OPASNOSTI I MERE BEZBEDNOSTI NA RADU PRI ZAVARIVANJU

Milo Risti

Cilj predavanja

Ukazati na opasnosti i tetnosti po radnika i radnu okolinu u procesu zavarivanja Razumevanje tehnikih propisa i uputstava kao mere predostronosti i prevencije u smanjivanju rizika po radnika Prihvatanje odgovornosti unutar preduzea za bezbednu i sigurnu realizaciju tehnolokog procesa
Nivo

radnika Nivo menadmenta

Teme predavanja

Opasnosti i mere bezbednosti pri zavarivanju Bezbednost zavarivaa na radnom mestu pri elektrolunom zavarivanju Bezbednost zavarivaa na radnom mestu pri gasnom zavarivanju

Potencijalne opasnosti pri zavarivanju

Procesi zavarivanja praeni su pojavama:

visokih temperatura, nastajanjem ili korienjem gasovitih produkata, svetlosnim i toplotnim zraenjem, i opasnostima od elektrine struje.

Opasnosti pri elektrolunom zavarivanju

Glavni izvori opasnosti pri elektrolunom zavarivanju obloenom elektrodom su:

elektrina struja, zraenje, zagaena atmosfera, i prskanje troske i metala.

Opasnosti od elektrine struje

Elektrina struja je opasna za zavarivaa, jer nisu sve komponente u zatvorenom strujnom krugu zatiene od direktnog kontakta.
Jaina struje do 1 mA 1 do 8 mA 8 do 15 mA 15 do 20 mA 20 do 50 mA 50 do 100 mA 100 do 200 mA Posledica Ne osea se Osea se udar bez bola Osea se udar i bol Bolni udar - grenje miia Jai grevi miia, oteano disanje Poremeaji unutranjih organa Verovatna smrt

Vrednosti struje opasne po ljudski ivot

Odgovornost zavarivaa pri radu sa elektrinom strujom

Zavariva mora da obrati panju na radno odelo i obuu. Odelo, rukavice i radne cipele moraju biti bez metalnih zakovica i od materijala koji nije provodnik struje. Dra elektrode mora biti izolovan a kablovi bez oteene izolacije. Panju treba obratiti i na prikljuke na elektrinu mreu. Izbegavajui zatitu pri radu, npr. zavarujui bez rukavica ili sa raskopanim odelom, ili oteenim cipelama zavariva se izlae opasnosti od strujnog udara.

Odgovornost zavarivaa pri radu sa elektrinom strujom

Posebno je opasan napon otvorenog kola struje jer je tu najvii nivo u kolu. U otvorenom kolu elektrini provodnici (elektroda, elektrodna ica) ne smeju da se diraju bez radnih rukavica. Radni napon pri zavarivanju se kree u vrednosti od 18-22 V (a kod automatskog zavarivanja do 32 V).

Opasnosti od elektrine struje Opasne zone za opremu i prikljuke

Najvea opasnost od strujnog udara se javlja:

prinudnom kontaktu elektrinih provodnika sa nezatienim oveijim telom npr. kada ui, sedi ili je zavariva nagnut; ako je rastojanje za slobodno kretanje izmeu elektrinih provodnika manje od 2 m; kada je radno mesto vlano, u pari, ili zagrejano, ili ako se radi na terenu.

Nedozvoljen poloaj pri zavarivanju

Tok struje kroz telo zavarivaa pri nepravilnom radnom poloaju

Preventivne mere

Mera sigurnosti protiv delovanja elektrine energije je ogranienje napona praznog hoda. On je ogranien na najvie 100 V za jednosmernu, odnosno 80 V za naizmeninu struju kod transformatora, a za druge ureaje za zavarivanje je doputeni napon praznog hoda je datRadionica u tabeli Oprema - struja mree Visoka opasnost od udara
Transformator Transdjuser Komutator Invertor 220 V 55 V 113 V 113 V 113 V 380 V 80 V S 48 V S 113 V sa kolektorom 113 V bez kolektora S 113 V S 113 V

Pravila pri radu

Izvori struje za zavarivanje ne smeju biti u skuenom nepreglednom prostoru gde ima elektrine provodljivosti. Rukovanje blizu prikljuka na mreu (promena polarnosti, prikljuak otvorenog provodnika, popravka oteenog provodnika) mora obaviti obuen elektriar. Kada se zavaruje uz visoku opasnost od struje, zavariva mora biti dobro izolovan od tla. Zakopano i suvo odelo titi od neposrednog kontakta sa strujom. Terenska radna mesta (na otvorenom prosotoru) moraju biti opremljena izvorima koji ispunjavaju zahteve IP 23.

Pravila pri radu

Prilikom rada u skuenim i vlanim prostorijama dozvoljeno je raditi samo sa jednosmernim izvorima struje (ispravljai i pretvarai). U sluaju da se ne moe izbei korienje izvora naizmenine struje biraju se ureaji sa naponom praznog hoda ispod 42 V. Najbolja sigurnosna mera je uzemljenje, kod koga su svi metalni delovi izloeni opasnosti (kod aparata za zavarivanje je to kuite) povezani provodnikom velikog preseka, kojim se struja greke odvodi u zemlju. Dalja mogunost je tzv. nulovanje i upotreba zatitnog voda.

Pravila pri radu

Zatitna izolacija ureaja za zavarivanje (izrada kuita i drugih provodnih delova u sluaju greke, od elektrino neprovodnog materijala) je nain osiguranja od elektrinog udara bez upotrebe zatitnog voda. Ista funkcija se postie zatitnim odvajanjem, primenom transformatora za odvajanje, koji ima zadatak da stvori strujno kolo potpuno izolovano od mree i zemlje. Posebnu panju treba obratiti pri radu u uskim i vlanim prostorijama. Pored dobro izolovane podloge, koristiti obe rukavice, kljeta ostavljati na izolovanu podlogu, a pri prekidu luka ne drati kljeta uz telo.

Opasna podruja za zavarivake provodnike i prikljuke za radni predmet

Strujno kolo mora biti u vidnom polju zavarivaa, posebno izvor struje, elektrini provodnici i predmeti koji se zavaruju. Provodnici moraju biti izolovani i osigurani protiv sluajnog oteenja. Prikljuci provodnika na radni predmet moraju biti dobro pritegnuti na povrini kontakta, da se ne bi pojavile vrtlone struje, to moe izazvati sledee posledice:
moe doi do proboja izolacije; ili moe doi do topljenja materijala u ozubljenju i leajima rukavca, veanja, itd; ili moe uticati na izabrane parametre zavarivanja.

Pregledno radno mesto

Kritino podruje u pogledu razvoda str

Primer: MAG zavarivanje icom 1.0 mm. Normalni otpor kola je R1=0,1 to pri naponu od 20 V daje struju od 200 A. Promena veliine otpora zbog zaprljanosti kontakta predmeta zavarivanja na R2=0.2 pri naponu U = 20 V dae jainu struje I = 100 A.

Primer jednog incidenta

Strujni udar se dogodio kada je zavariva A prekinuo zavarivanje i strujno kolo. Zbog oteene izolacije u provodniku u taki C tok struje je pratio crtkanu liniju do zavarivaa B, to je izazvalo oteenje mozga.

Da je drveni podmeta bio ispod njegovih nogu nita se ne bi dogodilo.

Zatitna podloga

Premoavanje ?

Opasnost od zraenja
svetlosno
izaziva

zraenje, zraenje,

privremenu zaslepljenost, ali i trajno smanjenje

vida.
infracrveno
izaziva

ultraljubiasto
dovodi

poveanje temperature i ako na nezatieno oko deluje due vreme, moe izazvati oteenje oka zatamnjenjem vida do zapaljenja onih kapaka, oteenja onog ivca u ekstemnim sluajevima, kao i pregorevanja koe i stvaranje opekotina. Ovo zraenje se odbija od metalnih predmeta i najee korienih premaza na zidovima, delujui tako i na radnike u okolini.

zraenje

Zatita od zraenja

Za smanjenje odbijanja ultraljubiastog zraenja potrebno je da elektrini luk bude vie od 0,5 m udaljen od zida, a radno mesto odvojeno paravanima ili pregradama. Zavariva mora biti zatien od opasnog zraenja elektrinog luka prikladnim odelom i zatitnim naoarima sa filterom. Zatita oiju od zraenja elektrinog luka je propisana u EN 619 pomou filtera sa zatitnim faktorom 8 (za mali luk) do 15 (za veliki luk).

Primena zatitng faktora (zatamnjenja) pri zavarivanju

Zatitni faktor 3 4i5 6 do 8 9 i 10 11 i 12 13 i 14 15 Primena Tvrdo lemljenje i elektrootporno zavarivanje Pomoe operacije pri zavarivanju Zavarivaki luk I = 30-75 A Zavarivaki luk I = 30-200 A Zavarivaki luk I = 200-400 A Zavarivaki luk I iznad 400 A Zavarivaki luk ekstremno velike jaine I

Opasnost od zagaene atmosfere

Pri zavarivanju obloenom elektrodom nastaju gasovi, dimovi i pare, iji sastav zavisi od osnovnog materijala, ali pre svega od upotrebljene vrste elektroda. Znaajan izvor tetnih dimova su i zatitne prevlake na osnovnim materijalima.

Maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) nekih para i gasova i nepovoljno delovanje

Naziv Ugljendioksid CO2 Ugljenmonoksid CO Nitrozni gasovi: NO NO2 Fozgen COCl2 Olovni oksid PbO Kadmijumov oksid CdO Fluoridi CaF2, KF Manganovi oksidi MnO, MnO2 Cink oksid ZnO2 Hromati MDK mg/m3 9000 55 20 10 0,5 Delovanje i znaci trovanja Napomena Ubrzano i teko disanje, um u uima, ubrzan Zavarivanje bazinom rad srca, gubitak svesti elektrodom Trovanje krvi, um u uima, vrtoglavica, plava --boja lica, slabost, gubitak svesti Trovanje krvi i nervnih tkiva, zapaljenje sluznica organa za disanje, teko disanje, penuav ut --ispljuvak Oteenje disajnih puteva, plua i oiju, kaalj Zavarivanje predmeta sa penuavim ispljuvkom, plava boja koe odmaenih sredstvima sa omamljenost Cl Povraanje, grevi u crevima i elucu, bledo Zavarivanje delova smea boja lica, opta slabost, trovanje krvi i premazanih bojom na bazi kotane sri olova Zavarivanje delova Nadraivanje sluznica, kaljanje, munina, zatienih prevlakom vrtoglavica, dugotrajno povraanje kadmijuma Zavarivanje bazinom Nadraivanje sluznica elektrodom Zavarivanje elika sa Trovanje nervnog sistema i plua povienim sadrajem mangana Zapaljenje crevne sluzokoe, munina, Zavarivanje pocinkovanih povraanje, grevi u nogama delova Zavarivanje delova Nadraivanje i trovanje bubrega, zapaljenja zatienih hromnim bubrega i creva, dijarea, munina prevlakama

0,15

0,1 2,5 6 10 0,1

tetno delovanje na organizam

Oteenje oka moe biti izazvano zraenjem, metalnim kapljicama, troskom i razliitim gasovima i dimovima. Ultraljubiasto zraenje moe izazvati upalu oka. Znaci upale su: oticanje onih sluznica, bolovi u oku, osetljivost na svetlost. Svetlosno zraenje moe izazvati prolaznu zaslepljenost, a toplotno kod dugotrajnog izlaganja (15 do 20 godina) trajno oteenje oka. Rasprskavanje uarenih estica moe izazvati oteenje oka sa trajnim posledicama, a gasovi i pare upalu oka, iji je znak suzenje i peckanje u oima. Oteenje koe moe izazvati ultraljubiasto i toplotno zraenje, stvarajui opekotine na mestima koja nisu zatiena. Pored toga ova zraenja izazivaju suenje koe i njeno pucanje.

tetno delovanje na organizam

Zapaljenje koe moe izazvati i delovanje nekih metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na njih se javlja nekoliko nedelja ili meseci nakon izlaganja. Oteenje udova izazvano je statikim optereenjem kojem je zavariva podvrgnut u toku rada. Oteenja disajnih organa izazvana su delovanjem tetnih gasova (nitrozni gasovi, fluoridi), dimova (oksidi gvoa) i praine. Deo njih se zavrava u disajnim putevima (nos, grlo) a deo prodire duboko u plua.

Zatita od buke

Oteenje sluha je posledica delovanja buke jae od 85 db(A) u toku rada. Mere zatite od buke su primena manje bunih ureaja, izolacija zvuka, prostorno pregraivanje, obeleavanje prostora poveane buke, lina zatitna oprema (epovi za ui) i medicinska preventiva. Ako je buka vea od 85 db(A) moraju se koristiti lina zatitna sredstva, a ako prelazi 90 db(A) standardna zatita od buke je obavezna za sve zaposlene.
Dnevno izlaganje (as) Nivo buke (dB) 8 6 4 3 2 1,5 1 0,5 0,25

90 92 95 97 100 102 105 110 115

Zatita od tetnih materija

Ventilacija je najsigurniji nain uklanjanja tetnih materija, a moe biti:

prirodna ili prinudna.

Sem toga se tetne materije uklanjaju odsisavanjem iz prostora u kome nastaju. U nekim prostorima se zahteva noenje gas maske. Tip ventilacije se odreuje prema postupku zavarivanja, materijalu, trajanju operacija sa elektrinim lukom i gorionikom i veliini radne povrine. Nekim postupcima se moe smanjiti koncentracija tetnih materija, npr. zamenom procesa zavarivanja onim koji emituje manje tetnih materija, dobrim poloajem radnog predmeta i tela zavarivaa, dobrim izborom radnih parametara i optimalnim radnim uslovima (ureaji za preiavanje).

MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE ZAVARIVAA PRI GASNOM ZAVARIVANJU NA RADNOM MESTU

Prepoznavanje opasnosti i moguih tetnosti po radnika procena rizika

OPASNOSTI / TETNOSTI Mehanike povrede kao to su nagnjenje ruku, aka ili prstiju, ili opekotine izazvane mehanikim opasnostima i radom sa aparatom za zavarivanje Ne fizioloki poloaj tela (dugotrajno savijanje, izlaganje zraenju i toplotnim pojavama) moe dovesti do oboljenja kime sa bolovima, zatim do oteenja vida i pojave opekotina MERE KOJE JE POTREBNO PREDUZETI Neophodno je svu mehaniku opremu periodino proveravati. Koristiti lina zatitna sredstva. Vriti permanentnu edukaciju radnika iz oblasti bezbednosti i zatite na radu. Redovno korienje pauza za odmor u toku rada. Primenjivati sva raspoloiva zatitna sredstva, kao i sredstva, alate i pribore (npr. kolica) za prevoenje boca za zavarivanje.

Prepoznavanje opasnosti i moguih tetnosti po radnika procena rizika

OPASNOSTI / TETNOSTI MERE KOJE JE POTREBNO PREDUZETI Obavezno je korienje zatitnih rukavica Rad sa zapaljivim materijalima i i radnih odela. oteenim crevima moe dovesti Puenje u radionici mora biti zabranjeno, do dermatitisa, a usled poara a aparati za gaenje poara dostupni. mogu nastati opekotine Obuiti radnike iz oblasti zatite od poara. Opasnosti vezane za rad sa Sigurnosni ventili na bocama moraju biti aparatom za gasno zavarivanje ispravni. mogu proizvesti povrede Instalacije treba periodino pregledati i spoljanjih organa (u sluaju kontrolisati. poara i eksplozije)

Zavarivako radno mesto

Mesta za zavarivanje mogu biti stalna i privremena. Stalna mesta za zavarivanje su ona mesta na kojima se, u tehnolokom procesu proizvodnje ili u radionicama, zavarivanje obavlja stalno ili sa kratkim prekidima. Privremena mesta za zavarivanje su mesta na kojima se zavarivanje obavlja prema potrebi i u vremenu koje je predvieno u odobrenju.

Zavarivako radno mesto

ispravno i bezbedno gasno zavarivako radno mesto

Opasnost od udisanja tetnih isparenja i gasova

NE UDIITE GASOVE I ISPARENJA PROUZROKOVANA PLAMENOM

ZADRITE GLAVU VAN ISPARENJA. KORISTITE ODGOVARAJUU VENTILACIJU

Mere bezbednosti i zatite od isparenja i gasova

maska sa dovodom vazduha usisno izduvna hauba

Zavarivanje u posebnim uslovima

Skueni nepristupani prostori u pogledu zavarivanja se smatraju oni u kojima nema prirodne ventilacije, zapremina je manja 100 m3 ili su dimenzije manje od 2 m (npr. rezervoari, posude, tenkovi, cevovodi, mali brodski prostori). U takvim prostorima treba preduzeti sledee mere:

prinudnu ventilaciju ili odsisavanje gasova, esto uz primenu maske za disanje, noenje vatrootpornih odela, ne sme se drati gas pod pritiskom, pri veim prekidima rada moraju se izneti gorionik i provodnici, ne sme doi do kontakta sa kiseonikom, ako je mogue ne treba da radi samo jedan radnik, za mogu strujni udar treba predvideti izolaciju poda, a za rad se sme koristi damo prikladan izvor struje.

zavarivanje u ogranienim prostorima

Zavarivanje u posebnim uslovima

Dodatna panja treba da se posveti ispitivanju sadraja rada, pisanim merama sigurnosti i odstupanjima, nadzoru ovlaenih osoba, obrazovanju, pranjenju sadraja i sigurnosti osoblja i prvoj pomoi. Zavarivanju u uslovima opasnosti od poara ili eksplozije treba pristupiti posle uvpenja mera sigurnosti u odnosu poar i eksploziju. Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost od poara i eksplozije, a u sluaju mogue vatre neophodna je pismena naredba.

Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost od poara i eksplozije

NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU

Prilikom rukovanja sa buradima

Burad

otvarati alatom koji ne varnii ATESTIRANI ALAT od bronze ili mesinga Sakupiti ostatke kalcijum karbida Praznu burad oprati pa skladititi

Primer nesree sa smrtnim ishodom

NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU

Pri radu sa razvijaima acetilena Prilikom putanja u rad razvijaa acatilena treba:
esto prati

metalnu korpu za kalcijum karbid (kontaktni razvija) ili kutiju (razvija sa kapanjem vode na karbid) da bi se odstranio sopstveni kre; Menjati vodu pri svakom punjenju razvijaa; Redovno pregledati cevovode i ventile koje kre moe da zapui.

Opasnosti od eksplozije smese gasova

Eksplozivna smesa gasova nastaje u sledea dva sluaja:

ACETILEN

+ VAZDUH ACETILEN + KISEONIK

Kiseonik je gas koji nije zapaljiv i ne sagoreva, ali omoguava i potpomae sagorevanje.

Opasnost pri radu sa acetilenom

Tehniki acetilen je laki od vazduha, otrog specifinog mirisa zbog primesa fosfor vodonika (PH3) i nije otrovan. Acetilen je zapaljiv gas velike kalorine vrednosti. Pri zagrevanju moe doi do raspadanja acetiena i do oslobaanja velike koliine toplote, to dovodi do velikog porasta pritiska i eksplozije. Acetilen se burno jedini sa hlorom, ivom i drugim halogenim elementima i to tako da se ekspolzija pri ovoj reakciji izaziva ve samim

Pravila pri upotrebi boca sa acetilenom i kiseonikom :

Prilikom korienja acetilena iz boce, otvaranje ventila mora da bude lagano i do kraja; Prilikom postavljanja reduktora pritiska na bocu sa kiseonikom, zaptiva i navoj, kao i alat i ruke ne smeju da budu zaprljane masnim materijama; Boce moraju da budu zatiene od dejstva sunanih zraka; Boce se ne smaju kotrljati niti skladititi u horizontalnom poloaju; Boce moraju biti zatiene od pada (npr. pomou lanaca).

Opasnost od curenja gasa. Polako otvorite ventil boce.

Redukcioni ventili kod parova boca. a- neispravno, b- pravilno,

Mere bezbednosti pri radu sa gorionikom plamenski osigura

Sigurno privrene boce za gasno zavarivanje ?

Creva za gas ne trba polagati preko saobraajnog puta ili u radionici ili na gradilitu. Ako je to neizbeno, creva treba zatititi.

motalica sa crevima za gas

Gorionici za zavarivanje, koji su preko gumenih creva vezani sa bocama za gas ne smeju nikada da se stave u neki sanduk ili sud jer postoji opasnost da se kroz zaptivni gasni ventil ispusti meavina gorivog gasa i vazduha koja bi mogla da eksplodira.

Predlog mera u cilju zatite i zdravlja na radu

Izvriti osposbljavanje svih radnika za bezbedan i zdrav rad, kao i obuku iz oblasti zatite od poara. Radnicima dati na korienje lina zatitna sredstva propisana u skladu sa njihovim radnim mestom odgovarajuim aktom preduzea. Postaviti ormari za pruanje prve pomoi i osposobiti odgovarajui broj zaposlenih za pruanje prve pomoi. Obezbediti kvalitetno odravanje u ispravnom stanju opreme za rad i vriti periodine kontrole shodno tehnikim propisima i uputstvima.

Menademet treba da obezbedi uslove za nesmetan rad zavarivaa

Obetbediti provetravanje zavarivakih mesta (a ne promaju) Kvalitetne i iste podove (antistatik) npr. drvene Temperatura u pogonu treba da bude u rasponu od 12 do 18 C, kako bi radnici komotno i kvalitetno radili
zimi

obezbediti grejanje, a leti hlaenje Preduslove za potovanje tehnologije (nema zavarivanja na niskim temperaturama, a predgrevanje je obavezno gde tehnologija to propisuje)

Radnici moraju potvati tehnike propise i uputstva

Potovanjem propisa smanjuju odgovornost Nema improvizacija

premoavanje

razvlaenje kablova za masu postavljanje labavih kontakata Bez kablovskih spojenica

Menadent treba da obezbedi zatitnu opremu

Zavarivai treba da pravilno koriste i odravaju zatitnu opremu

Zatitna sredstva
Odelo Kecelja Rukavice Potkolenice Nadlaktice Zatitne cipele Zatitne maske

Primer opekotine nastale usled strujnog udara

Primer opekotine nastale usled neispravnog rukovanja regulatorom pritiska

Nesrea usled nepotovanja propisanog tehnolokog postupka

Primer povrede oteenja oka nastale usled ne korienja zatitne maske

Opekotine vrata nastale usled loeg korienja zatitne kragne

Opasnost zavarene konstrukcije po radnike na drugim radnim mestima

HVALA NA PANJI