta, opet Rusi, kladim se. Dosta mi ih je. Ma, ta, prosto, ako me dohvate, ja u njih da smotam.

SCENA VI ISTI, ULAZI JEDAN MEDVED KOTIS: Uh, gospodaru finansija. OTAC IBI: Gle, vidite to je slatka kuca. Ba je zlatna. PIL: uvajte se. Uh! koliki je medved, da mi je municije! OTAC IBI: ta, medved? Uasna zver. Ej, jadan li sam, gde e da me pojede. Gospode, sauvaj me. Evo, ide na mene. Ne, uhvati Kotisa. Uh, lake mi je. Medved se baca na Kotisa. Pil ga napada noem. Ibi se penje na stenu. KOTIS: Ne daj, Pile! U pomo, gospodar-Ibi! OTAC IBI: Jok ja! Snalazi se, prijatelju, zasad emo oitati jedan Oena. Ako je do jedenja, da ide po redu. PIL: Uhvatio sam ga, drim ga. KOTIS: Dri ga, prijatelju, poinje da me puta. OTAC IBI: Nek je sveto ime tvoje. KOTIS: Putaj, stoko! PIL: Ja, ujede me! O, gospode, spasi nas, ubij me. OTAC IBI: Nek bude volja tvoja. KOTIS: Uspeo sam da ga ranim. PIL: Ura, krvari. Usred dreke kopljanika medved rie od bola a Ibi mrmlja i dalje. KOTIS: Dri ga dobro, da dohvatim bombu. OTAC IBI: Hleb na nasuni daj nam danas... PIL: Dovravaj ga, ne mogu vie. OTAC IBI:... kao to i mi opratamo dunicima svojim. KOTIS: Gotov je. Odjekne pucanj i medved pada mrtav. PIL I KOTIS: Pobedismo! OTAC IBI:... Ve izbavi nas od lukavago, amin. Ma je l' sigurno mrtav? Mogu li da siem odavde? PIL (prezrivo): Kako vam drago. OTAC IBI (silazei): E, dakle, to to ste ivi i to jo hodate po snegu litvanskom, moete da zahvalite velikodunoj vrlini gospodara finansija, koji se namuio, pogrbio i promukao, itajui Oena za vae spasenje i koji je isto tako veto vitlao duhovnim maem molitve kao to je ovde prisutni Kotis vitlao ovozemaljskim orujem. ak je nae portvovanje bilo i vee jer se nismo kolebali da se uspenjemo na visoku stenu, da bi naim molitvama put do neba bio krai. PIL: Zvekane, odvratni! OTAC IBI: E, ba je velika zver. Zahvaljujui meni dooste do veere. Ej, kolika meina, gospodo! Grcima bi tu bilo ire nego u trojanskom konju, i malo je trebalo pa da roenim oima proverimo njegov unutranji kapacitet. PIL: Umreh od gladi. ta emo da jedemo? KOTIS: Medveda! OTAC IBI: Ej, jadni ljudi, zar ete sirovog da ga jedete? Kako ete vatru da zapalite? PIL: Kao da nemamo puke kremenjae? OTAC IBI: A, jeste, tano! A ini mi se da neda-leko odavde ima umarak gde e biti suvog granja. Idi skupi ga, gospodar Kotise. Kotns odlazi kroz sneg. PIL: A sad gospodar Ibi, isecite medveda.

OTAC IBI: A ne, moda nije mrtav. A ti si i tako upola pojeden i izeden sa svih strana, to je ba za tebe. Ja u da naloim vatru dok on donese drva. Pil ponnje da see medveda. OTAC IBI: Ej, pazi, mrda. PIL: Ma, gospodar-Ibi, ve se ohladio. OTAC IBI: teta, bolje bi bilo da moemo toplog da ga jedemo. Gospodar finansija moe da pokvari stomak. PIL (za sebe): E ovo je i suvie! (Glasno.) Pomozite nam malo, gospodine Ibi, ne mogu ja sve sam. OTAC IBI: A ne, ja neu nita da radim, ja sam umoran, razume se. KOTIS: Auh, kakav sneg, ljudi moji, reklo bi se da smo u Kastilji ili na Severnom polu. No pada. Za sat e biti mrak. Da pourimo dok se jo vidi. OTAC IBI: Jeste, uje li, Pile? Pouri. Pourite obojica. Nataknite ga na raanj. Ispecite ga, ja sam gladan. PIL: E, ovo je suvie? Ili e da radi, ili nema ni zalogaja za tebe, uje li, izelice? OTAC.IBI: Meni je svejedno, ja mogu i ivog da ga jedem, ba bih voleo onda da vas vidim. A i spava mi se. KOTIS: ta moemo, Pile, hajde sami da spremimo veeru. A neemo mu nita dati, ili emo mu dati samo kosti. PIL: Dobro. Evo, vatra se razgorela. OTAC IBI: Ba dobro, sad je toplije, ali priviaju mi se Rusi na sve strane. Eh, kakva beanija, boe! Pada u san. KOTIS: Eh, da mi je znati da li je istina ono to je govorio Renski, da li je istina majka Ibi svrgnuta s prestola? Moe lako da bude. PIL: Da dovrimo veeru. KOTIS: Ne, treba da razgovaramo o vanijim stvarima. Mislim da bi valjalo da proverimo te vesti. PIL: Istina je. Da li da ostavimo oca Ibija; ili da ostanemo s njim? KOTIS: Da pustimo mi to da prenoi, da odspavamo, pa emo sutra da vidimo ta emo. PIL: Ne, bolje je da iskoristimo no i da odmaglimo. KOTIS: Hajde, idemo. Odlaze. SCENA VII OTAC IBI (govori u snu) Eh, gospodar-kozae, pazite, ne pucajte na ovu stranu, ima ovde ljudi. Gle, evo Bordira, uh, al' se namrgodio, reklo bi se medved. Evo i Bugrelava. Medved, medved! Gle, pao je! Ala je teak, boe moj! Ja nita ne traim. Odlazi, Bugrelave! uje li, mangupe! Evo sad Renskog i cara! Jao, sad e da me biju. Majko Ibi! Odakle ti to zlato? Uzela si moje zlato, bednice, kopala si po mom grobu u varavskoj katedrali, kraj meseca. Ja sam ve odavno mrtav, Bugrelav me je ubio i sahranjen sam u Varavi kraj Vladislava Velikog, i u Krakovu kraj Jana Sigismunda, i u Tornu u kazamatu sa Bordirom. Evo ga opet! uje li, avole! Ne, ne uje, Spoljaci su mu odsekli ui. Seci, kolji, ubijaj, seci ui, otimaj pare, pij do smrti, to je ivot Spoljaka, srea gospodara finansija. Uuti i spava. PETI IN SCENA I

NO. OTAC IBI SPAVA. ULAZI MAJKA IBI I NE VIDI GA. MRAK JE MAJKA IBI: Najzad se evo sklonih, ovde sam sama, a nije teta, ali to sam se natrala: prooh itavu Poljsku za etiri dana. Sve me nesree skolie najednom. im ode ona debela budalina, odoh u kriptu da se obogatim. A skoro odmah posle toga samo to me ne rastre onaj Bugrelav i njegove pobesnele pristalice. Izgubih svog viteza kopljanika irona, koji je toliko bio zaljubljen u moje drai da se topio od miline kad me vidi, a ak, rekli su mi ljudi, i kad me ne vidi, to je vrhunac nenosti. Dao bi se prepoloviti nadvoje za mene, jadni mladi. Dokaz je to su ga isekli ljudi Bugrelava naetvoro. Fiju, tras, tras, tras, uh. ini mi se da mrem. A ja se, dakle, dadoh u beg, a za mnom razbesnela rulja. Napustih dvor i stignem do Visle, na svim mostovima strae, ja preplivam reku, nadajui se da u tako otresti se svih progonilaca. Ali se skupi plemstvo sa svih strana i pojuri za mnom. Hiljadu puta samo to nisam poginula, pritisnuta krugom ozlojeenih Poljaka. Najzad zavarah njihov bes i posle etiri dana beanja kroz sneg, preko zemlje koja je nekada bila moja kraljevina, stigoh ovamo da se sklonim. Nisam ni jela ni pila ova etiri dana. Bugrelav me je gonio u stopu. Mrtva sam od umora i hladnoe, ali ba bih volela da znam ta je sa mojim debelim pajacom, hou da kaem, mojim uvaenim suprugom. Ala sam se nakrala njegovih para. Nije da sam ga potkradala! I sam poreski konj mu je crkavao od gladi, nije jadnik esto video zob. Ha, ha, ba je smeno. Ali, vaj, vaj, izgubila sam svoje blago. Ostalo je u Varavi, neka ide da ga trai ko hoe. OTAC IBI (Poinje da se budi.): Uhvatite majku Ibi, secite joj ui. MAJKA IBI: Oh, boe, gde sam to. Gubim glavu. Oh, ne, gospode. Hvala nebu, sad nazirem gospodina oca Ibija, spava smiren. Hajde da se pravim dobra. Pa, debeljko moj, jesi li dobro spavao? OTAC IBI: Vrlo ravo. Ba je ovaj medved bio tvrd. Borba prodrljivih protiv tvrdokoriih, ali prodrljivci pojedoe do kraja i podrae tvrdokorne, kao to ete videti kad svane, ujete li, plemeniti vitezovi? MAJKA IBI: ta to trabunja? Jo je blesaviji nego kad je polazio. Na koga se to dere? OTAC IBI: Kotise, Pile, odgovarajte, balegari jedni! Gde ste? Ah, strah me je. Ma, ini mi se da je neko govorio.. Ko to govori? Nije, valjda, medved? Gde li su mi ibice? A jeste, izgubio sam ih u borbi. MAJKA IBI (za sebe): Da iskoristim situaciju i no, pa da mu se predstavim kao natprirodna vizija i tako da nam obea oprotaj za nae lopovluke. OTAC IBI: Ma svetog mi Ilije, neko govori, dabogda me obesili. MAJKA IBI (promenjenim glasom): Da, gospodine Ibi, neko govori zaista, i glasnik arhanela koji treba mrtve iz pepela i praha da podigne ne bi govorio drugaije. Sluajte ovaj strogi glas. To je glas Arhanela Gavrila koji samo dobru moe da vas naui. OTAC IBI: Auh! Jeste, istina je! MAJKA IBI: Ne prekidajte me, ili u uutati, a onda je kraj vaoj meini. OTAC IBI: O, mene tikvana, utim, ni rei vie. Nastavite, gospoo Ukazo. MAJKA IBI: Rekosmo, gospodine Ibi, da ste vi debeljko. OTAC IBI: Jest' mnogo sam debeo, to je tano. MAJKA IBI: utite, pobogu. OTAC IBI: E, otkud aneli psuju? MAJKA IBI (za sebe): Uh, sree mi! (Nastavlja.) Oenjeni ste, gospodine Ibi? OTAC IBI: Oenjen jata, najgorom gujom. MAJKA IBI: Hoete da kaete jednom divnom enom.

OTAC IBI: Uasnom enom, sva je u kaidama, ne zna s koje strane da je uhvati. MAJKA IBI: Treba je uhvatiti na blagost, sire Ibi, i ako joj tako priete, videete, da je ravna u najmanju ruku Veneri iz Kadme. OTAC IBI: Ko to, kaete, ima buve? MAJKA IBI: Bi ne sluate, gospodine Ibi, obratite nam veu panju. (Za sebe.) Ali da pourimo, sad e da svane. Gospodine Ibi, vaa je ena divna i ljupka, nema ni jedne mane. OTAC IBI: Varate se, nema mane koju ona nema. MAJKA IBI: Ta utite! Vaa ena vas ne vara. OTAC IBI: Ba bih voleo da vidim ko bi u nju mogao da se zaljubi. To je karakondula. MAJKA IBI: Ne pije! OTAC IBI: Otkako sam joj uzeo kljueve od podruma, a ranije je pre sedam ujutru bila nzcvrckana i parfimisala se ljutom rakijom. Ali otkad se parfimie, jo gore smrdi. Svejedno mi je. Ali sada sam samo ja nacvrcan. MAJKA IBI: Glupak! Vaa ena ne uzima vae zlato. OTAC IBI: Ne, to je pravo udo. MAJKA IBI: Nije vam utajila ni pare. OTAC IBI: Jeste, a dokaz je na plemeniti i nesreni poreski konj, koga sam, poto ga nisu hranili tri meseca, morao da kroz ceo rat u Ukrajini vuem Za sobom za uzdu. I tako je pao na dunosti, jadna ivotinja. MAJKA IBI: Sve su to lai, vaa ena je primer, a vi ste pravo udovite. OTAC IBI: Ba vam je to istina. Moja je ena jedna gadura, a vi ste budala. MAJKA IBI: Pripazite, oe Ibi. OTAC IBI: A, jes', zaboravio sam s kim govorim. Ne, ne kaem ja to. MAJKA IBI: Ubili ste Venceslava. OTAC IBI: Pa za to nisam ja kriv, razume se, to je majka Ibi htela. MAJKA IBI: Sahranili ste i Boleslava i Ladislava. OTAC IBI: E nije nego, hteli su da raspale po meni. MAJKA IBI: Niste odrali obeanje prema Bordiru, a posle ste ga i ubili. OTAC IBI: Vie volim da ja vladam Litvanijom nego da vlada on. Zasad ne vlada ni jedan ni drugi. I eto, opet nisam kriv. MAJKA IBI: Postoji samo jedan nain da izmolite oprotaj za svoja nedela. OTAC IBI: Koji to? Spreman sam da postanem sveti ovek, hou da budem vladika i da mi ime pie u kalendaru. MAJKA IBI: Treba da oprostite majci Ibi to je utajila neto malo novca. OTAC IBI: Pa lepo, da joj oprostim, kad mi vrati sve ostalo, kad je izmlatim i kad mi vaskrsne mog poreskog konja. MAJKA IBI: Polude za tim konjem. Ah, izgubljena sam, svie dan. OTAC IBI: Ali sad sam zadovoljan to sigurno znam da me je draga supruga potkradala. Sad sam to saznao iz sigurnog izvora. Omnis a Deo scientia, to znai Omnis - sve, a Deo - znanje, scientia - dolazi od boga. Eto objanjenja ovog fenomena. Ali gospoa Prikaza uti. ta da joj ponudim, da je posluim. Ovo to mi napria bilo je vrlo zanimljivo. Gle, svanulo je. Ah, gospode, poreskog mi konja, pa to je majka Ibi. MAJKA IBI (drsko): Nije to istina, ja u vas prokleti. OTAC IBI: Strvino! MAJKA IBI: Kakvo bogohuljenje.

OTAC IBI: E ovo je i suvie, vidim dobro da si ti to, glupa zloo. A otkud ti, do avola, ovde? MAJKA IBI: iron je poginuo a Poljaci su me oterali. OTAC IBI: A mene su Rusi oterali: veliki se duhovi nalaze uvek. MAJKA IBI: Bolje reci da je jedan veliki duh sreo jednog magarca. OTAC IBI: Ja, a sad e da sretne jednog papkara. Baca medveda na nju. MAJKA IBI: (Pada pod teretom medveda.) O boe moj, kakav uas, umirem, guim se, on me ujeda, guta, vari. OTAC IBI: Ma, mrtav je, ludo. E, a moda i nije. O, gospode, ne, nije mrtav, da se bei. (Opet se penje na stenu.) Oe na koji si na... MAJKA IBI (Oslobaa se medveda.) Gle, kud nestade? OTAC IBI: O, gospode, evo je opet. Glupaa jedna, nikako ne moe da je se oslobodi. Ma, da li je taj medved mrtav? MAJKA IBI: Jeste, magarino, jeste, ve se sav ohladio. Otkud on ovde? OTAC IBI (zbunjen) Ne znam. Ovaj, jest, znam. Hteo je da pojede Pila, Kotisa i mene, a ja ga ubih Oenaem. MAJKA IBI: Pil, Kotis, Oena. Ma ta je to? Poludeo je, finansija mi! OTAC IBI: Sasvim je tako kao to kaem. Samo si ti glupaa, ulja mi mog. MAJKA IBI: Hajde, ispriaj mi kako si ratovao, oe Ibi. OTAC IBI: E to, bogami, neu. Dugako je. Sve to znam to je da me je uprkos mojoj neporecivoj hrabrosti ceo svet pretukao. MAJKA IBI: Kako, ak i Poljaci? OTAC IBI: Vikali su: iveo Venceslav i Bugrelav. Mislio sam da e me rastrgnuti. Pobesneli psi. I Nikolu Renskog su ubili. MAJKA IBI: Ba me briga! Zna da je Bugrelav ubio viteza irona. OTAC IBI: Ba me briga! Ubili su i jednog Laija. MAJKA IBI: Ba me briga! OTAC IBI: Ma, sluaj ti, dovlai se ovamo, strvino. Klekni pred svog gospodara. (Dohvati je i baci na kolena.) Sad e da vidi ta je muenje. MAJKA IBI: O, o, gospodine Ibi. OTAC IBI: Jao, jao, jesi li zavrila? Ja sad poinjem krivljenje nosa, upanje kose, akalice u ui, vaenje pameti kroz pete, seenje zadnjice na kaieve, delimino ili potpuno vaenje kimene modine (kad bi joj bar malo kime davala), ne zaboravljajui otvaranje plivajue beike i najzad glavousekovanje po svetom Jovanu, sve po svetom jevanelju Starog i Novog zaveta, sreeno, popravljeno i dopunjeno izdanje od ovde prisutnog gospodara finansija. Odgovara li ti? Navali na nju. MAJKA IBI: Milost, gospodar Ibi. Velika buka na ulazu u peinu. SCENA II ISTI, BUGRELAV ULEE U PEINU SA SVOJIM VOJNICIMA BUGRELAV: Napred, prijatelji, ivela Poljska. OTAC IBI: Gle, gle, ma, ekaj malo, gospodine Poljski. ekaj da zavrim sa svojom boljom polovinom. BUGRELAV (Udara ga.): Evo ti, kukavice, izelice, neverice, izdajice. OTAC IBI (Odgovara mu) Na tebi, poljaino, husarino, pijanino, tartarino, smrdljivino, kopilino, glupaino.

MAJKA IBI (I ona ga bije.): Na. Vojnici napadaju Ibi je, ovi se brane kako mogu. OTAC IBI: Bogovi, kakvo pojaanje. MAJKA IBI: Imamo i mi laktove, gosnodo Poljaci. OTAC IBI: Ma, sunca mi jarkog, hoe li ovom biti kraja na kraju krajeva! Jo jedan? Eh, da mi je tu poreski konj. BUGRELAV: Udrite po njima, udrite. GLASOVI SPOLJA: iveo otac Ibi, na genije finansijski. OTAC IBI: A, evo ih, ura! iveli ibiovci! Napred, dolazite, potrebni ste, gospodo finansisti. Ulaze ibiovci i skanu u guvu. KOTIS: Napolje, Poljaci. PIL: Hik, evo nas opet, gospodaru finansijski. Napred, gurajte samo, do vrata. A kad izaete, vi u trk. OTAC IBI: Tu sam majstor. Ma kako samo biju! BUGRELAV: Gospode, ranjen sam. ST. LEINSKI: Nije to nita, sire. BUGRELAV: Ne, samo sam se oamutio. JAN SOBJESKI: Udrite, udrite, samo udrite, bee ka ulazima, bednici. KOTIS: Tu smo, hajte sa ostalima, jer tu je, odnosno ve vidim nebo. PIL: Hrabro, gospodar-Ibi. OTAC IBI: Uh, napunio sam gae. Napred, bokca mu, seci, deri, meri, deri, roga mi ibiovskog. Eh, ve ih je manje. KOTIS: Jo samo dvojica uvaju ulaz. OTAC IBI (Obori ih udarajuki ih medvedom.) Jedan i dva, uf, evo me napolju. Da beimo, hajde, vi ostali, ivlje, ivlje. SCENA III Scena predstavlja provinciju Livoniju pod snegom. Ibiovci i ostali bee. OTAC IBI: Rekao bih da su odustali od jurenja za nama. MAJKA IBI: Da, Bugrelav je otiao da se krunie. OTAC IBI: Pih, ba mu ne zavidim na toj kruni. MAJKA IBI: Ima pravo, oe Ibi. Nestaju u daljini. SCENA IV Paluba obinog broda na Baltiku. Na palubi Ibi i njegovi. KAPETAN: Divan vetar! OTAC IBI: injenica je da jurimo upravo udesnom brzinom, verovatno sa milion vorova na sat, a kod tih je vorova dobro to se ne dree kad ih zavee. Istina, imamo vetar u krmu. PIL: Kakva jadna budala. Nailazi veliki talas, laa polee i more se zapeni. OTAC IBI: O boe, kud emo jo da se izvrnemo, ma, on ide naopako, pae ovaj tvoj brod. KAPETAN: Svi pod vetar, spusti veliko jedro. OTAC IBI: Ma, nemojte, pobogu, svi na istu stranu. Ne valja to. Zamislite samo da vetar promeni stranu, odosmo svi na dno mora i ribe e da nas pojedu. KAPETAN: Juri prema obali, pritegni, punim jedrima.

OTAC IBI: Juri, juri, meni se uri. Ma, ujete li? Ti e biti kriv, tvrda glavo kapetanska, ako ne stignemo. Ma, ekaj, ja u sad da komandujem. Dri krmu. Boe pomozi! Polazak, vetar u pramac, vetar u krmu. Razapni jedra, skupljaj jedra, krma gore, krma dole, krma levo, krma desno. Vidite li kako ide! Pramcem kroz talase i sve e biti dobro. Svi se kikou, vetar je sve. KAPETAN: Dajte svetla, pritegni sponac bono. OTAC IBI: Ovo nije loe! ak mu je dobro. ujete li, gospodo mornari, dajte petla, pripremi lonac, da bude sono. Nekolicina se krivi od smeha, veliki talas se die. OTAC IBI: Uh, kakav potop! Posledica manevara koje smo komandovali. MAJKA IBI I PIL: Plovidba je divna stvar. Drugi talas zapljuskuje. PIL (skroz mokar): uvajte se Satane i njegovih esama. OTAC IBI: Dede, mome, daj neto da popijemo. Svi posedaju i piju. MAJKA IBI: Kakvo e uivanje biti opet videti lepu Francusku, stare prijatelje i na dvorac Mondragon. OTAC IBI: Skoro emo otii. Evo nas ve kod dvora Elsenor. PIL: Ba se radujem to u opet ugledati svoju dragu paniju. KOTIS: Da, zapanjiemo svoje zemljake priama o udesnim doivljajima. OTAC IBI: Razume se! A ja u gledati da me ime-nuju za upravnika finansija u Parizu. MAJKA IBI: Dabogme. Uh, kako se ljulja. KOTIS: Nije to nita, obili smo rt Elsenor. PIL: I sad ova plemenita galija see punom brzinom mrane valove Severnog mora. OTAC IBI: Mora divljeg i negostoljubivog koje zapljuskuje zemlju zvanu Nemija, tako nazvanu jer je veina stanovnika skoro nema. MAJKA IBI: Eh, to ti je ovo obrazovan i naitan ovek! Kau da je ta zemlja vrlo lepa. OTAC IBI: Ah, gospodo, ma kako lepa bila ne vredi koliko Poljska. Jer da nije Poljske, ne bi bilo ni Poljaka.