1001

nauna pitalica
Vuk Uskokovi, 2001/2002

Sadraj:
1. U svetu Suneve svetlosti (51 pitanje, 25 strana)
Predgovor: Zato Sunce sija? Kako Sunce sija? Koja je sudbina naeg Sunca u budunosti? Zato je priroda razliito obojena u prolee i u jesen? Zato zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce? Kada Sunce moe biti zelene boje? Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje? Zato je Sunce ute boje, a ostale zvezde su bele? ta su to Suneve pege? Zato je Suneva atmosfera toplija od povrine? Zato su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najblie 22. juna? Da li su dani i noi podjednako dugi tokom jedne godine? Zato se najraniji zalazak i najkasniji izlazak Sunca ne deavaju u najkraem danu u godini? Da li dan traje due kada smo na planini? Koje su talasne duine osnovnih boja? ta su to osnovne boje? ta je to Luks? Da li moemo da vidimo ultraljubiastu svetlost? Zato je mleko bele boje? Zato se leti oseamo prijatnije u beloj majici? Zato je boja neba nekada bela, nekada malo plava, a nekada tamno plava? Zato oblaci pre kie potamne? Zato neke naoare potamne na svetlosti? ta je to jednosmerno ogledalo? Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode? ta su to pinhole foto-aparati? Zato na nekim fotografijama imamo crvene oi? Zato nam je potrebno neko vreme da se naviknemo da gledamo po mraku? Da li je itanje u mraku tetno za oi? Kako senke mogu biti razliitih boja? Da li senka moe da putuje bre od svetlosti? Zato se pomraenje Sunca pomera od zapada ka istoku? Zato su neke stvari providne? Zato je staklo providno? Zato prizma razlae svetlost na boje, a staklo ne? Ako se talasna duina svetlosti poveava prilikom njenog prelaska iz vazduha u vodu, zato onda crvenu svetlost pod vodom ne vidimo kao plavu? Koji je odnos plave, crvene i bele boje u Francuskoj zastavi? Kako svetlost greje zidove? Kakav je svetlost talas? Zato je brzina svetlosti najvea u vakuumu? Ako fotoni nemaju masu, kako mogu da deluju pritiskom? ta je to Kruksov radiometar? Da li svetlosni talasi imaju gravitaciju? ta su to solarne elije?

ta je to solarni vodonik? Zato vidimo dugine boje na kapljicama benzina na putu? ta je to fatamorgana? Zato se kazaljka na satu okree u smeru kazaljke na satu? Zato se za Sunce kae da je zvezda tree generacije? Zato moemo da vidimo Sunevu svetlost ak i kada Sunce zae iza horizonta?

2. Zemlja (60 pitanja, 28 strana)

Od ega se sastoji Zemljina lopta? Zato je Zemljino jezgro tako toplo? Kako se meri temperatura Zemljinog jezgra? Zato se Zemljino jezgro okree bre od njene povrine? Kako moemo da primetimo da je Zemlja jedna lopta? Zato ne moemo da osetimo Zemlju kako se okree? Koliko brzo bi trebalo da se okree Zemlja da bi neutralisala silu tee? Kako se moe dokazati Zemljina rotacija u odnosu na Sunce? Kada se Zemlja oko Sunca kree bre, a kada sporije? ta je to endlerovo kolebanje? Zato su zime hladne, a leta topla? Zato je na planinama hladnije nego na nivou mora? Zato je najvea ozonska rupa na Junom polu? Da li se masa Zemlje poveava ili smanjuje? Kako moemo da pronaemo meteorite na Zemlji? Kako se za neke meteorite zna da potiu sa drugih planeta? ta je to aurora borealis? Kako moemo da rekonstruiemo Meseevu povrinu na Zemlji? Da li je lake popeti se na Meseevu planinu ili planinu na Zemlji? Da li se staklo nalazi u prirodi? Da li je mogue probuiti rupu kroz itavu Zemlju? ta je to podzemni transport dobara? Kako je nastala nafta na Zemlji? Kako se pronalaze izvori nafte? Kako nastaju zemljotresi? Kako nastaju erupcije vulkana? Kakvi tipovi granica tektonskih ploa postoje? ta je to zemljotresna svetlost? Kako se odreuje starost predmeta? Koliko je stara naa planeta? Da li plutonijum postoji u prirodi? Da li bi osnovni atom u ivom svetu mogao umesto ugljenika biti silicijum? Koliko bi velika bila Zemlja kada bi se pretvorila u neutronsku zvezdu? Da li je Zemlja uglaanija od loptice za skvo? Zato je 2000. godina bila prestupna, a 1900. nije? Koja je najvea ikada izgraena zgrada na Zemlji? Kako se boje meteoroloke slike Zemlje snimljene iz satelita? Kako da znamo na kom je mestu sevnula munja? Zato nam je potreban elektrini ispravlja ako putujemo preko okeana? Koliko brzo se kree Zemlja? Da li tea ili laka tela padaju bre ka Zemlji?

Kako igla kompasa uvek pokazuje sever? Da li je magnetno polje Zemlje promenljivo? Kada stignemo na severni pol, koji pravac pokazuje igla kompasa? ta je to El Ninjo? ta je to efekat staklene bate? Da li bacanje ubreta utie na globalno zagrevanje? Kako se pravi ubrivo? Ako Njutnov zakon akcije i reakcije uvek vai, kako onda moemo da se odbacujemo od predmeta ili da ih sami guramo? Zato lie sa drvea tone u snegu? Kako nastaju ledena doba? ta su to stalaktiti i stalagmiti? ta je to vatra? ta je to indijansko leto? Zato iznad pustinja ima malo oblaka? Koje je najvie jezero na Zemlji? Da li postoji mesto sa koga se mogu videti i Atlantski i Tihi Okean? ta su to gejziri? Koliko su dugake sve reke na Zemlji? ta je to erozija?

2. More (44 pitanja, 21 strana)

Zato ujemo um mora kada stavimo koljku na uvo? Da li kitovi i delfini spavaju? Kako koljke prave bisere? Zato su mora plave boje? Zato su mora slanija od reka? Kako nastaju talasi na moru? Kako su nastala mora na Zemlji? Zato nas more na trenutke zabljesne svetlou kada stojimo na obali, a kada posmatramo more sa visine, njegova boja je tamno plava ili zelena? Da li vreme protie bre na planini ili na moru? Kada stojimo na obali mora, koliko daleko je horizont? Zato na obali mora esto pirka vetri? Zato pesak na plai dobija talasaste oblike nakon bure? Zato se najravniji kamenii nalaze na vrhu plae? Kako se meri nivo mora? Zato se okeani, za razliku od reka i jezera, nikada ne zalede? Da li otapanje lednika utie na poveanje nivoa mora? Zato pod vodom vidimo jasno samo kada nosimo masku? Kako ivi svet nastanjuje ostrva? Koja je jedina biljka koja ivi u morima? Da li sve morske zvezde imaju po pet krakova? Po emu je poseban morski mi? Kako se ribe penju i tonu u moru? Kako morska bia izdravaju visoke podvodne pritiske? ta piju morski sisari? Da li pikenje u moru privlai ajkule? Kako su neka morska bia providna?

Da li se morski stanovnici iz velikih dubina drue sa stanovnicima povrinskih voda? Kako se orijentiu noni ronioci? Zato ne smemo naglo da izranjamo iz duboke vode? Koliko bi bio dubok okean na Zemlji kada bi njena vrsta povrina bila savrena sfera? ta su to morske pustinje? Zato su talasi u Kaliforniji vei od talasa sa Atlantika? Zato se plima i oseka smenjuju dva puta dnevno? Kako se moe stvarati elektrina energija iz mora? ta su to pokretni gradovi ? ta su to fotonski jarboli? Zato brodovi i podmornice za odreivanje rastojanja do predmeta oko sebe koriste sonar, a ne radar? Kako se pravi vazduh u podmornicama? emu slui EPIRB radio na brodu? Zato je brazda na vodi iza broda koji plovi uvek istog oblika? Kako se jedrenjaci kreu uz vetar? Zato se peane kule na plai lake prave od vlanog nego od suvog peska? Od ega se sastoje suze?

4. U carstvu biljaka i ivotinja (54 pitanja, 24 strane)

Zato su biljke sve korisne za nas? Kako klijajue seme zna na koju stranu treba da poraste? Zato palme imaju sunerasto drvo i plitko korenje? Zato se zimi ponekad pojave sneni cvetovi na stabljikama biljaka? Kako visoka drvea prenose vodu od korena do lia? Zato lie na drveu menja boju u jesen? Zato su zimzelena drvea zelena tokom cele godine? Zato se boja umskog cvea stalno menja? Zato cvee postane ak i leti vlano preko noi? ta je to fotosinteza? Kako se pravi voe bez semenki? ta je to pluta? Zato je neki kupus ljubiaste boje? ta je to pasulj koji skae? Da li sva drvea podjednako privlae grom? Koja je razlika izmeu vrstog i mekanog drvea? Zato biljkama koristi ubrivo? Da li je paradajz voe ili povre? Da li neke biljke posebno privlae kolibrije i leptire? ta su to kine praume? Zato seenje uma nije dobro? Kako nastaju umski poari? ta su to peurke? Koja je najvea ivotinja na Zemlji? Koja je najglasnija ivotinja? Kako neke ivotinje koriste eho? Kako neke ivotinje predoseaju zemljotres i nevreme? Zato kameleoni menjaju boju? Kako pele komuniciraju?

Kako pele prave med? Kako svilene bube prave svilu? Koliko dugo traje paukova mrea? Zato make predu? Zato make imaju brkove? Zato je zebra crno-bela? ime se hrane komarci kada nema ljudi u blizini? Zato su korisni puevi? Kako abe preivljavaju zimu? Zato su korisne kine gliste? Zato neke ptice hodaju, a neke skakuu? Kako slepi mievi vide? Kako se orijentiu golubovi pismonoe? Da li je mogue klonirati dinosaurusa? Zato kucama ne smemo da dajemo okoladu? Zato se u neke kuce stavljaju ipovi? Da li kamile u grbama uvaju vodu? Po emu je posebna dlaka polarnog medveda? Koja je najmanja ptica? Zato none leptire privlai svetlost? Zato neke ribe ive u slatkim, a neke u slanim vodama? Kako hobotnice menjaju boju? Kako neke ribe svetle? Kako slonovi piju vodu? Gde moemo danas da idemo na safari?

5. Brojevi i merenja (40 pitanja, 21 strana)

Kada bi elektron bio veliine jabuke, kolika bi bila velika ljudska bia? ta je to metar? ta je to nautika milja? ta je to astronomska jedinica? ta je to parsek? Zato se brojevi koje piemo zovu arapski? Kako se otkriva nepravilan start u atletskim trkama? Koliko bi se podiglo tlo kada bismo Zemlji dodali jedan metar u obimu? Kako moemo da izmerimo visinu drveta? Koliko puta bismo morali da prepolovimo list papira da bismo doli do jednog protona? Da li je zatvorena konica u kojoj pele sede tea od konice u kojoj pele lete? Koja je razlika izmeu razliitih skala temperatura? Koja je najnia poznata temperatura u prirodi? Kakvi sve termometri postoje? ta je to Galilejev termometar? Kako moemo da odredimo temperaturu vazduha sluanjem cvraka? ta je to seizmograf? Koliko je boja dovoljno da se oboji bilo koja mapa na svetu? ta su to fraktali? ta je to dendrohronologija? ta je to atomski sat i kako on radi? ta su to optiki satovi?

ta je to koeficijent inteligencije? ta je to broj !? ta je to broj e? Koji su najvei pravougaonik u krugu i prizma u lopti? ta je to simetrija? ta su to ciklini brojevi? Zato je suma svih cifara brojeva deljivih sa 3 takoe deljiva sa 3? ta je to steradijan? Odakle se najbolje vidi slika na zidu? ta je to zlatni presek? Koji su to problemi kvadrature kruga, trisekcije ugla i udvostruenja kocke? ta je to Raselov paradoks? ta su to Gedelove teoreme? Koja je to Fermaova poslednja teorema? Koji su to milenijumski matematiki problemi? ta je to Hilbertov hotel? Da li sve linije i figure poseduju jednak broj taaka? ta je to efekat leptira?

6. Voda (50 pitanja, 22 strane)

Kako nastaju oblaci? Kakvi sve oblaci postoje? Koliko je vremena potrebno kapima kie da padnu sa oblaka na Zemlju? Zato sneg retko pada kada je mnogo hladno? Koja je razlika izmeu ledene kie, susneice i grada? Zato se zimi mostovi zalede pre puteva? Zato se na zaleene puteve stavlja so? Ako je voda bezbojna, zato je sneg beo? Da li se svetlost kree bre kroz vodu ili kroz led? Zato se topla voda ponekad zaledi bre od hladne vode? Zato se led bre topi u vodi nego u vazduhu? Kako moemo da otopimo led bez zagrevanja? Da li voda moe da prokljua bez zagrevanja? Zato kapi vode tako polako padaju sa vrha krova? Koliko moe biti jak mlaz vode? Zato dolazi do poveanja mlaza vode kada prstom delimino poklopimo otvor creva? Kako moemo da savijamo mlaz vode? Kako se voda penje do slavine? Zato se mlaz vode iz slavine suava dok pada? Da li smer u kome se okree istiua voda u lavabou zavisi od hemisfere na kojoj se nalazimo? Zato se zavesa iznad kade pomera ka mlazu vode? Kako se prave mehurovi od sapunice? Zato sa dodavanjem obinog sapuna u vodu za kupanje nestaju mehurii iz penaste kupke? Zato je voda iz kupatila hladnija od vode iz kuhinje? Zato je otpor vode vei kada ruku sputamo u nju brzo, nego kada je sputamo polako? Da li se bre pliva ili roni? emu slui hlor u bazenima? Ako se voda sastoji iz vodonika i kiseonika, zato ne moemo da diemo pod vodom?

Da li se menja ina daljina soiva kada se ono potopi u vodu? Da li postoje neke supstance ija se rastvorljivost u vodi smanjuje sa zagrevanjem? Kako voda moe da provodi elektrinu struju? Koliki je pH vode? ta je to reverzna osmoza? Koja je razlika izmeu pare i gasa? ta je to Paskalov zakon? ta su to omekivai vode? Zato se pamuk vie navlai od najlona? Zato se tenosti slivaju niz zidove suda ukoliko ih presipamo polako? Kako se neka penuava pia zalede kada ih otvorimo? Zato se promukana soda penua vie od nepromukane? Zato voda eksplodira kada se greje u mikrotalasnoj penici? ta je to filmsko kuvanje? Zato je tonik voda plaviaste boje? Kako fontani di Trevi nije potreban motor? Zato list papira pluta na vodi? Kako elini brodovi plutaju na vodi? Zato se papirnati brodi kree najbre kada putuje sredinom reke? Zato se nivo vode u kanalima smanjuje prilikom prolaska amca? Kako se prate pomeranja ledenih bregova? Zato su gleeri ponekad plavi?

7. Kvantni svet (47 pitanja, 28 strana)

ta su to elementarne estice? Zato ne moemo da vidimo atome? ta je to Hajzenbergova relacija neodreenosti? Koja je razlika izmeu orbite i orbitale? Zato neki elementi menjaju boju u plamenu? Koliko ima poznatih hemijskih elemenata? ta su to kvarkovi? ta je to neutrino? Koja je najgua stvar na Zemlji? Koliko neutrona sadre atomska jezgra? Koja je najjaa sila u Univerzumu? ta su to virtuelne estice? ta se nalazi izmeu elektrona i jezgra atoma? ta je to Higsov bozon? ta je to antimaterija? Da li postoji anti-neutron? ta su to akceleratori? ta je to konstanta fine strukture? ta su to Plankova konstanta, duina, vreme i energija? Po emu je posebna iva? Koji su to zakoni termodinamike? Kako se toplota prenosi sa toplijeg na hladnije telo? ta je to difuzija? Da li se temperatura uvek poveava sa zagrevanjem? Da li je mogua hladna fuzija?

ta je to superfluidnost? ta je to supersimetrija? ta je to erenkovljeva radijacija? ta je to talasna funkcija? Da li ljudi mogu da prolaze kroz zidove? ta je to Ramzauer-Taunsendov efekat? Da li je mogue napraviti idealan vakuum? ta je to vakuumska energija? ta je to Kazimirov efekat? Od ega se sastoje magneti? Da li magneti mogu da prestani da budu magnetni? Kako moemo da vidimo orbitale? Kako se moe zaustaviti svetlost? ta su to levoruki materijali? ta su to minijaturne crne rupe? ta su to frakcionalni atomi? Da li jedan foton moe da napravi interferencionu putanju? Kako jedan atom moe istovremeno biti na dva mesta u prostoru? Da li je izvodljiva fizika teleportacija? Kako verovatnoa moe da bude negativna? ta je to teorija struna? ta je to EPR eksperiment?

8. Kosmos (97 pitanja, 50 strana)

Koje su najsjajnije zvezde na naem nebu? Koja je najudaljenija svetlost na nebu koju moemo videti golim okom? Zato zvezde na nebu svetlucaju, a planete ne? ta su to zvezde padalice? Koliko su veliki meteori? Od ega se sastoje meteori? Kako nastaju meteorske kie? ta je to Mleni put? Kako se zna gde se nalazimo u Mlenom Putu? Koliko je veliki Sunev sistem? Da li je Jupiter nekada bio zvezda? Koji su to Jupiterovi sateliti? Na kojoj planeti Sunevog sistema je dan dui od godine? Zato su Marsovci zelene boje? ta su to asteroidi? Kako se mere mase asteroida? Kolika je guva u pojasu asteroida? Da li bi bilo korisno rudarstvo na asteroidima? Kako se odreuju mase planeta? Kako su nastali i od ega se sastoje prstenovi planeta? Zato se Pluton ne smatra pravom planetom? ta su to komete? Zato Ortov oblak nije diskolik? Kada e Halejeva kometa opet proi pored Zemlje? Da li Mesec putuje sa istoka na zapad ili obrnuto?

Zato je Mesec svetliji od oblaka? Zato uvek vidimo samo jednu stranu Meseca? Kako nastaju Meseeve mene? Da li bi sa Meseca mogla da se vidi vetaka svetlost sa Zemlje? Da li se pomou teleskopa mogu razaznavati predmeti na Mesecu? Zato Mesec izgleda vei na horizontu nego kada je iznad nas? Da li postoji Meseeva duga? Da li Meseeva gravitacija utie na nau teinu? Koliko je vremena potrebno svetlosti sa Meseca da stigne na Zemlju? Da li Mesec ima atmosferu? Koja je Meseeva sudbina u budunosti? Kako gledajui u Mesec moemo da saznamo sastav Zemlje? ta je to projekat LSP? Kako se odreuje sastav planeta i zvezda? ta je to interferometar? Kakve sve vrste teleskopa postoje? Po emu je poseban Hablov svemirski teleskop? ta je to nebeska sfera? ta su to sazvea? Zato naa Galaksija ima spiralne ruke? Kako se meri rastojanje od nas do zvezda? Kako se odreuje rastojanje od nas do drugih Galaksija? Koliko brzo se iri Kosmos? Ako se Kosmos iri, zato se ne poveava rastojanje od Nju Jorka do San Franciska? ta su to nove? ta su to supernove? ta su to neutronske zvezde? ta su to pulsari? Da li postoje sjajne zvezde koje su gue i od neutronskih zvezda? ta su to kvazari? ta je to tamna materija? Kako se odreuje starost zvezda? Zato su sva velika nebeska tela okrugla? Zato se zvezde okreu oko sebe? Da li rotacija zvezde utie na njeno polje gravitacije? ta je to zakrivljenost prostor-vremena? ta su to gravitacioni talasi? ta su to Lagranove take? Odakle potiu kosmiki maseri? ta su to eksplozije gama-zraka? ta su to zvezdani zemljotresi? ta su to kosmiki zraci? Zato se ne vide zvezde na slikama iz Kosmosa? Ako u Kosmosu postoji toliko mnogo zvezda, zato je onda nono nebo tamno? Koliko ima zvezda i atoma u Kosmosu? ta je to Veliki Prasak? ta je to pozadinsko zraenje? ta je kosmika inflacija? ta su to magnetni monopoli? Kako bismo stanovniku neke druge planete preko radio-veze objasnili ta je levo, a ta desno?

Koje je boje Kosmos? Kako se pronalaze crne rupe u Kosmosu? Kako se odreuju veliine crnih rupa? Kako crne rupe svetle? Ako svetlost nema masu, kako onda ne moe da napusti crnu rupu? ta su to bele rupe? Kako se otkrivaju planete van Sunevog sistema? ta je to SETI? Koja je razlika izmeu astronomije i astrofizike? ta je to astrologija? Ko zvezdama daje imena? ta je to kosmoloko naelo? Zato izgleda kao da se Kosmos ubrzano iri? ta je to veliki zid? Koja je zvezda severnjaa? Zato meuzvezdane magline izgledaju kao oblaci sa Zemlje? Da li postoje Galaksije sa plavim pomakom? ta su to galaktika jata? Kuda se kree na Mleni put? Gde se nalazi centar Kosmosa? Da li Galaksije susreu u Kosmosu? Kako konaan Kosmos moe da bude beskrajan?

9. Putovanja u Kosmos (48 pitanja, 27 strana)

Koji su to Njutnovi zakoni kretanja? Koja je razlika izmeu gravitacione mase, inercijalne mase i mase mirovanja? Koja je razlika izmeu mase i teine? ta je to besteinsko stanje? Koja je razlika izmeu centrifugalne i centripetalne sile? Zato se zarotirani badem vrti du svoje ose rotacije? ta je to kosmika brzina? ta je to teorija relativnosti? ta su to crvotoine? ta su to Mah i Mahov princip? Da li postoji anti-gravitacija? Kako se pravi vetaka gravitacija u svemirskim brodovima? Kako se vri navigacija svemirskih brodova? Kako gori svea u besteinskom stanju? Kako se upravlja svemirskim brodom? Zato se sve svemirske letelice lansiraju u pravcu istoka? Zato se space shuttle-ovi prevrnu na lea neposredno nakon lansiranja sa Floride? Kako svemirski brodovi rasipaju toplotu? ta titi svemirske letelice od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u atmosferu? Kako sateliti ili svemirski brodovi koriste planete za poveanje svoje brzine? Kako svemirske letelice mogu da alju radio poruke sa velikih kosmikih rastojanja? ta su to Suneve jedrilice? ta su to svetlosne letelice? ta su to mikrotalasne letelice? Kako lete letelice na jonski pogon?

Kakve su to kosmike letelice na naduvavanje? ta su to samo-leei svemirski brodovi? Da li svemirske letelice mogu da koriste antimateriju kao gorivo? ta se nalazi u odelu za astronaute? ta je to EMU odelo? Kako se postaje astronaut? Da li je mogue putovati unazad kroz vreme? ta su to tahjoni? Kako se sateliti lansiraju u orbitu? ta se nalazi u obinom satelitu? Da li se neki sateliti mogu videti golim okom? Kakvi su to keyhole sateliti? Zato sateliti u orbiti oko Zemlje slede talasaste putanje na Zemljinoj karti? ta su to svemirski liftovi? Kada bismo gurnuli vrstu nit dugaku jednu svetlosnu godinu, da li bi ona istog trenutka odgurnula predmet sa njene suprotne strane? ta je to teraformiranje? Kada e se pojaviti biljke na Marsu? ta su to robonauti? Ko su to temponauti? Da li su mogua putovanja veom brzinom od brzine svetlosti? ta se sve nalazi u Meunarodnoj svemirskoj stanici? Da li se Meunarodna svemirska stanica moe videti golim okom? ta je to KEO?

10. Kua, grad dragulja (44 pitanja, 19 strana)

Koliko bismo solarnih elija morali da postavimo na vrh nae kue da bi nam one obezbedile struju u njoj? Kako je hleb tako elastian i vazduast? Kako se pravi hleb od kiselog testa? ta je to praak za pecivo? Koja je razlika izmeu putera i margarina? Zato je mleko tako zdravo? Zato jaja ovrsnu kada ih kuvamo? Kako se prave kokice? ta je to ele? Zato nam suze oi kada seckamo luk? Zato se urka mora odmrzavati na ispravan nain? Ako se nita ne lepi za Teflon, kako se on sam lepi na lonie i tiganje? Zato pena na toplom pivu splasne bre nego na hladnom? ta su to vetake arome? Zato je sos u piti od jabuka topliji od kore? Zato iseeni parii voa potamne na vazduhu? Kako moemo iz banane da izdvojimo molekule DNK? Zato banana u friideru potamni bre nego u sobi? Kako friider hladi hranu? Kada bismo vrata friidera ostavili otvorena, ta bi se desilo sa temperaturom sobe? Zato se vrata friidera tee otvaraju neposredno nakon to smo ih zatvorili? Koji kuni aparati troe najvie elektrine energije?

Zato nam radi telefon kada nestane struja? Zato se telefonski kablovi sami uvru? Kako radi Caller ID? Zato je selotejp lepljiv? emu slue elektrini osigurai? Kako tosteri greju sendvie? Kako radi mikrotalasna pe? ta je to bebi monitor? Da li smo stvarno neto vii kada se probudimo? Zato se majice posle pranja isprave kada ih opeglamo? Zato se novanice za razliku od obinog papira ouvaju kada se zajedno sa pantalonama operu u maini za ve? ta su to belila? Zato predmeti ostanu na stolu ako brzo pomerimo stolnjak ispod njih? Kako rade aparati za regulisanje vlanosti? Kako air condition ureaji hlade sobu? Da li moemo da pomou uskladitenog snega tokom zime hladimo kuu leti? Kako usisiva usisava prainu? Zato je korisno provetravati posteljinu i tepihe? Zato je svetlost koja dolazi spolja iz sobe u kojoj je upaljen TV skoro uvek plava? Kako moemo da napravimo teleskop kod kue? Kako rade solarne svetiljke u dvoritima? ta su to oscilujue batenske prskalice?

11. Radost igranja (43 pitanja, 18 strana)

Da li bi karusel mogao da se zavrti brzinom svetlosti tako da vreme stoji za one koji se voze na njemu? Zato nam se zavrti u glavi kada se vrtimo u krug? Kako neke koverte sa pismima svetle u plavoj boji kada se otvore? Zato je bicikl tako stabilan samo kada ga vozimo? Zato napumpana lopta bolje odskae od podloge od ispumpane lopte? Koliko se moe poveati skok uz pomo tramboline? Koji od ova tri sporta bi bilo najtee, a koji najlake igrati na Mesecu: koarku, fudbal ili ragbi? Na kom principu radi aparat za signaliziranje servis greke u tenisu? Zato loptica za bejzbol odleti najdalje kada se udari aluminijumskom palicom? Od ega se sastoje palice za golf? emu slue rupice na lopticama za golf? Zato se zafelirane loptice ne kreu pravolinijski? Zato se bumerang vraa onome ko ga baci? Zato se jo-jo vrati nazad kada ga bacimo? Kako bilijarski sto prepoznaje belu kuglu? Kako rade automatske maine za postavljanje kegli? Zato ljudi imaju brazde na prstima? Kako moemo da napustimo povrinu savreno ledenog jezera? Zato se na kaiki ogledamo naopake? ta je to silk screening? Zato milk shake ne moe da se pije pomou slamice kada ga okrenemo naopake? Zato neispucala zrna kukuruza padaju na dno kese sa kokicama?

Zato nam je hladno u ustima kada jedemo mentol bombone? Zato vaku ne moemo da savaemo? Koje su to vake koje svetle dok ih vaemo? Zato se smejemo samo kada nas neko drugi zagolica? Zato je aprililili ba 1. april? ta znae inicijali RSVP na nekim pozivnicama? ta je to paradoks roendana? Zato neke sveice nikako nee da se ugase? ta su to prstenovi raspoloenja? Kako se pravi magla u diskotekama? Zato neki ljudi trljaju oi kada im se spava? Zato ljudi zevaju? Kako neke igrake svetlucaju u mraku? Kako neke igrake mogu da priaju bez baterija? Kako neke igrake mogu da se voze pomou daljinskog upravljaa? ta je to dunking ducky? Da li vie pokisnemo kada trimo ili kada hodamo po kii? ta je to roller coaster? Zato imamo udan oseaj u stomaku kada se ljuljamo na ljuljaci ili vozimo na roller coaster-u? ta su to bazeni sa talasima? ta su to vodena klizalita?

12. U vazduhu (47 pitanja, 22 strane)

Zato je nebo plavo? Zato se oblaci i ozon nalaze u atmosferi iznad vazduha? Zato avion ima krila? Kako ptice mogu da lete? Zato najbolje lete papirni avionii sa malim krilima? Kako avioni mogu da se okreu naopake u vazduhu? Kako neki avioni piu po nebu? Zato nam se zapue ui kada se vozimo avionom? Zato avioni lete tako visoko? Ako kruimo avionom iznad neke oblasti na Zemlji, zato se kroz pola dana ne nalazi ispod nas druga strana planete? Koliko brzo bismo trebali da letimo oko Zemlje da bi Sunce bilo uvek pod istim uglom iznad nas? Kako avion meri svoju brzinu? Koliko goriva troe putniki avioni? Da li munje udaraju u avione? Da li vetar utie na brzinu leta aviona? Zato se avionske gume pune azotom, a ne vazduhom? Zato ivin termometar ne sme da se unosi u avion? Zato avioni ostavljaju beli trag iza sebe? ta su to glajderi? Zato se zastave lepraju na vetru? Kako je Dordan uspevao tako dugo da ostane u vazduhu kada je skakao da zakuca loptu u ko? Zato se najvie oluja sa grmljavinom deava tokom leta?

emu slue narandaste lopte na nekim strujovodima? ta su to sprajtovi? ta je to terminalna brzina? Zato padobrani imaju otvor na vrhu? ta je to perpetuum mobile? Zato moderne vetrovske turbine poseduju po tri krila? Kako nastaju vetrovi? Kako se putuje pomou balona sa toplim vazduhom? Koliko balona napunjenih helijumom je potrebno da nas ponese u visinu? ta su to teretni diriabli? Kako rade mlazni motori? Zato su repovi mlaznih i raketnih motora razliitog oblika? ta su to rakete koje diu vazduh? ta je to probijanje zvunog zida? Kako nastaju mlazni vetrovi? Kako nastaju uragani? Kako frizbi moe tako dugo da leti? Koliko je teka Zemljina atmosfera? ta je apsolutna, a ta relativna vlanost? Zato ptice lete u formaciji latininog slova V? Kako lete paraglajderi? Kako se postie nulta gravitacija u avionima? Kako nas ventilatori i lepeze hlade? Zato vazduh lepo mirie posle kie? Zato senka aviona na Zemlji nestaje sa letom u visinu?

13. Svet kristala (31 pitanje, 16 strana)

ta su to kristali? ta su to teni kristali? Koliko ima atoma u zrnu soli? Zato se dodaje so u sladoled? Koji molekuli imaju oblik fudbalske lopte? ta je to aerogel? ta su to pametni materijali? ta su to biomaterijali? ta je to holografska memorija? Zato su dijamanti tako dragoceni? ta je to karat? Kako se odreuje tvrdoa kamenja? ta je to princip gustog pakovanja? Koliko atoma je debela aluminijumska folija? Kako fluor iz zubne paste spreava karijes? Kako izgledaju kristali leda? Zato oblik kristala leda utie na brzinu njegovog topljenja? Kako se pravi providan led? ta je to suvi led? ta je to aktivni ugalj? Zato se koriste polimerni kristali u pelenama? ta je to silikatni gel?

Kako moemo da prepoznamo plastike u rukama? Kako moemo da razlikujemo providnu plastiku od stakla? ta su to elektroliti? ta je to ra? Zato nerajui elik nikad ne zara? Koji je najkrui materijal u prirodi? ta je to negativna krutost? ta su to nanoklasteri? Da li je kofa sa vlanim peskom tea od kofe sa suvim peskom?

14. O filmovima i TV-u (26 pitanja, 13 strana)

Koja je razlika izmeu analogne i digitalne televizije? Zato se TV antene na krovovima postavljaju horizontalno? Zato se ponekad uje boing kada upalimo TV? Kako se rauna koliko je ljudi gledalo televizijsku emisiju? Zato se neke filmske serije zovu sapunice? Zato ruka izgleda smeno kada sa njom maemo ispred TV ekrana? Kako neki video snimci ne mogu da se presnime? Zato upaljeni TV ne moemo da snimamo sa video kamerom? ta je to blue screen tehnika? Kako na nekim TV prenosima hokejakih utakmica, pak svetli u plavoj boji? Kako se tokom TV prenosa fudbalskih utakmica neke linije obeleavaju samo na ekranu? Kako sportske televizije prikazuju rastojanje do koga bi otila loptica iako je udarila u prepreku? Da li TV ili kompjuter mogu da se snabdevaju energijom za rad pomou bicikla? Zato TV ne sme da se baci na ubrite? ta je to projekciona televizija? ta je to VisionStation? ta je to tele-imerzija? Koji je najrezolutivniji TV ekran na naoj planeti? Gde je najbolje sesti u bioskopu? ta su to 3D naoare? ta je to IMAX? ta su to animatronici? Kako se boje crno-beli filmovi? Kako se dodaju specijalni efekti u filmskim scenama? emu slui ono klap kod snimanja filmova? Kako se snima zvuk u filmovima?

15. Elektrina svetlost (36 pitanja, 18 strana)

Zato sijalice svetle? Zato sijalice u kui ponekad ponu da trepere? Kako se neke lampe upale kada ih dodirnemo? Zato se neke lampe same upale kada proemo pored njih? Zato se uline svetiljke same upale kada padne mrak? Zato se oko ulinih svetiljki pojavljuju svetlosne putanje? Da li uline svetiljke utiu na globalno zagrevanje? ta su to LED svetiljke?

ta je to halogena lampa? Kako svetli neonska lampa? Kako svetli fluorescentna lampa? Da li se moe stvoriti struja iz toplote? Koliko uglja je potrebno za svetljenje jedne sijalice godinu dana? Kako ptice mogu da sede na elektrinim strujovodima? ta je to elektrini luk? ta je to Teslin kalem? ta je to magneto? Kako nastaju munje? ta su to kuglaste munje? Kako moemo da napravimo elektrinu bateriju? Kako se neke baterije mogu ponovo puniti? Kako istroene baterije ponekad prorade same od sebe? ta su to gorivne elije? Kako radi elektrini motor? ta je to statiki elektricitet? ta je to Van de Grafov generator? ta je to piezoelektricitet? ta je to Halov efekat? Zato je tano izmeu dva jednaka ali raznoimena naelektrisanja elektrini potencijal jednak nuli, a elektrino polje nije? Koliko se brzo kreu elektroni kroz bakarnu icu? ta je to superprovodljivost? ta su to superprovodni magneti? ta su to none naoare? ta je to laserska svetlost? Zato neki kablovi na sebi poseduju ogrlice? Kako svetlucaju boine lampice?

16. Muzika Zemlje i Kosmosa (44 pitanja, 21 strana)

Kako pevaju zvezde? Kako se uje ding-dong kada pozvonimo na vratima? Koje su frekvencije muzikih nota? Zato se razlikuju isti tonovi odsvirani na violini i flauti? ta je to decibel? Koja je razlika izmeu reverberacije i eha? ta je to beli um? ta je to sonoluminiscencija? ta je to rezonancija? Zato metalni predmeti odzvanjaju kada se udare? Zato se promukana konzerva gaziranog pia nee preliti po nama ukoliko je kucnemo metalnim predmetom pre nego to je otvorimo? Da li se zvuk kree bre kroz vodu ili kroz drvo? Da li se brzina zvuka u nekoj sredini moe spustiti na jedan metar u sekundi? Kako pevaju peane dine? Da li nas drugi uju drugaije nego mi sami? Zato su ulice tako tihe kada padne sneg? Kako nastaju gromovi?

Zato strujovodi esto bruje? Zato umi drvee? Zato ljudi hru? Zato nam se promeni boja glasa kada udahnemo helijum? Odakle potie zvuk puckanja prstiju? Zato se uje bukanje kada istiemo vodu iz flae okrenute naopake? Zato su vodokotlii u avionima tako buni? Zato Harley Davidson motori imaju specifian brundajui zvuk? Kako se muzika snima na kasetama? Kako radio prenosi muziku? Zato se zvuk radija u automobilu esto prekida? Zato se signali FM radio stanica uju i ispod mostova za razliku od AM signala? Zato se neke radio stanice bolje uju nou nego preko dana? Zato kretanje po sobi ponekad utie na jasnou prijema radio signala? Zato pomou ultrazvunog TV daljinskog upravljaa moemo da stiamo vatru u kaminu? Da li se moe napraviti telefon od jedne ice i dve konzerve? Kakvi sve mikrofoni postoje? ta je to mikrofonija? ta su to neutralizatori buke? Da li ploe imaju bolji zvuk od kompakt diskova? ta je to surround zvuk? ta je to MP3? ta je to MusicTeller? Kakvi su to visoki i tanki zvunici? Koja je razlika izmeu elektrine i akustine gitare? Zato vlaan pesak kripi kada hodamo po njemu? Kada su to i naunici otkrili muziku Kosmosa?

17. O kompjuterima (67 pitanja, 39 strana)

ta je to ip? ta su to tranzistori? ta je to logika kapija? ta je to Bulova logika? ta su to bitovi i bajtovi? Kako se klasifikuju kompjuteri? Zato kompjuter ne moe da radi bez sata? Koja je razlika izmeu statike i dinamike kompjuterske RA memorije? Koja je razlika izmeu ROM-a, PROM-a, EPROM-a i EEPROM-a? ta je to operativni sistem? ta je to fle memorija? ta je to BIOS? ta je to virtuelna memorija? ta je to tajna memorija? ta su to grafike kartice? ta su to zvune kartice? ta su to teno-kristalni displeji? Kako izgleda kompjuterski LCD? Kako neki monitori rade na dodir? Zato je kompjuteru potrebna baterija?

ta je to UPS? Zato hard disk kri dok ita podatke? Da li je nasnimljeni hard disk tei od praznog? ta su to modemi? ta je to Internet? Zato se podaci alju u paketima kroz kompjuterske mree? Kako se e-mail poruke alju kroz Internet? ta je to ludo A ()? Koliko je dugaak jedan paket od 1500 bajtova? ta je to satelitski Internet? ta je to HALO Network? ta je to DSL? ta je to Ethernet? ta su to digitalni potpisi? ta su to firewall programi? ta je to Carnivore? ta su to Web kamere? Kako se mogu pijunirati kompjuteri? ta je to IP telefonija? ta je to e-tampanje? ta je to VIOS? ta je to sveprisutna mrea kompjutera? ta su to Internet kolaii? ta su to Internet arome? Kako kompjuterski fajlovi mogu da se spakuju? Kako anti-virus programi uklanjaju kompjuterske viruse? ta je to parazitsko kompjutersko raunanje? Koji je to kompjuterski problem 2038. godine? Koji je najbri kompjuter na Zemlji? ta je to PDA? ta je to Majestic? ta je to kompjuterizovana odea? ta su to tampai kompjuteri? ta su to DNK kompjuteri? ta je to elektronski nos? ta je to magnetski RAM? ta su to dijamantski ipovi? ta su to genetiki algoritmi? ta je to fuzzy logika? Kako kompjuteri stvaraju sluajne brojeve? ta je to teksturno mapiranje? Kako se likovi kompjuterskih igara kreu tako fluidno? Kako se kreu roboti? ta je to vetaka inteligencija? Kako kompjuteri mogu da igraju ah? ta su to cvetni kompjuteri? ta su to kvantni kompjuteri?

18. Automobili (40 pitanja, 20 strana)

Kako motor pokree automobil? Kako petnaestak kilograma vazduha u gumama moe da nosi dve tone automobila? Koja je razlika izmeu automobila sa runim i automobila sa automatskim prenosom brzina? Kako benzinska pumpa zna kada je rezervoar napunjen do vrha? Koja je razlika izmeu benzina, kerozina i dizela? Ako su dizel motori efikasniji i koriste jeftinije gorivo, zato onda svi automobili ne rade na dizel? Da li se kuhinjsko ulje moe pretvoriti u dizel? Zato je konjska snaga motora kamiona manja od konjske snage motora trkakih automobila? Kako se moe poveati konjska snaga motora? Da li postoji brzina automobila pri kojoj se postie maksimalna efikasnost potronje goriva? Da li kola deluju veim pritiskom na Zemlju kada se kreu bre ili sporije? Po emu su posebne formule? Zato trkaki automobili ne koriste obian vazduh za pumpanje guma? Kada e se pojaviti letea kola? Da li automobili mogu da rade na vazduh? Kako se neka vozila mogu voziti i pod vodom? Kako rade brisai na vetrobranu? Kako se neki brisai sami pokrenu kada pone da pada kia? Kako rade vazdune torbe u kolima? Za ta se sve koristi kompjuter u kolima? Kako rade kola na struju? ta su to katalitiki konverteri? emu slui termostat u kolima? Zato se zimi kola teko pale? Kako neki automobili imaju plava svetla? Zato su levi i desni retrovizor na kolima razliiti? Kako se na nekim ogledalima u kolima mogu eliminisati zaslepljujui bljeskovi? Zato su prozori na automobilima manje lomljivi od prozora na kui? Zato se helijumom napunjen balon u kolima ponaa tako neobino? Kako rade daljinski kljuevi za kola? Kako neki semafori snimaju kada automobil proe na crveno? Kako neki semafori menjaju svetla kada im prilazi automobil? Koliko brzo bi trebalo da se kreu kola da bi za posmatraa u njima crveno svetlo na semaforu izgledalo kao zeleno? ta znae znaci sa procentima na putu? Kako policajci koriste laser za merenje brzine automobila? Kako policija meri brzinu automobila pomou radara? Kako policajci odreuju nivo alkohola u krvi vozaa? Zato u nekim filmovima tokovi automobila rotiraju u suprotnom smeru od smera kretanja automobila? ta je to E-ZPass? Koja e se goriva koristiti u automobilima budunosti?

19. Kovnica za budunost (39 pitanja, 18 strana)

ta spreava moderne vozne ine da se ire tokom leta? Zato mastilo prestaje da bude teno kada ga stavimo na papir? Kako piu hemijske olovke? Kako gumica za brisanje brie slova ispisana olovkom?

Koliko puta se moe reciklirati papir? Zato novine vremenom poute? Koliko listova papira se moe napraviti od jednog drveta? Kako se pravi javorov sirup? Kako se prave olovke? ta je to iverica? Zato je super lepak tako super? Kako se prave polimeri? Zato se drke oljica za aj prave od plastike? Kako su loptice iz kuglinih leajeva tako glatke? ta je to kaljeno staklo? ta je to stereolitografija? Kako rade laserski tampai? Kako se sakupljaju mirisi cvea? ta je to dinamit? Kako funkcioniu stadioni sa pokretnim krovom? Kako se prave travnati tepisi? Kako se prave ahovska polja i trafte na travnjaku? Kako se pravi vetaki sneg? Kako se prave igloi? Zato ne moemo da napravimo Sneka Belia po mnogo hladnom vremenu? Ko su to nobelovci? ta su to pametne zgrade? Kako se pravi kafa bez kofeina? Kako se pravi pivo? ta su to homogenizacija i pasterizacija mleka? ta je to hidraulini eki? Kako se dobijaju gvoe i elik? Zato su dna sprej boca udubljena ka unutranjosti? Zato se savremeni tuneli izgrauju od keramikih ploica? Zato se mnoge graevinske konstrukcije sastoje iz trouglova? Kako rade nuklearni reaktori? Zato je kanap jai od ukupne jaine svih pojedinanih niti u njemu? ta je to plavo tampanje? Zato su mostovi razliitih oblika?

20. Moderna vremena (93 pitanja, 49 strana)

ta je to vetaki vid? ta je to nanotehnologija? Kako neki foto-aparati sami fokusiraju sliku? ta je to maglev voz? Kako se pokreu pokretne stepenice? ta su to pokretne kartice? ta su to pametne kartice? Kako bankomati prepoznaju raune i novanice? ta su to pametne etikete? ta su to pametni prozori? ta je to Power Paper? ta je to elektronsko mastilo?

ta su to elektronski kljuevi? ta su to elektronski kompasi? ta je to elektronski mikroskop? ta je to SET? ta su to jednomolekulska elektronska kola? ta su to magnetski friideri? ta su to isparavaki hladnjaci? Zato neka piva u konzervi imaju lopticu unutra? Kako alkohol deluje na ljude? Kako kafa deluje na mozak? Zato se povre pakuje? Zato se aj ne zagreje, a supa ne ohladi kada se nalaze u termos-boci? ta znae brojevi i pruge na bar kodovima? Na kom principu rade sistemi protiv krae u prodavnicama? ta su to detektori lai? Kako rade detektori metala? Kako detektori poara prepoznaju vatru? ta sadre vatrospremi? ta su to sigurnosne ibice? ta je to kamena hartija? ta su to miriljave razglednice? Kako sprej-boce raspruju tenosti? ta su to svetlei tapii? ta su to mezonske vage? Kako bakterije mogu biti i baterije? Kako se isti odea na hemijskom ienju? ta su to pijunske muve? ta je to Peningova klopka? ta je to Dozefsonov spoj? ta je to SQUID? ta su to spintronici? ta su to optika vlakna? Kolika je energetska efikasnost optikih vlakana? Koja je razlika izmeu analogne i digitalne tehnologije? Kako neki diskovi mogu vie puta da se presnimavaju? ta je to DVD? ta su to mini diskovi? Kako na CD moe stati 800 puta vie podataka? Kako rade kvarcni satovi? Kako rade samonavijajui satovi? ta su to radio satovi? Koliko je irok radio spektar? Kako neki radio aparati na svom displeju pokazuju poruke sa radio stanice? ta je to satelitski radio? emu slue rupice na satelitskom tanjiru? Kako se obavljaju telefonski razgovori na velikim razdaljinama? Da li je mobilni telefon ustvari radio? Zato je nije preporuljivo koristiti mobilni telefon na benzinskoj pumpi? Koja je razlika izmeu analognih i digitalnih mobilnih telefona? ta su to pejderi?

ta je to univerzalni prevodilac? Kako neki foto-aparati odmah izbacuju sliku? Kako su CCD zamenili fotografske filmove? Koja je razlika izmeu CCD i CMOS senzora svetlosti u digitalnim kamerama? ta je to Segway? Da li bi hologramska lupa mogla da uveava stvari oko nas? ta su to DNK i geni? ta je to genetski inenjering? ta je to somatska rekombinacija? Kako se vri kloniranje? Kako se izvodi identifikacija pomou DNK? ta su to Jetpack letelice? Kako rade merai preenog puta na biciklu? ta je to GPS? ta je to augmentirana stvarnost? ta je to Bluetooth tehnologija? ta je to digitalni nakit? ta je to LASIK? ta je to lasetron? ta su to plazmeni displeji? ta su to toplotni ispravljai? Kakvi su to sublimacioni tampai? ta su to lava lampe? Kako neke tenosti mogu same da se prospu iz ae? ta je to MagnaDoodle? ta je to digitalni ram za slike? Kako se pravi vatromet? ta su to sintetike morske koljke? ta su to polimerne perle? ta su to hologrami? Pogovor: A ta je to ljubav?

1. U svetu Suneve svetlosti

Umesto predgovora, pitanje broj 1: - Zato Sunce sija?
Dragi itaoe, knjiga u koju upravo zakorauje, moda i ovim putem, pokuae da Ti prui odgovore na pitanja koje je postavilo jedno radoznalo dete udei se svetu oko sebe. Prilikom prireivanja odgovora, prihvatio sam savremene naune predstave i pretpostavke kao osnove iscrtavanih objanjenja, ne udubljujui se preterano u njihove filosofske crte, znajui da eksplicitovanje implicitnih pretpostavki predstavlja jedan potencijalno beskrajan proces. Odgovori na pitanja su, stoga, zasnovani na tipinoj savremenoj naunoj metodologiji kakva pripada njenim domenima fizike i hemije, a ne na filosofskim injenicama, osim u sluajevima kada fizika poinje da se preliva u metafiziku, to je neizbena pojava ne samo u modernoj nauci, ve i u naem svakodnevnom razmiljanju. Pitanja naeg porekla, smisla sveta i radosti njegovog doivljavanja nalaze se implicitno sadrana u svakoj naoj misli, delu, pokreti, te i u itavoj, velianstvenoj graevini ljudskog znanja poznatoj kao nauka. A za produbljivanje upravo ovih puteva koji od striktnih fizikih objanjenja vode u tajne samih objanjenja i naeg postojanja smatramo da e u budunosti dovesti do boljeg razumevanja, te svakako i pomirenja izmeu veoma esto slepih i zatvorenih, nauno-racionalistikih i otvorenih, sveprihvatajuih, etiko-estetskih, duhovno-filosofskih stavova i razmiljanja. A zato Sunce sija, pa sija jer je njegova svetlost samo materijalna refleksija Sunca koje sija u nekima od nas. A to Sunce je Sunce due, Sunce ija je svetlost dobrota, saoseajnost, radost, mir, ljubav. Kada ne bismo negovali svetlost ovog unutranjeg Sunca, i ova uta sjajna zvezda sa naeg zemaljskog neba bi ubrzo uvenula. Zemlja bi postala tamna i tuna, i ivot na njoj bi nestao i ne bi vie bilo nikoga ko bi se divio lepoti zvezda, cvea, drvea, uma, kua, ljudi. Ali, dokle god postoji barem jedno bie na Zemlji koje zna za tajnu Sunca i koje se u svome srcu raduje ivotu koji nam ono daruje, i ova uta zvezda koja sliva svetlost na nau planetu e sijati punim sjajem na naem plavom nebu.

- Kako Sunce sija?

Sunce, zvezda zahvaljujui kojoj na naoj plavoj planeti postoji ivi svet, predstavlja najsvetlije nebesko telo na naem nebu. Njen sjaj milionima puta prevazilazi sjaj koji dolazi sa svih drugih zvezda vidljivih na nonom nebu Zemlje. Naime, Sunce se nalazi na samo oko 8 svetlosnih minuta od nas (a svetlost u jednoj sekundi kroz vakuum pree put od skoro 300 000 km), dok se najblie druge zvezde nalaze na vie od 4 svetlosne godine od Zemlje. Smatra se da Sunce sija ve vie od 4 i po milijarde godina, kao i da emo jo najmanje nekoliko milijardi godina moi da posmatramo svitanje i radujemo se njegovoj svetlosti, ovde, na naoj planeti. Najvei deo Sunca ine lagani atomi vodonika (sastoje se od po jednog protona i elektrona, a ine 74% Suneve mase) i helijuma (koji se sastoji od po dva protona, neutrona i elektrona, a ini 25% Suneve mase) kojih u Suncu ima toliko mnogo (masa Sunca iznosi 1,99 1030 kg, to je jednako 330 000 masa Zemlje, a u svakom gramu atomske materije postoji zajedno 6,02 x 1023 protona i neutrona) da oni svojom gravitacijom odravaju sve Suneve estice na okupu, kao i mnogobrojne planete, asteroide, komete i zvezdanu prainu u stalnoj orbiti oko Sunca. U jezgru Sunca koje se protee du etvrtine Sunevog prenika jednakog 1 392 000 km, ogromna sila gravitacije tei da to vie priblii atomske estice tako da se u takvim uslovima velikog unutranjeg pritiska i temperature (oko 15,5

miliona stepeni) odigrava lanana reakcija termonuklearne fuzije u okviru koje se atomi vodonika pretvaraju u atome helijuma uz nastajanje energije. Najpre se dva protona jedine formirajui atom deuterijuma (izotopa vodonika koji u svom jezgru osim jednog protona poseduje i jedan neutron), pozitron (antiestica elektrona) i neutrino. Atom deuterijuma se zatim jedini sa jednim protonom pri emu nastaju atom helijuma-3 (izotopa helijuma koji umesto dva neutrona u svom atomskom jezgru poseduje samo jedan) i foton gama talasa (najenergetskiji oblik elektromagnetnih talasa). Dva atoma helijuma-3 se zatim jedine pri emu nastaju atom helijuma i dva protona. Atomi helijuma su manje masivni od etiri vodonikova atoma neophodna za njihov nastanak, tako da se izgubljena masa u skladu sa Ajntajnovom jednainom E = mc2 prevodi u energiju koja se emituje u obliku razliitih vidova elektromagnetnih talasa (gama talasi, X talasi, ultraljubiasti talasi, vidljiva svetlost, infracrvena svetlost, mikrotalasi ili radio talasi) i Sunevog vetra (energetskih estica protona, elektrona, neutrina). Ova energija dolazi i do nae planete, zagreva je, utie na vremenske prilike i prua nam energiju neophodnu za ivot. U reakcijama fuzije vodonika u helijum nastaje 85% Suneve energije, dok ostalih 15% nastaje u lananoj fuzionoj reakciji u okviru koje se helijum-3 i helijum-4 jedine stvarajui gama foton i atom berilijuma-7 (u ijem atomskom jezgru se nalaze 4 protona i 3 neutrona), koji zatim zahvata jedan elektron i postaje litijum-7 (u ijem atomskom jezgru se nalaze 3 protona i 4 neutrona) uz oslobaanje jednog neutrina, da bi se zatim litijum-7 sjedinio sa protonom i pretvorio u dva atoma helijuma. U radijacionoj zoni Sunca koja se protee du 55% Sunevog prenika iznad jezgra, energija nastala u jezgru se u obliku fotona prenosi ka povrini Sunca. Svaki foton pree oko jedan mikrometar puta pre nego to ga apsorbuje neki atom gasa, ime jedan njegov elektron ili atomsko jezgro u sluaju apsorpcije gama fotona prelaze na pobueno energetsko stanje, da bi povratkom na osnovno energetsko stanje bio re-emitovan foton iste frekvencije. Na ovaj nain se usporava kretanje fotona ka povrini, a svaki foton u proseku biva 1025 puta apsorbovan i re-emitovan pre nego to stigne do povrine Sunca, za ta mu je potrebno 100 000 do 200 000 godina. Suneva konvektivna zona ini 30% njegovog prenika neposredno ispod povrine i u njoj se prenos energije ka povrini deava putem podizanja toplijih i tonjenja hladnijih gasova, ime se fotoni ka povrini znatno bre prenose.

- Koja je sudbina naeg Sunca u budunosti?

Nae Sunce sija zahvaljujui stalnom pretvaranju vodonika u helijum. Ova reakcija koja se odigrava u Sunevom jezgru predstavlja jedan vid termonuklearne fuzije, procesa koji se deava uz pretvaranje mase u energiju. Naime, svake sekunde se na Suncu 600 miliona tona vodonika pretvori u 596 miliona tona helijuma, a razlika mase se saglasno uvenoj Ajntajnovoj jednaini E=mc2 pretvara u istu energiju. Osloboena energija u vidu elektromagnetnih talasa dospeva na Zemlju, a mi neke od tih talasa opisujemo kao svetlost. Ovaj proces nuklearne fuzije traje ve oko 4 i po milijarde godina, a procenjuje se da e trajati jo 5 milijardi godina. Nakon to kompletno vodonino gorivo bude potroeno, doi e do gravitacionog kolapsa Sunevog jezgra i Sunce e se pretvoriti u crvenog dina. Ovakav kolaps e dovesti do nastavka odvijanja fuzije vodonika, ali ne u Sunevom jezgru, ve u njegovim ljuskama oko unutranjeg jezgra. Ovaj proces e stvoriti dovoljno toplote da proiri Suneve spoljanje slojeve do prenika Merkurove orbite, a posmatrano sa Zemlje, ovakvo Sunce e prekrivati jednu treinu neba u podne. Sa zapreminskim irenjem zvezde, njena temperatura povrine e opasti sa sadanjih 5700 na oko 4000 K. Premda emitovana svetlost po jedinici povrine zvezde opada sa njenom temperaturom, crveni dinovi kompenzuju pad njihove temperature sa poveanjem povrine, pa i dalje ostaju veoma svetli. Meutim, kada Sunce nakon odreenog vremena provedenog u obliku crvenog dina potroi kompletno vodonino gorivo, doi e do novog i intenzivnijeg gravitacionog kolapsa koji e sabiti

zvezdanu materiju u degenerisano stanje gustog pakovanja odvojenih atomskih jezgara i elektrona. Sunce e postati beli patuljak, kod koga se sabijanje vri sve do pojave otpora kolapsu u vidu Paulijevog principa iskljuenja po kome dva elektrona ne mogu zauzeti isto kvantno stanje, odnosno ne mogu posedovati jednak poloaj i brzinu. Poto beli patuljci nemaju unutranje izvore energije, oni se postepeno hlade, pa im i temperatura povrine postepeno opada, od oko 100 000 K dok su mladi, preko 4000 K kada se ohlade do hladnijih crvenih tela, pa sve dok ne postanu tamne ugaene zvezde. Kada bude potpuno prestalo da svetli, Sunce-beli patuljak e postati crni patuljak, tj. jedna crna kristalna lopta veliine Zemlje. Sve zvezde ija je masa manja od 1,4 Suneve mase pretvorie se u bele patuljke poto potroe svoje nuklearno gorivo, dok se zvezde mase izmeu 1,4 i 3 Suneve mase nakon eksplozije u vidu supernove pretvaraju u neutronske zvezde, a jo tee zvezde se pretvaraju u crne rupe.

- Zato ne moemo da dodirnemo dugu?

Mudri ljudi koji su izmislili priu o zlatnom upu koji se nalazi na mestu gde duga dodiruje Zemlje, sigurno su znali da dugu ne moemo dotai, bar u onom uobiajenom smislu rei, jer se ona stalno kree sa nama. Naime, to joj se vie pribliavamo, to e se ona vie udaljavati, a ukoliko se udaljavamo od nje, to e se ona pribliavati ka nama, tako da se zapravo uvek kree zajedno sa nama. Duga nastaje prilikom prelamanja Suneve svetlosti na kapima kie. Zraci suneve svetlosti prolaze kroz jednu stranu kine kapi, prilikom ega dolazi do njihovog refraktovanja, tj. prelamanja. Svetlost se zatim nakon putovanja kroz kap odbija od njene druge strane i uz ponovno prelamanje naputa kap na istoj onoj strani na kojoj je i ula, ali pod razliitim uglom. Ako pratimo veliki broj paralelnih zraka koji pogaaju jednu kapljicu vode u razliitim takama, primeujemo da se koncentracija izlaznih zraka pojavljuje pod specifinim uglom od tano 42o u odnosu na pravac upadnih zraka. Mesto na nebu na kome e se pojaviti duga, odnosno Suneva svetlost prelomljena i odbijena od kinih kapljica, nalazie se u krugu od tano 42o u odnosu na antisolarnu taku, koja je odreena suprotnim pravcem od Sunca. Drugim reima, ukoliko izaete napolje tokom sunanog dana, antisolarna taka e odgovarati poloaju senke vae glave. Iako visina duge (kao i poloaj same antisolarne take na Zemlji) zavisi od visine Sunca nad horizontom, ona e se ipak uvek pojavljivati pod istim uglom u odnosu na antisolarnu taku. Svaka boja svetlosnog spektra prelama se u razliitoj meri prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu i ponovo iz vode u vazduh, pa stoga dugin krug nee imati ugao od 42o za sve boje iz spektra. Krug je neto manji za boje manjih talasnih duina (plavu, zelenu), a neto vei za boje veih talasnih duina (crvenu, narandastu). Takoe je mogue da pojedini svetlosni zraci prou kroz dve refleksije u kapi pre nego to je napuste, a ovi zraci e se pojaviti pod karakteristinim uglom od 51o u odnosu na upadni pravac, i stvorie sekundarnu dugu, koja e predstavljati krug ugaonog radijusa od 51o oko antisolarne take i posedovae obrnut redosled boja u odnosu na primarnu dugu. Ako gledamo dugu iz aviona, visokog broda ili sa planine, videemo da duga predstavlja pravi pun krug, dok sa Zemlje vidimo samo deo luka, jer se zamiljeni centar kruga nalazi na liniji koja prolazi kroz Sunce i nae oi, zbog ega nam najvei deo duginog kruga zaklanja Zemlja.

- Zato je priroda razliito obojena u prolee i u jesen?

Tokom leta, u podne, Sunce se nalazi skoro pravo iznad naih glava, to znai da njegova svetlost tada prolazi kroz najmanji sloj atmosfere na svom putu do nas. Meutim, kada tokom godine ugao pod kojim Suneva svetlost dolazi do nas pone da se smanjuje (Sunce se u odnosu na nas od poetka leta do poetka zime pomera junije za stanovnike

severne, a severno za stanovnike june hemisfere), Suneva svetlost poinje da prolazi kroz sve vee slojeve atmosfere da bi najvei put morala da pree na dan kada poinje zima. Zamislite da stojite na ivici mola i posmatrate talase kako se kreu ka obali. Ako se paljivo zagledamo, primetiemo talase razliitih oblika i amplituda (visina). Talasi ija visina prevazilazi nivo mola prelaze preko njega i obruuje se na obalu. S druge strane, manji talasi se odbijaju od zidia mola, vraaju se unazad i interferiraju sa talasima suprotnog smera, prilikom ega se manje ili vie ponitavaju. Drugim reima, talasi se u ovom sluaju rasipaju. Ista stvar se deava prilikom prolaska svetlosti kroz atmosferu. Sudarajui se sa molekulima vazduha, vode i sa esticama praine, svetlost menja svoj pravac prostiranja, rasipajui se u svim pravcima. Svetlost se sastoji od mnogih talasa razliitih frekvencija, a upravo frekvencija svetlosnih talasa odreuje boju koju oni nose. Plavi svetlosni talasi poseduju kratke talasne duine, pa se stoga najbolje rasipaju u vazduhu, to je i razlog zato je nebo plave boje. Ipak, prilikom zalaska Sunca, svetlost sa njega prolazi kroz jo vee slojeve atmosfere, pa se i svetlosti neto veih talasnih duina od plave boje (uta i zelena) takoe rasipaju, pa samo crvena i narandasta boja iz spektra Suneve svetlosti nalaze put do nas, to je i razlog zato je Sunce neposredno iznad horizonta crvenkasto-narandaste boje. Drvee i druge biljke u prirodi poseduju boje jer neke svetlosne talase apsorbuju, a neke reflektuju, a upravo relektovani svetlosni spektar dolazi do naih oiju, to opisujemo kao odreenu boju. Boje cvea i biljaka u mnogome zavisi od intenziteta i dominantne talasne duine u svetlosti kojom se osvetljavaju. Poto se usled razliite udaljenosti Sunca od nas intenzitet svetlosti tokom godine menja, a i usled rasipanja razliitih talasnih duina svetlosti menja se i dominantna talasna duina u spektru Suneve svetlosti, sa promenom godinjih doba e se menjati i boja ivog sveta oko nas. Meutim, i same biljke se menjaju sa promenom godinjih doba. Naime, sa dolaskom jeseni, biljke u svojim elijama smanjuju stvaranje hlorofila, pigmenta koji osim to pomae biljkama da prevode Sunevu svetlost u hranu tokom procesa fotosinteze, apsorbuje plavo-ljubiasti i crveno-narandasti deo svetlosnog spektra, a reflektuje utu i zelenu boju, pa stoga biljkama prua zelenu boju. Sa smanjenjem koncentracije hlorofila, do izraaja dolaze ostali pigmenti (flavonoidi koji cveu daju plavu i crvenu boju, antocijanini koji daju ljubiastu boju, kinoni koji daju utu, crvenu i narandastu boju, riboflavin koji daje svetlo utu i zelenu boju, indigoidi koji daju indigo boju, itd.) koji su tokom prolea i jeseni zaseneni hlorofilom. Tako, javor i hrast u jesen postaju crveni i zlatni, a drvo pamuka i jasika postaju uti.

- Zato zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce?

Iako se u spektru Suneve svetlosti nalaze sve boje (ljubiasta, plava, zelena, uta, narandasta i crvena poreane po porastu talasnih duina), pa je stoga svetlost sa Sunca bele boje, najdominantnija boja koju emituje Sunce je uta. Drugim reima, najvie svetlosnih fotona koje emituje Sunce spada u opseg talasnih duina ute boje. Plava i ljubiasta boja se najvie rasipaju na esticama atmosfere, pa joj stoga i daju plavu boju. Ipak, sa poveanjem debljine sloja atmosfere kroz koji prolazi Suneva svetlost, kao na primer kada se ono nalazi na zalasku ili izlasku, i boje neto veih talasnih duina kao to su uta i zelena poinju da se difuzno rasipaju na esticama atmosfere, pa do naih oiju direktno sa Sunca dolaze samo narandasta i crvena svetlost, to je i razlog zato Sunce poprima ovakvu boju tokom svog zalaska ili izlaska. Ista stvar se deava i sa svetlou sa zvezda prilikom njihovog izlaska ili zalaska na nebeskoj sferi, ali poto je njihova svetlost znatno slabijeg intenziteta, mi ove suptilne promene u bojama ne primeujemo i pored toga to i zvezde postanu malo crvenije kada se nau neposredno iznad horizonta. Takoe, zvezde su toliko daleko od nas da one za posmatrae sa Zemlje predstavljaju praktino takaste izvore svetlosti. Kada zvezdana svetlost prolazi kroz veliki sloj atmosfere kao to je sluaj kada se zvezda nalazi blizu

horizonta, vidimo da se vazduh ponaa kao prizma koja razdvaja svetlost razliitih talasnih duina. Turbulencije u atmosferi, kao i postojanje atmosferskih slojeva razliitih gustina dovodi do pojave da se razliite boje prelamaju tokom vremena u razliitoj meri, to dovodi do treperavog svetlucanja zvezda. Kada se veoma sjajna zvezda nae blizu horizonta, moemo primetiti svetlucanje crvene i plave svetlosti (ponekad i ostalih boja koje su najee manje primetljive). Svetlucanje razliitih boja u ovom sluaju prevazilazi blagu zacrvenutost zvezde blizu horizonta. Kada postoji dovoljno turbulencija u vazduhu, ova pojava je posebno uoljiva kod veoma sjajnih zvezda na naem nebu kao to su na primer Sirijus ili Vega, kao i kod svetlih planeta kao to su Venera ili Jupiter.

- Kada Sunce moe biti zelene boje?

Zeleni blesak sa Sunca se moe ponekad videti pri zalasku ili izlasku Sunca, u predelima gde je vazduh veoma ist, a nebo vedro, i gde imamo otvoren pogled ka horizontu, kao na primer na obali mora ili okeana. Atmosfersko prelamanje svetlosti proiruje sliku Sunca, sa crvenkastim nijansama na dnu, a plavima pri vrhu, to odgovara itavom razloenom spektru Suneve svetlosti. Plave, indigo i ljubiaste boje, koje karakterie mala talasna duina, ne prolaze kroz atmosferu do nas usled njihovog intenzivnog rasejanja na molekulima kiseonika i azota iz atmosfere. Takoe, kada je Sunce veoma nisko na horizontu, narandaste i ute boje apsorbuju vodena para i ozon. Tako nam ostaju na vidiku jo samo zelene i crvene nijanse jedne iznad druge. Meutim, kada Sunce ve pone da zalazi, polako se gubi crvena boja, i za kratki trenutak vremena od 1 do 2 sekunde, do nas dolazi samo zeleni bljesak Suneve svetlosti. Zbog svoje kratkoe i neophodno bistrog vremena, ova pojava se veoma retko via, a najee se moe primetiti u tropskim oblastima.

- Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje?

I Sunce i Mesec mogu imati plavu boju samo usled neuobiajenog rasejanja svetlosti na esticama praine i veoma gustog dima, nastalih prilikom vulkanske erupcije ili nakon velikog umskog poara. Plavo Sunce se moglo posmatrati nakon erupcije vulkana Krakatoa 1883. godine. Takoe, 26. septembra 1950. godine, graani Edinburga u kotskoj su itavo poslepodne posmatrali Sunce indigo plave boje. Uzrok ovoj nesvakidanjoj pojavi pronaen je u jednom ogromnom umskom poaru koji se desio 3 dana ranije u Alberti u Kanadi. Dimni oblaci su bili toliko veliki da se narednog dana Sunce uopte nije videlo u celoj istonoj Kanadi. Nakon tri dana dim je stigao i u kotsku, dodue neto razreen, ali taman toliko da bi stanovnici britanskih ostrva mogli da posmatraju plavo Sunce. I Mesec takoe moe izgledati plav sa Zemlje usled neprirodnog prelamanja svetlosti u atmosferi. 1991. godine su nakon erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima mnogi posmatrali plavi Mesec na nebu. S druge strane, sam pojam plavog Meseca se odnosi na pojavu dva puna Meseca u istom kalendarskom mesecu. Naime, poto jedan Meseev mesec traje 29,5 dana, moe se desiti da pun Mesec vidimo dva puta u toku jednog kalendarskog meseca (naravno ukoliko taj mesec nije februar), a ta pojava se u astronomskim renicima oznaava kao plavi Mesec.

- Zato je Sunce ute boje, a ostale zvezde su bele?

Boja koja dominira u vidljivom delu emisionog elektromagnetnog spektra jedne zvezde zavisi od njene temperature. Svaka zvezda u zavisnosti od svoje temperature, a samim tim i dominantne vidljive boje, pripada jednoj od 7 spektralnih klasa (sa opadanjem temperature: O, B, A, F, G, K i M). Najtoplije zvezde sa temperaturama od oko 50 000 K (iz

klase O) su ljubiaste boje, a sa opadanjem temperature, zvezde dobijaju plavu, belu, utu, narandastu, i na kraju crvenu boju ukoliko im je temperatura oko 2000 K. U optem sluaju, najtoplije, mlade zvezde su bele boje, dok su stare i hladnije zvezde crvene boje. Nae Sunce je srednje sjajna i srednje topla zvezda (G2 spektralna klasa), pa je stoga njegova dominantna boja uta. Postoje dva osnovna razloga zato nam sve zvezde sa neba izgledaju bele boje. Kao prvo, ljudsko oko je veoma slab detektor boja pri slaboj svetlosti, kao to je ona koja dolazi sa zvezda, pa smo u stanju samo da prepoznamo da zvezda svetli, ali ne i koje je boje. Kao to nam sve make izgledaju sive na meseini, tako nam i veina zvezda, pa ak i one sa najslabijim sjajem, izgledaju bele boje. Drugi razlog je taj da su zvezde koje smo u stanju da vidimo zaista uglavnom bele boje, jer kao najtopliji i najsvetliji objekti u naem delu Galaksije dolaze i do najveeg izraaja u naim oima. Izuzeci su zvezde Betelgez u sazveu Orion i Antares u sazveu korpije, koji su crveni dinovi, ali se ipak jasno mogu videti sa Zemlje. Zvezde koje su po sjaju sline naem Suncu, a nalaze se na udaljenostima veim od stotinak svetlosnih godina, najee se teko mogu videti bez pomoi teleskopa.

- ta su to Suneve pege?
Poto nae Sunce nije vrsto telo, ve je uglavnom sastavljeno iz kompresovanih gasova i plazme (stanje materije u kome su elektroni uglavnom odvojeni od nukleona protona i neutrona), razliite oblasti Sunca kreu se razliitim brzinama. Usled ovog neravnomernog kretanja, Sunevo magnetno polje na odreenim mestima postaje deformisano i iskrivljeno. U delovima Sunca gde je ova deformacija najvie izraena javlja se i najjae magnetno polje, koje je oko 5000 puta jae od Zemljinog magnetnog polja. Ukoliko su ovakve oblasti za posmatrae sa Zemlje oigledne i na Sunevoj povrini, onda se one nazivaju Sunevim pegama. Na osnovu posmatranja prividnog pomeranja pega na Suncu, lako je mogue odrediti period rotacije Sunca oko svoje ose koji na njegovom ekvatoru iznosi 25 dana, dok na polovima iznosi oko 35 dana. Premda se esto pojavljuju i kao usamljene, pege se najee javljaju u bliskim parovima ije je magnetno polje suprotnog pola. Pege na Suncu predstavljaju najuoljivije znake Suneve aktivnosti, ali sa ciklusom aktivnosti Sunca variraju i mnogi drugi faktori, kao na primer erupcije (ili solarni bljeskovi, odnosno oslobaanje dinovskih koliina energije pri temperaturama od nekoliko stotina miliona stepeni, traju svega nekoliko minuta, a smatra se da su izazvane naglim promenama u magnetnim poljima u Suncu), Sunev vetar (emisija elektrona i jona), protuberance (erupcije u kojima dominira emisija vodonika i jonizovanog kalcijuma i koje se proteu do visina od oko 50 000 km iznad povrine Sunca pri emu emituju estice kroz koronu brzinama od oko 1000 km/s), filamenti (koji slede linije gde je magnetska sila neutralna), spikule (petnaestominutni gasni mlazevi prenika oko 700 km i desetostruko vee visine), itd. Aktivnost Sunevih pega (pa i samog Sunca) raste do maksimuma svakih 11 godina, a 2000. i 1989. godina su bile poslednje dve godine maksimalnih Sunevih aktivnosti. Ako posmatramo Sunce u domenu bele svetlosti (odnosno kada posmatramo celokupan vidljivi deo solarnog zraenja), pege izgledaju tamne naspram svetle fotosfere (vidljive povrine Sunca iznad koje se nalaze hromosfera koja tokom Sunevog pomraenja poseduje ruiastu boju i ini samo oko 2% solarnog prenika, i korona Sunev oreol), dok su hromosfera i korona providne. Naime, snana magnetna polja u Sunevim pegama uzrokuju hlaenje u oblasti pege (oko 3700 K u centru pege, a oko 5700 K na granici sa okolnom fotosferom), pa stoga one na fotografijama izgledaju tamnije u odnosu na okolnu fotosferu. Ukoliko, meutim, primenimo naroite filtere za posmatranje u domenu vodonikove svetlosti, itavo podruje koje okruuje pegu izgleda srazmerno svetlo. Ovo podruje je dobilo ime plaa (koje je francuskog porekla), a bela svetlost plae se moe posebno dobro videti uz ivicu Sunevog diska.

- Zato je Suneva atmosfera toplija od povrine?

Spoljanji slojevi Suneve atmosfere, poznatije pod imenom korona, poseduju temperaturu od nekoliko miliona stepeni, dok tanki sloj fotosfere (debljine 300 do 400 km) sa koga nam dolazi najvei deo vidljive svetlosti, i koji se nalazi neposredno iznad Suneve povrine, poseduje temperaturu od 6000 Kelvina. Ova razlika u temperaturi znai da se atomi ili estice plazme kreu znatno bre u Sunevoj koroni, i pored toga to je njena gustina znatno manja od gustine materije na Sunevoj povrini. Taan uzrok ove pojave jo uvek nije poznat, ali postoji nekoliko pretpostavki. U skladu sa jednom od njih, smatra se da se gas korone greje pod dejstvom prodirueg magnetnog polja sa Sunca, za koje se zna da uzrokuje pojavu ciklusa aktivnosti sunevih pega, a fiziki oblik i aktivnost korone takoe variraju sa ciklusom sunevih pega. Takoe, smatra se da u pojasu na oko 1500 km (to je u granicama hromosfere, sloja Suneve atmosfere koji se nalazi iznad fotosfere, a ispod korone) iznad povrine Sunca, do koga temperatura opada sa porastom visine, dolazi do usmerenog ubrzavanja jona i elektrona pod dejstvom magnetnog polja, to dovodi do naglog porasta temperature, koja na oko 10 000 km visine dostie milion stepeni.

- Zato su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najblie 22. juna?
Na pojavu da zemlja ispod nas ne postaje najtoplija kada nam se Sunce tokom godine priblii na najmanje rastojanje utiu dve osobine svih materijalnih sistema, pa i nae planete, a to su: toplotni kapacitet, koji je mera sposobnosti tela da apsorbuje, odnosno emituje toplotu, kao i toplotna provodljivost, odnosno brzina kojom telo apsorbuje i emituje toplotu (pri emu toplotna provodljivost direktno zavisi od toplotnog kapaciteta). Kao to zidovi i asfalt nisu najtopliji tano u podne kada im je Sunce tokom vedrog dana najblie, a i ostanu topli tokom letnjih veeri iako je Sunce zalo iza horizonta, jer su u stanju da polako gube primljenu toplotu, kao i da je postepeno primaju, isto tako i Zemlja polako apsorbuje Sunevu toplotu i zatim je polako rasipa u vazduh, koji se skoro u potpunosti greje indirektno od Zemljinog tla. Takoe, kada drimo upaljenu vatru u sobu, vazduh se ne zagreje istog trenutka, ve svoju maksimalnu temperaturu dostigne neto kasnije. Koliina toplote koju moramo predati nekom telu da bismo mu povisili temperaturu za jedan stepen naziva se toplotnim kapacitetom, i to je ova veliina vea, to e temperatura tela sporije rasti pri dovoenju toplote. Tako, toplotni kapacitet vazduha iznosi 1 Dul po stepenu, zemljinog tla 0,80 J/oC, vode 4,18 J/oC, a zlata samo 0,13 J/oC. Stoga e se sa ravnomernim predavanjem toplote navedenim supstancama, temperatura zlata najvie poveavati, pa zatim zemljinog tla, pa vazduha i tek onda vode. Visoki toplotni kapacitet tenosti u odnosu na vrste materije je posledica injenice da se najvei deo koliine toplote koju dovodimo tenim telima koristi za raskidanje veza izmeu estica (to je i razlog zato dem bolje tee kada ga zagrejemo), te je tako koliina toplote koju predajemo telu za poveanje njegove temperature (tj. toplotni kapacitet), odnosno prosene brzine kretanje estica velika. U sluaju vrstih tela se, s druge strane, najvei deo toplote koji predajemo telu koristi za intenzivnije vibriranje kristalne reetke (tj. za intenzivnije kretanje estica kristala), pa se time skoro u potpunosti koristi za poveanje temperature. Toplotna provodljivost Zemljinog tla je prilino mala, tako da apsorbovana Suneva toplota ne uspeva da se probije dublje ka dnu, ve se najveim delom prenosi na okolni vazduh. Sunce nam je stvarno najblie 22. juna ukoliko se nalazimo iznad severne geografske irine od 23,5 stepena, ali Zemljina povrina, kao i njena atmosfera u naim, severnim umerenim geografskim irinama dostie svoje maksimalne temperature tokom jula i avgusta, jer je u to vreme Sunce ve nekoliko meseci provelo izmeu ekvatora i 23,5 stepena severne geografske irine i zagrejalo Zemlju koja, slino asfaltu i zidovima tokom letnjih

noi, relativno sporo apsorbuje, ali i sporo emituje toplotu (premda mnogo bre od vode). Adekvatna pojava se deava i zimi, jer iako nam je Sunce najudaljenije 22. decembra, najhladniji meseci su januar i februar, jer je Zemlji potrebno neko vreme kako bi rasula apsorbovanu toplotu i prilagodila se toploti koja dolazi sa Sunca.

- Da li su dani i noi podjednako dugi tokom jedne godine?

Kada bi Zemlja bila savreno sferinog oblika i kretala se u krunoj orbiti oko Sunca, ukupna duina dana i noi tokom godine bila bi jednaka, i to na bilo kojoj taki Zemljine kugle. Onoliko koliko bi noi bile due tokom zime, isto toliko bi dani bili dui tokom leta, pa ukoliko bismo zanemarili efekat oblanosti koji je u dogoronim prognozama jo uvek nepredvidljiv, mogli bismo rei da svaka taka na Zemljinoj povrini prima podjednaku koliinu svetlosti tokom godine. Meutim, u skladu sa drugim Keplerovim zakonom, Zemlja putuje bre kada je blia Suncu nego kada je dalja, jer kako nam kae ovaj Keplerov zakon radijus-vektor Sunce planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povrine. Poto je Zemlja najblia Suncu tokom Januara, ona se najbre kree tokom zimskih meseci u severnoj hemisferi. Ovo se moe primetiti na osnovu podatka da je vreme od poetka jeseni do prolene ravnodnevnice za oko tri dana krae od vremena izmeu poetka prolea i jesenje ravnodnevnice. Poto Zemlja prima vie Suneve svetlosti tokom leta u svernoj hemisferi i provodi vie vremena na letnjoj strani ravnodnevnica, severna hemisfera prima neto malo vie svetlosti od june hemisfere. Ova koliina dodatne dnevne svetlosti iznosi oko 6 asova godinje na 50o severne geografske duine, i poveava se sa daljim poveanjem geografske irine. Drugi vaan efekat koji utie na trajanje dana i noi u pojedinim predelima jeste prelamanje Suneve svetlosti od strane atmosfere. Usled ovog efekta, moemo videti Sunevu svetlost i nakon to Sunce zae iza horizonta. Najee, sumrak poinje tek kada je Sunce oko pola lunog stepena ispod horizonta. Na ekvatoru, razlika u trajanju dana iznosi oko 4 minuta po danu kada je dan dui od 12 sati. Iako ovaj efekat prua dodatnu dnevnu svetlost svima na planeti, on doprinosi duem trajanju dana u oblastima gde putanja Sunca zaklapa mali ugao sa horizontom, odnosno gde je potrebno due vreme da Sunce doe na pola stepena ispod horizonta. Tako, vee severne i june geografske irine dobijaju neto vie dodatne Suneve svetlosti po danu. Tako, na 50o geografske irine, ovaj efekat doprinosi poveanju duine dana za oko 8 minuta po danu kada je dan dui od 12 sati, a to u proseku iznosi oko 36 sati po godini.

- Zato se najraniji zalazak i najkasniji izlazak Sunca ne deavaju u najkraem danu u godini?
Najkrai dan u godini na severnoj hemisferi je 22. decembar (zimski solsticij), najraniji zalazak Sunca se deava 13. ili 14. decembra, dok se najkasniji izlazak Sunca deava u jednom od poslednjih dana decembra. Dve osobine orbitalnog kretanja Zemlje oko Sunca daju povod ovoj pojavi, a to su ekscentricitet Zemljine orbite (odstupanje orbite Zemlje od krunog oblika) i nagib ekvatora prema orbitalnoj ravni. Kombinacija ova dva efekta dovodi do pojave promene duine dana tokom jedne godine. U prolenim i letnjim mesecima, vremenski interval izmeu dva uzastopna podneva je neto malo dui od 24 asa, dok je tokom jesenjih i zimskih meseci ovaj interval malo krai od 24 sata. U decembru, kada se Zemlja nalazi blizu severnog zimskog solsticija (najkraeg dana u godini), interval izmeu uzastopnih podneva je za oko 30 sekundi krai od 24 asa. Poto je ova razlika vea od dnevnog pomeraja vremena izlaska i zalaska Sunca, ona postaje dominantan efekat, uzrokujui tako razdvajanje dana sa najranijim zalaskom Sunca i dana sa najkasnijim izlaskom Sunca. Slian efekat se moe zapaziti i tokom juna kada smo blizu severnog letnjeg

solsticija, a tada je interval izmeu uzastopnih podneva za samo oko 13 sekundi dui od 24 sata, pa su dani najranijeg izlaska i najkasnijeg zalaska Sunca znatno blii najduem danu u godini.

- Da li dan traje due kada smo na planini?

Ako pod danom podrazumevamo vreme koje je potrebno da se Zemlja jedanput okrene oko svoje polarne ose, onda e nam dan trajati podjednako dugo bez obzira da li se nalazimo na moru ili na planini. Istina je da to smo blii ekvatoru, to emo se bre kretati, ali e nam na istoj nadmorskoj visini dan uvek trajati 24 asa. Meutim, ako pod danom podrazumevamo period dana tokom koga moemo da vidimo Sunce, onda e duina dana zaista zavisiti od toga da li se nalazimo u nekom priobalskom gradiu ili na planini. to je vea nadmorska visina na kojoj se nalazimo, to emo biti u prilici da vidimo vie Suneve, tj. dnevne svetlosti. to se penjemo u veu visinu, to Zemlja blokira manje Suneve svetlosti. Na kraju, kada bismo izali iz Zemljine atmosfere i otisnuli se u meuplanetarni prostor, mogli bismo stalno da vidimo Sunevu svetlost. Naravno, kako bismo napustili Zemljinu atmosferu, Suneva svetlost ne bi vie bila svuda oko nas kao ovde na Zemlji, ve bi predstavljala samo jedan takasti izvor svetlosti kao i ostale nebeske zvezde. Ukoliko elite da izraunate koliko je dan dui na nadmorskoj visini na kojoj se nalazite, pogledajte sledeu jednainu: ! = 1/tg( d (2 R " d ) /R). R je poluprenik Zemlje (6,38715 miliona metara), d je nadmorska visina, a ! je ugao izmeu pravca horizonta (tj. tangente na Zemljinu povrinu koja prolazi kroz vae oi) i normale na poluprenik Zemlje. to se nalazimo na veoj visini, to e ugao ! biti vei. Tako, ukoliko se nalazimo na Mauna Kea, najveoj planini na naoj planeti (jer se njeno dno nalazi na 5600 metara ispod nivoa mora), iji se vrh nalazi na nadmorskoj visini od 4205 metara, a ija visina raunata od njenog podnoja koje se nalazi ispod povrine Pacifika iznosi oko 9800 metara, ugao ! e iznositi 2,07966o, to nam kae da e se zalazak Sunca desiti tano 8,32 minuta posle zalaska Sunca za nekoga ko se nalazi na nivou mora. Poto bismo sa planine Mauna Kea videli i izlazak Sunca 8,32 minuta pre posmatraa sa obale, tako bi dan na planini Mauna Kea trajao skoro itavih 17 minuta due od dana na moru. Jednostavnom proporcijom moemo izraunati dodatnu duinu dana za bilo koju drugu nadmorsku visinu (na primer, dodatno vreme : ugao ! = 8,32 minuta : 2,07966o).

- Koje su talasne duine osnovnih boja?

Suneva svetlost je bela jer u svom spektru sadri sve vidljive boje, a opseg talasnih duina u okviru koga nae oi primeuju svetlost kree se od 390 - 780 nanometara. S obzirom da nanometar predstavlja jedan milijarditi deo metra, to znai da elektromagnetni talasi koje primeujemo kao svetlost prave oko nekoliko miliona oscilacija u sekundi. U sluaju kretanja svetlosti kroz vakuum (tj. pri maksimalnoj brzini kretanja svetlosti), crvena boja obuhvata opseg talasnih duina od 780 do 622 nm, narandasta od 622 do 597 nm, uta od 597 do 577 nm, zelena od 577 do 492 nm, plava od 492 do 455 nm, i ljubiasta od 455 do 390 nm. Sa poveavanjem talasnih duina izvan ovog opsega, vidljiva svetlost polako prelazi u infracrvenu svetlost, dok sa smanjenjem talasnih duina vidljiva svetlost prelazi u ultraljubiastu oblast. Energija jednog svetlosnog fotona jednaka je proizvodu njegove frekvencije i Plankove konstante (6,62 10-34 Js). S obzirom da je frekvencija svetlosti jednaka koliniku brzine svetlosti (oko 3 108 km/s) i talasne duine fotona, to je manja talasna duina svetlosti, to joj je vea i energija. Stoga, moemo slobodno rei da plava boja predstavlja energetskiju boju od crvene.

- ta su to osnovne boje?
Kada predmeti u svetu oko nas ne bi bili obasjani svetlou, mi nikada ne bismo mogli da vidimo njihove boje. Ipak, svetlost koja pada na njih biva delom apsorbovana (upijena od strane atoma i molekula predmeta, to ini predmet toplijim), delom proputena (to ini predmet providnim), a delom reflektovana. Onaj deo spektra bele Suneve svetlosti koji predmeti reflektuju ka nama, mi opisujemo kao njihovu boju. Tako su, na primer, lia biljaka zelena jer molekuli hlorofila u njima apsorbuju plavu i ljubiastu, dok neki drugi pigmenti apsorbuju crvenu boju, pa sa njih ka naim oima biva reflektovana uta i zelena boja. U naim oima postoje receptori za samo tri takozvane osnovne boje: plavu, zelenu i crvenu, pomou kojih smo u stanju da percepiramo sve ostale boje. U procesu slikanja ili tampanja, moemo se takoe koristiti sa samo tri osnovne boje iz kojih meanjem u razliitim odnosima dobijamo sve ostale boje i nijanse, a ovakav proces dobijanja svih boja od osnovne tri naziva se aditivnim i primenjuje se u kompjuterskoj grafici. Tako, meanjem crvene i zelene boje u razliitim odnosima moemo dobiti razliite nijanse ute boje, meanjem zelene i plave dobijamo cian (tirkizno plavu) boju, dok se meanjem crvene i plave boje dobija magenta. Ove tri dobijene boje predstavljaju osnovne boje u pigmentnom meanju boja koje se jo naziva subtraktivnim ili oduzimajuim, a primenjuje se na primer kod slikanja na platnu ili tampanja na papiru. Meanjem crvene, plave i zelene boje se dobija bela boja, dok se sve ostale boje dobijaju meanjem osnovnih boja koje su blago razblaene sa belom bojom. Tako narandasta boja predstavlja smeu od 100%-tne crvene i 50%-tne zelene boje, 75%-tna crvena, 75%-tna zelena i 23%-tna plava daju sivu boju, a meanjem 56%-tne crvene, 43%-tne zelene i 23%-tne plave boje dobijamo braon boju. U zavisnosti od toga da li nam je pozadina bela (kao na primer prilikom tampanja ili slikanja na belom papiru) ili crna (kao na primer na TV ekranu), moemo se koristiti subtraktivnom ili aditivnom tehnikom meanja boja. U aditivnom sistemu, tri osnovne boje su crvena, plava i zelena, koje zajedno daju belu boju (odnosno povrinu koja reflektuje svu svetlost koja na nju padne), pa se stoga ovaj sistem koristi kad kog slikamo na crnoj pozadini. S druge strane, u subtraktivnom sistemu, osnovne boje su cian, magenta i uta, koje zajedno daju crnu boju (odnosno povrinu koja apsorbuje svu svetlost koja na nju padne). Razlika izmeu ova dva metoda se ogleda u tome to za razliku od aditivnog sistema kod koga se dodavanjem osnovnih boja poveava reflektovani udeo u spektru upadne bele svetlosti, kod subtraktivnog sistema se dodavanjem osnovnih boja u smeu poveava udeo apsorbovane svetlosti iz spektra upadne bele svetlosti. Tako, ako u subtraktivnom sistemu pomeamo cian i utu boju dobiemo zelenu boju. Naime, cian apsorbuje (oduzima) crvenu, dok uta apsorbuje plavu boju, tako da e rezultujua boja biti zelena. Dodavanjem jo i magente koja apsorbuje zelenu boju, rezultujua smea e postati skroz crna. S druge strane, ako u aditivnom sistemu, pomeamo zelenu i plavu boju dobiemo utu, a dodavanjem i crvene boje, rezultujua smea e reflektovati svu vidljivu svetlost.

- ta je to Luks?
Luks je standardna meunarodna jedinica za merenje osvetljenosti (luminiscencije) koja se odreuje kao svetlosni fluks po jedinici povrine. Za razliku od Vata po jedinici povrine koji predstavlja radiometrijsku jedinicu osvetljenosti, Luks je fotometrijska jedinica to znai da osim fizike energije i zraenja uzima u obzir i fizike osobine ljudskog oka, jer nae oi jednostavno bolje primaju neke boje od drugih. Tako bi, na primer, 1 Vat ute boje bio znatno svetliji (efikasnije bi ga apsorbovalo nae oko) od 1 Vata plave boje. Da biste preveli vrednost objektivne radiometrijske osvetljenosti u fotometrijsku osvetljenost, dovoljno je da osvetljenost u Vatima pomnoite sa 685 i luminoznom efikasnou koja nam kae sa kolikom efikasnou nae oi apsorbuju datu boju. Luminozna efikasnost poseduje

zvonastu zavisnost od talasne duine svetlosti, kao i razliite vrednosti za dnevne i za none uslove. Tako, relativna luminozna efikasnost pri normalnim, dnevnim uslovima poseduje maksimalnu vrednost (1) na talasnoj duini od 555 nanometara to odgovara utoj boji (koja istovremeno predstavlja boju koju u najveoj meri emituje nae Sunce), a njena maksimalna vrednost za oi koje su se navikle na posmatranje u mraku iznosi 507 nanometara, to odgovara zelenoj boji. Tako, osvetljenosti od jednog Luksa odgovara 2,9 miliVata zelene svetlosti ili 1,5 miliVata ute svetlosti ili ak 15 miliVata crvene svetlosti.

- Da li moemo da vidimo ultraljubiastu svetlost?

Ultraljubiasta (UV Ultra-Violet) svetlost predstavlja elektromagnetne talase iji se opseg frekvencija nalazi izmeu vidljive svetlosti i rendgenskih (X) talasa. Elektromagnetno zraenje talasnih duina izmeu 4 i 400 nanometara pripada opsegu ultraljubiaste svetlosti. Sunce predstavlja veoma snaan izvor UV zraenja, pri emu uglavnom samo niskoenergetski UV talasi (talasnih duina izmeu 300 i 400 nanometara) stiu do povrine Zemlje, jer visokoenergetske UV talase apsorbuje ozonski omota oko Zemlje. Nae oi nisu osetljive na UV svetlost, pa ih stoga ukoliko se ne kreemo velikim, relativistikim brzinama u odnosu na izvor UV zraenja, moemo primetiti samo na indirektan nain. Vetaka UV svetlost se pravi u deuterijumskim lampama ili lampama sa ivinom parom, koje se nalaze u disko-klubovima, nekim buticima i solarijumima. Jedini problem u vezi korienja ovakvih lampi je taj to one osim UV talasa emituju i izvesnu dozu vidljive svetlosti, pa njihovu svetlost najee opaamo kao belu, ljubiastu ili lila. U svrhu pravljenja istog UV zraenja koriste se laseri na bazi gasa argona koji emituju lasersko (svi talasi su u fazi) UV zraenje na samo jednoj talasnoj duini. Iako ovakvi talasi na nekih 244 ili 300 nanometara talasne duine ne mogu biti direktno primeeni od strane naih oiju, probajte da postavite list papira na put UV svetlosti i primetiete da je papir dobio plavu boju. Razlog tome je to UV svetlost pobuuje plave boje iz papira (naime, svi proizvoai boje papir sa blago plavom bojom kako bi on postao jo belji) koje zatim emituju svetlosne fotone na nioj talasnoj duini koja pripada vidljivoj, plavoj boji. Slinu stvar moete primetiti ukoliko se u beloj majici proetate ispod UV lampe. UV svetlost e pobuivati atome i molekule od kojih je sastavljena majica, a oni e prilikom relaksiranja emitovati fotone niih talasnih duina i tako davati majici neku drugu boju.

- Zato je mleko bele boje?

Mleko, oblaci, eer i so su bele boje, jer su razmere njihovih estica odgovornih za rasejavanje svetlosti znatno vee od talasne duine vidljive svetlosti, a to za posledicu ima to da se sve boje iz svetlosnog spektra Suneve svetlosti rasejavaju manje ili vie u istoj meri. S druge strane, intenzivo rasejanje svetlosti se deava kada su dimenzije estica na kojima se rasejava svetlost neto manje od talasne duine svetlosti, kao to je sluaj sa dimenzijama estica kiseonika i azota iz vazduha na kojima se plava boja posebno dobro rasejava. estice koje rasejavaju najvie svetlosti u mleku su lipidi, tj. masti. Stoga, ukoliko bismo izvadili sve masti iz mleka, ono bi postalo providno, a to je i razlog zato obrano mleko (sa samo oko pola masenog procenta mlenih masti) izgleda mnogo manje belo, a vie providnije od pravog, prirodnog mleka.

- Zato se leti oseamo prijatnije u beloj majici?

Suneva svetlost se sastoji iz meavine svih talasnih duina vidljivih elektromagnetnih talasa. Kada sve vidljive talasne duine svetlosti dospeju u nae oi, tada vidimo belu boju. S

druge strane, crna boja predstavlja odsustvo svih boja. Sve druge boje vidimo kada je u primljenoj svetlosti dominantna neka posebna talasna duina. Tako, dominaciju veih talasnih duina percepiramo kao crvenkaste nijanse, dok dominaciju kraih talasnih duina vidimo kao izrazito plave nijanse. Poto se Suneva svetlost sastoji iz svih vidljivih boja, boja nekog predmeta na Suncu e zavisiti od toga koje boje taj predmet apsorbuje, a koje reflektuje. Crvena majica apsorbuje svetlost kraih talasnih duina, tj. plave nijanse, a reflektuje svetlost veih talasnih duina, tj. crvene nijanse, pa stoga i ima crvenu boju. S druge strane, plava majica apsorbuje svetlost veih talasnih duina, tj. crvene nijanse, a reflektuje svetlost veih talasnih duina, tj. plave nijanse, pa je stoga njena boja plava. Bela majica ili bilo koja druga svetla majica uglavnom reflektuju sve vidljive talasne duine, i ne apsorbuju nijednu posebnu boju, dok crna ili bilo koja tamna majica uglavnom svu svetlost koja padne na njih apsorbuju i prevode u toplotno kretanje estica iz kojih se sastoje. Usled ovog prevoenja u toplotu apsorbovanog zraenja, leti se uvek toplije oseamo u tamnoj majici, to ba i nije poeljno po toplim letnjim danima. Takoe, crna tela ne samo to savreno apsorbuju svetlost, ve predstavljaju i savrene emitere toplote, to znai da e nam zimi, kada nema toliko Sunca, biti hladnije u crnoj, nego u beloj majici, jer crna majica, zbog svojih toplotno emiterskih osobina bre emituje toplotu od bele majice. Stoga je noenje bele majice i zimi i leti uvek prijatnije.

- Zato je boja neba nekada bela, nekada malo plava, a nekada tamno plava?
Boja neba, odnosno njegova plavoa, direktno je povezana sa temperaturom vazduha, a osim nje, postoji jo nekoliko faktora koji utiu na boju neba, a to su: nadmorska visina, praina i vodene kapi. Sa porastom nadmorske visine, smanjuje se rasejanje svetlosti na molekulima kiseonika i azota iz vazduha od ega inae i potie plava boja neba, pa stoga sa penjanjem u visinu nebo najpre postaje tamno plavo, dok sa daljim penjanjem i smanjenjem koncentracije estica u atmosferi nebo ne postane potpuno tamno, ukoliko ne raunamo prekrasnu svetlost koja dolazi sa zvezda. Takoe, sa porastom nadmorske visine dolazi i do opadanja temperature. estice praine uzrokuju rasipanje svetlosti koje tei da promeni plavu boju neba u belu. Prisustvo praine je posledica toplotnih strujanja, a anticiklonski uslovi koji dovode do zahlaenja prekidaju strujanje toplote i tako smanjuju koncentraciju atmosferske praine. Vodene kapi, koje se tokom hladnih anticiklonskih dana kondenzuju veoma blizu Zemljine povrine i ponekad dovode do magle, doputaju gornjim slojevima atmosfere da budu veoma suvi i bistri. S obzirom da sva tri faktora pokazuju da se sa smanjenjem temperature poveava plavoa neba, najee je sluaj da tokom hladnijih dana nebo ima tako duboko plavu boju.

- Zato oblaci pre kie potamne?

Oblaci se sastoje od kapljica vode i leda, a nastaju prilikom kondenzovanja vodene pare u stupcima uzdiueg vazduha. Pod pravim uslovima vazduh nastavlja da se podie, uzrokujui tako da se oblak podie sve vie i vie, a upravo visina oblaka, odnosno njegova debljina, ine da on postane taman posmatraima sa Zemlje. Male vodene kapljice i kristalii leda su u oblacima tano odreene veliine kako bi rasipali svetlost svih boja u podjednakoj meri, dok manji molekuli iz vazduha rasipaju u najveoj meri plavu boju. Kada svetlost sadri sve boje, onda je ona bela. Kada su oblaci tanki, oni proputaju veliku koliinu svetlosti kroz sebe i izgledaju beli. Meutim, kao i u sluaju svakog tela koje proputa svetlost, to je oblak deblji, to manje svetlosti prolazi kroz njega i on postaje tamniji. Ukoliko se malo zagledate,

moete primetiti da su strane oblaka uvek svetlije od njegovog dna, to je takoe posledica zavisnosti zatamnjenosti oblaka od njegove debljine.

- Zato neke naoare potamne na svetlosti?

Naoare za sunce ili naoare sa dioptrijom ija stakla potamne kada postanu izloena Sunevoj svetlosti zovu se fotohromatske naoare, a esto se kao produkti firme Croning pojavljuju i pod nazivom photobrown ili photogrey. Fotohromatska soiva sadre u sebi milione molekula kao to su srebro hlorid ili drugi halidi srebra. Ovi molekuli su prozirni za vidljivu svetlost bez prisustva ultraljubiaste svetlosti, to odgovara vetakom osvetljenju. Meutim, kada ih izloimo Sunevoj svetlosti, koja sadri i izvesnu dozu ultraljubiaste svetlosti, dolazi do promene oblika ovih primesnih molekula i oni u tom svom novom stanju vie nisu providni za vidljivu svetlost, ve je apsorbuju (upijaju), pa se kao rezultat toga stakla zatamnjuju. Ako uklonimo ultraljubiastu svetlost, molekuli jedinjenja srebra e se vratiti u prvobitni oblik i postae ponovo providni za vidljivu svetlost, pa e stakla tako ponovo dobiti svoju svetliju nijansu. Poto fotohromatska stakla reaguju na ultraljubiastu, a ne na vidljivu svetlost, postoje situacije kada stakla nee potamneti. Na primer, kada se vozimo u kolima, dodatni sloj na prozorima moe apsorbovati ultraljubiastu svetlost i stakla na naoarima nee potamneti. Iz tih razloga, veina fotohromatskih naoara u startu poseduje odreenu koliinu mastila u staklima.

- ta je to jednosmerno ogledalo?
Svi smo verovatno gledali detektivske filmove u kojima se jedno ovakvo jednosmerno ogledalo nalazi na zidu sobe, tako da se kroz njega moe posmatrati iz sobe u kojoj sede detektivi, dok ono izgleda kao obino ogledalo u drugoj sobi u kojoj se obino nalazi neko koga detektivi ispituju. Ovakva jednosmerna ogledala poseduju polu-posrebrene povrine (polovinu atoma sa povrine ogledala ine atomi srebra koji reflektuju svetlost, a drugu polovinu ine atomi koji ne reaguju sa svetlou i proputaju je kroz ogledalo), pa stoga predstavljaju delimino transparentna ogledala. Drugim reima, svetlost koja padne na povrinu jednog ovakvog ogledala uglavnom se reflektuje, ali se jedan deo svetlosti proputa kroz njega. Inae, sva ogledala su barem malo transparentna, ali njihovi proizvoai obino ofarbaju poleinu u crnu boju koja apsorbuje proputenu svetlost. Ipak, tajna jednosmernih ogledala lei u razliitoj osvetljenosti soba izmeu kojih se ono nalazi. Posmatrai u osvetljenijoj sobi vide ogledalo, dok gledaoci u zatamnjenoj sobi vide prozor. Ukoliko sumnjate da je neko ogledalo u sobi ustvari prozor, ugasite svetlo u sobi i zatim uperite neki jak izvor svetlosti, kao na primer depnu lampu, direktno u ogledalo. Ukoliko postoji neka tajna soba iza ogledala, svetlost depne lampe e je osvetliti, pa ete i vi moi da je vidite. Ipak, pravo, jednosmerno ogledalo koje bi funkcionisalo izmeu podjednako osvetljenih soba nije mogue napraviti, jer bi se tako naruili zakoni termodinamike. Naime, ako biste napravili jednu kutiju od jednosmernih ogledala, u nju bi ulazilo vie svetlosti nego to bi izlazilo, pa bi se njena unutranja energija stalno poveavala, a tako neto se ne moe deavati spontano, ve samo uz utroak energije. Stoga, kada bi jednosmerna ogledala postojala, ona bi se mogla koristiti kao izvori energije i od njih bi se mogao napraviti Perpetuum Mobile.

- Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode?

Kada elimo da slikamo neki predeo oko nas, na foto-aparatu pritiskamo dugme kojim aktiviramo otvaranje blende, malog kapka koji titi fotografski film od svetlosti. Kada bismo otvorili jednu rolnu 35-milimetarskog filma u boji, primetili bismo da je to jedna dugaka

plastina ploa. Srce filma se naziva bazom i poinje sa providnim plastinim materijalom (celuloidom) debljine oko 0,025 mm. Pozadina filma koja je najee sjajna, poseduje nekoliko prevlaka koje su neophodne tokom proizvodnje filma. Na plastinom filmu se nalazi dvadesetak slojeva debljine od po par stotih delova milimetra, koji su slepljeni nekim vezivnim sredstvom. Neke od prevlaka kojima je obloen plastini film nisu osetljive na boje, ve imaju ulogu da filtriraju svetlost ili da kontroliu odreene hemijske reakcije koje se odigravaju tokom pojedinih proizvodnih stupnjeva. Slojevi koji su osetljivi na boje poseduju male kristalie srebro halida (jedinjenja srebra i nekog halogenog elementa, odnosno elementa iz sedme grupe periodnog sistema elemenata, kao to su fluor, hlor, brom ili jod) koji imaju osobinu da podleu hemijskoj reakciji pod dejstvom vidljive svetlosti (ili infracrvene svetlosti). Nemodifikovana zrna srebro halida su osetljiva samo na plavu boju, pa se stoga ona presvlae sa posebnim organskim molekulima koji ine ova zrna osetljivim i na crvenu i zelenu boju. Ove prevlake zapravo apsorbuju boje na koje je sam srebro halid neosetljiv, pri emu stvaraju elektrone koje predaju zrnima srebro halida. I neke druge supstance kojima se poveava osetljivost filma mogu se dodavati na povrinu zrna srebro halida. Ekspozicija (proizvod intenziteta svetlosti i vremena izlaganja njoj) se mora pravilno podesiti u odnosu na osetljivost filma. Veina dananjih foto-aparata poseduje mera intenziteta svetlosti koji pada na film, a osim uticaja osvetljenosti predela, i to je vei prenik soiva koje fokusira upadnu svetlost na film, to e biti vea ekspozicija. Slino skupljanju duice u naim oima prilikom posmatranja veoma svetlih predela, isto tako se i prenik soiva moe smanjiti u sluaju kada isuvie mnogo svetlosti pada na film. Svaki fotografski film poseduje ogranien pojas ekspozicije. Naime, ukoliko je ekspozicija isuvie mala, tada film nee detektovati svu svetlost posmatranog predela i slika e biti tamna i zamrljana. S druge strane, kada je ekspozicija prevelika, sva zrna srebro halida e biti eksponirana svetlosti i nee postojati razlika izmeu svetlih i tamnijih delova na slici. Vreme ekspozicije najee iznosi izmeu 1/30 i 1/1000 dela sekunde, osim ukoliko ne elimo da slikamo none gradske ulice sa nekog solitera tako da farovi automobila budu razmazani po slici ili ukoliko slikamo putanje zvezda po nebeskoj sferi. Kada spektralno osetljiva supstanca koja je prevuena preko zrna srebro halida apsorbuje foton, po jedan elektron iz njegovih molekula prelazi iz valentne zone u provodnu energetsku zonu (zone predstavljaju kvantna energetska stanja elektrona u atomskim i molekulskim sistemima), odakle se prenosi ka zrnu srebro halida, gde se kombinuje sa upljinom u kristalnoj reetci srebro halida, pri emu nastaje jedan neutralni atom srebra. U filmu u boji, ovaj proces se deava u odvojenim slojevima, pri emu je svaki osetljiv na crvenu, zelenu ili plavu boju iz svetlosnog spektra. Jedno zrno srebro halida sadri nekoliko milijardi molekula srebro halida, a samo 2 - 4 atoma srebra u okviru njih je dovoljno da se formira kvalitetna slika. Modernim filmovima je potrebno izmeu 20 i 60 fotona po zrnu srebro halida da bi se formirala dobra slika, s obzirom da odreen broj upadnih fotona ne uspeva da bude detektovan od strane filma. Da bismo od eksponiranog filma dobili slike, potrebno je jo da razvijemo film. U tu svrhu, film najpre potapamo u razvija, redukciono sredstvo koje pretvara jone srebra u atome, pri emu se eksponirana zrna srebro halida (koja se bre razvijaju) pretvaraju u isto srebro, dok neeksponirana zrna ne podleu nikakvoj hemijskoj promeni. Potapanjem u vodu, proces razvijanja se prekida, a naknadnim potapanjem filma u vezivno sredstvo, neeksponirana zrna srebro halida se uklanjaju sa filma i na njemu ostaje samo metalno srebro. Film se zatim opet potapa u vodu ime se uklanjaju sve procesirajue hemikalije, a zatim se film sui i pojedinane ekspozicije se seku na delove ime se dobija filmski negativ, koji se tako naziva jer su tamnije oblasti na njemu (one sa najveom koncentracijom neprozirnih srebrnih atoma) zapravo osvetljenije oblasti u stvarnosti. Da bi se od negativa napravio pozitiv, potrebno je samo da odtampamo negativ na nekom drugom svetlosno osetljivijem materijalu (najee fotografskom papiru). U sluaju razvijanja filma u boji, tokom reakcije sa razvijaem nastaje i oksidaciono sredstvo koje zatim

reaguje sa supstancama - kuplerima u svakom sloju osetljivom na razliite boje. Tako, u sloju osetljivom na crvenu boju nastaje tirkizno plava, u sloju osetljivom na zelenu boju nastaje magenta, dok u sloju osetljivom na plavu boju nastaje uta boja. Prilikom pravljenja vee finalne slike nego to je negativ velik, potrebno je pomou soiva uveati negativ i projektovati ga na papir za tampanje koji takoe poseduje zrna srebro halida sa svetlosno osetljivim slojevima, pa se nakon razvijanja i fiksiranja papira za tampanje dobija finalna slika.

- ta su to pinhole foto-aparati?
Pinhole foto-aparati predstavljaju najjednostavnije vrste foto-kamera. Sastoje se od kutije koja je nepropustljiva za svetlost, filma koji se nalazi u tamnoj kutiji i male rupice na povrini kutije koja je otprilike velika isto onoliko koliko bi bila velika i rupica koju biste dobili kada biste iglom probuili pare tanke aluminijumske folije. Zamislite da se nalazite u mranoj sobi koja na zidu poseduje malu rupicu kroz koju ulazi dnevna svetlost. Na suprotnom zidu od zida sa rupom videete svetlosni snop koji dolazi spolja. Kako se Sunce ili neki drugi spoljanji izvor svetlosti budu pomerali u odnosu na rupu, tako e se i odraz spoljanje svetlosti u zatamnjenoj sobi pomerati po zidu. to su manje razmere rupice (do odreene granice, pre nego to doe do rasipanja, odnosno difrakcije svetlosti), to e manja i otrija biti svetlost na suprotnom zidu. Zamislite sada da ste uzeli jednu ovakvu sobu u obliku male kutije i usmerili je na neki lepi predeo. Kada pogledate na suprotan zid od zida sa rupicom, videete obrnutu sliku spoljanjeg predela. Naravno, slika na zidu e biti veoma slaba, ali ako je soba dovoljno tamna i rupa na zidu dovoljno mala, ova slika e ipak moi da se vidi. Pinhole foto-aparat predstavlja umanjenu verziju ove sobe, pri emu film zamenjuje zid na kome se odraava upadni svetlosni snop. Na povrini filma se snima slika predela na koji usmerimo kameru. Najee je neophodno neto due izlaganje filma svetlosti nego to je to sluaj kod obinih foto-aparata. Upravo iz ovog razloga, skoro svi savremeniji foto-aparati koriste soivo za fokusiranje upadne svetlosti jer se time dozvoljava upotreba znatno veeg ulaznog otvora, a time i vreme ekspozicije (vreme neophodno da svetlost ostavi trajni trag na filmu) postaje krae, kao i sam proces slikanja.

- Zato na nekim fotografijama imamo crvene oi?

Ovakve fotografije su po pravilu slikane nou uz pomo blica. Mnoge ivotinje, kao na primer psi, make ili jeleni, ispred mrenjae u oku poseduju specijalni reflektujui sloj koji se zove tapetum lucidum, a koji mnogim ivotinjama slui za poboljanje vida u veernjim satima. Ukoliko osvetlite neku ivotinju sa lampom, moi ete da primetite reflektovanu svetlost sa njenih oiju. Naime, ovaj reflektujui sloj koji se u najveoj meri sastoji od molekula guanina, u stanju je da slino ogledalu odbija svetlost koja pada na mrenjau i na taj nain osetljivim pigmentnim elijama u oku prua drugu ansu za registrovanje dvostruko reflektovane svetlosti. Ljudi ipak ne poseduju ovaj visoko reflektujui sloj u oku, ali ipak pod dejstvom jakog blica (intenzivnog svetlosnog bljeska) ponekad dolazi do odbijanja svetlosti od mrenjae, a crvena boja oiju potie od krvnih sudova u oima. U poslednje vreme se prave specijalne kamere koje redukuju crveni sjaj oiju uz pomo dva blica, gde prvi blic (koji ne prati otvaranje blende) uzrokuje skupljanje zenice to znatno umanjuje refleksiju svetlosti iz oka, nakon ega se emituje drugi blic i otvara blenda koja proputa reflektovanu svetlost blica na film. Drugi trik je da neposredno pre slikanja upalimo sva svetla u sobi, to takoe izaziva skupljanje zenica, a samim tim i redukovanje crvenog sjaja iz oiju. Kod osoba sa svetlijim oima, ovaj efekat je izraeniji, dok ljudi sa tamnijim oima mogu posedovati dovoljno pigmenata da bi prikrili ovu crvenu refleksiju.

- Zato nam je potrebno neko vreme da se naviknemo da gledamo po mraku?

Opseg osvetljenosti u kome nae oi mogu gledati je izuzetno veliki, od bljetavog sunanog dana do skoro totalnog mraka, pri emu su nae oi u stanju da detektuju i samo nekoliko fotona, tj. kvanta svetlosti. Opseg osvetljenosti u kome vidimo zavisi od dva dela oka, a to su: zenica, koja se skuplja i iri u zavisnosti od koliine svetlosti kojom je izloeno oko, a u posebno zabljeskujuem osvetljenju moe potpuno fiziki blokirati ulaz svetlosti u oko; i mrenjaa u kojoj se nalaze tapiaste i konusne (kupaste) elije, pri emu konusne elije opaaju boje u svetlim okruenjima, dok tapiaste elije opaaju crne i bele slike i najvie se koriste nou. U elijama tapia se nalazi hemijska supstanca rodopsin, koja predstavlja kljunu supstancu u nonom posmatranju. Upravo ovu supstancu koriste tapii za apsorbovanje svetlosnih fotona i registrovanje svetlosti. Kada molekul rodopsina apsorbuje foton, on se razloi na molekul retinal i molekul opsin, koji se kasnije prirodno i veoma sporo rekombinuju u molekul rodopsina. Stoga, kada izloimo nae oi bljetavoj svetlosti, skoro svi molekuli rodopsina u njima se razloe na retinal i opsin. Kada zatim ugasimo svetlo, jedno vreme ne moemo da vidimo jasno jer je konusnim elijama potrebno mnogo svetlosti, a i postoji malo rodopsina, pa su i elije tapia uglavnom beskorisne. Stoga, neophodno je saekati malo vremena kako bi se molekuli retinala i opsina rekombinovali nazad u rodopsin, i kako bi tapiaste elije opet bile spremne da detektuju svetlost. Inae, retinal predstavlja derivat vitamina A, pa stoga oni koji jedu manje argarepe mogu nou videti slabije.

- Da li je itanje u mraku tetno za oi?

itanje pri slaboj svetlosti ne bi trebalo da bude tetno za oi, ali dovodi do naprezanja oiju, to moe ostaviti niz neprijatnih privremenih simptoma, kao i eventualne trajnije posledice. Kada itamo, nae oi fokusiraju slike rei u mrenjai, a duica i oni miii koji kontroliu oblik soiva moraju biti zategnuti kako bi odrali fokusiranu sliku u mrenjai. Kada itamo pri slaboj svetlosti, nai oni miii dobijaju istovremene signale za oputanje kako bi prikupili to vie svetlosti i signale za kontrakciju kako bi odrali fokusiranu sliku slova u mrenjai. Stoga, pri slaboj svetlosti, miii oka moraju naizmenino i brzo da se napreu i oputaju kako bi razdvajali slova sa stranice. Poto je itanje u mraku jedan vid vebe za oi, nakon tog vebanja miii oka se mogu oseati slino miiima ruku ili nogu nakon napornog treninga. Iako se kratkovidost najee genetski nasleuje, postoje dokazi da preterano naprezanje oiju dovodi do poveanja ove osobine, a da biste izbegli naprezanje oiju prilikom itanja najbolje je da ee trepete i da se na svakih petnaestak minuta zagledate u daljinu, na primer kroz prozor.

- Kako senke mogu biti razliitih boja?

Senka predstavlja polje u prostoru koje je zaklonjeno od strane svetlosti kojom je obasjan prostor van njenih okvira. Ukoliko u potpuno osenenom delu prostora (to znai da nimalo svetlosti ne pada u prostor senke) ne postoji izvor svetlosti, tada e senka izgledati potpuno tamna. Meutim, u svakodnevnim senkama, one su barem malo obasjane svetlou, barem onom koja ne nalazi direktni, ali nalazi indirektni, krivolinijski put do senke. Stoga se oseneni predmeti i dalje raspoznaju iako svetlost sa lampe ili Sunca ne pada direktno na njih. Nae oi sadre tri vrste fotoreceptora za boje (za crvenu, zelenu i plavu), poznatijih i kao kupe, a svaka vidljiva boja i nijansa stvara u naim oima jedinstvenu kombinaciju aktivnosti ova tri tipa fotoreceptora (kupa) u odreenoj proporciji. Svetlosna aktivacija ovih

fotoreceptorskih molekula se u vidu analognih elektrinih signala prenosi do mozga koji zatim formira generalni slikoviti ulni opaaj date slike koji ne zavisi samo od odnosa aktivnosti tri fotoreceptora pri posmatranju datog predmeta, ve i od okruenja posmatrane slike, predmeta ili senke. Tako, na primer, ukoliko predmet reflektuje dovoljno veliki broj fotona raznovrsnih talasnih duina tako da oni ravnomerno pokrivaju ceo vidljivi spektar (izmeu oko 400 i 700 nanometara talasne duine), nama e predmet izgledati beo. Ukoliko zatvorimo prolaz svetlosti koju emituje uta sijalica sa tungstenovim vlaknom, napraviemo senku koja e nam izgledati tamnija od okolne, uglavnom utom bojom osvetljene sobe. Meutim, ukoliko sada pustimo u sobu i malo dnevne, Suneve svetlosti, tada e soba postati obogaena fotonima raznih talasnih duina (poto je spektar Suneve svetlosti bogatiji od spektra usijanog tungstenovog vlakna) koji e se reflektovati izmeu predmeta u njoj, pa e ona postati blago obasjana belom svetlou. Meutim, senka e i dalje ostati zaklonjena od ute svetlosti lampe, pa e spektar njene reflektovane svetlosti usled manje ute boje u odnosu na reflektovani spektar okolnih predmeta izgledati plav. Ukoliko u emisionom spektru svetlosti sijalice bude dominirala crvena boja, tada e boja senke verovatno biti zelena, u sluaju ljubiaste svetlosti lampe boja senke e biti zelenkasta, u sluaju zelene svetlosti sa lampe boja senke e verovatno biti ljubiasta, a u sluaju plave svetlosti sa sijalice boja senke bi trebalo da bude u najveoj meri crvena. Naime, boja senke odgovara komplementarnoj svetlosti (to je uobiajeni efekat u svetu slikarstva kada male takice bele boje dobijaju komplementarnu boju svog neposrednog okruenja), ali je intenzivnost jedne boje prilino ograniena irokim spektrom Suneve svetlosti. Stoga, ukoliko elimo da napravimo obojene senke izrazitih boja, najbolje je da se ne koristimo Sunevom svetlou, ve raznobojnim lampama, kao na primer crvenom, plavom i zelenom koje zajedno ine belu svetlost, odnosno kompletan spektar boja. Inae, u suprotnom sluaju, kada je dnevnoj svetlosti blokiran prolaz, a kada je ovako osenen predmet obasjan utom svetlou sijalice, boja senke e naravno biti uta.

- Da li senka moe da putuje bre od svetlosti?

Ukoliko ste nekada uspeli da uhvatite senku ptice na Zemlji, sigurno ste primetili da je brzina kretanja njene senke du tla jednaka brzini njenog leta. Meutim, ukoliko bi senka ptice u letu naila na zid, njeno kretanje bi se znatno ubrzalo, iako bi ptica nastavila da se kree istom ili barem priblino istom brzinom. Kada bi na adekvatan nain senku ostavljao izvor koji se kree brzinom priblino jednakom brzini svetlosti, sasvim je mogue da bi njegova senka na zidu mogla da dobije brzinu veu od brzine svetlosti. Meutim, ova pojava ne predstavlja naruavanje zakona koji postulira Ajntajnova specijalna teorija relativnosti po kojoj brzina svetlosti od skoro 300 000 km/s ne predstavlja samo najveu brzinu u prirodi, ve je uvek konstantna s obzirom da kolikom god brzinom da se kreemo u odnosu na svetlosni izvor, doi e do Doplerovog pomaka talasne duine svetlosti, ali e brzina primljene svetlosti uvek biti jednaka konstantnoj vrednosti (ovu pojavu ne bismo smeli da meamo sa usporavanjem svetlosti prilikom prelaska iz vakuum u neku materijalnu sredinu, jer je ovo usporavanje samo posledica naizmenine apsorpcije i ponovne emisije svetlosnih fotona od strane atoma materije to izaziva usporen prenos svetlosti). Naime, premda se senka stvarno moe kretati veom brzinom od brzine svetlosti, pomou senke se ne moe preneti informacija, jer ona predstavlja samo oblast koja je zaklonjena od svetlosti. Naime, svetlosni fotoni koji prenose informacije do naih oiju i dalje e se kretati brzinom svetlosti u vakuumu. Slian efekat se postie u okviru takozvanog paradoksa svetionika. Naime, zamislimo jedan rotirajui svetionik u centru jedne lopte. Ukoliko bi svetionik rotirao brzinom od jednog obrtaja u minutu, tada bi se svetionikov far po unutranjoj ivici lopte poluprenika 10 metara pomerao brzinom od oko jednog metra u sekundi. Meutim, sa poveanjem

prenika lopte u kojoj se nalazi rotirajui svetionik, brzina kretanja svetlosnog fara po zidovima lopte bi postajala sve vea, pa bi tako u lopti prenika 3 miliona kilometara, brzina kretanja svetlosnog fara trebalo da postane vea od brzine svetlosti. Meutim, i u ovom sluaju, slino kao i sluaju senke ptice na zidu, informacija koja se prenosi svetlou i dalje je ograniena na brzinu svetlosti, s obzirom da fotoni nastavljaju da se mirno kreu svojom konstantnom brzinom jednakom brzini svetlosti u vakuumu.

- Zato se pomraenje Sunca pomera od zapada ka istoku?

Za razliku od pomraenja Meseca koje nastaje kada Zemlja stane na put Suneve svetlosti izmeu Sunca i Meseca, pomraenje Sunca nastaje kada Mesec doe u poloaj izmeu Zemlje i Sunca, tako da zaklanja Sunevu svetlost posmatraima na Zemlji. Poto Mesec orbitira oko Zemlje pod uglom od oko 5o u odnosu na orbitalnu ravan Zemlja Sunce, on proe kroz ovu ravan dva puta godinje, pa se samo tada mogu posmatrati pomraenja Sunca sa nekih mesta na Zemlji. Takoe, neophodno je i da u trenutku prolaska kroz orbitalnu ravan Zemlja Sunce, Mesec bude mlad, to ini pomraenje Sunca veoma retkom pojavom. Razlog zato se senka na Suncu kree od zapada ka istoku je u tome to se Mesec kree u tom pravcu. Ako elite da proverite smer Meseeve rotacije oko Zemlje, posmatrajte izlazak Meseca nekoliko veeri za redom i primetiete da se Mesec svako naredno vee sve kasnije pojavljuje na nebu, jer sa svakim novim danom Zemljinoj rotaciji treba vie vremena da ga sustigne. Meseeva orbitalna brzina iznosi oko 1 kilometar u sekundi, pa i njegova senka putuje istom brzinom. Zemlja rotira oko svoje ose, pri emu je najbre kretanje Zemljine povrine uslovljeno njenom rotacijom u predelima ekvatora i iznosi oko pola kilometra u sekundi. Poto Zemlja rotira oko svoje ose sporije nego to se Mesec kree oko Zemlje, i Meseeva senka se kree ka istoku bre od Zemljine rotacije u bilo kom mestu ili vremenu, uzrokujui tako njeno pomeranje od zapada ka istoku.

- Zato su neke stvari providne?

Svetlost koja padne na neki predmet moe biti reflektovana, tj. odbijena, proputena ili apsorbovana. Boja nekog predmeta zavisi od onih boja iz svetlosnog spektra koje posmatrani predmet reflektuje. Providne stvari proputaju skoro svu svetlost kroz njih i to ne menjajui joj pravac prostiranja, to znai da su procesi apsorbovanja i rasipanja u drugim pravcima zanemarljivi. Materijali koji ljudskim oima izgledaju homogeni, sastoje se od mnotva malih kristalnih zrna, tj. oblasti u prostoru u kojima su atomi poreani u pravilnim trodimenzionalnim periodino ponavljajuim reetkama. Za razliku od monokristalnih materijala kod kojih je itav sistem jedan neprekidan kristal, ovakvi materijali se nazivaju polikristalnim, jer kod njih postoji mnogo malih kristalnih zrna, raznovrsno orijentisanih u prostoru. Ukoliko su rastojanja izmeu kristalnih zrna koja ne apsorbuju svetlost isuvie intenzivno manja od najkrae talasne duine vidljive svetlosti, materijal e biti transparentan, tj. providan. Svaka granica zrna tei da razlije svetlost kroz nju, a poto su u sluaju providnih materijala ove granice dovoljno male, svetlost e ih bukvalno preskoiti. Isto hemijsko jedinjenje u nekoliko razliitih formi moe imati razliitu transparenciju, pa je tako npr. silicijum dioksid kao staklo providan, jer je amorfan, a samim tim ne poseduje granice zrna, dok je u pesku neprovidan, jer poseduje oigledne granice izmeu razliitih kristalnih zrna.

- Zato je staklo providno?

Pod staklima se podrazumevaju sve amorfne neorganske vrste materije, iji atomi za razliku od kristalnih supstanci nisu simetrino rasporeeni u prostoru tako da formiraju

kristalnu reetku. Za razliku od kristala koji se mogu zamisliti tako da su u sluaju prirodnih, nesavrenih uzoraka sastavljeni od mnogo zrna od kojih svi poseduju savrenu ili prilino savrenu kristalnu strukturu za koju moemo zamisliti da nastaje preslikavanjem elementarne elije kristala u sva tri prostorna pravca, stakla ne poseduju zrna, ve se elementarna elija stakla moe zamisliti kao da su neke njene stranice (koje predstavljaju hemijske veze u prostoru) razvuene, dok su neke krae nego to bi to trebalo da bude sluaj kod simetrine kristalne strukture. Stoga, iako su svi atomi stakla povezani sa praktino istim brojem suseda kao i u kristalnim telima, usled nejednakih veza ova ureenost na blizinu se gubi ve na malom rastojanju od posmatranog centralnog atoma, pa stoga za stakla (za razliku od kristalnih tela) kaemo da nisu ureena i na daljinu. Poto su sva stakla neorganske prirode, ona stoje naspram kristalnih keramika (koja su takoe neorganske prirode). Keramike su skoro uvek obojene, jer poseduju srazmerno velika zrna, a osim od elektronske strukture atoma i molekula materijala, i od dimenzija ovih kristalia zavisi kako e se ponaati upadna svetlost u kontaktu sa materijalnom strukturom. Naime, kod stakla ne postoje zrna jer je itava struktura stakla amorfna, pa se svetlost ne rasejava (kao kod keramike, na zrnima), a uz to i vidljiva svetlost ne poseduje dovoljno energije kako bi podigla neke elektrone iz atoma ili molekula stakla na vie energetske nivoe (drugim reima da bi dolo do apsorpcije svetlosti). Stoga je staklo kako bezbojno, tako i transparentno (providno). Ipak, providnost stakla veoma zavisi i od njegove istoe. Sam amorfni silicijum dioksid proputa skoro svu upadnu svetlost, praktino nita ne apsorbuje, a neto malo relfektuje u ta se moemo uveriti ukoliko nou u sobi sa upaljenim svetlom pogledamo kroz prozor. Najvei broj komercijalnih stakala koji se koriste u graevinarstvu (npr. na prozorima) sastoje se u najveoj meri od peska (silicijum dioksida), bor oksida, germanijum oksida ili nekog drugog oksida, koji su uvek providni, ali meanjem stakla sa nekim aditivima, kao to su gvoe (koje daje staklu crvenu boju), bakar (daje zelenu boju), kobalt (daje plavu boju), hrom, zlato, metalni oksidi, sulfidi, selenidi ili neke mikroskopske estice, staklo e apsorbovati neke boje, dok e za druge boje ostati providno, a na ovaj nain se pravi obojeno staklo. Inae, staklo koje se najee dobija pomou peska, kremena ili kvarca (sve je silicijum dioksid), uvek sadri izvesne primese gvoa koje staklu daje zelenu i braon boju, u zavisnosti od dominantne valence prisutnih jona gvoa. Stoga se staklu prilikom ijeg dobijanja imamo za cilj postizanje to je mogue vee transparentnosti dodaje mangan koji kontraefektom dejstvu gvoa postie povratak transparentnosti stakla. Dobijanje stakla koje ima sposobnost da filteruje odreene talasne duine svetlosti se postie preciziranim usporavanjem hlaenja tako da ipak nastane neto kristalia koji e staklu pruati date optike osobine. Takoe, stakla se mogu i oblikovati tako da pruaju eljene svetlosne efekte, to se i postie u soivima koja fokusiraju svetlost u iu ili uveliavajuim staklima.

- Zato prizma razlae svetlost na boje, a staklo ne?

Svetlost se prelama svaki put kada proe iz jedne sredine u drugu i kada joj se brzina prostiranja promeni. Na dodirnoj povrini dve sredine, svetlost se prelama u jednom pravcu ako ulazi u gui materijal (tada se svetlost usporava), ili u drugom pravcu ukoliko prelazi u rei materijal (tada se brzina svetlosti poveava). Poto razliite talasne duine svetlosti (boje) od kojih se sastoji obina, Suneva, bela svetlost putuju razliitim brzinama, vrednost prelamanja e biti razliita za razliite talasne duine. Put ljubiaste boje se najvie, a crvene najmanje savija, jer ljubiasta boja poseduje najkrae talasne duine iz spektra vidljivih boja, a krae talasne duine putuju sporije od veih talasnih duina. Poto se bela, Suneva svetlost sastoji iz svih vidljivih talasnih duina (boja), njene boje mogu biti razdvojene (dispergovane) uz pomo ove razlike u ponaanju. Kada svetlost prolazi kroz staklo, ona presree dve dodirne povrine staklo-vazduh: jednu na ulazu i jednu na izlazu iz staklene materije. Poto je indeks

prelamanja (koji je jednak odnosu brzine svetlosti u vazduhu i u datom materijalu) stakla jednak oko 1,5, a indeks prelamanja vazduha je veoma blizu 1, svetlost se usporava prilikom prelaska u gue staklo i ponovo ubrzava prilikom ponovnog prelaska iz staklene u vazdunu sredinu. Ukoliko su ove dve dodirne povrine paralelne jedna drugoj, kao na primer na prozoru, svo prelamanje svetlosti na prvoj dodirnoj povrini se obrnuto deava na drugoj, pa je zrak svetlosti koji izlazi iz stakla najee samo blago i skoro neprimetno pomeren u odnosu na ulazni zrak, pri emu putuje u istom pravcu kao i ulazni zrak, i sve talasne duine ije su se putanje razdvojile na ulaznoj dodirnoj povrini, na izlazu su se ponovo sastale. Meutim, ukoliko dve dodirne povrine nisu paralelne jedna drugoj, kao to je to npr. sluaj kod prizme koja je piramidalnog oblika, efekti prelamanja svetlosti na ulaznoj dodirnoj povrini izmeu vazduha i stakla ne deavaju se u obrnutom smeru na izlaznoj povrini, ve se boje trajno razdvajaju i nastavljaju da se kreu razliitim putanjama po naputanju izlazne dodirne povrine prizme.

- Ako se talasna duina svetlosti poveava prilikom njenog prelaska iz vazduha u vodu, zato onda crvenu svetlost pod vodom ne vidimo kao plavu?
Prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu, njena brzina prostiranja se smanjuje srazmerno indeksu prelamanja vode koji je jednak 1,33 i predstavlja odnos brzine svetlosti u vakuumu (to je priblino jednako brzini kretanja svetlosti kroz vazduh) i brzine svetlosti u vodi. Osim to predstavlja odnos brzina svetlosti izmeu dve sredine, indeks prelamanja definie i odnos talasnih duina svetlosti u dve razliite sredine. Tako e se prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu, zajedno sa njenom brzinom (koja je jednaka proizvodu talasne duine i frekvencije svetlosti), smanjiti i njena talasna duina, ali e frekvencija (broj oscilacija elektromagnetnog polja u sekundi) svetlosti ostati ista. Na primer, ako talasna duina svetlosti u vazduhu iznosi oko 0,65 mikrometara, boja ove svetlosti e biti crvena, a u vodi e joj se talasna duina smanjiti do 0,49 mikrometara, to bi u sluaju kretanja svetlosti brzinom kao u vakuumu odgovaralo plavoj boji. Meutim, boja koju vidimo ne zavisi od talasne duine svetlosti, ve od njene frekvencije. Nae oi prenose mozgu signal koji odgovara odreenoj boji u zavisnosti od frekvencije registrovane svetlosti, pa se tako boja svetlosti nee menjati prilikom njenog kretanja kroz razliite sredine. Ovu pojavu ne treba meati sa pomakom boja galaksija koje se udaljavaju ili pribliavaju ka nama relativistikim brzinama. U tim sluajevima, brzina svetlosti uvek ostaje ista, ali se usled Doplerovog pomaka talasna duina svetlosti poveava kada se galaksija udaljava od nas, a smanjuje kada nam se galaksija pribliava. Meutim, poto brzina svetlosti ostaje u vakuumu uvek ista, sa promenom talasne duine menja se i njena frekvencija, a time i boja galaksija.

- Koji je odnos plave, crvene i bele boje u Francuskoj zastavi?

Francuska trobojka je nastala tokom francuske revolucije, a zvanino je usvojena 1794. godine. Proporcije izmeu boja na njoj su tada bile odreene kao jednake, tj. povrina koju je zauzimala svaka boja na zastavi bila je jednaka tano treini povrine cele zastave. Meutim, naknadno je bilo primeeno da hromatska aberacija onog soiva daje utisak vee blizine obojenih tela kada se ona nalaze pored belih tela nego to to stvarno jeste, pa je stoga francuska zastava posmatrana iz daljine stvarala utisak kao da je bela boja u sredini manje zastupljena od ostale dve. Hromatska aberacija predstavlja poremeaj slike koju prelama soivo, a to rezultuje u pojavi obojenih resa oko posmatrane slike. Ovaj poremeaj soiva nastaje usled toga to se svetlosni talasi razliitih talasnih duina fokusiraju na razliitim rastojanjima od soiva, jer indeks prelamanja soiva zavisi od talasne duine svetlosti, to

uslovljava razliite ine daljine za razliite boje. Slika izvora bele svetlosti esto usled pojave hromatske aberacije izgleda zamagljeno i pomalo obojeno plavom ili ljubiastom bojom u ii za crvenu boju, a crvenom u ii plave boje. Ovaj problem se kod teleskopa otklanja putem konstrukcije ahromatskog soiva napravljenog od nekoliko komponenti koje se sastoje od razliitih vrsta stakla. Efekat hromatske aberacije je dugo poznat i iroko korien od strane slikara radi stvaranja umetnikog efekta, a da bi se izbegao utisak nejednakosti zastupljenosti tri boje u francuskoj trobojci, 17. maja 1883. godine je odlueno da odnos plave, bele i crvene boje bude jednak 30:33:37, kako bi se iz daljine stvorio utisak prisustva tri jednake raznobojne pruge.

- Kako svetlost greje zidove?

Suneva svetlost se sastoji iz veoma irokog opsega frekvencija, od infracrvene preko vidljive do ultraljubiaste oblasti, a u stanju je da zagreje vodu ili zid najvie zbog toga to odreene frekvencije infracrvene svetlosti odgovaraju frekvencijama vibracija atoma u molekulima koji ine materijal, pa ih apsorpcija ovih talasa sa Sunca tera da zaponu da jo intenzivnije vibriraju. Ovo vibriranje esticama materijala poveava koliinu kretanja i broj sudara, a samim tim i temperaturu (meru srednje kinetike energije estica tela) celog tela. Osim izazivanja intenzivnijeg vibriranja atoma u molekulima pod dejstvom infracrvene svetlosti, vidljiva i ultraljubiasta Suneva svetlost su u stanju da predajui svoju energiju atomima materijala prebacuju njihove elektrone na neke od viih energetskih stanja, i na taj nain pobuuju itave atome. Ovako pobueni atomi mogu lako prilikom sudara prevesti ovakav viak energije u pojaanu vibraciju okolnih molekula ili povienu kinetiku energiju susednih estica, to samo po sebi opet predstavlja poveanje toplote tela.

- Kakav je svetlost talas?

Svetlost predstavlja elektromagnetni talas, odnosno prostorne i vremenske oscilacije elektromagnetnog polja koje su za nas vidljive samo ukoliko im se talasna duina nalazi izmeu 380 i 780 nanometara. Talasna duina plave boje iznosi oko 470 nanometara. Proizvod talasne duine i frekvencije svetlosti jednak je njenoj brzini prostiranja, odnosno brzini svetlosti kroz datu sredinu. Tako, ako podelimo brzinu svetlosti (oko 300 000 km/s) sa talasnom duinom jednog plavog fotona (a kada posmatramo neto to je plave boje, milioni fotona svake sekunde ulaze u nae oi), odnosno sa 470 nm, dobiemo frekvenciju plavih fotona, odnosno oko 638 triliona Herca, to znai da ovoliko puta svaki plavi foton napravi oscilacija elektromagnetnog polja tokom jedne sekunde. Elektromagnetni talasi su transverzalni, to znai da se za razliku od longitudalnih oscilacija koje se odigravaju u istoj ravni u kojoj se prostiru, oscilacije elektromagnetnog polja (koje se mogu podeliti na oscilacije elektrinog i oscilacije magnetnog polja, koje osim to su meusobno normalne, normalne su i u odnosu na pravac prostiranja talasa) deavaju normalno na pravac prostiranja talasa, pa su stoga slini zvunim talasima koje dobijamo kada povuemo i pustimo zategnutu icu na gitari ili kada bacimo kameni u more. Meutim, za razliku od zvunih talasa kojima je potrebna materijalna sredina za prostiranje, odnosno kretanje, svetlosni talasi se najbre kreu kroz vakuum, dok se malo usporavaju prolaskom kroz materijalnu sredinu usled stalnog apsorbovanja i re-emitovanja fotona od strane atoma. Ukoliko nacrtamo jedan dvodimenzionalni koordinatni sistem (sa x i y osama), a na y-osi (uspravnoj osi) oznaimo intenzitet svetlosti, odnosno broj fotona koji stigne do naih oiju u sekundi, a na x-osi oznaimo vreme ili rastojanje, u oba sluaja emo za istu svetlost dobiti iste talasaste krive. U svakoj sekundi merenja svetlosti, postojae onoliko amplituda svetlosnog talasa kolika je njegova frekvencija, a istovremeno na svakoj talasnoj duini preenog puta svetlosnog talasa

pojavie se po jedna amplituda plavoga talasa. Ipak, svetlosni talasi koji nastaju na nekom od prirodnih izvora svetlosti kao to su zvezde ili uarena metalna vlakna sijalica sastoje se od mnogo malih, jedininih talasia fotona raznih frekvencija, pa se stoga ovakva svetlost naziva polihromatskom, dok se svetlost koja se sastoji od fotona jednakih frekvencija naziva monohromatskom svetlou, a ukoliko se svi fotoni monohromatske svetlosti kreu u fazi, odnosno tako da se njihove prostorne i vremenske amplitude poklapaju, tada se ova svetlost naziva koherentnom ili laserskom svetlou.

- Zato je brzina svetlosti najvea u vakuumu?

Kada se kree kroz prazan prostor, tj. vakuum, svetlost putuje svojom maksimalnom brzinom koja predstavlja jednu od najvanijih konstanti u savremenoj nauci, a jednaka je tano 2,99792458 108 m/s. U sredini koja se sastoji od atoma, svetlost se sudara sa njima, to pojedinanim svetlosnim fotonima stalno menja pravac prostiranja, pa stoga brzina svetlosti u nekom proizvoljnom pravcu nikada nije tako velika kao kada se svetlost neometano kree kroz prazan, bezatomski vakuum. Osim stalnih sudara i prelamanja, atomi supstance kroz koju prolazi svetlost mogu da apsorbuju fotone i naknadno ih emituju, to dodatno smanjuje brzinu svetlosti. Svetlost koja putuje kroz vakuum ne mora da troi vreme u apsorbovanju i ponovnom otputanje od strane atoma materijala, pa je stoga brzina svetlosti u svakom materijalu uvek manja od konstantne brzine svetlosti u vakuumu, koja istovremeno predstavlja i najveu brzinu u prirodi. Poto se izmeu atoma i molekula materijala nalazi vakuum, brzina prostiranja svetlosti kroz meuatomski prostor je i dalje jednaka svojoj maksimalnoj brzini.

- Ako fotoni nemaju masu, kako mogu da deluju pritiskom?

Masa mirovanja fotona je jednaka nuli, a pojam mase mirovanja potie iz Ajntajnove specijalne teorije relativnosti. Meutim, opet u skladu sa specijalnom teorijom relativnosti, svetlosni fotoni nikada ne miruju i uvek se kreu konstantnom brzinom svetlosti, pa im je stoga i masa mirovanja jednaka nuli. Masa estice koja putuje sa brzinom #, jednaka je

, gde je mo masa mirovanja estice, a c brzina svetlosti (oko 300 000 km/s). Na prvi pogled nam moe izgledati da fotoni imaju nultu masu, jer im je masa mirovanja jednaka nuli, ali ako se bolje zagledamo, moemo primetiti da je i izraz u imeniocu razlomka jednak nuli, jer je #=c, pa stoga jednaina kolapsira u nedefinisanu formu (0/0). Stoga, moemo zakljuiti da se gornja jednaina moe primeniti samo na tela koja putuju manjim brzinama od brzine svetlosti, tj. tela ija je masa mirovanja vea od nule. Takoe, teorija relativnosti nam kae i da je masa samo jedan oblik energije, a uvena jednaina E=mc2 se moe itati u dva smera: masa je jednaka energiji, ali i energija moe biti jednaka masi. Premda fotoni nemaju masu, oni imaju energiju, koja je jednaka E=h#, gde je h Plankova konstanta (6,62 x 10-34 Js), a # je frekvencija fotona, a poto su fotoni elektromagnetni talasi, oni stoga i imaju frekvenciju. Izjednaavanjem dva prethodna izraza za energiju fotona, moemo doi do veze izmeu frekvencije fotona i njihove mase, koja ukazuje na talasno-estinu dualnost svetlosnih fotona, to znai da se fotoni mogu ponaati i kao estice i kao talasi. Impuls fotona je jednak koliniku njihove energije i brzine kretanja, tj. brzine svetlosti, a foton koji dodirne neku povrinu moe biti apsorbovan ili reflektovan. Ako doe do njegove refleksije, njegov impuls

e ostati nepromenjen, i on nee izvriti pritisak na povrinu. Meutim, ako atomi povrine apsorbuju foton, tada se impuls fotona predaje povrini. Na taj nain, u snopu fotona koji je usmeren na neku povrinu, neki fotoni e se apsorbovati, a neki reflektovati, a radijacioni pritisak na povrini pod dejstvom snopa svetlosti e se nalaziti negde izmeu minimalne teorijske vrednosti za sluaj kada su se svi fotoni reflektovali i maksimalne teorijske vrednosti u sluaju apsorbovanja svih fotona od strane povrine.

- ta je to Kruksov radiometar?
Ovaj radiometar je izradio engleski fiziar Vilijam Kruks, a danas se on koristi uglavnom kao ivopisna igraka. Kruksov radiometar ima oblik sijalice u kojoj se nalaze 4 vertikalna vetrokaza sa po malim dijamantom na vrhu svakog od njih. Jedna strana svakog od 4 dijamanta je obojena u crnu, a druga u belu boju. Kada igraku iznesemo na svetlo dana, vetrokazi poinju da se okreu u krug, a ukoliko je posebno jaka Suneva svetlost, oni su u stanju da se okree brzinama i od po nekoliko hiljada obrtaja u minuti. Meutim, postoji jedna stvar koja je neophodna da bi se ovi vetrokazi okretali na Sunevoj svetlosti, a to je prisustvo vakuuma. Svetlosni fotoni se odbijaju od svetlih strana dijamanata i deluju pritiskom na svetlu poleinu, a time i uzrokuju rotaciju vetrokaza. Refleksija fotona sa svetle strane dijamanata prenosi dvostruko vei impuls od apsorpcije fotona na tamnoj strani, pa se rotacija vri tako da tamna strana prednjai. Ukoliko bi vetrokazi bili okrueni vazduhom, trenje dijamanata sa vazduhom bi bilo isuvie veliko i suprotstavljalo bi se pritisku kojim svetlost odbacuje svetlu stranu dijamanata, te ne bi dolo do rotacije vetrokaza. Meutim, ukoliko je vakuum u radiometru dobar, ali ne dovoljno visok (odnosno u sluaju da pritisak nije dovoljno nizak), dolazi do pojave efekta poznatog pod imenom toplotna transpiracija. Tada se radiometar vrti tako da mu svetla strana prednjai. Naime, u ovoj situaciji je impuls koji preuzimaju molekuli vazduha sa crne, tj. toplije strane dijamanta vei od impulsa koji fotoni prenose na svetlu stranu, a kao rezultat toga radiometar rotira tako da mu svetla strana prednjai.

- Da li svetlosni talasi imaju gravitaciju?

U skladu sa Ajntajnovom optom teorijom relativnosti, gravitacija je zakrivljenost prostor-vremena, a sve to poseduje energiju i impuls predstavlja izvor gravitacionog polja koje deluje na okolni prostorno-vremenski kontinuum tako to ga zakrivljuje. Elektrina i magnetna polja potiu od odreenog tipa materije, i to prvenstveno od elektrona, a poto materija predstavlja odreenu vrstu energije, takva tela e posedovati gravitaciono polje, pa e i kriviti vreme-prostor. Osim ovoga, poto i elektromagnetno polje sadri energiju i impuls, i ono e stvarati svoje sopstveno gravitaciono polje, koje se sabira sa gravitacionim poljem tela - izvora elektromagnetnog zraenja. Premda je eksperimentalno dokazana injenica da svetlost biva privuena gravitacijom nebeskih tela, aspekt gravitacione teorije po kome i elektromagnetni, odnosno svetlosni talasi stvaraju gravitaciona polja jo uvek nije eksperimentalno potvren, s obzirom da se smatra da bi ovakva polja stvorena u laboratoriji bila veoma slaba da bi se mogla detektovati putem trenutno dostupnih senzora. Stoga se prvi eksperimentalni dokazi ovog aspekta teorije gravitacije oekuju na osnovu posmatranja nebeskih tela koji nose znatno vea naelektrisanja.

- ta su to solarne elije?
Sunce tokom samo 20 minuta obaspe Zemlju sa onoliko energije koliko mi, stanovnici Zemlje potroimo za godinu dana. Primljena energija varira sa ritmom dana i noi, smenom godinjih doba, kao i oblanih i sunanih dana. Ipak, kao posledica prelamanja svetlosti na

vodenim kapima i esticama praine iz atmosfere, prosena koliina Suneve svetlosti koju primi proizvoljna taka na Zemljinoj lopti je jednaka polovini svetlosti koja bi pala na nju kada smog i oblaci ne bi postojali. Ipak, direktna Suneva svetlost osvetljava Zemljinu povrinu snagom od oko 1000 Vati po kvadratnom metru, a kada bismo samo polovinu ove energije mogli da stalno pretvaramo u struju, imali bismo korisne energije na pretek. S obzirom da se planetarne zalihe fosilnih goriva blie svom iscrpljenju (oko 2050. godine), prelazak oveanstva na solarnu energiju e uskoro postati neophodan. Solarne (fotovoltane) elije predstavljaju jedan od naina direktnog pretvaranja energije koju nose svetlosni fotoni u elektrinu energiju koja se tokom noi ili oblanih dana moe skladititi u baterijama (baterije sa dubokim ciklusom, kao npr. olovno-kisele ili nikl-kadmijumske baterije). Solarne elije se nalaze u mnogim kalkulatorima (ukoliko ga poklopite rukom, a njegov teno-kristalni displej se ugasi, znaete da radi na solarnu energiju), parkiralitima (za oznaavanje slobodnog mesta), znakovima pored puta, a i svemirske letelice i sateliti su na jednom delu svoje povrine obloeni solarnim elijama. Solarne elije se sastoje od dva sloja nekog poluprovodnog materijala (npr. silicijuma, galijum arsenida, bakar indijum diselenida, kadmijum telurida), pri emu je jedan sloj n-tipa (dopiran je sa atomima nekog elementa koji, ugraujui se u kristalnu reetku, oslobaaju po elektron), dok je drugi sloj p-tipa (svaki atom dopiranog elementa vezuje za sebe po elektron, stvarajui upljinu, odnosno pozitivno naelektrisanu prazninu u elektronskoj strukturi kristalne reetke). Prilikom spajanja ova dva sloja, dolazi do kretanja elektrona iz n-poluprovodnika u sloj p-poluprovodnika, a do kretanja upljina u obrnutom smeru. Ovaj proces kretanja biva prekinut kada se uravnotei sa nastalim elektrinim poljem na granici slojeva, to spreava dalje kretanje. Ipak, kada svetlosni foton padne na ovu poluprovodniku diodu, njegova energija se troi za formiranje parova elektronupljina, koji se nakon svog nastanka odmah kreu i to elektroni ka n-poluprovodniku, a upljine ka p-poluprovodniku, to dovodi do naruavanja ravnotee, a to za posledicu ima, u prisustvu spoljanjeg kola koje povezuje n i p-poluprovodnik, ponovno kretanje elektrona iz n u p-poluprovodnik, kako bi se ujedinili sa nastalim upljinama u p-poluprovodniku. Ovo kretanje se putem metalnih elektroda postavljenih na vrh i na dno elije pretvara u koristan rad, odnosno u elektrinu struju. Ovaj tok naelektrisanja predstavlja struju, a elektrino polje na spoju poluprovodnika definie napon elije, dok nam proizvod ove dve veliine (jaine struje i napona elije) daje veliinu snage elije. Ipak, s obzirom da solarne elije poseduju prag energije koji foton mora imati kako bi formirao par elektron-upljina, samo izmeu 10 i 25 % elektromagnetnih talasa koji dou u eliju biva iskorieno za dobijanje struje. Meutim, to je manji energetski prag materijala, to e i napon elije biti manji, a to e rezultirati u maloj snazi (optimalno je oko 1,4 eV). Povrine solarnih elija se presvlae sa antireflektivnim slojem koji spreava odbijanje svetlosti od elije (do oko 5%) i sa staklenim slojem koji titi eliju od atoma iz vazduha. U solarnim ploama, vie elija (najee 36) se povezuju redno i paralelno kako bi se poveao njihov rezultujui napon (a time i snaga).

- ta je to solarni vodonik?
Suneva energija bi mogla da postane zamena za energiju koju dobijamo sagorevanjem fosilnih goriva im se bude pronaao efikasan nain za njeno prevoenje u oblik koji se moe lako skladititi. Naime, u sunanim priobalskim ili morskim oblastima na Zemljinoj povrini mogue je postaviti solarne elije (na plaama ili na brodovima) koje bi proizvedenu elektrinu struju slale do elektrolizatora u kojima bi se morska voda razlagala na vodonik i kiseonik. Dobijeni, takozvani solarni vodonik se moe hlaenjem ili dejstvom visokih pritisaka prevesti u teno stanje i uvati u rezervoarima, moe se skladititi u kristalnim reetkama nekih metala (u vidu hidrida) ili se eventualno, u razvijenijem sistemu, moe direktno preko cevovoda odvoditi do mesta potronje. Naime, spajanjem vodonika i

kiseonika u gorivnim elijama (to je suprotno procesu elektrolize) oslobaa se energija koja se moe prevesti u koristan oblik. Takoe, preko vodoninog motora se moe pokretati odgovarajui generator i proizvoditi struja, a istovremeno se koristiti otpadna toplota za zagrevanje. Za razliku od fosilnih goriva koja sagorevaju na visokim temperaturama, vodonik se moe sagorevati bez plamena, tj. na hladno. Katalitiki gorionici, koji su u tu svrhu izraeni, sastoje se od ploa sa mnotvom finih pora, a pomou specijalnog katalizatora na povrini pora, vodonini gas sagoreva u njima bez plamena dajui vodenu paru. Energija se sa skoro apsolutnom efikasnou oslobaa u obliku toplote, a ploe imaju temperaturu od 150200 oC, to se moe koristiti za zagrevanje stanova. Takoe, katalitiki gorionici ne stvaraju nikakve gasove pa im stoga nisu ni potrebni dimnjaci. Savremeni elektrolizatori poseduju efikasnost od 70 %, to znai da se svaki kiloVat-as elektrine energije (dobijene posredstvom solarnih elija) u njima prevodi u 0,7 kiloVat-asova hemijske energije uskladitene u vodoniku sa ukupnom efikasnou od oko 5 15 %. Ipak, smatra se da e se efikasnost elektrolizera uskoro poveati do 90 %, premda e u solarno-vodoninoj ekonomiji planetarnih razmera odluujua biti cena elektrine energije dobijene iz solarne energije, koja bi mogla da se smanji sa masovnom proizvodnjom solarnih elija izraenih od ekstremno tankih poluprovodnikih slojave, kao i sa poveanjem efikasnosti solarnih elija (na primer, spajanjem vie slojeva solarnih elija sa razliitim energetskim pragovima). Za razliku od baterija (koje koriste dananji solarni sistemi u svrhu skladitenja energije) koje se moraju drati u stalno provetravanim prostorijama i u nemetalnim pakovanjima, vodonik predstavlja idealan nain skladitenja energije. Uprkos tome to kritiari istiu da iskorienje solarne energije zahteva velike povrine, bilo bi dovoljno samo oko 0,5 % kopnene povrine Zemlje da bi se stopostotno zadovoljile potrebe stanovnitva planete za solarnim vodonikom, a ova povrina otprilike odgovara onoj koju na naoj planeti pokrivaju zgrade i putevi.

- Zato vidimo dugine boje na kapljicama benzina na putu?

Kada vidite tanak sloj ulja ili benzina na putu posle kie, dugine boje, tj. sve boje iz spektra Suneve svetlosti se na njihovoj povrini primeuju iz vie razloga. Pre svega, ove mrlje koje mogu poticati, na primer, od ulja za podmazivanje automobila, kamiona ili bicikla, plutaju na povrini malih barica vode, jer je gustina ulja manja od gustine vode. Formule za komercijalna ulja najee sadre i aditiv koji uzrokuje da se kapljice ulja raire u tanak film na vodenoj povrini. Film je najdeblji na samom centru mrlje, a najtanji na periferiji. Svetlost koja pada na povrinu mrlje reflektuje se navie, kako od vrha uljanog filma, tako i od dodirne povrine izmeu ulja i vode. Poto debljina uljanog filma opada od centra ka periferiji, tako i razliite oblasti mrlje reflektuju razliite boje. Duina puta reflektovane svetlosti, tj. rastojanje od mesta refleksije do naih oiju, blago je razliita u zavisnosti od toga da li odbijena svetlost dolazi sa vrha ili sa dna uljanog filma. Ukoliko je razlika u duini ovog puta dva talasa jednaka celobrojnom umnoku talasnih duina svetlosti, tada e doi do konstruktivne interferencije, tj. sabiranja i pojaanja intenziteta ta dva zraka svetlosti, reflektovanih sa razliitih taaka. U suprotnom sluaju, naravno, dolazi do destruktivne interferencije i dva razliita talasa se meusobno ne pojaavaju, ve potiru. Suneva svetlost je bela, to znai da sadri sve dugine boje (crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, indigo i ljubiastu), a svaka od ovih boja poseduje karakteristian opseg talasnih duina. Stoga, nejednakost u duini puta reflektovane svetlosti, dovodi do konstruktivne interferencije nekih, a do destruktivne interferencije drugih boja. Polako se kreui u odnosu na kapljicu ulja, menjamo ugao posmatranja, a time i duinu puta svetlosti, pa stoga i menjamo spektar konstruktivno reflektovanih boja. Tako se u polaganom hodu pored jedne ovakve kapi, na njoj mogu primetiti sve boje iz Sunevog svetlosnog spektra.

- ta je to fatamorgana?
Fatamorganu ne viaju samo edni putnici u pustinji, ve je i mi moemo esto primetiti prilikom etnje po nekom breuljku ili tokom vonje na putu u vidu, na primer, jezerceta, male umske oaze ili Meseca na mestu gde je nemogue pronai ih, kao na primer na samom automobilskom putu ili ak i u vazduhu. U uobiajenom sluaju, odreena tela u prirodi vidimo usled njihove sposobnosti da reflektuju svetlost koja stie do naih oiju. Meutim, u sluaju fatamorgane, vidimo predmete zahvaljujui pojavi refrakcije (odnosno rasipanja svetlosti), a ne refleksije. Naime, u sluaju veoma estog primera fatamorgane kao iluzorne vodene povrine u daljini, topla stvarna vodena povrina (koja se moe nalaziti desetinama kilometara izvan naeg vidnog polja) zagreva okolni vazduh tako da on postaje topliji od gornjih slojeva vazduha. Na taj nain, svetlosni zraci koji pristiu na vodenu povrinu bivaju savijeni, odnosno refraktovani navie, to je posledica breg prostiranja svetlosti kroz topli i razreeniji nego kroz hladni i gui vazduh. Naime, donji snopovi svetlosti se kreu bre od gornjih, to uzrokuje refrakciju svetlosti, odnosno njeno povijanje navie. Kada ova, refraktovana svetlost stigne do naih oiju, ona izgleda kao da dolazi sa nekog neprirodnog mesta (na primer, autoputa, ume, oaze sa palmama ili iz vazduha), a ne sa velikih udaljenosti, kao to je stvarni sluaj. Reflektovani svetlosni talasi prate slinu putanju, pa se stoga, prirodno, refraktovani talasi poistoveuju sa reflektovanim talasima, to opisujemo kao fatamorganu.

- Zato se kazaljka na satu okree u smeru kazaljke na satu?

Prvi satovi koje je izmislio ovek bili su sunani satovi, a svako od nas ih moe napraviti na ulici ili u dvoritu. Dovoljno je da obeleimo krug na Zemlji, i u centru kruga postavimo jedan ravan tap ili pravougli trougao kome bi pravi ugao bio u centru kruga, a hipotenuza postavljena u pravcu juga (ili u pravcu severa ukoliko se nalazimo na junoj hemisferi). Senka koju bi Suneva svetlost pravila na krugu pokazivala bi vreme. Tako bi, na primer, u podne, kada je Sunce u pravcu juga pod pravim uglom, senka bi pokazivala sever, tj. 12 sati. Sat vremena kasnije, Sunce bi bilo malo pomereno ka Zapadu, pa bi senka od tapa ili trougla presecala krug na poloaju od 1, tj. 13 asova. Stoga, moemo primetiti da e se sa prividnim prirodnim kretanjem Sunca od istoka ka zapadu, odnosno sa stvarnom rotacijom Zemlje oko svoje ose od zapada prema istoku, senka sunanog sata uvek pomerati ba u smeru kazaljke na satu.

- Zato se za Sunce kae da je zvezda tree generacije?

Zvezde predstavljaju velike lopte usijanih gasova koji su se iz nebeskih prostranstava kondenzovali (iz hladne praine u toplu, gasovitu loptu) zahvaljujui gravitacionom privlaenju materijalnih estica. Milion godina nakon trenutka Velikog Praska, u naem Kosmosu su postojali samo vodonikovi atomi koji su usled neravnomerne raspodele njihove gustine poeli da se gravitaciono privlae i da formiraju zvezde. Naime, tokom privlaenja, odnosno saimanja vodonikovih oblaka prvih zvezda, u jednom trenutku, usled velike temperature u sreditu proto-zvezde dolazi do poetka procesa nuklearne fuzije vodonika u helijum, a zatim helijuma u tee elemente, i tako dalje. U ovim reakcijama nuklearne fuzije, stvara se unutranji pritisak zvezde koji se suprotstavlja gravitacionom saimanju i zvezdu odrava u ravnotenom stanju i obliku. Ipak, kada zvezda potroi svo svoje nuklearno gorivo, ona se ukoliko je dovoljno mala samo skupi formirajui belog patuljka, ukoliko je dovoljno velika skupi se formirajui crnu rupu, dok ukoliko se njena masa nalazi izmeu ova dva stanja, onda eksplodira u Kosmos u vidu supernove, ostavljajui za sobom samo neutronsku

zvezdu. Materija koju ovakva zvezda izemituje u kosmika prostranstva opet biva gravitaciono privuena na nekim drugim mestima i od nje nastaju zvezde druge generacije. Ipak, materija zvezda druge generacije se ne sastoji iskljuivo od vodonika kao u sluaju prvih zvezda, ve i od sloenijih i teih elemenata, pa stoga za ovakve zvezde koje se sastoje od materije koja potie iz eksplozije neke zvezde prve generacije, i iji je spektar znatno bogatiji u odnosu na prve zvezde kaemo da predstavljaju zvezde druge generacije. Ipak, i zvezde druge generacije nakon odreenog vremena svog ivota potroe svoje nuklearno gorivo, pa ukoliko im je masa povoljna i one raznesu svoju materiju po Kosmosu kao supernove (ili eventualno kao nove u sluaju dvojnih zvezdanih sistema kod kojih je jedna zvezda beli patuljak). Saimanjem ove materije koju su emitovale zvezde druge generacije nastaju zvezde tree generacije, iji je spaktar jo bogatiji u odnosu na zvezde prethodnih generacije, a jedna od ovih zvezda je i nae Sunce. Naime, posmatranjem spektra Suneve svetlosti primeen je niz teih elemenata, ukljuujui pre svega i gvoe kod koga se prekida svaki fisioni ili fuzioni niz, te stoga znamo da je Sunce zvezda najmanje tree generacije.

- Zato moemo da vidimo Sunevu svetlost ak i kada Sunce zae iza horizonta?
esto je Suneva svetlost oko nas i vie od pola asa nakon to je Sunce zalo iza horizonta. Razlog ove pojave je refrakcija, odnosno prelamanje svetlosti na esticama atmosfere, usled ega, izmeu ostalog, vidimo i nebo plave boje. Sudarajui se najvie sa molekulima kiseonika i azota u atmosferi, svetlosni zraci se rasejavaju u mnogo razliitih pravaca. Kada Sunce zae iza horizonta ili iza nekog velikog brega, Suneva svetlost vie ne pogaa direktno nae oi, ali uprkos tome ona prolazi kroz ogromna prostranstva atmosfere iznad naih glava i rasejava se u svim pravcima. Na taj nain, Suneva svetlost indirektno nalazi put do naih oiju.

2. Zemlja
- Od ega se sastoji Zemljina lopta?
Zemljina lopta se sastoji od niza slojeva nastalih u ranijoj istoriji planete, u procesu kretanja u okviru koga su tei hemijski elementi pod dejstvom gravitacije teili centru Zemlje, dok su laki ostali da plutaju na povrini. Struktura Zemlje se moe podeliti na 5 slojeva, a to su gasoviti sloj atmosfere, debljine oko 1100 km, koju preteno ine azot (78 %), kiseonik (21 %) i argon (oko 1 %), a ija je polovina mase skoncentrisana u najniih 5 km; tena hidrosfera, koja obuhvata sve vodene povrine na Zemlji (oko 70 % od ukupne povrine Zemlje), a ija je prosena dubina oko 3794 metara; vrsta litosfera debljine oko 100 km, koja je izdeljena na oko 12 tektonskih ploa, i koja sadri elemente uglavnom u obliku hemijskih jedinjenja poznatih kao minerali, a najprisutniji elementi su kiseonik (47 %), silicijum (28 %), aluminijum (8 %), gvoe (5 %), kalcijum, natrijum, kalijum, magnezijum, titan, vodonik i fosfor; vrsti omota, koji se prostire do dubine od 2900 km, i iji se gornji slojevi sastoje uglavnom od gvoa i magnezijumovih silikata, dok se donji slojevi sastoje od smee oksida magnezijuma, silicijuma i gvoa; i jezgro Zemlje, koje se moe podeliti na teno, spoljanje jezgro koje ide do dubine od 5200 km, a sastoji se uglavnom od gvoa i sumpora, i vrsto, gvozdeno unutranje jezgro, koje se protee do dubine od 6371 km, tj. do samog centra Zemlje.

- Zato je Zemljino jezgro tako toplo?

Temperatura Zemljinog omotaa iznosi oko 1000 oC, dok se temperatura Zemljinog jezgra kree od 3700 oC u spoljanjim slojevima do 4300 oC u centralnim delovima jezgra. Postoje tri osnovna izvora toplote u unutranjosti Zemlje, a to su: toplota nastala jo u vreme formiranja i nagomilavanja planetarne materije pod dejstvom gravitacije, a koja je i danas prisutna u velikoj meri; zatim toplota koja nastaje usled trenja uzrokovanog tonjenjem teih elemenata ka centru planete takoe pod dejstvom gravitacije; i toplota koja nastaje prilikom raspada radioaktivnih elemenata. Toploti iz unutranjosti Zemlje je potrebno veoma mnogo vremena da napusti Zemlju, tj. da se izemituje u Kosmos u obliku infracrvenih talasa, jer osim brzog strujanja toplote direktno u pravcu Zemljine povrine, postoji i znatno sporiji nain prenoenja toplote ka povrini, koji ukljuuje transport toplote kroz slabo provodne granine slojeve, kao to su tektonske ploe u slojevima litosfere. Kao rezultat ovog sporog strujanja toplote u Kosmos, velika koliina praiskonske planetarne toplote, nastale jo u vreme gravitacionog saimanja planete, jo uvek postoji.

- Kako se meri temperatura Zemljinog jezgra?

S obzirom da se centar Zemljine kugle nalazi na oko 6400 km ispod nas, a najvee dubine do kojih se moe iskopati rupa i spustiti termometar iznose oko 10 km, neophodno je primeniti neku indirektnu metodu za izraunavanje temperature gvozdene mase u Zemljinom sreditu. Merenje brzine prolaska seizmikih, tj. zvunih talasa kroz Zemlju, doputa geofiziarima da izvre procenu gustine i elastinosti kamenja na dubinama koje su inae nedostupne za direktno ispitivanje. Uporeivanjem seizmikih talasa proputenih kroz Zemlju i zvunih talasa proputenih kroz poznate supstanci na povienim pritiscima i temperaturama, mogue je izvesti zakljuke o uslovima koji vladaju u sreditu Zemlje. Jedan od problema je taj to je veoma teko simulirati uslove iz unutranjosti Zemlje u laboratoriji, jer je npr.

pritisak u Zemljinom jezgru za 3 miliona puta vei od atmosferskog, dok je temperatura za oko 4000 5000 oC vea nego u atmosferi. Ipak, u laboratorijima za fiziku minerala se uz pomo nakovnih dijamantskih elija uspevaju postignuti ovako visoke temperature i pritisci, a na osnovu ispitivanja prolaska zvunih talasa kroz gvoe na ovako visokoj temperaturi i pritisku, utvreno je da je gvoe jedini element ije se seizmike osobine (pre svega, brzina zvuka) u laboratoriji poklapaju sa seizmikim osobinama Zemljinog jezgra, dok se temperatura jezgra procenjuje na izmeu 4000 oC i 7000 oC. Meutim, i pri laboratorijskim uslovima visokog pritiska i temperature slinim onima koji vladaju u sreditu Zemlje, zvuni talasi kroz istu gvozdenu materiju prolaze neto bre nego to prolaze kroz Zemljino jezgro. Stoga se smatra da osim gvoa, u toplom Zemljinom jezgru postoje jo i neki drugi hemijski elementi, a pre svih kiseonik (oko 8 %) i sumpor i slicijum (zajedno oko 8 %).

- Zato se Zemljino jezgro okree bre od njene povrine?

Zemaljska opservatorija Lamont-Doherty je pre nekoliko godina pronala seizmike dokaze da se Zemljino unutranje jezgro pomera u odnosu na spoljanji omota, a ovaj dokaz je izveden na osnovu pomeraja najbreg zvunog talasa proputenog pod uglom od 10 o u odnosu na Zemljinu osu rotacije, u pravcu istoka brzinom od jednog stepena u godini. Inae, seizmiki talasi se kreu bre kroz Zemljino jezgro u pravcu sever-jug nego u ravni ekvatora, to moe biti posledica jednoznanog ureenja kristala gvoa, odnosno pretpostavke da su svi kristali gvoa u vrstom delu Zemljinog jezgra moda orijentisani u istom pravcu, iako se ne zna zato je njihova orijentacija ba pod uglom od 10 o u odnosu na osu rotacije, osim ako nisu kristalisali u vreme kada je Zemljina osa rotacije bila orijentisana u drugom pravcu. Razlozi ovako blage razlike u brzini okretanja jo uvek nisu poznati, ali se smatra da bi uzrok ove pojave moglo biti magnetno polje Zemlje, ili eventualno usporavanje okretanja Zemljine povrine pod dejstvom plimskog efekta izmeu okeana i Meseca.

- Kako moemo da primetimo da je Zemlja jedna lopta?

Ako ste nekada posmatrali pomraenje Meseca, sigurno ste primetili kako Zemljina senka okruglog oblika polako prekriva i zatim otkriva svetli Mesec. Kada bi Zemlja bila bilo kog drugog oblika osim sferinog, njena senka ne bi bila tako savreno okrugla. Kada bi Zemlja bila ploastog oblika, njena senka na Mesecu bi bila izduena i eliptina, osim ukoliko se pomraenje ne bi deavalo samo kada je Sunce tano ispod sredita ploe. Takoe, ukoliko otputujete na neki drugi kraj planete, moete primetiti oiglednu razliku u poloaju zvezde severnjae (tj. polarne zvezde) koja je prepoznatljiva po tome to posmatrana iz istog mesta na Zemlji, tokom noi skoro da ne menja svoj poloaj na zvezdanom svodu, jer se nalazi skoro tano u pravcu ose rotacije Zemljine kugle, dok se sve druge zvezde okreu polako oko nje, kreui se od istoka na zapad. Poto se polarna zvezda nalazi tano iznad severnog pola, ona bi posmatrau na severnom polu izgledala kao da mu se nalazi tano iznad glave, dok bi svakom junijem posmatrau, pa i nama sada, izgledala udaljena od centralne take na nonom nebu. to se vie kreemo ka jugu, to e se polarna zvezda pomerati nie na nebu, a iz ovog pomeraja su stari Egipani i Grci izraunali obim Zemlje. Takoe, kada stojite na obali mora i posmatrate brod koji se pojavljuje na horizontu, da li mu se prvo pojavljuje trup ili jedra?

- Zato ne moemo da osetimo Zemlju kako se okree?

Jedan od uvenih Ajntajnovih principa relativnosti je taj da ne postoji apsolutno, ve samo relativno kretanje u odnosu na neki drugi referentni sistem. Stoga, ako se nalazimo u

sistemu koji se kree konstantnom brzinom, mi to ne moemo primetiti sve dok ne vidimo nekoga ko je projurio pored nas. Nismo u stanju da osetimo da li se Zemlja kree ili ne jer su sva njena kretanja konstantna u vremenu, a mi smo njen deo pa se kreemo zajedno sa njom. Iako bismo usporavanje ili ubrzavanje od sadanje brzine kretanja Zemlje osetili kao promenu u gravitaciji, mi smo za sada u stanju da izvlaimo zakljuke o kretanjima Zemlje samo na osnovu posmatranja zvezda.

- Koliko brzo bi trebalo da se okree Zemlja da bi neutralisala silu tee?

Da bi se neutralizovalo dejstvo Zemljine sile gravitacije, neophodno je da ubrzanje pod dejstvom centripetalne sile kao posledice Zemljine rotacije oko svoje ose postane jednako ubrzanju pod dejstvom Zemljine sile gravitacije. Tako bi centripetalno ubrzanje, tj. proizvod Zemljinog poluprenika i kvadrata njene ugaone brzine, trebalo da bude jednako ubrzanju od 9,81 m/s2. Poto je Zemljin poluprenik priblino jednak 6,4 miliona metara, moemo izraunati neophodnu ugaonu brzinu od 0,00124 rad/s. Period ovakve besteinske Zemljine gravitacije, tj. vreme za koje bi se Zemlja jedanput okrenula oko svoje ose, moe se izraunati kao kolinik dvostruke vrednosti broja ! i ugaone brzine, pa tako dobijamo vrednost perioda od 5074,99 sekundi, odnosno 1,409 asova. To znai da kada bi Zemlja rotirala oko svoje ose 20 puta bre nego sada, tj. sa periodom od 1 sata i 24 minuta, svi na Zemlji bi lebdeli jer bi se Zemljina gravitacija neutralisala pod dejstvom poveane centripetalne sile.

- Kako se moe dokazati Zemljina rotacija u odnosu na Sunce?

Jedan od najpraktinijih i najjednostavnijih dokaza rotacije Zemlje oko svoje ose moe se izvesti uz pomo tzv. Fukoovog klatna, koje je dovoljno da blago izvedemo iz ravnotenog poloaja i ono e se zaljuljati u istoj ravni po kojoj i Zemlja ispod njega rotira. Naime, ako pustimo Fukoovo klatno da osciluje, vertikalna ravan njegovog oscilovanja e se pomerati brzinom od petnaestostrukog sinusa ugla nae geografske irine stepeni na as. Ovaj dokaz se moe izvesti na svim delovima Zemljine lopte, osim na njenom ekvatoru. S druge strane, dokaz za orbitiranje Zemlje oko Sunca moemo da izvedemo tako to osmotrimo neku zvezdu danas, kao i kroz tano est meseci, kada Zemlja bude bila na suprotnoj strani svoje orbitalne putanje. Ovaj mali pomeraj u poloaju zvezde naziva se paralaksa, a poto je ovakav pomeraj izuzetno mali ak i za nama najblie zvezde, za ovakvo osmatranje nam je neophodan teleskop.

- Kada se Zemlja oko Sunca kree bre, a kada sporije?

Naa planeta se oko Sunca okree najbre kada je na severnoj hemisferi zima, a najsporije kada je na njoj leto. Kada bi Zemljina putanja oko Sunca bila kruna, tada bi se Zemlja uvek kretala istom brzinom. Meutim, putanja Zemlje oko Sunca je blago eliptina, to znai da se rastojanje izmeu Zemlje stalno menja. Zemlja je najblia Suncu tokom zime na severnoj hemisferi, a najdalja kada je na severnoj hemisferi leto. Prema Keplerovom drugom zakonu, radijus vektor zamiljena prava linija koja spaja Sunce sa Zemljom u jednakim vremenskim periodima opisuje jednake povrine. Stoga, to je Zemlja blia Suncu, to e se ona bre i kretati. Zemlja postie najveu brzinu tokom svog kruenja oko Sunca kada se nalazi u taki perihela (tj. kada je najblia Suncu), dok je najmanja brzina rotiranja Zemlje oko Sunca primetna u taki afela (tj. kada je Sunce najdalje od Zemlje).

- ta je to endlerovo kolebanje?

endlerovo kolebanje je promena u pravcu du koga se Zemlja obre oko svoje ose. Kolebanje elektrinih igraki u trenutku kada ih pokrenemo ili tokom njihovog zaustavljanja pomalo podsea na ovo kolebanje Zemlje. Naime, polovi igrake i Zemlje ne miruju tokom rotacije, ve se i oni malo kreu. Zamislite jedno penkalo iji kraj prolazi kroz juni, a vrh kroz severni pol Zemlje. Ako bi to penkalo moglo da pie po nekoj podlozi, nakon jednog dana, tj. nakon jednog punog obrtaja Zemlje oko svoje ose (ako zanemarimo kretanje oko Sunca), ono ne bi iscrtalo taku, ve krug. Takoe, nakon nekoliko dana ili meseci, umesto prave linije (ako sada uzmemo u obzir i kretanje oko Sunca) dobili bismo spiralnu putanju. Upravo ovaj efekat predstavlja tzv. endlerovo kolebanje, pojavu koju je otkrio ameriki astronom Set Karlo endler 1800. godine. Za razliku od godinjeg kolebanja pravca Zemljine ose rotacije, to za posledicu ima promenu godinjih doba, endlerovo kolebanje je dnevna pojava. Postoji nekoliko teorija koje pokuavaju da objasne ovakvo kretanje Zemlje oko svoje ose. Osim miljenja da je ovo kolebanje uzrokovano injenicom da naa planeta nije potpuno pravilna sfera, ve je njen ekvatorijalni obim neto vei od obima oko polova, neki naunici smatraju da plime i morske povrine u vidu promena pritiska u okeanima ili vetrova (koji neravnomerno potiskuju vodene mase) du okeana uzrokuju endlerov efekat. endlerov efekat utie na preciznost sa kojom se posmatraju zvezde uz pomo teleskopa, a i na nebesku navigaciju, poto se geografska irina menja tokom perioda od 14 meseci. GPS je u stanju da lako prevazie uticaj endlerovog efekta, ali se zvezdani navigatori i dalje moraju redovno snabdevati sa novim referentnim takama koje odgovaraju severnom i junom geografskom polu. S druge strane, endlerov efekat ne utie na Zemljine magnetne polove, a time ni na preciznost kompasa.

- Zato su zime hladne, a leta topla?

Zemlja na svom putu oko Sunca neprekidno menja pravac svoje ose rotacije. Naime, u dane prolene i jesenje ravnodnevnice (21. mart i 23. septembar, respektivno), Sunce se nalazi u normalnom poloaju u odnosu na osu rotacije Zemlje. S druge strane, na dan poetka zime (22. decembra na severnoj hemisferi), kao i na dan poetka leta (22. juna na severnoj hemisferi), Sunce se nalazi pod uglom od 23,5 o u odnosu na Zemljinu osu rotacije. Tada Zemljina hemisfera koja je blia Suncu prima oko tri puta vie Suneve svetlosti od suprotne hemisfere, a Zemljin pol koji je blii Suncu prima Sunevu svetlost celoga dana, dok je na suprotnom polu u to doba godine dvadesetetvoroasovna tama. Upravo ova velika razlika u toploti sa Sunca koju primaju dve hemisfere uzrokuje pojavu razliitih godinjih doba u razliitim hemisferama Zemlje. Kada na severnoj hemisferi pone prolee, Zemljin severni pol se sve vie naginje ka Suncu, uzrokujui tako da nama u umerenom pojasu na severnoj polulopti Sunce postaje sve blie. Kada se Zemljin severni pol nagne toliko da ugao izmeu Sunca i Zemljine ose rotacije postane jednak 23,5 o, Zemljina osa tada poinje da se naginje na drugu strane, a Sunce nam sa svakim novim danom postaje sve dalje, iako je kod nas u tom trenutku poelo leto. Tada severni pol poinje da se udaljava od Sunca, a juni pol da mu se pribliava. Kada Sunce ponovo dospe u normalan poloaj u odnosu na Zemljinu osu rotacije, na junoj hemisferi poinje prolee, a na severnoj hemisferi jesen. Meutim, kada juni pol dostigne krajnju taku u ovom oscilovanju Zemljine ose rotacije, on ponovo poinje da se udaljava od Sunca, a severni pol da mu se pribliava. Tada na severnoj hemisferi poinje zima, iako nam sa svakim narednim danom Sunce postaje sve blie.

- Zato je na planinama hladnije nego na nivou mora?

Vazduh apsorbuje Sunevu toplotu u mnogo manjoj meri nego Zemlja. Usled toga Sunce greje Zemlju, a ona prenosi toplotu na okolni vazduh. Stoga e sa penjanjem u planinu, tj. sa poveanjem nadmorske visine, odnosno udaljenosti od toplijih slojeva Zemlje, temperatura sredine kontinualno opadati. Takoe, svi znamo da ukoliko delujemo pritiskom na vazduh (ili bilo koju drugu materiju), njegova temperatura e se poveati, a ukoliko smanjujemo vazduni pritisak (npr. irenjem vazduha), temperatura vazduha e se smanjiti. Tako je temperatura vazduha u napumpanoj gumi za bicikl ili fudbalskoj lopti vea od temperature vazduha u ispumpanoj gumi ili lopti, sprej boca postaje sve hladnija to je vie koristimo, a slian princip rada koriste i friideri. Stoga je vazduni pritisak na odreenoj nadmorskoj visini direktno srazmeran temperaturi i koncentraciji vazduha na toj visini, a s obzirom da sa porastom nadmorske visine dolazi do opadanja pritiska vazduha, opadae i njegova temperatura. Tako je vazduni pritisak na nivou mora jednak jednoj atmosferi (101 325 Paskala), na nadmorskoj visini od 3 km je jednak 0,7 atmosfera, na visini od 6 km - 0,44 atmosfere, na visini od 9 km - 0,3 atmosfere, na visini od 12 km - 0,18 atmosfera, a na visini od 15 kilometara pritisak je jednak samo jednom desetom delu amosferskog pritiska. Takoe, topli vazduh na niskim nadmorskim visinama koga greje Zemljina toplota, penjae se u visinu jer ovakav, topliji vazduh poseduje manju gustinu od hladnijeg vazduha. Meutim, prilikom penjanja toplog vazduha u visinu, njegov pritisak e opadati, a time i njegova temperatura, pa e opet vazduh na visokim planinama biti hladniji od vazduha u dolini ili na moru.

- Zato je najvea ozonska rupa na Junom polu?

Ozonski omota je oblast atmosfere koja se protee izmeu 19 i 48 km (a najvie na oko 23 km nadmorske visine) iznad Zemljine povrine, a u njemu je koncentracija troatomskih molekula kiseonika ozona (O3), oko 10 promila, tj. oko 1 %. Ozon nastaje u reakciji kiseonika sa Sunevom svetlou, a odrava se zahvaljujui prirodnim atmosferskim jedinjenjima azota. Meutim, hemijska jedinjenja hlorfluorougljenici (CFC), koji se i dalje koriste u friiderima, mnogim klima-ureajima i rasprivaima, deluju destruktivno na ozonski sloj koji titi povrinu Zemlje od visokoenergetskih ultraljubiastih elektromagnetnih talasa sa Sunca. Samo jedan molekul CFC-a razlae oko 100 000 molekula ozona. Zapravo, od uvoenja CFC-a u upotrebu 1931. godine, koncentracija hlora u stratosferi (sloju atmosfere izmeu nadmorskih visina od 10 i 40 km) se poveala 4 puta, a upravo atomi hlora katalizuju (ubrzavaju najee nekoliko miliona puta) hemijsku reakciju razlaganja molekula ozona. Stoga, svaki slobodan atom hlora (koji nastaje reakcijom ultraljubiastih talasa sa CFC-om, a najee se nalazi u okviru veoma reaktivnog gasa hlor monoksida) u proseku katalizuje razlaganje 100 000 molekula ozona, pre nego to izreaguje sa neim to ga uklanja iz stratosfere. Ozonska rupa predstavlja stanjeni sloj ozonskog omotaa, koji se najizraeniji na polovima, a posebno na Antarktiku (Junom polu), i to tokom njegovog prolea. Kao to gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca uzrokuje plimu i oseku, isto tako dovodi i do pojave gue atmosfere u predelima umerene geografske irine nego na polovima. Tamo gde je atmosfera gua, ozona ima u veoj koliini, a tamo gde je atmosfera rea, ima ga manje. Znajui da je atmosfera najrea na polovima, moemo zakljuiti da je tamo i ozonska rupa najvea. Takoe, kada je na severnoj hemisferi leto, Sunce uopte ne obasipa Antarktik svojom svetlou tokom nekoliko nedelja. Stoga, usled nedostatka i ultraljubiastih Sunevih talasa u ovo vreme, ozonska rupa na Antarktiku se u ovo vreme i ne obnavlja. Karakteristini vazduni virovi koji spreavaju meanje vazduha iznad Antarktika sa severnijim vazduhom se stvaraju tokom antarktike zime, to dodatno poveava antarktiku ozonsku rupu. Slini virovi nastaju i na Arktiku (Severnom polu) tokom zime na severnoj hemisferi, ali usled vodenih, a ne kontinentalnih predela koji se nalaze ispod ovih virova, oni su i slabijeg intenziteta od zimskih virova iznad junog pola, pa je stoga usled intenzivnijih meanja

vazduha, ozonska rupa iznad severnog pola manja od oblasti osiromaene ozonom iznad Junog pola. Ozonska rupa na Antarktiku se poveava od kasnog avgusta do ranog decembra kada je velika oko 27 miliona kvadratnih kilometara, to je veliko otprilike kao itave SAD.

- Da li se masa Zemlje poveava ili smanjuje?

Zemljina masa se svakoga dana poveava usled stalnog padanja meteora iz Svemira, kao i naelektrisanih estica sa Sunca (tzv. solarni vetar) na nju. Dokaz za ovo moemo videti tokom vedre noi u obliku mnogobrojnih zvezda padalica, tj. meteora. Svakoga dana u nau atmosferu ue nekoliko stotina tona meteorita u obliku praine iz Kosmosa. Stoga, koliina materije koja iz Kosmosa pristigne na Zemlju tokom jedne godine iznosi izmeu 10 miliona i milijardu kilograma. Iako nam ovo moda moe zazvuati kao velika koliina, u poreenju sa masom Zemlje koja iznosi 5,98 1024 kilograma, masa od milijardu kilograma iznosi manje od jednog kvadrilionitog dela (10-15) njene mase. tavie, Zemlja je tokom poslednjih 10 000 godina dobila u vidu kosmike praine samo jedan trilioniti deo njene sadanje mase. Ipak, po stopi dananjeg pristizanja kosmike materije na nju, Zemlja je od svog nastanka pre oko 4,6 milijardi godina dobila oko 2,3 1015 tona materije iz Kosmosa, to ini 1/2 000 000 deo njene sadanje mase. Meutim, Zemlja u izvesnoj koliini i gubi neto malo od svoje mase, i to uz male gubitke laganih elemenata (kao to su vodonik i helijum) iz atmosfere, a najvie putem radioaktivnog raspadanja atomskih jezgara iz Zemljine unutranjosti. Naime, Zemljina unutranjost poseduje izvesne, ne toliko zastupljene koliine radioaktivnih elemenata, kao to su uran, torijum i kalijum-40. Ovi radioaktivni elementi se nalaze pomeani sa obinim mineralnim stenama. Opte je poznata stvar da svaki kamen na naoj planeti sadri sve poznate hemijske elemente, a da i najistiji, laboratorijski napravljeni uzorci poseduju oko 109 % primesa (otprilike 1 zrno jema na 10 tona penice). Tako, granitne stene u proseku sadre i 4 milionita dela urana, kao i 13 milionitih delova torijuma. Prilikom radioaktivnih raspada ovih elemenata, neto od njihove mase (odnosno od mase njihovih nukleona) se po uvenoj Ajntajnovoj jednaini E = mc2 pretvori u energiju, odnosno toplotu. Zapravo, 4 % toplote Zemljine povrine potie iz ovih radioaktivnih procesa koji se deavaju ispod nas. Sve u svemu, danas jo nismo u stanju da precizno procenimo da li se masa nae Zemlje sa svakim novim danom blago poveava ili smanjuje.

- Kako moemo da pronaemo meteorite na Zemlji?

Meteoriti su mali svemirski kamenii ili parii metala, uglavnom gvoa ili nikla, koji svakodnevno u vidu fine praine padaju iz Kosmosa na Zemlju. Svakoga dana na Zemlju padne nekoliko tona ove kosmike praine. Ako elite da sakupite malo meteorske praine, moda je bolje da se ograniite na metalne meteorite, jer je kamene meteorite znatno tee identifikovati. estice ovih meteorita su veoma malih dimenzija, pa se stoga zovu mikrometeoriti. Ukoliko vaa kua ili zgrada imaju oluk, onda je mesto na kome se sliva voda iz oluka idealno mesto da postavite iniju u kojoj ete sakupljati kosmiku prainu. Kia koja se sliva kroz oluk ispira estice sa itavog krova i u velikoj meri ih alje kroz oluk. Kada se inija napuni kiom, zagrevajte je sve dok sva tenost u njoj ne ispari, tj. dok na dnu suda ne ostane samo vrsta supstanca. Stavite ovaj prah na pare papira ispod koga se nalazi magnet. Metalne estice e biti privrene za papir dejstvom magneta, pa stoga protresite papir kako biste odstranili sve nemetalne estice. Mnotvo od ovih metalnih estica koje su ostale na papiru predstavljaju metalnu svemirsku prainu. Ukoliko imate priliku da posmatrate ovu prainu ispod mikroskopa, moi ete da primetite da za razliku od drugih estica, meteoritske estice na sebi imaju znakove svog vatrenog putovanja kroz atmosferu u vidu malih rupica na povrini.

- Kako se za neke meteorite zna da potiu sa drugih planeta?

Do danas je na Zemlji pronaeno 12 meteorita za koje se smatra da potiu sa planete Mars (jedan od ovih meteorita je i jedini meteorit za koga se zna da je imao letalan efekat na Zemlji, jer je naalost pao na jednog psa u Egiptu 1911. godine). Postoji nekoliko razloga koji idu u prilog teoriji da ovo kosmiko kamenje potie sa Marsa. Sav kiseonik u prirodi se moe nalaziti u vidu jednog od svoja tri izotopa, a to su: kiseonik-16 (obini kiseonik iz periodnog sistema elemenata), kiseonik-17 (koji u svom atomskom jezgru osim 8 protona i 8 neutrona poseduje jo jedan neutron) i kiseonik-18 (sa jo dva neutrona). Odnos zastupljenosti ovih izotopa kiseonika zavisi od odnosa njihovih masa i poseban je na svakom nebeskom telu. Ukoliko na Zemlji uzmemo snenu pahulju, zrno peska, vazduh ili bilo koju drugu materiju, pronai emo jedinstven, za nau planetu karakteristian odnos zastupljenosti kiseonikovih izotopa. Meutim, meteoriti sa Marsa, kao npr. meteorit ALH 84001, poseduju ili viak ili manjak kiseonika-16 u odnosu na zastupljenost druga dva kiseonikova izotopa, pa stoga znamo da ne potiu sa Zemlje. Takoe, azot prisutan na meteoritu ALH 84001 je veoma teak, tj. odnos zastupljenosti azota-15 u odnosu na azot-14 je mnogo vei od istog odnosa na naoj planeti. Slino tome, i vodonik je u ovom meteoritu tei od vodonika sa Zemlje, s obzirom da je zastupljenost deuterijuma (atoma vodonika koji osim protona poseduje i jedan neutron u svome jezgru) vea nego na Zemlji. U ovom meteoritu, kao i u drugim meteoritima sa Marsa, zahvaeni su i odreeni plemeniti gasovi, najverovatnije tokom prolaska kroz atmosferu njegove matine planete. Jedan od ovih gasova je i ksenon iji je izotopski sastav, slino kao i u sluaju kiseonika, azota i vodonika, razliit od istog sastava na Zemlji. ALH 84001 sadri i karbonatne minerale u kojima je zastupljenost teih izotopa ugljenika vea od iste zastupljenosti na Zemlji, to nam sve govori da je poreklo ovog meteorita vanzemaljsko. Uz ovo, zna se i da je kamen ALH 84001 kristalisao pre 4,5 milijardi godine, a na Zemlji nije pronaen jo ni jedan kamen koji je kristalisao pre vie od 3,9 milijradi godina, to je i logino s obzirom da se starost Zemlje procenjuje na oko 4,5 milijarde godina. Dok plutaju Kosmosom, meteoriti su izloeni visokim dozama kosmikog zraenja (kojima magnetno polje Zemlje spreava intenzivan prodor do povrine), a na osnovu vremena izlaganja kosmikim zracima od 16 miliona godina, zna se da je otprilike pre ovog vremena ovaj kamen bio lansiran sa svog matinog tela. Da bi se neki kamen lansirao sa Zemlje potrebno je ubrzati ga do oko 11 km/s, to bi za posledicu ostavilo veoma veliki krater kakvog danas nema na Zemlji. Istraivai su 1981. godine na Antarktiku pronali meteorit za koga se smatra da potie sa Meseca (nakon ega je pronaeno jo desetak Meseevih meteorita), jer je njegov sastav veoma slian uzorcima kamenja koje su sa naeg prirodnog satelita na Zemlju donele posade Apollo-a. Slino tome, i meteoriti sa Marsa imaju sastav gasova (koji su zahvaeni u vidu mehuria u staklenim delovima meteorita, to je posledica njihovog burnog porekla, odnosno prolaska kroz atmosfere Marsa i Zemlje) koji je slian sastavu Marsove atmosfere koji su izmerile dve Viking misije tokom 1976. godine. U optem sluaju, marsovski meteoriti pripadaju klasi SNC (ergotit nakhlit - asignit) meteorita i njihova starost je veoma mala (oko 1,3 milijarde godina u proseku), to znai da su isuvie mladi da bi nastali na nekom od asteroida, jer ova tela za razliku od planeta nisu u stanju da dugo zadre toplotu koja se stvara raspadanjem radioaktivnih izotopa, pa se stoga ohlade za manje od 100 miliona godina. Velike planete su u stanju da zadre ovu toplotu znatno due, jer kao to je poznato, stene su slabi provodnici toplote i prenos toplote kroz stene zahteva mnogo milijardi godina.

- ta je to aurora borealis?

Aurora predstavlja brzo promenljive, raznobojne svetlosne putanje koje se povremeno primeuju na nonom nebu, najee u oblastima velikih geografskih irina, kako na severnoj, tako i na junoj Zemljinoj polulopti. Aurora borealis je naziv za severnu polarnu svetlost, dok aurora australis predstavlja junu polarnu svetlost. Naelektrisane estice sa Sunca i drugih zvezda dolaze na Zemlju, ali se pod dejstvom Zemljinog magnetnog polja usmeravaju u spiralne putanje oko Zemlje. Linije sila magnetnog polja Zemlje su najgue na polovima, pa tako i putanje estica postaju ravnije, te se u krajnjem sluaju vrte u krug. estica koja putuje u spiralnoj putanji du linija magnetnog polja od junog do severnog magnetnog pola, putuje i unatrag, tj. od severnog do junog magnetnog pola, pa se stoga ovakve putanje nazivaju magnetnim ogledalima. Oko nae planete postoje dva ovakva, tzv. Van Alenova pojasa naelektrisanih kosmikih estica, jedan koji sadri uglavnom protone na visini od 3000 km, a drugi koji sadri elektrone na visini od 15 000 km od povrine Zemlje. Jedna od posledica postojanja ovih pojasa je i polarna svetlost, koja nastaje kada naelektrisane kosmike estice uu u Zemljinu atmosferu, predaju deo svoje velike kinetike energije atomima kiseonika i azota iz vazduha, koji se pobuuju i pri relaksaciji emituju vidljivu svetlost zelene i crvene boje. Aurora se javlja na visinama od oko 100 km, a ova svetlost je posebno primetna na polovima, gde linije sila magnetnog polja uranjaju u atmosferu, povlaei sa sobom Van Alenove pojase. Pojava i intenzitet polarne svetlosti u mnogome zavise od Sunevih ciklusa, rotacije Sunca i njegove sezonske i magnetske aktivnosti, a aurora se moe pojavljivati i u obliku irokih svetlosnih lukova, zavesa i spirala na nebu.

- Kako moemo da rekonstruiemo Meseevu povrinu na Zemlji?

Ukoliko bismo hteli da u dvoritu napravimo aleju koja e se zvati "Meseeva povrina", tada bismo najpre morali da znamo nekoliko podataka o tome kako izgleda stajati na Mesecu. Naime, iako je boja Meseca sa Zemlje svetlo plava, na povrini ovog naeg jedinog prirodnog satelita koji zajedno sa Zemljom deli epitet treeg i etvrtog kamena od Sunca, ne postoji skoro nita to je plave boje, ukljuujui ni vodu (koja je plave boje) koja bi kada bi postojala mogla da deluje erozijom na Mesecu, pa da tako prerasporeuje kamenje i stene. Takoe, poto na Mesecu nema ni atmosfere (usled ega na njemu ne postoje zora i sumrak, ve se onog trenutka kada se prvi zraci Suneve svetlosti pojave na horizontu, pojavljuje svetao dan, a ova pojava se naziva terminatorom) koja bi mogla da zapali i raspri meteore koji padaju na Mesec, upravo ova mala nebeska tela su imala odluujui uticaj na dananji izgled Meseeve povrine. Naime, meteori su tokom proteklih 4 i po milijarde godina koliko su stari Mesec i Zemlja, stalno padali na Meseevu povrinu i sitnili kamenje i kamenie, tako da je danas povrina Meseca do dubine od oko 10 metara sastavljena od finih prakastih estica ija je najvea veliina jednaka otprilike veliini zrna peska. Odela astronauta koji su hodali po Mesecu su bila toliko pranjava kao da su hodali po branu ili prahu krede, ali su ipak i na ovoj prakastoj povrini pronali dovoljno velike kamenie koje su poneli sa sobom nazad na Zemlju. Naime, Nil Armstrong je zajedno sa Edvinom Oldrinom sleteo specijalnim modulom u More Tiine na Meseevoj povrini, a praina koju je rad motora ovog modula podigao na njegove prozore bila je toliko velika da je vidik astronautima bio potpuno zaklonjen. Ova praina se brzo povukla, nakon ega je u 112. satu putovanja na Mesec, Nil Armstrong stupio na Meseevu povrinu. Ispod ovog prainastog sloja (koji se naziva regolitom), nalaze se stene i kamenje u veim komadima, jer oni nisu bili pod tako intenzivnim udarima kamenja koje leti Sunevim sistemom. Posledica ovako rastresitog Meseevog tla je i postojanje velike temperaturske razlike na njemu tokom dana i noi. Naime, temperatura njegove povrine tokom dana koji traje oko dve zemaljske nedelje iznosi u proseku oko 127 oC, dok je temperatura none Meseeve podloge jednaka u proseku oko 153 oC. Meutim, na dubini od samo jednog metra, temperatura Meseca se uopte ne menja sa

smenom dana i noi, ve uvek iznosi oko 53 oC. Vie od polovine Meseevog tla ini staklo, to je takoe posledica estih meteoritskih udara pod kojima su se topile estice minerala sa Meseeve povrine, brzo se zatim hladei i ne stiui da povrate kristalnu strukturu, ve formirajui staklo (amorfni oksidni mineral). Meseeva mora (tamne povrine koje su vidljive i golim okom, a predstavljaju polja ispunjena lavom) su pokrivena isitnjenim bazaltnim stenama, dok su planinski Meseevi predeli pokriveni magmatskim stenama. Meseeve stene takoe sadre vee koliine retkih elemenata nego zemaljske stene, i to naroito: hrom, titan, uranijum i torijum, a nasuprot tome, one imaju manju koliinu olova, bizmuta, natrijuma i kalijuma kojima obiluju zemaljske stene. Inae, jedini novi mineral koji je otkriven na Mesecu nazvan je armalkolitom po imenima trojice kosmonauta iz Apollo-a 11 (Armstrong, Oldrin i Kolins). Za razliku od stena u Zemljinoj kori koje su se iskristalisale pre oko tri i po milijarde godina, stene na Mesecu pokazuju starost od izmeu 3,7 i 4,7 milijardi godina, pa se stoga Mesec ponekad i naziva muzejom drevnih dogaaja.

- Da li je lake popeti se na Meseevu planinu ili planinu na Zemlji?

Ukoliko zamislimo na Zemlji i na Mesecu dve planine istog oblika i iste visine, tada e penjanje na Meseevu povrinu zahtevati znatno manji utroak energije. Naime, podiui se sa nivoa mora u visinu, mi vrimo rad na raun poveanja nae potencijalne energije u gravitacionom polju nebeskog tela na kome se nalazimo. Tako, ako se popenjemo na Zemaljsku planinu visoku 1000 metara, vrednost nae potencijalne energije na vrhu ove planine e biti jednaka proizvodu visine planine, nae mase i ubrzanja tela u gravitacionom polju (na Zemlji 9,81 m/s2). S druge strane, penjui se na Meseevu planinu, naa masa i visina planine su po pretpostavci jednaki kao odgovarajue veliine na Zemlji, ali je gravitaciono ubrzanje na Mesecu jednako 1,6 m/s2, pa e nam odnos ubrzanja sile gravitacije na Zemlji i Mesecu (oko 6) govoriti koliko emo manje energije potroiti prilikom penjanja na Meseevu planinu u odnosu penjanja na Zemljinu planinu iste veliine i oblika. Slino ovome, i maksimalan teret koji moemo podii na Mesecu je 6 puta vei od odgovarajueg tereta na Zemlji, to nam ne govori da na Mesecu postajemo jai, ve samo da je teina, odnosno sila kojom se tela odupiru gravitacionom privlaenju nebeskog tela po kome hodaju oko 6 puta manja na Mesecu nego na Zemlji, dok bi na Suncu bila 27 puta vea nego na Zemlji. Inae, u optem sluaju, ubrzanje gravitacione sile na povrini nebeskog tela moemo izraunati mnoenjem gravitacione konstante (6,67 10-11 Nm2/kg2) i mase nebeskog tela, a zatim deljenjem ovog proizvoda sa kvadratom poluprenika nebeskog tela.

- Da li se staklo nalazi u prirodi?

Stakla se vetakim putem dobijaju brzim hlaenjem rastopa koje ponekad mora iznositi i vie od milion (a ponekad i milijardu) stepeni u sekundi. Naime, ovako brzo hlaenje je neophodno kako atomi tenosti ne bi imali dovoljno vremena da zauzmu energetski najstabilnije stanje u vrstoj fazi koje odgovara kristalnoj reetki, ve formiraju amorfnu, nekristalnu strukturu. Vie od polovine Meseeve povrine ini staklo koje je nastajalo pod udarima meteorita koji su topili materiju koja se tokom hladnih Meseevih noi brzo hladila i nije stigla da formira kristalnu strukturu, ve je stvarala staklo. Ipak, na Zemlji se prirodno staklo (iji sastav, slino sintetikim staklima, u najveoj meri ini silicijum dioksid) nalazi samo u vidu vulkanskog materijala obsadijana i misterioznih kamenia koji se nazivaju tektitima. Obsidijan predstavlja taman (najee crn, mada moe biti i crvene ili braon boje), poluprovidan kamen istog sastava kao i riolit (kamen vulkanskog porekla koji je hemijski identian granitu, a sastoji se od minerala feldspara i kvarca), a nastaje iz vulkanske lave koja, izbijajui ka povrini Zemlje, doivljava veoma brzo hlaenje tako da se iz rastopa

lave formira staklo. S druge strane, tektiti predstavljaju klasu malih, najee tamno obojenih staklenih kamenia teine od po nekoliko desetina grama, koji su du pojasa oblika slova S rasporeeni na Zemljinoj lopti. Ovaj pojas tektita se prostire od centralne Australije preko jugoistone Azije (pre svega Indonezije i Filipina), istone Evrope (pre svega u ekoj i Slovakoj), zapadne obale Afrike (pre svega na Obali Slonovae) i June Amerike do Dordije i Teksasa u Severnoj Americi. Povrina tektita (koji se u Polineziji nazivaju vatrenim draguljima, a na Orijentu ih smatraju talismanima) je neravna, a ukoliko ih posmatramo blizu izvora svetlosti, videemo da su oni uprkos svojoj tamnoi providni. Uprkos hemijskoj identinosti ovih kamenia sa mnogim vulkanskim i sedimentnim stenama, oni usled svoje amorfnosti ne pripadaju onim grupama kamenja u okviru kojih se pojavljuju. Staklasta struktura i sferni oblici tektita sugeriu njihovo vanzemaljsko poreklo. Naime, ovi rastopljeni, sferni kamenii su verovatno nastali tokom leta kroz atmosferu do Zemljine povrine. U skladu sa nekim teorijama koje opisuju nastanak tektita smatra se da su oni materijal koji je sa Meseca doao na Zemlju pod dejstvom snanih sudara izmeu meteora i Meseca, dok neke teorije sugeriu da su oni nastali pod dejstvom sudara meteorita sa Zemljom, prilikom ega se mnotvo sitnog kamenja rasulo po atmosferi, a smatra se i da oni moda predstavljaju ostatke neke davno eksplodirane planete ili meteorite koji su proli kroz Zemljinu atmosferu.

- Da li je mogue probuiti rupu kroz itavu Zemlju?

Nije mogue probuiti tunel kroz sredite Zemlje, jer bismo tokom kopanja rupe u jednom trenutku doli do tenog usijanog gvoa koje sainjava jezgro Zemljine kugle, koje okruuje njeno sredite. Meutim, ovo bi se moglo izvesti na Mesecu, koji ima hladno jezgro, a i ne poseduje okeane ili podzemne vode kao Zemlja. Takoe, Mesec nema atmosferu, pa bi tunel bio u vakuumu i ne bilo trenja vazduha kao na Zemlji. Kada bismo se sa merdevinama polako sputali kroz jedan ovakav tunel, naa teina bi se polako smanjivala, a u samom centru Meseca bismo bili besteinski, jer bi nas sila gravitacije privlaila podjednako u svim pravcima (naravno, pod uslovom da je raspodela mase na Mesecu barem priblino ravnomerna, u ta istraivai trenutno ba i nisu sigurni). Ako bismo, ipak, padali kroz jedan ovakav tunel, bili bismo ubrzavani ka centru Meseca. Poto se u centru ne bismo zadrali (jer bismo u trenutku prolaska kroz centar posedovali dovoljno veliku kinetiku energiju da nastavimo putovanje), ve bismo ga proleteli, poeli bismo zatim polako da se usporavamo (pod dejstvom privlane gravitacione sile iz Meseevog centra mase), letei ka suprotnom kraju tunela. Kada bismo doli na domak one suprotne povrine Meseca (ili bismo u sluaju potpunog vakuuma u tunelu uspeli da izaemo iz otvora tunela sa suprotne strane povrine Meseca), potpuno bismo se zaustavili i Meseeva gravitacija bi nas opet povukla ka centru, ukoliko se ne bismo uhvatili za otvor na Meseevoj povrini i tako se zadrali. Poto je ceo tunel u vakuumu, a samim tim nema trenja vazduha koje bi nas dodatno usporavalo i na taj nain nam skraivalo svaku narednu oscilaciju, verovatno bismo ovako oscilovali gore dole jako dugo sve dok neko ne bi doao da nas izvue iz ove neobine situacije. Interesantno je da postoji prototip eleznice koja bi funkcionisala na slinom principu. Naime, kada bi se kroz Zemlju probuio tunel koji povezuje dve dovoljno udaljene take na Zemlji (ali ne sa suprotnih strana Zemljine lopte, jer bi tada tunel verovatno morao da prolazi kroz teno jezgro, to je trenutno izvan naih tehnolokih mogunosti), tada bi voz prvu polovinu puta (koja je usmerena nadole) prelazio pod dejstvom privlane sile gravitacije, dok bi drugi deo puta (usmeren navie) prelazio pod dejstvom dobijene kinetike energije nakon sputanja u prvom delu puta. Ovakvim vozovima ne bi bio potreban nikakav izvor energije, jer bi oni energiju neophodnu za kretanje uzimali iz Zemljinog gravitacionog polja. Ipak, izgradnja ovakve eleznice bi bila mnogo skuplja u odnosu na trokove savremenog eleznikog

transporta. Inae, najdublja vetaka rupa na Zemlji se nalazi na poluostrvu Kola u Rusiji, duboka je 12 km, a napravljena je u svrhu ispitivanja strukture kontinentalne Zemljine kore. Takoe, ukoliko bismo nekako i uspeli da izgradimo super tunel koji bi spajao dve dijametralno suprotne take na Zemljinoj povrini i prolazio kroz njeno sredite, bilo ta to ubacimo u ovakav (vakuumirani) tunel, izalo bi sa druge strane tunela za tano 42 minuta.

- ta je to podzemni transport dobara?

Ideja o transportu vrstih potanskih poiljaka u sudovima koji bi na fluidu plutali kroz cevi zakopane u zemlji postoji odavno, ali bi uskoro mogla da se prenese i u stvarnost. Mnoge stvari koje se inae prenose putem vozova, automobila, autobusa, brodova, aviona ili kamiona iji su saobraajni putevi sve zakreniji iz godine u godinu, mogle bi da se prenose putem podzemnih cevovoda, koji bi u poetku spajali samo terminale u svim velikim gradovima, da bi u razvijenijim sistemima svaka kua imala svoj izlazno/ulazni otvor kroz koji bi mogla da alje predmete prijateljima iz susedstva ili drugog kraja planete. Jedan od prvih modernih tipova podzemnog transportnog sistema bi trebalo da se izgradi u Holandiji gde bi povezivao aerodrom iphol nedaleko od Amsterdama sa cvetnom pijacom u Alsmaru, a takoe, i u Misuriju bi slian sistem trebalo da se koristi za transport uglja iz rudnika do fabrika za njegovu preradu. Ovi sistemi e koristiti kompjutere za bezbednu kontrolu i usmeravanje robe, dok neki stariji i manje sofisticirani sistemi podzemnog transporta (ne raunajui podzemne eleznice) ve postoje na naoj planeti. Naime, kapsulni teretnjaci Sumitomo se ve 20 godina koriste za prenos krenjaka iz rudnika u Toigiju u 3,2 kilometra udaljenu fabriku, to je veoma koristan tip transporta s obzirom da stalno kretanje kamiona sa tovarima krenjaka po seoskim putevima ini suvinim. Tovar se kroz ove cevi prenika jednog metra (kroz koje se prenese oko 2 miliona tona materije godinje) prenosi u tokastim kapsulama koje pokree vazduni pritisak koji stvaraju snani propeleri. Takoe, tokom sedamdesetih godina 20. veka nekoliko slinih sistema je bilo izgraeno na podruju biveg Sovjetskog Saveza. Tako je 45 kilometara dug sistem podzemnih cevi u Gruziji prenosio 2 miliona tona minerala godinje. Ovaj tip prenosa materije se posebno prouava na Univerzitetu u Misuriji, gde se razmatraju dva tipa transportnih sistema: pneumatski i hidraulini. U pneumatskom sistemu, veliki propeleri postavljeni na mnogo mesta du cevi koriste se za stvaranje jakih vazdunih struja koje potiskuju tovar ka odreditu. Tovar se stavlja u cevaste kapsule koje su smetene u cevi prenika 2 metra, koje se ponaaju kao klipovi. Pokretane pomou linearnog induktivnog motora, kapsule sa tovarom poveavaju pritisak vazduha u cevima ispred, to na susedne cevi deluje dodatnom pokretakom silom i podrava kretanje itavog sistema. Ovakvi, pneumatski sistemi bi mogli da prenose tovar brzinom od oko 72 kilometra na sat, a poto im za razliku od vozaa kamiona nije potreban odmor, tako bi i njihov tovar stizao na cilj pre odgovarajuih kamiona. Hidraulini sistem bi trebalo da se isproba u Misuriju gde ugalj za potrebe elektrana mora da prelazi put vozom od vie od 1000 kilometara kako bi stigao sa rudnika u Vajomingu i Koloradu. U ovom sistemu, komadi uglja bi se pakovali u uske cilindrine sudove koji bi plutajui na povrini vodene struje u cevima stizali na svoje odredite kreui se brzinom od oko 11 kilometara na sat. Hidrauline cevi prenika pola metra mogle bi godinje da prenesu 18 miliona tona uglja, to je dovoljno za snabdevanje 5 velikih elektrana.

- Kako je nastala nafta na Zemlji?

Nafta predstavlja prirodnu planetarnu smeu raznovrsnih tenih organskih jedinjenja (pre svega ugljovodonika ijim se sagorevanjem oslobaa energija), a njeni derivati (benzin, dizel, kerozin, asfalt, mainska ulja, plin) se na naoj planeti danas koriste kao glavni izvori

korisne (pre svega elektrine) energije. Nafta koja se nalazi na naoj planeti potie od biljnog i ivotinjskog sveta koji je iveo od danas do oko 3 milijarde godina unazad, a najvei deo nafte iz Zemljine unutranjosti potie iz vremena od pre 100 do 600 miliona godina. Molekulska struktura ugljovodonika i drugih jedinjenja koja se nalaze u sirovoj, nepreraenoj nafti, moe se povezati sa smolama lia i drugih biljnih i ivotinjskih entiteta koji su iveli u morima i na kopnu u tim davnim vremenima. Dokaz za bioloko poreklo nafte se nalazi u postojanju raznih hemijskih supstanci (izoprenoidi koji su nastali iz terpena, porfirini i aromatici iz prirodnih pigmenata, pristan i fitan iz hidrolize hlorofila, a obini alkani iz biljnih smola) koje nisu mogle da nastanu ni u najsloenijim geolokim procesima. Trenutno se na naoj planeti oko 85 % korisne energije stvara iz fosilnih goriva: nafte, uglja (vrste nafte) i prirodnog gasa (gasoviti ugljovodonici niske molekulske mase, kao to je na primer metan), dok svega 5 % elektrine energije potie iz nuklearnih i hidrolokih elektrana. Planetarne rezerve uglja su petostruko vee od rezervi nafte, ali se u svakom sluaju oekuje da e do sredine 21. veka naa planeta praktino ostati bez svojih prirodnih rezervi nafte u sva tri njena agregatna stanja.

- Kako se pronalaze izvori nafte?

Nafta se u Zemljinoj kori nalazi prikljetena izmeu nepropusnih kamenih slojeva, kao to su granitne ili mermerne stene. Nekada davno su geolozi pronalazili izvorita nafte na osnovu prouavanja tipa zemljita, vrste kamenja sa povrine, kao i skupljanjem uzoraka dobijenih nakon plitkog kopanja. Moderni naftni geolozi (koji su ipak, za samo 10 % efikasniji od starih) takoe prouavaju povrinsko kamenje i zemljite, ali se uz ovako prikupljene podatke slue i: slikama iz satelita; gravitometrima - koji mere male promene u Zemljinom gravitacionom polju to bi moglo ukazivati na prisustvo nafte u blizini; magnetometrima - koji mere male promene u Zemljinom magnetnom polju uzrokovane protokom nafte u blizini; elektronskim nosevima - koji detektuju mirise ugljenih hidrata iz nafte; i seizmolokim ureajima - koji proizvode jake udarce ili eksplozije na povrini Zemlje, a na osnovu reflektovanih zvunih talasa iz dubine Zemlje, na posebno postavljenim ploama registruju eventualno prisustvo nafte. Naime, refleksije zvunih talasa nastalih pod dejstvom udarca se kreu razliitim brzinama u zavisnosti od tipa i gustine materijala kroz koji prolaze. Refleksije zvuka se detektuju pomou osetljivih mikrofona ili vibracionih detektora, odnosno hidrofona nad vodom ili seizmometara nad kopnom.

- Kako nastaju zemljotresi?

Ispod same Zemljine povrine nalaze se veliki i kruti pokretni slojevi koji se nazivaju tektonske ploe. Tektonske ploe se nalaze u sastavu okeanske ili kontinentalne Zemljine kore, kao i vrhova kamenog Zemljinog omotaa, a ovaj kameni sloj Zemlje poznat je i pod imenom litosfera. Ispod nje se nalazi tena materija koja se fluidno kree povlaei blago za sobom i kamene tektonske ploe koje kao da plutaju iznad ovog mineralnog fluida, poznatog pod imenom astenosfera. Trenutno nam je poznato 7 velikih i nekoliko malih tektonskih ploa na Zemlji. U velike tektonske ploe spadaju pacifika (koja je najvea od svih, s obzirom da je iroka 14 000 km), severnoamerika, junoamerika, australijska, evroazijska, antarktika i afrika, dok u manje tektonske ploe spadaju kokosova ploa (iroka 2000 km), nazka ploa, karipska, helenska, turska, arapska, iranska i filipinska ploa. Na mestima dodira dveju ploa deavaju se esti zemljotresi kao i vulkanske erupcija pa za takva mesta kaemo da su seizmiki aktivna. Tako se pacifika ploa i severnoamerika ploa sastaju ispod povrine Kalifornije, pacifika i australijska kod Novog Zelanda i Indoneanskih ostrva, junoamerika ploa se dodiruje na samom severu june Amerike sa karipskom ploom, dok se granica

dodira sa nazka ploom prua du zapadne obale junoamerikog kontinenta, a granica sa afrikom ploom po sredini Atlantika, granica dodira evroazijske i australijske ploe protee se kroz Indiju i Kamir itd. pri emu je prosena brzina pomeranja tektonskih ploa jednaka 4 do 7 santimetara godinje. Rascepi u Zemljinoj kori stvaraju se kao posledica sile kojom se dve ploe guraju jedna o drugu. Ukoliko sila trenja pone da prevazilazi silu pomeranja zemlje, onda ove ploe prestaju da se kreu neko vreme. U tom sluaju, naprezanje raste du granice ploa, sve dok sila kretanja ne prevazie silu trenja i tada dolazi do naglog pucanja delova Zemljine kore, to uzrokuje vibracije koje se prenose do povrine Zemlje u obliku mehanikih talasa, koji se ukoliko su dovoljno intenzivni mogu okarakterisati kao zemljotres. Osim ovih tzv. tektonskih zemljotresa, postoje jo i vulkanski zemljotresi koji nastaju kada se tena magma podie ka povrini vulkana i pri tome pomera i lomi kamene mase, to uzrokuje najee blago drhtanje Zemljine povrine koje moe trajati i po nekoliko dana. Iako trusna podruja kao to su Kalifornija ili Indija tee da se otcepe od kopna, smatra se da taj proces ne moe da se desi tokom jednog zemljotresa, ve su za to potrebni milioni godina malih pomeraja. Na Zemlji se svakoga dana desi stotinak primetnih zemljotresa, a mrea seizmografa irom planete registruje oko milion zemljotresa godinje.

- Kako nastaju erupcije vulkana?

Kada se gornji delovi Zemljinog omotaa ili donji delovi njene kore tope, stvara se magma (lava), a vulkani predstavljaju otvore kroz koje magma i gasovi koje ona sadri izlaze na povrinu Zemlje. Iako postoji nekoliko faktora koji utiu na erupcije vulkana, tri su od odluujueg uticaja, a to su: potisak magme ka Zemljinoj povrini, pritisak gasova koje ona oslobaa, i ubacivanje novih koliina magme u prethodno ispranjene upljine u Zemljinoj unutranjosti. Kada se topi kamenje u Zemlji, njegova masa ostaje ista, ali se zapremina otopljenog kamenja poveava, a ovako nastala magma se podie ka povrini pod dejstvom sile potiska. Kada je gustina magme izmeu zone njenog nastanka i povrine manja od gustine okruujueg kamenja, magma se kree ka povrini i izliva se kroz vulkan. Koliina rastvorenih gasova u magmi je jednaka nuli na atmosferskom pritisku, ali njena rastvorljivost raste sa poveanjem pritiska, pa stoga neke vrste magme u Zemljinoj unutranjosti sadre rastvorene isparljive gasove, kao to su voda, sumpor dioksid i ugljen dioksid. Prilikom kretanja magme ka povrini, dolazi do opadanja njene rastvorljivosti usled pada njenog pritiska, pa i do izdvajanja gasova. Kada zapremina ovako osloboenih gasnih mehurova dostigne 75 %, magma se pretvara u piroklaste, tj. delimino istopljene i vrste delove, i izbacuje se eksplozivno na Zemljinu povrinu. Trei razlog predstavlja ubacivanja nove magme u upljine koje su ve ispunjene njom, a ovo uzrokuje dodatno potiskivanje magme ka povrini. Za procenu tanog vremena erupcije nekog vulkana primenjuje se merenje niza parametara, kao to su seizmika aktivnost vulkana, deformacije tla i emisije gasova.

- Kakvi tipovi granica tektonskih ploa postoje?

Tri tipa kontakta izmeu tektonskih ploa su: konstruktivni (ili divergentni), destruktivni (ili konvergentni) i promenljivi. Konstruktivne granice tektonskih ploa se pojavljuju tamo gde se susedne ploe ne sudaraju. Najvei broj ovakvih granica se nalazi na okeanskim podovima, gde one formiraju kontinualni lanac vulkanskih planina i procepa koji se proteu du okeanskog dna i esto se nazivaju srednjeokeanskim bregovima. Takvi su npr. srednjeatlantski breuljci koji se proteu du sredine Atlantskog okeana. Naime, u ovom sluaju, tektonske ploe Evrope i Afrike sa istone strane breuljaka i severnoamerike i junoamerike tektonske ploe sa zapada se odmainju jedne od drugih da bi tena magma ispunjavala prostor izmeu njih, a poto je ona manje gusta od okolnih stena, ona se podie

iznad njih i formira podvodne planinske lance. Ovaj planinski lanac je dugaak 60 000 km, to ga ini i najduim na Zemlji, a tektonske ploe koje su odgovorne za njegov postanak se kreu u suprotnim pravcima brzinama od po oko 2 i po santimetra godinje. To je i razlog zato su konstruktivne granice izmeu tektonskih ploa esto podruja izrazitih vulkanskih aktivnosti. Vulkanska lava koja se podie navie nastaje topljenjem kamenja iz Zemljinog omotaa iz neto veih dubina i uglavnom je bazaltskog sastava. Hladei se i ovravajui, formira kamenje koje se naziva gabro, a na mestima na kojima eruptira preko morskog dna stvara bazaltne stene. Na taj nain se stvara nova okeanska kora, pa se stoga i formiraju podvodni bregovi. Ipak, ukoliko na nekom mestu na Zemlji postoji konstruktivno kretanje tektonskih ploa, tada negde mora postojati i destruktivno sudaranje ploa, jer bi se u suprotnom sluaju, prenik Zemlje poveavao, za ta znamo da se ne deava. Kod svake destruktivne granice ploa, jedna od ploa u sudaru (najee okeanska ploa) prodire ka Zemljinom omotau, dok se druga ploa kree ka Zemljinoj povrini, a naglo oslobaanje energije koja se sakuplja u ovakvim kontaktima izaziva akustike, odnosno seizmike vibracija koje kada dou do povrine Zemlje opisujemo kao zemljotres. Destruktivne granice tektonskih ploa su esto mesta sa kojih izviru na povrinu Zemlje veliki vulkani, kao npr. onaj na planini Fudi u Japanu, vulkani na Kordiljerima ili lanac vulkana u Indoneziji ili severozapadnom Pacifiku (npr. Havajska ostrva). Naime, prilikom sudara dveju ploa moe doi do topljenja jedne od njih (najee one koja ide ka povrini Zemlje, a vulkani se najee nalaze na oko 100 do 150 km od granice izmeu ploa). Vulkanske aktivnosti su este blizu mesta granica ploa pri emu je jedna od njih okeanskog porekla. S druge strane, prilikom kontakta dveju kontinentalnih ploa najee nastaju planine nevulkanskog porekla, kao to su npr. Himalaji ili Apalake planine. Trei tip granica izmeu tektonskih ploa su promenljivi kontakti kod kojih dve ploe praktino klize jedna du druge. Na taj nain dolazi do veoma malih, ali i estih nagomilavanja i oslobaanja energije, a primeri ovakvih granica se nalaze u Kaliforniji i Meksiku, gde pacifika ploa gura severnoameriku plou, bez da se meusobno sudaraju ili udaljavaju u veoj meri. U ovom sluaju, rased San Andreas koji se u duini od oko 1000 kilometara protee du Kalifornije je tano mesto granice izmeu ovih ploa, pa se stoga oko njega deavaju esti mali zemljotresi.

- ta je to zemljotresna svetlost?
Zemljotresna svetlost predstavlja sjaj na nebu ili izbijanje svetlosti iz pukotina u Zemlji neposredno pre, tokom ili malo vremena nakon potresa tla. Zemljotresi nastaju kao posledica kretanja tektonskih ploa u Zemljinoj kori. Kada dve susedne ploe blokiraju jedna drugoj kretanje, energija njihovog kretanja poinje da se nagomilava na liniji njihovog dodira. U jednom trenutku, ova energija prevazilazi sile koje su se dotle suprotstavljale kretanju ploa i dolazi do trenutnog oslobaanja sve nagomilane energije, koja se u talasima prenosi do povrine Zemlje gde izaziva potres tla. Na svom putu ka povrini Zemlje, ovi seizmiki talasi cepaju stene, to zajedno sa trenjem izmeu stena uzrokuje njihovo zagrevanje, kao i oslobaanje elektrona iz atoma stena. Molekuli vode iz Zemlje ispravaju pod dejstvom toplote, a atomi vodonika se pod dejstvom sudara sa slobodnim elektronima pobuuju na emitovanje svetlosti. Emisija svetlosti od strane velikog broja atoma vodonika stvara tzv. pljosnate munje, kako se ponekad naziva sjaj koji potie iz Zemlje tokom talasanja njenog tla. Pretpostavlja se da samo izuzetno jaki zemljotresi stvaraju dovoljno slobodnog naelektrisanja koje uzrokuje zemljotresnu svetlost. Mogue je da u emisiji svetlosti osim atoma vodonika uestvuju i atomi kiseonika i azota iz atmosfere, to bi ovu pojavu uinilo slinom pojavama polarnih svetlosti (aurora borealis i aurora australis), koje nastaju kada se naelektrisane kosmike estice sudaraju sa molekulima kiseonika i azota iz gornjih slojeva atmosfere i dovode do pojave raznobojnog sjaja na nebu.

- Kako se odreuje starost predmeta?

Jedna od najpouzdanijih metoda za odreivanje starosti arheolokih predmeta je radiougljenina tehnika koju je izumeo Vilijard Frenk Libi 1947. godine. Kroz metabolike aktivnosti, zastupljenost ugljenikovog izotopa C-14, koji u svom atomskom jezgru sadri dodatna dva neutrona (uz 6 protona i 6 neutrona), ostaje u konstantnoj ravnotei sa zastupljenou ovog izotopa u Zemljinoj atmosferi i morima. Nakon prestanka ivota ivih organizama, atomska jezgra C-14 poinju da se radioaktivno raspadaju poznatom brzinom. Poluivot ugljenika C-14 iznosi 5730 godina, to znai da se nakon svakog ovog vremenskog perioda, koliina ugljenika C-14 dvostruko smanji pod dejstvom njegovog nuklearnog prevoenja u ugljenikov izotop C-13, a zatim u prirodni ugljenik C-12. Stoga, merenjem odnosa zastupljenosti ugljenikovog izotopa C-14 u odnosu na C-12 moemo priblino proceniti starost predmeta. Ipak, ovako brza dezintegracija ugljenika C-14 ograniava primenu ove metode na predmete stare do 50 000 godina, mada se ona esto primenjuje i za objekte stare i do 70 000 godina. Osim radiougljenine metode, koja se osim u arheologiji iroko koristi i u antropologiji, okeanografiji, pedologiji i klimatologiji, za procenu starosti kamenja u geologiji se najee koristi adekvatna metoda na osnovu radioaktivnog prelaska kalijuma-40 u argon. Za odreivanje starosti vulkanskog i metamorfnog Zemaljskog kamenja, kao i uzoraka sa Meseca, koristi se metoda zasnovana na radioaktivnom prelasku rubidijuma87 u stroncijum-87, a za odreivanje starosti okeanskih sedimenata starijih od 50 000 godina koristi se torijum-230, iji je poluivot jednak 80 000 godina, a za odreivanje starosti kamenja starog do oko million godina koristi se merenje spontane fisije uranijuma-238 prisutnog u malim koliinama u svim stenama, a iji poluivot iznosi 4 i po milijarde godina.

- Koliko je stara naa planeta?

Danas se smatra da je materijal od koga je sastavljena Zemlja nastao u eksploziji neke bliske supernove pre neto vie od 4 i po milijarde godina. Naime, sastav hemijskih elemenata na Zemlji je toliko raznovrstan da je mogao nastati samo od jedne zvezde koja je potpuno potroivi svoje nuklearno gorivo u sebi sintetizovala sve ove elemente i zatim ih u dinovskoj eksploziji rasula po Kosmosu, a od jednog malog pareta te materije je verovatno nastala i naa planeta. Do zakljuka o starosti Zemlje od oko 4 i po milijarde godina dolo se na osnovu merenja radioaktivnosti izotopa hemijskih elemenata. Naime, izotopi hemijskih elemenata poseduju u svojim atomskim jezgrima vie neutrona od njihovih stabilnih istoimenika koje nalazimo u periodnom sistemu elemenata. Na Zemlji se nalaze svi izotopi iji je poluivot (vreme za koje se polovina atoma datog radioaktivnog uzorka raspadne) vei od 500 miliona godina, dok se svega nekoliko izotopa sa kraim poluivotom moe nai i oni spadaju u jednu od dve grupe: oni koji se stvaraju u atmosferi u nuklearnim reakcijama iniciranim kosmikim zracima ili solarnim vetrom (to su npr. ugljenik-14 ili tricijum - izotop vodonika koji osim protona, u jezgru poseduje i 2 neutrona) i oni koji nastaju u stenama pod dejstvom raspada drugih radioaktivnih elemenata (takvi su npr uranijum-234 ili radijum-226). Najvaniji podatak koji ide u prilog starosti Zemlje od oko 4 i po milijarde godina jeste nepostojanje plutonijuma-244 (iji je poluivot jednak 80 miliona godina) i tehnicijuma-99 (iji je poluivot jednak 200 000 godina). Tehnicijum je prisutan u nekim zvezdama, ali ne i u naem Suncu. Takoe, ako uzmemo u obzir i uranijum-235 (sa poluivotom od 720 miliona godina, koji je danas na Zemlji zastupljen sa 1 % u odnosu na svog prirodnog uranijuma-238), kalijum-40 (sa poluivotom od 1280 miliona godina, koji je danas na Zemlji zastupljen sa 9 % u odnosu na svog prirodnog kalijuma-39), radioaktivni uranijum-238 sa poluivotom od 4 i po milijarde godina, koga danas ima oko 50 % i tehnicijum-232 sa poluivotom od 14 milijardi

godina koga danas ima 80 %, oekivane zastupljenosti ovih izotopa za procenjenu starost Zemlje se odlino slau sa podacima dobijenim iz realnih merenja.

- Da li plutonijum postoji u prirodi?

Danas se smatra da su svi teki hemijski elementi nastali tokom eksplozije supernove koja se desila nekoliko miliona ili ak milijardi godina pre nastanka Zemlje, za koju se smatra da je nastala pre oko 4 i po milijarde godina. Plutonijum spada u trans-uranske elemente, koji u svojim atomskim jezgrima imaju vie od 92 protona i koji po definiciji ne postoje u prirodi, osim ako nisu ljudskog porekla. Razlog ovome je u tome to su se za oko 5 milijardi godina nakon eksplozije supernove i nastanka tekih elemenata, skoro svi najtei elementi raspali jer su im vremena poluivota uglavnom znatno kraa od starosti Zemlje. Meutim, iako se plutonijum smatra sintetikim elementom koji se najefikasnije stvara u nuklearnim reaktorima, u prirodi se on ipak moe nai u veoma niskoj koncentraciji od jednog 100 milionitog dela u uranijum dioksidu, rudi urana. Uran-238 je prirodni element, prisutan u Zemljinoj kori. Izotopi urana se uglavnom raspadaju putem emisije alfa estica (jezgara atoma helijuma), ali se esto deava i proces spontane fisije, prilikom koga se atomsko jezgro urana cepa na dva dela uz oslobaanje nekoliko neutrona koje mogu uhvatiti druga jezgra urana, pri emu nastaje uranov izotop U-239, koji se raspada pretvarajui jedan svoj neutron u proton, elektron i antineutrino. Elektron i antineutrino se emituju u okolinu, a proton ostaje u atomskom jezgra, pa se tada U-239 pretvara u neptunijum-239 sa poluivotom od 2,12 dana, ali se i on nakon odreenog vremena istim pretvaranjem jednog neutrona u proton uz emitovanje elektrona i antineutrina pretvara u plutonijum-239, iji je poluivot jednak vremenu od 24 i po milenijuma. Ovaj opisani proces, koji se stalno deava od vremena nastanka Zemlje, predstavlja i izvor prirodnog plutonijuma u uranovim rudama. Plutonijum je drugi pronaeni transuranski element, a pronaen je 1941. godine, godinu dana nakon to je otkriven neptunijum. 1971. godine je u jednom iskopanom fosfatu iz june Kalifornije koji potie iz prekambrijskog doba, pronaena veoma mala koliina izotopa plutonijuma sa masenim brojem 244, ije je vreme poluivota procenjeno na 80 miliona godina. Ipak, najvea koliina plutonijuma na naoj planeti potie od ljudskih aktivnosti i to najvie od raznih nuklearnih proba. Do sada je posredstvom nuklearnih proba u atmosferu osloboeno 80 tona plutonijuma-239 i 240, od ega 80 % na severnoj hemisferi.

- Da li bi osnovni atom u ivom svetu mogao umesto ugljenika biti silicijum?

Tela svih ivih bia su napravljena od ugljenika i njegovih jedinjenja, a ideja o silicijumu kao osnovnom atoma za izgradnju ivoga sveta esta je tema nauno-fantastinih knjiga. S obzirom da su oba ova elementa lanovi 4. grupe periodnog sistema, oni imaju i nekoliko zajednikih osobina. etvorovalentni su, to znai da imaju po 4 elektrona u spoljanjem elektronskom omotau, koji uestvuju u graenju hemijskih veza prilikom formiranja nekog jedinjenja. Grade jedinjenja sa kiseonikom, i stvaraju duge polimerne lance, takoe sa kiseonikom, koji se u sluaju ugljenika nazivaju poliacetalima, a u sluaju silicijuma se nazivaju polimernim silikonima. Meutim, za razliku od ugljenika koji se oksiduje do gasovitog ugljen dioksida, silicijum se oksiduje do vrstog silicijum oksida, odnosno silikata, a ova razlika bi predstavljala verovatno kljuni razlog zato silicijum ne bi mogao da podrava ivot. Osim ovoga, ivi sistemi moraju posedovati neki nain za skupljanje, uvanje i korienje energije koja dolazi iz okoline, a u ugljeninom svetu, elementi skladitenja su poznati kao ugljeni hidrati formule Cx(HOH)y, ijom oksidacijom se dobijaju voda i ugljen dioksid, koji se zatim razmenjuju sa vazduhom. Ugljenini atomi se

meusobno povezuju gradei dugake lance, koji se pod dejstvom enzima razgrauju kada je potrebna energija. Glikogen kod ljudi i ivotinja, a skrob kod biljki predstavljaju ova rezervna skladita energije u obliku dugakih lananih ugljeninih molekula. Ova raznovrsnost ugljeninih jedinjenja, kao i postojanje molekula u levom i desnom obliku, a i prepoznavanje molekula od strane enzima po principu klju-brava, ne postoji u nama poznatom svetu silicijumovih jedinjenja. Uprkos mnogobrojnim pokuajima dobijanja sloenih silicijumskih jedinjenja analognih ugljeninim, pokazalo se da su ova sintetika jedinjenja isuvie nestabilna i reaktivna.

- Koliko bi velika bila Zemlja kada bi se pretvorila u neutronsku zvezdu?

Neutronske zvezde predstavljaju zvezde mase od jedne i po do tri Suneve mase, koje su nakon potronje svog nuklearnog goriva, pod dejstvom gravitacije kolabirale do ogromnih gustina i sastoje se u potpunosti od neutrona. Nastaju u eksplozijama supernova, a sa Zemlje se vide kao pulsari. Neutronska zvezda je oko 1015 puta gua od obine materije, tj. materije koja postoji na Zemlji, a ovoliko gusta Zemlja bi imala prenika od samo 64 metra. Takoe, interesantno je da ako je Kosmos prenika oko 20 milijardi svetlosnih godina, to je jednako njegovoj priblino procenjenoj starosti, i ako mu je gustina jednaka 8 10-30 grama po kubnom santimetru, to predstavlja priblinu vrednost kritine gustine neophodne da zatvori Kosmos, onda kada bismo hteli da sabijemo Kosmos do gustine vode, njegov prenik bi iznosio samo 4 svetlosne godine, a kada bi bio sabijen do gustine neutronske zvezde, imao bi prenik od samo 0,00004 svetlosne godine, ili 400 miliona kilometara, to je jednako skoro trostrukom rastojanju od Zemlje do Sunca.

- Da li je Zemlja uglaanija od loptice za skvo?

Da bismo procenili koje je od ova dva tela uglaanije, moramo najpre uspostaviti odnos u njihovim razmerama. Naime, ekvatorijalni prenik nae planete iznosi 12 756 kilometara, dok je prenik loptice za skvo jednak 4,4 santimetra. Deljenjem prenika Zemlje i prenika loptice za skvo, dobiemo odnos u prenicima ova dva tela, odnosno 3,45 109. Stoga, kada bismo smanjili prenik Zemlje 3,45 109 puta, ona bi postala velika kao jedna loptica za skvo. Sledea stvar koju moramo uzeti u obzir prilikom procene o uglaanosti ova dva tela je odnos dimenzija nepravilnosti, odnosno uzdignua i ulegnua na njihovim povrinama. Na jednoj loptici za skvo koja se u naem svetu percepcije smatra veoma glatkim predmetom, skoro da ne postoje uzvienja, ve samo mala udubljenja dubina najvie oko desetog dela milimetra. to se tie nae planete, najdublja taka na njoj predstavlja mesto (odnosno taka) pod imenom Challenger Deep koje se nalazi oko 338 km jugozapadno od pacifikog ostrva Guam u 2500 km dugakom (prostire se u pravcu severoistok-jugozapad) i 70 km irokom jarku Mariana, a ova najdublja taka morskog poda koja je dobila ime po brodu koji ju je otkrio 1948. godine, nalazi se na dubini od 11 034 metara ispod nivoa mora. S druge strane, najvia taka na Zemljinoj kugli je planinski vrh Himalaja pod imenom Mont Everest (ili Sagarmata to znai elo na nebu ili omolungma to znai Boja Majka sveta) koji se nalazi na nadmorskoj visini od oko 8848 metara. Stoga, moemo uzeti da varijacije prenika Zemlje iznose 19 882 metra, to deljenjem sa 3,45 109, odnosno nakon redukovanja varijacija Zemljinog prenika do dimenzija loptice za skvo daje vrednost od 0,0686 milimetara to je manje od 0,1 milimetra nepravilnosti povrine na ovozemaljskoj loptici, pa stoga moemo zakljuiti da su vrste ivice nae planete znatno uglaanije od jedne loptice za skvo. S druge strane, kada bismo jednu lopticu za skvo poveali do razmera Zemlje, tada bi na njoj usled nepostojanja uzdignua, postojali samo krateri i to dubina od oko 29 km, a prenika od po oko 60 km. Naime, oni bi na dananjoj Zemlji prodirali kroz

okeansku koru debelu 6 km, kao i kroz Mohoroviiev (ili tzv. Moho) diskontinuitet koji razdvaja Zemljinu koru od njenog omotaa. Ipak, kada bi se Zemlja skupila do razmera jedne loptice za skvo, ona bi se usled velike gustine pretvorila ili u neutronsku zvezdu ili u crnu rupu, a tada bi gravitacija na njoj bila mnogo miliona puta jaa od gravitacije koju sada oseamo, pa bi to uz njeno rotiranje oko svoje ose, ubrzo dovelo do jo veeg izravnavanja njene povrine u sluaju neutronske zvezde, dok bi kao crne rupa, povrina Zemlje nestala i znali bismo samo za horizont dogaaja, koji bi bio veoma gladak. S druge strane, poveanje loptice za skvo do razmera Zemlje znailo bi da bi na svakom njenom kubnom santimetru postojalo samo desetak atoma, to je mnogo ree od najviih slojeva Zemljine atmosfere na samom prelasku u kosmika prostranstva.

- Zato je 2000. godina bila prestupna, a 1900. nije?

Godina predstavlja vreme koje proe dok Zemlja napravi jednu orbitu oko Sunca. Zemlja se okrene oko svoje ose oko 365 puta tokom jednog obrtaja oko Sunca. Svaka ova rotacija Zemlje oko svoje ose predstavlja jedan dan. Meutim, Zemljina godina ne poseduje tano 365 dana, ve 365,242199 dana. Stoga se svaka godina zapravo sastoji od 365 dana i 5 sati, 48 minuta i oko 46 sekundi. Upravo zato se ova dodatna etvrtina dana u svakoj godini manifestuje kao novi dan na svake etiri godine. Iz tog razloga se mesecu februaru svake etvrte godine, tj. u tzv. prestupnoj godini dodaje po jedan dodatni dan. Tako, februar prestupnih godina ima umesto 28, 29 dana. Meutim, 2000., 1600., 1200. godina su bile prestupne, dok 1900., 1800., 1700., 1500., 1400., 1300. nisu bile prestupne godine. Razlog ovome postoji u onih 11 minuta i 14 sekundi koliko nedostaje svakoj godini da u njoj bude tano 365 dana i jedna etvrtina dana. Stoga je uvedeno pravilo da svaka godina deljiva sa 100 nije prestupna godina, dok su godine koje su deljive sa 400 (400, 800, 1200, 1600, 2000) prestupne.

- Koja je najvea ikada izgraena zgrada na Zemlji?

Arhitektura definie zgradu kao zatvorenu graevinsku strukturu stvorenu pre svega za naseljavanje. Stoga je u trci za najveu zgradu ispala 553 metra visoka CN Tower u Torontu, koja nije stambeni, poslovni ili usluni objekat, slino kao i 300 metara visok Ajfelov toranj u Parizu. Po 452 metra visoka dva Petronas Tower-a u gradu Kuala Lumpuru u Maleziji, izgraene 1998. godine, predstavljaju trenutno najveu zgradu na Zemlji. Obe zgrade imaju po 88 spratova, a visina zgrada se uvek rauna od plonika ulice na kome su postavljene pa do strukturnog vrha zgrade pri emu se naravno ne raunaju antene i slini objekti koji stoje na vrhu zgrade. Na drugom mestu se nalazi 442 metra visoka Sears Tower u ikagu, za koju je karakteristino da ima najvii zauzeti sprat, s obzirom da poseduje sve ukupno 110 spratova, a izgraena je 1974. godine. Zatim slede 421 metar visoka zgrada Jin Mao u kineskom gradu angaju, koja je izgraena 1999. godine i poseduje 88 spratova, pa 417, odnosno 415 metara visoke dve zgrade World Trade Center-a u Nju Jorku (via zgrada je bila izgraena 1972., a nia 1973. godine, a obe zgrade su imale po 110 spratova), koje su naalost sruene septembra 2001. godine, a koje bi zajedno sa svojim antenama, koje se ne raunaju u zvaninu visinu zgrade, bile vie za po dodatnih 110 metara, pa bi u tom sluaju preuzele titulu najvie ikada izgraene zgrade na naoj planeti. U 10 najviih zgrada na planeti ulaze jo 391 metar visoka Citic Plaza u kineskom gradu Guangdou (izgraena 1996. godine i poseduje 80 spratova), 384 metra visoka zgrada na trgu un Hing u kineskom gradu enzenu (izgraena 1996. godine, a poseduje 69 spratova), 381 metar visoka Empire State Building u Nju Jorku (izgraena jo 1931. godine, a poseduje 102 sprata), Central Plaza (374m, izgraena 1992. godine sa 78 spratova), i Bank of China Tower (369m, izgraena 1989. godine sa 70 spratova)

u Hong Kongu i Emirates Tower (355m, izgraena 2000. godine sa 55 spratova) u Dubaiu. Ipak, kau nam da trka za najviim neboderom jo uvek nije zavrena, jer postoji preko 50 predloenih zgrada koje bi trebalo da srue rekord najvee zgrade. Meu njima je 7-South Dearborn zgrada u ikagu, ija izgradnja se privodi kraju, visina e joj iznositi 472 metra, a posedovae rekordnih 112 spratova. Takoe, u angaju se gradi Svetski finansijski centar koji e biti visok 457 metara, a Svetski centar za uenje Veda u gradu Jabalpuru u Indiji bie piramidalnog oblika, a visina e mu iznositi ak 677 metara. Ipak, trenutno najperspektivniji projekat nebodera na svetu predstavlja budui Bionic Tower u Hong Kongu koji e biti visok 1228 metara, a imae itavih 300 spratova.

- Kako se boje meteoroloke slike Zemlje snimljene iz satelita?

Sigurno je da je Zemlja u naem svetu postala drugaija onog trenutka kada se pojavila prva njena fotografija iz Kosmosa. Mogli smo da vidimo nau planetu po kojoj hodamo kao na dlanu, a o izgledu ove fotografije su verovatno samo sanjali ljudi koji su iveli na Zemlji pre ezdesetih godina 20. veka. Satelitske slike Zemlje nisu uvek prirodno obojene tako da prikazuju plave okeane, bele vazdune struje i zelene ili ute kontinente, ve se esto primenom razliitih tehnika, boja ovih slika podeava tako da bi se uoili ili naglasili pojedini korisni detalji. Poto meteorologe najee interesuje poloaj oblaka ili uopte oblasti sa velikom koncentracijom vodene pare iznad Zemljine povrine, tada se Zemlja osim pomou obinih kamera osetljivih samo na vidljivu svetlost, fotografie i pomou kamera osetljivih samo na infracrvene talase koje za razliku od obinih kamera, podjednako dobro vide oblake kako danju, tako i nou. Naime, poznato nam je da toplija tela emituju vie infracrvenih talasa od hladnijih tela, pa e stoga hladniji oblaci sa veih visina emitovati infracrvene talase manjeg, a nii i topliji oblaci talase veeg intenziteta. Na ovim slikama velike vodene povrine na Zemlji kao to su mora ili jezera ispadaju bele zbog njihove velike emisije infracrvenih talasa, pa se oni stoga kompjuterski (ili runo) boje kako bi se dobila slika raspodele vodene pare u Zemljinoj atmosferi. Pomou infracrvenih detektora na satelitima se mogu odlino registrovati i munje ak i po danu, pa je tako nedavno napravljena i prva mapa Zemlje sa raspodelom munja, na kojoj se vidi da najvie munja pogaa Zemlju na Floridi, Himalajima i u centralnoj Africi, dok su polovi i okeani mesta iznad kojih se deava najmanje elektrinih pranjenja izmeu Zemlje i oblaka. Danas postoje satelitske slike (ili bolje reeno mape) nae planete bez oblaka sa rezolucijom manjom od jednog kilometra, a prikazuju Zemlju, kako danju, tako i nou. Naime, umesto okeana, oblaka i kopna, nou se na Zemlji vide samo vetaka svetla, posebno iznad velikih gradova, a lako se moe prepoznati severnoamerika mrea autoputeva, koja slino Trans-sibirskoj eleznici izgleda kao svetla mrea posuta malim zvezdama u vidu svetlih okolnih gradova. Reka Nil je takoe zahvaljujui vetakom osvetljenju vidljiva od Asuanske brane do Mediteranskog mora, dok je danju sneno beli Antarktik nou potpuno mraan, kao i najvei deo Afrike i June Amerike.

- Kako da znamo na kom je mestu sevnula munja?

Svetlost putuje kroz vakuum brzinom od oko 300 000 kilometara u sekundi, dok se u vazduhu neznatno usporava, a zvuk se, s druge strane, prostire kroz vazduh brzinom od oko 330 metara u sekundi. Uzimajui u obzir da je vreme koje je potrebno svetlosti da stigne od izvora do vaeg oka zanemarljivo malo, kada vidite munju ponite da brojite u sekundama do trenutka kada ujete grom. Proizvod brzine zvuka i izbrojanog vremena dae vam priblino rastojanje od vas do mesta na kome je sevnula munja. Drugim reima, mnoenjem odbrojanog

vremena u sekundama sa 330 dobiete priblino rastojanje od vas do mesta na kome je udario grom, naravno u metrima.

- Zato nam je potreban elektrini ispravlja ako putujemo preko okeana?

Iako tehnologija slui da nam priblii svet, jo uvek postoje bitne razlike meu nekim zemljama, a jedna od njih je elektrina standardizacija. Ukoliko esto putujemo, posebno sa nekim od svojih elektrinih ureaja, onda nam neusklaena elektrina standardizacija na planetarnom nivou moe predstavljati mali problem. Jugoslavija, kao i mnoge druge zemlje, za isporuivanje elektrine energije koriste napon od 220 (ili 240) Volti, dok SAD i vei deo zapadne hemisfere Zemljine lopte koriste napon od 110 do 120 Volti. Indija, Brazil i Juna Afrika koriste jednosmernu struju, dok skoro sve ostale drave, ukljuujui i nau, koriste naizmeninu struju. Takoe, neke zemlje (uglavnom one na 220 Volti) koriste naizmeninu struju frekvencije 50 Herca, dok se stanovnici drugih zemalja (uglavnom one na 110 Volti) snabdevaju strujom frekvencije 60 Herca. Ova mala razlika u frekvencijama najee ne predstavlja nikakvu smetnju za ureaje, osim ako nemate elektrini sat koji e onda u nekoj drugoj zemlji raditi bre ili sporije. Ipak, ukoliko bismo ureaj prilagoen za nazimeninu struju prikljuili na tok jednosmerne struje, on bi skoro sigurno pregoreo. Stoga, kako bismo prikljuili na ureaj za zidni strujni utika kroz koji protie struja razliite snage od one na kojoj normalno funkcionie aparat, potrebne su nam dve stvari: adapter koji slui da promeni oblik prikljuka za struju, a zatim konvertor ili transformator, koji prilagoavaju napon struje vaem ureaju. Naime, pomou konvertera je mogue promeniti napon od 220 V na 110 V, ali ne i obrnuto s obzirom da on zapravo predstavlja jedan elektrini prekida koji brzo naizmenino proputa i blokira struju kako bi redukovao njen napon. Adapteri se mogu koristiti samo kod aparata koji su ukljueni u struju ne due od nekoliko minuta (npr. fen ili aparat za brijanje), ali ne i npr. kod napajanja kompjuterskih ipova. S druge strane, pomou transformatora se moe izvriti kako redukovanje, tako i poveanje napona za potrebe elektrinog ureaja, pa je njegova upotreba uvek pogodnija.

- Koliko brzo se kree Zemlja?

U skladu sa Ajntajnovom teorijom relativiteta, kada govorimo o kretanju, moramo znati da se tela uvek kreu u odnosu na neto ili nekoga, tj. u odnosu na neki referentni sistem. Stoga, ako posmatramo kretanje povrine Zemlje u odnosu na centar planete, primetiemo da Zemlja, zajedno sa nama na njenoj povrini, rotira oko svoje ose jednom u 23 asa, 56 minuta i 4,09053 sekunde, to predstavlja tzv. siderealni period ili zvezdani dan ( s obzirom da se meri u odnosu na zvezde, a ne u odnosu na Sunce) koji je za oko 4 minuta krai od srednjeg sunanog dana. S obzirom da obim Zemlje iznosi 40 075 kilometara, iz odnosa ove dve veliine moemo izraunati da je brzina obrtanja Zemlje oko svoje ose jednaka 460 metara u sekundi ili oko 1000 milja na as. Takoe, Zemlja se okree i oko naeg Sunca po priblino krunoj orbiti brzinom od skoro 30 kilometara u sekundi, a uz to i ceo Sunev sistem, pa i mi sa njim, kree se oko centra nae Galaksije brzinom od oko 220 kilometara u sekundi. Osim ovih relativnih kretanja, satelit COBE puten u orbitu 1989. godine, uspeo je da izmeri i kretanje nae planete u odnosu na kosmiko pozadinsko zraenje, a ova brzina je jednaka brzini od 390 kilometara u sekundi.

- Da li tea ili laka tela padaju bre ka Zemlji?

Galileo Galilej je poetkom 17. veka formulisao zakon slobodnog pada po kome sva tela pri slobodnom padu bez obzira na svoju teinu, za ista vremena prevaljuju iste puteve, pri emu je preeni put srazmeran kvadratu vremena padanja. Stoga, ukoliko sa iste visine i u istom trenutku ispustimo ka Zemlji dva tela razliite mase, a istog oblika (ili tanije tela iste simetrije npr. dve lopte razliitih zapremina), oni e istovremeno pasti na Zemlju. Zemlja u veoj meri privlai telo sa veom masom, ali je masivnije telo i tee ubrzati od lakeg tela, pa e stoga oba tela padati jedan pored drugog ukoliko su istog oblika. Naravno, ukoliko su tela razliitog oblika, tada e otpor vazduha vie uticati na telo ija je povrina u pravcu leta vea, pa e takvo telo padati sporije od tela sa manjom povrinom u pravcu leta.

- Kako igla kompasa uvek pokazuje sever?

Magnetni kompas se (za razliku od iroskopskog kompasa) sastoji od malog, laganog magneta (tzv. igle) koji balansira na osnoj taki. Jedan kraj magneta je najee obeleen slovom N (North - sever) ili je jasno obojen kako bi se ukazalo da pokazuje pravac severa. Poto se suprotni magnetni polovi privlae, tako e jedan pol magneta kompasa uvek biti okrenut ka severnom magnetnom polu Zemlje, dok e drugi pol magneta biti orijentisan ka junom magnetnom polu Zemlje. Poto je Zemjino magnetno polje izuzetno slabo, neophodno je da igla kompasa bude izuzetno lagana, kao i da stoji na leaju na kome je trenje minimalno. Usled pojave trenja igle sa leitem, ponekad je neophodno malo prodrmati kompas da bi on pokazao sever, a kao posledica svoje velike osetljivosti, pomou kompasa se mogu registrovati i male promene magnetnog polja kao npr. u okolini ice kroz koju prolazi struja elektrona. Iako poreklo Zemljinog magnetnog polja jo uvek nije razjanjeno, smatra se da se u uslovima visokih pritisaka u Zemljinom jezgru, jedan deo tenog gvoa kristalizuje i pod dejstvom strujanja toplote, kao i rotacije Zemlje, ovo kristalno gvoe takoe poinje da rotira to dovodi do pojave slabog magnetnog polja oko Zemljine ose rotacije. Ukoliko i sami elite da napravite kompas sa savrenim leitem na kome nee biti nimalo trenja, namagnetiite jednu ivau iglu (tako to ete proi magnetom napred-nazad nekoliko puta iznad nje), postavite je na komad plute, a plutu stavite na neku vodenu povrinu, kao npr. na au vode.

- Da li je magnetno polje Zemlje promenljivo?

Zemljino magnetno polje, odnosno njena tzv. magnetosfera formira jednu vrstu tita koji usmerava kosmiko zraenje ka polovima i na taj nain spreava prodor visokofrekventnog (a time i visokoenergetskog) kosmikog zraenja ka naseljenim delovima Zemljine kugle. Magnetno polje Zemlje se stalno menja, kako po pitanju pravca, tako i po pitanju intenziteta, pa je stoga skoro nemogue predvideti kako e ono izgledati u budunosti. Dok se smer Sunevog magnetnog polja obre na svakih 11 godina, poslednje obrtanje smera magnetnog polja Zemlje desilo se pre oko 700 000 godina, a smatra se da su se u prethodnih 200 miliona godina, ovakve promene deavale na svakih pola miliona godina. U veini geomagnetskih opservatorija na planeti, dolo je do opadanja jaine Zemljinog magnetnog polja od oko 10 % u odnosu na jainu polja sa poetka 20. veka, a jo uvek nije poznato da li ovo opadanje predstavlja samo fluktuaciju ili polako dovodi do obrtanja smera magnetnog polja. Takoe, jo uvek nije poznato u kojoj meri magnetno polje Zemlje utie na ivot na njoj, ali je poznato da mnoge migrirajue ivotinje, kao npr. ptice, kitovi ili leptiri koriste magnetizam za navigaciju, dok postoje i odreeni organizmi, meu kojima je moda i ovek, koje u sebi poseduju izvesne koliine magnetnog minerala magnetita, ija se orijentacija u prostoru menja u zavisnosti od smera prisutnog magnetnog polja.

- Kada stignemo na severni pol, koji pravac pokazuje igla kompasa?

Postoje dva severna pola: geografski i magnetni. Geografski severni pol je taka na 90 stepeni severne geografske irine i on je prikazan na veini mapa. Geografski polovi predstavljaju jedine dve take na povrini nae planete koje ne rotiraju oko Zemljine ose rotacije jer joj pripadaju. S druge strane, magnetni pol je taka u kojoj su linije sila magnetnog polja koje spajaju magnetne polove Zemlje vertikalne u odnosu na Zemljinu povrinu. Ovaj severni pol nije uvek na istom mestu, do nedavno se nalazio na zapadnom Grenlandu, na nekih 77 stepeni severne geografske irine, zatim je preao u Kanadu (danas je lociran nedaleko od luke Rezolut, koja je jedno od najsevernijih naselja u Kanadi i u kojoj ivi samo oko 200 ljudi) sa ije se teritorije smatra da e izii 2004. godine nakon ega e prei u Aljasku da bi sredinom 21. veka ve bio u Sibiru. Premda se severni magnetni pol pomera ka severu ili severozapadu tokom poslednjih sto godina, nije nam poznato dokle e se ovakvo kretanje nastaviti i da li e ono eventualno promeniti smer, pa moda i pravac kretanja. Magnetni polovi mogu znaajno ubrzati svoje kretanje, premda se kreu brzinom od oko 10 do 40 kilometara godinje. Premda se stalno menja usled kretanja magnetnog pola, rastojanje izmeu magnetnog i geografskog severnog pola, danas iznosi 966 kilometara. Igla kompasa e uvek teiti da zauzme isti smer kao i linije sila magnetnog polja, tako da kada se nalazite blizu polova magnetno polja je izuzetno jako tako da su linije sila usmerene ka zemljinoj povrini. Usled toga igla kompasa je povuena vertikalno nadole. Ako blago kucnete kompas, igla e se usmeriti u napred i vi ete misliti da je sever pravo. Ako opet kucnete kompas, igla e se usmeriti unazad i vi ete misliti da je sever iza vas. Zato su kompasi beskorisni u okolini severnog i junog magnetnog pola, a premda su GPS sistemi navigacije skoro u potpunosti zamenili kompase na naoj planeti, kompase i dalje koriste mnogi mornari, piloti, kao i putnici na zemaljskim putevima.

- ta je to El Ninjo?
El Ninjo je vremenski period na Zemlji tokom koga je temperatura morske povrine du junoamerike obale i u ekvatorijalnom Pacifiku iznad normalne. El Ninjo, to na panskom znai mladi ili Hristovo dete, pojavljuje se najee tokom meseca decembra, a na svakih 3 do 7 godina, kada se smanje jaki vetrovi koji pokreu povrinske okeanske struje ka zapadu, to dovodi do prestanka podizanja hladnih dubinskih voda, pa i do naglog porasta temperature povrine Okeana. Osim to ovo zagrevanje odvlai ribu ka dubljim vodama i dalje od ribarskih mrea, ono znatno utie na vremenske prilike i u drugim delovima planete. Veoma tople vode u ekvatorijalnom Pacifiku isputaju vie vlage u vazduh dovodei tako do porasta broja pljuskova, oluja sa grmljavinom i tropskih oluja, to znatno utie na vazdune tokove u najviim slojevima atmosfere i dovodi do vremenskih neprilika najvie u Severnoj Americi. Australija, Indonezija, Brazil, Indija i Afrika, s druge strane esto doivljavaju velike sue, jer su El Ninjom uzrokovane oluje odvuene sa ovih podruja. Argentinu, Junu Kinu, Brazil i Japan mogu pak zadesiti dugotrajne kie i poplave. Uz sve ovo, El Ninjo dovodi i do smanjenog broja uragana u Meksikom zalivu i u zapadnom Atlantiku, a do porasta broja tropskih oluja u Pacifiku. El Ninjo smanjuje i koliine snenih padavina u Severnoj Americi, a topliji zimski dani su tokom El Ninja prisutni u Kanadi i na Aljasci.

- ta je to efekat staklene bate?

Efekat staklene bate predstavlja zagrevanje atmosfere planete usled neprozirnosti atmosferskih gasova za infracrvene talase koji dolazi iz Kosmosa, a u najveoj meri sa Sunca.

Naziv ovog efekta potie od mehanizma zagrevanja koji je veoma slian zagrevanju vazduha u staklenoj bati, osim to u planetarnim razmerama, ulogu stakla preuzima sama atmosfera. Glavni izvor infracrvenih talasa za nau planetu predstavlja povrina Sunca. Apsorbovani dugotalasni infracrveni elektromagnetni talasi od strane atmosfere Zemlje uzrokuje da ravnotena temperatura atmosfere, a samim tim i temperatura planetarne povrine bude via za 33 stepena nego to bi bila njena temperatura bez postojanja atmosfere. Na Veneri, efekat staklene bate podie temperaturu planete za itavih 500 stepeni, dok na Marsu usled ovog efekta dolazi do poveanja temperature za samo 5 stepeni. Od svih gasova koji ine Zemljinu atmosferu, ugljen dioksid je glavni apsorbent infracrvenih talasa, ali i vodena para i retki gasovi takoe imaju znaajnu ulogu u ovakvom zagrevanju planete. Globalno zagrevanje planete je veoma povezano sa pojaanim efektom staklene bate (bez efekta staklene bate ne mogu bio mogu ivot na naoj planeti), koji sve vie dolazi do izraaja sa poveanjem koncentracije ugljen dioksida i drugih tzv. greenhouse gasova u vazduhu, pod dejstvom raznih ljudskih aktivnosti, a pre svega sagorevanjem fosilnih goriva, kao to su ugalj i nafta.

- Da li bacanje ubreta utie na globalno zagrevanje?

Ugljen dioksid (CO2) je gas koji je najodgovorniji za pojavu pojaanog efekta staklene bate, odnosno globalnog zagrevanja. Ugljenik koji bacamo u ubre u obliku drveta ili papira, u najveoj meri se razgradi putem oksidacije ili putem dejstva anaerobnih bakterija, pa se zatim vraa u atmosferu. Za ovaj proces vraanja ugljen dioksida iz ubreta u atmosferu je potrebno izmeu jedne i hiljadu godina, to zavisi kako od tipa materijala, tako i od naina postupanja sa njim na ubritu. U ureenijim zemljama se oko 5 % otpada (tj. oko 3 4 % ugljenika) zakopa u Zemlju, dok se ostatak ubreta sagori radi dobijanja korisne energije. Sagorevanje fosilnih goriva (benzin, ugalj, nafta), kao i unitavanje uma (jer biljke troe ugljen dioksid u procesu fotosinteze), ipak, najvie utiu na globalno zagrevanje planete Takoe, svi otpaci tokom ijeg razlaganja dolazi do emisije ostalih gasova koji u atmosferi apsorbuju Sunevu svetlost i prevode je u pojaano vibriranje atoma u molekulu (osim ugljen dioksida, to su i metan, hlorofluorougljenici, azotni oksidi, vodena para), a time i u poveani toplotni sadraj atmosfere, dovode do globalnog zagrevanja. Uz ovo, dalje poveanje temperature na planeti bi moglo da dovede i do poveanog oslobaanja ugljen dioksida i metana pod dejstvom ubrzanog razlaganja organske materije u zemljitu. Velika koliina gasifikovanog ugljenika je u obliku metana koji jo vie utie na globalno zagrevanje nego ugljen dioksid, pa se stoga smatra da bi bilo korisno termalno gasifikovati drveni i papirni otpad za upotrebu u gasnim turbinama, to bi pretvaralo ugljenik nazad u ugljen dioksid i obezbeivalo korisnu energiju.

- Kako se pravi ubrivo?

Da bismo sami napravili prirodno ubrivo (kompost), potrebni su nam otpaci organskog porekla (kao npr. novine, lie, trava, korov, slama, kore i semenke povra i voa, drveni materijali), zemlja (izvor mikroorganizama), voda (40 60 %) i vazduh (izvor kiseonika). Tokom procesa pravljenja ubriva, mikroorganizmi iz zemlje (bakterije, gljive, aktinomicete) jedu organske otpatke i razlau ih do jednostavnijih jedinjenja, tokom ega nastaje ugljenikom bogati humus sa mnotvom drugih elemenata kao to su azot, fosfor i kalijum. Mikroorganizmi razlau organske materije u procesu aerobine respiracije, pa im je stoga potreban i kiseonik, kao i voda u kojoj ive i razmnoavaju se. U procesu respiracije, mikroorganizmi stvaraju jo i ugljen dioksid i toplotu, pa se stoga temperatura ubriva penje do izmeu 28 i 66 oC. Ukoliko se smea svih neophodnih komponenti s vremena na vreme promea i navodnjava, ubrivo se moe dobiti za par nedelja, dok e bez brige i odravanja,

proces nastanka trajati nekoliko meseci. Odnos ugljenika i azota u dobro pripremljenoj smei iznosi oko 30 : 1, a vano je i itavu smeu dobro usitniti. Jedna od korisnih stvari koje se postiu pravljenjem ubriva je smanjenje koliine vrstog otpada. Inae, u ubrivnu smeu se ne smeju stavljati spore i semenke invazivnog korova (koje e ostati u smei i poeti da rastu u okolini biljke zalivene ubrivom), pepeo i mastiljavi papir (to deluje toksino na mikroorganizme), pesticidima prskane biljke (jer e pesticidi opstati u smei i prenee se na ubrivom polivenu biljku), i naravno, svi materijali koji se ne mogu razloiti prirodnim putem kao to su plastika, staklo, metali, keramike, boje, mainsko ulje itd., a u ubrivnu smeu se mogu stavljati i svi batenski i kuhinjski otpaci, ukljuujui ostatke jela, pokvarena jela, ljuske od jaja, krompira, krastavaca i drugog povra, ostavi aja, svee pokoena trava, uvelo cvee, precvetalo sobno bilje, treset, slama, paprat, kuna praina, papir, karton, drveni pepeo, vuneni i pamuni ostaci, piljevina, kokoji i zeji izmet (ali ne i neki drugi), kao i morske alge.

- Ako Njutnov zakon akcije i reakcije uvek vai, kako onda moemo da se odbacujemo od predmeta ili da ih sami guramo?
Njutnov trei zakon kretanja, poznatiji kao zakon akcije i reakcije nam kae da svakoj sili u prirodi odgovara po intenzitetu jednaka i suprotno usmerena sila. Stoga, kada elimo da gurajui pomerimo neki predmet, primeniemo silu na njega u onom pravcu u kome elimo da ga gurnemo, a predmet e delovati silom jednakog intenziteta na nas. uven je primer bistrog, ali lenjog konja koji je jednom prilikom, kada mu je farmer rekao da bi mogao da pogura kolica, odgovorio kako to nema smisla jer koliko god da on bude vukao kola, ona e delovati na njega jednakom, ali suprotno usmerenom silom, to e dovesto do uravnoteavanja sile akcije i sile reakcije, pa e rezultujua sila biti jednaka nuli i kola nee moi da se pokrenu. Ovakvo razmiljanje bi zaista i bilo ispravno ali samo kada bi mi i na predmet, kao i konj i njegova kolica plutali u bezvazdunom prostoru, odnosno kada osim subjekata ne bi postojala i Zemlja. Naime, da bismo proraunali kako e se odigrati jedan proces u kome delujemo silom, uvek moramo uzeti u obzir sve sile koje izaziva dejstvo nae, inicirajue sile. U sluaju kada guramo neki predmet od sebe, mi delujemo silom i na pod ispod nas, pa kao reakcija na ovu silu i pod deluje silom na nas, a i telo koje guramo deluje silom na podlogu, koja zauzvrat deluje jednakom silom na telo. Ukoliko je reakciona sila kojom Zemlja deluje na nas vea od reakcione sile kojom predmet deluje na nas, mi emo uspeti da pomerimo predmet. Istovremeno, kola koja gura konj ili predmet koji mi sami guramo, pomerie se unapred kada je sila kojom delujemo na predmet vea od sile trenja izmeu predmeta i Zemlje. Slino tome, kada skoimo odbacivi se od Zemlje, mi za ovo koristimo rezultujuu silu kojom Zemlja deluje na nas, to rasporeujemo po miiima i skaemo u visinu.

- Zato lie sa drvea tone u snegu?

Ukoliko ga prethodno vetar ne odnese, list koji sa drveta padne preko snenog pokrivaa, polako poinje da tone kroz njega, a ovaj proces najee traje nekoliko dana. Razlog propadanja lista kroz sneg je upravo u razliitoj boji snega i lista. Naime, sneg je beo, to znai da reflektuje svu vidljivu Sunevu svetlost koja pada na njega. Meutim, list je najee ute boje to znai da reflektuje utu (i zelenu najee), ali ne i ostale boje (najee crvenu i plavu) iz Sunevog spektra svetlosti. Boje koje neki predmet ne reflektuje, on moe ili propustiti ili apsorbovati i zatim prevoditi u toplotu. Poto list nije providan, znamo da se vidljiva svetlost veoma malo proputa kroz njega, pa stoga boje koje list ne reflektuje, on apsorbuje i prevodi ih u neki vid toplote (intenzivnije vibriranje estica koje proizvodi

infracrvene elektromagnetne talase ili poveana kinetika energija atoma i molekula u listu). Poto list apsorbuje vie svetlosti od okolnog snega, on postaje i malo topliji od njega. Poznato je da se u kontaktu dva tela razliitog toplotnog sadraja, toplota spontano kree od toplijeg tela na hladnije, pa stoga i list svoj viak toplote predaje snegu koji je sa njim u kontaktu, a to je sneg ispod njega koji poinje da se topi bre od snega iznad koga nema listova. Sa topljenjem snega ispod lista, Zemljina gravitacija povlai list nadole, tako da se topljenje snega nastavlja sve dok list ne dospe do zemljane ili travnate Zemljine povrine.

- Kako nastaju ledena doba?

Ledena doba predstavljaju periode u Zemljinoj istoriji kada je veliki deo njene povrine (izmeu 10 i 30 % od ukupne povrine) bio prekriven ledom i kada je na Zemlji bilo veoma hladno (u proseku za oko 15 oC manje nego danas). Starost Zemlje se procenjuje na oko 4,5 milijardi godina, a za to vreme, na njoj je bilo nekoliko ledenih doba koja su trajala po nekoliko desetina miliona godina. Smatra se da ledena doba obuhvataju 15 20 % Zemljine istorije. Poslednje ledeno doba na Zemlji je trajalo od pre oko 1,6 miliona godina do pre oko 10 000 godina. Veliki ledeni pokrivai na Grenlandu i Antarktiku govore nam da ledeno doba nije tako davno prolo, ali nas i upozoravaju da moramo voditi rauna o naoj atmosferi kako se sneni pokriva ne bi ponovo poveao. Naime, zimi uvek padne puno snega. Kada bi se on iz godine u godinu zadravao na povrini, nastupilo bi novo ledeno doba. Prema tome, neophodno je da svakog prolea doe do topljenja snega, a topljenje nastaje usled toplote koju vazduh donosi sa mora. Upravo nas zato mora, odnosno okeani tite od ledenog doba. Naime, voda ima veoma veliki toplotni kapacitet sposobnost da upija i konzervie toplotu. Stekavi leti zalihe toplote, okeani i mora nas zagrevaju zimi ovom toplotom atmosferu. Sakupivi toplotu na tropskim geografskim irinama, okeanske struje je nose ka severnim morima, ublaujui i ujednaavajui klimu nae planete. Voda je jedina supstanca u prirodi koja sa sniavanjem temperature poinje da se iri na nekoliko stepeni pre take mrnjenja. Zahvaljujui ovoj jedinstvenoj osobini, led pluta na vodi i spreava dalje hlaenje vode ispod sebe i na taj nain odrava ivot koji i dalje opstaje ispod ledenog pokrivaa. Meutim, zanemarujui jednistveni temperaturski raspon vode od 0 do 4 oC, povrinska voda u morima je topla, dok su dubinske vode izuzetno hladne (voda je najgua na 4 oC, to definie i temperaturu morskog dna, jer se hladnija voda podie ka visini i mea sa gornjom toplijom vodom). Ukoliko bi se u atmosferi pojavila prekomerna koliina praine, Suneva svetlost ne bi mogla u dovoljnoj meri da prodre do tankog toplog povrinskog sloja okeanskih voda koja nas uvaju od ledenog doba. Tako, na primer, vulkanske erupcije izbacuju u atmosferu velike koliine praine, to dovodi do blokiranja Suneve svetlosti i do osetnog pada temperature. Da bi se suprotstavili ledenom dobu, mogue je sagraditi veliki broj automatizovanih pumpi irom planetarnih mora i okeana. Ove pumpe bi iz dubina vadile hladnu vodu, koja bi se grejala na Suncu. Na taj nain bi se proirio tanki sloj tople vode koji nas titi od ledenog doba. S druge strane, ne obazirui se na klimatsku vanost mora, Milutin Milankovi je formulisao tzv. astronomsku teoriju ledenih doba po kojoj se ledena doba pojavljuju u pravilnim intervalima, a njegova teorija uzima u obzir tri promenljiva Zemljina orbitalna parametra, a to su: ekscentricitet (tj. eliptinost otklon od dananje skoro krune orbite), nagib Zemljine ose rotacije ka orbitalnoj ravni i stepen kolebanja Zemljine ose rotacije. Teorijskom kombinacijom ova tri faktora se dobija podatak da Arktiki krug koji se prostire do geografskih irina od 60 70 o na svakih 100 000 godina poinje da doivljava prilino hladna leta koja traju nekoliko stotina ili hiljada godina, to omoguuje irenje snenih polja u okolini severnog pola i njihovo pretvaranje u lednike, to inicira novo ledeno doba.

- ta su to stalaktiti i stalagmiti?

Ukoliko ste se nekada etali kroz neku peinu na Zemlji, sigurno ste primetili kupaste providne iljkove koji vise sa plafona peina i nazivaju se stalaktitima, kao i sline strukture koje se uzdiu sa poda peine, a koje nazivamo stalagmitima. I stalaktiti i stalagmiti se sastoje od kalcijum karbonata (CaCO3), a nalaze se u peinama koje su izgraene od minerala krenjaka. Kalcijum karbonat se lako rastvara u vodi, a pogotovo ukoliko je ona kisela, kao to je sluaj sa kiom. Naime, dok kapi vode padaju sa oblaka ka Zemlji, u njima se rastvara malo ugljen dioksida iz vazduha. Molekuli ugljen dioksida u vodi stvaraju veoma slabu ugljenu kiselinu, tako da su kapi kie uvek blago kisele. Kia koja pada na Zemlju prolazi kroz zemljani sloj, kree se zatim kroz upljine u stenama i otie u podzemne vode. Ove, podzemne vode moemo da primetimo ukoliko iskopamo bunar. Naime, podzemne vode e se slivati ka oblasti nieg pritiska kao to je bunar i mi emo moi da punimo kofe sa vodom iz njega. Poto je kia blago kisela, ista ova osobina vai i za podzemne vode, kao i za sve vode koje teku kroz vazduh koji uvek sadri ugljen dioksid. Prolaskom pored krenjakih stena, ova voda rastvara u sebi malo kalcijum karbonata. Tokom vie miliona godina, ove podzemne vode malo po malo mogu rastvoriti toliko krenjaka od stena pored kojih teku da formiraju upljine koje postepeno poinju da obrazuju velike peine. U ve formiranim peinama, podzemne vode koje kaplju sa njenog vrha, taloie malo rastvorenog kalcijum karbonata tako da male naslage poinju da se pojavljuju. Tako nastaje jedan stalaktit, dok stalagmiti nastaju na mestima gde kapi podzemne vode kaplju na dno peine gde ostavljaju malo kalcijum karbonata ije naslage postaju sve vee tako da formiraju pravu kupastu ili piramidalnu figuru. Za formiranje stalaktita i stalagmita, potrebno je na hiljade godina ovakvog kapljanja podzemnih voda. Inae, ne toliko lepi kao peinski, stalaktiti se mogu primetiti i na nekim cementiranim mostovima i tada nastaju za samo nekoliko godina u procesu tokom koga kia spira malo kalcijum karbonata iz cementa i kapljui sa dna mosta ostavlja male taloge koji nagomilavajui se, formiraju betonske stalaktite.

- ta je to vatra?
Vatra predstavlja jednu od ivopisnih prirodnih pojava koju od svih ivih bia na Zemlji, samo ljudi i noni leptiri mogu mirno posmatrati. Nekada su ljudi mislili da je vatra isto toliko iva kao i mi, ali se danas zna da ona nastaje kao rezultat hemijske reakcije pri kojoj dolazi do stvaranja toplote i svetlosti. Vatra predstavlja vidljivi proizvod hemijske reakcije neke supstance sa kiseonikom iz vazduha, a ponekad i sa hlorom. uti plamen, koji se obino vidi, predstavlja oblast ispunjenu vruim esticama ugljenika koje imaju dovoljno energije da zapale i neku drugu supstancu. U veini sluajeva, da bi nastala vatra potrebna nam je odreena koliina raspoloive toplotne energije kako bi reakcija zapoela, kao i prisustvo dovoljne koliine kiseonika ili hlora. Jednom zapoeta reakcija sagorevanja trajae sve dok ne prestane dovod goriva ili kiseonika. Vatra se najee stvara ili pomou trenja, tj. mehanikog predavanja toplote neophodne za zapoinjanje hemijske reakcije sagorevanja, ili pomou stvaranja iskre koja se pretvara u plamen, kao npr. kod trljanja dva kremena jednog o drugi, prilikom ega nastaje iskra koja pali pripremljeno gorivo. Izviai u prirodi esto trljaju dva komada mekog i tvrdog drveta sve dok nagomilana toplota ne zapali neki lako zapaljivi materijal, kao npr. suvo lie, ptiije perje, iverje ili pilovinu. Vatra, takoe, moe nastati upotrebom soiva ili zakrivljenih ogledala, koja fokusiraju Sunevu svetlost u jednu taku u kojoj je prisutan zapaljivi materijal.

- ta je to indijansko leto?

Uobiajena definicija indijanskog leta nam kae da ovo leto predstavlja svako lepo vreme nakon to je pao prvi jesenji mraz u godini. Mraz predstavlja prirodni atmosferski proces kondenzovanja vodene pare iz vazduha direktno u kristale leda na povrini Zemlje (slino rosi kod koje se vodena para kondenzuje u vodene kapi), a primetan je najee rano ujutro nakon prohladnih noi. Ipak, postoji i meteoroloka definicija indijanskog leta koja nam kae da ovo leto predstavlja period blago toplog i esto maglovitog vremena pri kome temperatura vazduha dostie temperature od 26 oC, ali samo ako je pre toga u istoj godini, a nakon jesenje ravnodnevnice (trenutka kada Sunevi zraci koji padaju na Zemlju pod pravim uglom prou kroz ekvatorijalni pojas i upute sa ka jugu za stanovnike severne, a ka severu za stanovnike june hemisfere) temperatura vazduha ve pala na 0 oC. Naziv indijanskog leta vodi poreklo od Indijanaca koji su ove tople jesenje dane koristili za lov na divlja ili za sejanje itarica. Upravo zato je indijansko leto termin koji je u upotrebi najvie na severnom delu amerikog kontinenta, dok je ovo leto kod nas poznato i kao miholjsko leto, a toplo Sunce koje tada razvejava oblake zove se esto miholjskim Suncem.

- Zato iznad pustinja ima malo oblaka?

Pustinje i polupustinje u vidu peanih i stenovitih predela obuhvataju oko jedne treine povrine kopna na naoj planeti. Zemlju opasuju dva prstena pustinja. Du severnog polutara (na 23,5 o geografske irine) prostiru se pustinje Meksika, jugozapadne Amerike, Sahare, pustinje Male, Srednje i Centralne Azije, ukljuujui i pustinju Gobi u Kini, kao i pustinje Indije i Pakistana, dok se du junog polutara nalaze pustinje Gran-ako i Patagonija u Junoj Americi, Kalahari i Karu u Africi, kao i velika Viktorijina i velika Centralna pustinja u Australiji. Godinji sloj atmosferskih taloga u pustinjama nije vei od 150 - 200 mm, a u nekim oblastima ne premauje 50 mm. Ovakvu oskudicu u vodi u pustinjama uzrokuju pravci vetrova. Naime, vetrovi koji sa sobom nose kondenzovanu vodenu paru u vidu oblaka i koji duvaju sa mora ili vlanih povratnika, gube na putu za pustinju svoj dragoceni vodeni tovar. To nastaje ili stoga to je taj put vrlo dug ili to usput nailaze na visoke planine. Kopnene pustinje se naee nalaze na zapadnim ivicama i oblastima kontinenata u blizini kojih se nalaze i hladne okeanske struje, kao npr. kalifornijska struja du obale severozapadne Amerike ili struja Benguela du zapadne obale june Afrike. Podizanje hladnih okeanskih voda iz ovih struja ograniava vazduna strujanja, a time i koliinu vlage koja bi stvorila tipine kine oblake iznad suvih pustinjskih oblasti. S druge strane, kini oblaci i magle su uobiajene pojave u priobalskim oblastima ovih struja, dok se iza njih pruaju ogromna prostranstva u kojima retko pada kia. Preteni vetrovi su u ovim oblastima najee usmereni od kopna ka puini, pa stoga i oni odnose oblake nazad ka morima.

- Koje je najvie jezero na Zemlji?

Jezero Titikaka koje se nalazi u istono-centralnoj Junoj Americi u okviru Perua i Bolivije, predstavlja najvie plovno jezero na naoj planeti s obzirom da se nalazi na nadmorskoj visini od ak 3810 metara. Jezero Titikaka, povrine 8300 km2 (duine 196 km, a prosene irine od 56 km) to ga ini najveim u Junoj Americi, a dubine 280 metara, nalazi se na severoistonoj strani obavijeno snenim vrhovima Kordiljera Orientala visokih 6400 metara iznad nivoa mora, dok se na njegovoj junoj strani nalazi poluostrvo Kopakabana. Uski tesnac Tikuina na junom delu jezera, praktino ga deli na dva dela. Vie od 20 reka se uliva u ovo jezero, odravajui njegov nivo vode, dok se samo reka Desaguadero izliva iz njega. Ipak, voda koju odnosi reka Desaguadero iz jezera Titikaka je samo mali deo vode koja odlazi iz jezera, s obzirom da se najvie vode odnosi putem isparavanja pod dejstvom Suneve toplote ili pod dejstvom snanih vetrova. Svojom veoma velikom vodenom

povrinom, jezero Titikaka znatno ublauje hladnu klimu Anda (usled razlike u topotnim kapacitetima vode i kopna), pa se u okolini jezera gaje krompiri, itarice i drugi usevi koji u suprotnom ne bi uspevali na ovako velikim nadmorskim visinama. Mnogobrojna ostrva se uzdiu iznad kristalno plave vode jezera Titikaka, a mnogobrojni ostaci (palate, bate i hramovi) civilizacije Inka se nalaze na ostrvu Sunca blizu poluostrva Kopakabana. Istono od ovog starog ostrva Inka nalazi se ostrvo Meseca na kome se smatra da je nastala jedna od starih, iezlih civilizacija narod Tiahuanako.

- Da li postoji mesto sa koga se mogu videti i Atlantski i Tihi Okean?

Postoji nekoliko mesta na amerikom kontinentu sa koga moete videti oba bliska Okeana. U blizini Panamskog kanala, u blizini grada Gorgona, nalazi se breuljak koji se zove breg Balboa (ili Sera Grande), iji vrh lei na 300 metara nadmorske visine i ako odatle pogledate u pravcu istoka, videete Atlantski Okean, dok ete u pravcu zapada videti Tihi Okean. Panamski zemljouz je u svom najuem delu, irok 61 kilometar, pa bi stoga, sa sredine ovog zemljouza, horizont trebao da bude na oko 30 i po kilometara od nas da bismo mogli da vidimo oba Okeana, a ovako irok horizont se postie sa svake pregledne take ija je nadmorska visina vea od 85 metara. U blizini centra panamskog zemljouza postoji nekoliko geografskih poloaja sa nadmorskom visinom veom od 85 metara, a najvie ih ima na planinama Kordiljera koje se pruaju od istoka ka zapadu i paralelne su sa rekom angres. Sa centralnog planinskog vrha Kordiljera visokog 280 metara iznad nivoa mora, horizont bi nam se nalazio na rastojanju od 65 i po kilometara od nas, to je sasvim dovoljno da bismo videli 26 km u pravcu jugozapada udaljen stari grad Panama, 35,5 km u pravcu severozapada udaljenu obalu Kariba, kao i po 32 km vodene povrine oba okeana. Osim Paname, i iz Kostarike je mogue istovremeno posmatrati oba okeana, i to sa 3434 metara visokog vrha vulkana Irazu, koji se nalazi u blizini grada Kartago. Za ovu priliku je najbolje izabrati suvo godinje doba koje traje od decembra do aprila, probuditi se rano ujutru i popeti se na vulkan, jer se tokom dana pod dejstvom Suneve toplote, podignu isparenja vode, pa vidik vie nije tako bistar kao u samo praskozorje. Takoe, Atlantik i Pacifik se zajedno mogu posmatrati sa najvieg planinskog vrha u Kostariki, 3820 metara visokoj planini iripo. iripo je najvei vrh Kordiljera Talamanka (dela Kordiljera) i predstavlja odlinu taku gledita jer se nalazi na pola puta od oba Okeana, tj. na 120 km daleko od svakog. Osim centralne Amerike, mesta sa kojih bi se mogla posmatrati oba Okeana ukljuuju rt Horn na najjunijoj taki ilea, poluostrvo Triniti na Antarktiku i naravno, Kosmos.

- ta su to gejziri?
Moda ste se nekada etali nekim kamenim predelima npr. na Islandu ili u parku Jeloustoun, gde se iz uto-beliastih pukotina u zemlji pui para, kada ste odjednom primetili mlaz vode koji izlazi iz zemlje, a prua se desetinama metara u visinu podseajui na fontanu koja pravi buku jednog voza u prolazu. Ipak, nakon nekoliko minuta, isto onako neoekivano kako se ova fontana pojavila, ona i nestaje ostavljajui za sobom malu okruglu baru iz koje se pui vrua voda. Ovakve prirodne fontane vrue vode se nazivaju gejzirskim erupcijama i predstavljaju jedne od najimpresivnijih prirodnih manifestacija hidrotermalne energije. Gejzirske erupcije nastaju na delovima zemlje koji neposredno ispod svoje povrine poseduju magmu (vulkansku lavu). Ovakvi predeli se najee sreu na vulkanskim ostrvima kao to su npr. Island ili Novi Zeland (gde je poetkom 20. veka postojao najvii gejzir na svetu, s obzirom da je voda iz njega izbijala na visinu od 430 metara, ali je on, posle jakog zemljotresa prestao da radi) ili mestima koja su imala burnu vulkansku prolost kao to je park Jeloustoun u Vajomingu. Kinica i otopljeni sneg prolaze kroz pukotine u zemlji i interaguju sa toplim

podzemnim kamenjem, pri emu temperatura vode dostie temperature mnogo vee od njene take kljuanja na zemljinoj povrini (tj. pri atmosferskom pritisku). Meutim, poto se iznad nje nalazi dosta kamenih slojeva (ponekad i po nekoliko kilometara), ona nije u stanju da prokljua, ve postaje pregrejana i njen pritisak se sve vie poveava. U jednom trenutku, kada se nagradi dovoljno veliki pritisak vode, ona prevazilazi teinu kamenja iznad sebe i nalazi put kroz zemlju do njene povrine, gde izbija u eksplozivnom mlazu, odnosno gejziru. itav proces pomalo podsea na grejanje vode u ajniku sa zatvorenim poklopcem. Tek kada pritisak vode postane dovoljno veliki da prevazie teinu poklopca, njena para e izleteti napolje i aktivirati zviduk ajnika. Interesantno je da nakon prve gejzirske erupcije, dolazi do pada pritiska podzemne vode, to uzrokuje njeno dodatno isparavanje (to je nii pritisak koji deluje na tenost, to se molekuli iz tenosti lake oslobaaju u vidu pare) kroz druge okolne kanale koji dolaze do zemljine povrine. Kada se ovi kanali isprazne, zavrava se gejzirska erupcija i poinje ponovno poveanje pritiska podzemne vode sve do sledee erupcije. Neki gejziri prolaze kroz ovaj ciklus veoma brzo, pa se njihove erupcije deavaju na svakih nekoliko minuta (Old Faithful u Jeloustounu proizvodi fontane visoke do 100 metara na svakih 80 minuta), dok neki gejzirski ciklusi traju i po nekoliko godina (npr. Steamboat u Jeloustounu koji pravi fontane visoke i do 200 metara). Na naoj planeti danas postoji oko 700 gejzira, od ega se polovina nalazi u parku Jeloustoun.

- Koliko su dugake sve reke na Zemlji?

Koliko god da je veliki broj reka na Zemljinom kopnu, istovremena i ukupna zaliha vode u njima iznosi oko 1200 km3, to je manje od treine one koliine vode koja godinje odlazi u okean iz junoamerike reka Amazon (3787 km3 godinje ili izmeu 34 i 121 miliona litara vode u sekundi, zajedno sa tri miliona tona sedimenata svakog dana), to nam govori o stalnom kretanju vode izmeu oblaka, reka i okeana na naoj planeti. Duina samo deset najveih reka na naoj planeti Nila (6695 km), Amazona (6400 km), Jangcea (6300 km), Misisipija sa pritokama Misurijem i Red Rokom (5970 km), Jeniseja sa pritokama Angarom, Bajkalom i Selengeom (5550 km), HoangHoa (5464 km), Oba sa pritokom Irtiom (5410 km), Rio Parane sa pritokom Rio Grandeom (4500 km), Irtia (4440 km) i Amura sa pritokom Argunom (4416 km) jednaka je 55 miliona metara to je dovoljno da vie od jednog puta obiemo ekvator (oko 40 miliona metara) sa njima. S druge strane, ukupna duina svih krvnih sudova u naim telima je jednaka oko 100 000 kilometara, to znai da bismo sa njima zajedno mogli da dva i po puta da opaemo ekvator, dok ukupna duina svih molekula DNK u nama (u jednom ljudskom biu) iznosi izmeu trilion i 10 triliona metara (duina raspletenog spiralnog lanca DNK iznosi jedan metar, a ljudsko telo se sastoji od izmeu trilion i 10 triliona elija), to je vie nego dovoljno da sa njim obavijemo Sunce po Zemljinoj orbiti (Zemlja svake godine pree blizu trilion metara na svom putu oko Sunca) ili da ga prostremo od nas pa sve do samih granica Sunevog sistema.

- ta je to erozija?
Kada priamo o eroziji, najee mislimo na prirodni proces koji zajedno sa sobom podrazumeva i sedimentaciju, a predstavlja spiranje kamenja vodom i odnoenja finih stenovitih estica sa jednog mesta Zemlje na neko drugo mesto. Meutim, postoje i mnogi drugi tipovi erozija koji nisu izazvani vodom. Tako, subvazduna erozija predstavlja eroziju pod dejstvom atmosferskih pojava, vetrovna erozija se deava pod dejstvom vazdunih struja u atmosferi, a pre svega deluje na plae i pustinje, masena erozija se odnosi na izravnavanje zemljita pod dejstvom Zemljine gravitacije i velikih nagiba stena, rena erozija se odnosi na eroziju pod dejstvom pokretnih voda i abrazivnih (nagrizajuih) materijala koje one sa sobom

nose, glacijalna erozija se odnosi na proces pri kome voda najpre ispunjava pore u kamenju, a zatim se tokom zahlaenja pretvara u led, pri emu se iri i deluje na kamenje pritiskom od ak 2400 atmosfera, to esto dovodi do pucanja toliko tvrdog kamenja, kao to su npr. granit (najtvri kamen) ili bazalt. Talasna ili priobalna erozija uzrokuje odnoenje plodnog priobalnog zemljita u more, pa time i smanjenje plaa tokom godina, kao i smanjenje povrinske priobalne vegetacije. Pod dejstvom erozije dolazi do postepenog starenja mnogih graevina koje su podigle ljudske ruke, ukljujui i egipatske piramide, hramove Maja i Inka, kineski zid, Akropolj, Dioklecijanovu palatu, Mikelanelove biste, crkvu svetog Petra u Rimu itd. Ipak, osim svih ne ba povoljnih stvari koje ini erozija, zahvaljujui njoj danas na Zemlji postoje mnoga plodna, usitnjena zemljita na kojima se gaje razne biljne kulture. Naime, sila kojom deluju kapi kie koje padaju sa oblaka je veoma velika i dovodi do razbijanja i sitnjenja krupnih estica zemlja, pa i kamenja. Kada koliina pale kinice prevazie sposobnost upijanja gornjeg sloja zemlje, tada poinje povrinsko oticanje vode. Kapi tada prestaju da otkidaju i odnose sa sobom estice zemlje, ve sada to ine povrinska vodena strujanja. Voda koja otie po povrini zemlje sadri izmeu 1/18 i 1/3 vrstih estica u svom sastavu, a takva pojava se esto naziva povrinskom erozijom. Spiranje zemljita u umi je 1200 puta manje od erozije na zasaenim njivama, a 3000 puta manje nego na zemljitima na kojima nema vegetacija, pa stoga velika sea uma veoma poveava eroziju. Rastvorene materije i odlomljene delove stena, naravno odnosi voda. Ona ih najpre taloi u podnoju planina, pa u renim koritima, na dnu jezera i na kraju, najvei deo ovog tereta se odnosi u Okean. Tako, npr. reka Misisipi u toku jednog dana odnese u okean 1,5-2 miliona tona taloga rastvorenog u vodi i oko 20 000 krupnijeg taloga koji voda kotrlja po dnu reke. Svaki kubni metar vode reke Neve sadri 10 grama vrstog materijala, Volge - 100 grama, a mala reica Atrek koja se uliva u Kaspijsko more - 18 kg, to je tri puta vie od kineske reke Hoangho (uta reka) koja se smatra najmutnijom rekom na naoj planeti. Naravno, osim vrstog materijala, reke unose godinje sa sobom u Okean i 320 miliona tona kalcijuma, 560 miliona tona silicijuma, puno fosfora i azota, pa je stoga biljni i ivotinjski svet veoma razvijen na uima reka u more. Geolozi su izraunali da voda spere sa povrine Evrope sloj od jednog metra za 16600 godina, sa povrine Australije - za 5128 godina, Severne i Centralne Amerike - za 2857, a sa povrine Azije, June Amerike i Afrike - za 2000 do 2300 godina. Zemljino kopno godinje gubi 12 km3, odnosno 36 milijardi tona vrstog materijala samo pod dejstvom erozije. Sa povrine kopna od 150 miliona km2 godinje otie u Okean 37 000 km3 vode od ega 58 % u Atlantski okean i Severno more, 40 % u Tihi i Indijski Okean, dok ostala 2 % vode ispari u vazduh pre nego to stigne do Okeana. U svakom sluaju, reke su poslednja etapa vode koja se vraa u svoju otadbinu, u Okean.

3. More
- Zato ujemo um mora kada stavimo koljku na uvo?
umei zvuk koji ujemo kada naslonimo jednu spiralnu koljku na uvo potie od rezonancije zvuka ambijenta koji nas okruuje u kanalima morske koljke. Naime, okolni zvuk ulazi u morsku koljku i odjekuje u njenim unutranjim kanalima. Veliina i oblik koljke imaju znaajan uticaj na zvuk koji se uje iz nje, jer razliite koljke naglaavaju razliite frekvencije. Slian efekat moemo dobiti ako stavimo praznu olju za aj na uvo. Variranjem rastojanja olje i njenog ugla u odnosu na uvo uemo zvuke razliite jaine. Takoe, to je glasnija okolna buka, to je vei intenzitet zvuka koji dolazi iz koljke. Zvuk iz spoljanje sredine ulazi u koljku, odbija se od njenih zidova, sudara, preklapa, na nekim frekvencijama stiava, na drugim pojaava i stvara na izlazu tihi i duboki umei zvuk koji podsea na talase nekog dalekog mora. Nekada davno, spiralne koljke su imale funkciju slunog aparata, jer mogu pojaavati jainu spoljanjeg zvuka ako se preseku na svom vrhu i naslone na uvo. Slian efekat se postie kada stavite poluzatvorenu aku na uvo. Tako se ponekad mogu sluati razgovori kroz zid, jer dolazi do pojaanja zvuka za itavih 5 do 10 Decibela.

- Da li kitovi i delfini spavaju?

I Kitovi i delfini nisu ribe, ve sisari, pa su stoga u mnogo emu slini ljudima (poseduju slian skelet, toplokrvni su, raaju i doje mlade...). Ipak, ove dve vrste vodenih sisara poseduju jedinstveni respiratorni sistem, koji im dozvoljava da bez uzimanja kiseonika iz vazduha ostanu u vodi i do 30 minuta (beli kit moe i do sat i po vremena ostati pod vodom i to na dubinama od oko 2000 metara na kojima vlada pritisak od oko 200 atmosfera). Za razliku od ljudi kod kojih je disanje nesvesna radnja, kitovi i delfini diu svesno, a ovo predstavlja mali problem, jer je mozgovima sisara (mozgovi delfina su izuzetno veliki, a smatra se da su se razvili davno pre ljudskih mozgova, pa su stoga oni nekada bili najinteligentnija bia na Zemlji) potrebno da neko vreme utonu u nesvesno stanje, tj. san. Ovaj problem delfini, kitovi, pliskavice i neke vrste ajkula (kao i neke ptice i patke) reavaju tako to dok im spava jedna polovina mozga, druga je budna, i obrnuto. Pomou elektroencefalografije, odnosno merenja nivoa protoka naelektrisanja kroz glavu, dolo se do zakljuka da delfini provode po 8 sati dnevno u ovom stanju polusna. Takoe, im zarone, delfini dvostruko usporavaju brzinu otkucaja srca, kao i sve metabolike procese, a kiseonik skladite u krvi i u miiima zahvaljujui visokoj koncentraciji hemoglobina i mioglobina, proteina kojima vezuju za sebe kiseonik i raznose ga po telu.

- Kako koljke prave bisere?

koljke prave bisere kako bi zatitile sebe od stranih supstanci. Stvaranje bisera unutar koljke poinje sa ulaskom strane supstance u prostor izmeu koljkinog oklopa i pokrivaa, organa koji stvaranjem sedefastog materijala nadograuje koljkin oklop tokom njenog rasta. Kako bi se zatitila, koljka uz pomo svog pokrivaa oblae strano telo sa slojevima sedefa, to dovodi do formiranja bisera. Biseri mogu biti najrazliitijih boja i oblika. Premda se biseri oblika lopte smatraju najskupocenijim, postoje i biseri nepravilnih oblika, a nazivaju se baroknim biserima. Osim bisera nastalih prirodnim putem, postoji i nain za uzgajanje, odnosno dobijanje vetakih bisera. Ovaj postupak u morskoj vodi obuhvata otvaranje oklopa

koljke i ubacivanje stranog tela u iseeni prorez u tkivu pokrivaa. U slatkoj vodi, samo zasecanje tkiva je dovoljno da indukuje luenje sedefa u unutranjost koljke.

- Zato su mora plave boje?

Mora i okeani su plave boje jer, pre svega, reflektuju plavu boju neba. Suneva svetlost koja dolazi na Zemlju sadri u svojoj beloj svetlosti kompletan spektar boja, ali se prolaskom kroz atmosferu, svetlost rasejava na esticama azota i kiseonika. S obzirom na prosene razmere estica vazduha, svetlost manjih talasnih duina se u atmosferi rasejava u veoj meri, pa je otuda i nebo plave boje, jer plava boja poseduje manju talasnu duinu od zelene, ute, narandaste ili crvene boje. Osim ovoga, molekuli vode, mineralne soli i razni pigmentni molekuli u morima mnogo vie apsorbuju narandastu i crvenu boju nego ostale boje iz Sunevog spektra vidljive svetlosti, pa i zbog tog efekta mora imaju zelenkasto - plavu boju jer te nijanse bolje reflektuju. Inae, na boju mora u mnogome utie i temperatura vode, kao i bogatstvo i raznovrsnost ivog sveta u njemu. Naime, u vodama koje su bogatije hranljivim sastojcima postoje bolji uslovi za razvoj malih biljki fitoplanktona, kao i malih ivotinja zooplanktona, koje zajedno predstavljaju veoma vane lanove morskog lanca ishrane. U hladnijim vodama u kojima ima vie rastvorenog kiseonika postoji najee vie planktona koji prilino apsorbuju plavu svetlost, pa je boja mora tada tamnija. S druge strane, u toplijim (uglavnom tropskim) morima postoji manje planktona, a vie korala, pa je njihova boja i mnogo svetlija, s obzirom da ona znatno bolje reflektuju plavu boju.

- Zato su mora slanija od reka?

Voda se na naoj planeti nalazi u stanju stalnog kruenja po putu izmeu oblaka, kie, reka i mora, odnosno okeana. Pod dejstvom Suneve toplote, voda isparava, podie se u visinu i formira oblake. Voda iz oblaka u obliku kapljica kie ponovo pada na Zemlju, odakle se sliva ka rekama (ili eventualno ka jezerima), koje vodu odnose u mora i okeane (ili eventualno u jezera, odakle voda ponovo isparava i u najveem delu zavrava svoj put u okeanu), odakle ponovo nakon odreenog vremena, molekuli vode ponovo poinju da se penju ka oblacima i tako se ovaj put vode nastavlja dokle kod Sunce sija svojom svetlou ka Zemlji. Na svom putu kroz reke do mora, voda rastvara kamenje, odnosno mineralne soli preko kojih tee i odnosi ih sa sobom. Tako, voda zajedno sa sobom u okeane odnosi i mnotvo minerala. Reka Amazon ulivajui se u Atlantski Okean sa svakim litrom vode nosi i 0,3 grama sedimenata, dok reka Santa Klara u Kaliforniji nosi itavih 60 grama po litru vode tokom burne El Ninjo sezone. U proseku, reke sadre 0,12 grama minerala po kilogramu vode, a svake godine odnesu u okeane oko 3 milijarde tona mineralnih soli. Takoe, posredstvom podvodnih okeanskih vulkanskih erupcija, kao i vulkanskih gasova i fluida koji se oslobaaju u morsku vodu preko prirodnih hidrotermalnih ventila, morska voda stalno obogauje svoj sastav rastvorenih minerala. S druge strane, molekuli vode iz okeana isparavaju, ali ne i rastvorene mineralne soli (zapravo da, ali u zanemarljivo maloj koliini) pa je stoga kia koja pada sa oblaka skoro ista voda u obliku kapi kondenzovanih najee na finim esticama praine iz atmosfere. Stoga se tokom miliona godina ovakvog kruenja vode, mineralne soli nagomilavaju u morima, pa je tamo i njihova koncentracija znatno vea u odnosu na koncentraciju soli u rekama. Ipak, izuavanje podmorskih mineralnih sedimenata nam ukazuje da se salinitet (koliina rastvorenih soli u vodi) u morima ii okeanima na Zemlji nije uopte menjao tokom poslednje 1 i po milijarde godina, to nam ukazuje da je proces dovoenja minerala u more uravnoteen, odnosno izjednaen sa procesom njihovog nestajanja iz vodenog rastvora. Naime, rastvoreni minerali iz vode (najvie, magnezijum i kalijum) se u procesu adsorpcije vezuju za stene morskog dna i ponovo formiraju mineralne kristale ali

ovoga puta na morskom podu. Takoe, morske ivotinje ugrauju minerale (najvie kalcijum) u svoja tela, a i pod dejstvom talasa, minerali se izbacuju na obalu u obliku finih estica aerosola (malih, u vazduhu rasprenih vodenih kapljica u kojima su rastvoreni minerali iz mora). Prosean salinitet u morima i okeanima iznosi oko 3,5 %, od ega 1,05 % pripada katjonima natrijuma, 0,13 % magnezijumu, po 0,04 % kalcijumu i kalijumu, 1,9 % hloridnom anjonu, a 0,26 % sulfatnom anjonu, dok se bromidni, bikarbonatni, silicijumovi i drugi joni nalaze u znatno manjim koliinama. Mora sadre i 0,000000000175 % zlata, to znai da je u morima i okeanima na Zemlji rastvoreno 7 miliona tona zlata. Ipak, ovih 7 miliona tona zlata je pomeano sa ak 1,4 milijardi milijardi (1,4 kvintiliona) morske vode.

- Da li smo slaniji od mora?

So (kuhinjska so je natrijum hlorid NaCl, premda se solima esto nazivaju svi minerali) je jedna od esencijalnih komponenti nae ishrane. Sve ribe, reptili, amfibije, ptice i sisari (u koje spadaju i ljudi) u svojim venama nose elemente natrijuma, kalijuma i kalcijuma u skoro istom odnosu u kome su njihove soli zastupljene u morima. Drugim reima, more u nama je isto onoliko slano koliko i more u kome plivamo. Soli u naim telima reguliu razmenu vode izmeu elija i telesnog fluida, a funkcije raznih minerala su ogromne. Natrijum, na primer, uestvuje u prenosu nervnih impulsa (uz hlor i kalijum), kontrakciji miia, ukljuujui i kucanje srca, a regulie i varenje proteina. Koliina soli u naim telima se regulie pomou znojenja i pikenja. Oko 20 % nae mase ine proteini, oko 60 % voda, dok ostalih 20 % pripada mineralnim solima, a pre svega kalcijumu. S druge strane, u morima postoji oko 3,5 % rastvorenih soli od ega 55 % pripada hloru, natrijumu pripada 30 %, 80 % pripada kuhinjskoj soli, a mnogi drugi mineralni joni, ukljuujui i magnezijum, brom, jod, bakar i dr. su zastupljeni u velikim koliinama. Koncentracija soli moe veoma da varira, a posebno u morima, pa tako Baltiko more poseduje salinitet od samo 0,1 %, dok je salinitet Crvenog mora jednak 4,2 %. Koliina soli u svim morima i okeanima na Zemlji iznosi oko 18,5 miliona kubnih kilometara, a kada bi se samo sva kuhinjska so ekstrahovala iz zemaljskih mora, njome bi mogla da se itava Zemljina lopta prekrije slojem debelim 45 metara, dok, kada bi se ista koliina soli prostrla samo preko zemaljskog kopna, njen sloj bi bio debeo itavih 135 metara. Ove soli su se postepeno oslobaale iz kristalnih minerala (koji ine stene) iz Zemlje, pod dejstvom mraza, erozije i ispiranja, i rastvarale su se u vodi mora i okeana. U svakom sluaju, kada sledei put budete sipali malo soli u hranu, setite se da smo svi mi proveli prve mesece naih ivota u slanom rastvoru u majinom stomaku.

- Kako nastaju talasi na moru?

Vodeni talasi na morima nastaju kada vazduni pritisak vetra dovede do pojave polja povienog pritiska na vodenoj povrini ispod njega, a ova polja predaju viak primljene kinetike energije okolnim esticama vode u pravcu dejstva vetra, to dovodi do nastanka talasa pritiska u moru. Sa poveanjem brzine vetra, morski talasi postaju pravilni i kreu se du povrine vode u pravilnim razmacima i sa predvidljivim brzinama i amplitudama, tj. visinama. Vetar brzine od 3 do 15 kilometara na as stvara vodene talase sa periodima do 3 sekunde, a maksimalna veliina morskog talasa nastalog pod dejstvom vetra od oko 15 kilometara na as iznosi oko 0,55 metara, dok je prosena veliina talasa u ovom sluaju jednaka jednu stopu, tj. 0,3 metra. Vodeni talasi daleko od obale postaju nestabilni kada brzina vetra za 1,3 puta prelazi brzinu kretanja vodenog talasa i oni tada postaju naglo strmiji i poinju da se obruavaju napred, stvarajui belu penu ispred sebe. Postoje i posebno veliki talasi koji nastaju usled seizmikih aktivnosti morskog tla, odnosno usled podvodnih zemljotresa, vulkanskih erupcija ili klizanja morskog dna. Ovakvi talasi se nazivaju cunami, a

njihova talasna duina iznosi oko 100 do 200 kilometara, kreu se brzinama od oko 725 800 km/h, a najee se pojavljuju u tzv. vatrenom prstenu, 32 500 kilometara dugakoj zoni intenzivne seizmike i vulkanske aktivnosti u Tihom Okeanu.

- Kako su nastala mora na Zemlji?

Postoje tri osnovna, mogua izvora Okeana i mora na Zemlji, a to su: odvajanje vode iz kamenja, koje ini najvei deo mase Zemlje; sudari Zemlje sa meteorima bogatim vodom; i usled isto tako uestalih sudara Zemlje sa ledenim kometama iz Kosmosa. Ako sve komete sadre istu vrstu vodenog leda kao i Halejeva komete i kometa Hiakutake (a to su jedine dve kvalitativno ispitane komete), onda komete nisu donele na Zemlju svu vodu, a do ovog zakljuka se dolo na osnovu toga to voda iz ove dve prouene svemirske komete sadri dvostruko vei udeo deuterijuma (izotopa vodonika koji u svom jezgru, osim jednog protona, sadri i jedan neutron) nego slana voda na Zemlji. Isto tako, poznato je i da samo meteoriti nisu mogli da donesu svu koliinu vode na Zemlju, jer bi u tom sluaju Zemljina atmosfera sadrala 10 puta vie inertnog gasa ksenona, nego to je to danas sluaj, pa se toga danas smatra da je najvei deo vode na Zemlji nastao usled izdvajanja iz stena.

- Zato nas more na trenutke zabljesne svetlou kada stojimo na obali, a kada posmatramo more sa visine, njegova boja je tamno plava ili zelena?
Po definiciji, upadni ugao svetlosti predstavlja ugao izmeu pravca prostiranja upadne svetlosti i normale na reflektujuu povrinu, reflektujui ugao je ugao izmeu pravca prostiranja reflektovane svetlosti i normale na povrinu, dok je proputajui ugao jednak uglu izmeu pravca prostiranja svetlosti kroz materijal povrine i normale na povrinu, a razlika izmeu upadnog i proputajueg ugla se pojavljuje kao posledica razliitog indeksa prelamanja vazduha i materijala povrine, a to za uzrok ima razliitu brzinu prostiranja svetlosti u ove dve supstance. Ukoliko usmerite lasersku svetlost na npr. au vode, skoro sva upadna svetlost e se reflektovati od dodirne povrine staklo-vazduh, kada je upadni ugao laserske svetlosti jednak 90 o, tj. onda kada je pravac prostiranja svetlosti skoro potpuno paralelan sa povrinom od koje se odbija. Kada je upadni ugao svetlosti veoma veliki, tj. skoro 90 o, tada se on naziva tangencionim uglom, a skoro sve povrine odbijaju skoro svu upadnu svetlost koja je dodirne pod ovim uglom. Istovremeno, to znai da povrina ne proputa skoro nimalo svetlosti pod tangencionim uglom. Ako se zagledate u omot knjige, moete primetiti da je njena povrina najsvetlija kada je posmatrate pod tangencionim uglom, tj. kada njene korice postavite paralelno sa linijom koja spaja vae oi. Laserski snop svetlosti se kroz optika vlakna takoe usmerava po veoma velikim uglom kako bi se obezbedila njegova to bolja refleksija du staklenog kabla. Takoe, i kada se vozite auto-putem, a Sunce zalazi pravo ispred vas, put e vam se iz istog razloga uiniti blistavijim nego obino, a jo jedan primer biste mogli da izvedete dok sedite na plai i posmatrate more. Kada su Sunce ili Mesec nisko na horizontu, tj. kada je ugao izmeu upadne svetlosti i morske povrine veoma mali, odnosno blizak tangencionom uglu, povrina mora e se sasvim lepo presijavati i slati svetlost pravo u nae oi.

- Da li vreme protie bre na planini ili na moru?

Ukoliko uzmete sa sobom jedan sat i ponesete ga na more, a zatim na planinu, teko da ete biti u stanju da primetite razliku u brzini proticanja vremena na razliitim nadmorskim visinama, ali je istina da vreme sve bre protie to smo udaljeniji od centra Zemljine gravitacije, odnosno od sredita Zemljine lopte, pa e stoga i vreme sporije proticati na moru

nego na planini. Naravno, ova razlika je toliko mala da je sigurno ne biste primetili pomou jednog obinog asovnika, ali ako biste sa sobom imali jedan ultra-precizni atomski asovnik, razlika u brzini proticanja vremena bi bila vie nego oigledna (nekoliko milijarditih delova sekunde). Ovaj efekat je posledica Ajntajnove opte teorije relativnosti po kojoj sa poveanjem mase tela, vreme na toj masi sve sporije protie. Drugim reima, to je jae gravitaciono polje (odnosno to je vea zakrivljenost prostor-vremena) u kome se nalazimo, to e nam vreme sporije proticati. Tako bi se sekundare asovnika na masivnijoj planeti od Zemlje znatno sporije pokretale. Osim usporavanja vremena kao posledice boravka u jakom gravitacionom polju, postoji i efekat usporavanja vremena kao posledice kretanja velikim brzinama. Naime, ako se kreete brzinom bliskoj brzini svetlosti u odnosu na nekog posmatraa, tada e ovom posmatrau izgledati kao da sat na vaoj ruci znatno sporije radi. Naravno, vi ne biste oseali da vreme sporije prolazi jer bi se svi drugi ivotni procesi u sistemu koji je nepokretan u odnosu na vas (svemirski brod, ukljuujui i brzinu otkucaja srca) isto tako usporili. Meutim, kada biste sleteli na planetu vaeg posmatraa, videli biste da je vama, koji ste se kretali ovako visokim relativistikim brzinama vreme stvarno sporije proticalo u odnosu na nepokretnog posmatraa, a ovaj efekat predstavlja posledicu Ajntajnove specijalne teorije relativnosti i poznat je kao paradoks blizanaca.

- Kada stojimo na obali mora, koliko daleko je horizont?

Zbog zakrivljenosti nae planete, najudaljenija taka koju vidimo na okeanu zavisi od nae visine, tj. od rastojanja od naih oiju do povrine mora. Ukoliko plivamo u moru, onda su nam oi na nekih dvadesetak santimetara iznad povrine vode, a u tom sluaju horizont je oko 1,6 kilometara daleko od nas. Priblina udaljenost horizonta se moe izraunati ako uzmete vau visinu u santimetrima, podelite je sa 6,752 i izvedete kvadratni koren iz dobijene vrednosti. Tako ete dobiti rastojanje horizonta u kilometrima. Tako, na primer, ako smo visoki metar i 80 santimetara i stojimo tano na obali mora, tada su nae oi na oko 150 santimetara iznad nivoa mora, pa lako moemo izraunati da je horizont na puini mora na otprilike 4,8 kilometara od nas. Ovako izraunata vrednost rastojanja od naih oiju do horizonta se naziva geometrijskim rastojanjem horizonta, dok smo u stvarnosti u stanju da vidimo i dalje od ovog rastojanja usled pojave prelamanja svetlosti. Naime, svetlost koju je reflektovalo neko telo koje lei izvan granica naeg horizonta, moe se prelamati na esticama atmosfere, skreui pri tome svoj put i zavravajui u naim oima. Ovako izmerena optika udaljenost do horizonta zavisi od niza faktora ukljuujui i nadmorsku visinu, kao i sastav atmosfere, a najee je za oko 8 % vea od geometrijske udaljenosti do horizonta.

- Zato na obali mora esto pirka vetri?

Kopnene povrine na Zemlji poseduju znatno manji toplotni kapacitet od vodenih povrina, to je i razlog zato je leti malo hladnije na obali mora nego na kopnu, dok je zimi na njoj toplije nego na kopnu. Naime, toplotni kapacitet je osobina materijalnih sistema koja se definie kao koliina toplote koju je potrebno predati odreenoj koliini materije iz sistema (ako se radi o jednom gramu materije sistema tada se ova veliina naziva specifinom toplotom, a kada se radi o jednom molu tada se radi o molarnom toplotnom kapacitetu) da bi joj se podigla temperatura za jedan Celzijusov stepen. Stoga, to neka supstanca poseduje vei toplotni kapacitet, to emo morati vie toplote da joj predamo da bi joj poveali temperaturu, ali bitno je i to da kada joj jednom predamo dovoljno toplote, ona e se znatno sporije hladiti nego to bi se hladila supstanca manjeg toplotnog kapaciteta. Usled razlike u toplotnim kapacitetima izmeu vodenih i kopnenih povrina, tokom toplih letnjih dana se kopnene povrine znatno bre zagrevaju od vodenih povrina (to moemo i da primetimo ako stojimo

malo na vruem pesku pa se zatim bacimo u more), pa se tada prijatnije oseamo to smo blii obali mora, dok se sa dolaskom zime, temperatura mora mnogo sporije sputa od temperature kopna, pa su i primorski predeli zimi znatno topliji od kontinentalnih oblasti sa istih geografskih irina. Priobalski vetri je najee lokalni fenomen koji takoe potie usled razliitih toplotnih kapaciteta kopna i mora. Naime, tokom sredine toplog letnjeg dana, obala postaje toplija od mora, pa tako i vazduh iznad kopna (a vazduh se u najveoj meri zagreva posredstvom Zemljine povrine) postaje topliji od vazduha iznad mora. Saglasno drugom zakonu termodinamike koji nam kae da u prirodi toplota sponatno prelazi sa toplijeg na hladnije telo, struje vrueg vazduha poinju da se meaju sa hladnijim vazduhom iznad mora, to izaziva vazduna strujanja. Topao kopneni vazduh se podie u visinu (jer poseduje manju gustinu od hladnijeg vazduha iznad sebe), a hladniji vazduh sa mora dolazi na njegovo mesto to mi na obali mora opisujemo kao blagi i prijatni priobalski vetri. Nou se deava obrnuta pojava. Naime, kada Sunce zae, njegova toplota prestaje da zagreva more i obalu, a kopno gubi toplotu bre od mora, pa oko sredine noi, vazduh iznad kopna postaje hladniji od vazduha iznad vode, koji se podie u visinu, dok kopneni vazduh dolazi da popuni njegovo mesto pa tada ovu pojavu moemo opisati kao priobalski vetri, ali koji ne dolazi sa mora ve sa kopna.

- Zato pesak na plai dobija talasaste oblike nakon bure?

Mali talasasti grebenii koji se esto mogu videti na plaama ili dinama, nastaju kada je vetar iznad peane povrine dovoljno snaan da povlai sa sobom i zrna peska. Posledino skakutanje pojedinanih zrnaca peska predstavlja proces koji se naziva saltacija, a tokom kojega zrna putuju u izduenim i asimetrinim putanjama, to je posledica dejstva Zemljine gravitacije nakon njihovog brzog uzdizanja iznad peane podloge i naknadnog vraanja na nju pod uglom od oko desetak stepeni. Upravo su ovi snopovi peanih zrna ubrzanih od strane vetra, koji padaju na plau pod malim uglovima, odgovorni za nastanak malih peanih grebena na plai posle bure ili samo jakog vetra. Istraivanja su pokazala da vea zrna peska tee da se akumuliraju na vrhovima ovih talasastih grebena, ostavljajui tako mala zrna u koritima grebena. Takoe, to je vea brzina vetra, to e biti manji ugao pod kojim zrna peska padaju na podlogu, a manji ugao pada rezultuje u duoj bombardujuoj senci iza svakog vrha grebena, to e uzrokovati i duu talasnu duinu ovih grebena.

- Zato se najravniji kamenii nalaze na vrhu plae?

Neki ljudi misle da se najvie ravnih kamenia nalazi na vrhu plae, jer su ljubitelji pravljenja abica ve bacili u more one ravne kamenie koju su bili najblie obali. Ipak, tano objanjenje moda nije toliko zabavno, ali je zato mnogo pounije. Obalski sedimentni sistem je dinamian. Morski talasi stalno ispiraju sediment du obale, sve dok se talasna energija pod dejstvom lokalne topografije ne smanji do te mere da dalji transport sedimenta nije mogu, pa se on taloi. Vremenski uslovi, poloaj plae i cele obale, aktivnost talasa, podmorska topografija i jo neki drugi faktori dovode do toga da su neke plae izloene veem energetskom reimu talasa nego druge plae, pa su ovakve plae sastavljene od onih sedimenata koje tee pokreu talasi. Sedimenti se reaju od mora ka obali po lakoi svog transporta, a to su oblasti plae dalje od morske povrine, to e energetski reim talasa u ovim oblastima biti vei, jer su samo najenergetskiji talasi u stanju da dou do njih. Najvei broj talasa ne nosi sa sobom velike kamenie, ve ih samo otkotrlja do novog poloaja, a sedimenti koje tee pomeraju talasi su oni koji su vei i masivniji, neravni i imaju hrapave povrine, jer takvi kamenii imaju visok odnos povrine i mase, i usled svoje neravne povrine stvaraju vee trenje sa kontaktnim kamenjem. S druge strane, obli i ravni kamenii

stvaraju manje trenje sa slojevima kamenja ispod sebe i stoga pruaju manji otpor kretanju pod dejstvom talasa, pa lake mogu kliziti iznad drugih kamenia i akumulirati se dalje od morske povrine. Takoe, sediment koji se nalazi na plai tei da reflektuje odnos snage dolazeeg i odlazeeg talasa. Poto se energija talasa rasipa kada on udari o obalu i voda se gubi pod dejstvom curenja unutar sedimenta na plai, povratni talas je slabijeg intenziteta nego talas koji dolazi sa mora. Poto je dolazei talas jai, on je u stanji da nosi sa sobom i tee kamenie, dok je slabiji povratni talas u stanju da nosi sa sobom samo fine estice veliina zrna peska, ostavljajui tako krupnije kamenie na vrhu plae. Ipak, ako uporedimo oble i ravne kamenie, opet moemo primetiti da su ravni kamenii blii vrhu plae, nego obli, a to se moe objasniti veom otpornou prema kretanju ravnog kamenja. Pod dejstvom vodenih tokova, ravno kamenje tei da ostane u to veem kontaktu sa povrinom ispod sebe, to prua ovakvom kamenju vee trenje, a i manju povrinu koja je izloena udaru talasa. Stoga, kada talasi ve nanesu glatke, klizee kamenie na vrh plae, sferni kamenii e se lake kretati unazad, dok e ravni kamenii ostati due na vrhu plae.

- Kako se meri nivo mora?

Kada biste stali na obalu mora i pokuali da sa lenjirom izmerite nivo mora, videli biste da je to skoro nemogue, jer se nivo mora menja svake sekunde usled dejstva talasa (uzrokovanih vetrom i morskim strujama), svakog sata usled dejstva plime i oseke (kao posledice Meseeve gravitacije) i svake nedelje usled promena u orbitalnim poloajima Zemlje oko Sunca. Osim ovih efekata jo i promene pritiska u atmosferi, zatim promene temperature u moru, a i kie i reke koje se ulivaju u more utiu na stalne fluktuacije (periodine promene) nivoa mora. Da bi izali na kraj sa svim ovim promenama, naunici koriste tzv. mera plime, odnosno graduisanu (brojno obeleenu), uplju cev prenika oko 30 cm. Kada se ova cev, koja se jo zove i umirujui bunar, stavi u vodu, tako da je jedan kraj cevi u vodi, a drugi na vazduhu, onda e nivo vode u cevi biti skoro nepokretan. Ako se ovakva merenja sprovode godinama, moemo odrediti srednju ili prosenu vrednost nivoa mora u odnosu na koji se mere nadmorske visine zemaljskih objekata. Inae, prema savremenim merenjima, nivo mora na Zemlji se svake godine povea za 2 milimetra. Takoe, amplituda izmeu plime i oseke u proseku iznosi 0,77 metara, ali njena vrednost, u zavisnosti od sloenosti kontura obalske linije, moe biti znatno vea kao npr. u zalivu Fandi u Novoj kotskoj, gde ova amplituda iznosi 18 metara, ili znatno manja od prosene, kao npr. na obalama unutranjih mora (npr. Baltikog mora 4,8 santimetara).

- Zato se okeani, za razliku od reka i jezera, nikada ne zalede?

Mineralne soli koje su rastvorene u morskoj vodi sniavaju njenu taku mrnjenja, pa do procesa formiranja leda dolazi na dosta niim temperaturama. Naime, svaki litar (kilogram) morske vode sadri u proseku oko 35 grama soli, to je dovoljno da snizi temperaturu mrnjenja vode pri atmosferskom pritisku do oko 2 oC. Rena i jezerska voda poseduje najveu gustinu na temperaturi od 4 oC, a sa daljim bilo povienjem ili opadanjem temperature, njena gustina takoe opada. Stoga, im njena temperatura pri zahlaenju pree ovaj prag od 4 oC, jedan manji deo povrinske vode poinje da pliva iznad dubinske, malo toplije i gue vode. Ovaj hladan i lak povrinski sloj se vie ne mea sa dubinskom vodom i poput staklene bate uva jezero ili reku od daljeg rashlaivanja, to je veoma vano jer time i dalje opstaje ivi svet u njoj. S druge strane, gustina morske vode se stalno poveava sa sniavanjem njene temperature. Za vreme jesenjeg i zimskog hlaenja, voda na povrini mora postaje gua i tea koliko god se smanjila njena temperatura pre nego to ona pone da kristalie. Kod nje je ona udesna granica od 4 oC pomerena ka samoj taki mrnjenja.

Povinujui se Zemljinoj sili gravitacije, povrinska voda tone i mea se sa toplijom i lakom dubinskom vodom. Tonui, ona nosi sa sobom i kiseonik koji je primila iz vazduha. Kada bi se prilikom hlaenja, morska voda ponaala kao rena voda i ostajala na povrini, ivot u dubinama ne bi bio mogu, jer ivotinje ne bi mogle da diu. Ipak, najvaniji faktor spreavanju stvaranja ledenog pokrivaa na morima su tople morske struje koje odravaju razmenu toplote iz toplih ekvatorijalnih oblasti na Zemlji i hladnih severnih i junih oblasti bliskih zaleenim polovima. Glavna uloga u nastajanju povrinskih okeanskih struja pripada vetrovima. Severne i june stalne okeanske struje pokreu pasatni vetrovi koji tokom itave godine duvaju sa istoka na zapad du obe strane ekvatora. Severna ekvatorska struja u Atlantiku, stoga stalno potiskuje vodu u Karipsko more i Meksiki zaliv, gde pristie i skoro polovina vode koju povlai juna ekvatorska struja. Usled toga je nivo mora u Meksikom zalivu uvek vii nego u okeanu. Ovaj viak vode, traei izlaz negde ka okeanu, prolazi kroz uski Floridski moreuz i ini osnovu tople Golfske struje koja se zatim kree ka severoistoku, zagreva Evropu i ulazi u Barencovo more. U susret ovoj struju, voena skretanjem sile Zemljinog obrtanja (Koriolisova sila, pod ijim dejsvtom tela u severnoj hemisferi skreu ka istoku, a u junoj ka zapadu), teku iz Arktikog bazena ka jugu hladne morske struje istonogrenlandska i labradorska. U Tihom okeanu, severna ekvatorska struja udara u Filipinska ostrva, a deo struje skree na sever i obrazuje toplu struju Kurosio koja zapljuskuje Japanska ostrva. Njoj, takoe ide Beringovog mora, ide u susret hladna struja Ojasio. Tople struje junih ekvatorskih tokova skreu, nailazei na prepreke u vidu kopna ili ostrva na jug i obrazuju prsten oko Antarktika. Ipak, i pored dejstva morskih struja, led se ipak ponekad stvara na okeanu. Arktiko more je itave godine pokriveno ledom koji je u proseku bio debeo 3 cm, da bi danas njegova prosena debljina iznosila 2,5 cm, to je posledica pojaanog efekta staklene bate izazvanog poveanjem atmosferske koncentracije ugljen dioksida (kao i metana, amonijaka itd.), gasa koji apsorbuje Sunevu svetlost i prevodi je u infracrvene talase, odnosno toplotu. U mnogim antarktikim morima, ledeni pokriva je znatno tanji, pa se stoga topi svakog leta. U ovom sluaju, morski led pluta na povrini mora i slino renom ledu, titi more ispod sebe od daljeg hlaenja, uvajui tako ivi svet u njemu.

- Da li otapanje lednika utie na poveanje nivoa mora?

Najvei ledeni pokriva nalazi se na Antarktiku (Junom polu), gde se nalazi 90 % ukupne koliine snega i leda na Zemlji. Osim toga, i 70 % svee vode nalazi se na ovom ledenom kontinentu, ija je debljina ledenog pokrivaa oko 2000 metara. Zapravo, itav kontinent na Junom polu je pokriven sa 30 miliona kubnih kilometara leda. Ako bi se sav led sa Antarktika otopio, nivo mora bi porastao za 60 metara. Meutim, prosena temperatura na Antarktiku je 37 oC, pa jo uvek ne postoji opasnost od topljenja, jer se usled globalnog zagrevanja temperatura na Zemlji poveala za samo pola Celzijusovog stepena u poslednjih 100 godina, to je ipak izazvalo da se tokom istog vremenskog perioda nivo mora povea za 15 - 20 santimetara. Ipak, globalno zagrevanje nije u stanju da uzrokuje poveanje nivoa mora putem otapanja santi leda. Naime, da bi plutali na vodi, i sante leda se kao i sva druga tela pokoravaju Arhimedovom principu koji nam kae da svako telo istisne zapreminu vode ija je teina jednaka teini potopljenog tela. I podmornice koriste ovaj princip, pa se podiu i tonu u vodi putem menjanja svoje teine. Ipak, globalno zagrevanje je u stanju da izazove pucanje lednika na manje sante leda koje e padati u more, a im se pare leda odvoji iz lednika i padne u okean, nivo mora se malo povea. Ipak, na Junom polu postoje take na kojima temperatura nikada nije prela taku mrnjenja vode, tj. 0 oC pri atmosferskom pritisku. Na drugom kraju nae planete, na severnom polu, ledeni pokriva nije ni priblino debeo kao na junom polu. Osim toga, arktiki led pliva na vodi, pa njegovo topljenje ne utie na poveanje nivoa mora. Znaajna koliina leda prekriva Grenland, ije bi topljenje povealo nivo mora za

7 metara. Osim topljenja leda, stalnom poveanju nivoa mora doprinosi i poveanje temperature vode, jo jedne posledice globalnog zagrevanja. Naime, voda je najgua na 4 oC, a sa poveanjem ili snienjem ove temperature, njena gustina opada, pa e ista masa vode zauzimati veu zapreminu. Naunici smatraju da e se nivo mora do 2100. godine podii za oko pedesetak santimetara, to je srednja vrednost minimalne (15 cm) i maksimalne (95 cm) vrednosti razliitih procena.

- Zato pod vodom vidimo jasno samo kada nosimo masku?

Svetlost kroz vodu putuje sporije nego kroz vazduh. Kada svetlosni talas prelazi iz jedne materijalne sredine u drugu, menja se njegova brzina, a kao rezultat toga, svetlosni snop se prelama. Ljudsko oko je veoma fino podeeno da fokusira upadnu svetlost u mrenjai, na kraju one jabuice. Poto su nae oi skoro stalno u okolini vazduha, tako je i oko takoe naviknuto da sliku predmeta stvara na osnovu koeficijenta prelamanja svetlosti koji vlada na dodirnoj povrini izmeu oka i okolnog vazduha. Kada gledamo pod vodom, podvodno prelomljena svetlost nije ispravno fokusirana, jer nae oko nije naviknuto na koeficijent refrakcije (prelamanja) vode. Kada stavimo masku onda moemo jasno gledati pod vodom jer smo ponovo uspostavili dodirnu povrinu oko vazduh.

- Kako ivi svet nastanjuje ostrva?

Prema nainu svog nastanka, sva ostrva se mogu podeliti na: kontinentalna (koja su nekada bila spojena sa kopnom npr. Japan i Velika Britanija) i okeanska (koja su nastala izdizanjem morskog dna usled vulkanske aktivnosti na obodima kontinentalnih platoa npr. Havaji). Biljni i ivotinjski svet kontinentalnih ostrva je mnogo sliniji kontinentalnom ivom svetu, nego to je to sluaj sa okeanskim ostrvima, kod kojih svako ostrvo ima svoj ekoloki sistem, sasvim razliit od drugih ostrva. Tako, npr. na Havajskim ostrvima koja su nastala pre 5 miliona godina, ak 95 % tamonjih biljaka i ivotinja se pojavljuje samo na ovim ostrvima i nigde drugde na Zemlji. Vulkansko ostvro Krakatoa je avgusta 1883. godine bilo potpuno uniteno nakon najvee vulkanske erupcije koju su ljudi doiveli, da bi na 4 mala potpuno ogoljena ostrvceta - ostataka ostrva Krakatoa ve nakon 25 godina bilo pronaeno ak 115 biljni, 13 ptijih i preko 200 vrsta insekata i gmizavaca. Takoe, i ostvro Surtsi koje je nastalo 1963. godine u blizini Islanda, samo nakon 20 godina je postalo obogaeno vegetacijom i raznim ivotinjskim vrstama, takoe samo dejstvom prirode. U 20. veku je pod dejstvom vulkanskih erupcija, bio u potpunosti istrebljen ivot i na nekoliko filipinskih ostrva, kao i na meksikom ostrvu San Benedikte u Tihom Okeanu, da bi opet nakon samo nekoliko decenija, ova ostrva bila dejstvom iskljuivo prirodnih faktora pretvorena u rascvetale oaze zelenila i ivotinja. Danas se smatra da osnova ivota na okeanskim ostrvima nije na njima i nastala, ve je dola ili dolutala iz ostalih delova planete. Naime, morske struje su u stanju da prenose semenke koje e u kontaktu sa suvom ostrvskom zemljom pustiti koren i proklijati. Tako, ostrva Galapagos koja su izuzetno bogata vegetacijom, dobijaju semenke putem Humboltove struje koja pored zapadne obale June Amerike stremi ka severu i kod Ekvadora skree na zapad pravo na Galapagos, pri emu putovanje semena od obala June Amerike do Galapagosa traje samo oko dve nedelje. U najveem broju sluajeva, morsko putovanje od svih semenki najbolje podnosi plod crvenog mangro drveta, a nakon reanimacije ostrva sa njegove strane, ostale biljne porodice se razvijaju pod njegovom zatitom. Naravno, dotok semena je samo jedan kolosek, kojim na okean stie voz ivota. Onaj drugi put prevaljuje se splavovima. Naime, jedan jedini list ili komad kore kopnenog drveta moe da prebaci nekoliko putnika preko mora. Na moru su ve vie puta otkrivene gomile granja ili panjeva kako prevoze itave ivotne zajednice biljaka i ivotinja. Ovakve splavove, biolozi nazivaju

ploveim ostrvima ili vegetativnim ilimima, a neki od njih su toliko bujni i zeleni sa palmama visokim od 6 - 10 metara da je teko precizno utvrditi kakva sve iva bia prevoze.

- Koja je jedina biljka koja ivi u morima?

Jedine biljke koje ive potopljene u morskoj vodi, a hranu crpe iz zemlje su morske trave. Morske trave, jedine prave biljke u morima su esto zaslune za to to morska voda poprima zelenu, umesto svoje plave, prirodne boje. Za njih se smatra da su nekada ivele na kopnu, ali su se postepeno vratile u mora, a posebno su prisutne kao zelene podmorske livade u plitkim vodama june Floride, zapadne Australije, Mediteranskog i Jadranskog Mora. Premda korenje morskim travama koristi za crpljenje minerala iz zemlje, one ne upijaju i vodu pomou korenja, ve koriste morsku vodu u kojoj su potopljene. Premda se i morske alge esto smatraju lanicama biljnog sveta, one pripadaju kraljevstvu protista, kome pripada i tzv. morski korov. Morski korov ne pripada biljnom svetu, s obzirom da iako obavlja proces fotosinteze kao i mnoge morske vrste koje ive u plitkim vodama (do dubine od 200, a najee su prisutne samo do dubina od 50 metara), umesto korena poseduju male spone pomou kojih se esto vezuju za listove morskih trava (ili za kamenje) od kojih crpe hranu, a za razliku od biljaka nemaju ni stabljiku, lie, a ni vaskularni sistem viih biljaka.

- Da li sve morske zvezde imaju po pet krakova?

Morske zvezde pripadaju familiji (phylum klasa u okviru kraljevstva) Echinodermata, odnosno bodljara (ili bodljokoaca), isto kao i morski jeevi, morski krastavci, morski ljiljani i morski dolari. Kada se morske zvezde rode, one su potpuno simetrine, to znai da su im leva i desna strana tela orijentisani kao predmet i lik u ogledalu. Meutim, tokom ivota, ova simetrija se delimino naruava, a premda veliki broj morskih zvezda poseduje samo po 5 krakova, neke vrste poseduju 6, neke kao npr. purpurna zvezda poseduju 9 ili deset, a neke kao Suneva zvezda i 12. Jedno od najbogatijih plitkovodnih stanita morskih zvezda se nalazi u severoistonom Tihom Okeanu, gde se nalazi vie od 30 vrsta morskih zvezda sa po 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 11, 13, 15, 22 ili 27 krakova. Danas na naoj planeti postoji oko 1500 vrsta morskih zvezda, koje su poznate jo i pod imenom asteroidi. Osim to su veoma gipke, morske zvezde imaju izuzetnu sposobnost telesne regeneracije, odnosno ponovnog izrastanja veine tela. Tako, ukoliko od zvezde ostane samo jedna petina njenog centralnog diska i jedan krak, ona e se potpuno oporaviti izrastanjem izgubljenih delova tela, pri emu ovaj proces regeneracije traje i do godinu dana. Na kraju svakog kraka se nalaze male pigmentne takice, odnosno oi morske zvezde pomou kojih se ona orijentie u odnosu na svetlost koja u morima uvek dolazi odozgo. Ako ste ikada drali morsku zvezdu u rukama, sigurno ste sa njene donje strane (sa one kojom ona nalee na kamenje) osetili na stotine cevica koje oblau njene krake, a koji zvezdi slue za kretanje (odrasla zvezda ih moe imati i oko 60 000) ili za lepljenje za stene (putem stvaranja niskog pritiska u cevima nalegnutim na stenovitu povrinu). Kroz mali otvor na gornjem delu svoga tela, poznat kao madreporit, morska zvezda uvlai vodu i provodi je kroz sistem kanala, rasporeujui je po telu, tako da ova voda najee zavrava svoj put na cevima krakova. Menjajui pritisak vode u svom telu, morska zvezda je u stanju da pomera svoje krake i da se tako kree. Osim to se pomou kraka zvezda kree, oni joj slue i za disanje kao i za sakupljanje hrane u vidu koljki, pueva, ostriga, crva i korala, premda se neki vei primerci morskih zvezda (prenika od oko jednog i po metra) mogu hraniti i veim ivotinjama kao to su ribe, morski jeevi (sa sve bodljama), pa ak i ptice koje rone po moru. Nain na koji se hrani najvei broj morskih zvezda (pogotovo priobalskih) je takoe neobian. Otvorivi kracima ljusku svoje omiljene

hrane koljke, morska zvezda ispljune kroz usta svoj stomak na koljki, a stomani sokovi pretvore telo koljke u fluidnu i lako svarljivu hranu za jednu morsku zvezdu.

- Po emu je poseban morski mi?

Morski mi (Aphrodite aculeate) je morski beskimenjak iz familije Aphroditidae, koji ivi u Atlantskom Okeanu i Mediteranskom Moru, a poznat je po svojoj sjajnoj obojenosti. Naime, ovo morsko bie koje se uglavnom rije po blatu ili pesku sa morskog dna na dubinama izmeu 10 i 1000 metara, poseduje telo duine 7 do 15 cm koje je pokriveno gustim ekinjama i dlakom koja se preliva u duginim bojama. Ispod ekinja se nalazi jo i 15 pari raznobojnih krljuti koje dodatno doprinose arenolikoj obojenosti ovog morskog bia. Radoznalost o poreklu sjajnih boja morskog mia je navela istraivae iz Oksforda i Univerzitetske kole za fiziku u Sidneju da detaljnije proue poreklo njegove obojenosti. Oni su pronali da za razliku od drugih obojenih bia na naoj planeti, obojenost morskog mia ne potie od pigmenata molekula koji imaju sposobnost da apsorbuju neke boje iz vidljivog spektra svetlost, pa na taj nain ostale, neapsorbovane, ve reflektovane boje doprinose obojenosti tela koje sadri date pigmente. Naime, svaka dlaka morskog mia poseduje belege koji se sastoje od upljih, mikroskopskih cilindara, gusto spakovanih u ureenju koje veoma podsea na strukturu kristalnih vlakana fotonskih materijala, koji imaju sposobnost kontrole nad kretanjem fotona. Istraivai na naoj planeti u poslednje vreme intenzivno prouavaju fotonske materijale koji imaju tu osobinu da kroz njih mogu da prolaze fotoni samo iznad (ili ispod) odreenog opsega energija, pa se stoga smatra da e njihova selektivnost prema fotonima razliitih energija uiniti ove materijale veoma korisnim u mnogim optoelektronskim ureajima budunosti. Slino kao u ovim vlaknima ija izrada kota i po milion dolara, svetlost koja padne na vlat kose morskog mia biva uhvaena i samo neke boje se reflektuju pruajui niti kose odreenu boju. Iako je struktura niti kose morskog mia toliko sloena da istraivai nisu u stanju da je preslikaju, smatra se da e dalje istraivanje kose morskog mia doprineti razvoju jeftinijih fotonskih materijala. Tehnoloke tajne koje lee u strukturi kose morskog mia bi dovele i do pravljenja boja koje nisu u stanju da izblede sa vremenom. Inae, mogi optiki biomimetiari koji se bave pravljenjem imitacija prirode, osim imitiranja strukture kose morskog mia, ve dugo pokuavaju da naprave imitacije krila izvesnih vrsta leptira.

- Kako se ribe penju i tonu u moru?

I voda i vazduh su fluidi to znai da poseduju masu ali ne poseduju oblik, a ribe su sline pticama po tome to mogu da lete u svojoj fluidnoj sredini. Meutim, sistem koji koriste ribe za penjanje gore-dole vie podsea na ljudske letee maine nego na prirodne, ptije metode letenja. Tako, metod podizanja i sputanja riba podsea veoma na nain sputanja i podizanja helijumom ili toplim vazduhom napunjenih balona. Na Zemlji, svako telo potopljeno u fluid osea dve sile: silu gravitacije usmerenu nadole; i silu potiska usmerenu nagore. Sila potiska potie usled razliitog pritiska fluida na razliitim visinama. Naime, estice potopljene u vodi su pritisnute teinom svih vodenih estica koje se nalaze iznad njih. Tako, estice na viim nivoima imaju manje teine iznad sebe, pa je tako i pritisak nii u oblastima bliim povrini. Kao posledica razlike u pritisku, estice sa veih dubina stalno tee da se penju navie, a ova tenja predstavlja i uzrok navie usmerene sile potiska u fluidu. Sila potiska koja deluje na neko potopljeno telo, jednaka je teini fluida koju istisne telo (Arhimedov zakon). Tako, npr. ako zaronite praznu bocu mleka u kadu, ona e istisnuti litar vode (pod uslovom da je zapremina boce jednaka jednom litru). Voda iz kade e tada silom potiska jednakom teini jednog litra vode gurati bocu navie. Naravno, bez obzira

koliko vode razmesti, kada je telo gue od vode, ono e tonuti, a ako je ree od nje, isplivavae na povrinu. Da bi uzletela, riba mora da smanji svoju ukupnu gustinu putem poveavanja svoje zapremine (a bez poveavanja mase). Veina riba postie ovo pomou tzv. ribljeg mehura. Da bi smanjila svoju gustinu, riba pomou krga napuni mehur kiseonikom iz okolne vode. Kada se mehur ispuni kiseonikom, zapremina ribe se povea, a teina ostaje skoro nepromenjena (jer je gustina kiseonika skoro zanemarljivo mala u odnosu na gustinu okolne vode). Kada se zapremina ribe povea, tada ona istiskuje veu zapreminu vode, pa je stoga i sila potiska vea, pa se riba penje ka povrini. S druge strane, kada riba potpuno isprazni svoj mehur, ona tada tone jer joj je zapremina minimalna, pa je i najmanja sila potiska koja tada deluje na nju. Da bi stajala na odreenom nivou, riba ispuni mehur sa tano toliko kiseonika koliko je potrebno da bi istisla onoliko vode koliko je i sama teka (tada su gustina ribe i okolne vode jednaki), a u tom sluaju navie usmerena sila potiska postaje jednaka nadole usmerenoj sili gravitacije i riba miruje na odreenoj visini ili se netonei kree u stranu. Iako se najvei broj riba koristi mehurom za podizanje i sputanje, mnogim ribama mehur nije potreban jer svo svoje vreme provode na dnu mora. Neke druge ribe, kao to su npr. ajkule, ne koriste mehur ve se radom peraja ubrzavaju nagore ili nadole. Kao i kod aviona, kretanje fluida ispod peraja stvara podizanje koje gura ribu navie. Riblji mehur koristi ribi i kao sluni aparat. Naime, zvune vibracije vode se prenose na fluid u mehuru, to je riba u stanju da interpretira kao okolni zvuk ili prisustvo neke druge ribe (od koje se odbija zvuk) u okolini.

- Kako morska bia izdravaju visoke podvodne pritiske?

Premda mnoga morska bia ive u veoma velikim dubinama na kojima vladaju izrazito visoki pritisci, najvei izazov u adaptaciji na promene u pritisku postoji kod bia koja ive na povrini, ali se i sputaju do velikih dubina, to je sluaj kod nekih morskih sisara kao to su npr. beli kit (Physeter catodon) i mali kit (Hyperoodon rostrabus). Danas se na osnovu rezultata merenja izvrenih pomou sonarnog praenja i vremensko-dubinskih rekordera zakaenih za kitove, zna da su ove dve vrste kitova u stanju da zarone do dubina od preko dva kilometra, pri emu njihova tipina ronjenja idu do dubine od oko 50 100 metara, a mogu trajati od 20 minuta do celog asa, to je sasvim sigurno fascinantno, pogotovo ako znamo da su ova bia sisari isto kao i mi, te stoga poseduju ne krge, ve plua, kao i topli krvotok. Ronjenje do velikih dubina moe izazvati deformaciju tkiva usled visokog okolnog pritiska, i to u najveoj meri kod delova tela koji su ispunjeni gasovima, kao to su npr. upljina srednjeg uha, vazduni sinusi u glavi i plua. Nastajanje i veoma male razlike u pritiscima izmeu vazdune upljine i okolnog tkiva mogu dovesti do savijanja tkiva i eventualno do njegove trajnije deformacije. Kod nekih vrsta kitova, upljina srednjeg uha je obloena sa gustim spletom nerava i predodreena je da se skupi i zapui na velikim dubinama i da na taj nain redukuje ili potpuno odstrani vazduni prostor, pa da stoga i sprei eventualnu deformaciju tkiva oko vazdunog depa. Kitovi, takoe poseduju velike Eustahijeve trube koje komuniciraju sa timpanskom upljinom u uima i velikim krilastim sinusom u glavi. Ovi vazduni sinusi u glavi su obloeni krvnim sudovima, za koje se smatra da imaju slinu skupljajuu funkciju kao i unutranje obloge srednjeg uha, i da tako uravnoteavaju vazduni pritisak unutar ovih upljina. Takoe, za razliku od kopnenih sisara, veina morskih sisara ne poseduje prednje, eone sinuse (u lobanji). Kod kitova i ajkula koji zaranjaju do velikih dubina, periferni vazduni putevi u pluima su ojaani, to njihovim pluima omoguava da kolabiraju na velikim dubinama, odnosno da se najveim delom skupe tako da zatvore prolaz vazduhu do alveola (plunih mehuria) u kojima se odigrava razmena gasova sa krvnim sudovima. Na taj nain je spreena apsorpcija azota u krvi, pa stoga i posledino trovanje azotom koje kod ronilaca esto izaziva oseaj opijenosti, a prilikom naglom pada u pritisku

(odnosno naglog izranjanja), azot, rastvoren u telesnim fluidima, izdvaja se u obliku mehuria, to je takoe nepoeljna pojava. Meutim, kolaps plua kod morskih sisara na velikim dubinama spreava ove pojave. Umesto unosa kiseonika u krv putem plua, dubinski kitovi i ajkule skladite kiseonik u svojoj krvi i miiima. Nekoliko fiziolokih adaptacija ovih morskih stanovnika im omoguava da ovo izvode. Najpre, ova morska bia poseduju veoma visoku vrednost specifine zapremine krvi (oko 200 do 250 mililitara krvi po kilogramu telesne mase), koja je tri do etiri puta vea od vrednosti iste veliine kod kopnenih sisara (kod nas, oko 70 mililitara krvi po kilogramu telesne mase). Zatim, koncentracija hemoglobina, proteinskih molekula koji u centru svojih struktura poseduje po atom gvoa koji za sebe vezuje atome kiseonika i raznosi ih od plua do tkiva, skoro je dvostruko vea od iste koncentracije kod nas. Takoe, i koncentracija mioglobina, prioteina sline strukture kao i hemoglobin, ali koji poseduje dvostruko vei afinitet za kiseonik od hemoglobina i koristi se za skladitenje kiseonika u miiima, skoro je 10 puta vea od iste koncentracije u naim miiima.

- ta piju morski sisari?

Morski sisari, kao to su npr. delfini, kitovi ili foke zapravo ne piju nita, jer svu vodu neophodnu za normalno telesno funkcionisanje uzimaju preko pojedene ribe. Stoga, ukoliko se morski sisari ne hrane pravilno, mogu lako da dehidriraju, jer sva koliina vode koju unose u telo, potie iz pojedene hrane. Takoe, kada se ne nalaze u svom prirodnom ambijentu, ve kada su pod ljudskom negom ili u vetakim bazenima, delfini se moraju pojiti sveom vodom iz cevi ili flaa, ukoliko im porcije hrane nisu dovoljno velike. Neke vrste ajkula i foka imaju obian da ponekad i popiju po malo morske slane vode, slino kao i neki delfini i morske vidre, dok neke ajkule jedu i sneg kada naiu na njega. Morske krave i neki perajari, takoe, vole da piju obinu, neslanu vodu, to esto imamo prilike da vidimo kada stanovnici priobalskih kua iznesu creva na obalu i puste vodu kroz njih, nakon ega se veoma esto na obali pojave ova morska bia i ponu da piju vodu.

- Da li pikenje u moru privlai ajkule?

uveni istraiva mora i okeana an-Miel Kusto misli da velike bele ajkule uopte nisu toliko veliki prodrljivci ljudi koliko se to misli. Kako bi to potvrdio, on je bez zatitnog kaveza skoio u bistru vodu (u kojoj ga ajkule nisu mogle pomeati sa morskim lavom ili nekim drugim potencijalnim plenom), gde se provozao sa ajkulama drei se za njihova peraja. Ipak, naalost, svake godine, ajkule u proseku pojedu neto manje od deset ljudi, dok s druge strane, ljudi godinje ulove oko 100 miliona ajkula, to je i razlog zato se ova ivotinjska vrsta nalazi na ivici istrebljenja. U mnogim mestima, ribolovci samo isecaju ajkulino peraje koje zatim prodaju po ceni koja dostie neverovatnih 400 dolara po kilogramu. Iako je ulo vida ajkule prilino nerazvijeno, ajkula poseduje ulo mirisa pomou koga je u stanju da u vodi detektuje rastvor ekstrakta tune u razmeri od 0,04 : milion, a kada su gladne i od 0,0001 : milion. Takoe, slino elektrinim ribama i raama, i ajkule poseduju senzorske elemente u vidu mehuria (tzv. Lorencinijeve ampule) smetenih pod koom glave i u njuci. Osim to ovaj sistem kod ajkula ima ulogu receptora temperature vode, vibracija i saliniteta, Lorencinijeve ampule imaju ulogu elektromagnetskog receptora, pomou koga su u stanju da lokalizuju ribu zagnjurenu u pesak, zahvaljujui elektrinom mikropolju koje ona indukuje. Osim, to ovaj receptorski sistem uestvuje u detekciji elektrinog polja, on reaguje i na Zemljino magnetno polje, to ajkule koriste u svrhu navigacije tokom migracije. Meutim, sve ribe, ukljuujui i ajkule sadre visoku koncentraciju urina u svojoj krvi, odakle i potie karakteristini amonijani miris riba. Stoga se moe oekivati da ajkula nije u stanju da

prepozna svoj plen samo na osnovu traga urina u vodi. Uz to, na ajkule prilino odbojno deluje ljudski znoj. Usput, jedan surfer nam je priznao da je bio svestan samo suprotnog efekta kada je video ajkulu kako prolazi ispod njegove daske za surfovanje.

- Kako su neka morska bia providna?

Na naoj planeti postoji mnogo vieelijskih organizama koji su skoro u potpunosti providni, dok neka bia poseduju samo neke providne telesne delove. Neke vrste hobotnica iz dubokih voda, veina meduza, vodozemac Phronima, nekoliko vrsta morskih i slatkovodnih rakova, skoro svih stotinak vrsta streliastih pueva (chaetognathae), krila nekih leptira (npr. Callitaera mehander), larve morskog insekta Chaoborus, pa ak i neke vrste riba, kao npr. Kryptopterus su providni. Kod morskih organizama, providnost je prednost prilikom vertikalnog kretanja izmeu podruja razliitih osvetljenosti bez potrebe za podeavanjem boje tela kako bi se uklopili u boju sredine i na taj nain postali to manje vidljivi za predatore. ak i ljudska bia, kao i svi sisari, poseduju neke providne delove tela kao npr. nokte ili ona soiva. Sva transparentna tkiva poseduju nekoliko zajednikih osobina, a to su: nepostojanje krvnih sudova (hemoglobin koji vezuje kiseonik koji udiemo i raznosi ga po telu daje krvi crvenu boju) i pigmenata (molekula koji apsorbuju svetlost odreenih talasnih duina, dok druge reflektuju, te tako daju karakteristinu boju koi), meuelijski prostor mora biti manji od talasne duine vidljive svetlosti kako se ona ne bi rasipala, ve samo prolazila kroz telo, i relativno ravnomerno rasporeene elije. Transparentni delovi ivotinja su najee u najveoj meri izgraeni od mikopolisaharida i kolagena, premda su i glikoproteini (kod riba) i itin (kod insekata) esto prisutni. Neka tkiva je nemogue nainiti providnim, kao npr. nervnu strukturu s obzirom na visok sadraj masti u zidovima nervnih puteva ili mrenjau s obzirom na oko milion pigmentnih elija (koje sadre pigmentni molekul rodopsin) u njima.

- Da li se morski stanovnici iz velikih dubina drue sa stanovnicima povrinskih voda?

Morske i okeanske povrine su veoma uzburkane u odnosu na mirniju dubinsku vodu. Naime, disanje mora (podizanje i sputanje nivoa mora usled gravitacionog privlaenja Sunca i Meseca), vetrovi koji uzrokuju talase, kao i morske struje dovode do toga da su mora na povrini mnogo dinaminija ivotna sredina od one u dubinama. ivotinje iz povrinskih voda moraju da budu u stanju da se bore sa turbulencijama (uzburkanou) vode, pa tako stalno usavravaju svoje plivake sposobnosti. Povrinske vode su takoe izloene estim temperaturskim fluktuacijama usled smene godinjih doba, a ovo meanje voda i koristi ivotinjama s obzirom da se tako poveava koncentracija kiseonika u vodi. S druge strane, ivotinje iz dubina ive znatno mirnijim ivotima, jer su turbulencije vode u njihovoj sredini retke pojave. U dubokom moru je nivo kiseonika znatno manji nego blizu povrine, pritisak je znatno vei (jer je vie vode koja pritiska tela odozgo), temperatura se kree oko 4 oC, a i potpuno je mrano. Naime, Suneva svetlost se probija kroz vodu samo do dubina od oko 200 metara, to predstavlja i dubinsku granicu do koje se odvija fotosinteza u moru (tzv. eufotika zona). Stoga, morski lanci ishrane zasnovani na fotosintezi u potpunosti zavise od odvijanja ovog procesa u plitkim vodama. Hrane je znatno manje u dubinama ali hranljivi sastojci iz povrinskih voda stalno padaju ka dubinama ime se uglavnom i hrane stanovnici iz morskih dubina. Ipak, postoje i delovi mora u kojima lanci ishrane u morskim dubinama uopte ne zavise od procesa fotosinteze, odnosno prisustva svetlosti. Ovi predeli se nazivaju hidrotermalnim ventilima i pojavljuju se na mestima u blizini kojih topla lava iz Zemljine unutranjosti prodire kroz pukotine u morskom podu i istie u more. Poto je lava veoma

topla, ona greje ambijentalnu morsku vodu, a i u njoj oslobaa mnoge minerale. Stoga u blizini ovih morskih ventila, postoje domovi mnogih morskih bia, a pogotovo cevastih crva, mekuaca, ljuskara i drugih morskih vrsta Stoga, ovakav ivotni sistem nije zasnovan na fotosintezi u okviru koje se energija Suneve svetlosti koristi za izgradnju sloenih organskih molekula (eera), ve na hemosintezi u okviru koje se koristi energiju koja se uva u hemijskim vezama kako bi se atomi ugljenika raspodelili u organske molekule koji zatim predstavljaju hranu biljki i ivotinja.

- Kako se orijentiu noni ronioci?

Kada ronimo u moru u kome je osvetljenost veoma slaba, esto nam se moe desiti da na trenutke izgubimo orijentaciju i ne moemo da prepoznamo gde se nalazi povrina mora, a gde morsko dno. Naime, sa sputanjem u dubinu, pritisak skoro podjednako raste sa svih strana, tako da bez uoavanja vidljivih znaka esto nismo u stanju tako lako da odredimo da li se sputamo ili penjemo. Iskusni ronioci se tada slue jednostavnom fizikom injenicom da je vazduh laki od vode i da se stoga kree ka njenom vrhu. Naime, dovoljno je da osvetlimo lampom prostor ispred naeg nosa i da zatim izdahnemo malo vazduha. Mehurii izdahnutog vazduha e se podii ka povrini mora, to e nam i pomou da saznamo ta je gore a ta dole. Takoe, nae srednje uvo koje nam pomae u odravanju ravnotee, veoma je osetljivo na promene u pritisku, to imamo priliku da potvrdimo svaki put kada naglo zaronimo ili kada putujemo avionom, a posebno kada sleemo ili uzleemo u njemu, jer tada i dolazi do naglih i lako uoljivih promena pritisaka. Stoga se sa sputanjem u dubinu, pritisak u srednjem uhu poveava, dok se sa plivanjem ka povrini, pritisak u njemu postepeno oslobaa, a registrovanjem finih promena pritiska u uima, veti ronioci su u stanju veoma brzo da prepoznaju smer svog kretanja u odnosu na nivo mora.

- Zato ne smemo naglo da izranjamo iz duboke vode?

Bilo da ronimo na dah ili sa SCUBA-om (Self-Contained Underwater Breathing Apparatus), neophodno je da polako i postepeno izranjamo ako smo se spustili do veih dubina. Kada leimo na peanoj plai na nivou mora, pritisak vazduha koji nas okruuje je jednak jednoj atmosferi, tj. 101325 Paskala, to predstavlja normalan pritisak za nas. S druge strane, poto je voda mnogo tea od vazduha, nije potrebno zaroniti do velikih dubina da bi se pritisak oko nas drastino poveao. Tako, npr. stub vode povrine poprenog preseka od jednog kvadratnog ina (1 in = 2,54 cm) i visine deset metara izvrio bi na nas pritisak od dodatne jedne atmosfere. Ako zadrimo dah i zaronimo deset metara u dubinu, naa plua e se dvostruko skupiti, jer je pritisak oko vazduha u pluima postao dvostruko vei. Kada izronimo na povrinu, naa plua se opet proiruju do normalne veliine. Kada diemo kompresovani vazduh iz SCUBA boce, vazduh koji izlazi iz boce mora da bude na istom pritisku kao i voda koja ga okruuje, jer u suprotnom ne bi mogao da istie. Stoga, prilikom SCUBA ronjenja, vazduh u naim pluima ima dvostruko vei pritisak od vazduha na kopnu. Na dubini od 20 metara, ovaj pritisak je 3 puta vei od normalnog, na dubini od 30 metra je 4 puta vei itd. Kada gasovi iz vazduha pod visokim pritiskom dou u kontakt sa vodom, oni se rastvaraju u njoj. Upravo tako se prave gazirana pia. Kada otvorimo bocu sode, mehurii rastvorenog ugljen dioksida izlaze na povrinu. Drugim reima, gas rastvoren u vodi pod visokim pritiskom, naputa tenost u obliku mehuria kada snizimo pritisak. Ako SCUBA ronilac ostane neko vreme na dubini od npr. 30 metara, odreena koliina azota iz vazduha e se rastvoriti u vodi u njegovom telu. Ako iz ove dubine, ronilac brzo izroni na povrinu, to je kao da je otvorio bocu sode rastvoreni gas se isuvie naglo oslobaa, to moe biti opasno. Da bi se izbegle posledice brze dekompresije, ronilac mora polako da izranja kako bi se

rastvoreni gasovi polako oslobaali. Ako ronilac isuvie brzo poinje da izranja, jedini nain da se izbegnu efekti dekompresije je ili da se opet vrati u dubinu (slino stavljanju zapuaa na bocu sode) ili da ue u komoru pod pritiskom u kome je pritisak vazduha jednak pritisku vode na toj dubini. Tada se rastvoreni gasovi postepeno oslobaaju.

- Koliko bi bio dubok okean na Zemlji kada bi njena vrsta povrina bila savrena sfera?
Zemljina vrsta povrina, odnosno njena kora, ne formira savrenu sferu oko unutranjih slojeva nae planete, ve je prepuna uzviica, padina, planina i dolina, zahvaljujui emu okeani ne prekrivaju ravnomerno kristalitnu povrinu Zemlje. Zemljin proseni poluprenik iznosi 6370 km. Pomnoimo trei stepen poluprenika Zemlje sa 4!/3 i dobiemo zapreminu Zemlje u vrednosti od 1 082 700 000 000 kubnih kilometara, dok je ukupna zapremina Okeana i mora na Zemlji jednaka 1 347 000 000 km3, odnosno oko 1000 puta je manja od zapremine vrste Zemlje. Ovako zamiljena Zemlja bi se sastojala od unutranje, vrste sfere oko koje bi bio obmotan prsten okeanske povrine. Stoga, razlika ukupne zapremine ovakve Zemljine sfere (zajedno sa unutranjom, vrstom sferom i spoljanjim, tenim prstenom) u kojoj kao prenik figurie suma poluprenika vrste sfere i debljina prstena, i zapremine samo unutranje, vrste sfere u kojoj naravno, figurie samo poluprenik ove sfere, bie jednaka zapremini Okeana na Zemlji. Ukoliko poluprenik unutranje sfere izjednaimo sa sadanjim srednjim poluprenikom Zemlje, lako moemo izraunati debljinu vodenog prstena kao 2,6 kilometra ili oko 1,6 milja. Drugim reima, na Zemlji na kojoj ne bi postojali uzdignuti kontinenti, sloj Okeana bi bio dubok oko 2,6 km. S druge strane, na dananjoj Zemlji, prosena dubina okeana iznosi oko 4 km, dok najvea dubina u jarku Mariana u Tihom Okeanu iznosi 10924 metara. Ipak, koliko god da impresivno deluje dubina okeana na nas, ona je i dalje veoma mala u odnosu na njihovu irinu. Naime, prosena dubina okeana u odnosu na irinu Pacifika od 11 000 km, stavlja nam do znanja da okeani poseduju odnose irine prema dubini (odnosno debljini) sline jednom papirnom listu. Ova injenica esto pomae okeanografima, jer sve morske talase mogu aproksimirati kao horizontalne, to veinu njihovih prorauna ini znatno lakim.

- ta su to morske pustinje?
Morske pustinje su naziv za suvoparne oblasti na okeanu, u kojima kia skoro nikada ne pada. Na svakoj hemisferi, izmeu geografske irine od 25 i 45 stepeni nalazi se zona visokog vazdunog pritiska, koja se zove subtropski pojas. Ovaj pojas se sastoji od nekoliko odvojenih vazdunih oblasti, poznatijih pod imenom anticikloni, koji se kreu severno ili juno u zavisnosti od godinjeg doba, pri emu su za oko 5 stepeni geografske irine blii ekvatoru zimi nego leti. Pojas sa anticiklonima takoe sadri i ogromna podruja u kojima vladaju blagi vetrovi i mirne vazdune struje, koje podleu kompresionom zagrevanju stvarajui tako vazduh veoma niske relativne vlanosti. Vreme je u ovim oblastima sunano i sa veoma malim brojem kinih oblaka, pa je klima veoma suva kako iznad okeana, tako i iznad kopna. Ipak, zapadni delovi subtropskog pojasa poseduju manje stabilan vazduh, pa su u ovim delovima pojasa neto ee oluje. Najvee svetske peane pustinje, kao npr. Sahara i Kalahari u Africi, pustinje na jugozapadu SAD-a, pustinja Atakama u ileu, pustinje zapadne Australije, kao i veliki delovi okeana, lee u ovoj subtropskoj i suvoparnoj oblasti visokih vazdunih pritisaka.

- Zato su talasi u Kaliforniji vei od talasa sa Atlantika?

Poznato je da se najbolja mesta za surfovanje na talasima nalaze na zapadnoj obali Amerike i na Havajima, a razlog ovome su znatno pogodnija veliina (tj. amplituda) i period talasa nego na istonoj amerikoj obali. Postoje tri osnovna faktora od kojih zavisi veliina talasa, a to su: prevlaujui (preteni) vetrovi, oblik i nagib kontinetalnog grebena i rastojanje koje prelaze vetrovi ili talasi du povrine okeana. Talasi predstavljaju oscilacije mora uzrokovane vetrom i kreu se u pravcu vetra. Naravno, kada posmatramo talase izgleda nam da se sama voda kree u talasima, ali se zapravo energija vetra prenosi kroz vodu koja miruje. Preteni vetrovi i na istonoj i na zapadnoj obali Amerike duvaju sa zapada ka istoku, to znai da se na Zapadnoj obali, preteni vetrovi nalaze iza talasa (koji se kreu ka obali) to poveava energiju talasa, dok na istonoj obali vetrovi duvaju u susret talasima pa im tako smanjuju energiju. Obe obale Amerike predstavljaju kontinentalni greben, a Zemlja ispod vode je kao i Zemlja iznad vode prepuna kanjona, dolina, ravnica i breuljaka. Ukoliko biste sa Zapadne obale krenuli ka puini, primetili biste da je tu kontinentalni greben znatno strmiji od grebena istone obale, to znai da biste na istonoj obali mogli da preete vee rastojanje u okeanu peke pre nego to biste morali da zaplivate. Ispod okeanske povrine, estice vode se vrte u pravcu vetra, a ove estice su najvee u blizini vodene povrine. to je vea dubina okeana, to su manje estice koje se okreu. Kako se talas kree ka kopnu i udara u uspon kontinentalnog grebena, trenje uzrokuje usporavanje estica tako da talas pada na sebe. Na zapadnoj obali, greben se iznenada podie blizu kopna pa su stoga talasi znatno vei u trenutku udara o obalu (estice talasa i vode ne stiu da se uspore pod dejstvom trenja sa grebenom). Takoe, Pacifik na zapadnoj obali poseduje vee prostranstvo od Atlantika na istonoj obali. Stoga je i rastojanje koje prelaze vetrovi i talasi du povrine okeana vee na zapadnoj nego na istonoj obali. Ovde se moe postaviti analogija sa snenim grudvama to vie okreete snenu lopticu u snegu to e ona vea narasti. Isto tako, talasi sa zapadne obale nastaju negde na velikom Tihom Okeanu i prelaze vea rastojanja pre nego to udare u obalu, pa imaju priliku da prime veu energiju vetra, a time i da poveaju svoju veliinu i duinu. Osim to su talasi sa zapadne obale vei, oni poseduju i dui period (10 do 17 sekundi) u odnosu na talase sa istone obale (6 do 10 sekundi).

- Zato se plima i oseka smenjuju dva puta dnevno?

Plima i oseka, tj. poveanje i sniavanje nivoa mora, nastaju pod dejstvom gravitacionog privlaenja Meseca. Ukoliko sedimo na obali mora i Mesec se nalazi iznad nas, primetiemo da je nivo mora porastao usled gravitacionog privlaenja Meseca iznad nas. Meutim, u tom trenutku, plima e postojati i na suprotnoj strani Zemljine kugle, dok e oseka biti primetna na bonim delovima planete. Plima na drugoj strani Zemlje se moe objasniti time to Mesec svojom gravitacijom ostvaruje razliiti efekat privlaenja na inertnije i masivnije kopnene povrine, i na lagane i ree okeane. Stoga, na strani okrenutoj Mesecu, voda lake skae njemu u susret, dok na drugoj strani, kao da Mesec odvaja Zemlju od njegovih vodenih povrina. Za razliku od Zemlje koja napravi krug oko svoje ose za 1 dan, Mesecu je potrebno 27,23 ovakvih zemaljskih dana da se jednom okrene oko svoje ose i da se istovremeno okrene oko Zemlje. Stoga, u vremenskom periodu od 12 sati, Zemlja se okrene za pola kruga, tj. za 180 o, dok se tokom istog vremenskog intervala, Mesec okrene za samo 6 o oko Zemlje, to znai da e svaka obala doivljavati plimu na svakih 12 sati i 25 minuta.

- Kako se moe stvarati elektrina energija iz mora?

Osim mora i okeana, svi drugi izvori energije na Zemlji (ugalj, nafta, ulja, prirodni gas) predstavljaju u prolosti akumuliranu energiju Sunca. Mora su jedini potencijalni izvori energije koja jednim svojim delom potie od Meseca. Naime, gravitaciono privlaenje

Meseca uzrokuje pojavu plima i oseka, a postavljanjem brana preko kojih bi se bazeni punili tokom plime, i naknadnim (tokom oseke) proputanjem ove vode kroz turbine (slino obinim renim hidroelektranama) mogue je proizvesti elektrinu energiju. Plimski mlinovi su se koristili na obalama panije, Francuske i Velike Britanije jo pre 1100. godine, a potencijali plimske energije se u poslednje vreme intenzivno ispituju u mnogim zemljama, a posebno u Francuskoj (gde plime na Atlantskoj obali podiu nivo mora i za po 12 metara) gde je 1960. godine podignuto postrojenje od 240 MegaVati na reci La Rans (blizu lukog gradia Sen Maloa) koje jo uvek uspeno radi. Ipak, najvei deo korisne energije koja bi se mogla dobiti iz mora predstavlja posledice priliva Suneve energije na Zemlju. Tako, energija morskih talasa predstavlja oblik solarne energije, poto su vetrovi koji stvaraju talase uzrokovani atmosferskom razlikom u pritiscima koja potie od neravnomernog Sunevog zagrevanja razliitih delova Zemljine lopte. Jedan od popularnijih naina iskorienja energije talasa se postie u postrojenjima primenom sistema oscilujueg vodenog stuba koji sadri delimino uronjenu asfaltnu ili elinu strukturu koja ima otvor ispod nivoa mora tako da obuhvata stub vazduha iznad stuba vode. Kako talasi udaraju aparat i izazivaju rast i pad vode u njemu, tako dolazi i do kompresije i dekompresije vazduha u ureaju. Ovaj vazduh ima mogunost da tee u atmosferu i iz nje kroz turbinu koja pokree elektrini generator. Takoe, jedna od varijanti dobijanja energije iz mora je i tehnologija plimske struje, koja ima za cilj eksploatisanje snanih plimskih struja koje postoje u plitkim morima, posebno tamo gde postoji prirodno suavanje, kao na primer u okolini ostrva. Osim prethodno opisanih iskoriavanja mehanike energije mora, mogue je koristiti se i toplotnom razlikom izmeu toplije povrine (u proseku od 22 do 27 oC) i hladnije vode iz dubine mora (oko 4 oC). Teorijski, konverzija energije pri temperaturskoj razlici od 23 oC mogua je sa efikasnou od 7 %, ali u praksi, ova efikasnost ipak iznosi samo 3 % (to je otprilike jednako toplotnoj efikasnosti koju su postizale parne lokomotive sredinom devetnaestog veka). Proizvodnja energije iz ovog resursa koristi isti bazini princip koji su koristila parna postrojenja pre vie od 150 godina: 1. Topla voda sa povrine mora se pomou pumpe za toplu vodu pumpa kroz bojler, gde se jedan deo njene toplote koristi za zagrevanje radnog fluida, najee propana ili neke sline supstance sa visokim naponom pare. 2. Ovaj fluid zatim isparava, njegova para se iri kroz turbinu, koja je spojena sa generatorom koji proizvodi elektrinu energiju. 3. Hladna voda iz dubine se uz pomo pumpe za hladnu vodu pumpa kroz kondenzor, gde se para vraa u teno stanje. 4. Fluid se pumpa nazad u bojler pomou bojlerske pumpe. Mali deo snage iz turbine koristi se za pumpanje vode kroz sistem i za funkcionisanje drugih unutranjih operacija, ali najvei deo energije je dostupan potroakoj mrei. Odriv prinos elektrine energije iz jednog ovakvog resursa bio bi ekvivalentan snazi od milion hidroelektrana na Nijagarinim vodopadima, a primenom ove tehnologije mogue je dobijanje svee vode i svee morske hrane u ekstremno velikim koliinama, mogue je i stvaranje brojnih hemijskih jedinjenja iz morske vode kao na primer amonijaka, metanola, benzina, aluminijuma, vodonika itd., kao i ekstrakcija minerala iz mora.

- ta su to pokretni gradovi ?
Prvi pokretni, odnosno plutajui grad na naoj planeti otvorio se 2004. godine pod imenom Grad slobode. Za razliku od brodova krstarica, Grad slobode je planiran kao mesto koje bi imalo svoje stalne stanovnike. Brod teine 2,7 miliona tona, duine 1316, irine 221, a visine 103 metra, isplaniran je da obilazi Zemljinu loptu svake dve godine i s vremena na vreme se odmara u lukama priobalskih gradova. Ovakve dimenzije ine Brod slobode dvostruko viim, a 4 puta duim i irim od trenutno najvee krstarice na planeti. Brod je

izgraen na vrhu baze sastavljene od 520 elinih elija, a pokreu ga 100 dizel motora, pri emu svaki radi sa po 3700 konjskih snaga. Brod slobode poseduje 17 000 stanova, pa u njemu moe da ivi oko 60 000 ljudi uz 20 000 posetilaca i 15 000 lanova posade. Na brodu se osim svih stvari koje postoje u modernim gradovima, nalaze i: aerodrom zajedno sa hangarima i 1158 metara dugom stazom za sletanje i poletanje avione, marina za jahte i brodove, veliko oping etalite, osnovna, srednja kola i koled, teren za golf, biciklistike staze, pozorita, i 80 hektara (8000 ari) sportskih igralita. Ideja tokom izgradnje je bila da stanovnici broda budu osloboeni svih lokalnih taksi, a imaju obaveze samo prema dravnim zakonima zemlje iz kojih potiu. Brod se koristi spaljivajuim toaletima, tako da ne stvarati nikakav otpad. Umesto da se bacaju u more, sagorele fekalije se stavljaju u cvetne sadnice i saksije, istroeno ulje se sagoreva u parnim postrojenjima kako bi se dobila elektrina energija, a staklo, papir i metali se recikliraju na samom brodu i zatim ponovo koriste.

- ta su to fotonski jarboli?
Posada podmornice ponekad provodi itave mesece potopljena u moru sa jedinim prozorom ka Sunevoj svetlosti u vidu periskopa - ogledalskog (ili prizmatinog uz pomo soiva i teleskopa) sistema (duine do 18 metara, to definie tzv. periskopsku dubinu do koje je mogue orijentisati se pomou njega) pomou koga je mogue posmatrati vazduni predeo dok je podmornica ispod vode. Meutim, konvencionalni optiki periskopi moraju posedovati veoma velika kuita (vrh podmornice), kontrolne sobe postavljene izuzetno visoko kako bi bile povezane sa periskopom, a kroz same periskope jednovremeno moe gledati samo jedna osoba. Stoga e uskoro sve podmornice umesto periskopa biti opremljene sa parom fotonskih jarbola, odnosno visoko-rezolucionih kamera koje alju primljene vizulne signale na ploasti displej u kontrolnoj sobi podmornice. Fotonski jarboli e se koristiti za slikanje i navigaciju modernih podmornica, a po svom izgledu e podseati na automobilske antene, premda u stalnom teleskopskom kretanju. Srce fotonskog jarbola predstavlja elektro-optiki senzor koji se nalazi u delu rotirajue glave koji je isturen iz vode, a koji se sastoji iz antene, kritine kamere koja se nalazi u specijalnom kuitu otpornom na visoke i nagle pritiske, tri visokorezolucione kamere (jedna u boji, jedna crno-bela i jedna infracrvena) sa ugraenom opcijom nonog posmatranja i laser pomou koga se mogu precizno meriti rastojanje do okolnih nevodenih prepreka. Slike koje prikuplja fotonski jarbol se du optikih vlakana alju do dve radne stanice i konzole komandne sobe. Fotonski jarboli se pomou dojstika mogu pojedinano orijentisati sa dve radne stanice, a slike sa kamera se mogu snimati na video traku ili kompakt disk.

- Zato brodovi i podmornice za odreivanje rastojanja do predmeta oko sebe koriste sonar, a ne radar?
Radar (RAdio Detecting And Ranging) predstavlja postupak merenja rastojanja do bliskih i udaljenih predmeta ili prirodnih prepreka putem emisije radio talasa i merenja vremena potrebnog da se ovaj talas odbije od predmeta i vrati nazad ka prijemniku radara. Najee se ista antena koristi i kao emiter i kao prijemnik radio talasa, a mnoenjem polovine vremena koje protekne od emisije do prijema talasa sa brzinom svetlosti (jer se radio talasi kao i svi drugi oblici elektromagnetnih talasa prostiru kroz prostor brzinom svetlosti) dobija se rastojanje od antene do predmeta. Sonar (SOund NAvigation Ranging) radi na istom principu kao i radar osim to se koristi refleksijom ne radio, ve zvunih talasa (eho). Poto se zvuk kroz vodenu sredinu prostire oko 196 000 puta sporije od svetlosti, vreme odgovora (vreme koje protekne od emisije do prijema reflektovanih signala) sonarnih ureaja je znatno due od odgovarajueg vremena kod radara, pa je stoga i kod manje savrenih ureaja, greka

pri merenju manja. Takoe i merenje Doplerovog pomaka se znatno preciznije meri na zvunim, nego na svetlosnim talasima, a sve ovo ini sonare znatno jeftinijim od radara, pa upravo njih koriste brodovi i podmornice za lociranje prepreka na putu, kao i za pravljenja mapa morskog dna. Uz ovo, i izvor radio talasa jednog radara u vodi bi morao da bude mnogostruko snaniji od istog izvora u vazduhu, jer morska voda intenzivno apsorbuje radio talase, pa bi stoga opseg rastojanja do kojih se mogu locirati prepreke u vodi bio znatno manji nego u vazduhu. S druge strane, zvuni talasi se sasvim fino prostiru kroz vodu, to ini njihov domet znatno veim od svetlosnih ili radio talasa.

- Kako se pravi vazduh u podmornicama?

Vazduh koji diemo se sastoji od 78 % azota (N2), 21 % kiseonika (O2), 0,94 % argona (Ar) i 0,04 % ugljen dioksida (CO2). Tokom procesa disanja, naa tela od svih sastojaka vazduha konzumiraju samo kiseonik, a izdiemo vazduh koji sadri 4,5 % ugljen dioksida. Podmornice, isto kao i svemirski brodovi predstavljaju hermetiki zatvorene prostorije sa ogranienim sadrajem vazduha, koji se stoga stalno mora osveavati, i to tako to e se stalno stvarati kiseonik, a uklanjati ugljen dioksid, kao i vlaga koja ini veliki deo vazduha koji izdiemo. Atmosfera u podmornicama se najee obogauje kiseonikom putem rezervoara u kojima se uva kiseonik pod pritiskom, generatora kiseonika (ureaja u kome se kiseonik stvara npr. putem elektrolize vode) ili kanistera sa kiseonikom (ovi kanisteri su uzrokovali poar na svemirskoj stanici MIR, jer oslobaaju kiseonik iz jedinjenja kao to su npr. kalijum hlorata KClO3 ili natrijum hlorata NaClO3, u veoma toploj hemijskoj reakciji pri kojoj se ova jedinjenja razgrauju i oslobaaju kiseonik). Kiseonik se oslobaa ili kontinualno od strane kompjuterskog sistema koji odrava stalni sadraj kiseonika u vazduhu, ili se oslobaa u nekoliko navrata tokom dana. Ugljen dioksid se najee uklanja iz vazduha hemijskim putem pomou soda krea (smee natrijum hidroksida i kalcijum hidroksida). Naime, molekuli ugljen dioksida bivaju zahvaeni unutar ove smee i na taj nain uklonjeni iz vazduha. Vlaga iz vazduha se takoe uklanja ili hemijskim putem ili pomou aparata za regulisanje vlanosti, ime se onemoguava njeno kondenzovanje na zidovima podmornice i na brodskoj opremi.

- emu slui EPIRB radio na brodu?

EPIRB predstavlja skraenicu od Emergency Position Indicating Radio Beacon, to znai radio-svetionik za indiciranje poloaja u sluaju nude. Ovi radio-svetionici su poeli da se koriste sedamdesetih godina 20. veka i od tada su spasili ivote mnogih mornara i pilota koji su zalutali na moru ili u vazduhu. Naime, EPIRB se sastoji od jednog radio predajnika snage 5 Vati, koji alje signale na frekvenciji od 406 MHz, jednog radio predajnika snage 0,25 Vati koji emituje signale na frekvenciji od 121,5 MHz i u nekim sluajevima i od GPS prijemnika. Kada se EPIRB aktivira, oba radio predajnika poinju da alju signale. 35 000 kilometara iznad njih u (geosinhronoj) orbiti oko Zemlje, GEOS vremenski sateliti detektuju signal frekvencije 406 MHz, u okviru koga se nalazi jedinstveni serijski broj EPIRB aparata (ukoliko je EPIRB ispravno registrovan, ovaj serijski broj obalskoj strai daje informacije o vlasniku broda), a ukoliko EPIRB poseduje i GPS prijemnik, ovaj signal poseduje i taan poloaj broda na zemaljskoj kugli. Spasioci u avionima ili brodiima, zatim mogu da krenu u potragu za zalutalim brodom ili avionom pratei signale na frekvencijama od 406 ili 121,5 MHz. Stariji tipovi EPIRB-a ne poseduju GPS prijemnike, pa tada GEOS sateliti primaju samo serijski broj broda. Da bi se odredio poloaj EPIRB-a na Zemlji, drugi set satelita (kao npr. TIROS-N sateliti) koji orbitiraju u niskim polarnim orbitama oko Zemlje (iznad oba pola) skupljaju signale koji dolaze do njih, na osnovu ega lociraju brod na moru.

- Zato je brazda na vodi iza broda koji plovi uvek istog oblika?
Svako telo koje pliva na povrini vode, bilo da je to labud ili tanker za naftu, ostavljae brazdu oblika slova V (tzv. Kelvinovu brodsku brazdu) iza sebe iji je ugao nezavisan od brzine kretanja tela, kao i od teine tela, a iji poluugao iznosi 19,47 o. Struktura talasa koji se iz ove brazde dalje ire ka obali zavisi od oblika i veliine trupa broda, kao i od njegove brzine kretanja kroz vodu. Sedei na obali mora i posmatrajui brod koji je proao nedaleko od nas, znamo da e talasi koje je njegovo kretanje po vodi izazvalo, uskoro zapljusnuti obalu. Ovi talasi su posledica konstruktivne interferencije (kada se bregovi poklapaju sa bregovima, a dolje sa doljama tako da se amplitude zbirnih talasa poveavaju) manjih talasia koji su nastali dejstvom sile estica broda na molekule vode iz mora. Konstruktivna interferencija malih morskih talasia iza broda se iskljuivo deava u okviru brazde iza broda. Izvan nje, talasi se nasumino preklapaju, to vodi do rezultujue destruktivne interferencije, pa je ostatak mora (van brazde, ne raunajui talase koji potiu iz brazde) miran. esto se pojava probijanja zvunog zida, pri kojoj avion ostavlja iza sebe brazdu visokog talasa pritiska, poredi sa brazdom koju iza sebe ostavlja brod koji plovi po moru. Meutim, dok ugao zvune brazde iza supersoninog aviona zavisi od njegove brzine (jednak je dvostrukoj recipronoj vrednosti sinusa kolinika brzine zvuka i brzine aviona), vodena brazda iza broda uopte ne zavisi od plovidbene brzine broda. Kada bacimo kameni u more, moemo posmatrati koncentrine krune talasie kako se pruaje od take u kojoj je kamen dodirnuo povrinu mora. Ako se paljivo zagledamo u proizvoljni talasni krug, videemo da se on kree ka predvodnom talasi, prevazilazi ga i zatim nestaje utapajui se u mirnou okolnog mora. Drugim reima, pojedinani bregovi talasa se kreu kroz vodu bre od samog talasa, a za sluaj dubinskih talasa, fazna brzina talasa (brzina kojom se pomera odreena faza talasa) je dvostruko vea od grupne brzine talasa (po definiciji, brzina kojom se pomera maksimum talasa). Nestajanje bregova koji idu ispred samog talasa je, slino nestajanju svih talasa van brazde iz broda, posledica destruktivne interferencije. Ukoliko rastojanje izmeu istog aviona u dva razliita trenutka predstavlja visinu kupe zvunog talasa, tada emo na spoju stranice i osnove kupe (u okviru koje se nalazi avion u prvom trenutku) uvek dobiti prav ugao. Kreui se kroz vodu, brod stvara talase razliitih brzina, pri emu malopre spomenuti ugao uvek ostaje prav, tako da se moe formirati krug na kome e se osim poloaja broda u dva razliita trenutka puta nalaziti i sve mogue take preseka osnovice i stranice trouglova (aproksimirano u dve dimenzije) sa konstruktivno interferiranim talasima, a u ovom krugu se nalaze svi talasi nastali izmeu dva trenutka vremena koji odgovaraju dvoma poloajima broda koji se nalaze na suprotnim stranama krune linije. Meutim, poto je fazna brzina talasa u vodi dvostruko vea od grupne brzine talasa, tada e talasi stii da preu samo pola puta od take na krugu kojoj odgovara prvobitni poloaj broda do mesta preseka stranice i osnove odgovarajueg trougla. Povezivanjem svih ovih sredinjih taaka na linijama koje spajaju proizvoljni poetni poloaj i take preseka stranica i osnovica svih moguih trouglova dobija se manji krug koji sa kasnijim poloajem broda na krugu zaklapa ugao koji je jednak recipronoj vrednosti sinusa iz 1/3, odnosno 19,47 o.

- Kako se jedrenjaci kreu uz vetar?

Posmatrajui plovidbu mnogih modernih jedrenjaka na morima, mogli bismo lako da pomislimo da oni za razliku od starih jedrenjaka iz prolosti poseduju mogunost da jedre uz vetar. Meutim, slino svim drugim brodovima sa jedrima, i ove, moderne jedrilice koriste tzv. tacking (ili starboard tacking) tehniku pomou koje se kreu napred u cik-cak linijama nasuprot vetru. Naime, oblici jedra i korita broda predstavljaju glavne faktore koji pruaju

mogunost modernim jerilicama da se kreu uz vetar. Nekada su se jedra oblikovala u kvadrate i tada su jedrilice mogle da se kreu samo niz vetar. Ipak, primeeno je da je znatno pogodnije oblikovati jedra u obliku trougla, to su jo odavno koristili pomorci na orijentalnim brodovima. Uz upotrebu trouglastih jedara i centralne ploe (moderne kobilice), primenom tacking tehnike mogue je putovati uz vetar koji duva pod pravim uglom u odnosu na eljeni pravac plovidbe. Naime, brod putuje neko vreme u jednom pravcu koji je normalan na pravac vetra, zatim kapetan promeni orijentaciju jedara za pola kruga tako da brod sada putuje u drugom smeru istog pravca normalnog na pravac vetra. Tako, brod putuje u cik-cak, premda stalno dri eljeni pravac. Naime, kako vetar deluje silom pod pravim uglom u odnosu na brod, velika kobilica broda (podvodna centralna ploa oblika krila) prua veliku silu trenja nasuprot brodu koji se vetrom potiskuje. Poto je kobilica orijentisana u istoj liniji u kojoj je i linija koja spaja kormilo i rep broda, brod stoga i uspeva da se pokree u pravcu u kome je orijentisan. Trouglasti oblik jedara takoe prua dodatno ubrzanje. Naime, kako se jedro udubljuje pod naletima vetra, njen oblik postaje aerodinamian. Kada se vazdune struje priblie ovako oblikovanom jedru, stvaraju se oblasti manjeg pritiska na prednjoj strani jedra, kao i na strani jedra koja je u zavetrini, to izaziva intenzivnija vazduna strujanja na udubljenoj strani jedra, a to dovodi do ubrzavanja itavog broda. to brod plovi bre, to se stvaraju oblasti sve nieg pritiska na prednjoj strani jedra to takoe izaziva sve bre kretanje broda, pa u jednom trenutku brod moe zaploviti i bre od samog vetra (trenutni rekord brzine jedrenjaka iznosi 86,19 km/h to je iznosilo 2,5 puta bre od okolnog vetra), a brzina kretanja broda zavisi od duine broda. Naime, kretanjem kroz vodu, brod stvara stojei talas, a to je vea brzina plovidbe, to je talasna duina ovog talasa vea i sa poveanjem brzine, u jednom trenutku se dostie taka u kojoj ova talasna duina postaje jednaka duini broda, pa brod, umesto da nastavi da se ubrzava, poinje da tone u dolje izmeu bregova talasa. Tako, najbri jedrenjaci poseduju odnos maksimalne brzine i duine broda jednak 2,5.

- Zato se peane kule na plai lake prave od vlanog nego od suvog peska?
Ukoliko leti volimo da pravimo kule od peska na nekoj peanoj plai, tada sigurno znamo da se najbolje kule prave neposredno nakon to je povei talas zapljusnuo obalu i ovlaio pesak na njoj. Uzmite u jednu ruku malo suvog, a u drugu ruku malo vlanog peska i polako ih prosipajte kroz aku. Videete kako suvi pesak znatno finije tee tako da se zrna peska prosto prelivaju jedna preko drugih, dok se zrna vlanog peska prosto lepe meu sobom to je posledica upravo prisustva vode oko njih. Dve fizike pojave su ukljuene u ovu pojavu i to: trenje i povrinski napon. Postavite jednu malu drvenu plou na sto i primetiete da ona lako moe da se pokree du stola. Meutim, to tee pare drveta stavimo na sto, veu emo silu morati da upotrebljavamo za njeno klizenje po stolu. Ova pojava je upravo posledica trenja, odnosno privlanih sila izmeu tela u kontaktu. Pesak se sastoji od malih, finih kamenia (uglavnom silicijum dioksida, odnosno kvarca) koji mogu da klize jedni preko drugih, jer je trenje izmeu njih veoma malo. Tako, kada prospemo kofu suvog peska na tlo, na svako zrno peska deluje samo sila teine od zrna iznad njih, a ova sila je vie nego dovoljna da izazove klizanje zrna, pa gomila peska formira kupastu figuru. Meutim, kada je pesak vlaan, tada je svako zrno presvueno sa tankim filmom koji se sastoji od molekula vode, koji su polarni i imaju sposobnost graenja dodatnih vodoninih veza izmeu razliitih molekula, a ove veze su jae od veza izmeu molekula vode i molekula iz okolne sredine, odnosno vazduha. Upravo usled ove privlane sile izmeu molekula vode, ona je jedna od supstanci koje poseduju visoki povrinski napon, u ta se moemo uveriti kada prospemo kap vode na drveni sto (naime, kap se nee razliti usled njenog velikog povrinskog napona) ili kada malo prepunimo au vodom tako da na njenoj povrini vidimo opnu izazvano

prisustvom povrinskog napona. Molekuli vode se privlae, pa se usled toga se i zrna peska obloena vodom takoe privlae, odnosno usled povrinskog napona vode, trenje izmeu zrna peska se poveava. Ovo poveanje sile trenja je dovoljno da blago povezana zrna peska mogu da izdre teinu zrna iznad njih, tako da se njihova vodena veza ne raskine. Da povrinski napon koji se uspostavlja na granici voda-vazduh ima uloga u odravanju kule peska uspravnim, a ne samo privlane sile izmeu molekula vode, moemo se uveriti ukoliko pokuamo da izgradimo kulu od peska u moru. Naime, u ovome sluaju emo opet dobiti kupastu kulu.

- Od ega se sastoje suze?

Suze u najveoj meri predstavljaju vodeni rastvor kuhinjske soli (natrijum hlorida NaCl) u kome je koncentracija ove soli potpuno jednaka kao i u morima na Zemlji. Naime, salinitet mora i okeana od 3,5 % je jednak salinitetu suza. Suze jo sadre i blagu koliinu sluzi, prilino veliki broj antitela (koja vezuju za sebe reproduktivne enzime stranih tela), kao i veliki broj lizozoma, antibakterijskog enzima. Sve ove neslane komponente naih suza prisutne su radi zatite, kvaenja i podmazivanja, odnosno uglaavanja naih oiju tako da one uvek ostanu svetle i sjajne.

4. U carstvu biljaka i ivotinja

- Zato su biljke sve korisne za nas?
Biljke su iva bia koja su neophodna da bi se na planeti kao to je Zemlja razvio i odravao bilo koji sloeniji oblik ivota, ukljuujui i postojanje svesnih bia koja postavljaju pitanja o Kosmosu, kao to smo mi. Biljke u procesu fotosinteze oslobaaju kiseonik koji mi diemo, a i koji spontano gradi ozonski omota koji nas titi od visokoenergetskih elektromagnetnih talasa sa Sunca, kao i iz Kosmosa. Biljke imaju osnovnu ulogu u formiranju plodnog zemljita, s obzirom da najvei broj organskih materija iz humusa (plodnog povrinskog sloja Zemlje) potie u najveem delu od biljaka koje su nekada ivele na naoj planeti. Biljke spreavaju eroziju zemljita (spiranje plodnog zemljita i njegovo odnoenje u okean) koja se deava pod dejstvom kia i drugih atmosferskih pojava, one predstavljaju glavni deo hidrolokog ciklusa (kruenja vode na Zemlji od oblaka preko Zemlje do okeana do oblaka i tako u krug), kao i biogeohemijskog ciklusa u okviru koga krue i recikliraju se esencijalni hemijski elementi kao azot i fosfor. Poto biljke u naem ekosistemu predstavljaju carstvo ivih bia (sa 260 000 poznatih vrsta od kojih su danas 34 000 vrsta na ivici istrebljenja) koje je u stanju da samo sebi pravi hranu (autotrofni organizmi), one su osnova lanca ishrane ivog sveta na Zemlji, imaju presudan uticaj na klimu na Zemlji, jer bi bez njih efekat staklene bate bio nepovoljan za razvoj sloenijeg ivota. Biljke su stanita mnogih drugih mikroorganizama, insekata, ptica i malih ivih bia, a one su osnovni izvor nae hrane, kao i mnogih napitaka (aj, kakao, kinin). Bez biljaka ne bismo imali ta da oblaimo, a one su osnovni delovi svih kua, ukljuujui nametaj i graevinske materijale kao npr. drvo, bambus itd. Od biljaka dobijamo hranu, papir, goriva, kanape, tepihe, parfeme, sapune, maramice, zavese, platnene, pamune, celulozne i druge tekstilne tkanine, patike, lopte, ampone, lekove, zaine, boje, industrijske proizvode (gumu, plutu, alkohol, eere, sapune, paste za zube, ulja, tanin, terpentin, lanena ulja za boje), zatitu od buke i vetra, nakit, praznino ulepavanje itd. Osim to su biljke izuzetni preiivai vode i vazduha, njihovo postojanje je i estetske prirode. Naime, teko je zamisliti kako bi ovaj svet izgledao kada na nemu ne bi bilo biljaka u vidu drvea, peninih i travnatih polja, drvoreda koji bacaju leprave senke na letnji trotoar i travnatu livadu, uma, cvea, plodova trenje koje leti zakaimo za ui, vinograda, ivih ograda...

- Kako klijajue seme zna na koju stranu treba da poraste?

Poto su zelene biljke autotrofne, to znai da su u stanju da stvaraju hranu samo pomou vazduha (odnosno ugljen dioksida), vode, neorganskih molekula i svetlosti, one moraju rasti u prisustvu Suneve svetlosti. Ukoliko ste nekada pokrili biljku u saksiji sa kutijom koja je samo na jednom svom kraju otvorena, sigurno ste nakon nekoliko dana mogli da primetite kako biljka poinje da se krivi ka ovoj otvorenoj strani kako bi se pribliila svetlosti. Poto je zelenim biljkama potrebna svetlost, kaemo da su one fototropne, to znai da su u stanju da rastu ka izvoru svetlosti. Zapravo, postoje i neke biljke koje rastu tako da bivaju to vie zaklonjene svetlou, pa tada za njih kaemo da su negativno fototropne. Moda smo nekada primetili kako se suncokret uvek okree ka Suncu. Naime, ovo pokretanje cvetova ka Suncu je posledica aktivnosti motornih elija, poznatih i kao pulvinusi, lociranih izmeu cveta i stabla. Ove elije postaju vee ili manje u zavisnosti od koliine vode koju apsorbuju ili otpuste, to one reguliu kontrolisanim protok jona kalijuma kroz eliju. to je u eliji vie kalijuma, to e ona upiti vie vode i bie vea, dok u suprotnom sluaju, to je

manje kalijuma u njoj, to e ona posedovati i manje vode, pa e biti i manja. Poveavanjem zapremine jednih, a smanjenjem zapremine drugih elija pulvinusa, cvet se moe pomerati u odnosu na izvor svetlosti, a esto kada zae Sunce, biljka odmah preorijentie svoj cvet u pravcu izlazeeg Sunca, gde ga eka do sledeeg jutra. Premda je nekim semenkama kao to je npr. luk, neophodna svetlost za samo iniciranje procesa klijanja, veina biljnih semenki proklija bez svetlosti da bi zatim usmerila svoju malu stabljiku ka njoj i pruila joj se u susret. Manja zrnca semena koja u sebi sadre i manje koliina hranljivih materija u vidu skroba i ulja koje seme koristi u svrhu klijanja, zakopavaju se plie u Zemlju kako ne bi morali da prelaze veliki put do osvetljene povrine zemlje. Veina semenki poinje da klija sa prvim danima prolea kada temperatura u njenom okruenju postane odgovarajua, a samo vreme klijanja je povezano sa fotoperiodizmom, odnosno sposobnou biljke da prepozna koliinu dnevno primljene svetlosti. Uporedo, a esto i pre nego to malo stablo i prvi listovi koji su do tada bili sklupani u omotau zrna, ponu da rastu u visinu, pod dejstvom otvaranja embriona u semenu, formira se koren koji puta svoje niti u suprotnom smeru od mladog stabla, odnosno ka hladnijoj zemlji. Biljni proteini (specifini proteinski molekuli) predstavljaju glavne unutranje faktore koji kontroliu rastiI razvoj biljke. Naime, ove supstance se stvaraju u jednim delovima biljke, a zatim se prenose do drugih delova gde iniciraju ili koe proces rasta. Hormoni koji se nazivaju giberilinima izazivaju izduenje korena, kao i poetak procesa klijanja tako to iniciraju stvaranje enzima u semenu koji e razloiti skrob (eerni polimer) u pojedinane molekule glukoze koje embrion koristi za svoj rast. Ipak, kako god da smo postavili seme u zemlju, njegov koren e skoro uvek poeti da raste nadole, to je posledica pozitivnog geotropizma (koren negativno geotropnih biljaka raste nagore, a stablo je takoe skoro uvek negativno geotropno s obzirom da raste u suprotnom smeru od smera dejstva Zemljine sile gravitacije). Meutim, ukoliko u zemlju iznad semena postavimo vie vode nego u sloj zemlje ispod semena, tada e se koren moda okrenuti nagore, to zavisi od toga da li e hidrotropizam date biljke odneti prevagu nad geotropizmom i heliotropizmom. Inae, kao posledica heliotropizma, odnosno sposobnosti da biljka oseti smer iz koga dolazi Suneva svetlost, ona se okree i poinje da raste ka svetlosti, to najee odnosi prevagu nad ostalim tropizmima i seme zaista poinje da klija u vis, u pravcu Sunca.

- Zato palme imaju sunerasto drvo i plitko korenje?

Palme pripadaju biljnoj klasi monokota (odnosno monokotiledona koji zajedno sa dikotiledonima ine dve klase biljaka sa cvetovima, pri emu na Zemlji postoji oko 50 000 vrsta monokota, a oko 150 000 vrsta dikota), to znai da ne poseduju vaskularni kambijum (bakulju, odnosno meko tkivo izmeu drveta i kore), pa stoga ne mogu da stvaraju drvo. Drvene biljke sa vaskularnim kambijumom svake godine stvaraju ksilem (drvena tkiva koja provode vodu i minerale kroz biljku) i floem (kroz koji se provode eeri i druge hranljive materije od mesta na kojima su napravljeni do mesta u biljci na kojima se konzumiraju), a nagomilavanjem godinjeg ksilema se formiraju godovi u okviru drvenog stabla. S druge strane, poto ne formiraju godove, palme kao i druge monokote ne poveavaju prenik svog stabla sa rastom. Palme nisu drvene, premda su njihova stabla izuzetno vrsta i jaka. U stablima monokota, vaskularna tkiva (ksilem i floem) su poreana po diskretnim snopovima ugraenim u sunerasto tkivo podnoja biljke. Ovi snopovi se opisuju kao rasuti, to znai da nisu poreani po prstenovima, ve su njihove putanje nepredvidljive i asimetrine. Spoljanji slojevi vaskularnih snopova su sastavljeni od vrstih vlakana, a vaskularna tkiva mnogih monokota (npr. kokosa, agava, banana) formiraju izuzetno jaka ova vlakna koja se esto koriste za pravljenje uadi. Vaskularni snopovi tee da budu ire razmaknuti u centru stabla, dok su u njegovom podnoju znatno gue poreani. Kreui se ka periferiji stabla, vaskularni snopovi postaju gue rasporeeni sve dok se njihove vlaknaste obloge ne spoje formirajui

tvrde granice stabla. Ovakva struktura ini palmina stabla veoma fleksibilnim i veoma jakim srazmerno njihovom preniku. tapovi za pecanje napravljeni od staklenih ili ugljeninih vlakana poseduju slinu strukturu, a i slinu jainu kao i palme. Zapravo, stabla palmi i bambusa predstavljaju najjaa stabla koja se pojavljuju kod monokota. Monokote poseduju, takoe, i difuzno i vlaknasto korenje. Mnotvo korenih niti raste iz stabla, a vlaknasto korenje tei da bude plitko i rasprostruto vie u irinu, a manje u dubinu. Ovakav koreni sistem predstavlja dobro uporite za fleksibilna stabla, pogotovo u peanom zemljitu, premda je njihova najvea prednost u veoma efikasnom prikupljanju vode i hranljivih sastojaka iz veoma plitkih slojeva zemlje, kao i sa same povrine. Mnoge tropske biljke poseduju gusto i plitko korenje, jer se hranljivi sastojci veoma brzo ispiraju u sredinama bogatim kiom, pa je kao rezultat toga, veina tropskog zemljita bogatija hranljivim sastojcima pri povrini, nego pri dubini. Neke palme (inae, na Zemlji postoji 2600 vrsta palmi, to ih ini 4. najbrojnijom familijom u okviru monokota, posle trava, ljiljana i orhideja) stvaraju masivno potporno korenje, dok stabla nekih tropskih palmi ve na visini od jednog metra (ili vie) poinju da putaju snano korenje, a ovakve palme esto poseduju viu kronju, a manji prenik stabla.

- Zato se zimi ponekad pojave sneni cvetovi na stabljikama biljaka?

Premda se taloenjem nekoliko ledenih slojeva mraza (kondenzacije vodene pare iz vazduha direktno u kristale leda na zemlji) esto mogu primetiti ledeni cvetovi na kamenju, sneni cvetovi oko stabljika biljaka nastaju iz vode koja tee kroz biljku. Kada se temperatura vazduha spusti ispod 0 oC, voda koja cirkulie kroz tanku stabljiku biljke se lako moe zalediti, a poto se voda za oko 9 % proiti kada se zaledi, tako bi led doveo do pucanja stabla, pa se stoga ova voda u vidu malih kapljica istiskuje kroz kapilarne kanale do povrine stabla. Ova voda se zaledi, a mehurii vazduha se zarobljavaju u ledu inei tako da on postane sneno bele boje. U zavisnosti od pravca vetra, sneni cvetovi na istoj biljci mogu biti razliitih oblika. Premda se sneni cvetovi mogu videti irom nae planete, samo nekoliko vrsta cvea stvara osim pravih cvetova i cvetove od snege. Prirodno umsko cvee iz Misurija koje sazreva kasno u godini, kao to su npr. uti gvozdeni korov (Verbesina alternifolia) i bela krunasta brada (Verbesina virginica) su neki od primera biljaka koje stvaraju snene cvetove tokom jesenjih meseci. Da bi na biljci mogli da se stvaraju sneni cvetovi sa poetkom sezone mraza, ona u to vreme ne sme biti ve osuena i krta. Sneno cvee ima kratak vek. Najlake ih je primetiti rano ujutru, jer Suneva toplota dovodi do njihovog topljenja, pa se oni najee do podneva ve otope. Samo tokom izuzetno hladnih jesenjih dana na zasenenim mestima, ovi cvetovi traju po nekoliko sati. Na istoj biljci se sneni cvetovi pojavljuju nekoliko puta iz dana u dan, sve dok biljka ne istisne svu vodu iz svoje stabljike. Raskonost snenih cvetova veoma zavisi i od vlanosti vazduha. Naime, tokom vlanih jesenjih dana, ovi cvetovi su posebno izraajni i nalaze se na visinama od 1-2 metra iznad podnoja stabla. S druge strane, kada je vazduh suv, tada u biljci ima znatno manje vlage, pa se sneni cvetovi formiraju najee samo u podnoju stabla. Neobino blage zime mogu izazvati pojavu snenih cvetova ak i tokom februara.

- Kako visoka drvea prenose vodu od korena do lia?

Voda i druge materije, neophodne za bioloku aktivnost drveta, prenose se kroz stablo i grane, u tankim i praznim cevima u ksilemu, odnosno tkivu drveta. Ove cevice se nazivaju sudovnim elementima (prenika od 20 - 800 mikrometara) kod listopadnog drvea, ili traheidama (prenika oko 30 mikrometara) kod etinarskog drvea. Potisak vode navie kroz ove cevice se vri uz pomo dve sile: kapilarne akcije, odnosno tenje vode da se penje uz usku cev, jer se uglavnom kree du zidova cevi; i pritiska korena, koji predstavlja

dominantnu silu u ovom procesu, a nastaje usled kretanja vode iz zemljita u koren pod dejstvom osmoze. Ove dve sile mogu snabdevati vodom drvea visine do tri metra, dok drvea koja dostiu visine i oko 100 metara koriste i proces transpiracije koji podrazumeva gubitak vode kroz otvore na liu, i njeno naknadno isparavanje sa povrine lia. Gubitkom vode iz lia ostvaruje se gradijent koncentracije vode, koji stvara povoljan osmotski pritisak, pomou koga elije sa kronje crpe vodu iz susednih elija, a ovaj lanani proces meuelijskog crpenja vode se nastavlja sve do najniih delova biljke, odnosno do samog korena. Pomou procesa transpiracije, drvea su uvela sebe u ciklus kruenja vode od Zemlje, preko drvea do oblaka i nazad. Ovaj mehanizam prenosa vode, drvea ne mogu koristiti tokom zima kada je zemlja zaleena, pa je to i razlog zato drvee odbacuje svoje listove pre dolaska zime.

- Zato lie na drveu menja boju u jesen?

Duina dana, koja se jo naziva fotoperiod, pokree svake godine mehanizam drvea da menja boju liu i da ga odbacuje, pa stoga poto ova pojava ne zavisi od promena u temperaturi vazduha, ve samo od primljene koliine svetlosti, uenje i opadanje lia se kod svake vrste drveta deava u priblino isto doba godine. Lie svakog drveta sadri hlorofil, zeleni pigment koji hvata Sunevu energiju i uz pomo drugih komponenti lia, u procesu fotosinteze prevodi ugljen dioksid iz vazduha i kie u eere, tj. ugljene hidrate. Mnoga lia sadre i druge pigmente razliitih boja, koja prenose Sunevu energiju do hlorofila. To su tzv. pomoni pigmenti koji biljkama daju ute, narandaste i crvene boje, a nazivaju se karotenidima, jer pripadaju istoj grupi hemijskog jedinjenja beta-karotena, pigmenta koji npr. argarepi daje narandastu, a suncokretu utu boju. Hlorofil apsorbuje plavu i narandastu boju, dok karotenidi apsorbuju zelenu boju. Tokom leta, lie ima toliko mnogo hlorofila da reflektovane boje od strane drugih pigmenata uopte ne dolaze do izraaja, pa mi primeujemo samo zelenu boju koju reflektuju molekuli hlorofila. U jesen, kada dan postane krai, drvo prestaje da pravi hlorofil u velikim koliinama, a list je u stanju da razloi neke od pigmenata, ukljuujui i hlorofil i jedan njihov deo prevede do stabla, a tada do izraaja dolaze i boje drugih pigmenata u liu.

- Zato su zimzelena drvea zelena tokom cele godine?

U tropskim predelima na Zemljinoj lopti, skoro sva drvea su stalno zelena. Meutim, u umerenim i polarnim predelima, drvea i druge viegodinje biljke moraju da pronau nain za preivljavanje tokom godinjih doba ili vremenskih perioda kada im voda iz okoline nije dostupna jer je zaleena. Naime, sva drvea provode vodu od korena kroz stablo pa do svih listova putem osmoze i transpiracije. Naime, lia putaju da voda iz njihovih elija isparava (ovo esto moemo videti u vidu malih vodenih kapi na povrinama listova), ime se stvara povoljan gradijent koncentracije kako bi elije iz lia upile vodu iz elija ispod sebe. Poto sada i ove elije iz donjeg sloja ostaju sa manjkom vode, one crpe vode iz elija ispod sebe i tako se ovaj proces lanane osmoze deava od najvieg vrha biljke do samog korena koji crpi vodu iz zemlje. Meutim, kada voda u zemlji postane zaleena, ona se ne moe provoditi kroz stablo. Stoga se listopadno drvo sprema za zimu tako to odbacuje svoje listove koji bi u suprotnom isparavali vodu iz sebe, a ta voda ne bi mogla da bude nadoknaena. Na ovaj nain, listopadna drvea su u stanju da preive temperature koje su ispod take mrnjenja vode i da saekaju novo prolee kada e opet pokazati prirodi svoje listove. S druge strane, zimzelena drvea su se tokom evolucije navikla da opstaju u predelima gde su zime duge i hladne, a da pri tome ne moraju da odbacuju svoje listove ili iglice. Naime, neki etinarski listovi tokom godine veto sakupljaju i rasporeuju supstancu koja je hemijski ekvivalent

antifriza u automobilima s obzirom da efikasno sniava taku mrnjenja vode koja se nalazi u elijama drveta, kao i u meuelijskom prostoru. Druga lia opet zaplenjuju slobodnu vodu u odreenim delovama elija tako da njeno kristalisanje ne moe da naudi samoj eliji. Takoe, rezervne energetske materije se kod zimzelenih biljaka nalaze u obliku ugljenog hidrata skroba (ne glikogena kao kod ljudi) koji je nemeljiv sa vodom, tako da se ne moe zalediti u okviru kristala leda.

- Zato se boja umskog cvea stalno menja?

Sve biljke moraju da se oprauju kako bi stvarale seme iz koga e se stvoriti nova biljka ili plod. Drugim reima, polen se sa mukih primeraka biljki mora nekako preneti na enske primerke gde se vri oploivanje i stvaranje semena iz koga pod povoljnim uslovima nastaje nova biljka. Ukoliko polenasti prah nije dovoljno lagan da bi plutao na vetru, njega moraju preneti insekti (kao npr. pele ili muve) ili ptice. Ovi opraivai se hrane nektarom sa cvea prilikom ega nehotino prenose polen koji oplouje biljku. Druga stvar koju moramo uzeti u obzir je prirodno odabiranje koje predstavlja glavno orue evolucije i predstavlja proces tokom koga se sva iva bia vremenom prilagoavaju na svoju prirodnu okolinu. Dobre osobine bia koji preivljavaju se prenose na naredne potomke i na taj nain i ceo svet postaje bolji. Promenljiva obojenost umskog (neuzgajanog, prirodnog) cvea je posledica upravo prirodnog odabiranja. Najpre, razliiti opraivai se privlae ka razliitim cvetovima u zavisnosti od boje cvea. Svetlo obojeni cvetovi se obraaju (privlae) uglavnom dnevnim ivotinjama. Pele najvie vizuelno privlae plavo i uto obojeni cvetovi, dok ptice uglavnom najvie vole crvene cvetove. Naime, mnogo crveno obojenih cvetova oprauju kolibri. Leptiri, tvrdokrilci i dnevni moljci najvie vole roze, plave, purpurne i ute latice cvea. Svetle boje ne koriste mnogo cveu tokom noi. Stoga je cvee koje oprauju none ivotinje kao npr. noni leptiri ili slepi mievi, najee bele boje. Sa promenom godinjih doba i razliiti opraivai se menjaju. Priroda odabira cvee ija je boja prava i koji u pravo vreme uspevaju da se oprae. Takoe, umesto da je naklonjena promenama u vremenu tokom koga biljka prua svoje cvetove, priroda esto odabira mutantne biljke sa razliitim bojama. Drugim reima, vreme kada biljka cveta ostaje isto, premda se boja cvetova menja u zavisnosti od boje koja privlai opraivae iz vazduha. Kroz ova dva procesa, priroda odabira grupe biljaka sa razliito obojenim cvetovima (i drugim osobinama) koje najee cvetaju po sezonama. Takoe, srodne biljke (npr. biljke iz familije tratinice ili argarepe) tee da cvetaju tokom bliskog, ali ne i identinog vremenskog perioda, to sve dovodi do pojave slino obojenih cvetova oko nas u odreenom delu sezone. Uz ovo, razliitim bojama i nijansama cvea odgovaraju razliiti nivoi osvetljenosti za privlaenje opraivaa, a znamo da se osvetljenost menja sa promenom godinjih doba. Uz sve ovo, neke biljke su evoluirale tako da imitiraju drugo cvee. Umesto pruanja nagrade opraivaima za sletanje na njihov cvet, one raunaju na greku opraivaa. Tako moemo da vidimo itave poljane sa utim cveem, iako samo mali broj cvetova nudi opraivaima nektar. Stoga, moemo rei da je stalno menjanje boja cvea u prirodi sa godinjim dobima (a i sa itavom istorijom) posledica ekolokih i evolutivnih procesa koji stalno ureuju i preureuju bioloku raznolikost ivog sveta na Zemlji, unapreujui pri tome ceo ivi svet, pa i nas.

- Zato cvee postane ak i leti vlano preko noi?

Tokom hladnih noi, voda se u odreenoj meri kondenzuje na Zemlji, to mi ujutru opisujemo kao rosu. Hladan vazduh moe da rastvori u sebi znatno manju koliinu vodene pare od toplog vazduha pa je u tome razlog to se uglavnom tokom hladnijih noi pojavljuje rosa na travi i cveu. Meutim, trava i nisko bilje se esto navlai i tokom toplih, letnjih noi.

Naime, gornja povrina bilja emituje svoju toplotu u atmosferu. Istovremeno, toplota akumulirana u dubljem sloju zemljita se prenosi do korena stabljike, ali ne i dalje, jer stabljike i vazduh izmeu njih predstavljaju efikasan izolacioni sloj koji spreava da se toplota penje navie. Na taj nain, toplota koju biljka izgubi izraivanjem se ne nadoknauje i trava se hladi. Osim toga, biljke transpiracijom izluuju vodu na svoje lie ili latice cvea, pa tako zasiuju vazduh oko sebe. Pri vedroj i tihoj letnjoj noi, temperatura cvea i trave moe lako da padne ispod take rose, a poto hladan vazduh moe da primi manje vlage od toplog vazduha, viak pare se kondenzuje i izdvaja na cveu. Postoje mnoge vrste cvea koje vise sa grana drvea tropskih uma, jer uopte ne koriste vlagu iz zemlje, ve samo maglu i rosu. Neko cvee raste i tokom mnogih meseci posle prestanka kia i tokom suenja tla, s obzirom da upija rosu (npr. divlja heljda u junoj Kaliforniji). Inae, rosa se na cveu pojavljuje samo tokom vedrih noi, jer oblano vreme spreava kondenzaciju vodene pare na Zemlji. Stoga se rosa najee javlja u suvim i polusuvim oblastima na Zemlji. Meutim, u Sahari, gde je pojava suve magle esta, rosa je retka pojava. Najpovoljniji uslovi za postanak rose u slab vetar i vedro nebo.

- ta je to fotosinteza?
U elijama biljaka (a posebno u liu) se nalaze hloroplasti, sloene strukturne jedinice sastavljene od izuvijane membrane od molekula masti i proteina u okviru koje se nalaze neki enzimi, kao i hlorofili, molekuli koji imaju sposobnost da apsorbuju vidljive fotone odreenih talasnih duina. Prilikom apsorpcije fotona od strane molekula hlorofila, dolazi do oslobaanja po jednog elektrona iz svakog od njih, a ovi elektroni, zatim skae na oblinje molekule vode (H2O) i izazivaju njihovu disocijaciju na po dva atoma vodonika (2H) i po jedan atom kiseonika (O). Kada dva atoma kiseonika postanu slobodna, oni se kombinuju stvarajui molekul kiseonika (O2) koji zatim odlazi u okolni vazduh, odakle ga udiu ljudi. Elektroni koji su svojom energijom, izazvali disocijaciju vode, nastavljaju svoj put du niza enzimski kontrolisanih reakcija, u kojima se energija elektrona koristi za vezivanje fosfatne grupe (PO42-) za molekul ADP (adenozin difosfata) i na taj nain, do stvaranja molekula ATPa (adenozin trifosfata), glavnog skladita i izvora energija u celom ivom svetu. Slino tome, iz molekula NADP (oksidovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat) se dodavanjem jednog protona dobija molekul NADPH+ (redukovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat). Osim proizvodnje kiseonika, biljke imaju sposobnost odigravanja i tzv. tamnih reakcija, tj. reakcija kojima za odigravanje nije potrebna Suneva svetlost. U ovim reakcijama, ugljen dioksid (CO2) se u delovima hloroplasta (stromama), pomou energije uskladitene u molekulima ATP-a i NADPH+, pretvara u eere (ugljene hidrate). Upravo ovi procesi stvaranja eera iz ugljen dioksida, kao i razlaganja vode pomou svetlosti predstavljaju osnovu procesa fotosinteze, iji precizan redosled reakcija (po kojima klizi elektron) jo uvek nije u potpunosti razjanjen.

- Kako se pravi voe bez semenki?

Nastanak voa poinje sa oplodnjom cveta od strane polena. Meutim, kod nekih biljki, mogue je razviti voe bez procesa oplodnje, to predstavlja fenomen poznat kao partenokarpija, a ovakva, partenokarpska voa, osim to nemaju semenke, poseduju i dui rok trajanja u odnosu na obino voe. Jedan od razloga nastanka ploda bez semena jeste neuspelo opraivanje, a kod mnogih biljaka, nekompatibilni geni ograniavaju uspenu oplodnju i dovode do unakrsnog opraivanja izmeu genetski razliitih mukih i enskih roditelja. Ovu osobinu koriste uzgajivai bezsemenih pomorandi i klementina, a poto su ovakve vrste voa nekompatibilne, one ne uspevaju da naprave seme kada se posade u vonjak zajedno sa

identinim, tj. kloniranim biljkama. Ipak, ove biljke poseduju visok stepen partenokarpije, pa stoga nastavljaju da stvaraju plodove, a ovakvo drvee ne zahteva seme za rasploivanje. Povrtlari ovakve biljke umnoavaju presaivanjem. Jo jedan razlog neuspenog opraivanja je hromozomska neravnotea. Na primer, obina banana je triploid, to znai da ima tri grupe hromozoma, a umesto da nasledi po jednu grupu hromozoma od svakog roditelja, ona nasleuje dve grupe od jednog, a jednu hromozomsku grupu od drugog roditelja. Triploidi retko stvaraju jaja ili spermu koja imaju uravnoteen broj hromozoma, pa je i uspena postavka semena veoma retka. Banane su takoe, partenokarpine i stvaraju plodove i u odsustvu uspenog opraivanja, a ove banane se aseksualno umnoavaju putem presaivanja. Banana je jednogodinja biljka, ali njene mladice sa dna stabla se mogu koristiti za ponovno saenje i odgajivanje. Biljni biolozi su nedavno otkrili, da ukoliko se biljni hormon auksin stvori u najranijoj fazi oplodnje, partenokarpino voe e moi da raste na biljci koja inae ne poseduje ovu osobinu, a ovo saznanje e dovesti do mnogih drugih genetski modifikovanih voa bez semenki.

- ta je to pluta?
Skoro svako drvo na planeti poseduje spoljanji koru od plute, ali hrast pluta (Quercus suber) predstavlja glavni izvor proizvoda od plute, ukljuujui i zapuae za vinske flae i pojaseve za spasavanje. Ovih vrsta drvea ima u izobilju du obale Mediteranskog mora, gde ima mnogo Suneve svetlosti, malo padavina, a i gde je vlanost niska. Hrast pluta je evoluirao tako da uz pomo spoljanjeg omotaa od plute zatiti sebe od otre klime i velikih temperaturskih fluktuacija u umama Mediterana, u kojima vladaju otre zime i veoma topla leta, a gde su sue i poari esta pojava. Pluta se sastoji iz vodo-otpornih elija koje razdvajaju grubu spoljanju kore drveta od osetljive unutranje kore. Pluta je meka i lagana, otporna na truljenje, vatru i termite, a neprobojna za gasove i tenosti. Uzrok ove nepropustljivosti plute zbog koje se ona smatra idealnim materijalom za pravljenje zapuaa, je prisustvo voskaste supstance, suberina. Pluta nalazi primenu kao zapua ve vie od 400 godina, a s obzirom da je veoma slab provodnik toplote, koristi se i za izradu podloga za crepove, kao i za izolaciju velikih hladnjaa, friidera i ureaja za klimatizaciju. Poto je pluta odlian zvuni izolator, esto se koristi u muzikim studijima za izolovanje eha, odnosno zvuka odbijenog od zidova prostorije, a takoe, pluta uz olovo predstavlja primere odlinih izolatora jonizujueg zraenja.

- Zato je neki kupus ljubiaste boje?

Priroda koristi boje na razne naine. ivotinje koriste boju krzna kako bi se kamuflirale u okolini, dok biljke koriste boje kako bi privukle na sebe insekte koji oprauju njihove cvetove. Ljubiasta boja kupusa potie od klase pigmentnih molekula koji se zovu antocijanini i mogu se nai u laticama cvea, u liu i u ponekom vou kao to su npr. kupine. Antocijanini su biljni pigmenti iz grupe flavenoida koji biljkama daju crvenu, roze i ljubiastu boju. Antocijanini se sastoje od molekula eera za koji je zakaena antocijanidinska grupa koja se sastoji od dva estolana ugljenina prstena (benzenovi prstenovi) i jednog petolanog prstena, koji se sastoji od 4 ugljenikova i jednog kiseonikovog atoma. Razliiti tipovi antocijanina se meu sobom razlikuju po broju i tipu atomskih grupa (hidroksilna OH ili metoksi OCH3) vezanih za prstenove antocijanidinske grupe, kao i po eeru koji formira glikozidnu vezu izmeu antocijanidinske grupe i eernog ostatka u molekulu antocijanina. Od elektronske strukture antocijanidinske grupe zavisi boja antocijanina. Naime, elektroni koji obrazuju prstenaste strukture imaju sposobnost da apsorbuju fotone. Ukoliko antocijanin poseduje crvenkasto-ljubiastu boju, to znai da njegovi elektroni apsorbuju utu, zelenu i

plavu boju iz Sunevog spektra, dok crvena, narandasta i ljubiasta boja bivaju reflektovane ka naim oima. Jedna od stvari koja utie na boju antocijanina je i kiselost, odnosno baznost sredine (pH) u kojoj se ovi molekuli nalaze. Ako napravite ekstrakt soka crvenog kupusa, on e menjati boju kada se mea sa rastvorima razliite kiselosti. Tako, antocijanin postaje svetlo roze u kiselini, crvenkasto ljubiast u neutralnom rastvoru, a zelen u bazi.

- ta je to pasulj koji skae?

Pasulj koji skae je tzv. meksiki skakuui pasulj. Ako biste drali ovaj pasulj u jednoj plastinoj ai uli biste esto zveckanje usled sudaranja pasulja i njihovog treskanja o zidove suda. Ako biste hrpu ovog pasulja stavili na zemlju ili na tanjir, videli biste da se zrna kreu po 1 do 2 milimetra u jednom pravcu, a da svako zrno naini po jedan pokret na svakih petnaestak sekundi. Uzrok ovoj neobinoj pojavi su siune larve nonog leptira koje ive u zrnima ove sorte pasulja. Leptir polae svoja jaja na cvetovima biljke, a jaja se zatim ubacuju u klijajue zrno. Larve zatim pojedu unutranjost zrna pasulja i ive unutra, u maloj kuici od pasulja. U ovako udnovatoj simbiozi, kada se pokrene larva, pokrene se i pasulj.

- Da li sva drvea podjednako privlae grom?

to je drvo vei provodnik naelektrisanja, utoliko je izloenije udaru groma. Drvo hrasta najee pogaa grom, skoro isto onoliko puta koliko i sva ostala drvea zajedno. Osim hrasta, esto pogoena drva od strane groma su i jablan, vrba, brest, bor, tisa i omorika. S druge strane, grom vrlo retko pogaa bukvu, trenju, jabuku, kesten, lipu, brezu i jovu, a skoro nikad ne pogaa javorovo drvo, tj. egipatsku smokvu i sveto drvo, tj. esminu. Postoji teorija po kojoj drvea sa nabranom korom vie privlae grom od drvea sa glatkom korom, a verovatnoa udara groma u mnogome zavisi i od nadmorske visine na kojoj se drvo nalazi.

- Koja je razlika izmeu vrstog i mekanog drvea?

U stvarnosti, vrsto drvo ne mora biti gue od mekanog drveta. Tako je npr. drvo balzama jedno od najlakih drvea, a smatra se vrstim drvetom. Razlika izmeu vrstog i mekanog drvea potie u razliitom nainu reprodukcije. Sva drvea se razmnoavaju putem stvaranja semena, a sama struktura semena se razlikuje kod ove dve vrste drvea. Tako, vrsto ili tvrdo drvee spada u agniosperme, tj. biljke ije semenke poseduje neku vrstu omotaa. U ovu grupu biljaka spadaju voa, kao npr. jabuke, a i semenke sa vrstim ljuskama kao npr. ir. S druge strane, meka drvea spadaju u gimnosperme, tj. biljke koje putaju da seme bez omotaa pada pravo u zemlju. Borovina, koja raste u vrstim iarkama spada u ovu grupu drvea. U etinarima, kao to je bor, semenke iz iarki se oslobaaju u vetar kada dovoljno sazru. Tako se pomou vetra borovi rasprostiru po odreenoj oblasti. U najveem broju sluajeva, drvea agniospermi gube svoje listove tokom hladnih zimskih dana, dok drvea gimnospermi zadravaju svoje lie tokom itave godine. Stoga je takoe precizno rei da su mekana drvea zimzelena, dok su vrsta drvea listopadna. Ipak, i terminologija vrstog i mekog drvea ima smisla, jer su najee zimzelena drvea manje gua od listopadnih.

- Zato biljkama koristi ubrivo?

Biljkama su za rast i razvoj neophodni razni hemijski elementi, a pre svih ugljenik, vodonik i kiseonik kojih ima u vazduhu i koji su dostupni biljci u neizmernim koliinama, kao i azot, fosfor i kalijum, koji predstavljaju tri elementa koji se uglavnom nalaze u ubrivima. Sumpor, kalcijum i magnezijum predstavljaju sekundardne hranljive sastojke, dok se bor,

kobalt, bakar, gvoe, mangan, molibden i cink, ubrajaju u mikro hranljive sastojke. Naravno, dostupnost azota je najvanija, jer sve amino kiseline, tj. gradivne jedinice proteina, sadre atome azota. Takoe, fosfolipidi, molekuli koji ulaze u sastav elijskih membrana sadre fosfor, a i svaki molekul ATP-a, glavnog energetskog izvora svih elija sadri azot i fosfor. Uz ovo, kalijum sainjava od 1 do 2 % mase svake biljke, a kao elijski jon, aktivno uestvuje u biljnom metabolizmu tako to regulie kretanja vode u eliju i iz nje. Kalcijum (osim to se koristi u izgradnji elijskih zidova biljaka) i magnezijum predstavljaju ko-faktore koji potpomau mnoge enzimske procese, a sumpor predstavlja sastavni element nekoliko amino kiselina. Prirodni izvori ova tri esencijalna elementa u zemljitu potiu iz raspada prethodnih biljaka (humus). Da bi podstakli rast biljke, mi joj pomou ubriva dajemo hemijske elemente u obliku dostupnom za korienje. Tri broja na kesici ubriva oznaavaju masene procente azota, fosfora i kalijuma u ubrivu. Tako, npr. 12-8-10 ubrivo sadri 12 % azota, 8 % fosfora i 10 % kalijuma, dok ostalih 70 % sainjava tzv. balast, koji nema neku naroitu hranljivu vrednost za biljku.

- Da li je paradajz voe ili povre?

U piljarnici se pod pojmom voa podrazumeva svaki biljni plod koji je sladak, dok u povra spadaju svi biljni plodovi koji nisu slatki. Po ovoj definiciji, u voa bi spadale jabuke, jagode, groe i banane, dok bi povrima pripadali pasulj, paradajz, krompir i dr. Ipak, ukoliko poete kod nekog botaniara, on e vam rei da su voa mesnati ili suvi sazrevajui plodovi biljaka koji obuhvataju seme ili semenke. Ovakva definicija voa je veoma iroka, jer obuhvata sve biljne plodove koji sadre semenke. Tako u voa spadaju kajsije, banane, groe, jabuke, pomorande, trenje kao i svi mahunasti plodovi, pasulj, kukuruz, paradajz, krastavac, irevi, bademi, dok povru pripadaju svi biljni plodovi koji ne sadre semenke, a to su: krtolasti plodovi kao krompir, argarepe, repa, rotkvice i cvekla; beli i crni luk; stabljike kao vilina metlica; listasti plodovi kao zelena salata, spana, blitva ili kupus; i cvee kao kelj i karfiol.

- Da li neke biljke posebno privlae kolibrije i leptire?

Ukoliko ste se nekada zapitali zato na cvee u nekim dvoritima slee vie ptica ili insekata nego u nekim drugim, tada ukoliko ova iva bia ne privlae pogodnija hrana ili vie vode, presudni faktor su boje i mirisi, koji u najveoj meri potiu od ivog biljnog sveta oko nas. Naime, ukoliko elite da privuete odreene ptice ili insekte u vau batu, tada je dovoljno da obratite panju na vrste biljaka (a pogotovo na njihovu boju) koje zasejavate u njoj. Leptire najvie privlae ageratum (biljna vrsta iz familije ika ili lepe kate, koja poseduje male, iroke vrhove sa plavim ili belim cvetovima), kosmos, loptasti slatki uperak (odnosno bilo koja biljka iz vrste Iberis, a pogotovo Iberis umbellata, pramenasti cvet koji potie sa grkog ostrva Krita), suncokret i lantana (cvet iz familije Verbenaceae). Ipak, ukoliko niste u prilici da pronaete ovako retke biljke, tada probajte sa obinim dragoljubom (tj. latifom ili latinom), merigoldom (odnosno, kaljunicom, biljkom iz meovite familije, sa crvenim, utim ili narandastim cvetovima), slatkom turicom (patuljastom biljkom, najee sa belim cvetovima) ili zinijom (vrstom biljke iz familije lepe kate koja poseduje raznobojne, meovite cvetove) koje najvei broj vrsta leptira takoe veoma voli. Kolibrije, s druge strane, najvie privlae slatke biljke kao to su skarletna trubasta banksija, vigela (odnosno niz bunova iz familije banksije, sa grozdovima ruiastih, crvenih ili belih zvonastih cvetova na savijenim granama), leptirov bun, bradati jezik (biljka iz vrste Penistemon, sa bodljastom stabljikom oblika jezika), i koralna zvona. Takoe, kao i u sluaju leptira, postoje i neke uobiajenije biljke koje privlae kolibrije, kao npr. besnik, petunije, floks (biljka iz familije

Polemoniaceae, sa malim listovima i grozdovima ruiastih, plavih, crvenih, purpurnih ili belih cvetova) i skarletna alfija.

- ta su to kine praume?
Kine praume predstavljaju najraznovrsnije ekosisteme na Zemlji, a iako pokrivaju samo 6 % od ukupne Zemljine povrine, u njima se nalaze domovi preko polovine biljnih i ivotinjskih vrsta sa nae planete. Uz sve to, osim oko 10 miliona razliitih ivotinjskih vrsta koje poznajemo, u njima ivi i oko hiljadu biljnih i ivotinjskih vrsta koje ljudi jo uvek nisu otkrili. Po definiciji, kine praume su sve one ume sa visokim drveem na koje pada mnogo kie. Premda po ovoj definiciji, u kine praume spadaju i mnoge ume iz umerenih oblasti Zemljine kugle, najee se pod pojmom kinih prauma podrazumevaju velike tropske ume iz ekvatorijalnih oblasti Afrike, Australije, Azije, centralne i June Amerike koje godinje prime izmeu 406,4 i 1016 santimetara padavina. Za razliku od prauma iz umerenih podruja, u kinim praumama ne postoje sezone, ve kie ravnomerno padaju tokom cele godine, a temperatura retko pada ispod 16 oC. Ovakvi ivotni uslovi pruaju drveu mogunost da raste do enormnih visina (od 18 do 76 metara), a i da dostie starost od po nekoliko stotina ili hiljada godina. Meutim, to zalazimo dublje u praumu, sve je manje zelenia oko nas, to je upravo posledica prisustva visokog drvea koje rairivi svoje grane i lie visoko iznad tla, blokira prolaz Suneve svetlosti do dna ume. Samo 1 % Suneve svetlosti koja dospe do ume, nae svoj put do njenog tla, odnosno podnoja. Ovakva raspodela Suneve energije u praumama, ini ovakva mesta na Zemlji jedinstvenom zajednicom u kojoj biljke rastu u visinu kako bi se domogle Sunca, pa i najvei deo hrane za ivotinje dolazi odozgo. Drvee ovih prauma se nalazi u veoma bliskoj, simbiotikoj vezi sa bakterijama iz zemlje. Naime, poto je zemljite u praumama veoma uplje i vlano, drvee snabdeva bakterije sa hranom u vidu lia i drugih supstanci, to bakterije hranei se prerauju i stvaraju druge hranljive supstance koje su drveu potrebne za preivljavanje. U kinim praumama raste oko 3000 razliitih vrsta voa, to ini 80 % svih vonih vrsta na planeti. Ljudi iz umerenih predela koriste oko 200 vrsta ovog voa, dok plemena koja ive u ovim praumama koriste oko 2000 vrsta.

- Zato seenje uma nije dobro?

Prema trenutnoj statistici, ak 15 kvadratnih metara ume se uniti na naoj planeti svake sekunde, a 137 umskih vrsta nestane svakog dana. Osim to uz procese razlaganja organskih materija na Zemlji, predstavljaju plua Zemlje, jer fotosintezom vezuju ugljen dioksid, a oslobaaju kiseonik, planetarne ume i praume predstavljaju kolevke miliona biljnih i ivotinjskih vrsta koje jo uvek nismo otkrili i upoznali. Ukoliko se seenje uma nastavi stopom sa poetka 21. veka, Zemlja e ostati bez svog umskog pokrivaa za samo pola veka. Zemaljske praume se esto nazivaju i planetarnom apotekom, jer 25 % lekova potie upravo iz samo malog dela poznatih umskih vrsta. Postoje tri osnovna razloga zbog koga neodgovorni ljudi seku ume, a to su: stvaranje zemljita za setvu, seenje drveta radi njegove prerade i dobijanja papira, nametaja itd., kao i oslobaanje prostora za proirenje gradova. Ipak, ljudi nisu svesni injenice da zemljite svetskih uma uopte nije pogodno za prinos itarica, voa i povra. Naime, seenjem drvea naruava se simbioza izmeu drvea i bakterija iz zemljita, pa je na umskom tlu, prinos dobar samo godinu do dve dana, nakon ega hranljivi sastojci iz tla bivaju presueni, ostavljajui neplodnu zemlju ispod sebe. ume se esto nazivaju i klima-ureajima planete, jer njihove mrane dubine upijaju toplotu sa Sunca i na taj nain spreavaju globalno zagrevanje. Unitavanjem uma bi se sa njihovih podruja reflektovalo znatno vie svetlosti u atmosferu, pa bi naa planeta postala pretopla za

ivot. Uz to, i putanje kia i vetrova bi postale poremeene to bi izazvalo mnogo sua i poplava na planeti. Takoe, sea uma radi pravljenja nametaja bi morala da se u budunosti vri u znatno manjoj meri, sve dok se ne uspostavi ravnotea izmeu rasta zasaenog drvea i seenja starijeg drvea, odnosno dok ne bude paljivo poeo nivo planetarne oumljenosti da se odrava konstantnim.

- Kako nastaju umski poari?

Tokom jednog suvog i toplog letnjeg dana, jedna iskra sa toka voza je ponekad dovoljna da izazove poar koji je u stanju da sagori na desetine ili stotine hektara ume, kreui se brzinom koja ponekad dostie i 23 kilometra na as, a prodirui na svom putu svu vegetaciju. Iako ponekad umski poar nastane prirodno, npr. pod dejstvom Suneve toplote ili udara munje, najvei broj umskih poara je uzrokovan ljudskom nepanjom i to u vidu: namernog podmetanja poara, logorskih vatri koje se sluajno proire, bacanja pikavaca, paljenja otpada, igranja sa ibicama ili pirotehnikim spravama kao to su prskalice ili baklje. Svaka materija poseduje temperaturu iznad koje e buknuti u plamen (tzv. temperatura paljenja ili usijanja), a koja npr. za drvo iznosi 300 oC. Kada se drvo zagreje do ove temperature, ono oslobaa ugljene hidrate u obliku gasova koji se meaju sa kiseonikom u vazduhu i imaju dovoljno energije da zaponu reakciju sagorevanja, prilikom koje se burno oslobaaju toplota i svetlost, a to opisujemo kao vatra. Postoje tri komponente koje su neophodne da bi vatra gorela, a to su: gorivo, kiseonik i izvor toplote koji dovodi gorivo u stanje usijanja. Ove tri komponente ine tzv. vatreni trougao o kome esto priaju vatrogasci. Naime, eliminisanjem samo jedne od ove tri stranice trougla, vatra e biti zaustavljena. Nakon to se razvije umski poar, postoji nekoliko faktora koji utiu na nain irenja plamena, a to su: gorivo, vremenske pojave i topografija terena. Gorivo u sluaju umskih poara ukljuuje sve od drvea, bunova i suvih travnatih poljana, pa sve do ljudskih domova. Na razmere i brzinu irenja vatre utiu: veliina i oblik goriva (mala goriva, kao to su suvo lie i trava, iglice etinara, granice i mali bunovi gore bre od velikih debla i panjeva, a to je i razlog zato uvek palimo vatru pomou malih granica, pa tek kada se ona rasplamsa moemo da dodajemo vee komade drveta), njegov raspored, kao i sadraj vlage u njemu (razmaknutija drvea e se vie suiti u naletu vatre, pa e se i lake zapaliti i bre sagoreti, za razliku od gusto spakovanog drvea koje e donekle ostati mokro i tako apsorbovati neto toplote od vatre). Od vremenskih pojava na kretanje vatre utiu: temperatura vazduha (to je ona vea, to e se gorivo lake paliti i bre sagorevati, pa e se i poar bre iriti, a stoga se letnji umski poari najee pojavljuju poslepodne kada temperatura tokom dana dostie svoj maksimum), vetar (koji dovodi dodatni kiseonik vatri, dodatno sui gorivo, a i ubrzava kretanje vatre u smeru u kome duva, a poari su u stanju da sami izazovu vetrove koji su 10 puta snaniji od okolnog vetra) i vlanost vazduha (to je vea vlanost to e se vatra tee zapaliti, jer vlaga apsorbuje toplotu vatre, pa dovodi do teeg paljenja goriva). Najvaniji faktor u okviru topografije terena je nagib zemljita. Naime, za razliku od ljudi, vatra se najee lake uspinje uzbrdo, nego to se sputa nizbrdo. to je vei nagib, to e se poar bre iriti. Vatra sledi smer okolnog vetra koji najee duva uzbrdo. Uz to, vatra je putem dima i toplote koja se uspinje u visinu, u stanju da vie zagreje gorivo iznad sebe, nego ono ispod. U svrhu gaenja poara, osim aviona koji na vatru bacaju vodu i fosfatna ubriva (crvene boje), specijalne trupe pokuavaju da ogranie oblast poara sa pojasom koji se u potpunosti sastoji od nezapaljivih materijala, a u tu svrhu se ponekad pale i tzv. nazadne vatre, koje idu u susret poaru, kako bi se onemoguilo njeno dalje irenje.

- ta su to peurke?

Peurke predstavljaju gljive koje poseduju stabljiku i klobuk, a osim carstva biljaka i ivotinja, i peurke ine posebno kraljevstvo u ivome svetu. Slino biljkama, peurke (kao i sve gljive) su nepokretne (osim njihovih spora), a opet za razliku od biljaka, a slino ivotinjama, nisu u stanju da samo uz pomou Suneve svetlosti i atmosfere stvaraju sopstvenu hranu, ve je moraju uzimati iz okoline. Danas na naoj planeti postoji oko 2 miliona vrsti gljiva (premda samo oko 70 000 imaju naznaena imena), u koje spadaju na hiljade vrsta kako jestivih, tako i oko 200 vrsta otrovnih peurki, gljive koje napadaju lie biljaka, zatim kvasac, Penicillum notatum (gljive koje prave penicilin), beli prstenovi koji se ponekad pojave u travnjaku bate ili na povrini marmelade (bu, odnosno plesni), kao i gljive koje rastu u naim starim patikama za tenis. Ono to najee podrazumevamo pod peurkom njena stabljika i klobuk, predstavljaju samo mali deo itave peurke. Najvei deo peurke se nalazi pod zemljom i sastavljen je od malih cevastih elija koje se zovu hife (hyphae). Deo peurke koji se nalazi iznad povrine je slian samo plodu ili cvetu kod biljke. To je zapravo samo njen deo koji joj slui za reprodukciju. Ovaj deo peurke stvara spore, koje su isto ono to su semenke kod biljaka, ako izuzmemo to da semenke biljaka poseduju po jedan embrion sa po jednom malom biljkom u sebi. Spore poseduju samo genetske instrukcije neophodne za njen rast u novu peurku. Peurke mogu biti veoma velike. Nedavno je u Miigenu pronaena peurka koja se prostirala na povrini od 20 hektara i tada je bila proglaena za najvee ivo bie na naoj planeti. Danas se smatra da u severozapadnom Pacifiku postoje jo vei primerci peurki. Uzrok njihove veliine potie u nainu njihovog rasta. Naime, kada spora proklija, hife poinju da rastu iz spore, kao i da se granaju. Hife rastu samo iz vrha peurke, a klobuk peurke lui izvesni enzim (enzimi su proteini katalizatori specifinih biohemijskih reakcija) koji pretvara materiju oko peurke (zemlja, drvo, organske materije itd.) u hranu, koju peurka koristi za dalji rast njenog klobuka. Svi drugi delovi peurke, ukljuujui i sve njene podzemne delove, ne konzumiraju nikakvu hranu, ve samo alju hranljive materije ka klobuku.

- Koja je najvea ivotinja na Zemlji?

Najvea poznata ivotinja na Zemlji je plavi kit, ije razmere se kreu izmeu 20 i 30,5 metara mereno od glave do repa, a mogu teiti itavih 150 tona, to je jednako teini jedne desetospratne zgrade, ili teini od 112 odraslih irafa. enke plavih kitova tee su od mujaka, a najtei izmereni plavi kit je bila enka od 176 tona. Glava plavog kita je toliko velika da bi dve itave fudbalske ekipe od oko 50 lanova mogle da stoje na njegovom jeziku. Njegovo srce je veliine automobila, a arterije su dovoljno iroke da bi mogli da se penjemo kroz njih. Neposredno nakon roenja, beba plavog kita dugaka je oko 7 metara, a tea je od slona. Tokom prvih 7 meseci svog ivota, beba plavog kita popije oko 380 litara majinog mleka, gojei se za oko 91 kilogram svakog dana, dok odrasli plavi kit svakoga dana pojede oko 4 tone ribe. Iako mnogi ljudi misle da su dinosaurusi bili najvea iva bia na Zemlji, jedan od najveih zemljanih vrsta dinosaurusa, Sauropod Argentinosaurus, bio je teak oko 80 tona, to je dvostruko manje od mase plavog kita. Najvea ivotinja koja ivi na kopnu je afriki slon, a razlog to najvea planetarna ivotinja ivi u morima, je u tome to im manja sila tee u vodi dozvoljava da se lake nose sa svojom velikom masom.

- Koja je najglasnija ivotinja?

Meu ivotinjama koje ive na Zemlji, najjai zvuk proizvodi junoameriki majmundrekavac, iji glasovni aparat ima veoma jak rezonator. Njegov glas se moe uti na daljini od nekoliko kilometara. Majmun svojim dreanjem obino upozorava suparnike da je teritorija zauzeta, a po snazi, ova se dreka moe uporediti sa rikom 4 besna jaguara. Po snazi glasovnog

aparata, majmunu-drekavcu su bliski lavovi, slonovi, jeleni, krokodili i vuci, a paleontolozi smatraju da su nekada davno na Zemlji najglasnija bia bili brontosaurusi, guteri iz epohe mezozoika. Jedan proseni brontosaurus, to na grkom znai grmei guter, imao je masu od oko 7 slonova, a njegovo ime nije toliko vezano sa ogromnim razmerama ove ivotinje koliko sa glasovnim aparatom brontosaurusa, koji su posedovali snane rezonatore pomou kojih su mogli da proizvode zvuke velike jaine, podseajui na grom iz daljine.

- Kako neke ivotinje koriste eho?

Neke vrste slepih mieva i ptica koje ive u peinama koriste eho za lociranje objekata oko sebe. Pri poletanju isputaju ultrazvune oscilacije u rasponu frekvencija od 10 do 150 kiloHerca i poto prime oscilacije vazdunog pritiska (odnosno, zvuk) reflektovane od prepreka, mogu da se orijentiu u svojoj okolini, a mogu i da love i insekte. U tropskim predelima se sreu razne vrste slepih mieva, koji pomou sredstava ultrazvune lokacije i navigacije otkrivaju ribe na povrini vode i koriste ih za hranu. Kada je no tiha, ovek moe uti pucketanje koje dolazi od njihovih krila, a poneke none ptice isputaju i zviduke. Osim ptica, i cvrci, skakavci i delfini koriste eho za dobijanje detaljnijih informacija o svojoj okolini. Sonarni ili eholokatorski zvuci kod delfina su zapravo kratki zvuni talasi koje oni isputaju kroz masno tkivo na eonom delu glave i koji odmah po izbijanju obrazuju zvuni snop koji kroz vodu putuje 4,5 puta bre nego kroz vazduh. Ovaj zvuni snop u vodi udara u neki nevodeni predmet i odbija se od njega, pa ga zatim delfin hvata i proputa kroz masne naslage na vilicama, upuuje dalje u unutranje uho i najzad u mozak. Ovi zvuni emisioni snopovi irokog raspona od niskih do visokih frekvencija, odbijaju se od predmeta u vodi ili prolaze kroz jato riba ili drugih morskih ivotinja, to omoguava delfinima navigaciju u mutnim i uzburkanim vodama, kao i lokaciju i identifikaciju predmeta daleko izvan njihovog vidnog polja, do daljine od oko 800 metara.

- Kako neke ivotinje predoseaju zemljotres i nevreme?

Neke ivotinje imaju sposobnost ulnog opaanja zvukova veoma niskih frekvencija, odnosno infrazvuka (zvuka iji talasi pritiska osciluju ispod frekvencije od 20 Herca, to je donji prag ujnosti ljudskih bia) koji se pojavljuju u vazduhu pred oluju usled razdvajanja vazdunih masa blizu centra ciklona, ili pred zemljotres usled veoma slabog i za ljude neujnog vibriranja Zemlje kao posledice dubokih podzemnih potresa. Afriki slonovi, osim to ak u komunikaciji izmeu sebe koriste infrazvuke, u stanju su da predosete za ljude tada jo neujne vibracije koje stvaraju udaljeni olujni oblaci i da na taj nain predosete kiu. Male ptice pred lepo vreme veselo pevaju i dozivaju se, ali uoi velike nepogode, zahvaljujui prijemu infrazvunih oscilacija, uute se i sakrivaju se. Nekoliko asova ili minuta pre poetka zemljotresa, mnoge ivotinje (npr. make) poleu na drvee, jeleni uzastopno leu i ustaju, psi laju, krave muu. Laste, bre od svih ostalih ptica, pred nevreme naputaju svoja stanita, galebovi se komeaju pred buru, a delfini nekoliko sati pre nailaska oluje odlaze to dalje na puinu. Pauci pred nevreme ne pletu novu pauinu i ne popravljaju staru, a abe izlaze iz vode, glasno krekeu i skau niz obalu. Ukoliko ujutru vidite pele kako mirno sakupljaju cvetni nektar, itav dan e verovatno bit lep. Takoe, male ribe u akvarijumu pred loe vreme plivaju ispod same vodene povrine, a kad je lepo vreme riju po pesku na dnu.

- Zato kameleoni menjaju boju?

Kameleoni ne menjaju svoju boju kako bi se kamuflirali, odnosno u slikovitom smislu, stopili sa okolinom. Naime, same are na njihovom telu pruaju kameleonima dovoljno dobru

sposobnost kamufliranja. Kameleoni prelaze u tamnije boje kada im je hladno i kada ele da upijaju Sunevu svetlost, a u svetlije boje kada im je toplo i kada ele da reflektuju svetlost koja pada na njih. Ipak, boja kameleona najvie zavisi od njihovog raspoloenja. to se bezbrinije, sigurnije i prijatnije osea kameleon, to e njegova boja biti svetlija. S druge strane, to je kameleon zabrinutiji, napetiji ili uplaeniji, to e njegova boja postajati tamnija. Muki kameleoni veoma esto menjaju raspoloenja, pa se stoga i njihova boja esto menja. Slino veini reptila, i kameleoni su veoma vizuelne ivotinje. Oni nikada ne prave zvuke kako bi komunicirali sa prijateljima. Imaju ui koje su pokrivene koom, pa stoga njihov sluh i nije preterano osetljiv, to je i razlog zato skoro iskljuivo komuniciraju vizuelno. Ovo i nije toliko neobino ukoliko znamo da se povrina kameleonovih oiju, slino veini dinosaurusa, nalazi na obe strane glave, a pri tome se njihove oi mogu pomerati nezavisno jedno od drugog, pa oni stoga poseduju vidno polje od itavih 360 o. Raznovrsne boje kameleona potiu od posebnih pigmentnih elija koje se nazivaju hromatoforama (hroma boja, fora nosa), a koje su rasporeene po odvojenim slojevima. Najdublji sloj poseduje braon-crni pigment melanin, isti onaj koji i nama daje boju preplanulosti kada se dugo sunamo. elije koje sadre melanin, granaju se sa ostalim elijama sve do povrine tela. Kada se kameleon uznemiri, ove elije alju melanin ka povrinskim elijama, to dovodi do njihovog zatamnjivanja. Uz to, pigmentne elije su u stanju da se skupljaju i ire, omoguavajui na taj nain, izraavanje odreenih i nestajanje nekih drugih boja. Danas, na naoj planeti postoji vie od 100 vrsta kameleona, a najvie ih ima u Africi, Madagaskaru, paniji, Junoj Evropi, Arabiji, Indiji, ri Lanki i na Sejelskim ostrvima.

- Kako pele komuniciraju?

Stari grki filosof Aristotel je primetio da kada pela sleti sa cveta, ona esto odlazi u konicu, nakon ega se vraa ka cvetu sa nekoliko svojih drugara. U 18. veku je bilo primeeno da pele pleui komuniciraju sa drugim pelama, ali je za ovo detaljno otkrie, Karl fon Fri 1973. godine postao prvi entomolog koji je dobio Nobelovu nagradu. On je najpre istrenirao pele da obilaze odreene saksije i parcele sa cveem, koje je zatim pomerio i posmatrao kako su pele koje su pronale novi poloaj cvea saoptavale drugim pelama svoje otkrie. Na ovaj nain, on je primetio da pele u svrhu komunikacije izvode dva tipa leteih plesova. Prvi je kruni ples, koji pele izvode kada se hrana nalazi u blizini. Naime, kada pela pronae izvor nektara, ona odlazi na odreeno mesto u konici, gde igra u krug nekoliko sekundu ili minuta, nakon ega druge pele prate ovu pelu do izvora. Ukoliko je ovaj izvor dobar i nove pele koje su ga otkrile uz pomo prve pele, odlaze u konicu i istim, krunim plesom saoptavaju drugim pelama o svom otkriu. Kada se hrana nalazi neto dalje, tada se ples pele pretvara u mahajuu igru kojom ona ukazuje na udaljenost i pravac u kome se nalazi nektar. Zamislite jedan krug sa pravom linijom koja prolazi kroz njegovo sredite. Ugao koji zaklapa ova linija sa ravni kruga ukazuje na pravac hrane u odnosu na poloaj Sunca. Pela plee du linije sa jedne strane kruga, a zatim du linije sa druge strane kruga. Ukoliko je pela usmerena navie, to znai da izvor hrane lei ka Suncu, a ukoliko ona leti naglavake, to onda znai da se hrana nalazi u suprotnom pravcu od pravca u kome se nalazi Sunce. Pela opisuje rastojanje do hrane putem broja mahanja svojim trbuhom napred i nazad. Ipak, poto u konicama ima malo svetlosti, najee nisu sve pele u njoj u stanju da primete ples. Stoga, pleua pela i peva i to svojim krilima. Poto pele poseduju na svojim glavama po dve antene koji su osetljive na zvune vibracije, one su u stanju da i u mraku uju pleeu pelu, pa da je i pronau. Kada pela razume gde se nalazi nektar, ona se zauzvrat takoe oglaava putem trbunog plesa, nakon ega pleua pela eventualno prua malo sakupljenog nektara drugim pelama kako bi im prenela ukus i miris hrane koju je pronala.

- Kako pele prave med?

Pele poinju proces pravljenja meda obilaskom cvea i skupljanjem cvetnog nektara. Mnoge biljke stvaraju nektar kako bi privukle pele, ose, leptire i druge letee insekte. U procesu sakupljanja nektara, insekt prenosi zrna polena sa jednog cveta na drugi i tako oprauje cvet. Cvetni nektar je po svom sastavu vrlo slian slatkoj vodi, jer predstavlja vodeni rastvor prirodnih eera. Osim eera, nektar koji se stvara u laticama cvea, sadri i mnoge druge hranljive i korisne supstance (eere dekstrozu i levulozu, enzime, ulja, kao i mnoge mineralne soli). Da bi se iz prilino vodenog nektara napravio gusti med, potrebno je da pele izvedu jo dva procesa: pomou enzima invertaze pele prevode disaharid saharozu u monosaharide glukozu i fruktozu. Na malu koliinu ovako dobijene glukoze, pele deluju enzimom glukoza oksidazom koja prevodi glukozu u glukonsku kiselinu i vodonik peroksid. Prisustvo glukonske kiseline ini med kiselom supstancom (sa niskim pH), i stoga otpornom na mikrobe, gljive i bakterije, dok vodonik peroksid prua medu kratkotrajnu zatitu tokom njegovog dozrevanja ili rastvaranja na raun dobijanja hrane za larve. Pele zatim uklanjaju i viak vode iz meda (do 18 % vode) najvie putem vakanja i mahanja krila jer se tako poveava ventilacija vazduha u konici. Nakon ova dva kljuna procesa (delovanje enzima i uklanjanje vika vode), med postaje vrlo otporan na mikrobe, gljive i bakterije, a moe trajati godinama bez dranja u friideru.

- Kako svilene bube prave svilu?

Svila predstavlja jednu od najstarijih vrsta tekstilnih vlakana na naoj planeti, koja se u Kini koristila jo i pre 30. veka pre nove ere, a u to vreme su se osim odee i pokrivaa, ak i ice muzikih instrumenata pravile od svile. Najstariji primerci svile pronaeni su u jednoj kotarici od bambusove trske u gradu Kjananjangu 1958. godine, a poticali su iz 2750. godine pre nove ere. Premda mnogo razliitih vrsta insekata i crva prave svilu, svilene niti koje prave svilene bube najee se koriste za pravljenje tekstilnih tkanina od ovog prirodnog materijala, koji je veoma snaan, a uz to i veoma fleksibilan (rastegljiv). Svilena buba pripada jednoj vrsti gusenica, odnosno leptira, a njeno nauno ime je Bombyx mori, a osim nje i dudovi svileni moljci se esto koriste za pravljenje svile koja se zatim koristi u tekstilnoj industriji ili npr. za izradu krstia (konanica) na teleskopima. Tipina svilena buba je ute boje sa promerom krila od oko 3,8 cm, a svilu pravi putem specijalnih svilenih lezda. U svili se nalaze dva proteina: fibroin i sericin, a njihovim povezivanjem se formira veoma stabilna polipeptidna molekulska struktura koja svili prua izuzetnu jainu na istezanje. Svila se dobija iz ahura svilene bube. Duina pojedinanog svilenog vlakna kojim je obmotana ahura iznosi izmeu 300 i 900 metara. Uzgajanje svilenih buba poinje odravanjem njihovih jaja koja se tokom meseca aprila, odnosno kada beli dud pone da olistava, prenose iz hladne sobe (u kojoj su dotle uvane) u mlaku prostoriju, a ponekad se pokrivaju ebiima ili odeom kako bi se iz njih izlegle bube. Nakon izleganja, bube se postavljaju na rupiaste police pokrivene tankim slojevima gaze ili slame na koje se stavljaju fino iseckani listovi duda (najbolje belog duda Morus alba, ije je lie posebno debelo i iroko) koje tokom 6 nedelja, mlade svilene bube jedu skoro bez prestanka. Naime, za 3 kg odmotane svile, svilene bube pojedu lia sa skoro 30 dudova. Nakon ovog perioda hranjenja, bube poinju da obmotavaju svilu oko sebe (proces koji traje jo 8 nedelja), nakon ega se razdvajaju ahure iz kojih e se dobiti svileni konac i ahure iz kojih e se izlei leptiri koji e zatim produiti vrstu i stvoriti nova jaja za ponovni ciklus uzgajanja. Odmotavanje svile iz ahura se vri uz njihovo potapanje u sudove sa toplom vodom ili uz dranje ahura na pari, ime se olakava odmotavanje svile, jer se pod dejstvom tople vode omekava ahura, a i delimino se odstranjuju lepljive materije koje susedne svilene niti dre na okupu. Koliina svile u jednoj ahuri je veoma mala, tako da je

potrebno oko 5500 svilenih buba da bi se napravio kilogram sirove svile tokom jednog ciklusa stvaranja ahuri.

- Koliko dugo traje paukova mrea?

Od oko 35 000 identifikovanih vrsta pauka (koji nisu insekti, ve spadaju u grupu Arachnidea), samo polovina njih plete mree. Paukova svilasta mrea predstavlja polimerne proteinske niti, koje su izuzetno jake, elastine i fleksibilne (rastegljive). Proseni ivot paukove mree je izmeu jednog i nekoliko dana. Nakon tog perioda pauk za samo pola asa pojede svoju mreu iz koje izdvaja hranljive sastojke kao to je na primer polen koji se lepi za niti mree, ili ak i itavi insekti koji se zalepe za nju. Ipak, veina paukova, ukljuujui i kunog pauka stvara dugotrajnije mree, koje vremenom obnavlja u sluaju oteivanja. Inae, paukova svila moe biti napravljena od razliitih sastojaka to zavisi od njene namene. Osim za pravljenje lepljivih delova na mreama za koje se lepe polen i insekti, svilastu materiju pauci koriste i za noenje stvari (tj. kao torbe), za prelaz preko prepreka, za okruivanje jaja, za lasa, ahure, za pravljenje padobrana pomou kojih se zajedno sa vetrom sputaju sa mesta na mesto ili za gnjuraka zvona u kojima mogu da zarone i ive i pod vodom. Primer za to koliko mogu biti jake paukove mree je podatak da neki pacifiki ribolovci koriste niti jedne vrste zlatnog pauka za pravljenje mree za hvatanje ribe.

- Zato make predu?

Kada su sreni ili zadovoljni, ljudi se smeju, psi vrte repom, a make predu. Maje predenje je jednostavno njihova fizika reakcija na oseaj zadovoljstva. Kod make, odreeni nervni impulsi koji potiu iz mozga provode se do miia glasovnog aparata gde izazivaju njihovo vibriranje, a prolaskom vazduha kroz ovako vibrirajue miie grla, stvara se karakteristian zvuk predenja. Interesantno je da frekvencija zvuka majeg predenja iznosi 29,5 Herca (toliko puta se otvori i zatvori prolaz vazduhu u jednoj sekundi), bez obzira na veliinu i glasovne sposobnosti ivotinje. Osim pitomih maki, i mnoge divlje make, kao na primer pume ili planinski lavovi (zapravo, sve velike make koje mogu da ree), pa ak i rakuni imaju ovu neobinu sposobnost predenja, dok lavovi, tigrovi i jaguari usled razliitog sastava odreenih kostiju u drelu nemaju sposobnost stvaranja zvuka predenja.

- Zato make imaju brkove?

Odavno je poznato da make poseduju izuzetno dobru orijentaciju u prostoru. Osim to im je vid est puta osetljiviji od ljudskog vida, one poseduju i niz drugih navigacionih sredstava (dobar sluh, koji je osetljiv i na ultrazvuke u rasponu frekvencija od 20 do 50 kiloHerca, zenice ijim irenjem i skupljanjem reguliu nivo upadne svetlosti, pa mogu gledati u Sunce, a i videti i najmanje bljeskove svetlosti) koje im omoguavaju da odlutaju od svog doma na desetine kilometara rastojanja i da nemaju veih problema oko vraanja kui. Brkovi su upravo jedan od majih navigacionih ureaja koji joj pomau da se snalazi u prostoru. Brkovi (kao i obrve i kratke dlaice na zadnjoj strani prednjih apa) su povezani sa nervnim putevima i krvnim sudovima pa stoga omoguuju maki da bude veoma osetljiva na najmanje promene vazdunih strujanja. Tako se npr. nou maka moe etati kroz sobu ili dvorite a da ne udari ni u ta. Tokovi vazduha u sobi zavise od poloaja nametaja, a pomou ovako osetljivih brkova, ona je u stanju da prepozna pogodan pravac kretanja. Osim ovoga, brkovi su odlian indikator majeg raspoloenja. Kada je maka ljuta ili uplaena, njeni brkovi se povlae unazad. Ali, kada je srena, radoznala ili zadovoljna, onda se njeni brkove isturaju unapred. Uz sve ovo, brkovi maki slue kako bi procenila da li je u stanju da proe

kroz uzani otvor (npr. miju rupu), a s obzirom da maka za razliku od ljudi nema kljunu kost, ona se moe provui kroz izuzetno male otvore.

- Zato je zebra crno-bela?

Zoolozi smatraju da crno-bele pruge pruaju zebri zatitu na razne naine. Pre svega, pruge predstavljaju kamuflau, jer se talasaste linije zebre meaju sa talasastim travkama oko nje. Pri tome, nije vano to su zebrine pruge crno-bele, a trava oko nje zelena, uta ili braon, jer je lav, zebrin glavni predator, neosetljiv na boje. Putanje pruga su u sluaju kamuflae mnogo vanije od njihove boje. Ako zebra stoji mirno u svom okruenju, lav je moe potpuno prevideti. Takoe, kada se zebre kreu u stadu, are sa pojedinane zebre meaju se sa prugama okolnih zebri, pa lav iz daljine vidi samo ogromnu arenu masu, u kojoj ne moe da prepozna nijednu ivotinju. Iako zebru pruge ine nevidljivom za neprijatelje, njene pruge predstavljaju nain raspoznavanja zebri izmeu sebe.

- ime se hrane komarci kada nema ljudi u blizini?

Premda komarci predstavljaju neizbenu napast po toplim i idilinim letnjim veerima, istraivanja su pokazala da se samo odrasle enke komaraca hrane krvlju, koja im je potrebna za stvaranje jaja. Osim krvi kimenjaka, glavna hrana mujaka i enki komaraca su ugljeni hidrati iz nektara i drugih biljnih tenosti. Generalno, komarce privlae toplota (tj. infracrveni talasi), svetlost, miris tela i znoja, mlena kiselina i ugljen dioksid koje svi sisari odbacuju u procesu disanja. Komarci poseduju nekoliko senzora pomou kojih pronalaze plen, a to su: hemijski senzori, pomou kojih su u stanju da namiriu ugljen dioksid i mlenu kiselinu sa razdaljine od 36 metara; vizuelni senzori, pomou kojih registruju pomeranje potencijalnog plena; i senzori za toplotu, pomou kojih komarci oseaju u svojoj blizini prisustvo toplokrvnog sisara ili ptice. Na naoj planeti, postoji vie od 2700 vrsta komaraca. Svrab i crvenilo na mestu ujedu komarca izazvani su imunim odgovorom tela na proteinske sastojke iz pljuvake komarca koja se izlui u telo prilikom uboda, a svrab opstaje sve dok imune elije u potpunosti ne razgrade ove pljuvane proteine. eanje treba izbegavati, a da bi se ublaio svrab, mesto ujeda se moe oprati sa sapunom i vodom. Komarcima je neophodna voda za parenje, pa ako elite da smanjite njihovu populaciju u okolini, poite od svog dvorita i probajte da se otarasite vode iz kofa, guma, starih bavi i buradi, ili u vodu dodajte malo benzina to e unititi njihove larve. Takoe, postoje mnogi komercijalni pesticidi na bazi malotiona, koji se koriste za unitavanje komaraca i njihovih larvi.

- Zato su korisni puevi?

Na naoj planeti postoji oko 50 000 vrsta pueva, ukljuujui kopnene, morske i rene pueve. Puevi su vani lanovi lanca ishrane u okviru koga cirkulie energija i materijal jednog ekosistema. Oni se uglavnom hrane algama i raspadajuim biljkama, pa stoga recikliraju materije koje bi se u suprotnom nagomilale oko nas, prevode ih u hranljive sastojke i vraaju nazad u zemljite. Nervne elije (neuroni) pueva su u osnovi potpuno iste kao i ljudske nervne elije, pa su stoga ovi mekuci najbolji ivotinjski modeli za prouavanje naeg nervnog sistema. Jedina razlika u neuronskom prenosu informacija izmeu nas i pueva je u tome to se kod njih ovaj prenos vri 10 puta sporije nego kod nas. Osim to ovaj usporeni tok elektrinih signala kroz nervne elije olakava proces prouavanja regeneracije nervnog sistema, nervne elije pueva se mogu izdvojiti i posebno uzgajati u posebnim rastvorima, to dodatno olakava njihovo posmatranje. Posmatrajui nain na koji se regenerie nervni sistem pueva, naunici pokuavaju da zakljue kako se isti procesi odvijaju

kod ljudi. Da bi itav nervni sistem pravilno funkcionisao, svi njegovi delovi moraju komunicirati (preko mozga). Interesantno je da u svrhu vrenja popravki na svom nervnom sistemu, pu koristi vrstu hemijske komunikacije i nain prepoznavanja koji je koristio jo kada je bio embrion. Pueve nervne elije koje se ponovo meusobno povezuju su veoma fleksibilne. Naime, ukoliko nisu u stanju da se poveu na jedan odreen nain, one e uvek pronai neki drugi nain da to ostvare. Na nervni sistem je takoe veoma fleksibilan, ali poto je znatno sloeniji od puevog, korisno je prouavati osnovne principe funkcionisanja nervnog sistema putem izuavanja pueva, ivotinja koje nemaju ni jednu jedinu kost i koje zahvaljujui svojoj dobroj orijentaciji, skoro nikada ne zalutaju.

- Kako abe preivljavaju zimu?

Zahvaljujui izvrsnoj sposobnosti prilagoavanja na razne klimatske uslove, abe se mogu nai na svim delovima Zemljine kugle, od Arktikog kruga preko pustinja, do tropskih prauma. Hibernacija je uobiajen ablji odgovor na hladne zimske uslove. Poto ivotinja pronae ili napravi zgodan ivotni prostor, koji je titi od padavina i predatora, njen metabolizam se dramatino uspori tako da ona praktino prespava zimu, koristei uskladitene telesne zalihe energije. Kada prolee opet doe, ivotinja se budi, ponovo ubrzava metabolizam, naputa svoje dotadanje zimsko stanite i odlazi da se igra. Neke vodene abe su u stanju da hiberniraju pod vodom. Za razliku od kornjaa koje se zakopaju na dno neke bare ili jezerceta i koriste skromne zalihe kiseonika iz blata, vodene abe moraju biti blizu vode bogate kiseonikom i provoditi dobar deo zime plutajui na povrini bare. S vremena na vreme i polako zaplivaju. Zemljane abe se tokom zime zakopavaju u zemlju, a neke druge vrste nalaze pukotine i upljine u stablima drvea, ili se zavlae u slojeve lia ispod njih i tu hiberniraju tokom zime. Osim aba, postoje i mnoge druge ivotinje koje zimske mesece provode spavajui snom usporenog metabolizma, kao npr. medvedi, ameriki mrmoti, neke vrste slepih mieva, kao i amerika prugasta veverica, kojoj se tokom zimskog sna, telesna temperatura spusti sa 35 oC na samo 1,1 oC, dok joj se broj otkucaja srca u minutu smanji sa 250 na samo 2.

- Zato su korisne kine gliste?

Kada se u batenskoj zemlji nalazi veliki broj kinih glista, to znai da se zemlja nalazi u prirodnom stanju (odnosno da nije zagaena vetakim ubrivom i hemijskim sredstvima), da sadri organske materije (kojima se biljke hrane) i da se humus (povrinski sloj zemlje koji je rezultat raspadanja najrazliitijih organskih jedinjenja) obnavlja. A gde ima kinih glista, ima i dovoljno manjih organizama koji pripremaju hranu za biljke. Stoga, vrtlari smatraju kine gliste veoma vanim stanovnicima zemlje koje treba hraniti, tititi, spasavati od alatki, pa ak i posebno gajiti ako ih u zemlji na kojoj se gaje biljne kulture nema dovoljno. Na jednom kvadratnom metru travnjaka se u proseku nalazi oko 133 kine gliste koje za godinu dana svare 8,12 kilograma organskih materija. Izluevine kinih glista sadre 5 - 7 puta vie azota, 7 puta vie fosforne kiseline, 3 do 11 puta vie kalijuma, 2 puta vie krenjaka (kalcijum karbonata) i 6 puta vie magnezijuma nego obina zemlja u kojoj se one nalaze. Stoga, ove materije predstavljaju prirodno ubrivo kojim se hrane biljke. Takoe, kine gliste svojim dugakim rovovima omoguavaju provetravanje i ravnomerno vlaenje zemlje kada pada kia. Korenima biljaka u zemlji sa puno kinih glista je olakan posao crpljenja hrane jer u svojoj neposrednoj okolini imaju veoma kvalitetnu hranu, a u rastresitoj zemlji imaju dovoljno vazduha i vlage, pa mogu dobro da se razvijaju. Posle kie, mnoge kine gliste izlaze na povrinu usled nedostatka vazduha u zemlji, pa im odatle i potie njihovo kino ime. Mnogi neiskusni vrtlari pogreno tumae sposobnost telesne regeneracije kinih glista, mislei

ako jednu kinu glistu preseku na pola, da e dobiti dve gliste. To ipak nije tano, jer i kina glista ima samo jednu glavu. Jedino ukoliko joj je povreen zadnji, manji deo tela (rep), kina glista je u stanju da ga regenerie, odnosno ponovo izgradi.

- Zato neke ptice hodaju, a neke skakuu?

Ptice koriste tri razliiti tipa koraanja. Kada hodaju, leva i desna noga ptice pomeraju se jedna za drugom pola ciklusa van faze, a svaka noga je na Zemlji vie od polovine vremena hodanja, pa stoga postoje trenuci kada su obe noge na Zemlji. Prilikom tranja, noge su takoe pola ciklusa van faze jedna sa drugom, ali je svaka noga tokom manje od polovine vremena tranja na Zemlji, pa stoga postoje trenuci kada su obe noge u vazduhu. Tokom skakutanja, najvei deo vremena, obe noge ptice provode u vazduhu, a otisci skakuue ptice u snegu pokazuju da su dve noge na Zemlji uvek jedna pored druge. Velike i srednje velike ptice hodaju sporo, ali skakuu i tre veoma brzo, dok male ptice najee uopte ne hodaju. Teorija o pticama tvrdi da je brzina ptijeg hoda proporcionalna kvadratnom korenu duine nogu. Takoe, ptice koje provode najvei deo svog vremena na drveu, vie skakuu nego ostale ptice. Crvenda moe kako da skakue, tako i da hoda, vorak kada ne leti uglavnom hoda, dok laste znaju samo da lete. Nojevi, najbre ptice-trkaice na naoj planeti, u stanju su da tre brzinama i od po 64 km/h. Ptice koje hodaju po pltikim vodama kao npr. aplje, imaju veoma dugake noge, pa se gegaju hodajui, slino kao i pingvini kojima se noge nalaze prilino udaljene od telesnog centra gravitacije. Stoga, pingvini uvek stoje uspravno kada hodaju, a i tada se veoma sporo gegaju. Kada im je neophodno da ubrzaju svoje kretanje po vrstom tlu, tada se bace na stomak i kao po toboganu klizaju po ledu ubrzavajui se svojim nogama i krilima.

- Kako slepi mievi vide?

Slepi mievi su jedni od nekoliko sisara, koji za navigaciju koriste zvuk, tj. tzv. eholokaciju. Od oko 900 vrsta slepih mieva, vie od polovina vrsta koristi eholokaciju radi detektovanja prepreka u letu, kao i nalaenja puta do gnezda i hrane. Eholokacija, tj. aktivno korienje zvune navigacije, zajedno sa posebnim morfolokim i fiziolokim adaptacijama dozovoljava slepim mievima da vide pomou zvuka. Veina slepih mieva stvaraju eholokacione zvuke stezanjem larinksa, tj. zvune kutije, mada nekoliko vrsta stvara zvuke jezikom. Ovi zvuci se najee isputaju kroz usta, mada postoje dve vrste koje ih isputaju kroz nos. Zvuni talasi eholokacije su ultrazvuni, to znai da se nalaze u opsegu frekvencija od 20 do 200 kiloHerca, a plafon ljudske ujnosti nalazi se na frekvenciji od 20 kiloHerca. Ipak, postoje eholokacije nekih vrsta slepih mieva koje moemo uti, a koji podseaju na zvuk udaranja dva kamenia jedan o drugi. Slepi mievi proizvode eholokacione zvuke konstantne frekvencije ili frekventno modulisane zvuke, ali najee oni predstavljaju segmentne kombinacije ova dva tipa. Iako zvuci nie frekvencije putuju dalje kroz prostor, slepi mievi najee koriste tonove visokih frekvencija, jer oni daju vie informacija o okolnom prostoru. Slepi mievi emituju zvuke glasnosti od 50 do 120 decibela, to je glasnije od detektora poara koji trubi na 10 cm od naih uiju. Jedina razlika je u tome to mi i ovako glasne zvuke slepih mieva ne moemo uti, jer se njihove frekvencije nalaze izvan naeg slunog opsega. elije u mozgu i u uima slepih mieva se trenutno prilagoavaju prijemu emitovanog zvuka odreene frekvencije. Koncentracija receptora u unutranjem uhu ini slepe mieve sposobnim da prepoznaju i najmanje promene u frekvenciji signala, koje mogu iznositi i samo 0,1 Herc.

- Kako se orijentiu golubovi pismonoe?

Golubovi pismonoe su u antikoj Grkoj prenosili vesti sa Olimpijskih igara, a kada je sredinom 19. veka, telegrafski prenos informacija izmeu Brisela i Berlina bio privremeno prekinut, golubovi su nosili vesti iz grada u grad. Danas na naoj planeti postoje golubovi koji su u stanju da pronau svoje stanite sa rastojanja od oko 4000 kilometara. Mladi golubovi pismonoe se treniraju za nalaenje puta do svog golubarnika, tako to se sukcesivno odnose na sve vea rastojanja i zatim putaju na put do kue. Golubovi poseduju dva naina za navigaciju prilikom puta kui. Ukoliko se nalaze veoma daleko od kue, tada se koriste metodom mape i kompasa. Ovaj navigacioni metod je veoma slian naem lutanju sa mapom i kompasom u ruci, premda golubovi u svojoj glavi dre mapu formiranu na osnovu mirisa na putu. ulo mirisa golubova je mnogo razvijenije od naeg ula mirisa, pa stoga oni tokom leta oseaju mirise fabrika, planina, reka i sve te mirise koriste za formiranje mape predela u svojim glavama. Golubovi su takoe osetljivi na magnetno polje Zemlje. Pravac i intenzitet ovog polja se menja od mesta do mesta na Zemljinoj kugli, a poznajui ovo polje oko svog golubarnika, golubovi mogu da prepoznaju kada su blizu kue, kao i da se dodatno upravljaju pratei intenzitet i usmerenost ovog polja. Meutim, ak i sa preciznom mapom u glavama, golubovi moraju da znaju u kom pravcu je potrebno da se kreu, a za to im je neophodan kompas, to je u njihovom sluaju Sunce. Meutim, Sunce menja svoj poloaj na nebu tokom dana, kao i tokom godine. Golubovi, stoga, moraju poznavati razliite uglove pod kojim pada Suneva svetlost u zavisnosti od vremena, kao i datuma, odnosno godinjeg doba, kako bi mogli da se pravilno orijentiu. Neki naunici smatraju da se golubovi orijentiu i pratei putanje ultraljubiastih talasa na nebu, kao i pravce polarizovane svetlosti. Kada se nau na oko 20 kilometara od kue, navigacioni sistem golubova se menja. Ono to ih dovodi do kue sa malih udaljenosti je dobro poznavanje predela bliskih stanitu. Oni se tada mogu orijentisati na osnovu velikog sata, neke zgrade, tornja, fudbalskog stadiona i drugih manjih, ali prethodno upoznatih objekata.

- Da li je mogue klonirati dinosaurusa?

Kloniranja koja su izvrena u poslednje vreme izvedena su polazei od elije bia, a s obzirom da odavno ne postoji nijedna dinosauruska iva elija, kao ni elija bilo koje istrebljene ivotinjske vrste, njihovo kloniranje danas nije mogue. Takoe, pronaeni delovi DNK lanaca, izdvojeni iz kostiju dinosaurusa starih nekoliko miliona godina, podloni su izmenama tokom vremena, kao i postupnom degradiranju, pa se njihova trenutna formula ne moe smatrati pouzdanom. Meutim, kada bi eventualno uspela da se pronae formula molekulskog lanca DNK dinosaurusa, pa i kada bi se u meuvremenu pronaao nain za kloniranje bia samo na osnovu njihove DNK informacije, opet bi jedna od prepreka bilo stvaranje preciznih embrionskih uslova, ukljuujui npr. sintezu jaja dinosaurusa ili simuliranje izvesne druge okoline za precizan razvoj odgovarajueg embriona.

- Zato kucama ne smemo da dajemo okoladu?

U okoladama se nalazi supstanca teobromin koja predstavlja otrov za pse. Po strukturi i dejstvu, teobromin je vrlo slian kofeinu, a za jednog prosenog psa, doza izmeu 100 i 150 miligrama teobromina po kilogramu tela imala bi snano toksino dejstvo. Razne vrste okolade sadre i razliite koliine teobromina. Tako, na primer, okolada za kuvanje sadri 10 puta vie teobromina nego mlena okolada, a 3 puta vie nego poluslatka okolada. Slino teobrominu kod pasa, kofein za ljude predstavlja otrov u dozi od preko 150 miligrama po kilogramu tela. Trovanja ovoga tipa nastupaju retko kod ljudi, jer su oni mnogo tei od

pasa, ali mala deca i bebe mogu imati malih problema ukoliko pojedu previe okolade ili kofeina.

- Zato se u neke kuce stavljaju ipovi?

Umesto narukvica, ogrlica ili tetovaa, danas mikroipovi predstavljaju najsavremenije sredstvo za identifikaciju kunih ljubimaca. Slino bar kodovima i magnetnim trakama, mikroipovi predstavljaju oblik automatske identifikacione tehnologije. Mikroipovi se mogu implantirati u kunog ljubimca pomou injekcije, hirurkog zahvata, a mogu se privremeno ubaciti ili jednostavno zakaiti za telo psa. Identifikacioni mikroipovi kunih ljubimaca koriste radiofrekventni signal za slanje uskladitenih informacija, pa se stoga esto nazivaju radio-frekventnom identifikacijom (RFID). Mikroipovi se programiraju tako da uvaju jedinstveni i stalni identifikacioni broj. ip i antena se zakalemljuju u staklenu, biokompatibilnu kapsulu ispunjenu vazduhom, a dimenzije kapsula se kreu od manje od jednog do 2,5 santimetara. Prosean identifikacioni mikroip je veliine zrna pirina. Mikroip ne sadri baterije, a njegova elektronska kola se aktiviraju samo tokom skeniranja. Skener emituje nisko-frekventni radio signal koji aktivira mikroip da alje jedinstveni identifikacioni broj nazad ka skeneru. Nakon to se ova informacija sa ipa deifruje, identifikacioni broj se ispisuje na LCD dipleju skenera. Ovaj broj se zatim unosi u bazu podataka, gde je identifikacioni broj povezan sa kontaktnim informacijama. Na ovaj nain se lako mogu pronai vlasnici izgubljenih kunih ljubimaca.

- Da li kamile u grbama uvaju vodu?

Kamilina grba teka je oko 35 kg i predstavlja zapravo jednu veliku planinu prepunu masti. Za razliku od ljudi i ivotinja kod kojih se masti uvaju u vidu globula u elijama miinog ili masnog tkiva ispod koe, kamile poseduju poseban deo tela u kojoj taloe masti, najenergetskije i najdugotrajnije rezervne hranljive namirnice. Grbe omoguavaju kamili da izdri i do dve nedelje bez hrane, to je veoma vano, s obzirom da najvei broj kamila ivi u pustinji. Kamile dnevno popiju oko 20 litara vode, ali lako mogu izgubiti i do 100 litara vode iz tela, to najee ini oko 30 % njihove telesne teine. Kamila poseduje torbe u obliku flaa smetenih pupot obloga na zidovima stomaka, to predstavlja svojevrsne rezervoare za vodu. Da bi zadrala vodu u telu, kamila ima sposobnost menjanja svoje telesne temperature. Tako, ona moe poeti svoj dan sa temperaturom tela od oko 34 oC, da bi tokom dana podigla temperaturu tela do oko 42 oC. Samo kada njena temperatura dostigne 40 oC, kamila poinje da putem znojenja spreava pregrevanje tela. Inae, ove ivotinje koje su poznate i kao pustinjske lae, mogu biti dvogrbe (baktrijanska kamila) ili jednogrbe (arapska kamila), imaju tri kapka, mogu zatvoriti obe nozdrve, jedu sve biljke na koje naiu, a mogu svakog dana prenositi oko 200 kg tereta na rastojanje od 40 kilometara. A mudri ljudi su rekli da se zvezde najbolje vide sa lea kamile u pustinji.

- Po emu je posebna dlaka polarnog medveda?

Krzno polarnog medveda (tzv. nanuka) je bele boje jer reflektuje sve talasne duine vidljive svetlosti. Meutim, krzno polarnog medveda ne reflektuje ultraljubiastu (UV) svetlost, ve je toliko dobro apsorbuje da medved izgleda potpuno crn kada se fotografie na filmu osetljivom na UV talase. Uz ovo, koa polarnog medveda je potpuno crna, a jedinstvena osobina njegovog krzna je ta da su sve dlake iznutra uplje. Stoga se mislilo da polarni medvedi kanaliu UV svetlost kroz svoje uplje dlake do tamne koe i da se na taj nain greju tokom hladnih Arktikih zima. Tako su se dlakama polarnih medveda pripisivala

superiorna svojstva optikih kablova. Meutim, kada se probalo sa eksperimentalnim proputanjem svetlosti krzo dlaku polarnog medveda, primeeni su gubici od 99,999 % crvene svetlosti nakon puta od 2,5 santimetara, a isti gubici su primeeni prilikom proputanja UV svetlosti nakon preenog puta kroz dlaku od samo pola santimetra. Smatra se da ovako veliki gubici proputene svetlosti potiu od proteina keratina, koji je apsorbovao skoro svu UV svetlost.

- Koja je najmanja ptica?

Najmanje ptice na naoj planeti su kolibri. Jedna vrsta kolibrija (Mellisuga hellenae) je duga samo oko 6 santimetara i time je svakako planetarni mini rekorder. S druge strane, najdui poznati kolibri je dug samo 22 santimetra. Meutim, ovako izmerena duina ptice predstavlja rastojanje od vrha njenog kljuna do kraja repa. Stoga, kad se od malog melisage oduzme 12 milimetara za kljun i 25 milimetara za rep, njenom telu preostaje samo 2,5 cm. Zbog toga nam vie kazuju teinski podaci. Oni nam otkrivaju da kolibri i po teini dre rekord meu malim pticama. Najlaki kolibri je teak tano 2 grama. Gotovo nijedna vrsta kolibrija a danas se zna za 317 vrsta nije tea od 10 grama. Meutim, uprkos svojoj maloj masi, srce kolibrija je izuzetno veliko i snano. Zahvaljujui tako velikom srcu, koje ini ak etvrtinu ukupne teine kolibrija, oni su u stanju da mau krilima i do 80 puta u sekundi. S obzirom da vrh krila nekih vrsta kolibrija pree duinu od 14 santimetara pri svakom zamahu, to znai da pri 80 udara krila u sekundi, vrh krila pree put od preko 10 metara. Kolibri se esto nazivaju helikopterima ptijeg sveta, jer mogu da budu gotovo nepokretni u letu, a mogu leteti i unazad, to nijedna druga ptica ne moe. 90 % hrane kolibrija predstavlja cvetni nektar, koji im zahvaljujui bogatom sadraju eera prua energiju za letenje, dok ostalih 10 % hrane pripada malim insektima, iz kojih crpe proteine, neophodne za izgradnju i nadogradnju tela. Kolibri, koji ive samo na amerikom kontinentu, posebno su poznati i po svom blistavom perjom. Naime, iako su papagaji areniji od kolibrija, oni ne mogu uiniti da njihovo perje svetluca i da se preliva u svim duginim bojama, to je kod kolibrija posledica interferencije svetlosti usled njenog reflektovanja sa vie tesno priljubljenih mikroskopski tankih roastih lamela u perju. Najvei broj kolibrija ivi u tropskim i suptropskim oblastima, gde preko cele godine nailaze na cvee koje vole. Manji broj vrsta koje ive irom kontinenta, stalno putuje za cveem koje voli. Tako, npr. jedna vrsta kolibrija sa poetkom leta u severnoj hemisferi leti do june Aljaske, da bi se ujesen vratila u svoje zimovalite Meksiko. Ipak, veina vrsta kolibrija se nalaze oko ekvatora, ali mali broj ivi u praumama, jer u njima ima malo Sunca, pa je i koliina cvea ograniena. S obzirom da su tropske noi veoma teke za kolibrije, oni tokom noi sniavaju svoju telesnu temperaturu (sa 42 oC na 12 oC) i usporavaju disanje (sa normalnih 250 udisaja u minutu na samo jedna udisaj na pet minuta) kako bi sve telesne funkcije sveli na minimum, koji je upravo dovoljan za preivljavanje.

- Zato none leptire privlai svetlost?

Fototaksa predstavlja osobinu organizma da biva privuen ili odbijen svetlou. Tako su npr. bubavabe negativno fototaksine, jer se uvek kreu nasuprot svetlosnog izvora, dok su komarci, moljci ili noni leptiri primeri pozitivno fototaksinih organizama, s obzirom da ih esto moemo primetiti kako se skupljaju u blizini upaljene lampe, fara ili logorske vatre. Lepidopteristi, odnosno naunici koji prouavaju leptire, jo uvek nemaju sigurno objanjenje za ovu pojavu, premda nam nude nekoliko interesantnih teorija. Tako je npr. mogue da noni leptiri koriste Meseevu svetlost kao referentnu taku navigacije, pa je stoga za njih kretanje ka svetlu penjanje u visinu, a kretanje ka tami, sputanje ka Zemlji. Meutim, kada leptiri bivaju privueni svetlou sa Zemlje, dolazi verovatno do njihove konfuzije usled gubitka

orijentacije, to najee rezultuje u njihovom besciljnom obletanju oko svetlosnog izvora. Razlog zato leptiri ostaju u blizini svetlosti kada je pronau, je u tome to se njihov optiki mehanizam za privikavanje na mrak, odigrava sporije nego mehanizam navikavanja na svetlost. Ovaj efekat privikavanja na odreeno svetlosno okruenje je adekvatan pojavi da doivimo par trenutaka slepila kada neko upali svetlo, poto smo dugo sedeli u mranoj sobi, a isto tako je potrebno nekoliko trenutaka da se naviknemo da gledamo u mraku, poto su nae oi neko vreme bile obasjane svetlou.

- Zato neke ribe ive u slatkim, a neke u slanim vodama?

Sve vrste kimenjaka (ptice, ribe, sisari, amfibije i reptili) poseduju skoro identian telesni sadraj soli, od kojih su natrijumove soli i hloridne soli najzastupljenije. Oigledna razlika izmeu reka i mora je razliit salinitet, odnosno razliita koncentracija soli u vodi. Dok rene ribe, koje ive u neslanoj sredini, poseduju fizioloki mehanizam pomou koga koncentriu soli u svojim telima, morske ribe izluuju viak soli u hipertoninu sredinu. Hloridne elije u krgama morskih riba stvaraju enzim natrijumkalijumATPazu, koji im omoguava da odstrane soli iz elijske plazme, unete pijenjem slane morske vode. Uz to njihovi bubrezi filtriraju sve dvovalentne jone, koje zatim izluuju van tela. S druge strane, slatkovodne ribe poseduju suprotan fizioloki mehanizam pomou koga koncentriu soli, kako bi kompenzovali nedostatak soli u njihovoj prirodnoj vodenoj sredini. Rene ribe stvaraju veoma razblaeni i vodom bogati urin i na taj nain se oslobaaju vika vode, dok provode prinos soli u krge. Takoe, postoje mnoge vrste riba (jegulja, grge, list, losos) koje podravajui oba fizioloka mehanizma mogu opstati kako u slanim, tako i u slatkim vodama. Tako, npr. lososi provode relativno kratko vreme u slatkim vodama dok im se ne razvije kapacitet za osmoregulaciju u slanim vodama, gde zatim ive ostali deo ivota.

- Kako hobotnice menjaju boju?

Odreeni broj Cefalopoda (klasa mekuaca koji se nazivaju glavonocima, s obzirom da im glava slui i kao oslonac umesto stopala), odnosno grupe ivotinja u koje spadaju oktopodi, hobotnice, lignje i sipe, poseduje vetinu menjanja boje koju koriste za kamuflau, kao i za plaenje i zbunjivanje predatora u svom podvodnom kraljevstvu. Mnoga od ovih bia poseduju na koi tzv. hromatofore, tj. specijalne pigmentne elije, a kontrolisanjem njihove veliine mogu menjati boju koe. Hromatofore su povezane sa nervnim sistemom, a njihova veliina se regulie miinim kontrakcijama. Cefalopode imaju odlian vid pomou koga detektuju boje i intenzitet svetlosti, a korienjem dobrog vida i hromatofora, u stanju su da boju svog tela podese tako da se ona savreno uklapa u morsko dno. Tako, osim to oktopodi umeju da prave kamuflane obojene zavese oko sebe pomou isputanja jedne tenosti, oni prilagoavajui svoju boju okolini, mogu biti crveni, sivi, uti, mrki ili tamno zeleni.

- Kako neke ribe svetle?

Vie od 90 % bia koja ive u velikim morskim dubinama (koljke, ribe, sipe, meduze, suneri, sase, bakterije, korali, neke vrste dubinskih ajkula) mogu emitovati svetlost i kontrolisati njen intenzitet, a ovom vetinom koja se u ivom svetu naziva bioluminiscencijom, koriste se radi zbunjivanja i plaenja predatora, oamuivanja plena, u svrhu mamca, a i kao sredstvo komunikacije u tamnim dubinama podvodnog sveta. Morska bia stvaraju svetlost meanjem i reagovanjem dve supstance, to stvara treu supstancu koja svetli, a proces slinog mehanizma se deava u svetleim tapiima koji svetle kada ih savijemo. U ribljim fotocitima, tj. specijalnim elijama koje stvaraju svetlost, ili u njenim

fotoforama, tj. organima koji slue za stvaranje svetlosti, supstanca luciferin reaguje sa kiseonikom u prisustvu enzima luciferaze. U ovoj reakciji se stvara novi molekul koji u morima svetli najee u plavoj ili zelenoj boji. U nekim organizmima, fotofore su jednostavne lezdane oljice, dok kod drugih, one predstavljaju razraeni aparat sa soivima za fokusiranje, filterima za boje i podeljivim kapcima koji slue kao neka vrsta prekidaa. Svetlee ribe koje poseduju na svojoj koi i fotofore i fotocite, u stanju su da kontroliu boju i intenzitet emitovane svetlosti. Drugi esti mehanizam proizvodnje svetlosti vezan je za meduzu Aequorea, koja poseduje svetlucave plave elije (fotocite) rasporeene po ivici tela. Kada se ova meduza uznemiri, ona oslobaa kalcijumove jone koji aktiviraju aekorin protein, izvor svetlosnih fotona. Istraivanja su pokazala da svetljenje nekih riba potie od dejstva posebnih bakterija koje ive u svetleim organima ribe. Na slian nain i neka umska drvea svetle usled prisustva svetleih gljiva (Armillaria mellea) u njihovoj kori. Ukoliko ste nekada u nonoj ili veernoj vonji amcem na moru primetili svetlosne bljeskove, znajte da oni najverovatnije potiu od dinoflagelata, jednoelijskih organizama koji ive u planktonima i koji emituju svetlost kad god pored njih proe amac, pliva ili neka krupna riba. Za razliku od morskih bia, veoma su retke vrste iz slatkih voda koje svetle u tami. Takoe, kod kopnenih vodozemaca, reptila i sisara ne postoji nijedan primer sposobnosti bioluminiscensije. Ipak, ukoliko ste etajui se nou po peanoj plai primetili da pesak ispod vas svetli dok hodate po njemu ili kada ga bacite u vis, znajte da je i ova pojava povezana sa prisustvom malih svetleih bia u pesku.

- Kako slonovi piju vodu?

Tokom poslednjih 40 miliona godina, vie od 600 vrsta slonova je hodalo Zemljinim kopnom da bi danas na naoj planeti postojale jo samo dve vrste (Afriki i Azijski slon) ove izrazito inteligentne i snane sisarske vrste kojima od svih ivih bia na Zemlji samo ljudi lovokradice predstavljaju neprijatelje. Takoe, poetkom 20. veka, broj slonova na Zemljinoj kugli je iznosio izmeu 5 i 10 miliona da bi on do danas pod dejstvom lova na slonove kljove i istrebljenja vegetacije, opao na svega 640 000. Slonovi su poznati i kao najvei migratori od svih kopnenih sisara s obzirom da godinje mogu da prevale put od 5 - 10 000 km, a krdo slonova u potrazi za sveom hranom i vodom obie i prostor od oko 15 000 km2 oko svog stanita. Nos i gornja usna slona su sjedinjeni i grade uvenu slonovu surlu koja sadri oko 150 000 miinih jedinica, a koja je toliko osetljiva da pomou nje, slon moe ak i iglu podii sa tla. Pomou surle, slonovi zahvataju nisko bunje, krckaju granice (slonovi su biljojedi, a odrasli slon svakoga dana pojede izmeu 75 i 150 kg hrane u vidu lia, granica, kora drvea, voa, cvea, korenja, slame, zrnevlja, krtolastih i lukoviastih plodova itd.) i drugu hranu, diu kada im je ostali deo tela potopljen u vodi, a pomou nje i piju vodu i kupaju se. Naime, slon ispuni svoju surlu sa oko 10 litara vode u zatim postavi vrh surle u usta i u vidu jakog mlaza prespe vodu iz surle u usta, odakle je proguta u stomak. Tokom trcanja vode iz surle u usta, slonovi esto naginju glavu kako bi pospeili nadole usmereni tok vode. Kao i kod veine sisara, ali ne i ljudi, putevi kojima prolazi hrana su odvojeni od disajnih puteva, pa su slonovi, za razliku od ljudi u stanju da gutaju i diu istovremeno. Zapravo i veoma male bebe su u stanju da istovremeno diu i gutaju, ali samo pre nego to im nakon nekoliko meseci ivota ne doe do strukturnih promena u mekoj palati ime disajni putevi i putevi hrane postaju sjedinjeni. Kada su slonovi veoma mladi, oni tada jo nisu u stanju da koordiniraju pokretima svoje surle, pa tada vodu piju direktno putem usta tako to kleknu sa svojim prednjim nogama ispred izvora i ponu da piju vodu. Slonovi su kljuni lanovi tropskih ekolokih sistema s obzirom da skupljajui lie iznad zemlje, prave put svetlosti ka zemljitu to omoguava razvitak novih biljki sa tla gustih tropskih uma i

prauma, a etajui se kroz dungle, slonovi kre put mnogim manjim ivotinjama, pa i ljudima.

- Gde moemo danas da idemo na safari?

Safari predstavlja putovanje u posetu afrikim ivotinjama u njihovom prirodnom okruenju, a premda postoje raznovrsni tipovi obilaska safari parkova (na slonovima, kamilama, ponijima, biciklima, u balonima ili peke), najvei broj safarija pripada jednom od sledea tri tipa: permanentni safari (u okviru koga boravimo u atoru oko koga se etamo ili vozimo razgledajui prirodu), mobilno permanentni (u okviru kojih boravimo u nekoliko bungalova pri emu put izmeu njih prelazimo na Land-Rover-u ili pomou autobusa ili ak manjih aviona) i mobilni safari (u okviru koga svaku no prespavljujemo na drugom mestu). Afrike zemlje u kojima moemo posmatrati najraznolikiji ivi svet karakteristian za ove predele nae planete nalazi se uglavnom u istonim i junim delovima Afrike. Kenija i Tanzanija su najpoznatije po safari aranmanima, premda su i Juna Afrika, Svazilend, Zimbabve, Bocvana i Zambija takoe veoma bogate ptijim vrstama i divljim ivotinjama. Najpopularniji safari parkovi u Keniji su Masai Mara (u zapadnoj Keniji), Amboseli (u jugoistonoj Keniji) i Tsavo (najvei nacionalni park u Keniji) i u njima se mogu videti lavovi, bufala, slonovi, nosorozi i leopardi, kao i gnuovi, zebre i irafe. Ptiji ivot je ovde veoma raznolik, pa se moemo upoznati sa raznobojnim i upadljivim flamingosima, kao i sa nojevima, morskim gavranima i orlovima. Najugronija ivotinjska vrsta u Keniji (kao i u celoj Africi) je crni nosorog, koga su naalost, godinama napadale lovokradice, a iako je 1989. godine zabranjen lov na slonovau, slonovi i dalje predstavljaju ivotinjsku vrstu koja jo nije zvanino ugroena, iako se broj ovih inteligentnih ivotinja svake godine smanjuje. Obilje ivotinja, a pogotovo ptica se moe primetiti na obalama jezera ili drugih vodenih povrina, pogotovo kada ostali izvori vode u okolini presue. Posebno je zanimljivo posmatrati i sezonsku migraciju (u potrazi za zelenim livadama) oko 2 miliona divljih ivotinja iz nacionalnog parka Serengeti u Tanzaniji ka susednom rezervatu Masai Mara u Keniji, to se deava svake godine izmeu juna i septembra. Osim nacionalnog parka Serengeti (u kome se moemo druiti sa zebrama, antilopama, gazelama i drugim ivotinjama), u Tanzaniji se nalazi i uveni nacionalni park Ngorongoro neposredno u blizini kratera ugaenog vulkana, a posebni su jo i utoite impanzi Dejn Gudel, kao i nacionalni park Gombe na granici sa Burundijem. Takoe, rezervat za divlja u Selusu u junom delu Tanzanije, predstavlja planetarni rezervat sa najveim brojem ivotinja, a ovo mesto predstavlja stanite ogromnog broja morskih konja, kao i vie od 100 000 slonova. U nacionalnom parku planine Kilimandaro moemo obii najvii planinski vrh Afrike, a nacionalni park Arua za koga se smatra da je jedan od najmanjih ali i najlepih safari parkova, predstavlja jedan od retkih parkova u kome se slobodno moemo etati. Najvei safari park u Junoj Africi je Krugerov nacionalni park u kome postoje domovi poslednjih vrsta belog i crnog nosoroga, kao i mravljeg lava, bufala tkaa, nosorogove bube, leopardove kornjae, kao i oko 900 vrsta ptica, ukljuujui najvee ptice na planeti (nojeve), najvee letee ptice na planeti (Kori strvinara), sunevu pticu i naravno, flamingosa. U malom Svazilendu se nalazi nekoliko nacionalnih parkova, ukljuujui i rezervat Mkhaja, kraljevski nacionalni park Hlejn, kao i ivotinjsko utoite Mlilvejn u dolini Ekulvini, koje je jedno od retkih mesta na kojima moemo razgledati prirodu na konju ili biciklu. Premda dve treine Bocvane ini pustinja Kalahari, upravo neki njeni delovi predstavljaju domove najveih stada divljai na afrikom kontinentu. Jedan od najposeenijih nacionalnih parkova u Bocvani je nacionalni park obe u kome ive pavijani koji pozdravljaju posetioce na samom ulazu u park. U ovom parku u kome ivi i oko 100 000 slonova ukljuujui i tzv. obe slona koji je najvei na naoj planeti, neophodno je voziti se na etiri toka. U Bocvani se nalazi i

nacionalni park Gemsbok u kome se nalaze velika stada gemsboka - antilope sa otrim i tankim rogovima, kao i drugih antilopa, kao to je eland. Rezervat Moremi u Bocvani predstavlja najvei rezervat na naoj planeti s obzirom da se prostire na povrini od 52 800 km2, nalazi se u sreditu Bocvane i poseban je po prostranim ravnicama, starim renim i slanim koritima, a u njemu se mogu videti razne ivotinje, ukljuujui irafe, braon hijene, vukove, geparde, lavove i leoparde, a najbolje vreme za obilazak je izmeu decembra i aprila. Osim 1700 metara irokih Viktorija vodopada, u Zimbabveu se nalaze poznati nacionalni parkovi Matopos (sa granitnim pejzaima i egzotinim ivim svetom) i Hvange (sa vie od 100 ivotinjskih i vie od 400 ptijih vrsta). U Zambiji, u kojoj ima najmanje turista, postoje uveni nacionalni parkovi u Junoj Luangvi (iz koga potie trend hodajueg safarija, a gde se u lagunama reke Luanga mogu posmatrati kupanja izmeu 30 i 70 nilskih konja istovremeno), park Mosi-O-Tunia kod Viktorija vodopada, nacionalni park Kafue (najstariji park u Zambiji u kome ivi veliki broj lavova), kao i nacionalni park donji Zambezi u kome velika padina du severnog kraja doline predstavlja fiziku barijeru za ivotinje, pa stoga sa vrha ovog breuljka moemo posmatrati slonove kako se igraju pored reke.

5. Brojevi i merenja
- Kada bi elektron bio veliine jabuke, kolika bi bila velika ljudska bia?
ta je veliko, a ta malo u naem svetu, moe se rei tek kada se dovede u meusobni odnos. Na primer, ovek je mali u odnosu na slona, ali veliki u odnosu na maku ili mia. Poto se, kao to je poznato, svi sastojimo iz atoma, a atomi iz jo sitnijih estica elektrona, protona i neutrona, odgovor na pitanje glasi: Poluprenik jedne prosene jabuke je etiri santimetra, a poluprenik elektrona je 2,8 10-15 metara. To znai da u Univerzumu gde bi elektron imao veliinu jabuke sve bi bilo vee za 14 triliona i dvesta milijardi puta. Samim tim ovek prosene visine od 180 santimetara bio bi 3,5 puta vei od prenika Sunevog sistema. Na isti nain moe se prikazati da kada bi Sunev sistem porastao do veliine Mlenog puta, i kada bi se pri tome sve osim ljudi uvealo za isti faktor, jedna iva elija bi bila pet puta vea od nas. Razmeru rastojanja izmeu zvezda moemo stei sledeom ilustracijom. Naime, kada bi nae Sunce bilo veliine loptice za golf, njemu najblia zvezda (Proxima Centaura) udaljena u stvarnosti 270 000 astronomskih jedinica (oko 40 triliona kilometara) nalazila bi se na rastojanju od oko 1300 kilometara, a prenik itavog Mlenog puta u kome ima izmeu 100 i 200 milijardi zvezda bi bio jednak oko 3 miliona kilometara, to odgovara otprilike sedmostrukom rastojanju od nas do Meseca ili samo jednom pedesetom delu udaljenosti Sunca od nas. Rastojanje izmeu elektrona i jezgra atoma je takoe veoma veliko. Naime, kada bismo jezgro atoma predstavili kao jednu lopticu za golf, tada bi ivica atoma, odnosno rastojanje na kome orbitira najudaljeniji elektron iz jezgra (ili samo jedan elektron u sluaju najjednostavnijeg, vodonikovog atoma) bila vie od 3 kilometra udaljena od jezgra.

- ta je to metar?
Metar je konvencionalna jedinica za merenje duine, a prva njegova definicija je nastala u 18. veku i glasila je da je metar duina klatna iji je period oscilovanja jednak jednoj sekundi. Nakon toga, uvedena je nova definicija metra, po kojoj je on bio jednak jednom desetomilionitom delu duine Zemljinog meridijana du kvadranta, tj. meridijana ija je duina jednaka etvrtini obima Zemljine lopte. U skladu sa ovom definicijom, istraivai su izmerili luk Zemljine lopte od grada Dunkirka u Francuskoj do Barselone u paniji, a iz ovog rauna, dobijena duina metra je bila ucrtana na platinskoj ipci koja je 1799. godine smetena u Francusku Akademiju arhiva. Meutim, prilikom ovog rauna, francuski naunici su pogreno izraunali efekat poravnavanja Zemlje usled njene rotacije oko svoje ose, pa je iz tog razloga, njihov izraunati metar bio za 0,2 milimetra krai od jednog desetomilionitog dela Zemljinog kvadranta. Francuska metalna ipka se smatrala za jedinu vaeu meru metra sve do 1960. godine, kada je pojam metra predefinisan u odreeni broj talasnih duina veoma precizne boje svetlosti emitovane od strane atoma kriptona-86. Meutim, ova definicija je trajalo samo do 1983. godine kada je uvedena tzv. teorijska definicija metra kao 1/299792458 deo puta koji pree svetlost u jednoj sekundi svog putovanja kroz vakuum.

- ta je to nautika milja?
Nautika milja predstavlja mernu jedinicu duine koja se koristi prilikom vazdunih i morskih putovanja, a zasnovana je na veliini obima nae planete. Kada bismo Zemljin ekvator (tj. njen obim) podelili na 360 stepeni, a zatim jo i svaki stepen podelili na 60

minuta, tada bi duina jednog lunog minuta bila jednaka duini jedne nautike milje. Jedna nautika milja je jednaka duini od 1,1508 obinih milja, 6076 stopa ili 1,851 kilometara. Ako biste eleli da obiete Zemlju oko ekvatora, morali biste da preete rastojanje od 21 600 nautikih milja to je jednako duini od 40 003 kilometara. vor predstavlja jedinicu brzine putovanja koja je povezana sa nautikom miljom. Naime, ukoliko putujete brzinom od jedne nautike milje na as, tada moete rei i da se kreete brzinom od jednog vora.

- ta je to astronomska jedinica?
Astronomska jedinica predstavlja duinu koja je jednaka srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca ili oko 150 miliona kilometara, to je opet jednako rastojanju koje svetlost u vakuumu pree za 8 minuta i 20 sekundi. Ova jedinica duine se najee koristi za opisivanje rastojanja u okviru Sunevog sistema, jer su tada kilometri ili metri isuvie mali, a svetlosne godine isuvie velike. Tako je, na primer, srednje rastojanje od Sunca do najudaljenije planete u Sunevom sistemu, planete Pluton jednako 40 astronomskih jedinica, a srednje rastojanje izmeu Sunca i njemu najblie planete, planete Merkur jednako 0,36 astronomskih jedinica. U jednoj svetlosnoj godini postoji 63 240 astronomskih jedinica, a tana vrednost astronomske jedinice u kilometrima iznosi 149 597 870 kilometara, to je malo krae od polovine glavne ose Zemljine orbite oko Sunca.

- ta je to parsek?
Parsek je astronomska jedinica duine i predstavlja rastojanje na kome bi trebalo da bude zvezda od nas kada bi joj paralaksa bila jednaka jednoj lunoj sekundi. Pogledajte jednu zvezde u mesecu junu, a zatim je opet pogledajte tokom meseca decembra, kada se Zemlja nalazi na suprotnoj strani svoje orbite oko Sunca, i primetiete relativni pomeraj poloaja zvezde u odnosu na zvezdanu pozadinu. Taj pomeraj se naziva paralaksa, i ukoliko je jednaka jednom lunom sekundu, onda je zvezda udaljena od nas za tano jedan parsek. Takoe, parsek je jednak rastojanju koje svetlost u vakuumu pree za 3,26 godina, to je priblino jednako rastojanju od oko 30 triliona kilometara. Parsek je izvedena re, a nastala je iz prva tri slova rei paralaksa i sekund, a ukoliko postavimo Sunce u centar lopte poluprenika 10 parseka, u njoj e se zajedno sa Suncem nalaziti 73 zvezde, od kojih samo 28 zvezda grade pojedinane sisteme, 36 zvezda uestvuju u dvojnim sistemima, dok 9 zvezda gradi tri trojna zvezdana sistema (najblia zvezda Suncu, Alfa Kentaura, udaljena samo 4,3 svetlosne godine od Sunca, primer je trojnog zvezdanog sistema u kome tri zvezde krue jedne oko drugih).

- Zato se brojevi koje piemo zovu arapski?

Iako se brojevi kojima danas piu Evropljani, Amerikanci i najvei deo nae planete zovu arapski, oni su zapravo nastali u Indiji, a po legendi, izmislio ih je indijski astronom i matematiar Arjabhata poetkom 6. veka nove ere. Tada je nastao prvi kompletni numeriki sistem (tzv. pozicioni brojevni sistem) gde se uz pomo broja 1 moglo pisati i 100 i 1000 samo ako bi se nacrtao odreen broj krugova, odnosno nula iza jedinice. Po prii, Arjabhata je za uvoenje krunih nula bio inspirisan peanim abakusom, odnosno spravom za mnoenje brojeva po principu oznaavanja oznaka na mrei ucrtanoj na pesku. Arapski matematiari su pozvali indijske kolege u Bagdad 771. godine kako bi od njih nauili da koriste nove brojeve, koje su tada nazvali huruf alghubar, to znai peani brojevi. Originalne indijske knjige su tom prilikom bile prevedene na arapski jezik i u tom obliku su ove informacije bile prezentovane evropskim istraivaima, koji su stoga ovaj, za njih tada novi sistem raunanja i obeleavanja brojeva nazvali arapskim. Interesantno je da iako Arapi piu slova s desna na

levo, brojeve ipak piu s leva na desno, a razlog tome je upravo to to su brojevni sistem preuzeli iz Indije. Naime, arapi svoje brojeve danas nazivaju al-arqm al-hindya, to u prevodu znai indijski brojevi. Evropljani su poeli da ih koriste tek nakon 1202. godine kada je Leonardo od Pize objasnio njihovo korienje u svojoj knjizi o abakusu. Interesantno je da su u Firenci, 1299. godine bili zabranjeni arapski brojevi, jer se 0 lako mogla falsifikovati sa 6. U odnosu na rimske brojeve, pomou indijskih brojeva su elementarne raunske operacije kao npr. sabiranje i oduzimanje postale znatno lake izvodljive.

- Kako se otkriva nepravilan start u atletskim trkama?

U skladu sa pravilnikom Meunarodne amaterske atletske federacije, nepravilnim startom se smatra sluaj kada se trka otisne od startnog bloka pre zvuka sudijinog pitolja, ili kada reaguje na zvuk pitolja za manje od jedne desetinke sekunde. Naime, istraivanja su pokazala da je vreme reakcije manje od jedne desetinke sekunde nakon startnog signala nemogue za oveka i da je u tom sluaju trkaev start prethodio zvuku pitolja. Najee se nepravilan start u trkama registruje pomou ureaja ReacTime, koji se nalazi na zadnjem delu startnog bloka na koji se oslanjaju trkai, a uz pomo ica ili radio signala, povezan je sa glavnim kompjuterom, smetenim u blizini sudije. Ureaj meri pritisak koji trka vri na startni blok i alje odgovarajuu informaciju glavnom kompjuteru. Kada sudija oznai poetak trke pucnjem iz pitolja, kompjuter izraunava vreme nakon jedne desetinke sekunde posle pucnja i uporeuje ovo vreme sa vremenskom zavisnou pritiska na blokovima svih trkaa. Kako trka naputa startnu poziciju, dolazi najpre do porasta pritiska na bloku, a zatim do njegovog opadanja. Ovakva vremenska zavisnost pritiska stvara na ekranu kompjutera grafike u obliku parabola, odakle kompjuter izraunava trenutak u kome dolazi do linearnog porasta pritiska. Ukoliko ovaj deli sekunde prethodi prethodno izraunatom vremenu od jedne desetinke sekunde nakon zvuka koji je oznaavao poetak trke, dolazi do signaliziranja nepravilnog starta.

- Koliko bi se podiglo tlo kada bismo Zemlji dodali jedan metar u obimu?
Obim Zemlje (i bilo koje druge lopte ili kruga) je jednak proizvodu njenog poluprenika i 2! (oko 6,28). Kada bi se Zemljin obim poveao za tano jedan metar, tlo ispod nas bi se podiglo za itavih 16 santimetara. Zapravo, ukoliko bilo kom krugu na svetu dodamo jedan metar u obimu, njegov poluprenik e se poveati za 16 santimetara. Dovoljno je samo da podelimo duinu koju smo dodali obimu kruga sa 2! i dobiemo koliko je vei poluprenik kruga sa poveanim obimom. Tako, ukoliko poveamo obim kruga za dva metra, njegov poluprenik e se poveati za 32 santimetra, a ako bismo krugu ili lopti dodali kilometar u obimu, njen poluprenik bi se poveao za 160 metara. Zaista je interesantno da ukoliko atomu, fudbalskoj lopti, naoj planeti, nekoj zvezdi ili ak i itavoj Galaksiji dodamo po jedan metar u obimu, svima e se poluprenik poveati za tano 16 santimetara. A da li ste znali da odnos povrina dva slina tela (npr. dve lopte ili dve kocke razliitih povrina), bez obzira na njihove nepravilnosti moemo izraunati kao kvadrat odnosa rastojanja izmeu bilo koje dve odgovarajue take tela. Odnos zapremina je isto tako jednak treem stepenu odnosa rastojanja izmeu bilo koje dve odgovarajue take tela.

- Kako moemo da izmerimo visinu drveta?

Visinu drvea, zgrada ili ak i planina moemo po jednom sunanom danu izmeriti istom metodom koju je koristo Tales iz Mileta kada je izmerio visinu Keopsove piramide. Dakle, izaberite jedan sunani dan, ponesite sa sobom lenjir ili metar i stanite pored vaeg

drveta. Izmerite duinu vae senke i duinu senke drveta (ili bilo kog drugog objekta iju visinu elite da odredite). Odnos visine drveta i duine njegove senke bie brojno jednak odnosu vae visine i duine vae senke. Dakle, pomnoite duinu senke drveta sa vaom visinu, dobijeni broj podelite sa duinom vae senke i dobiete visinu nepoznatog objekta. Ukoliko moemo da pronaemo jedan barometar (spravu za merenje pritiska) i ukoliko smo u stanju da se popenjemo na vrh drveta iju visinu elimo da izmerimo, tada je dovoljno da uporedimo pritiske vazduha na dnu drveta i na njegovom vrhu. Naime, vazduni pritisak opada za oko 1 mm ivinog stuba na svakih 10 metara nadmorske visine, pa bismo stoga morali da izrazimo razliku vrednosti vazdunih pritisaka sa podnoja drveta i sa njegovog vrha u milimetrima ivinog stuba (760 milimetara ivinog stuba je jednako pritisku od jedne atmosfere, odnosno 101325 Paskala), a da zatim dobijeni broj pomnoimo sa 10 i dobiemo visinu drveta u metrima.

- Koliko puta bismo morali da prepolovimo list papira da bismo doli do jednog protona?
List papira formata A0, ija duina iznosi 84,1 santimetar, a irina 118,9 santimetara (pri emu za svaki list papira vai tzv. pravilo kvadratnog korena iz dva koje nam kae da je dua stranica papira uvek za 2 puta dua od njegove krae stranice), poseduje masu od oko 80 grama. List papira formata A1 poseduje dvostruko manje dimenzije (tako da i dalje vai pravilo kvadratnog korena iz dva), a time i etvorostruko manju masu 20 grama (jer se sa prepolovljavanjem stranice pravougaonika, njegova povrina etiri puta smanjuje, a poto se debljina lista ne menja, masa lista e se smanjivati srazmerno smanjenju povrine, tj. 4 puta sa svakim prepolovljavanjem lista papira) i tako dalje. Ukoliko bismo jedan list papira formata A3 (ija je masa jednaka 1,25 grama) eleli da seckamo na pola sve dok ne doemo do jednog nukleona (protona ili neutrona) tada bismo morali da ga otprilike 81 put preseemo na dva dela. Naime, u svakom gramu bilo koje materije postoji tano 6,02 1023 nukleona. Stoga, u 1,25 grama bilo koje materije postoji tano 7,525 1023 nukleona. Sada je dovoljno da postavimo jednostavnu jednainu: (7,525 1023)/2n=1, gde n predstavlja broj prepolovljavanja lista papira, potreban da doemo do dela papira koji poseduje samo jedan nukleon. Broj n je istovremeno jednak broju kojim bi trebalo da stepenujemo broj 2 da bismo dobili broj 7,525 1023, to moemo matematikim jezikom moemo predstaviti i kao log2n = 7,525 1023. Primenom logaritamskih tablica, upornim deljenjem (ili stepenovanjem broja 2) sa 2 ili uz malo matematike snalaljivosti, moemo da izraunamo da je broj n iz nae jednaine jednak priblino 79, to znai da bismo list papira formata A3 morali da prepolovimo osamdesetak puta da bismo doli do pojedinanog nukleona, a kada bismo hteli da deljenjem lista papira stignemo da pojedinanog atoma, tada bismo proces deljenja morali da izvrimo oko 76 puta, s obzirom da najvei deo atoma papira ini ugljenik koji u svom jezgru poseduje 12 nukleona.

- Da li je zatvorena konica u kojoj pele sede tea od konice u kojoj pele lete?
Teina konice je u oba sluaja ista. Razlog ovoj pojavi postoji u treem Njutnovom zakonu kretanja koji nam kae da svakoj sili u prirodi odgovara jednaka i suprotno usmerena sila. Saglasno ovom zakonu akcije i reakcije, da bi se neko telo odravalo u vazduhu, njegova teina mora biti uravnoteena sa silom jednakog intenziteta, usmerenom nagore. U sluaju naih pela, ova sila koja odrava pele u ravnotenom lebdeem stanju, a koja je izazvana radom njihovih krila, predstavlja silu usmerenu navie, dok se kao reakcija na nju stvara sila usmerena na dole. Ova sila koja deluje na pod konice, jednaka je sili koja deluje na pod

prilikom sedenja pela, a koja potie samo usled njihove mase. Stoga, ukoliko bismo jednu zatvorenu konicu stavili na vagu, ona bi pokazivala istu teinu i kada pele u konici sede, kao i kada lete. Meutim, ukoliko bismo u konicu stavili skakavca, tada bi se teina koju pokazuje vaga stalno menjala. Naime, u trenutku skoka skakavca, teina vage bi se malo poveala, da bi se zatim smanjila dok je skakavac u vazduhu (jer on za razliku od pela ne mae krilima, ve se odbacuje od poda konice), a zatim se opet poveala kada skakavac padne na pod, nakon ega bi se, tokom sedenja skakavca na podu, teina koju pokazuje vaga opet malo smanjila i vratila na poetnu vrednost koja je jednaka samo sumi teina skakavca i konice.

- Koja je razlika izmeu razliitih skala temperatura?

Zvanina meunarodna standardna jedinica temperature je Kelvin i definie se kao termodinamika temperatura koja je jednaka 1/273,26 termodinamike temperature trojne take vode. Temperatura definie srednju energiju estica sistema, a Kelvinova temperaturna skala je direktno proporcionalna srednjoj energiji estica sistema. Tako apsolutna nula, tj. najnia temperatura u prirodi na kojoj prestaju sva toplotna kretanja, predstavlja temperaturu od 0 K. Celzijusova skala se definie pomou trojne take vode, tj. temperature pri atmosferskom pritisku na kojoj je voda postojana u sva tri agregatna stanja: vrstom, tenom i gasovitom. Trojna taka vode iznosi 0 oC, 273,16 K ili 32 oF. Ukoliko znate temperaturu u Celzijusima lako je moete prevesti u bilo koju od druge dve jedinice. Tako, ako poznatoj vrednosti u Celzijusima dodate 273,16 dobiete temperaturu u Kelvinima, a ako vrednost temperature u Celzijusima pomoite sa 9/5 i dobijenom broju dodate 32 dobiete temperaturu u Farenhajtima. Inae, temperatura na kojoj termometar sa Celzijusovom i termometar sa Farenhajtovom skalom pokazuju istu vrednost iznosi tano 40 oC, tj 40 oF. Celzijusova i Farenhajtova temperaturna skala poseduju stepene (o), to nam stavlja do znanja da ove dve skale za razliku od Kelvinove skale direktno ne odraavaju apsolutnu temperaturu, ve su nastale konvencijom.

- Koja je najnia poznata temperatura u prirodi?

Najnia mogua temperatura je apsolutna nula, koja definie 0. stepen Kelvinove, odnosno - 273,16 stepeni Celzijusove skale. Ako pod prirodom podrazumevamo bilo koje mesto van laboratorije, intergalaktiki prostor bi nam ponudio najniu temperaturu u nama poznatom Univerzumu, a jednaku temperaturskom ekvivalentu pozadinskog mikrotalasnog zraenja, to danas iznosi 2,73 Kelvina. Svako dalje sniavanje temperature zahtevalo bi rad, tj. utroak energije, a apsolutna nula se ne moe postii, jer bi ovakav poduhvat zahtevao apsolutno savrenu mainu koja radi sa stopostotnom efikasnou. Po definiciji, temperatura je merilo srednje kinetike energije atoma ili molekula nekog objekta, a poto savren vakuum ne sadri materiju, on jednostavno nema temperaturu. Inae, najnia izmerena prirodna temperatura na Zemlji iznosi 88 stepeni Celzijusa, a izmerena je u Ruskoj Antarktikoj stanici u Vostoku, dok najnia temperatura do koje smo laboratorijskim putem uspeli da ohladimo materiju iznosi oko 700 nanoKelvina, odnosno oko 0,0000007 K i postignuta je u amerikom Nacionalnom Institutu za standarde i tehnologiju (NIST). Naime, ovom prilikom su pomou specijalne putanje laserske svetlosti poznate i kao optika reetka uspeli da se uhvate atomi cezijuma i odravaju nepokretnim u prostoru. Zatim, nakon postepenog smanjivanja intenziteta laserske svetlosti, nestale su interakcije izmeu elektromagnetnog polja svetlosti i atoma cezijuma, to je uzrokovalo irenje atomskog sistema tako da svaki od atoma u njemu zauzme veu zapreminu. Prilikom ovakvog irenja, atomi su rasipali svoju energiju (jer se sa ograniavanjem prostora bilo kog materijalnog

sistema, u njemu poveava temperatura i obrnuto) i tako postali jo hladniji. Ovakvi superhladni atomi bi jednoga dana moda mogli da se koriste u svrhu pravljenja jo preciznijih atomskih satova ili atomskih interferometara.

- Kakvi sve termometri postoje?

Materija u prirodi doivljava razne promene sa promenom temperature, a upravo je na osnovu osetljivog merenja ovih promena mogue registrovanje promena i u temperaturi. Tako, na primer, vrsta tela (usled anharmoninih oscilacija u okviru kristalne reetke, odnosno veeg udaljavanja estica nego pribliavanja tokom svake oscilacije), kao i tena tela (gasovi uvek zauzimaju zapreminu suda u kome se nalaze) menjaju svoju zapreminu sa promenom temperature. U staklenim termometrima se upravo nalazi neki alkohol ili iva, tako da se tenost u termometru iri (vie nego stakleni sud u kome se nalazi) sa poveanjem temperature i penje uz graduisanu tanku cev. Ovakav mehanizam, samo u kome tenost istie iz suda sa poveanjem temperature (a kao posledica poveanja njene zapremine) esto se koristi u termostatima, kao npr. u nekim peima gde tenost nakon izlaska iz suda pritiska metalnu membranu, delujui tako na prekida kojim se zatvara tok elektrine struje kroz grejae ili tok prirodnog gasa. Meutim, ne koriste svi termometri osobinu tenosti da se ire sa promenom temperature. Postoje i termometri koji rade na bazi metalnih traka. Meutim, vrste supstance poseduju znatno manje koeficijente termikog irenja od tenosti, pa je stoga znatno tee napraviti podjednako precizne termometre od kristala. Ipak, metali se esto koriste u termometrima i to u vidu bimetalnih traka. Naime, dve uske metalne trake razliitih metala (najee bakar i gvoe) se trajno povezuju tako da formiraju tanak metalni sendvi. Poto dva razliita metala poseduju razliite koeficijente termikog irenja (bakar poseduje vei koeficijent termikog irenja od gvoa), bimetalna traka se deformie sa promenama temperature. Poto oblik bimetalne trake zavisi od temperature, od nje se moe napraviti precizan termometar. U mnogim bimetalnim termometrima koji se koriste u kuhinjskim aparatima kao i u mnogim grejalicama, peglama i peima, bimetalna traka se savija ili u malo klupe ili u spiralu, jedan kraj trake se fiksira za okvir termometra dok je drugi zakaen za pokaziva, pa se sa krivljenjem trake (ili njenim odvijanjem ukoliko je sklupana) pomera i pokaziva. Postoje i termometri u vidu tankih plastinih traka koje je dovoljno da prislonimo na neki predmet kao npr. na staklenu vazu ili zid akvarijuma i na njima emo moi da proitamo temperaturu. Ovakvi termometri nisu u potpunosti plastini ve i oni poseduju jedan vieslojni sendvi koji sadri izvesni teni kristal. U jednom smektinom tenom kristalu, tapiasti ili diskoliki molekuli su jednostrano orijentisani. Naime, ovi molekuli se kreu slino tenostima, ali je njihov poredak simetrino ureen to ih ini bliskim kristalima. Teni kristali u interakciji sa svetlou menjaju svoj oblik, pa se stoga koriste u displejima elektronskih satova ili laptop kompjutera. Teni kristal koji se koristi u termometrima predstavlja hiralni nematini kristal koji je prirodno uvrnut tako da se njegovi molekuli uvijajui orijentiu u obliku spirale, te stoga oni poseduju talasasti izgled u okviru koga je mogue primetiti i bregove u kojima svi molekuli tee da se orijentiu nagore ili nadole, a razmaci izmeu susednih bregova u strukturi su zasluni za optike osobine ovakvih supstanci. Ovaj razmak izmeu bregova u strukturi moe iznositi nekoliko desetina nanometara ili nekoliko mikrona to zavisi od hemijskog sastava tenog kristala, kao i od temperature. Naime sa poveanjem temperature, smanjuje se razmak izmeu ovih bregova. Za svaki hiralni nematini teni kristal postoji odreeni opseg temperatura u okviru koga je rastojanje izmeu strukturnih bregova jednako talasnoj duini vidljive svetlosti i tada teni kristal reflektuje odreenu boju. Tako, npr. na temperaturi od 28 oC, breg odreenog tenog kristala e biti jednak talasnoj duini plave svetlosti i ako na toj temperaturi osvetlimo ovu supstancu sa belom svetlou, ona e imati briljantno plavu boju, jer e reflektovati upravo

plavu boju ka naim oima. Na temperaturi od 26 oC, breg u strukturi e odgovarati talasnoj duini crvene boje i osvetljeni teni kristal e tada biti crven, dok e na temperaturi od 24 oC razmak izmeu bregova odgovarati infracrvenoj svetlosti, pa e tada osvetljeni teni kristal biti providan za vidljivu svetlost. Tanki plastini termometar se sastoji do niza razliitih hiralnih nematinih tenih kristala koji se vide kroz providne otvore oblika brojeva postavljene u neprozirnoj traci. Iza svakog temperaturskog broja se nalazi teni kristal koji reflektuje vidljivu svetlost samo na temperaturi koju predstavlja taj broj. Postoje takoe i elektronski termometri koji koriste temperaturne senzore u vidu termospojeva i termistora. Ukoliko zagrevamo jedan kraj metala, tada e elektroni (glavni provodnici toplote u metalima) imati vee kinetike energije na toplijem kraju metala nego na hladnijem i teie da odnose toplotu sa toplijeg na hladniji kraj metala, pa e stoga hladniji kraj metala imati vie elektrona nego topliji, odnosno na ovaj nain e se uspostaviti razlika u potencijalima izmeu toplog i hladnog kraja metala. Termospojevi se prave spajanjem dve metalne ice napravljene od dva razliita metala. Kada se njihov spoj zagreva, na svakoj ici dolazi do razdvajanja naelektrisanja, a poto su dve ice raznorodne (jedna je esto platinska, a druga je legura platine i rodijuma), postojae razlika u potencijalima izmeu hladnih krajeva dve ice, ijim merenjem moemo znati i temperaturu na kojoj se nalazi njihov spoj, bilo da je on topliji ili hladniji od krajeva ica. Termistori se prave od poluprovodnikih materijala za koje je karakteristino da im elektrini otpor opada sa poveanjem temperature (za razliku od metala kod kojih otpor raste sa porastom temperature), pa se merenjem otpora ovakvih materijala moe saznati i njihova temperatura.

- ta je to Galilejev termometar?
Galileo Galilej je poetkom 17. veka konstruisao jednostavan i prilino precizan termometar koji se danas koristi uglavnom za dekoraciju, a sastoji se od zatvorene staklene cevi ispunjene vodom i nekoliko staklenih loptica ispunjenih obojenom tenou za koje je zakaeno po jedno pare metala na kome je oznaena temperatura. Metalne ploice su kod svake loptice razliite teine, a to je nia oznaka temperature to je masa metalnog vrka vea, pa stoga, usled meusobne rezultujue razlike u gustini, loptice plutaju jedne iznad drugih. Svaka promena temperature vazduha u okolini termometra, dovee do promene temperature vode koja okruuje loptice, to e pak rezultirati u promeni gustine vode u cevi, a usled toga e loptice ija je gustina manja od gustine vode teiti da izrone na povrinu, dok e loptice ija je gustina vea od gustine vode teiti da potonu na dno. Lopta ija je gustina najblia gustini vode na datoj temperaturi trpee najvie kolebanja izmedju procesa izranjanja pod dejstvom sile potiska i procesa tonjenja pod dejstvom gravitacije i indicirae nam priblinu temperaturu okolnog vazduha.

- Kako moemo da odredimo temperaturu vazduha sluanjem cvraka?

Broj cvrkuta jednog cvrka u jedinici vremena (odnosno, brzina cvranja cvrka) u proseku zavisi od brzine cvrkovog metabolizma, odnosno brzine kojom se odigravaju njegove telesne hemijske reakcije u okviru kojih se energija osloboena sagorevanjem hrane pretvara u rad i toplotu. Brzina metabolikih reakcija cvrka zavisi od temperature u skladu sa starim Arenijusovim zakonom po kome je brzina hemijske reakcije proporcionalna sa recipronom vrednou eksponentna kolinika energije aktivacije reakcije i temperature (eE/kT ). Stoga, sa porastom temperature vazduha koji okruuje cvrka, poveavae se i brzina njegovih metabolikih reakcije, a time e on i bre cvrati. Postoji jedno staro pravilo po kome je dovoljno da saberemo broj cvrkuta cvrka tokom 8 sekundi sa brojem 5 i dobiemo temperaturu vazduha u Celzijusovim stepenima. S druge strane, ako broj cvrkuta cvrka

tokom 15 sekundi saberemo sa brojem 40, dobiemo temperaturu vazduha u Farenhajtovim stepenima. Tako, na primer, ako izbrojimo 112 cvrkuta cvrka u minutu, temperatura vazduha e otprilike iznositi 20 oC ili 68 oF. Detaljnija istraivanja su bila sprovedena na primeru snenog cvrka (Oecanthus fultoni) koji ivi na drveu, i primeeno je da na temperaturi od 17,3 oC, proseno cvrkutanje ovog cvrka iznosi 100 puta u minutu, pri temperaturi od 20,3 o C 126 puta u minutu, a na temperaturi od 25oC 178 puta u minutu. Ukoliko ove rezultate ucrtamo kao tri take na grafiku broja cvrkuta u jedinici vremena u funkciji temperature dobiemo odgovarajuu eksponencijalnu zavisnost (drugim reima, ako na y-osu grafika umesto broja cvrkuta nanesemo prirodne logaritme ovih vrednosti, prava linija e spajati tri eksperimentalno dobijene take) na osnovu koje moemo da pronaemo i temperaturu vazduha pri bilo kojoj drugoj uestalosti cvrkutanja snenog cvrka.

- ta je to seizmograf?
Seizmograf je ureaj koji naunici koriste za merenje jaine zemljotresa. Svrha seizmografa je da precizno registruje pomeranje tla pri potresima Zemlje. Ukoliko ivite u gradu, verovatno ste zapazili da se ponekad vaa zgrada ili kua blago zatrese kada nekom od bliskih ulica prolazi veliki kamion ili tramvaj. Dobri seizmografi su zbog toga izolovani i povezani sa kamenim leitem koje spreava registrovanje signala koji ne potiu od zemljotresa. Glavni problem koji se mora reiti posledica je injenice da kada se tlo trese, trese se i instrument. Stoga, veina seizmografa sadri i teg velike mase. I vi moete napraviti veoma jednostavan seizmograf ukoliko zakaite neki vei teg za konopac i prebacite ga preko stola, a njegovo kretanje ograniite samo na gore-dole. Zalepite jedno pero na dno tega tako da ono dodiruje pare papira. Prilikom potresa Zemlje, cela konstrukcija osim mase sa perom (jer su gravitaciona i zatezna sila uravnoteene, a neophodno je da pomeranje konstrukcije bude zanemarljivo malo u odnosu na duinu niti kojom je masa zakaena za oslonac) e poeti da se trese, tako da e pero poeti da crta po papiru. Ako upotrebite rolnu papira i motor koji lagano vue papir po stolu moi ete da registrujete potrese tokom vremena. Meutim, bie potreban prilino jak potres da biste neto primetili. Kod pravih seizmografa, poluge i elektronska kola se koriste za pojaavanje signala kako bi se mogli registrovati i najmanji potresi. Veliki mehaniki seizmografi imaju masu i od preko 500 kilograma, a poseduju jo i itav niz poluga i zupanika pomou kojih se veoma uveava rezolucija pisaa. Postoje i neto moderniji tipovi seizmografa koji poseduju ipku od nekog piezoelektrinog materijala (koji stvara elektrini signal kada se izdui ili sabije) montiranu izmeu dva nepokretna kraja. Prilikom potresa Zemlje, ova ipka se blago izduuje i sabija proizvodei elektrine signale koje detektuju osetljiva elektronska kola seizmografa. Ovakvi seizmografi su veoma osetljivi na najmanja pomeranja Zemlje, pa su u stanju da osete pomeraje koji su manji od jednog milimetra u odnosu na Zemljinu kuglu. Interesantno je da se zemljotresi ne moraju registrovati samo na Zemlji, ve i u vazduhu. Naime, seizmiki talas se kree kroz Zemlju brzinom od jednog do deset kilometara u sekundi, a ove vibracije i u atmosferi izazivaju akustike (zvune) talase koji se prostiru sve do jonosfere (visokog sloja atmosfere ispunjenog jonizovanim esticama), a ija amplituda raste sa poveanjem nadmorske visine. Kao rezultat, struktura radio signala odbijenih od jonosfere i vremenski sluajno podudarnih sa zemljotresom, poinje da se raspada na manje fragmente, a upravo registrovanjem izmenjene frekvencije ovih radio signala na Zemlji kao posledice kolebanja jonosfere pod dejstvom zemljotresa, mogue je detektovati zemljotres, ponekada ak i pre nego to njegov posledini veliki okeanski talas (cunami) doe do obale.

- Koliko je boja dovoljno da se oboji bilo koja mapa na svetu?

Nacrtajte krug oko koga e biti nacrtane tri oblasti koje e se meusobno dodirivati i videete da je najmanje 4 razliite boje potrebno da bismo bojili mape pri emu, naravno, susedne oblasti, kako bi se razlikovale, moraju biti obojene razliitim bojama. Ovo pitanje, od kada je formulisano sredinom 19. veka dugo je muilo matematiare na naoj planeti sve do juna 1976. godine kada je pomou kompjuterskih prorauna izveden dokaz ovog tzv. problema 4 boje. Naime, za bilo koju mapu ili sliku na kojoj elimo da razliito obojimo susedne zatvorene oblasti, potrebno nam je najvie 4 boje. Interesantno je da je slino mnogim drugim problemima u matematici, i problem 4 boje tokom pokuaja upornog reavanje doveo do napretka u nekim drugim ve postojeim ili novootkrivenim oblastima matematike, a u njenom sluaju topologije. Suprotno geometriji koja prouava taan oblik i veliinu nekog objekta, topologija se interesuje za istu sutinu objekta, odnosno za njegove osnovne karakteristike kao npr. granine linije ili take preseka. Stoga, za topologa krug i kvadrat ne poseduju nikakvu bitnu razliku izmeu sebe, jer oba tela formiraju zatvorenu krivu liniju. Naime, jedan glineni kvadrat lako moemo preoblikovati u glineni krug, a stoga se topologija esto naziva i gumenom geometrijom. Topolozi najvie prouavaju viedimenzionalne figure koje se teko mogu zamisliti sa naom apstrakcijom na nivou trodimenzionalnog sveta koji nas okruuje. Stoga se i za topologe esto kae da ne razlikuju krofnu od oljice za aj. Dokaz problema 4 boje su izveli Volfgang Haken i Kenet Apel sa Univerziteta u Ilinoju, a poli su od dokazane tvrdnje da se beskonaan broj mapa moe konstruisati od nekog konanog broja mapa, pa bi prouavanjem ovih gradivnih jedinica mapa, bilo mogue obuhvatiti ceo problem. Oni su ubrzo redukovali problem 4 boje na samo 1482 gradivne jedinice. Proveravanje ove 1482 mape i svih kombinacija boja u okviru svake mape je izuzetno teak zadatak, pa su se oni stoga posluili kompjuterom koji je nakon 1200 sati raunanja uspeo da dokae problem 4 boje za svih 1482 gradivnih jedinica mapa, a time i za sva mape na svetu.

- ta su to fraktali?
Fraktali su geometrijski oblici koji poseduju kompleksnu i detaljnu strukturu na bilo kom nivou uveanja i to je najvanije, poseduju osobinu da svaki njihov deo ima izgled umanjene celine. Jedan od najuvenijih fraktala je kriva snene pahuljice koja se konstruie tako to jednom jednakostraninom trouglu postavimo po jedan umanjeni jednakostranini trougao na sredinu svake stranice, a zatim ovim manjim trouglima opet postavljamo jo manje trouglove na sredine njihovih stranica i tako dalje. Prilikom svakog dodavanja trouglova snenoj pahuljici, ukupna duina krive se poveava za faktor (4/3)n, gde je n broj transformacije. Stoga bi se nakon dodavanja beskonanog broja trouglova, teorijski dobila figura sa konanom povrinom i sa konanim brojem uglova, ali sa beskonanom duinom, to znai da se fraktalne krive ne mogu diferencirati. Fraktalna slika se moe konstruisati tako to bismo za svaku taku odreenog dela ravni sa jednom realnom (, -2, -1, 0, +1, +2, ) i jednom imaginarnom osom (, -2i, -i, 0, +i, +2i,gde je i jednako " 1 ) izraunali kub koordinata datih taaka ((x,y)2(a,b), gde je (x,y) jednako sa (a,b)). Tako bismo za svaku taku datog segmenta ravni dobili nove kompleksne brojeve, nakon ega je potrebno izraunati moduo razlike poslednje dve vrednosti, a zatim ponovo izvriti istu operaciju, ali nad novodobijenom vrednou. Zatim, moramo utvrditi da li bi ponavljanjem ovog procesa beskonaan broj puta, moduo razlike teio beskonanoj veliini ili bi konvergirao nekom konanom broju. Ako se konvergentnim takama u ravni dodeli jedna boja, a divergentnim takama druga boja, dobie se grafik tzv. Mandelbrotovog skupa. Ako paljivo pogledamo dobijenu sliku, primetiemo da svi njeni delovi imaju isti oblik kao i celina. Ako bismo uveali sliku jednog dela, primetili bismo da i delovi delova ponovo imaju izgled celine i tako dalje. Ovako dobijeni skup se naziva fraktalnim skupom, dok se slika naziva fraktalnom

slikom. Fraktali, koji se esto nazivaju i geometrijom prirode, nali su izuzetnu primenu u kompjuterskoj grafici, kao i u kompresovanju slika video formata.

- ta je to dendrohronologija?
Dendrohronologija je nauka koja se bavi brojanjem godova drveta. Kada se sledei put budete etali kroz umu, moda ete primetiti i po neki panj na putu. Zagledajte se u njegovu povrinu i primetiete koncentrine krugove jedan u drugom. Ovi krugovi se nazivaju godovima i na osnovu njihovog broja, irine, boja, kao i godinje gustine, mogue je saznati poneto o prolosti. Po jedan svetao i jedan taman krug ine godinji prsten ili god, a drvo stvara svake godine po jedan god. Krugovi koji odgovaraju istoj godini su razliitih boja, jer drvo raste razliito u raznim godinjim dobima. Naime, u prolee i rano leto, elije drveta su vee i imaju tanje zidove pa stoga izgledaju svetlije, dok su u pozno leto manje, imaju deblje zidove i nalaze se vrsto priljubljene jedna uz drugu, pa tako stvaraju tamniji krug. Svako suno leto i svaka hladnija zima ostavljaju trag na ivom svetu, a time i trajni zapis na odgovarajuem godu drveta. Poto smena sunih i normalnih leta, kao i hladnih i normalnih zima nije ravnomerna, to se tanji i deblji godovi neravnomerno smenjuju. Kompjuterska ili vizuelna obrada uzoraka drveta iz pojedinih predela na Zemlji, moe nam dati podatke o klimi iz prolosti u svakoj od prouavanih oblasti, a i jo vaniji klju za datiranje pojedinih geolokih dogaaja, kao to su zemljotresi ili intenzivna erozija koju osim pojaanih kia (klimatski faktor) izaziva i lagano izdizanje brdsko-planinskih regiona. Najbolji geoloki, istorijski i arheoloki podaci se mogu dobiti od to starijeg drveta. Najstarije drvo na Zemljinoj lopti je do skoro bila nekoliko hiljada godina stara sekvoja sa Stenovitih Planina koja se nalazila u Sekvoja Nacionalnom Parku u Kaliforniji, ija je visina iznosila 84, a obim 11 metara. Meutim, nedavno je na padinama Belih Planina u Kaliforniji naeno jo starije drvee. To su etkasti borovi, drvea ija visina iznosi samo oko 9 metara, njihov obim je takoe mali, ali im starost iznosi i do 5000 godina. Uz pomo posebno napravljenih indeksa godova, prouavanjem etkastih borova, kao i drvea iz porodice Daglasovih jelki, u jugozapadnoj Americi se mogu posmatrati klimatske promene u poslednjih 3-4000 godina. Takoe, na godovima se oitavaju i Suneve pege, odnosno periodina Suneva aktivnost.

- ta je to atomski sat i kako on radi?

Atomski satovi nam daju preciznije vreme od rotacije Zemlje ili kretanja zvezda. Oni predstavljaju trenutno najpreciznije planetarne asovnike u odnosu na koje se navijaju svi drugi zvanini satovi na Zemlji. Kada ne bi postojali atomski satovi, GPS navigacija bi bila neizvodljiva, Internet bi bio vremenski nesinhronizovan, a poloaji planeta ne bi bili poznati sa tolikom preciznou kako bi lansiranje letelica u njihove orbite bilo mogue. Atomski satovi se definiu kao bilo koji ureaji za merenje vremena koji rade na principu merenja nepromenljive frekvencije oscilovanja odreenih atoma ili atomskih grupa u molekulu. Jedan od prvih atomskih asovnika bio je amonijani sat koji je radio na principu merenja perioda vibriranja atoma azota u molekulu amonijaka od tano 23 870 vibracija u sekundi. Moderni atomski satovi za merenje vremena koriste atome cezijuma-133, vodonika ili rubidijuma. Da bismo napravili jedan atomski sat na bazi cezijuma, potrebno je zagrejati atome cezijuma tako da oni ponu da isparavaju i prolaze kroz cev visokog vakuuma. Atomi cezijuma zatim, najpre prolaze kroz magnetno polje u kome se selektuju atomi u povoljnom energetskom stanju, a ovi atomi zatim prolaze kroz intenzivno mikrotalasno polje (koje stvara kristalni oscilator) ija frekvencija se kree napred-nazad u odnosu na frekvenciju od 9 192 631 770 Herca. Kada atomi cezijuma prime tano ovu frekvenciju mikrotalasa, oni prelaze u pobueno energetsko stanje. Na drugom kraju cevi, drugo magnetno polje izdvaja samo atome koji su

apsorbovali po jedan mikrotalasni foton i preli u pobueno energetsko stanje. Detektor na zadnjem kraju cevi daje signal proporcionalan broju atoma cezijuma koji u njega udare, a izlazni pik se pojavljuje samo kada je frekvencija mikrotalasa tano 9 192 631 770 Herca. Ovi pikovi se zatim koristi da bi se dodatno doterala frekvencija mikrotalasa koje emituje kristalni oscilator. Ova frekvencija se zatim deli sa 9 192 631 770, kako bi se dobio jedan puls po sekundi, ime se definie trajanje jedne sekunde. Trenutna tanost atomskih satova (tj. njihova apsolutna greka) iznosi jednu sekundu na deset miliona godina, a smatra se da e uskoro tanost ovakvih satova dostii veliinu od jedne sekunde na trista miliona godina.

- ta su to optiki satovi?
Optiki satovi predstavljaju trenutno najpreciznije satove na Zemlji, a kao klatno koriste oscilacije vidljive svetlosti. Optiki satovi su 7 puta precizniji od aktuelnih atomskih satova koji se zasnivaju na merenju dugotalasnijih mikrotalasnih signala. Naime, usled manje frekvencije mikrotalasnih od optikih oscilacija, preciznost atomskih satova je takoe manje. Sekunda se zvanino definie kao vreme potrebno da atom cezijuma napravi 9 192 631 770 oscilacija izmeu dva energetska stanja (tj. da izemituje isto toliki broj fotona), a tehnika koja se koristi u atomskim satovima podrazumeva to pouzdanije merenje upravo ovih oscilacija. Atomski asovnici rade sa preciznou od 10-15 sekundi (to znai da mogu da pogree najvie za jednu sekundu tokom 15 miliona godina), ali optiki signali pruaju jo bolju preciznost merenju (jedna sekunda na 300 miliona godina), jer se greka merenja smanjuje sa brzinom oscilovanja klatna, pod uslovom da smo u stanju da bez greke registrujemo sve oscilacije. Greka rada ovih satova je veoma mala, pogotovo ako je uporedimo sa kineskim satovima iz 11. veka koji su greili za oko 100 sekundi dnevno, ili sa satovima iz 17. veka koji su kasnili ili urili oko 10 sekundi na dan ili sa najpreciznijim satovima iz tridesetih godina 20. veka ija je greka merenja vremena iznosila oko jednu sekundu tokom tri dana. Prvi primerci optikih asovnika se se zasnivali na tzv. frekvencionom lancu, koji je pretvarao optiki u mikrotalasni signal, ali se sada koristi tzv. frekvenciono sae, koje se sastoji od femtosekundnog lasera i fotoninog vlakna (optiko vlakno sa nizom malih rupica). Kao izvor optikih talasa, odnosno svetlosti, koristi se samo jedan ohlaeni jon ive (atom ive sa jednim elektronom manje) koji je povezan sa laserskim oscilatorom, koji se ponaa kao tradicionalno klatno stvarajui tik-tak signale, ali ne na svaku sekundu ili pola sekunde, ve ovo klatno otkuca tik 1064 kvadriliona puta u sekundi (jedan kvadrilion je milion milijardi). Optiki i atomski satovi na osnovu kojih se prua vreme ostatku nae planete nalaze se u amerikom Nacionalnom Institutu za standarde i tehnologiju (NIST) na Univerzitetu u Koloradu. Interesantno je da to smo u stanju preciznije da merimo vreme, to emo preciznije moi da izmerimo i fundamentalne fizike konstante, a precizno merenje vremena je veoma vano i kod prenosa podataka velikom brzinom, merenja rastojanja, sinhronizovanja televizijskih i drugih ureaja, regulisanja satelitskih orbita, kosmike navigacije, spajanja letelica, slanja e-mail poruka itd.

- ta je to koeficijent inteligencije?
IQ ili koeficijent inteligencije predstavlja pojam izveden iz raunske metode koju je prvi koristio nemaki fiziolog Vilijam tern u okviru StenfordBine skale inteligencije. Ovaj i drugi raniji testovi inteligencije odreivali su mentalnu starost (ili zrelost) subjekta u zavisnosti od pruenog reenja testa i poreenja rezultata sa ostatkom populacije. Danas, pojam koeficijenta inteligencije opisuje rezultat testa koji meri spoznajne sposobnosti subjekta u poreenju sa optom populacijom, gde broj 100 predstavlja srednji, tj. proseni rezultat. Na veini testova, rezultat izmeu 90 i 110 oznaava prosenu inteligenciju, rezultat preko 130 predstavlja izuzetnu inteligenciju, dok rezultat manji od 70 indicira mentalnu

usporenost. Testovi inteligencije se prave kako bi se pomou njih merila opta sposobnost reavanja problema i razumevanja. Pri tome, oni moraju ukljuivati testiranje: prostornih sposobnosti, odnosno sposobnosti vizuelizacije razliitih figura i oblika, zatim matematike sposobnosti, odnosno sposobnosti reavanja problema i korienje logike, zatim jezike sposobnosti, odnosno sposobnosti dovravanja reenica i prepoznavanja rei kada su slova premetena ili zamenjena, i na kraju sposobnosti pamenja, tj. sposobnosti da se prisetimo stvari prethodno opisanih vizuelno ili zvuno. Poto koeficijent inteligencije meri sposobnost razumevanja ideja, a ne koliinu znanja, onda uenje novih informacija ne poveava automatski inteligenciju, premda veba um, to za posledicu ima poveanje saznajnih moi. Iako testovi inteligencije prilino precizno ukazuju na intelektualni potencijal pojedinca, oni su samo jedan nesavren nain merenja odreenih aspekata intelektualnih sposobnosti. Testovi inteligencije ne mere kreativnost, moralne vrednosti, mudrost, estetiku, steena znanja, intuiciju kao i mnotvo drugih stvari koja takoe spadaju u polje inteligencije, kao i svakodnevnog logikog i intuitivnog rasuivanja.

- ta je to broj !?
Broj ! (pi) je jednak odnosu obima kruga i njegovog prenika. Ako nacrtate savreni krug, bilo u stvarnosti, bilo kompjuterski, zatim izmerite njegov obim i prenik, podelite ta dva broja i dobiete vrednost broja !. Cifre broja ! iza decimalnog zareza pruaju se u beskonanost, a vrednost ovog broja do stote decimale iznosi 3,14159265358979323846264338327950288419716939937510582097494459230781640620 89986280348253421170679821. ! je iracionalan (transcedentan) broj to znai da se ne moe predstaviti ni kao razlomak dva cela broja. Cifre iza decimalnog zareza iracionalnih brojeva se pruaju u beskonanost bez njihovog ponavljanja (kao npr. kod 0,111111jer je to ustvari 1/9) , a i bez ponavljanja odreenih nizova cifara. Ovaj beskrajni niz decimala se moe izraunati pomou jednostavne jednaine, po kojoj je ! = 1 1 1 1 1 1 1 1 4( " # " # " # " +). Premda je poznavanje vrednosti broja ! do 39. 1 3 5 7 9 11 13 15 decimalnog mesta dovoljno da bi se mogao izraunati obim Kosmosa do tanosti prenika atoma vodonika, kompjuterski je izraunata vrednost broja ! do oko hiljadu milijardi decimala. Osim to povezuje obim kruga i njegov prenik, broj ! predstavlja vezu i izmeu povrine kruga i kvadrata poluprenika, tj. etvrtine kvadrata prenika, u vidu njihovog kolinika. Interesantno je da je broj ! najee jednak odnosu stvarne duine reke od izvora do ua i direktne duine reke u vazdunoj liniji. Premda taj odnos varira od reke do reke, prosena vrednost je jednaka broju !. Albert Ajntajn je prvi primetio da reke imaju tendenciju ka sve veem krivudanju zato to mala krivina stvara bre struje na spoljanjim obodima, to dovodi do vee erozije i do pojave otrijih krivina. to je krivina otrija, to su bre struje na spoljanjim obodima reke, vee su erozije, reka vie zaokree i tako dalje. Meutim, poveanje krivudanja e dovesti do pribliavanja dve krivine i, praktino do kratkog spajanja. Reka e postati pravija i krivina e biti ostavljena na jednoj strani, formirajui jezero u obliku slova U. Ravnotea izmeu ova dva suprotna faktora vodi ka prosenom odnosu ! izmeu stvarne duine reke i direktnog rastojanja od izvora do ua.

- ta je to broj e?
Broj e i broj ! predstavljaju dva najvie koriena i najvanija broja u itavoj nauci. Broj e se najee definie kao brojna vrednost kojoj tei (1+1/n)n kada broj n postaje beskonano velik. Naime, ovaj izraz je za n=1 jednak 2, za n=2 je jednak 2,25, za n=3 jednak

je 2,369, za n=4 je jednak 2,489 i tako dalje sa poveanjem broja n konvergira vrednosti e koju dostie tek za n = $. Slino broju !, i broj e je transcedentan, tj. iracionalan broj to znai da ne predstavlja reenje nijednog polinoma sa celobrojnim koeficijentima, odnosno da se ne moe predstaviti kao razlomak dva cela broja, odnosno da se njegove cifre iza decimalnog zareza pruaju u beskonanost i da redosled njihovog pojavljivanja nikada ne postaje predvidljiv. Vrednost broja e do desete decimale iznosi 2,7182818285. Broj e se esto $ 1 odreuje i putem raunanja beskonanih redova kao to je npr. % . Za razliku od broja !, n &1 n! broj e ne poseduje geometrijsku interpretaciju. Broj e predstavlja osnovu prirodnih logaritama (ln), to znai da za razliku od log m = x, gde je x = 10m, kod ln m = x, x = em. Broj e je verovatno najpoznatiji po tome to funkcija f(x) = ex (tzv. eksponencijalna funkcija) predstavlja jedinu funkciju ija je brzina rasta u bilo kom trenutku jednaka njenoj veliini u tom istom trenutku. Matematiari bi verovatno drugim reima rekli kako je to jedina funkcija iji je izvod u svakoj taki jednak veliini te funkcije u toj taki. Stoga, kada su pitanju neke pojave koje se naglo uveavaju sa porastom razmera te pojave, esto se govori o eksponencijalnom rastu. Upravo zbog ove jedinstvene osobine, eksponencijalna funkcija se koristi u mnogim oblastima nauke kad kod se opisuju rast i promena nekog sistema. uven je Bolcmanov faktor verovatnoe e-E/kT koji definie razne tipove verovatnoe raspodele u prirodi, a u geometriji, broj e je sastavni deo mnogih formula koje opisuju oblike nekih tela, kao npr. lananice.

- Koji su najvei pravougaonik u krugu i prizma u lopti?

Jo je Tales iz Mileta otkrio da na ravni, tj. u dve prostorne dimenzije, vrhovi svih pravouglih trouglova date hipoteneze lee na krugu iji je prenik jednak zadatoj hipotenuzi. Poto je hipotenuza svim tim trouglova jednaka, najveu povrinu e imati onaj trougao ija je visina najvea, tj. onaj trougao kome je vrh u najvioj taki polukruga, a to je jednakokraki trougao. Dva jednakokraka trougla sa zajednikom hipotenuzom zajedno daju kvadrat, pa e stoga kvadrat biti pravougaonik sa najveom povrinom, koji se moe upisati u krug. Povrina ovog kvadrata e biti jednaka polovini kvadrata prenika kruga. Analogno ovom dvodimenzionalnom raunu, moemo izvriti slino posmatranje u trodimenzionalnom prostoru, gde e vrhovi svih pravouglih trouglova date hipotenuze leati na povrini lopte iji je prenik jednak duini zadate hipotenuze, pa e stoga pravougla prizma najvee zapremine ucrtana u lopti, biti kocka.

- ta je to simetrija?
Simetrija predstavlja osobinu nekog tela ili funkcije da je nepromenljiva (invarijantna) pri odreenim promenama. Ravan (koja deli telo na lik i predmet u ogledalu), osa (oko koje rotiranjem tela za neki ugao manji od punog kruga, njegov izgled postaje identian poetnom) i centar simetrije (kroz koju svaka prava preseca telo u takama podjednako udaljenim od centralne take, odnosno centra simetrije) su elementi simetrije obinih tela, dok se u kontinualnim sredinama pojavljuje jo i translacija (nepromenljivost nakon pomeranja du odreenog pravca). Svaki element simetrije poseduje sebi odgovarajuu operaciju simetrije: za ravan simetrije, to je refleksija, za osu simetrije je to rotacija, za centar simetrije to predstavlja preslikavanje, a za translaciju postupno reflektovanje u dvema paralelnim ravnima. Najsimetrinije dvodimenzionalno telo je krug, a najsimetrinije trodimenzionalno telo je lopta koja poseduje centar simetrije, kao i beskonaan broj ravni i osa simetrije. Aristotel je tako smatrao da sva nebeska tela moraju da budu sferna, jer moraju da

zadovoljavaju ideal lepote, a sfera predstavlja telo najsavrenije simetrije. Mnoge stvari oko nas nam ukazuju na prisustvo simetrije u prirodi. Kristalne forme, oblutci na obali mora, Mesec i Sunce, snene pahuljice, lie i cvee, pelinje sae pa i mi sami, samo smo neki od primera prirodno simetrinih tela. Simetrija se moe dovesti u vezu sa svim zakonima odranja u fizici. Naime, neka fizika pojava (situacija, eksperiment, zakon) je simetrina u odnosu na neku veliinu (npr. vreme, prostornu koordinatu) ako se rezultati eksperimenta ne menjaju pri proizvoljnoj promeni te veliine. Tako, translacija u prostoru, odnosno injenica da su zakoni fizike isti u svim delovima Kosmosa (homogenost prostora), dovodi do zakona odranja impulsa; injenica da rotacija, odnosno promena pravca u kome posmatramo, ne menja zakone fizike (izotropnost prostora), dovodi do zakona odranja ugaonog impulsa, tj. ugaonog momenta; a injenica da se zakoni fizike ne menjaju sa vremenom (homogenost vremena) dovodi do zakona odranja energije. U modernoj fizici postoje i tzv. diskretne simetrije koje se ogledaju pri promenama skokovitog karaktera, a u njih spadaju: simetrija u odnosu na refleksiju u ogledalu (P), simetrija u odnosu na promenu smera vremena (T), simetrija u odnosu na promenu estice u antiesticu (C) i simetrija u odnosu na permutaciju estica. Naime, u svim prirodnim procesima dolazi do odravanja kombinovane CPT simetrije, ija invarijantnost nam kae da se na svet i njegova refleksija u ogledalu, ali sainjena od antiestica i uz obrnuti tok vremena ponaaju identino. Sama simetrija T nam kae da ukoliko u prirodi uoimo neki elementaran proces, onda moemo oekivati da se isti taj proces odigra obrnutim redosledom. Naravno, postojanje simetrija T u svakodnevnom ivotu je onemogueno zahvaljujui drugom zakonu termodinamike po kome entropija u Kosmosu stalno raste, a naravno bilo bi udno kada bi se zahvaljujui T simetriji seali budunosti podjednako kao i prolosti.

- ta su to ciklini brojevi?
Ukoliko ste nekada prilikom raunanja koristili razlomak 22/7 kao aproksimaciju broja ! (koji je iracionalan broj pa se stoga ne moe predstaviti razlomkom, ve se njim samo moe aproksimirati), tada ste imali priliku da se upoznate sa prvim ciklinim brojem. Naime, ukoliko podelimo 22 sa 7 po pravilu da se 7 sastoji u 22 tri puta (pa piemo 3), a ostatak je 1 na ta dodajemo 0, 7 se sastoji u 10 jedanput (pa iza decimalnog zareza piemo 1), a ostatak je 3 na ta opet dodajemo 0, 7 se u 30 sastoji 4 puta (pa piemo 4), a ostatak je 2 na ta dodajemo 0, 7 se u 20 sastoji 2 puta (pa piemo 2) itd. dobiemo broj 3,142857. Broj 142857 predstavlja ciklian broj. Naime, ako ga pomnoimo sa 2 dobiemo 285714, pomnoimo li ga sa 3 dobiemo 428571, a ako ga pomnoimo sa 4 dobiemo 571428, mnoei ga sa 5 dobijamo 714285, mnoenjem sa 6 dobijamo 857142 i sigurno primeujemo da se mnoenjem ovoga broja samo menja prva cifra u identinom ciklinom redosledu cifara broja. Drugim reima, ako bismo jedan ovakav broj nacrtali na ivici kruga, njegovim umnoavanjem sa bilo kojim brojem koji je manji od broja njegovih cifara, rezultujui broj bismo mogli da predstavimo tako to bismo samo pomerali krug na kome je nacrtan broj, tako da nova cifra zauzme poetno mesto. 142857 moemo pomnoiti i sa nekim veim brojem od 6 i videemo da se u svakom rezultatu krije na poetni ciklini broj. Tako, na primer, 142857 678 = 96857046. Saberimo sada broj koji ine prve dve cifre rezultata sa brojem koji ine ostale cifre i dobiemo da je 96 + 857046 = 857142. Ovaj, prvi cikliini broj jednak 142857 dobijamo kao 1/7, dok ostale bliske cikline brojeve dobijamo iz razlomaka 1/17, 1/19, 1/23, 1/29 i 1/47, 1/59, 1/61, 1/97 itd. U optem sluaju, ukoliko prilikom deljenja dva broja dobijamo kao ostatak nulu prilikom bilo kog koraka pri deljenju, tada e decimalni rezultujui broj imati konaan broj cifara, dok e u suprotnom sekvence njegovih cifara morati da se ponavljaju jer bi u suprotnom sluaju (kada se sekvenca njegovih cifara ne bi ponavljala) broj bio iracionalan, a znamo da se iracionalni brojevi ne mogu predstaviti u vidu razlomka dva

cela broja. Da bi broj bio ciklian, ponavljajua sekvenca u okviru rezultujueg decimalnog zapisa ne sme imati vie od n-1 cifara kada vrimo deljenje 1/n, gde je n prost broj, to znai da je deljiv samo sa samim sobim i sa 1. Deljenjem 1 sa 17 dobijamo 0,0588235294117647, dok deljenjem 2 i 3 sa 17 dobijamo istu decimalnu sekvencu, ali koja poinje na razliitom mestu. Tako, prvi sledei ciklini broj posle broja 142857 ima 16 cifara i jednak je 0588235294117647, pa emo mnoenjem ovog broja sa bilo kojim brojem izmeu 1 i 16 (ukljuujui i 16) dobiti istu sekvencu ciklinog broja samo sa drugom cifrom na poetku. Takoe, svi ciklini brojevi vei od 142857 moraju poinjati sa jednom ili vie nula. U 19. veku, Vilijam enks je otkrio ciklini broj dobijen kao 1/17389, pa se stoga on sastoji od 17388 cifara, a u njegovu ciklinost se ovaj matematiar uverio tako to ga je runo mnoio sa svim brojevima od 1 do 17388. Inae, imenioce u razlomku 1/n koji daju cikline brojeve moemo pronai kao n = 2S + 1, gde je S "pogodan" prost broj Sofi ermen, to znai da je osim S, i 2S+1 takoe prost broj. Stoga, broj S podeljen sa 20 mora ostaviti ostatak jednak 3, 9 ili 11.

- Zato je suma svih cifara brojeva deljivih sa 3 takoe deljiva sa 3?

Ukoliko saberemo cifre bilo kog broja koji je deljiv sa 3 (to znai da se broj 3 sadri u njemu ceo broj puta), videemo da je i ova suma takoe deljiva sa 3. Naime, ukoliko uzmemo bilo koji broj ...xyzw (gde su w, z, y, x... cifre ovog broja) koji je deljiv sa 3, tada ovaj broj moemo predstaviti kao w + 10z + 100y + 1000x +..., a suma svih njegovih cifara je jednaka w + z + y + x +....Ovaj broj moemo predstaviti i kao w + 10z + 100y + 1000x +... = w + z + y + x + ... + 9z + 99y + 999x +...Iz ovoga vidimo da je svaki proizvoljan broj jednak sumi njegovih cifara i broja koji je oigledno deljiv sa 9 (s obzirom da svaki sabirak u njemu predstavlja umnoak broja 9), a 9 je naravno jednako 3 3. Stoga, dovoljno je samo da suma cifara bilo kog prirodnog broja bude deljiva sa 3, pa da i sam broj bude deljiv sa ovim brojem. Takoe, ukoliko je suma svih cifara datog broja deljiva sa 9, onda e i sam broj biti deljiv sa 9. Slino ovom pravilu, bilo koji broj u prirodi je deljiv sa 2 ukoliko je njegova poslednja cifra deljiva sa 2, sa 4 ukoliko je broj sastavljen od poslednje dve cifre datog broja deljiv sa 4, sa 5 ukoliko je zadnja cifra broja 0 ili 5, sa 6 ukoliko je broj istovremeno deljiv i sa 2 i sa 3, sa 8 ukoliko je broj sastavljen od poslednje tri cifre datog broja deljiv sa 8, a broj je deljiv sa 10 samo ukoliko je njegova poslednja cifra jednaka 0. Ova pravila inae, postoje i za brojeve vee od prvih 10 prirodnih brojeva. Naime, ukoliko je suma cifara proizvoljnog broja u neparnim poloajima jednaka sumi cifara u parnim poloajima, ili ukoliko se ove dve sume razlikuju za 11, tada e broj biti deljiv sa 11. Tako, na primer, ukoliko uzmemo broj 121, suma njegovih cifara na neparnim pozicijama u broju e biti 1 + 1 = 2, dok se na jedinoj parnoj poziciji u ovom broju nalazi cifra 2, a poto je 2 = 2, 121 je deljiv sa 11.

- ta je to steradijan?
Kao to radijan predstavlja meru ugla naspram jednodimenzionalne linije, kada je ugao u dvodimenzionalnom prostoru, tj. ravni, tako slino steradijan predstavlja meru ugaone oblasti naspram dvodimenzionalne povrine, kada je ugao u trodimenzionalnom prostoru. Steradijani se ponekad nazivaju i kvadratnim radijanima. Broj steradijana u sferi je brojno jednak povrini sfere jedininog poluprenika, pa stoga, sfera, tj. lopta obuhvata 4! kvadratna radijana, tj. steradijana. Slino tome, broj radijana u krugu je jednak obimu kruga jedininog poluprenika, pa stoga krug obuhvata 2! radijana. Ukoliko elimo da pretvorimo vrednost nekog ugla iz steradijana u kvadratne lune stepene, dovoljno je da broj steradijana pomnoimo sa kvadratom broja stepena u radijanu, tj. sa kvadratom od 57, 2957795stepeni. Na ovaj nain se moe izraunati broj kvadratnih stepena u sferi: 4! (57.2957795)2 = 41,253

kvadratna stepena. Za one koji vie vole da se slue kvadratnim stepenima nego steradijanima, moda je korisno zapamtiti da broj kvadratnih stepena u sferi sadri beskonaan niz cifara od 1 do 5 bez ponavljanja. Steradijani se esto pojavljuju u fizikim raunima, i to uvek kada se posmatra fluks neke veliine kroz trodimenzionalnu povr. Tako se, npr., u fizikim formulama esto pojavljuje faktor 4!, koji se uvodi radi normalizacije, preraunavanja ili opisivanja bilo koje prostorno zavisne veliine u odnosu na ugaonu oblast opisanu sferom. Takoe, steradijani nalaze veliku primenu u izradi antena, i to za opisivanje osobine usmerenosti antene u odnosu na izotropni radijator koji zrai podjednako u svim pravcima kroz povrinu zamiljene sfere.

- Odakle se najbolje vidi slika na zidu?

Posmatranje slike na zidu je subjektivni doivljaj, ali matematiki moemo izraunati sa kog rastojanja e slika zahvatati najveu oblast u naem vidnom polju, pa e se stoga sa objektivne take gledita, detalji na njoj moi najbolje raspoznavati. Najpre je potrebno povui imaginarnu ravan koja je normalna na poloaj slike na zidu, a samim tim i na sami zid, a koja uz to prolazi kroz nae oi. Zatim je potrebno zamisliti sferu koja stoji na ovoj malopre zamiljenoj ravni, a ije se dve take na njenoj povrini podudaraju sa po jednom takom na vrhu i na dnu slike. Taka dodira sfere i ravni naeg pogleda predstavlja rastojanje sa koga e posmatrana slika zauzeti najvei deo naeg vidnog polja. Takoe, rastojanje od ove take do zida na kome visi slika, jednako je kvadratnom korenu iz proizvoda rastojanja naih oiju do vrha slika i rastojanja naih oiju do dna slike. Ovakvo razmatranje, naravno, ima smisla samo kada se cela slika nalazi iznad ili ispod ravni koja je normalna na zid i koja prolazi kroz nae oi, jer e u suprotnom sluaju slika zahvatati najvei deo naeg vidnog polja to joj se vie pribliimo.

- ta je to zlatni presek?
Zlatnim presekom se naziva ona geometrijska ili brojevna struktura kod koje je odnos dela prema celini jednak odnosu izmeu delova. Nacrtajte jednu du AB i zatim pronaite na njoj taku C za koju e vaiti da je AB:AC = AB:BC i dobiete jedan zlatni presek. Ukoliko je du AB jedinine duine, tada moemo postaviti jednakost u okviru koje je 1/x = x/(1-x), odakle sledi da je zlatni odnos 1/x jednak ( 5 +1)/2, odnosno 1,6180339887498948482... Euklid je u knjizi Elementi opisao izraunavanje povrina nekih tela putem deljenja linija po pravilu zlatnog preseka, a pokazao je kako se pomou ovog pravila konstruiu pentagon, ikosaedar i dodekaedar. Tako, ako na naoj dui ACB povuemo krug poluprenika AB i zatim pronaemo na krugu taku D tako da AC bude jednako CD i BD, dobiemo trougao ABD iji e uglovi nad osnovicom biti dvostruko vei od ugla ispod D. Sada, nacrtajmo krug koji prolazi kroz A, B i D, a zatim prepolovimo ugao ADB i iz njega povucimo bisekcionu liniju dok ona ne presee krug u taki E. Primetimo da je ova prava presekla taku C koja predstavlja zlatni presek dui AB od koje smo poeli konstrukciju. Na isti nain prepolovimo i ugao ABD i naimo taki E odgovarajuu taku F sa susedne strane kruga. Na kraju je dovoljno da povuemo dui AE, EB, BD, DF i FA i dobiemo jedan pentagon. Takoe, odnos susednih brojeva u Fibonaijevom nizu brojeva takoe tei zlatnom preseku, a Fibonaijev niz je onaj niz kod koga je svaki broj jednak sumi prethodna dva broja u nizu (1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89). Interesantno je da mnoge stvari u prirodi poseduju u sebi neke od lanova Fibonaijevog niza. Tako, ukoliko izbrojimo broj ljuspi na jednoj od iarkinih spirala dobiemo neki broj iz Fibonaijevog niza, a i broj semenih plodova suncokreta, poreanih po spiralno uvijenim arama odgovara jednom od brojeva iz Fibonaijevog niza. Takoe, prirodi je poznat i tzv. zlatni ugao ugao od 137,5 stepeni. To je, naime, ugao koji deli krug na dva

segmenta, tako da je odnos lukova nad manjim i veim segmentom jednak odnosu luka nad veim segmentom i obima kruga.

- Koji su to problemi kvadrature kruga, trisekcije ugla i udvostruenja kocke?

Ova tri matematika problema se zajednikim imenom nazivaju antikim problemima, jer su ih jo grki matematiari otkrili i slino nama, smatrali su da ih je nemogue reiti. Problem kvadrature kruga nam kae da je nemogue pomou negraduisanog lenjira i estara konstruisati kvadrat koji e svojom povrinom biti jednak datom krugu. Naime, stranica ovog kvadrata bi bila jednaka proizvodu poluprenika kruga i kvadratnog korena broja !, a poto je ! transcedentan broj (ne javlja se kao reenje nekog polinoma niti se moe izraziti raunskim operacijama sabiranja, mnoenja, deljenja i kvadratnog korenovanja izvrenih konaan broj puta na celim brojevima ili razlomcima) isto kao i !, on ne moe biti geometrijski (pomou lenjira i estara) konstruisan, tako da je nemogue i reiti problem kvadrature kruga. Meutim, ukoliko bismo se osim estara i lenjira posluili nekom drugom spravom pomou koje se mogu crtati odreene krive, tada se traeni kvadrat lako moe konstruisati. Problem trisekcije ugla se odnosi na nemogunost konstruisanja ugla koji je jednak jednoj treini polaznog ugla osim ako polazni ugao nije jednak uglu od 1800 ili 900. Zapravo, mogue je konstruisati treinu bilo kog ugla ukoliko se koristimo obeleenim lenjirom (Neusisova konstrukcija), ali grki matematiari su pri reavanju ova tri stara matematika problema zahtevali korienje samo estara i neobeleenog lenjira, tj. ravne daske. Kvadrat je mogue udvostruiti to uvek i izvodimo primenjujui Pitagorinu teoremu za pravougli trougao ije su katete jednakih duina. Naime, u skladu sa Pitagorinom teoremom, zbir kvadrata nad katetama pravouglog trougla jednak je kvadratu nad hipotenuzom (a2 + b2 = c2). Tako je dovoljno da konstruiemo kvadrat ija e stranica biti jednaka dijagonali polaznog kvadrata i dobiemo dvostruko vei kvadrat. Meutim, saglasno dokazanoj Fermaovoj poslednjoj teoremi koja nam kae da jednaina an + bn = cn nema reenje u skupu celih brojeva za bilo koje n, tako nije mogue udvostruiti kocku, jer je tada n = 3. Jednostavnije reeno, problem udvostruenja kocke se sastoji u pronalaenju dveju kocki sastavljenih od izvesnih koliina jedininih kockica, kao i tree kocke koja bi bila sastavljena od broja kockica koji je jednak zbiru kockica iz prve dve kocke. Meutim, od koliko god kockica da sastavimo prve dve kocke, treoj kocki e uvek nedostajati neka kockica ili e joj ostati neka u viku. Ovim trima problemima se esto dodaje i tzv. etvrti antiki problem poznat kao problem konstrukcije pravilnog heptagona (poligona sa 7 jednakih stranica). Naime, pravilne trouglove, etvorouglove, pentagone i heksagone je lako konstruisati. Oktagoni se konstruiu jednostavnom bisekcijom uglova kvadrata, a svi ostali poligoni se lako mogu konstruisati uz pomo ovih osnovnih poligona. Meutim, ovo ne vai i za sedmostrani poligon - heptagon. 1796. godine je Karl Fridrih Gaus pokazao da je heptadekagon (poligon sa 17 stranica) mogue konstruisati, a da je i zapravo sve N-gone (poligone sa N stranica) gde se N moe prikazati u obliku 2np1pm, a gde su pi razliiti Fermaovi prosti brojevi (prosti brojevi koji se mogu predstaviti u obliku 22k + 1) mogue konstrusati.

- ta je to Raselov paradoks?
Poetkom 20. veka, matematiari su radili na graenju logikog sistema u kome bi se na osnovu povezanosti formalnih izraza (npr. y=1) i matematikih osobina (npr. neparni broj), mogle definisate sve mogue osobine na osnovu prethodno definisanih osobina (ili aksioma). Meutim, 1901. godine, Bertrand Rasel je pronaao jednu nekonzistentnost u matematikom

razmiljanju koja se naziva Raselovim paradoksom. Ovaj paradoks se esto objanjava kroz priu o briljivom bibliotekaru. Naime, jednog dana, dok se etao pored polica sa knjigama, otkrio je kolekciju kataloga. Postojali su posebni katalozi za romane, renike, poeziju itd. Meutim, bibliotekar je primetio da neki katalozi navode i sami sebe, dok neki to ne rade. Da bi uprostio sistem, bibliotekar pravi dva dodatna kataloga od kojih jedan nabraja sve kataloge koji nabrajaju sami sebe i jedan katalog koji nabraja sve kataloge koji ne nabrajaju sami sebe. Poto je zavrio posao, pred bibliotekarom se postavlja novo pitanje: da li bi katalog koji nabraja sve kataloge koji ne nabrajaju sami sebe trebalo da bude pomenut u njemu samom? Ako bi bio naveden, onda mu po definiciji nije mesto u tom katalogu. Meutim, ako se ne navede, tada bi po definiciji morao biti naveden i bibliotekar se nalazi u nereivoj situaciji. U optem sluaju, klasa objekata ponekad jeste, a ponekad nije lan same sebe. Tako, npr. klasa knjiga nije jo jedna knjiga, ali je klasa stvari koje nisu knjige jo jedna stvar koja nije knjiga. Bibliotekarevi katalozi su analogni klasama koji se u matematici koriste za osnovnu definiciju brojeva, pa se stoga problem bibliotekara prebacuje i na itavu logiku strukturu matematike koja, kao to je poznato, ne tolerie nikakve nekonzistentnosti, paradokse i kontradikcije.

- ta su to Gedelove teoreme?
Kurt Gedel je 1931. godine objavio svoje dve teorije o neodluivosti (zajedno sa njihovim dokazima) na osnovu kojih nije mogue kreirati potpuno kompletan i konzistentan matematiki (komunikacioni) sistem. Ovo nam moe zvuati zapanjujue, pogotovo ako znamo da je matematika najpreciziji i najkonzistentniji nain komunikacije (kao i sredstvo njene izgradnje) meu ljudima. Prva Gedelova teorema o neodluivosti nam kae da ako je aksiomatska teorija konzistentna, postoje teoreme za koje se moe dokazati niti da su istinite niti da su neistinite, dok druga Gedelova teorema tvrdi da ne postoji konstruktivna procedura koja e pokazati da je aksiomatska teorija konzistentna. Prva Gedelova teorema se najlake moe ilustrovati na primeru tzv. kritskog paradoksa (ili paradoksa laljivca) u kome jedan stanovnik Krita tvrdi kako ne govori istinu. Paradoks se javlja tek kada pokuamo da ustanovimo da li je tvrdnja Krianina istinita ili nije. Naime, istinita tvrdnja implicira da je ovaj Krianin rekao istinitu tvrdnju, pa stoga on ne moe biti laljivac to je nekonzistentno sa njegovom tvrdnjom. S druge strane, ukoliko pretpostavimo da je tvrdnja neistinita, tada Krianin nije laov, ali smo na poetku pretpostavili da je on rekao neistinitu tvrdnju, pa je stoga on laov, tj. imamo jo jednu nekonzistentnost. Bez obzira na to da li pretpostavljamo da li je tvrdnja istinita ili neistinita, dolazimo do nekonzistentnosti, tako da tvrdnja (koja spada u jednu od tzv. neodluivih tvrdnji) nije ni istinita ni lana, odnosno matematikim jezikom je ne moemo dokazati. Naravno, premda i druga Gedelova teorema kae da je nemogue dokazati da je izabran skup aksioma konzistentan, to ne znai da je on stvarno nekonzistentan. Slino tome, premda ne moemo dokazati drugima, istinitost nekih tvrdnji moemo sami poznavati ili kako bi neki rekli, uvati u srcu. Gedelova teorema nam, primenjena na nauku o kompjuterima, kae da postoje odreene (neodluive) tvrdnje iju istinitost kompjuter ne moe dokazati. I u nekom savrenijem modelu kompjutera, koji bi reio problem date tvrdnje, opet bi iskrsla neka nova neodluiva tvrdnja koju sada on ne bi mogao reiti i tako dalje do sve boljih i boljih kompjutera i novih neodluivih tvrdnji koje bi postojale u svakom od njih. Kao to je Hajzenbergov princip neodreenosti dokazao nemogunost poznavanja svih osobina materijalnih sistema, tako su Gedelove teoreme (formulisane samo 4 godine nakon to je Verner Hajzenberg formulisao princip neodreenosti) u matematici doprinele shvatanju da se neke tvrdnje ne mogu dokazati na papiru.

- Koja je to Fermaova poslednja teorema?

Fermaova poslednja teorema je jedna od najuvenijih matematikih teorema koju je formulisao francuski matematiar Pjer de Ferma tokom druge polovine 17. veka, a koja je dovela do vanih otkria u oblastima algebre i matematike analize. Ferma je razmatranjem Pitagorine teoreme o odnosima duine kateta i hipotenuze kod pravouglog trougla (a2 + b2 = c2 ), doao do formulisanja svoje uvene teoreme, na osnovu koje jednaina an + b n = cn , gde su a, b, c i n celi brojevi, nema reenje za bilo koju vrednost broja n veu od 2. Bilo je potrebno da proe ak 358 godina da bi ova teorema bila uspeno dokazana. Tokom vie od tri veka, mnogi uveni matematiari pokuali su da dokau Fermaovu teoremu tako da je ona sve do skoro smatrana najveom matematikom zagonetkom svih vremena. Tek je 1994. godine, Endru Vajls sa Univerziteta Prinston uspeo da dokae istinitost ove teoreme, a sam dokaz je zahtevao razvijanje novih oblasti matematike koje nisu bile poznate u Fermaovo vreme. Interesantno je da je dokaz Fermaove teoreme povlaio za sobom i dokaz uvene Tanijama imura konjekture po kojoj sve eliptine jednaine (jednaine tipa y2 = x3 + ax2 + bx + c) poseduju sebi odgovarajuu modularnu formu (beskonano simetrini oblici u hiperbolinom prostoru, odnosno etvorodimenzionalnom prostoru sa dve realne i dve imaginarne koordinate). Ostalo je ipak otvoreno pitanje kako je glasio originalni Fermaov dokaz (koji nikad nije pronaen), s obzirom da njemu nisu bila dostupna otkria savremene matematike.

- Koji su to milenijumski matematiki problemi?

Milenijumskim matematikim problemima pripada 7 nedokazanih matematikih teorija za ija reenja Institut Klej iz Bostona nudi nagradu od po milion dolara. Zamislite da moramo da od 400 ljudi izaberemo samo 100 koje emo pozvati na koktel, a da nam nakon toga prijatelj sa kojim organizujemo koktel dostavi spisak od 100 parova koji ne smeju da budu pozvani. Pravljenje liste pozivnica je u ovome sluaju nezamislivo teak zadatak, s obzirom da je broj razliitih naina za izbor 100 od 400 ljudi vei od broja atoma u naem Kosmosu, pa se stoga verovatno nikada nee izraditi kompjuter koji e biti u stanju da proraunavajui jednu po jednu kombinaciju od 100 potencijalnih gostiju rei problem, odnosno odredi sva njegova reenja. Meutim, mogue je i da ova oigledna tekoa reavanja ovog zadatka samo reflektuje nedostatak ideja programera. Zapravo, jedno od kljunih pitanja nauke o kompjuterima je da li su postojana takva pitanja koja se lako proveravaju, ali za iju proveru svih kombinacija ne postoji dovoljno vremena. Malopre ilustrovani problem pravljenja liste pozivnica je jedan od ovakvih problema, s obzirom da niko do sada nije uspeo da dokae da su oni stvarno tako komplikovani koliko izgledaju, odnosno da ne postoji zadovoljavajui nain da se oni ree uz pomo kompjutera. Stiven Kuk i Leonid Levin su 1971. godine nezavisno formulisali ovaj tzv. "P (tj. lako ga je nai) protiv NP (tj. lako ga je proveriti)" problem koji matematikim jezikom zahteva da se odredi da li je svaki formalni jezik prihvaen nekim nedeterministikim algoritmom u polinomnom vremenu takoe prihvaen nekim deterministikim algoritmom isto tako u polinomnom vremenu. Sledei milenijumski problem je Hodova konjektura koja se pojavljuje u okviru aproksimacije oblika komplikovanih tela putem spajanja jednostavnijih figura viih dimenzija. Uprkos tome to se ova tehnika pokazala veoma korisnom, geometrijsko poreklo postupka je postalo nedovoljno jasno tokom ove generalizacije, pa je postalo neophodno da se u nju dodaju delovi koji ne poseduju geometrijsku interpretaciju. Hodova konjektura upravo, pretpostavlja da za tip posebno lepih prostora poznatih pod imenom projekcioni algebarski varijeteti, delovi pod imenom Hodovi ciklusi zapravo predstavljaju (racionalno linearne) kombinacije geometrijskih delova koji se zovu algebarskim ciklusima. Sledei problem, tzv. Poankareova konjektura koja je upravo na putu da bude dokazana, povezana je sa

topologijom, oblau matematike koja se bavi osobinama figura koje se ne menjaju kada se oni saviju ili raire. Poankareova hipoteza se odnosi na jednu oiglednu toploku osobinu sfere. Naime, pretpostavimo da imamo elastinu traku obmotanu oko sfere. Pretpostavimo sada da ova traka klizi po sferi, istovremeno se skupljajui. Na ovaj nain se traka moe skupiti u jednu taku. Zamislimo sada isti eksperiment sa torusom (prstenom), telom koje nastaje rotacijom krunice oko ose koja ne preseca tu krunicu. Ako je traka obmotana oko tela torusa i bilo kako klizi po njegovoj povrini, ona se ne moe skupiti u taku. Stoga kaemo da je sfera prosto povezana povr, dok torus to nije. Pitanje u okviru Poankareovog problema upravo glasi: ako neka povr jeste prosto povezana, da li je ona u osnovi sfera (tj. homeomorfna sfera). Kako bi topoloka pitanja preveo u jezik algebre, Poankare je uveo tzv. homotopske grupe - veliine koje su odslikavale esenciju multidimenzionalnih prostora u algebarskim pojmovima. Anri Poankare je pokazao da svaka dvodimenzionalna povrina poseduje istu homotopsku grupu kao i dvodimenzionalna povrina sfere, ali trodimenzionalnu analogiju nikako nije uspeo da izvede. Drugi matematiari su do ezdesetih godina 20. veka potvrdili Poankareove pretpostavke za sve dimenzije osim za etvrtu, koja je bila dokazana 1982. godine. Ipak, jo uvek je ostalo nedokazano reenje za treu dimenziju, koja je upravo ona u kojoj ivimo, s obzirom da trodimenzionalne sfere predstavljaju skup taaka u etvorodimenzionalnom prostoru koji se nalazi na jedininom rastojanju od centra date take u tom prostoru. Rimanova hipoteza na osnovu koje je pravilnost pojavljivanja prostih brojeva (inae, oni se veoma nepredvidljivo pojavljuju) u skupu prirodnih brojeva povezana sa tzv. Rimanovom zeta funkcijom ('(s), gde je s kompleksno promenljiva) , ija sva reenja jednaka nuli lee na pravoj liniji, do sada je bila proverena za milijardu i po reenja, ali ne i dokazana za ceo skup prirodnih brojeva, koji se naravno, prua do beskonanosti. Pre oko pola veka, Jang i Mils su postavili teoriju za opisivanje elementarnih estica na osnovu struktura koje se pojavljuju u geometriji (posebno je vana osobina masene praznine, koja se javlja kao posledica toga da estice imaju masu, a da se njihovi talasi kreu brzinom svetlosti), a premda je ona bila proverena u mnogim eksperimentalnim laboratorijama, njena matematika osnova se smatra jo uvek nedovoljno jasnom. Matematiari smatraju da se putanje turbulentnih tokova fluida, ukljuujui i virove iza krila aviona, kao i vodenu brazdu iza broda koji plovi po moru, mogu predvideti i objasniti kroz razumevanje Navier-Stoksovih jednaina koje su napisane jo u 19. veku i ije produbljivanje predstavlja jo jedan milenijumski problem. Premda je 1970. godine, J. V. Matijaevi pokazao da se reenja Pitagorine teoreme u skupu celih brojeva pojavljuju nepredvidljivo, kada reenja ove jednaine predstavljaju take u Abelovom varijetetu, Birova i Svinerton-Dajerova konjektura pretpostavlja da je veliina grupe racionalnih taaka povezana sa ponaanjem Rimanove zeta funkcije '(s) u okolini s=1. Zapravo, ova konjektura tvrdi da kada je '(1) jednako 0, tada postoji beskonaan broj racionalnih taaka (reenja), dok kada je '(1) nije jednako 0, tada postoji samo konaan broj ovakvih taaka, a dokaz ove tvrdnje predstavlja sedmi milenijumski problem.

- ta je to Hilbertov hotel?
Hilbertov hotel je hotel koji je izmislio nemaki matematiar David Hilbert, kako bi pokazao koliko je beskonanost neogranieno velika. Ovaj hipotetiki hotel ima tu neobinu osobinu da u njemu postoji beskonano mnogo soba. Jednoga dana, novi gost, doavi u hotel, saznaje na recepciji da su sve sobe popunjene, tj. da u njemu ve ima beskonaan broj gostiju. Meutim, portir uverava gosta kako e brzo srediti problem tako to e zamoliti gosta iz sobe broj 1 da pree u sobu broj 2, gosta iz sobe broj 2 da pree u sobu broj 3 i uopte gosta iz sobe broj n da pree u sobu broj n+1. Tako e se novi gost smestiti u osloboenu sobu broj 1. Meutim, opet u vreme kada su sve sobe u hotelu popunjene, tj. kada u njemu postoji

beskonaan broj gostiju, u hotel dolazi beskonaan broj putnika koji trai prenoite. Ipak, zadatak ni sada nije teak. Naime, zamoliemo trenutne goste da se presele u sobu koja nosi broj koji je duplo vei od broja njihove sadanje sobe. Tako e gost iz sobe broj 1 prei u sobu broj 2, gost iz sobe broj 2 e prei u sobu broj 4, i uopte gost iz sobe broj n e prei u sobu broj 2n. Svako ko je ve u hotelu i dalje ima sobu, pa ipak beskonaan broj soba, sve sa neparnim brojem su ispranjene za pridole goste (naime, ako se svaki prirodni broj upari sa nekim lanom iz liste parnih ili neparnih brojeva, tada te dve liste moraju biti jednake veliine, a poto skup prirodnih brojeva ima beskonaan broj lanova, tada se to isto moe tvrditi i za skup parnih ili neparnih brojeva). Ovo pokazuje da je dupla beskonanost i dalje beskonanost. Meutim, zamislite da je potrebno smestiti beskonano mnogo gostiju iz beskonano mnogo Hilbertovih hotela (svi sa potpuno popunjenim sobama) u samo jedan. ak i za ovo postoji nekoliko reenja. Naime, upotrebiemo proste brojeve, odnosno brojeve koji su deljivi samo sa 1 i sa samim sobom (1, 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23). I prostih brojeva ima beskonano mnogo, pa ako smestimo goste prvog hotela u sobe sa brojevima 2, 22, 23, 24, goste drugog hotela na brojeve 3, 32, 33, 34, goste treeg hotela na brojeve 5, 52, 53, 54, etvrtog na 7, 72, 73, 74 i tako dalje, uspeemo da naemo sobe za sve goste beskonanog broja Hilbertovih hotela, jer ukoliko su p i q prosti brojevi i p ( q, a m i n prirodni brojevi, tada je pn ( qn za svako n. Takoe, mogue je koristiti se samo sa dva prosta broja: 2 i 3. Naime, gosta iz sobe sa brojem m n-tog hotela smestiemo u sobu broj 2m3n. Ovakav sistem rasporeivanja je omoguen time to ako je m ( p ili n ( q, onda 2m3n ( 2p3q, pa u istu sobu nee biti smeteno dvoje. Meutim, na oba ova naina mnoge sobe u hotelu ostaju prazne. Kada bismo eleli da popunimo sve sobe, tada bismo morali da se posluimo treom metodom. Potrebno je, najpre, napraviti tablicu u kojoj e redovi biti numerisani brojevima hotela, a kolone brojevima soba, nakon ega bismo goste smetali po kvadratima tablice. Tako bismo u sobu broj 1 stavili gosta iz (1,1), tj. iz sobe broj 1 prvog hotela; u sobu 2 bismo stavili gosta iz (1,2), tj. iz sobe broj 2 prvoga hotela; u sobu 3 bismo stavili gosta iz (2,2), tj. iz sobe broj 2 drugog hotela; u 4 bismo stavili gosta iz (2,1), tj. iz prve sobe drugog hotela. Na taj nain e biti razmeteni gosti iz gornjeg levog kvadrata tablice sa stranicom 2. Posle toga, na broj 5 poslaemo gosta iz (1,3), na 6 iz (2,3), na 7 iz (3,3), na 8 iz (3,2), na 9 iz (3,1), nakon ega emo prei na kvadrat duine stranice 4 itd. U optem sluaju, ako gost zauzima sobu broj n u m-tom hotelu, on e za n ) m zauzeti sobu (n - 1)2 + m, a za n*m sobu m2 n +1. Hilbertov hotel nam pokazuje kako su sve beskonanosti podjednako velike, jer razliite beskonanosti uspevaju da se sabiju u isti beskonani hotel (beskonanost parnih, neparnih ili prostih brojeva se moe uporediti sa beskonanou svih prirodnih brojeva), a kao to smo videli, ak i beskonaan broj beskonanih skupova se moe staviti u samo jedan beskonaan skup.

- Da li sve linije i figure poseduju jednak broj taaka?

Za razliku od fizike i hemije koje prouavaju materijalni svet oko nas, matematika prouava imaginarni svet brojeva, geometrijskih figura i logikih iskaza, a po definiciji, ona predstavlja nauku o odnosima izmeu koliina, veliina i osobina, kao i logikih operacija putem kojih se nepoznate koliine, veliine i osobine mogu odrediti. Dok u fizici i hemiji vai zakon o odranju energije, u matematici je uobiajena pojava da npr. od jednog polukruga dobijemo loptu (prostim rotiranjem za 360 o oko prenika polukruga) ili da od dve etvrtine jabuke dobijemo celu jabuku (to je posledica aksioma izbora koji nam kae da ukoliko imamo beskonaan skup beskonanih skupova, tada iz svakog skupa moemo izbrati po jedan element, bez prethodnog fiksiranja zakona izbora). Slino tome, u svetu matematike, svaka linija, bilo da je konane ili beskonane duine, poseduje jednak broj taaka. Drugim reima, skup svih taaka na bilo kom pravcu ili bilo kom njegovom delu, neprebrojiv je, i beskonano

je velik (jer za razliku od skupa algebarskih brojeva odnosno skupa svih reenja jednaina a0xn + a1xn-1 + + an sa celim koeficijentima, koji je prebrojiv, skup transcedentnih, odnosno iracionalnih brojeva je neprebrojiv). Ukoliko nacrtamo duu liniju ispod krae linije, tada emo moi da ustanovimo jednoznanu korespondenciju izmeu svih taaka ovih dveju linija povlaenjem zamiljenih pravih linija izmeu svake dve od beskonano mnogo taaka na svakoj od njih. Ove zamiljene linije kojima se ustanovljava korespondencija e se sei u zajednikoj taki iznad obe linije, koja e predstavljati teme nacrtanog trougla. Slino ovome, moemo pokazati i da na celom beskonanom pravcu ne postoji vie taaka nego na bilo kom njegovom odseku (delu), odnosno da je mogue izmeu skupa taaka na pravcu i skupa taaka na bilo kom njegovom odseku ustanoviti obostrano jednoznanu korespondenciju. Naime, dovoljno je samo da opiemo polukrug prenika izabranog odseka i da ga nacrtamo izmeu intervala (odseka) i prave linije. Najpre take intervala preslikavamo na krunicu, a zatim krunicu projektujemo na pravac i vidimo da pri tome svakoj taki intervala odgovara jedna i samo jedna taka pravca, pri emu nije isputena ni jedna taka na pravcu. Drugim reima, dokazujemo kako na delu prave i na itavoj beskonanoj pravi postoji podjednako veliki broj taaka. Slinu korespondenciju izmeu intervala od 0 do !/2 na x-osi i beskonano velike y-ose, moemo da ustanovimo pomou krive linije - tangensoide (grafika funkcije y = tgx). Takoe, moemo da dokaemo i da bilo koji odseak kvadrata ili bilo koje druge viedimenzionalne figure poseduje jednak broj taaka kao i cela figura. U optem sluaju, bilo koja geometrijsko telo koja sadri barem jednu liniju, ima isto toliko taaka koliko i bilo koji njegov odseak, a ovakvi skupovi sa beskonano mnogo lanova se nazivaju skupovima kontinuuma, to potie od latinske rei continuum, to znai neprekidan.

- ta je to efekat leptira?
Nekada se mislilo da je priroda deterministika, to znai da bismo poznavajui poetne parametre sistema, mogli da poznajemo njegovo stanje u bilo kom vremenskom trenutku. Meutim, nakon formulisanja Hajzenbergove relacije neodreenosti postalo nam je jasno da ishodi prirodnih dogaaja uvek ostavljaju prostora za upliv boanske sile, pa je stoga ljudska tenja ka poznavanju svih osobina materijalnih sistema u bilo kom vremenskom trenutku na osnovu samo fizikih merenja postala iluzija. uveni efekat leptira je povezan sa nemogunou potpuno preciznog predvianja vremenske prognoze. Naime, premda je atmosfera jedan veoma sloen sistem sa mnogo meuzavisnih promenljivih veliina, u teorijskom sluaju, kada bismo mogli da izmerimo temperature, pravce i brzine kretanja, vlanost i gustinu svih kopnenih, vazdunih i vodenih masa na Zemlji i kada bismo u raun ukljuili i prijem energije sa Sunca, mogli bismo sve ove brojke da ubacimo u memoriju jednog specijalizovanog superkompjutera koji bi nam izraunao tano vreme i sve vremenske pojave na Zemlji u bilo kom trenutku u budunosti. Meutim, upravo kao posledica Hajzenbergove relacije neodreenosti, naa merenja nikada ne mogu biti u potpunosti precizna, ak ni sa najsavrenijom opremom na svetu. A poto predvianje buduih stanja sistema najvie zavisi od poetnih parametara, pravljenje male greke u uneenim podacima dovee do potpuno drugaijih predvianja od istinitih. Naime, dovoljno je da jedan leptir mahne svojim krilima i na taj nain samo malo promeni poetna stanja sistema pa da naa predvianja padnu u vodu time to emo pogreno predvideti neki uragan koji se nee desiti ili neemo predvideti kiu tamo gde e ona pasti. Ovaj efekat nepredvidljivosti u svakom naunom eksperimentu po ovom mahanju krila jednog leptira nosi i ime leptirov efekat.

6. Voda
- Kako nastaju oblaci?
Oblaci nastaju kondenzacijom vodene pare prilikom irenja i hlaenja toplih vazdunih struja koje se podiu u visinu. Ove vazdune struje nastaju iznad toplijih oblasti Zemljine povrine iznad kojih je vazduh topliji u odnosu na okolni hladniji vazduh, a stoga je i rei od okolnog vazduha. Ukoliko ste nekada iz aviona primetili ptice kako lete oko odreenog vazdunog predela, najverovatnije je da su one osetile toplu struju vazduha koja se penje odozdo, pa se brkaju u njoj. Uzdiua topla vazduna struja se tokom penjanja iri i hladi sve dok se njena temperatura (i gustina) ne izjednai sa temperaturom (i gustinom) okolnog vazduha. U vazduhu je uvek rastvorena odreena koliina vode pare koja na dovoljno niskim temperaturama, kakve vladaju u visokim slojevima atmosfere, poinje da se kondenzuje. Drugim reima, slobodni molekuli vode poinju da privlae jedni druge i da formiraju vodene kapi (poluprenika od jednog hiljaditog dela milimetra dok su u oblaku, preko oko 20 hiljaditih delova milimetra kada se sputaju u obliku magle, do nekoliko stotih delova milimetra kada poinju da padaju iz oblaka u obliku kie) ili male kristalie leda (ije su razmere neto vee od razmera vodenih kapljica) koje u veim grupacijama sa Zemlje opisujemo kao oblak.

- Kakvi sve oblaci postoje?

Luk Hauard je 1803. godine izveo sistem klasifikacije oblaka koji se i danas primenjuje, a prema kome postoje dve fundamentalne strukture oblaka - slojeviti i strujei, kao i dva razliita tipa sastava oblaka - oblaci koji se sastoje vodenih kapi i nalaze se na visinama do 6km i oblaci sastavljeni od ledenih estica, odnosno tzv. cirusi, koji se nalaze na visinama od preko 6 km. Stratusi ili slojeviti oblaci imaju izgled magle, dok kumulusi, odnosno strujei oblaci imaju gornje slojeve u obliku karfiola. Stratusi proizvode trajne kie, a nastaju u delovima Zemljine atmosfere gde se vazduh podie navie du irokih oblasti, ali sporom brzinom (nekoliko santimetara u sekundi). Oni se sastoje se od mnotva malih kapljica vode, koje odlino rasipaju svetlost, usled ega ovakvi oblaci izgledaju bljetavo beli. S druge strane, kumulusi uzrokuju pljuskove i oluje sa grmljavinom, a nastaju u brzo podiuim vazdunim strujama ija navie usmerena komponenta brzine prevazilazi brzinu od nekoliko metara u sekundi. Za razliku od kumulusa, prilikom ijih nastanaka dolazi do malog meanja oblaka sa okolnim vazduhom pa oni stoga imaju otre oblike, cirusi podseaju na razmazane bele trake po nebu, a njihova difuznost potie usled toga to kristali leda u okolini ivica oblaka isparavaju u okolni vazduh. Oblaan vazduh se mea sa bistrim i prozirnim vazduhom i cirusi gube svoj jasno definisani oblik i razlivaju se du nebeske sfere.

- Koliko je vremena potrebno kapima kie da padnu sa oblaka na Zemlju?

Kapi kie mogu padati sa velikih visina od po nekoliko kilometara, a mogu i stajati u vazduhu kao npr. u sluaju magle. Naime, to su kapi kie vee, to e one bre padati ka Zemlji. Najmanje kapi kie padaju brzinama od po samo nekoliko santimetara u sekundi, tako da vazduna strujanja upravljaju njihovim kretanjem i one praktino plutaju po vazduhu. S druge strane, kapi prenika oko 5 mm (prenik kinih kapi se nalazi u rasponu od 0,51 do 6,35 mm), padaju brzinom od 9 metara u sekundi, pa ukoliko potiu iz nimbostratusa sa visine od oko 1800 metara, tada im je potrebno oko 200 sekundi da padnu na Zemlju. Proseno velikim

kinim kapima (prenika oko par milimetara) je najee potrebno izmeu 3 i 6 minuta da dou do Zemlje. Ukoliko bismo zanemarili vetar koji utie na brzinu kapi tokom njenog padanja, mogli bismo lako da izraunamo terminalnu brzinu kapi datih razmera. Naime, kada kap pone da pada sa dna oblaka, ka Zemlji usmerena sila gravitacije je ubrzava sve dok se njen intenzitet ne izjednai sa navie usmerenom silom trenja kine kapi sa okolnim esticama vazduha kroz koji pada. Inae, da bi sila gravitacije koja deluje na kinu kap postala dovoljno velika da bi ona poela da pada, u jednoj kapi se mora kondenzovati oko 1018 molekula vode. Tako se lako moe izvesti da je terminalna brzina kapi (u metrima u sekundi) jednaka proizvodu broja 4,7 i kvadratnog korena iz poluprenika kapi (u milimetrima). Tako e kina kap poluprenika 2 mm putovati do Zemlje brzinom od oko 7 m/s, pa e joj u zavisnosti od nadmorske visine oblaka iz koga potie biti potrebno izmeu jednog i nekoliko minuta da doe do Zemlje.

- Zato sneg retko pada kada je mnogo hladno?

Maksimalna koncentracija vodene pare prisutne u vazduhu, veoma je mala na niskim temperaturama. Najvei broj oblaka nastaje u procesu ireeg hlaenja, koji podrazumeva najpre podizanje vazdunih masa, a zatim njihovo irenja pod dejstvom nieg atmosferskog pritiska u viim slojevima atmosfere. irenje vazduha dovodi i do njegovog hlaenja, to smanjuje koliinu vodene pare koju moe sadrati, a odbaena vodena pare se kondenzuje formirajui oblak. Na veoma niskim temperaturama, proces ireeg hlaenja poinje u vazduhu koji ima znatno manji sadraj vodene pare, nego na uobiajenim temperaturama. Stoga, ovakvi oblaci sadre mnogo manje vode u obliku kristala leda, koji predstavljaju poetna mesta za formiranje kristala snega. Na neto viim temperaturama, ali jo uvek ispod 0oC, kristali leda se meusobno povezuju stvarajui snene pahuljice, dok u ekstremno hladnim uslovima ledeni kristali ostaju nezavisni. Ipak, koliko god da je niska temperatura, doi e do formiranja odreene, premda manje koliine kristala leda, koji nalaze put do povrine Zemlje, ponekad ne ba u obliku snega, ve u obliku snenih iglica, tj. tzv. snene magle, koja je esta pojava na Arktiku.

- Koja je razlika izmeu ledene kie, susneice i grada?

Ledena kia predstavlja obinu kiu koja pada iz oblaka u obliku tenih kapi, ali koje se zalede kada na Zemljinoj povrini dou u kontakt sa nekim predmetom ija se temperatura nalazi ispod 0oC. Ledena kia je najee kratkotrajna pojava, s obzirom da se u najveem broju sluajeva veoma brzo pretvori ili u kiu ili u sneg. S druge strane, susneica je kia koja pada u vidu malih komadia leda. Susneica poinje kao kia u neto toplijim gornjim slojevima atmosfere, ali se vodene kapi brzo zalede prilikom prolaska kroz hladnije slojeve atmosfere koji se najee nalaze neposredno iznad Zemljine povrine. Za razliku od ledene kie i susneice, grad predstavlja potpuno drugaiji nain precipitacije. Naime, komadii grada koji padaju iz oblaka predstavljaju koncentrine slojeve otopljenog i rekristalizovanog snega oko kristalizacione klice, koja najee predstavlja obinu trunku praine. Rast komada grada je povezan sa uestalim sudarima estica grada u nastajanju sa prehlaenom vodom (vodom koja je tena na temperaturi ispod njene take mrnjenja), koja se nalazi u oblacima kroz koje lete estice grada. Vetrovi tokom oluja, kao i kumulonimbusni oblaci mogu da izazovu prolazak komada grada u formiranju kroz atmosferske slojeve nazimenino veih i manjih temperatura tako da se u okviru svakog komadia grada formiraju naizmenini slojevi otopljenog snega i leda. Za razliku od ledenih kia i susneica, grad ne mora da bude zimska pojava, ve se pojavljuje i leti samo ukoliko u atmosferi postoje naizmenino topliji i hladniji slojevi, a esto se pojavljuje pre ili posle tornada ili velikih oluja, pa stoga pojava grada

ukazuje na nesvakidanje vremenske prilike. Iako proseni kamenii grada imaju u preniku oko 6 - 7 milimetara, oni mogu postati i mnogo vei i tei, to zavisi od debljine i broja njihovih konstitutivnih slojeva. Najvei do sada izmereni komad grada je pao u Indiji 1939. godine i bio je teak 3,4 kilograma.

- Zato se zimi mostovi zalede pre puteva?

Tokom jednog hladnog i kinog dana, led se bre stvara na mostovima i nadvonjacima nego na putevima iz dva razloga: pre svega, hladni vetar udara mostove sa svih strana tako da oni brzo gube toplotu, dok put gubi toplotu samo preko svoje povrine. Drugi razlog je taj to je veina mostova izgraena od elika i betona, a to su materijali koji su veoma dobri provodnici toplote. Usled toga sva toplota prolazi kroz most do povrine konstrukcije gde se prenosi na spoljanju struju hladnog vazduha. Sa druge strane, putevi su napravljeni od asfalta koji je prilino slab provodnik toplote, to dodatno smanjuje brzinu gubitka toplote puteva. Sigurno znamo da nije isti oseaj dodirnuti asfalt i elik tokom jednog hladnog dana. Naime, elik veoma brzo odvodi toplotu sa nae ruke kada ga dodirnemo, pa nam je stoga mnogo hladnije ukoliko jedno vreme drimo ruku na elinom predmetu, nego ukoliko isto vremeno provedemo dodirujui asfalt koji mnogo sporije odvodi toplotu. Takoe, temperatura mostova je veoma bliska temperaturi vazduha. Kada temperatura vazduha padne ispod nule, temperatura povrine mosta e takoe vrlo brzo pasti ispod nule i kia ili sneg e se zalediti na mostu. Zbog ove pojave se vozaima esto savetuje da uspore kada se priblie mostu jer led moe biti nevidljiv, a i moe se nalaziti ispod tankog sloja snega.

- Zato se na zaleene puteve stavlja so?

Ako ivite u mestu gde zimi pada mnogo snega i gde su putevi u to doba godine esto zaleeni, onda ste sigurno nekada videli auto-moto ekipe kako sipaju velike koliine soli na zaleeni put. Led nastaje kada temperatura vode pri normalnom, atmosferskom pritisku dostigne temperaturu od 0 oC. Meutim, voda u kojoj je rastvoreno malo soli poseduje snienu taku mrnjenja i povienu taku kljuanja. Tako se na primer, desetoprocentni rastvor slane vode ledi na 6 oC, a dvadesetoprocentni rastvor slane vode na 16 oC. Sipanjem soli na zaleeni put, ona se rastvara u vodi i sniava njenu temperaturu mrnjenja to znai da i dovodi do topljenja leda ukoliko je njegova trenutna temperatura vea od temperature mrnjenja, sniene posredstvom rastvaranja soli u ledu. Ako ste nekada posmatrali kako se led topi pod dejstvom soli, sigurno ste primetili da se led oko zrna soli skoro trenutno topi, a topljenje se dalje iri od granica zrna soli. Meutim, kada je temperatura puta nia od oko 10 o C, tada so nee ostavljati skoro nikakav efekat. Naime, vrsta so nee moi da se dublje inkorporira u vrstu vodu kako bi zapoeo proces topljenja. U tom sluaju e sipanje peska preko puta pruati bolje trenje, a time i veu vunu snagu vozila.

- Ako je voda bezbojna, zato je sneg beo?

Vidljiva svetlost predstavlja identino prostorno i vremensko oscilovanje elektromagnetnog polja, a u zavisnosti od frekvencije oscilovanja nae oi primeuju razliite boje. Za razliku od crnih tela iji atomi i molekuli apsorbuju svu svetlost koja padne na njih, i prevode je u toplotu, odnosno energiju kretanja, tela bele boje reflektuju, odnosno odbijaju od sebe svu svetlost koja padne na njih. Voda je providna, to znai da svetlost prolazi kroz nju, ali pri tome menja svoj pravac. Ovo znamo jer kada gledamo kroz vodu sve to vidimo ispada u naim oima malo iskrivljeno. S druge strane, sneg je beo, to znai da skoro potpuno reflektuje svetlost. Sneg se sastoji iz mnogo malih kristala leda, a bela boja snega snega

nastaje kao posledica optikih osobina kristala leda, kao i njihovog neureenog rasporeda u snegu. Kad svetlosni foton doe do sloja snega, on najpre prolazi kroz kristal leda na povrini koji mu malo promeni pravac kretanja i poalje ga na susedni kristal, gde mu se opet malo promeni pravac kretanja, i tako sve dok svetlosni foton ne obrne svoj smer za vie od 90o i ne napusti sloj snega. Ovaj proces reflektovanja deava se sa svetlosnim fotonima svih vidljivih frekvencija pa stoga sneg reflektuje svu vidljivu svetlost, a mi vidimo da je sneg beo, jer bela boja sadri u sebi ceo spektar vidljive svetlosti sa Sunca.

- Da li se svetlost kree bre kroz vodu ili kroz led?

Indeks prelamanja nekog materijala se definie kao odnos brzine prostiranja svetlosti kroz vakuum i brzine prostiranja svetlosti kroz dati materijal. Ukupna brzina svetlosti se smanjuje prilikom njenog prelaska iz vakuuma u sredinu koja je ispunjena atomima, a razlog tome je stalna apsorpcija i ponovna emisija svetlosnih fotona od strane pojedinanih atoma kao i elastini sudari izmeu fotona i elektrona prilikom kojih fotoni menjaju svoj pravac prostiranja, pa im se i smanjuje brzina kretanja u tano definisanom pravcu. Optika gustina materijala je povezana sa prosenim vremenom koje atomi materijala provode u pobuenim stanjima (kao posledicama apsorbovanja fotona) pre nego to ponovo emituju apsorbovani foton koji zatim ponovo nastavlja svoj put. Naravno, to je vea optika gustina materijala, to e biti ve i njegov indeks prelamanja. Poto se i led i voda sastoje od istih molekula vode, umesto optike gustine moemo se koristiti i obinom, atomskom gustinom. Led je rei od vode, a kao posledica toga i indeks prelamanja leda (1,31) je manji od indeksa prelamanja vode (1,33), to znai da se svetlost bre kree kroz led nego kroz vodu. U najveem broju sluajeva, vrsta faza neke supstance je gua od njene tene faze, pa se tada i svetlost bre prostire kroz tenu fazu. Meutim, u sluaju vode (koja je jedina poznata supstanca koja poinje da se iri pre take mrnjenja, tj. izmeu 0 i 4 oC pri atmosferskom pritisku), silicijuma, germanijuma, legure olovo-kalaj-antimon (koja se koristi u tamparstvu), nekih legura srebra kao i jo nekih drugih supstanci, njihova vrsta faza je rea od tene, pa se svetlost kroz nju kree bre.

- Zato se topla voda ponekad zaledi bre od hladne vode?

Ukoliko bismo podjednakom brzinom poeli da oduzimamo toplotu toploj i hladnoj vodi, sasvim sigurno bi se hladna voda bre zaledila. Meutim, kada su temperature tople i hladne vode relativno bliske, topla voda koja je prethodno proklljuala, lako se moe zalediti bre od toplije vode, a kada su temperature prethodno prokljuale i neprokljuale vode jednake, uvek e se bre zalediti prethodno prokljuala voda. Razlog ovoj neobinoj pojavi je u tome to vodu tokom kljuanja naputa rastvoreni vazduh u okviru gasnih mehuria. Stoga e ova voda nakon prestanka zagrevanja poto smo je doveli do kljuanja, biti siromanija vazduhom od obine vode koja prethodno nije burno isparavala u procesu kljuanja. to je u vodi prisutno manje vazdunih mehuria, to je toplotna provodljivost vode vea, pa e se ona i bre zalediti. Tako je toplotna provodljivost kristala leda znatno vea od toplotne provodljivosti snega u kome je uvek prisutno mnogo vazdunih pora i upljina. Ustvari, toplotna provodljivost snega je skoro jednaka toploltnoj provodljivosti vune, pa je sneni pokriva stoga odlian toplotni izolator. Inae, esto tokom zime doe do pucanja cevi u vodi koja se u njima zaledila. Naime, zapremina leda je za oko 9 % vea od zapremine vode, pa stoga ledene kocke deluju pritiskom na zidove cevi, a ovaj pritisak (od oko 2400 atmosfera) je esto dovoljan do dovede do pucanja materijala od koga je napravljena cev. Zimi se cevi kroz koje tee topla voda uvek rasprsnu lake od hladnih cevi, to je osim veih temperaturskih fluktuacija, takoe posledica i opadanja koncentracije vazdunih gasova u vodi sa njenim

zagrevanjem, a time i poveane toplotne provodljivosti ovakve vode. Takoe, prethodno zagrejana voda uvek formira i gui led kada se dovoljno ohladi.

- Zato se led bre topi u vodi nego u vazduhu?

Ukoliko dva ista komada leda (istih temperatura) potopimo, jedan u vodu, a drugi ostavimo u vazduhu, pri emu su voda i vazduh na istoj temperaturi, komadi leda u vodi e se znatno bre otopiti. Potrebno je da se prisetimo da je temperatura merilo srednje kinetike energije estica sistema, dok toplota predstavlja meru ukupne kinetike energije estica sistema. Stoga, ukoliko su voda i vazduh na istim temperaturama, njihove estice poseduju jednake srednje (tj. prosene) kinetike energije, ali je voda toplija jer je gua od vazduha, pa time poseduje vie estica, a time i veu ukupnu kinetiku energiju estica sistema. Kada ubacimo led u vodu ili ga okruimo toplijim vazduhom, okolni molekuli (vode ili vazduha) poinju da se sudaraju sa molekulima vode u ledu. Kao to kada se sudare dve bilijarske kugle, dolazi do usporavanja bre, a ubrzavanja sporije kugle (pri emu vae zakoni odranja energije i impulsa), ista stvar se deava i prilikom sudaranja atoma i molekula. Tako se molekuli vode u ledu ubrzavaju, a okolni molekuli usporavaju, to opisujemo kao prenos toplote sa toplijeg na hladnije telo. Kada molekuli vode u kristalnoj reetki leda dobiju dovoljno velike kinetike energije, oni mogu da savladaju privlanu potencijalnu energiju koja ih dri vezane u kristalnoj reetki leda i da preu u fluidno, teno stanje. Poto je voda gua od vazduha, ona je i toplija, pa e se stoga i proces topljenja leda mnogo bre odigravati u vodi nego u vazduhu.

- Kako moemo da otopimo led bez zagrevanja?

Da bismo otopili 1 gram leda koji poseduju temperaturu od 0 oC, moramo mu predati 80 kalorija toplote. Podsetimo se da je kalorija koliina toplote koju je potrebno predati jednom gramu vode da bi se on zagrejao za jedan stepen (tanije od 15,5 oC do 16,5 oC), a jednaka je energiji od 4,184 Dula. Stoga, istih 80 kalorija toplote kojih moramo dati 1 gramu ledu da bi se otopio, moemo da potroimo za zagrevanje jednog grama tene vode od temperature od 20 oC pa do samog kljuanja (na 100 oC). Sa toplotom kojom bismo otopili samo jedan kubni santimetar leda, moemo npr. rashladiti za 1 oC 240 litara vazduha. Meutim, led moemo otopiti i bez zagrevanja. Da bismo to izveli, potrebno je da na komad leda delujemo pritiskom. Naime, led sa temperaturom od 1 oC se topi pod pritiskom od 130 kg/cm2 (na Zemlji, naravno), dok se led temperature od 20 oC topi pod pritiskom od 2000 kg/cm2 (opet na Zemlji). Slian efekat topljenja leda pod pritiskom postiemo svaki put kada se klizamo sa klizaljkama na ledu. Naime, pritisak kojim deluje telo svojom teinom na podlogu zavisi osim od mase tela i od dodirne povrine izmeu tela i podloge. to je manja ova povrina, to e pritisak kojim deluje telo na podlogu biti vei. Tako se pod dejstvom teine klizaa, kao i izuzetno male povrine oslonca klizaljke (odnosno, pod dejstvom pritiska) topi mali sloj leda, a nastali tanki sloj vode zapravo i omoguava klizanje pri kome postoji tano onoliko trenja koliko je potrebno da bi kliza mogao da kontrolie svoje kretanje. Naime, po ledu koji je gladak kao staklo, kliza se ne moe ni pomai sa mesta jer nema skoro nimalo trenja koje je neophodno da bi se ubrzao, dok po stvarnom ledu kliza moe da razvije brzinu jednog brzog voza. Takoe, ukoliko zaledimo vodu koja se nalazi pod pritiskom od 2000 atmosfera dobiemo led koji je tei u vodi i stoga ne pluta na povrini vode, ve u njoj tone. Slino ovome, ako pritisak u vodi poveamo do 20 000 atmosfera i zatim takvu vodu zaledimo, dobiemo led koji osim to e biti tei od vode, topie se tek na 80 oC. Takav, tzv. vrui led ne moemo ak ni u ruci da drimo, jer on veoma brzo upija toplotu sa okolnih tela. Ovakve vrste leda ne nalazimo u prirodi, premda se smatra da ovakav

led moda i postoji na nekoj dubini Zemljine kore gde je pritisak veliki, a temperatura jo nedovoljno visoka.

- Da li voda moe da prokljua bez zagrevanja?

Voda poinje da kljua u onom trenutku kada se pritisak njene pare izjednai sa okolnim pritiskom. Pri normalnom atmosferskom pritisku (101 325 Paskala), voda kljua na 100 oC. Ali, ako se smanji pritisak u okolini, voda e prokljuati na nioj temperaturi. Opte je pravilo da na svakih 160 metara visine, temperatura kljuanja vode opada za po jedan stepen Farenhajtove skale. Tako e voda na planini visokoj 4 kilometra, kljuati na 86 oC, jer sa poveanjem visine dolazi i do opadanja atmosferskog pritiska i to po eksponencijalnoj zavisnosti. Ukoliko postavite vodu u oblast izuzetno niskog pritiska, ona e prokljuati bez zagrevanja. Ako imate vakuum pumpu, to moete i proveriti. Izvlaite vazduh iz hermetiki zatvorene posude u kojoj se nalazi voda i jednog trenutka ona e prokljuati bez ikakvog zagrevanja. To znai da kada kuvate aj na vrhu planine, kljuala voda nee biti isto tako vrela kao voda koja moda ba sada kljua na poretu u vaoj kui. Moda ste nekada primetili da su na nekim kesicama sa jelima koja zahtevaju kuvanje napisani posebni recepti za pripremanje jela na visokim nadmorskim visinama. Razlog tome je to to kuvanje hrane na visokim planinama zahteva due kuvanje usled nie temperature kljuale vode. S druge strane, lonci pod pritiskom izvode suprotan efekat. Oni poveavaju vazduni pritisak u lonci pa voda kljua na vioj temperaturi. Kljuala voda je tada toplija pa i kuvanje moe trajati krae.

- Zato kapi vode tako polako padaju sa vrha krova?

Svi neutralni atomi i molekuli imaju tu osobinu da se privlae kada su malo razmaknuti, a da se odbijaju kada se isuvie priblie jedan drugom tako da im se elektronski oblaci preklope. U osnovi ovog privlanog dejstva su Van der Valsove (tj. meumolekulske) sile, koje su elektrine prirode i opisuju interakcije izmeu dva dipola, tj. dva tela ija raspodela naelektrisanja nije sferno simetrina, premda im je ukupno naelektrisanje jednako nuli. Ova interakcija i privlaenje neutralnih molekula je utoliko vee ukoliko je dipolni momenat ovih molekula vei. Poto su molekuli vode visoko polarni, oni se usled Van der Valsove interakcije, kao i usled formiranja vodoninih veza izmeu atoma vodonika i kiseonika iz razliitih vodenih molekula, veoma dobro vezuju jedni za druge. Ukoliko postavite au napunjenu sa vodom u besteinsko stanje, voda e naputati unutranjost ae tako to e se kretati du zidova ae i zatim preko stola, a razlog tome je upravo dominacija meumolekulskih sila u odnosu na silu gravitacije koja je u besteinskom stanju zanemarljivo mala. Meutim, ako izolujete vodu od ae, onda e sva voda teiti da obrazuje sferu. Poto se na dodirnoj povrini izmeu vode i druge sredine (npr. vazduha) obrazuje napon (tzv. povrinski napon), voda tei da minimizira ovaj napon, tj. da smanji povrinu to je mogue vie, odnosno da zauzme oblik lopte (sfere). Postojanje ovih meumolekulskih sila izmeu molekula vode moe se potvrditi i ukoliko prepunite au vode za nekoliko milimetara iznad vrha ae. Voda se nee preliti upravo zbog privlane sile izmeu molekula vode. Ukoliko je privlana sila izmeu molekula vode i molekula sa povrine plafona vea od privlane sile izmeu samih molekula vode, tada e voda kvasiti plafon (kada ne bi bilo gravitacije sva voda sa krova bi se lepila za povrinu plafona). U suprotnom sluaju, plafon e ostati suv (kada ne bi bilo gravitacije, voda bi tada obrazovala sferne kapljice i ne bi kvasila plafon). Meutim, u prisustvu gravitacije, situacija se menja. Naime, sila gravitacije koja tei da odvoji kapi vode od plafona i spusti ih na Zemlju, zavisi od zapremine kapi pa je stoga proporcionalna sa treim stepenom poluprenika kapi. S druge strane, privlana sila izmeu molekula vode i

molekula sa povrine krova (tj. plafona) zavisi od dodirne povrine izmeu kapi i krovom, pa je proporcionalna sa kvadratom poluprenika kapi. Poto e sa rastom kapi, tj. sa poveanjem njenog poluprenika, sila gravitacije bre rasti od meumolekulskih sila, jer trei stepen poluprenika raste bre od kvadrata, i kap vode e se u jednom trenutku odlepiti od krova i poeti da pada ka Zemlji.

- Koliko moe biti jak mlaz vode?

Mlaz vode moe biti toliko snaan da se njime moe sei metal, to se i koristi u abrazivnim mlaznim mainama. Vodeni mlazovi u ovakvim mainama su sposobni da seku razne stvari jer je pritisak vode u mlazu oko 30 puta vei od pritiska vode u mlazu ulinih istaa, a i vodeni sprej se kanalie kroz veoma uski otvor kako bi mlaz bio to koherentniji. Vodeni mlazovi niskog pritiska su prvi put korieni u rudnicima zlata u Kaliforniji sredinom 19. veka. Poetkom 20. veka poeli su da se koriste topli i parni vodeni mlazovi za ienje, a vodeni mlazovi veoma visokog pritiska za seenje materijala uli su upotrebu osamdesetih godina 20. veka. Vodeni mlazovi mogu lako sei mermer, granit, metale, plastike, kamenje, drvo, pa ak i elik, a prednost u odnosu na metalne rezae im je ta to se ne pregrevaju i ne mogu da otupe. Naunici sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji napravili su hemijsku supstancu koja se zove super-voda i koja se dodaje obinoj vodi kako bi dodatno povezivala molekule vode i tako stvarala jo koherentniji mlaz. Uz pomo ovog dodatke sa jednim ovako snanim mlazom moe se skinuti kora drveta sa rastojanja od 12 metara.

- Zato dolazi do poveanja mlaza vode kada prstom delimino poklopimo otvor creva?
Na osnovu zakona o odranju materije (koji se moe primenjivati samo u ovakvim makro-kosmikim sluajevima kada je pretvaranje mase u energiju zanemarljivo malo), ukoliko odreena koliina vode dospe iz slavine u crevo, ista koliina vode mora ili oticati kroz izlazni otvor ili se akumulirati u crevu. Poto se batenska creva prave od krute plastike koja ne moe da se iri i na taj nain akumulira vodu u sebi, onda sva voda koja ue iz slavine u crevo, mora i izai iz njega. Kada stavimo prst na vrh creva, smanjujemo veliinu prostora kroz koji tee voda. Poto ista koliina vode mora da istie iz creva i pre i posle delimine blokade njegovog izlaznog otvora, voda mora oticati bre, a usled vee brzine estica vode, njihov domet takoe postaje vei.

- Kako moemo da savijamo mlaz vode?

Uzmite jedan plastini lenjir, ealj ili gumenu ipku, protrljajte je komadiem vunene tkanine i prinesite tankom mlazu vode koji istie iz slavine. Mlaz e se saviti ka naem predmetu jer on privlai vodu. Naime, molekuli vode su bipolarni, to znai da iako je svaki molekul vode u celini neutralan, jedan njegov kraj (oko atoma kiseonika) je neto malo negativno naelektrisan, dok je suprotni kraj molekula (dva kraja oko atoma vodonika) neto malo pozitivno naelektrisan. Kada neki gumeni ili plastini predmet protrljamo vunenom tkaninom, pod dejstvom trenja dolazi do izbijanja odreenog broja elektrona iz atoma koji su izloeni meusobnom kontaktu, pa e se kao rezultat toga, na predmet naelektrisati. Ukoliko se naelektrie pozitivno i dri pored mlaza vode, negativni krajevi molekula vode e biti privueni ka pozitivno naelektrisanom predmetu dok e pozitivni krajevi molekula biti odbijeni (ista stvar e se desiti kada se predmet naelektrie negativno, samo e tada pozitvni krajevi molekula vode biti privueni). Stoga e se molekuli okrenuti tako da njihovi negativni krajevi budu blie pozitivno naelektrisanom predmetu. Elektrina sila izmeu naboja opada

kada se rastojanje izmeu naboja poveava i to srazmerno kvadratu rastojanja kako nam kae Kulonov zakon. Poto su se sada molekuli vode okrenuli tako da su njihovi negativni krajevi blie pozitivno naelektrisanom predmetu, privlane sile izmeu negativnih krajeva molekula i pozitivnog predmeta e biti vee od odbojnih sila izmeu udaljenijih pozitivnih krajeva molekula i predmeta, a vodeni mlaz e stoga, skretati ka predmetu. Ovaj eksperiment se posebno efektno izvodi pri niskoj vlanosti vazduha, to znai da tokom letnjeg dana nee uspeti tako dobro kao tokom nekog hladnijeg dana. Naime, pri veoma suvom vazduhu, mlaz vode se moe saviti i samo prstom. U tom sluaju, popnite se na jak stakleni sud (koji deluje kao izolator), protrljajte ruku vunenom tkaninom, pribliite prst mlazu vode i mlaz e se saviti ka nama.

- Kako se voda penje do slavine?

Veina modernih gradova poseduje po jedan ili nekoliko vodenih tornjeva u kojima se uva stotine hiljada litara iste, pijae vode koja se uz pomo snanih pumpi skladiti u njima. Ukoliko napunimo au ili kofu sa vodom i zatim probuimo jednu rupu na sudu, sva voda iznad nivoa rupe e istei kroz otvor. Razlog tome je to voda iznad rupe pritiska svojom teinom vodu ispod sebe i istiskuje je kroz otvor. to je vea visina vodenog stuba iznad nivoa rupe, to e biti vei pritisak koji deluje na vodu u okolini rupe, pa e i voda bre isticati kroz otvor. Iz dna vodenog tornja napunjenog vodom izlazi jedna cev koja se zatim grana u mnogo cevi od kojih svaka donosi vodu pod pritiskom kuama i zgradama u gradu. Kada nivo vode u vodenom tornju pone da opada, pumpe nastavljaju da dopunjuju toranj sa vodom tako da u njemu postoji uvek isti pritisak na izlaznoj cevi, odnosno tako da je uvek isti nivo vode u njemu. Kada se ovo ne bi radilo, tada bi voda u slavini usled nedostatka pritiska vode poela da istie sporije, pa bi na kraju i prestala da istie to se esto deava kada nam nestane voda u kui. to dalje voda putuje kroz cevi, to e se njen pritisak smanjivati usled trenja (odnosno zagrevanja zidova cevi), kao i usled prolaska kroz krivine koje usporavaju tok vode, pa joj tako smanjuju i pritisak. Voda takoe gubi pritisak kada pone da se penje navie. Iznad neke granice, voda odreenog pritiska ne moe vie da se penje u visinu bez pomou pumpi. Kada odvrnemo slavinu, mi zapravo otvaramo ventil kroz koji voda, spontano se kreui iz oblasti veeg u oblast nieg pritiska (kao i sve druge materijalne estice u prirodi) savladava nadole usmerenu silu gravitacije i poinje da curi ili tee.

- Zato se mlaz vode iz slavine suava dok pada?

Koliina vode koja protie kroz popreni presek mlaza zavisi od tri faktora. Prvi faktor je veliina samog poprenog preseka. Naime, to je vea povrina poprenog preseka, vea koliina vode e proticati u jedinici vremena. Drugi faktor predstavlja brzina vodenog toka. Naravno, to je vea brzina, vie vode istie. Trei faktor je gustina fluida (tj. vode), a usled turbulencije, ona moe varirati od take do take. Ako, ipak, pretpostavimo da je gustina vode u svim takama mlaza jednaka, onda moemo da zakljuimo da e proizvod povrine poprenog preseka i brzine isticanja vode biti jednak na bilo kojoj visini mlaza. Poto smo primetili da je mlaz ui na manjim visinama od lavaboa, to je i povrina poprenog preseka mlaza manja u delovima mlaza koji su blii lavabou nego slavini. Da bi gornja jednakost i dalje vaila, sa smanjenjem povrine poprenog preseka mora se poveati brzina mlaza, to se stvarno i deava. Naime, pod dejstvom gravitacije, molekuli vode se ubrzavaju ka lavabou pa se stoga i brzina mlaza poveava sa njegovim padanjem. Stoga, moemo rei da upravo Zemljina gravitacija uzrokuje suavanje vodenog mlaza.

- Da li smer u kome se okree istiua voda u lavabou zavisi od hemisfere na kojoj se nalazimo?
Smer okretanja vode u lavabou uzrokovan je Koriolisovim efektom pod dejstvom rotacije Zemlje oko svoje ose, a skromniji tip istog ovog efekta moemo proizvesti i kod kue ukoliko ane sa vodom postavimo na obrui sto koji smo prethodno podesili da se obre u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu, odnosno u istom smeru u kome se obre Zemlja posmatrano na severne hemisfere Zemljine lopte. Voda sa dna aneta e se okretati u pravcu suprotnom kazaljci na satu bre nego voda sa povrine, to e davati vodi iz aneta posmatranoj odozgo oigledan izgled obrtanja u pravcu kretanja kazaljke asovnika. Meutim, ukoliko pogledate vodu iz posude odozdo, to odgovara posmatranju sa june hemisfere, izgledae vam kao da se voda okree u pravcu suprotnom obrtanju kazaljke na satu. Isto tako, rotacija Zemlje tei da ubrzava vodu koja otie kroz lavabo u smeru obrtanja kazaljke na satu na severnoj hemisferi, a u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu u junoj hemisferi. Meutim, u stvarnosti najee moemo zanemariti Koriolisov efekat, jer su lokalne neopravilnosti kretanja, struje vazduha, poetni ugaoni momenti molekula vode, kao i male asimetrije u obliku lavaboa, ili zaostale kapi vode u njemu, dovoljno veliki uzroci da premae uticaj Koriolisovog efekta i dovedu do sluajnog smera okretanja istiue vode. Ukoliko bi se svi ovi spoljni uticaji mogli eliminisati, Koriolisov efekat bi zaista doveo do toga da se istiua voda uvek okree u suprotnim pravcima u severnoj i junoj hemisferi. Koriolisov efekat je takoe, zasluan zato cikloni, odnosno vazdune struje koje se obru u pravcu kazaljke na satu, postoje na severnoj hemisferi, dok anticikloni, odnosno suprotno rotirajue vazdune mase, postoje samo u junoj hemisferi Zemljine lopte.

- Zato se zavesa iznad kade pomera ka mlazu vode?

Ukoliko ste se tuirali u kadi kod koje je pravac mlaza vode priblino paralelan sa ravni prostiranja zavese, verovatno ste mogli da primetite naizgled neobian efekat povremenog pomeranja zavese ka vodi iz tua. Iako uzrok ovoj pojavi jo uvek nije u potpunosti razjanjen, postoje dve dominantne teorije zasnovane na principima Bernulijevog efekta i sile potiska. Bernulijev efekat kae da sa ubrzavanjem fluida dolazi do pada njegovog pritiska, ali pri tome ovaj efekat ne doputa prisustvo kapljica, pa se stoga verovatno i ne moe povezati sa pojavom skretanja zavese u tu kabini. Teorija potiska smatra da vru tu poveava temperaturu okolnog vazduha, a time i smanjuje njegovu gustinu. Na taj nain, na nekoj odreenoj visini, pritisak vazduha iznad kade postaje nii od pritiska vazduha van nje, to dovodi do kretanja vazduha iz oblasti vieg u oblast nieg pritiska, pa je ovako, difundujui vazduh i odgovoran za pomeranje zavese. Jedini problem u vezi sa ovim objanjenjem je taj to bi onda zavesa trebalo da se pomera ka spolja kada se tuiramo sa hladnom vodom, a nismo ba sigurni da se ova analogna, a suprotno usmerena pojava deava. Ipak, kompjuterske simulacije su zaista pokazale da sprej (tj. rasprene vodene estice, to je dobra aproksimacija za vodu iz tua) zaista stvara jedan vir niskog pritiska koji rotira normalno na poloaj zavese i predstavlja oigledan dokaz teorije potiska, naravno u sluajevima kada je zavesa lagana, a mlaz vode jak.

- Kako se prave mehurovi od sapunice?

U jednoj maloj kapljici vode, molekuli formiraju loptastu zapreminu, jer se na taj nain formira najmanja slobodna povrina tela, to odgovara energetski najstabilnijem stanju. Naime, molekuli vode u jednoj kapi se meusobno privlae, to ih i odrava spojenim, ali

molekuli sa povrine kapi imaju viak energije jer nisu sa svih strana okrueni sa istorodnim molekulima. Ovaj viak energije se naziva povrinskim naponom tenosti i predstavlja uzrok pojave tanke opne koja kao da ne da kapi vode da se raspri, ve odrava sve molekule u okviru sfere. Meutim, kada dodamo malo sapuna ili deterdenta u vodu, na taj nain dodatno poveavamo povrinski napon tenosti, jer uvodimo dugake molekule sapuna koji poseduju polarne vrhova (kojima privlae molekule vode) i nepolarne repove (kojima odbijaju molekule vode), te usled toga u vodenoj smei (a i bez nje) formiraju veoma ureenu, praktino teno-kristalnu strukturu (slino elijskim membranama). Pod dejstvom jo veeg povrinskog napona, odnosno formiranja jo snanijih veza izmeu molekula u okviru smee deterdenta i vode, ova smea je u stanju da umesto formiranja kapi zahvati vazduh unutar sebe i da oko vazduha formira tanak film. Kada umoimo tapi sa okruglim vrhom u vodeni rastvor sapuna i zatim ga izvadimo na vazduh, vidimo da se formirao tanak teni film du kruga drke. Duvanjem u ovu tanku opnu, ona se povija unapred i usled dovoljno velikog povrinskog napona tenosti, opna e pre da se spoji sama sa sobom tako da formira mehur napunjen vazduhom nego to e da se rasprsne. Povrinski napon tenosti tada biva ravnomerno rasporeen du povrine mehura. esto se na ovim mehurovima presijavaju dugine boje. Naime, njihova povrina reflektuje Sunevu svetlost pri emu usled zakrivljenosti povrine mehura dolazi do konstruktivne interferencije (preklapanja brega talasa sa bregom drugog talasa tako da nastaje rezultujui talas pojaanog intenziteta, pa boja ovih talasa dominira nad drugim uglavnom destruktivno interferiranim talasima) nekih boja, a najee plave ili zelene koje imaju manju talasnu duinu od npr. ute i crvene boje, pa se stoga i bolje reflektuju. Inae, ukoliko elite da napravite mehurie od sapunice koji e moi i da padnu na tepih, a da pri tome voda iz opne ne ispari u tolikoj meri da se mehur rasprsne, dodajte u vodu malo glicerina, koji ima sposobnost da spreava isparavanje vode, pa da stoga i due uva molekule vode u okviru mehuria.

- Zato sa dodavanjem obinog sapuna u vodu za kupanje nestaju mehurii iz penaste kupke?
Tenost koja se dodaje u vodu radi pravljenja penaste kupke, slino obinom sapunu ili deterdentu predstavlja povrinski agens, to znai da se sastoji od dugakih molekula za koje se obIno kae da se sastoje od polarne vrha i nepolarnog repa. Poto je uvak polaran, vrh povrinskih agenasa moe biti pozitivno (katjonski) ili negativno (anjonski) naelektrisana, te stoga on privlai vodu (hidrofilan je), dok je rep odbija (hidrofoban je). Usled ovih osobina, ove supstance imaju osobine da sjedinjene sa vodom formiraju mehurove kao entitete visokog povrinskog napona, kao i da se svojim dugakim hidrofobnim repovima uvlae u sline molekulske lance koje ine molekuli masti (molekuli sapuna se dobijaju zamenom karboksilne grupe polarnog vrha molekula masti sa nekim metalnim katjonom ili halogenim anjonom), pa tako razbijaju njihove grupacije i pojedinane molekule masti okruuju malim prstenovima (micelama), to onemoguava ponovnu depoziciju masti, a ovako uhvaene masti se zatim lake spiraju vodom. Meutim, za pravljenje penaste kupke u kadi se koriste katjonski povrinski agensi, jer je njihova sposobnost penuavosti znatno vea od anjonskih agenasa, dok, s druge strane, sapune kao anjonske deterdente karakterie bolja sposobnost inkorporiranja u molekule masti, pa time i bolja sposobnost ienja. Kada ova dva tipa molekula dou u kontakt, njihovi razliito naelektrisani molekulski vrhovi se privlae, to dovodi do nestajanja teno-kristalnih mehurastih struktura i do formiranja smee ova dva tipa povrinskih agenasa. Kada su pomeane u odnosu 1:1, ovakve smee se nee uopte peniti, a nee nimalo ni pomagati u skidanju masti sa tela. Slian efekat se donedavno deavao u svim pokuajima pravljenja 2-in-1 ampona koji bi osim sapuna sadravali i izvesni preparat za negu kose, jer usled prisustva polarnosti razliitog znaka na njihovim krajevima, dolazi do

gubljenja efekta sastojka zastupljenog u manjoj koliini. Ipak, danas postoji niz patentiranih naina da se losion ouva odvojen od ampona pre nego to se kosa ispere od ampona.

- Zato je voda iz kupatila hladnija od vode iz kuhinje?

Neki ljudi smatraju da kuhinjska vodovodna slavina prua vodu najboljeg kvaliteta, dok neki opet misle da je najbolja voda u dispenzeru friidera, i pored toga to ona potie iz istih cevi kao i voda iz kuhinjske slavine, a svi su se najee slagali da je voda iz kupatila najslabijeg kvaliteta. Ipak, istraivanja su pokazala da su kuhinjska voda i voda iz kupatila istog kvaliteta. Ukoliko i kuhinjske i kupatilske vodovodne cevi potiu od istog proizvoaa, voda e najverovatnije, na oba mesta verovatno biti istog kvaliteta. Ipak, razlika u ukusu je skoro oigledna, a razlog ovome je u tome to se kuhinje u veini kua nalaze najdalje od izvora vode. Kako bi se smanjili trokovi, veina meraa protoka vode se postavlja najblie kupatilu, jer u njemu i u njegovoj okolini ima najvie cevi. U poreenju sa kupatilom, kuhinje imaju znatno manje cevi i stoga se nalaze dalje od meraa protoka. Temperatura vode koja due stoji u cevima e se poveati usled grejanja od strane raznih okolnih kunih instalacija, pa e stoga i voda koja izlazi kroz kuhinjsku slavinu biti toplija od vode iz kupatila. Ukoliko je temperatura koju pokazuje termostat jednaka 21 oC, onda e i temperatura vode u cevima biti bliska toj temperaturi, dok e voda ispod nivoa zemlje imati temperaturu od oko 12 oC. Tokom zimskih meseci, temperatura vode obino padne na oko 7 oC. Inae, istraivanja su pokazala da su ljudi u stanju da primete razliku u temperaturi vode od najvie jednog i po stepena.

- Zato je otpor vode vei kada ruku sputamo u nju brzo, nego kada je sputamo polako?
Kao to sa lakoom moemo izbaciti ruke kroz prozor automobila koji se kree brzinom od oko desetak kilometara na as, a nije preporuljivo ovo isprobavati u kolima koja se kreu znatno veim brzinama, isto tako estice bilo kog fluida (u naem sluaju vode ili vazduha) pruaju vei otpor pri kretanju tela veih brzina kroz njih. Zapravo, otpor kretanju se poveava srazmerno kvadratu brzine tela, pa se npr. dvostrukim poveanjem brzine tela, otpor poveava etiri puta. Ukoliko gore razmotreni automobil povea brzinu kretanja sa 10 na 100 kilomatara na as, otpor e se poveati za (100/10)2, tj. za tano 100 puta, pa e i sila koja deluje na telo u pravcu suprotnom od pravca kretanja biti vea za 100 puta. Prelaz od nenog do brzog kretanja ruke kroz vodu je samo jo jedan primer uticaja brzine tela na otpor fluida.

- Da li se bre pliva ili roni?

Plivai znaju da je plivanje pod vodom znatno bre od plivanja na povrini, jer turbulencije koje nastaju na povrini vode poveavaju trenje i usporavaju plivaa. Plivanje pod vodom dozvoljava znatno efikasniji transfer impulsa ka vodi (to u skladu sa Njutnovim zakonom akcije i reakcije stvara takoe i bolji prenos impulsa sa vode na plivaa, zahvaljujui emu se pliva i kree kroz vodu), pa se manje energije potroi na prskanje vode. Na svim plivakim takmienjima, i u svim stilovima, broj zamaha pod vodom je iz ovog razloga ogranien, pa se esto deavaju diskvalifikovanja takmiara usled veeg broja zamaha pod vodom nego to je to dozvoljeno, a greke se najee deavaju prilikom okreta. Pravila u vezi ronjenja prilikom okreta zavise od vrste stila. Tako npr. u slobodnom, lenom i baterflaj stilu nije dozvoljeno podvodno plivanje due od 15 metara nakon okreta, dok kod prsnog stila, nakon okreta nije dozvoljeno vie od po jednog odbacivanja rukama i nogama pre nego to se izroni na povrinu.

- emu slui hlor u bazenima?

Hlor je hemijski element koji se koristi za dezinfekciju vode u bazenima za kupanje. Hlor koji se na sobnoj temperaturi nalazi u gasovitom stanju, najee se koristi i za dezinfekciju pijae vode u kojoj se nalazi prisutan u manjoj koncentraciji (izmeu 0,2 i 3 milionita dela u zavisnosti od nivoa zagaenosti vode) nego u vodi u bazenima (oko 3 milionita dela). Rastvor hlora koji se sipa u vodu razlae se na nekoliko razliitih hemijskih jedinjenja, ukljuujui hipohlorastu kiselinu (HClO) i hipohloratni jon (ClO-), koji unitavaju bakterije, alge i druge mikroorganizme, napadajui masti u njihovim elijskim zidovima i razarajui njihove enzime i druge elijske proteine putem oksidacije. Razlika u delovanju hipohloraste kiseline i hipohlorastog jona je u brzini kojom unitavaju bakterije. Dok je hipohlorasta kiselina u stanju da oksiduje sve mikroorganizme u bazenu za nekoliko sekundi (naravno ako je primenjena u dovoljnoj koliini), hipohlorastom jonu je potrebno oko pola sata. Koncentracije hipohloraste kiseline i hipohloratnog jona zavise od pH tenosti u bazenu. Ako je pH isuvie velik, nee biti prisutna dovoljna koliina hipohloraste kiseline, ija je brzina dezinfikovanja oko 2000 puta vea od brzine dezinfikovanja hipohloratnog jona i kao posledica toga, dezinfekcija e potrajati neto due. Idealna vrednost pH je izmeu 7 i 8 (7,4 je idealan pH, to je jednako pH vrednosti ljudskih suza), jer je tada koncentracija hipohloraste kiseline najvea, pa e se i proces dezinfekcije odigrati najbre. Poto HClO i ClO- oiste bazen, dolazi do njihove reakcije sa drugim jedinjenjima (npr. amonijakom) ili do razlaganja do pojedinanih atoma (ovaj proces se odigrava bre u prisustvu Suneve svetlosti), to u svakom sluaju ini hlor nekodljivim, ako zanemarimo to to nai kupai kostimi pod dejstvom hipohloratnog jona esto postanu belji nego to su bili (posebno ukoliko ih ne isperemo odmah nakon izlaska iz bazena) kada smo ih kupili. Meutim, radi odravanja istoe kupae vode, potrebno je stalno dodavanje hlora, usled konstantne razgradnje njegovih dezinfikujuih jedinjenja.

- Ako se voda sastoji iz vodonika i kiseonika, zato ne moemo da diemo pod vodom?
Vana osobina hemijskih jedinjenja je ta da ukoliko dva ili vie hemijskih elemenata reaguju na odreen nain nastae hemijsko jedinjenje koje ne mora imati nijednu zajedniku osobinu sa svojim konstitutivnim elementima. Tako, npr. razliitim reakcijama izmeu ugljenika, vodonika i kiseonika mogu nastati npr. glukoza, fruktoza ili neki drugi eeri, neka mast, sire, a moda i neki alkohol, aldehid, keton ili estar. Sva ova rezultujua jedinjenja poseduju potpuno razliite hemijske osobine iako su sastavljena od istih hemijskih elemenata. Naime, osnovna osobina hemijskih jedinjenja je ta da se u njima ne moraju zadravati karakteristike jedninjenja ili elemenata iz kojih je ono nastalo. Premda se voda sastoji iz atoma kiseonika i atoma vodonika, ovakav kiseonik ne moemo udisati jer je svaki atom kiseonika vrstom kovalentnom vezom vezan za dva atoma vodonika u molekulu vode, dok je jednom slabijom vodoninom vezom vezan sa jo jednim molekulom vodonika iz susednog molekula vode. Kiseonik koji koriste hladnokrvne ribe putem krga ne potie iz pojedinanih molekula vode, ve iz vazdunih gasova rastvorenih u vodi, slino rastvoru gasovitog ugljen dioksida u gaziranim piima. Za razliku od hladnokrvnih riba sa krgama, toplokrvne ribe, kao npr. kitovi, udiu kiseonik iz vazduha isto kao i mi, jer su im potrebne znatno vee koliine kiseonika koga je u vodi oko 20 puta manje nego u vazduhu.

- Da li se menja ina daljina soiva kada se ono potopi u vodu?

Soiva predstavljau transparentne, tj. providne optike naprave koje menjaju osobine svetlosti koja proe kroz njih. Tako se razliiti tipovi soiva koriste u razliite svrhe. Konveksna soiva uzrokuju konvergenciju paralelnog svetlosnog snopa u ii, dok konkavna soiva divergiraju paralelan snop svetlosti. Sva soiva rade na principu refrakcije, tj. prelamanje svetlosti, odnosno menjanja njenog pravca prostiranja, a sam ugao refrakcije zavisi od razlike u brzini svetlosti u soivu i u okolnoj sredini. Brzina svetlosti je vea u vazduhu nego u vodi, a najmanja je u materijalu od koga je napravljeno soivo, pa kada soivo potopimo u vodu, razlika izmeu brzine svetlosti u soivu i u okolnoj sredini je manja nego kada je soivo u vazduhu, pa e ina daljina soiva u vodi biti vea nego na vazduhu.

- Da li postoje neke supstance ija se rastvorljivost u vodi smanjuje sa zagrevanjem?

Ukoliko prelistamo bilo koji prirunik iz hemije, moemo lako pronai mnotvo supstanci koje se lake rastvaraju u hladnoj, nego u toploj vodi, a nekoliko primera bi mogli biti: cerijum sulfat, amonijum bromoplatina, kalcijum hidroksid, lutecijum sulfat oktahidrat, natrijum hidroksistanat, natrijum selenat, natrijum divodonik pirofosfat heksahidrat, itrijum sulfat oktahidrat, iterbijum sulfat, kao i praktino sve supstance koje su gasovi na obinim temperaturama kao npr. azot, kiseonik, vodonik, helijum, ugljen dioksid ili amonijak. Upravo ovaj tip razlike u rastvorljivosti na razliitim temperaturama se odnosi na veinu buke koju prozvodi va loni za aj pre nego to voda u njemu provri. Naime, vazduh rastvoren u hladnoj vodi, ne moe da ostane vie u njoj, jer mu je rastvorljivost opala sa poveanjem temperature vode, pa stoga u g(l)asnim mehurovima izlee iz vode. Kada voda postane dovoljno topla i pone da brzo isparava, skoro svi rastvoreni gasovi su je napustili. Kuhinjska so je npr. samo 10 % vie rastvorna u kljuajuoj nego u ledenoj vodi. Ova naizgled neobina osobina nekih supstanci oigledna je posledica tzv. termodinamikog pravila palca, koje glasi da ako se izdvaja toplota prilikom rastvaranja neke supstance, onda e se ta supstanca bolje rastvarati u hladnoj, nego u toploj vodi. Ovo termodinamiko pravilo je, inae, direktna posledica poznatog Laateljeovog principa, a odnosi se samo na supstance koje su stabilne u prisustvu vode.

- Kako voda moe da provodi elektrinu struju?

Relativna dielektrina propustljivost vode je jednaka 80, to znai da je elektrino polje u njoj ak 80 puta slabije nego u vakuumu. Stoga, za vodu esto kaemo da je dielektrik, odnosno izolator, pa stoga ni ne provodi elektrinu struju. Uzrok ove njene osobine je u strukturi molekula vode. Naime, za razliku od metala iji atomi poseduju slabo vezane elektrone koji se kada je metal u vrstom stanju mogu etati od atoma do atoma, pa stoga i provode struju, molekuli vode poseduju znatno vre vezane elektrone u svojoj strukturi za ije je odvajanje iz molekula potrebna veoma velika energija, pa se stoga samo velika pranjenja mogu deavati kroz vodu, slino kao i kroz vazduh. Meutim, u vodi uvek postoje rastvoreni minerali i neke druge supstance. Naime, ak i kada iz prirodne mineralne vode putem destilacije (isparavanja, pa zatim kondenzacije vode dok rastvoreni minerali znatno tee isparavaju pa stoga i ostaju u poetnom sudu) izolujemo potpuno istu (tzv. destilovanu) vodu, nakon nekoliko sekundi stajanja na vazduhu, u njoj e se rastvoriti velika koliina molekula ugljen dioksida i kiseonika iz vazduha, to e vodu uiniti blago kiselom (zbog prisustva ugljene kiseline nastale usled rastvaranja ugljen dioksida u vodi), pa time i spremnijom da blago provodi elektrinu struju. Takoe, u svakoj prirodnoj vodi, pa i u onoj koju pijemo, postoji velika koliina mineralnih soli zahvaljujui kojima voda provodi struju. Tako je npr. slana voda (vodeni rastvor kuhinjske soli - NaCl) dosta dobar provodnik struje.

Poto rastvorena so u vodi disosuje, odnosno razlae se na pozitivno naelektrisane jone natrijuma i negativno naelektrisane jone hlora koji bivaju okrueni polarnim molekulima vode, elektroni bivaju privueni jonima natrijuma, i izmeu njih se razmenjuju, pa tako i putuju kroz vodeni rastvor.

- Koliki je pH vode?
pH (elektrini potencijal za vodonikove jone, tj. mera privlaenja protona) predstavlja bezdimenzionalnu veliinu koja se definie kao negativan logaritam koncentracije slobodnih protona (tj. vodoninih jona) u datom rastvoru. pH iste vode (a savreno ista voda verovatno ne postoji nigde u prirodi) je jednak 7, to znai da svim slobodnim protonima odgovara jednak broj hidroksilnih grupa (-OH), to rezultuje u tzv. neutralnom rastvoru. Kao to rastvori baza (-OH) imaju viak slobodnih OH grupa nego protona (to rezultuje u pH veem od 7), tako i rastvori kiselina imaju u sebi viak slobodnih protona nego OH grupa, to opet rezultuje u pH manjem od 7. Drugim reima, kisele rastvore karakterie pH manji od 7, dok bazni (tzv. alkalni) rastvori poseduju pH vei od 7. Meutim, ukoliko ste nekada izmerili pH destilovane vode iz laboratorije, moda ste se zaudili kada ste primetili da njen pH oko 5,5. Razlog ovoj pojavi je u tome to destilovana voda (preiena voda koja se dobija putem isparavanja i kondenzacije vode iz rastvora) tokom procesa destilacije gubi mnotvo jonskih molekula koji su pruali izvestan puferski efekat (puferi su smee soli i kiseline koje imaju sposobnost da ne dozvoljavaju vee i nagle promene pH), pa u kontaktu sa vazduhom, dolazi do rastvaranja ugljen dioksida u vodi, to zapravo dovodi do nastanka male koliine ugljene kiseline, a to u vodi bez mineralnih pufera, sniava pH ak do oko 5,5. Ipak, voda koju pijemo je prepuna, pa ponekad skoro i zasiena raznim mineralima, kao to su kalcijum, magnezijum (koji definiu tvrdou vode), silikati, natrijum, kalijum i hlor koji se najee koristi za dezinfekciju vode. Stoga je i njen pH takoe malo razliit, ali i dalje veoma blizak 7.

- ta je to reverzna osmoza?
Obina osmoza predstavlja kretanje rastvaraa kroz polupropustljivu membranu iz rastvora manje u rastvor vee koncentracije kako bi se izjednaila koncentracija rastvora sa obe strane membrane. Probajte da stavite jednu cev u sud sa vodom i primetiete da je nivo vode u cevi i van nje isti. Zalepite, zatim neku polupropustljivu membranu za kraj cevi koji je potopljen u vodu. Primetiete da je nivo vode u cevi i dalje isti kao i oko nje. Sada, posolite vodu u cevi i primetiete da e nivo vode u njoj poeti polako da se podie, to je upravo posledica nastajanja tzv. osmotskog pritiska koji omoguava kretanje vode kroz polupropustljivu membranu. Polupropustljiva membrana je membrana koja neke atoma proputa, dok neke zaustavlja. Gore-tex tkanina predstavlja jednu polupropustljivu membranu, jer se sastoji od veoma tankog plastinog filma sa mnotvom malih pora, koje su dovoljno velike da bi vodena para prolazila kroz njih, ali su dovoljno male da tena voda ne bi mogla da prolazi kroz njih. Tako, membrana koju smo zakaili za nau cev proputa molekule vode, ali ne i molekule soli. Na slanoj strani, neke pore membrane su zapuene molekulima soli, dok pore sa strane iste vode nisu. Stoga, poto postoji vie slobodnih pora na neposoljenoj strani membrane, vie vode e prolaziti navie nego nanie. Voda e nastaviti svoje kretanje navie sve do trenutka kada se ili koncentracija rastvorene soli sa obe strane membrane izjednai (to se verovatno nikada nee desiti ako je u sudu destilovana voda), ili kada se pritisak vode sa gornje strane (koji se poveava sa poveavanjem visine vodenog stuba) izjednai sa osmotskim pritiskom. S druge strane, reverzna osmoza predstavlja proces koji se koristi u najveem broju filtera za vodu, koji od slane ili zagaene vode stvaraju vodu

koja se moe piti. Naime, slana voda se postavlja sa jedne strane membrane i na nju se primenjuje mehaniki pritisak kako bi se najpre zaustavila osmoza, a zatim pokrenula u suprotnom smeru. Ipak, ceo ovaj proces zahteva dugotrajno delovanje prilino visokog pritiska.

- Koja je razlika izmeu pare i gasa?

Para je gas ispod kritine temperature. Za vodu, kritina temperatura iznosi 374oC. Iznad ove temperature vodena para se nee kondenzovati u tenu ili vrstu vodu bez obzira koliko veliki pritisak primenili. Drugim reima, para iznad kritine temperature moe postojati samo kao gas. I pored ovakve podele na gasove i pare, i jedni i drugi poseduju istu osobinu ravnomernog rasporeivanja u okviru suda u kome se nalaze kako iznad tako i ispod kritine take. Stoga se pojam pare esto koristi za opisivanje gasovitih stanja supstanci koja se na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku nalaze u tenom ili vrstom stanju (kao npr. voda, benzin, naftalen, parfem itd.). Naime, svaka supstanca u prirodi emituje paru sa svoje povrine, a pritisak kojim ova para deluje na okolinu predstavlja tzv. napon pare. Kada napon pare iznad tenosti postane jednak okolnom pritisku, poinje kljuanje tenosti (fazni prelaz tenost-gas), proces pri kome se sva dovedena toplota ne koristi za dalje poveavanje temperature tenosti ve iskljuivo za prevoenje estica u gasovito stanje. Takoe, ako paljivo posmatrate ajnik (sa grliem sa strane) u kome kljua voda, ustanoviete da postoji mala praznina izmeu ivica grlia i beliaste pare koja izlazi iz ajnika. Ova praznina sadri molekule vode koji se kreu slobodno, poput gasa; taj gas je nevidljiv i naziva se suva para. Neto dalje od grlia, temperatura je nia i molekuli vode se kreu sporije. Jedan deo najsporijih molekula se spaja (kondenzuje), dajui tenost. Tako, uz molekule gasovite vode, imamo i siune kapljice tene vode. Ova smea vrueg gasa i kapljica izgleda beliasto i naziva se vlana para. Kada bismo dimenzije kapljica vode u ovoj smei dodatno poveali, tada bismo dobili aerosol, koji prave sprej-boce.

- ta je to Paskalov zakon?
Svaki put kada pritisnete tubu paste za zube kako biste iscedili iz nje malo paste, vi posmatrate Paskalov zakon u akciji. Ovaj fiziki zakon je otkrio Blez Paskal 1652. godine, a on nam kae da se primenjena promena pritiska na neki zatvoreni, nekompresibilni fluid ravnomerno prenosi kroz sve take fluida do zidova suda u kome se on nalazi. Drugim reima, nekompresibilni fluid prenosi pritisak kroz sebe. Na Paskalovom zkonu se bazira princip rada hidrauline poluge kod koje se primenom pritiska na deo povrine jednog klipa, sila transformie u talas pritiska koji se prenosi kroz hidraulino ulje i ponovo pretvara u silu na drugom, susednom klipu. Takoe, ukoliko sipate tenost u neki sud oblika slova U, V ili W, nivo tenosti e biti isti u svim kracima suda to je takoe posledica Paskalovog zakona, tj. zavisnosti pritiska tenosti samo od rastojanja od povrine, tj. od visine vodenog stuba iznad posmatrane take. Tako je pritisak na dnu cevi ispunjene vodom iji je prenik oko 2,5 cm i visina oko 15 metara, jednak pritisku vode u jezeru na dubini od 15 metara. Paskalov zakon je esencijalan i u nainu funkcionisanja izostatskih presa, kod kojih se uzorak koji elimo ispresovati stavlja tako da je sa svih strana okruen uljem. Dejstvom pritiska na ulje, ovaj mehaniki pritisak se ravnomerno prenosi do uzorka tako da ga pritiska podjednako u svakoj taki njegove povrine.

- ta su to omekivai vode?

Tipian sistem za omekavanje vode uklanja jone kalcijuma i magnezijuma iz vodovodne vode, a zamenjuje ih sa jonima natrijuma. Kalcijumovi i magnezijumovi joni se za razliku od natrijumovih jona, upliu u akciju kunih sapuna i deterdenata. Stoga, uz pomo vodo-omekivakih sistema, deterdenti znatno efikasnije uklanjaju prljavtinu i masti sa odee i sudova. Ovaj sistem, takoe, omoguava sapunima da stvaraju tako klizei oseaj dok peremo ruke, a veina proizvoaa omekivaa vode savetuje da koristimo manje koliine sapuna i detrdenata, nakon instaliranja ovog sistema. Agregat omekivaa vode se montira na vodovodnu cev, u blizini mesta gde voda ulazi u kuu, tako da se omekana voda moe koristiti za pranje i pijenje, ali ne i za navodnjavanje. Ovaj ureaj se sastoji od nekoliko desetina kubnih santimetara porozne plastine smole pokrivene sa molekulima koji privlae i vezuju pozitivne jone, rastvorene u vodi. Natrijumovi joni oblau smolu, a prilikom prolaska vode preko smole na njenom putu do lavaboa, kade ili maine za ve, magnezijumovi i kalcijumovi joni se lepe za smolu, to oslobaa jone natrijuma u vodu, kako bi se odrala ravnotena koncentracija naelektrisanja na smoli. Postepeno se veina natrijumovih jona oslobodi u vodu, a smola postaje zasiena sa jonima kalcijuma i magnezijuma. Stoga, na svakih nekoliko dana, agregat mora obnoviti smolu, to se vri njenim potapanjem u rastvor kuhinjske soli, a to sistem izvodi najee tokom noi. Visoka koncentracija jona natrijuma u rastvoru kuhinjske soli, tj. natrijum hlorida, zamenjuje jone kalcijuma i magnezijuma, i smola opet postaje spremna za omekivanje vode. Slana isprana voda, zajedno sa jonima kalcijuma i magnezijuma, se odvodi i sistem nastavlja svoj rad.

- Zato se pamuk vie navlai od najlona?

Razlog zbog koga se pamuk vie navlai od najlona kada ih zajedno polijemo vodom je u tome to je pamuk u stanju da apsorbuje (tj. upije) vie vode od najlona, a ova razlika u apsorpciji vode potie iz razliitih molekulskih struktura najlona i pamuka. Lepljiv karakter vode je prouzrokovan lepljivim karakterom samih molekula vode. Naime, molekuli vode se sastoje od po jednog atoma kiseonika, koji privlai elektrone i stoga je negativno naelektrisan, i od po dva atoma vodonika koji su pozitivno naelektrisani. Usled ove razlike u nalektrisanju, svi molekuli vode predstavljaju elektrine dipole, koji su posledica nesimetrinog rasporeda naelektrisanja u okviru pojedinanih vodenih molekula. Usled toga, molekuli vode se dosta dobro privlae i povrine vodenih kapi poseduju blagu elastinost. S druge strane, pamuk i najlon predstavljaju polimerne molekule, to znai da se sastoje od velikog broja meusobno povezanih atoma. Pamuk predstavlja istu celulozu, koja je prirodno dostupan polimer. Celuloza je ugljeni hidrat (polihidroksilni aldehid) i predstavlja polimer molekula glukoze. Prostorna struktura molekula celuloze je takva da su hidroksilne grupe (OH) okrenute ka spoljanjosti polimerne strukture, a ove negativno naelektrisane OH grupe odlino privlae vodene dipole, i tako mogu apsorbovati velike koliine vode. Naime, pamuk je u stanju da apsorbuje 25 puta veu teinu vode od svoje sopstvene teine. Najlon je sintetiki materijal, to znai da se ne nalazi u prirodi, ve ga prave ljudi. Vie od stotinu ponavljajuih monomernih jedinica koje se sastoje od atoma ugljenika, kiseonika, vodonika i azota ine dugaak lanac molekula najlona (poliamida). Velika jaina molekula najlona je uzrok njegove este zamene sa prirodnom svilom. Molekuli najlona, takoe, poseduju veliki broj mesta na kojima se mogu vezati molekule vode, ali je ovih mesta ipak, znatno manje nego kod pamuka, tj. celuloze. Najlon je u stanju da apsorbuje teinu vode koja je jednaka najvie 10 % od teine najlona. Postoje jo neke druge svari koje se uvode u pamune pekire ili najlonske jakne, kako bi to bolje, odnosno to slabije apsorbovali vlagu. Tako, npr. tkanina pekira poseduje na svojoj povrini mnotvo izuvijanih vlakana, ijim prisustvom se poveava povrina pekira, a time i koliina vode koju pekir moe apsorbovati. S druge strane,

proizvoai tekstila dodaju dodatne vodo-otporne smole u najlonsku smeu, kako bi kapi vode to bolje klizile niz jaknu.

- Zato se tenosti slivaju niz zidove suda ukoliko ih presipamo polako?

Sigurno vam se nekada desilo da sipajui aj ili mleko iz suda u ae, odreeni deo tenosti pone da se preliva preko spoljanjih zidova suda, a ova pojava je posledica tenje svih fluida da se privuku ka zidovima suda kroz koji teku, odnosno da se njeni tokovi uvijaju oko okolnih povrina. Kada sud sa tenou nagnemo kako bi presipali tenost u neki drugi sud, slobodna povrina tenosti u sudu se poveava u odnosu na otvor kroz koji je presipamo. Na ovaj nain se stvara razlika u pritiscima izmeu slobodne povrine i otvora, to istiskuje tenost iz suda. Meutim, osim ove sile koja potie od razlike u pritiscima, postoje i sile povrinskog napona tenosti koje tee da zalepe tenost za zidove suda. Kada brzo istiemo tenost, sila kao posledica razlike u pritiscima je vea od sila povrinskog napona, pa se fluid u vidu paraboline (zakrivljene) putanje presipa u drugi sud, dok u suprotnom sluaju, kada je brzina kretanja mlaza tenosti mala, sile povrinskog napona e poeti da dominiraju i tenost e poeti da kvasi zidove suda. Kada se malo tenosti zalepi za sid suda, ona e nastaviti da usled sila povrinskog napona (odnosno privlanih sila izmeu molekula tenosti i molekula suda) i Koanda efekta sledi putanju najmanjeg otpora, to znai da e nastaviti da se sliva niz zid suda. Inae, Koanda efekat (po Henriju Mariju Koandi koji je 1910. godine napravio prvi mlazni avion, ali kod koga se mlaz goriva iz dveju komora za sagorevanje spajao sa trupom aviona, na njegove obe strane) se deava kada mlaz fluida koji tee niz konveksnu povrinu (kao to je mlaz vode sa slavine koji se preliva preko zadnje strane kaike) dovodi do stvaranja sila unutranjeg pritiska koje skreu put mlaza fluida ka zidovima suda kroz koji se on kree. Eksperimenti su pokazali da kada je kutija sa tenou (npr. kartonska kutija mleka) potpuno puna do vrha, tada se tenost uvek, ak i pri velikim brzinama presipanja preliva preko spoljanje ivice kartona usled usisavanja okolnog vazduha koji tei da popuni prazno mesto na kome je bila tenost unutar kartonske kutije.

- Kako se neka penuava pia zalede kada ih otvorimo?

Moda vam se nekada desilo da se nakon otvaranja flae tenog gaziranog pia, ono polako zaledi iako se nalazi u okolini u kojoj vladaju sobna temperatura i atmosferski pritisak. Naime, temperatura kristalizacije vode se moe sniziti putem rastvaranja skoro bilo ega u njoj, to je i razlog zato se zimi baca so na zaleene puteve. Tako, npr. mineralna voda u kojoj su rastvorene mineralne soli, a i u koju se dodaje ugljen dioksid, poseduje niu taku mrnjenja od obine vode, pa se stoga pri atmosferskom pritisku moe drati u tenom stanju i na temperaturama niim od 0 oC. Meutim, kada iznesemo ovako hladnu (ija je temperatura ispod 0 oC) flau vode van hladnjaka, stavimo je na sto i otvorimo, dolazi do njenog penuanja, odnosno oslobaanja rastvorenog ugljen dioksida u obliku mehurova u okolni vazduh. Oslobaanjem rastvorenih gasova, taka mrnjenja vode ponovo raste i u jednom trenutku, eventualno dostie trenutnu temperaturu vode, pa tada zapoinje i proces kristalizacije vode. Inae, postoje jo i neki drugi faktori koji utiu na kristalizaciju pia na sobnoj temperaturi. Naime, gas ugljen dioksida se pod pritiskom dodaje u vodu, pa je stoga i pritisak zatvorene flae gaziranog pia vei od pritiska istog tog pia kada ga otvorimo. Poto je led rei od vode, poveanje pritiska prilikom gaziranja e dovesti do sniavanja temperature mrnjenja. Stoga e se sa otvaranjem flae i oslobaanjem pritiska, voda prehlaivati (to znai da e usled rasta temperature mrnjenja, njena temperatura postati u jednom trenutku manja od temperature mrnjenja iako se ona nalazi u tenom stanju, a ovakvo stanje se naziva prehlaenim stanjem), pa stoga i kristalisati. Uz to, prilikom

oslobaanja gasova rastvorenih u vodi, oni se ire, vre rad na raun unutranje energije vode, to dovodi do njenog hlaenja, a to usporava proces izjednaavanja njene temperature sa temperaturom okoline, pa voda ima vie vremena da podigne svoju temperaturu kristalizacije i da se stoga zaledi. Trei efekat predstavlja nukleacija, odnosno proces obrazovanja kristalizacionih klica za ije stvaranje je potrebno uloiti energiju, dok se nakon to barem jedna od ovih klica dostigne kritine razmere, proces njenog rasta odvija spontano (odnosno, uz oslobaanje energije). Hladna voda moe biti prehlaena (odnosno, ohlaena ispod take kristalizacije, odnosno mrnjenja) ukoliko se ne deava nukleacija, meutim, mehurovi gasa predstavljaju odlina mesta za obrazovanje kristalizacionih klica (ukoliko u flai nema neistoa ili nerastvorenih estica), pa stoga, voda upravo poinje da se ledi od jednog ili od vie mehurova, koji se u tenosti pojavljuju kada otvorimo flau.

- Zato se promukana soda penua vie od nepromukane?

Mali mehurii koji se pojavljuju u gaziranoj tenosti pod dejstvom mukanja, omoguavaju rastvorenim gasovima da napuste tenost. Limenke gaziranih pia sadre ugljen dioksid pod pritiskom tako da je ovaj gas rastvoren u tenom piu. Kada se limenka otvori, gas poinje da se izdvaja iz tenosti u obliku mehuria, i pie postaje sve manje penuavo. Ako se sa tenou rukuje neno, potrebno je vie vremena za izdvajanje rastvorenih gasova. S druge strane, ako gazirano pie promukamo ili ga naglo sipamo u au, mehurii nastali turbulencijom predstavljae nain za izdvajanje gasova. Rastvorenim gasovima je tee da napuste neuzburkanu tenost usled povrinskog napona tenosti, koji predstavlja energiju potrebnu da razdvoji molekule tenosti prilikom formiranja mehuria. Za nastajanje malih mehuria, potrebna koliina energije po molekulu gasa je relativno velika. Meutim, kada nastanu manji mehurii, potrebna je znatno manja koliina energije (opet po molekulu gasa) za prisajedinjavanje dodatnih molekula rastvorenog gasa i poveanje mehuria. Poto meanjem tenosti, jedan deo naeg rada prevodimo u energiju potrebnu za formiranje malih mehuria, njihov naknadni rast i izdvajanje iz tenosti se deavaju skoro spontano.

- Zato voda eksplodira kada se greje u mikrotalasnoj penici?

Kada grejemo vodu na obinoj ringli, lako moemo primetiti kretanje vode kao posledice tenje toplije i ree vode sa dna suda da se popne u visinu i tenje hladnije i gue vode sa visine da se spusti nadole. Ova pojava se naziva toplotnom konvekcijom, odnosno prenosom materije zajedno sa prenosom toplote. Kada se voda jo vie zagreje, moi emo da vidimo male mehurie kako se podiu navie, ali i to da oni nisu ravnomerno rasporeeni po zapremini suda. Naime, njih ima najvie u blizini ogrebotine ili skamenjenog taloga na sudu, to je posledica pojave da da bi molekuli iz tenog stanja preli u gasovito stanje, oni moraju proi kroz taku faznog prelaza u okviru koje se deava nukleacija gasnog mehura, odnosno poetak njegovog rasta. Ovi mali gasni mehurii nastaju u tenosti i najee brzo nestaju kao posledica brzih kretanja i sudara sa molekulima iz tenosti. Stoga je za dostizanje tzv. kritine veliine nukleacione klice (kritine dimenzije mehura) neophodno uloiti energiju, nakon ega ova klica, odnosno gasni mehur spontano raste (tj. uz oslobaanje slobodne energije). Najmanje energije za rast klice je potrebno uloiti na stranim esticama kojih je oigledno najvie u blizini ogrebotine na sudu ili nekog skamenjenog taloga. to su vea strujanja vode, to e vie gasnih mehurova dostizati svoje kritine veliine, nakon ega e rasti uz oslobaanje slobodne energije i naputati sud. Ovaj proces isparavanja tenosti je zapravo, nain na koji se tenost hladi i odrava svoju temperaturu na taki faznog prelaza, koji u ovom sluaju predstavlja isparavanje. Meutim, mikrotalasne penice rade na neto drugaijem principu. Naime, voda se ne greje samo odozdo kao u sluaju grejanja na poretu

ili u pei, ve se sud sa vodom greje ravnomerno sa svih strana. Nedostatak strujanja u ovom sluaju oteava stvaranje i rast gasnih mehurova koji isparavajui odnose viak toplote iz vode, i voda postaje pregrejana, odnosno njena temperatura postaje vea od 100 oC. Situacija postaje jo gora ukoliko na povrini vode postoji sloj masti ili ulja, tako da ni mali mehurii vode nisu u stanju da se probiju kroz ovaj sloj i ispare napolje. U sluaju ovako pregrejane vode, stavljanje nekog nukleacionog centra u nju, kao to npr. moe biti kaika, dovee do izuzetno brzog stvaranja ogromnog mehura koji e eksplozivno raspriti itavu vodu unaokolo. esto nije ni potrebno ubaciti nukleacioni centar sa strane, ve se eksplozivni mehur moe formirati i oko mehura vazduha ili neke male estice praine u vodi. anse da voda eksplodira u mikrotalasnoj penici najvie zavise od tipa suda. to je sud stariji, to su manje anse da e voda eksplodirati, jer e u njoj biti dovoljno mikroskopskih neistoa oko kojih se lako mogu stvarati mehurovi. Ipak, u sluaju grejanja vode u novom, istom i glatkom staklenom sudu, anse za eksplodiranje vode su veoma velike. Stoga se preporuuje da nikada ne kuvamo vodu u mikrotalasnoj penici due od 2 minuta, a kada je due kuvanje neophodno, onda moramo ostaviti sud sa vodom da se ohladi neko vreme i naravno, nikako ne smemo ubacivati kaiku (dodavanje eera ili kafe najee nije opasno, jer odjednom dodajemo veliki broj nukleacionih centara, a oko svakog od njih se formira po mali mehur) u pregrejanu vodu.

- ta je to filmsko kuvanje?
Voda koja se kuva u loniu zagreva se putem provoenja toplote od povrine ringle do vode. Voda na atmosferskom pritisku kljua na oko 100 oC. Voda ispod povrine nije direktno izloena atmosferskom pritisku i moe due ostati u tenom stanju i pored toga to voda iznad nje kljua. Na dovoljno visokim temperaturama, podpovrinska voda e formirati gasoviti sloj iznad koga e se nalaziti tena voda. Posredstvom ovog gasovitog sloja, toplota e se sa grejaa do tene vode prenositi uglavnom putem zraenja (infracrvenih talasa), a ovaj proces je poznat pod imenom filmsko ili slojasto kuvanje. Ako napunite obian loni za aj sa vodom i grejete ga na kuhinjskoj ringli, malo je verovatno da ete uspeti da stvorite dovoljno visoku temperaturu za nastanak filmskog kuvanja, ali ete lake uspeti ako probate da zagrevate epruvetu sa vodom na laboratorijskom plameniku. Meutim, ukoliko zagrejete tiganj na ringli i zatim bacite na njega nekoliko kapi vode, videete da e vodene kapljice poeti da se prevru i igraju po povrini vrelog tiganja. Ovaj ples kapi vode se deava usled formiranja sloja vodene pare na samoj dodirnoj povrini izmeu kapi i tiganja, to predstavlja jedan vid filmskog kuvanja. Molekuli vode iz sloja pare, odlaze sa strane, a gasoviti sloj se obnavlja sa molekulima vode iz kapi, sve dok cela kap potpuno ne ispari.

- Zato je tonik voda plaviaste boje?

Kada pogledate tonik vodu na dnevnoj svetlosti ili pod svetlou ute sijalice sa tungstenovim vlaknom, izgledae vam da je ova tenost providna. Meutim, u zatamnjenoj prostoriji emo primetiti blagi plaviasti sjaj ovog napitka. Naime, tonik u sebi sadri oko 75 milionitih delova kinina, prirodne supstance koja ima sposobnost fluoroscencije. Kinin apsorbuje ulutraljubiastu svetlost i slino svim fluoroscentnim supstancama emituje svetlost nie frekvencije, to u sluaju kinina odgovara vidljivoj plavoj boji iz Sunevog spektra svetlosti. Ova plava boja je usled male koncentracije kinina u toniku veoma slabo izraena u odnosu na boje iz okoline pa je stoga i jedva primetna. Meutim, probajte da u potpuno tamnoj sobi usmerite svetlost iz baterijske lampe ka ai ili boci tonika i primetiete izrazito plavu boju ove tenosti. Ukoliko imate ultraljubiastu lampu, ona e ostavljati jo izrazitiji efekat emisije plavih fotona, s obzirom da ovu emisiju tada moemo izvesti u potpuno

mranoj sobi, odnosno bez prisustva dodatne svetlosti koja e ometati izraajnost plavih fotona emitovanih od strane kinina. Ovaj efekat je posebno uoljiv u to tanjoj staklenoj ai, kao npr. ai za vino sa tankim zidovima, dok je skoro neprimetan u koktel-ai sa debelim zidovima ili u plastinoj ai, jer ove posude apsorbuju isuvie ultraljubiaste svetlosti ije je prisustvo neophodno da bi tonik dobio plavu boju. Inae, ova sposobnost fluoroscencije kinina se jo od 1911. godine koristi u industriji slatkih napitaka za odreivanje koncentracije kinina u njima. Puter takoe, ponekad moe imati izrazito uti sjaj usled prisustva riboflavina koji je takoe fluoroscentan s obzirom da apsorbuje plavo-zelenkaste fotone iz svetlosti i zatim emituje ute fotone.

- Kako fontani di Trevi nije potreban motor?

Mnogim javnim fontanama, kao npr. fontanama u Rimu, ukljuujui i fontanu di Trevi nije potreban motor, jer Rim pod dejstvom gravitacije svakog dana primi velike koliine vode sa susednih bregova. Ova voda se pomou sistema akvadukta (vetakih kanala) sprovodi i skladiti u velikim bazenima za vodu (tzv. cisternama) koje su sline dananjim vodenim tornjevima sa jedinom razlikom to se voda u cisterne priliva ne odozdo (pod pritiskom), ve odozgo. Voda iz cisterni istie kroz cevi do kua ili do raznih javnih mesta, kao to su esme ili fontane. U Rimu je prvi akvadukt, duine 20 kilometara bio izgraen 312. godine stare ere, a u doba procvata Rimske Imperije u Rimu je bilo 11 akvadukta. Jedan od njih je dopremao vodu sa razdaljine od 100 kilometara, a najvee dostignue tadanje rimske hidrotehnike je bila izgradnja tunela kroz planinu Atlijano, dugakog 5 kilometara. Meutim, rimski vodovodi su imali i neke nedostatke. Naime, rimski graditelji nisu znali da naprave takvo spajanje cevi koje ne bi proputalo vodu, pa je stoga voda tekla kroz njih sa slabim pritiskom i sa velikim gubicima. Sa rimskih fontana, nekada su ljudi uzimali vodu za pie i druge kune potrebe, ali danas one slue uglavnom radi dekoracije gradskih ulica. U zavisnosti od visine cisterne, stvara se odreeni pritisak vode na izlazu iz cevi, a bazeni ne moraju biti na preterano velikim visinama da bi se na izlazu cevi stvorio dovoljno veliki pritisak za izbacivanje mlaza vode u veliku visinu.

- Zato list papira pluta na vodi?

List papira ne pluta na povrini vode kao pluta. Na primer, ako zaronite plutu, ona e ponovo izroniti na povrinu, jer je rea od vode, dok e list papira ostati na dnu ako ga zaronimo, jer mu je gustina vea od gustine vode. Meutim, ako paljivo postavimo pare papira na povrinu mirne vode, papir e dosta dugo moi da ostane na povrini usled postojanja povrinskog napona tenosti. U svim tenostima, molekuli unutar nje su podjednako okrueni drugim molekulima sa svih strana i na njih deluje prostorno ravnomerno privlaenje, dok molekuli sa povrine oseaju slabiju privlanu silu, jer iznad njih nema susednih molekula. Nejednako privlaenje molekula tenosti sa povrine, stvara povrinski napon, tj. tenju tenosti da zauzme najmanju moguu povrinu. Ovaj napon je odgovoran npr. za oblikovanje sfernih vodenih kapljica, jer sferna kap poseduje najmanju moguu povrinu, a time i najmanji mogui povrinski napon, to za nju predstavlja energetski najstabilnije stanje. Ako se paljivo zagledamo u predmet koji na povrini vode odrava povrinski napon, bilo da je to pare papira, list sa drveta ili neki insekt, primetiemo blago ulegnue povrine koja podupire predmet na njoj. Sve dok je pritisak kojim telo deluje na povrinu vode dovoljno mali, povrinski napon moe odravati telo na povrini. Naravno, pritisak tela kojim ono deluje na povrinu vode se poveava sa masom tela, kao i sa smanjenjem dodirne povrine.

- Kako elini brodovi plutaju na vodi?

Stari Arhimedov princip glasi da e sila potiska koja deluje na potopljeno telo biti jednaka teini vode koju je to telo istislo. Ukoliko se nadole usmerena sila gravitacije izjednai sa suprotno usmerenom silom potiska, potopljeno telo e plutati. Ako oblikujemo brod tako da on istisne isto onoliko vode koliko je i sam teak, a da pri tome na zaroni u potpunosti, brod e plutati. Iako se spoljanjosti velikih brodova izrauju od elika, dobar deo njihove unutranjosti sainjava vazduh, pa je stoga ukupna gustina broda uvek manja od gustine vode. Meutim, moete se pitati kako voda zna kada smo istisli teinu jednaku teini broda. Kada potapamo brod u vodu, delujemo pritiskom na nju, a molekuli vode zauzvrat deluju pritiskom na delove broda koji su pod vodom. Rezultujui pritisak koji potie od sudara molekula vode sa spoljanjou broda pomnoen sa povrinom broda koja je u dodiru sa vodom daje vrednost sile potiska, koja takoe potie od sudara molekula voda sa brodom i koja tei da istisne brod iz vode, te je stoga uvek usmerena nagore.

- Zato se papirnati brodi kree najbre kada putuje sredinom reke?

Ukoliko pustite dva papirnata brodia u reku, jednog blizu obale, a drugog po sredini reke, sigurno ete primetiti da je brzina brodia koji se kree blie sredini reke znatno vea. Ova pojava potie od vrste trenja koja postoji samo u tenostima i gasovima. Do trenja u obinom smislu rei dolazi kada postoji razlika u brzinama izmeu dva vrsta tela koja se dodiruju. U tenostima ili gasovima, dva susedna sloja se mogu kretati razliitim brzinama u odnosu na zidove suda (tj. obalu) i tako dovesti do pojave unutranjeg trenja. Pri tome, sporiji sloj usporava bri, a bri sloj ubrzava sporiji. Kinetika energija kretanja molekula iz slojeva se delimino pretvara u toplotu i srednje kretanje tenosti ili gasova postaje sporije. Moda ste nekada primetili da sloj praine na perajima ventilatora ostaje na njima ak i poto je ventilator satima radio. Ova pojava je posledica toga to je relativna brzina vazduha neposredno uz vrstu povrinu jednaka nuli. Vazduh prianja uz povrinu i ne moe da sklizne u odnosu na nju, pa ni najmanje estice praine ne mogu biti poremeene iako se vazduh samo deli milimetra dalje kree velikom brzinom u odnosu na peraje. Najvanija posledica ovog stanja prianjanja je stvaranje graninog sloja, tj. sloja usporenog toka, koji deluje koiono na susedni sloj, postepeno ga usporavajui. Kako ovaj sloj gubi momenat, oni ispoljava koiono dejstvo na trei sloj itd. Iako brzine rastu to se vie udaljavamo od obale, razlike u brzinama izmeu susednih slojeva vode se smanjuju dok se ne dostigne oblast u kojoj unutranje trenje praktino vie ne deluje. To je razumljivo, jer unutranje trenje moe postojati samo kada postoji razlika u brzinama izmeu susednih slojeva. Kada se brodi kree sredinom reke, slojevi razliitih brzina su simetrino rasporeeni sa njegove leve i desne strane i brodi e se kretati znatno bre nego u sluaju kada pluta kraj obale. Takoe, ukoliko eksperiment sa dva papirnata broda izvedete pri mirnom vremenu tako da jedan brodi bude laki od drugog, primetiete da e se na istom rastojanju od obale, tei brod kretati bre od laganijeg brodia. Naime, stacionarni vazduh takoe deluje koiono na vodu u reci. Brzina vodenog toka stoga nije najvea na povrini, ve na izvesnom malom rastojanju ispod povrine, to znai da e tei brodi, poto je dublje u vodi, biti noen jaom strujom i plivae bre od lakeg brodia.

- Zato se nivo vode u kanalima smanjuje prilikom prolaska amca?

Ukoliko ste nekada putovali u amcu ili brodiu du nekog uskog vodenog kanala, moda ste primetili naizgled neobinu pojavu sputanja nivoa vode na obali, nekoliko sekundi pre nego to talas iz vodene brazde koju je iza sebe ostavio brod zapljusne obalu. Ovu pojavu pomorske arhitekte nazivaju kanalskim efektom i kod nekih uskih reka kao to je npr. reka

Jara u Melburnu, nivo vode se prilikom prolaska brodia moe sputati i za itav metar, dok u Sueckom kanalu ova pojava znaajno umanjuje brzinu kretanja brodova. Naime, premda se brod pomera unapred, neto vode ispred broda mora da se pomeri iza broda kako bi propustila brod, pa voda sa boka i ispod trupa broda tee u suprotnom smeru od smera kretanja broda. Poto voda ne poseduje spoljanji izvor energije kako bi izvrila ovo kretanje unazad, jedini nain da ona to izvede je da redukuje svoju potencijalnu energiju u gravitacionom polju Zemlje, pa se stoga neophodna energija za pomeranje vode unatrag i obezbeuje na raun sniavanja nivoa vode koja okruuje brod. Takoe, Bernulijev zakon (koji predstavlja zakon o odranju energije u pokretnom fluidu) nam kae da sa poveanjem brzine fluida dolazi do opadanja njegovog pritiska, pa stoga dolazi i do opadanja nivoa povrine vode sa obe strane broda. Naravno, im voda proe sa strane i ispod broda, ona odmah usporava svoje kretanje i nivo vode na obali se opet vraa na svoj stari, poetni nivo. Ova pojava nam i objanjava zato se sa poveanjem kontaktne povrine broda potopljenog u vodu drastino poveava i otpor kretanju trupa broda, pa upravo zato brodovi troe znatno vie energije kreui se u uskim kanalima nego na puini. Takoe, prilikom plovidbe kroz uski kanal, vano je ploviti du sredine kanala, jer e u suprotnom sluaju, voda morati da se kree bre du ue strane vodenog toka pored broda (jer je koliina vode koja prolazi sa obe strane broda jednaka ukoliko brod ispunjava zahtev za simetrinou svog oblika), pa e na uoj strani i nivo vode biti nii od nivoa vode sa suprotne, ire strane, to moe dovesti do prevelikog naginjanja broda ka blioj obali.

- Kako se prate pomeranja ledenih bregova?

Velike kape pokretnog leda, nastalog kristalizacijom morske vode okruuju polove nae planete. U zimsko doba, arktiki basen pokriva povrina morskog leda od oko 8,7 miliona km2, dok Antarktik pokriva ledeni pokriva povrine oko 30 miliona km2. Leti se led topi i esto odvaljuje u komadima od osnovnog ledenog sloja i nastavlja sam da pluta po moru. Dok reke teku prosenom brzinom od oko 100 kilometara na dan, brzina kretanja lednika iznosi nekoliko stotina metara godinje. Oko 7/8 ledenog brega se nalazi pod vodom pa se stoga oni esto kreu nezavisno od vetra, ve u pravcu dubinskih struja. Danas se ova nepredvidljiva kretanja lednika prate pomou nekoliko metoda od kojih najjednostavnija obuhvata upotrebu teodolita. Fiksirana nepokretna taka (u odnosu na ledeni breg) se locira na nekom podvodnom kamenu blizu brega, a zatim se niz kolaca ukuca u lednik. Poloaji kolaca se precizno premere, da bi se isto obeleavanje ponovilo kroz nekoliko meseci. Ova tehnika se danas ipak sve manje koristi, jer se u poslednje vreme sve ee na same lednike postavljaju GPS prijemnici pomou kojih se iz satelita stalno prati pomeranje ovih esto ogromnih ledenih gromada. Meutim, prilikom prouavanja kretanja lednika u oblastima koje su praktino nedostupne ljudima i brodovima, koristi se metoda SAR (Side-looking Airborne Radar) interferometrije u okviru koje se porede slike istog predela slikane u razmaku od nekoliko asova ili dana. Proces poreenja dva niza radarskih podataka se naziva interferometrijskim jer podaci o kretanju lednika proistiu iz interferencionih putanji nastalih prilikom susreta i interakcije dva niza radarskih talasa koji su slikali svaku sliku ponaosob. SAR ureaji se nalaze na mnogim satelitima i space shuttle-ovima odakle se vri fotografisanje, a zatim i kompjutersko proraunavanje pomeranja lednika. Istom tehnikom se mogu posmatrati i promene na Zemlji prilikom vulkanskih erupcija ili zemljotresa. Meutim, prethodne dve opisane metode su uspene kada se radi o posmatranju povrinskog kretanja ledenih bregova, a kao to je poznato njihovi mali vrhovi se esto mogu potpuno otopiti da bi ispod sebe ostavili veliki podvodni breg. Trenutno jedini nain posmatranja dubinskog kretanja lednika podrazumeva buenje rupa u njima, a zatim periodino posmatranje nagiba i deformacije izbuene rupe kako bi se izveo zakljuak o smeru i brzini kretanja ledenog brega.

Naime, ukoliko se razliiti slojeva lednika kreu razliitim brzinama, nagib i zakrivljenost rupe u ledniku e sadrati informaciju o relativnom kretanju slojeva. Inae, ledeni bregovi odvaljeni sa antarktikog pokrivaa se nalaze ili u obliku piramide (kada su odvaljeni od lednika koji silazi u more) ili u obliku stola (kada su odvaljeni od ledenih pokrivaa). Ledeni bregovi mogu biti veoma veliki. Tako je jedan brod 1854. godine naiao na breg u obliku stola koji je bio dugaak vie od 120 km, a visok oko 100 metara, a najvei danas poznati ledeni breg velik je otprilike kao Kalifornija, dok mu debljina iznosi 4 kilometra. Ipak, brodovi najee nailaze na ledene bregove oblika piramide visokih 50 - 60 metara, a dugakih kao jedan fudbalski teren, premda je 1904. godine, brod "Zenit" naiao u blizini Foklandskih ostrva na ledeni breg oblika piramide koji je bio visok 450 metara, to je za 300 metara vie od Keopsove piramide u Gizi. Takoe, ponekad morska voda napravi u bregu peinu. Tada se ledeni breg pretvara u pokretni, odnosno plutajui ledeni svod. Tako je brod "Slava" 1948. godine naiao na ledeni breg koji je imao svod duine 24, a visine 43 metra, a ovakvi lednici su esto u stanju i da pevaju. Naime, oblik upljine u bregu je ponekad u stanju da uspeno reflektuje i zatim interferira (sabira i oduzima) zvune talase nastale pod dejstvom vetra, tako da huk vetra pretvara u melodine zvuke.

- Zato su gleeri ponekad plavi?

Molekuli vode na Sunevoj svetlosti mogu posedovati razne boje. Tako su tena voda i led bezbojni, sneg je beo, dok gleeri, slino morskoj vodi mogu ponekad imati izrazito plavu boju. Najvei zapreminski udeo snega ini vazduh, to ini vodene kristale u snenim pahuljicama isuvie raznolikim da bi posebno reflektovali neku odreenu boju. S druge strane, led se u najveem delu sastoji od iste vode koja reflektuje oko 7 % svetlosti sa kojom doe u kontakt, dok preostalih 93 % svetlosti apsorbuje ili proputa. Bez prisustva vazdunih pora koje rasipaju svetlost u svim pravcima (kao kod snega), svetlost prolazi kroz led gleera i dolazi do kamenog dna odakle se reflektuje nazad. Meutim, odreeni deo svetlosti biva apsorbovan od strane molekula vode, a posebno onaj deo vidljive svetlosti koji je crvene boje. Naime, apsorbujui svetlosne fotone, molekuli vode se greju, odnosno intenzivnije vibriraju du hemijskih veza u molekulima. Poto su frekvencije vibracija u molekulima uvek u infracrvenom delu spektra, molekuli vode e uglavnom apsorbovati crvenkaste nijanse Suneve svetlosti. Nakon samo dva metra putovanja kroz vodu ili led, sva crvena svetlost biva apsorbovana, dok plavi fotoni prelaze u proseku put od 24 metra pre nego to bivaju apsorbovani. Svetlost koja se reflektuje iz unutranjosti gleera bie bogatija plavom bojom, pa je to i razlog zato su mnogi gleeri plave ili zelene boje. to reflektovana svetlost dolazi iz vee dubine gleera, to e ona biti plavlja. Naravno, kada se gleeri otope, oni se meaju sa vodom mora ili jezer ispod njih, tokom ega postaju izmeani i sa mnogim mineralima i neistoama iz nje, koji presudno utiu na boju vode. Ipak, neki naunici smatraju da voda i bez ikakvih neistoa ili minerala u sebi poseduje jednu suptilnu i jedva primetnu nijansu plave boje.

7. Kvantni svet
- ta su to elementarne estice?
Nekada se smatralo da su atomi elementarne estice od kojih je sainjena kosmika materija, i da se oni ne mogu podeliti na manje delove. Meutim, danas se zna da su i atomi sastavljeni od elementarnijih estica. Naime, nukleoni (protoni i neutroni od kojih su sastavljena atomska jezgra) se sastoje od po tri kvarka, dok osim elektrona postoji jo 5 elementarnih laganih estica koje se nazivaju leptoni. Danas se smatra da postoji tano 12 elementarnih estica od kojih je izgraena itav materijalni svet koji poznajemo, a to su: 6 kvarkova (gore, dole, armantni, udni, vrh i dno) i 6 leptona (elektron, elektronski neutrino, mion, mionski neutrino, tau i tau neutrino). Neutrini su nenaelektrisane estice, dok elektron, mion i tau nose po jedno negativno elementarno naelektrisanje. Sve elementarne estice su rasporeene u tri generacije u zavisnosti od svoje mase i brzine raspadanja koje se poveavaju sa porastom generacije estice. Tako, u estice prve generacije spadaju gore i dole kvarkovi (masa 0,005 GeV i 0,009 GeV, respektivno), elektron (mase od 0,5 MeV/c2) i elektronski neutrino (za koji se jo uve ne zna da li ima masu); drugu generaciju elementarnih estica ine armantni i udni kvarkovi (masa 1,4 i 0,17 GeV, respektivno), mion (208 puta masivniji od elektrona) i mionski neutrino (ija je masa sigurno manja od 0,00017 GeV); a treoj generaciji pripadaju vrh (mase 174 GeV/c2) i dno (mase 4,4 GeV/c2) kvarkovi, kao i tau (3560 puta masivniji od elektrona) i tau neutrino (ija je masa manja od 0,017 GeV). estice viih generacija su manje zastupljene u prirodi jer se lako raspadaju na estice niih generacije. Tako se esto deavaju pretvaranja jednih elementarnih estica u druge estice, a posebno u stanjima visoke energije. Tako se npr. esto deava pretvaranje jednog tau leptona u kvark, antikvark i tau neutrino. Ipak, po pravilu, ukupan broj estica u svakoj generaciji pre i posle raspada mora ostati isti (kvark i antikvark se u ovom pravilu ponitavaju). Takoe, svaka od 12 elementarnih estica poseduje svog odgovarajue antimaterijalnog partnera. Za razliku od leptona koji postoje sami, kvarkovi (koji poseduju frakciona naelektrisanja, odnosno umnoke treine elementarnog naelektrisanja) se nikada ne nalaze usamljeni u prirodi, ve se uvek nalaze u grupacijama ije je rezultujee naelektrisanje celobrojni umnoak naelektrisanja elektrona, a ove estice se nazivaju hadronima. U hadrone spadaju: barjoni (protoni i neutroni), koji su sastavljeni od po 3 kvarka; i mezoni (pioni, kaoni) koji se sastoje od jednog kvarka i jednog antikvarka i koji su stoga veoma nestabilni. Ipak, najudnija odlika hadrona je ta da njihova masa samo u maloj meri potie od kvarkova koji su u njima. Elementarne estice su veoma male u odnosu na veliine atoma. Naime, zamislite jezgro atoma kao zrno soli, a elektrone kao trunice praine koje orbitiraju po prostoru veliine crkve Svetog Petra u Rimu i dobiete priblinu razmeru elementarnih estica u atoma. Ili, moete zamisliti iste ove estice praine kako krue oko malog kristala soli po prostoru veliine 30 fudbalskih terena. Zapravo, 99,999999999999 % atoma je prazan prostor. U svakom sluaju, moramo imati na umu da elementarne estice u naem svetu ne predstavljaju izolovane entitete, ve integralne delove jedne jedinstvene kosmike celine.

- Zato ne moemo da vidimo atome?

Atome ne moemo da vidimo jer su njihove razmere znatno manje od talasne duine elektromagnetnih talasa na koje su osetljive nae oi. Naime, mi smo u stanju da razlikujemo svetlost ija se talasna duina nalazi u opsegu od 380 do 780 nanometara, a u ovom opsegu se nalaze sve za nas vidljive boje - crvena, narandasta, uta, zelena, plava i ljubiasta (poreane

po porastu frekvencije, odnosno po opadanju talasne duine). Sa porastom talasnih duina izvan granica vidljive svetlosti preli bismo u infracrvenu, mikrotalasnu, pa zatim i u radio oblast, dok bismo sa smanjenjem talasnih duina izvan opsega vidljive svetlosti otili najpre u ultraljubiastu, pa zatim u rendgensku i gama oblast. Razmere atoma su reda veliine angstrema (desetog dela nanometra, odnosno 10-10 metara), dok su razmere atomskih jezgara reda veliine 10-14 do 10-15 metara, pa stoga ni sa najsavrenijim optikim mikroskopom (koji uveliava predmete pomou vidljive svetlosti) ne moemo da vidimo pojedinane atome. Meutim ukoliko za uveliavanje koristimo elektrone koji su istovremeno i talasi i estice, a ija talasna duina se moe smanjivati sa poveavanjem njihove brzine (odnosno kinetike energije), tada moemo videti atome ili tanije njihov poredak i strukturu koju ine. Naravno, iako atome sve do pre nekoliko godina nismo uspeli da stvarno vidimo, jo od poetka 19. veka se znalo da oni postoje. Naime, tada je primeeno da mase jednakih zapremina gasa vodonika i gasa kiseonika stoje u odnosu 1:16, to je srazmerno odnosu izmeu njihovih atomskih masa, s obzirom da vodonik u svom jezgru poseduje jedan proton, dok se kiseonik sastoji iz 8 protona i 8 neutrona, a naravno, znamo da je masa neutrona tako malo vea od mase protona da se obino rauna kao da su one jednake, a obe su oko 1300 puta masivnije od mase elektrona koji se stoga u raunu atomskih masa najee zanemaruju. Takoe, poetkom 19. veka je bilo primeeno i da ako iskombinujemo gasove vodonika (H2) i kiseonika (O2) u masenom odnosu 2:1, dobijamo istu vodu (H2O) bez imalo gasa u ostatku. Takoe, bilo je primeeno da svi maseni odnosi izmeu elemenata u okviru bilo kog hemijskog jedinjenja uvek predstavljaju celobrojne umnoke mase vodonika koji se sastoji od jednog protona, to je dovelo i do nastanka periodnog sistema elemenata. Naredni dokazi o postojanju atoma su poticali iz pojave radioaktivnosti. Tako, svaki put kada Gajgerov broja otkuca tik, jedan atom se radioaktivno raspao. Naime, visokoenergetske estice koje izemituju radioaktivna jezgra svojom energijom jonizuju atome u brojau pored kojih prolete, a ove jonizovane i naelektrisane estice odlaze ka elektrodama brojaa, a kada pristignu tamo, stvore jedan mali strujni impuls na osnovu koga nam broja saopti jedno tik, to mi interpretiramo kao jedan radioaktivni raspad. Prolaskom ovakvih visokoenergetskih estica kroz maglenu komoru, one e izazivati isparavanje tenih kapi rasporeenih po komori, pa e tako iza sebe ostavljati i vidljiv trag, na osnovu ega je mogue napraviti i fotografije putanja pojedinanih estica to je opet jedan od naina da vidimo ne samo pojedinane atome, ve ak i protone, neutrone, elektrone, pa i kvarkove i mnoge druge tzv. kompozitne estice ija je struktura znatno skromnija od struktura obinih atoma. Usmeravanjem rendgenskih talasa ija je talasna duina priblino jednaka rastojanjima izmeu atoma u kristalima, na platnu ili fluoroscentnoj ploi postavljenoj iza kristala dobijaju se svetle take ili krugovi u pravilnim razmacima to nam dokazuje da pri pojedinim upadnim uglovima, X talasi konstruktivno interferiraju, to ukazuje na postojanje ureene atomske reetke u kristalima. Nils Bor je poetkom 20. veka postavio planetarni model atoma po kome elektroni podseaju na planete svojim kruenjem oko zvezda, odnosno atomskih jezgara. Nedugo zatim, bila je formulisana kvantna teorija koja je strukturu atoma objasnila u svetlosti Hajzenbergove relacije neodreenosti, ime je pojam kruenja elektrona oko jezgra atoma ustupio mesto raspodeli verovatnoe nalaenja elektrona u elektronskim oblacima, a sami atomi koji su se do tada smatrali izolovanim entitetima stopili su se zauvek u stanje meusobne povezanosti.

- ta je to Hajzenbergova relacija neodreenosti?

Hajzenbergova relacija neodreenosti predstavlja fundamentalni Kosmiki zakon (tj. nejednainu) koji stoji kao sredinji stub na kome je izgraena itava kvantna teorija koju koristimo za opisivanje svih pojava u mikrokosmosu, odnosu u materijalnom svetu razmera atoma i molekula. Smisao Hajzenbergove relacije neodreenosti je u tome da nikada ne

moemo sa potpunom preciznou istovremeno znati poloaj i impuls (proizvod mase i brzine) neke estice. to bolje znamo poloaj, to e nejasniji biti njen impuls, i obrnuto. Na primer, najoigledniji nain da odredimo poloaj estice je da je osvetlimo i to sa najmanje jednim kvantom svetlosti (tj. fotonom). Meutim, poloaj estice neemo moi da odredimo tanije od razmaka izmeu dva susedna brega (tj. talasne duine) svetlosnog talasa. Takoe, ovaj kvant svetlosti e poremetiti esticu i promeniti njenu brzinu, a time i njen impuls. tavie, to tanije merimo poloaj, to bi trebalo da koristimo krae talasne duine, a to je manja talasna duina fotona, to je vea njegova energija, pa e i brzina estice biti u veoj meri poremeena. Naime, po relaciji neodreenosti, proizvod neodreenosti poloaja estice du jedne od osa i neodreenosti njenog impulsa mora uvek biti vei ili jednak koliniku Plankove konstante (h = 6,62 10-34 Js) i broja 2!. Takoe, i proizvod neodreenosti energije neke estice i neodreenosti vremena trajanja nekog dogaaja (tj. poloaja estice na vremenskoj osi njenog prostor-vremena) mora uvek biti vei ili jednak koliniku Plankove konstante i broja 2!. Stoga, dogaaji koji se odvijaju unutar kratkog vremenskog intervala nose velike neodreenosti energije, dok se dogaaji ija je energija jasno precizirana mogu lokalizovati jedino u okviru dugakih vremenskih intervala. Hajzenbergova relacija neodreenosti je u nauku zauvek uvela pojam uestvovanja u inu merenja, po kome ne moemo da posmatramo bilo koju pojavu u prirodi a da na nju istovremeno ne vrimo nikakav uticaj.

- Koja je razlika izmeu orbite i orbitale?

Nekada se smatralo da atomi predstavljaju umanjene zvezdane sisteme. Naime, slino planetama koje krue oko zvezda po krunim ili eliptinim putanjama koje se nazivaju orbite, smatralo se i da elektroni krue oko atomskih jezgara po slinim putanjama, koje su usled ovakve analogije nazvane orbitalama. Meutim, brzina kojom se kreu elektroni u atomu je toliko velika da u skladu sa zakonima kvantne fizike (tj. na osnovu Hajzenbergovog principa neodreenosti) nikada ne moemo odrediti njegov taan poloaj. Sve to moemo da znamo je koliko deo vremena elektron provodi na odreenom rastojanju od jezgra, odnosno kolika je njegova verovatnoa nalaenja na nekim mestima. Stoga je u modernoj nauci, pojam kruenja elektrona u atomu zamenjen postojanjem tzv. elektronskih oblaka, tj. verovatnoe prostorne raspodele elektrona u atomu. Tamo gde elektron provodi vie vremena, odnosno tamo gde je njegova verovatnoe nalaenja vea, gustina elektronskog oblaka je takoe vea, i obrnuto. Stoga, za razliku od orbita koje po definiciji predstavljaju putanje materijalnih tela u gravitacionim poljima, orbitale predstavljaju raspodelu verovatnoe nalaenja elektrona oko jezgra. Jo jedna vana razlika izmeu orbita i orbitala je u tome to su orbitale kvantovane, odnosno elektroni u atomu mogu postojati samo u orbitalama tano definisanih energija. Naime, poto se elektroni u atomu kreu istovremeno kao estice i kao talasi, oni mogu zauzimati samo odreene orbitale kod kojih elektronski talas predstavlja stojei talas (talas koji se odbija od zidova tako da se ponitava). Slino icama na gitari, koje za odreenu zategnutost, mogu vibrirati samo na odreenoj frekvenciji, isto tako i elektroni sa odreenom energijom mogu postojati samo u adekvatnim orbitalama.

- Zato neki elementi menjaju boju u plamenu?

Svi hemijski elementi menjaju svoju boju u plamenu. Atomi se sastoje od pozitivno naelektrisanog jezgra, oko koga se kreu elektroni po putanjama koje se nazivaju orbitale. Kada nita na njih ne deluje, elektroni atoma tee da zauzimaju orbitale koje pruaju atomu stanje najnie mogue energije, odnosno tzv. osnovno energetsko stanje. Po dejstvom toplote plamena, odnosno intenzivnog sudaranja atoma elementa sa drugim atomima visoke kinetike

energije, pojedinani atomi dobijaju dovoljno energije da njihovi elektroni zauzmu neko vie energetsko stanje, to se deava u skokovima elektrona na neke orbitale udaljenije od jezgra. Prilikom povratka atoma u osnovno stanje, odnosno povratka elektrona u prvobitnu orbitalu, dolazi do emisije energetske razlike izmeu ova dva nivoa u obliku kvanta elektromagnetnog zraenja, odnosno jednog fotona. Boja emitovane svetlosti zavisi od energija emitovanih fotona, koje su odreene energijom potrebnom da se pomeri elektron sa jedne orbitale na drugu. U zavisnosti od elementa koji je u plamenu, fotoni razliitih energija e se pojaviti, a njihove energije su posebne za svaki element u prirodi, pa se stoga esto govori o karakteristinim spektrima nekih elemenata. Tako, npr. kalcijum u plamenu emituje narandastu, uto-zelenu i ljubiastu boju, natrijum samo utu, rubidijum ljubiastu, kalijum, stroncijum i cezijum crvenu i ljubiastu, cink svetlo zelenu, telur i talijum zelenu, olovo svetlo plavu, arsen plavu, barijum uto-zelenu i svetlo plavu, a bakar smaragdno zelenu ili azurno plavu boju.

- Koliko ima poznatih hemijskih elemenata?

Danas je poznato 115 razliitih hemijskih elemenata, iako se u periodnom sistemu ne nalaze svi jedan iza drugog. Naime, poznati su svi elementi sa rednim brojevima (redni broj je jednak broju protona u jezgru) od 1 (vodonik) do 112 (ununbijum, koji osim 112 protona, u svom atomskom jezgru poseduje jo i 165 neutrona). Elementi sa rednim brojevima 114, 116 i 118 su takoe otkriveni, dok postojanje elemenata sa rednim brojevima 113, 115 i 117 jo uvek nije potvreno. Premda se oekivalo da e najmasivniji poznati element sa rednim brojem 118 (unonuktijum) biti stabilan jer bi trebalo da pripada porodici plemenitih gasova, on se pokazao veoma nestabilnim jer se nekoliko delova sekunde nakon nastanka spontano raspadao putem alfa raspada (emisije jezgra helijumovog atoma) na element sa rednim brojem 116. Svi hemijski elementi sa rednim brojevima veim od 92 (uranijum) dobijaju se u laboratorijama putem bombardovanja masivnih jezgara sa jezgrima vodonika, helijuma, berilijuma ili nekih drugih lakih elemenata. Tako je jezgro hemijskog elementa sa rednim brojem 112 sintetizovano u procesu fuzije stabilnih jezgara cinka-70 (koji u atomskom jezgru poseduje 30 protona i 40 neutrona) i olova-208 (ije je atomsko jezgro sastavljeno od 82 protona i 126 neutrona) koja je izvedena bombardovanjem mete napravljene od olova-208 brzim jonima cinka-70. Ipak, da bi se formiralo i detektovalo samo jedno jezgro atoma sa rednim brojem 112, neophodno je olovnu metu izlagati bombardovanju 1018 projektila cinka tokom nekoliko nedelja. Na osnovu teorijskih prorauna, oekuje se da e hemijski elementi sa rednim brojem veim od 125 (iznad kojih se smatra da postoji tzv. ostvro stabilnosti) biti stabilni pri normalnim uslovima i da e nai niz primena u industriji.

- ta su to kvarkovi?
Re kvark se prvi put spominje u knjizi Dejmsa Dojsa ''Fineganovo buenje'' gde je oznaavala besmisleni pojam. Jezgra atoma sainjena su od protona i neutrona, a sami protoni i neutroni sainjeni su od kvarkova. Postoji 6 poznatih kvarkova, premda ih fiziari spominju kao 3 para, a to su: gore i dole kvarkovi (na engleskom up i down), zatim arm i udni kvarkovi (na engleskom charm i strange) i vrh i dno kvarkovi (na engleskom top i bottom), koji su se nekada zvali istina kvark i lepota kvark (na engleskom truth i beauty). Kvarkovi imaju frakciono naelektrisanje. Tri kvarka (gore, arm i vrh) imaju naelektrisanje +2/3, dok ostala tri kvarka poseduju jednu treinu elementarnog naelektrisanja, odnosno naelektrisanja koja nosi jedan elektron ili jedan proton. Prva dva otkrivena kvarka su gore i dole kvarkovi i oni predstavljaju 2 najlaka kvarka. Sledei je bio otkriven udni kvark, nazvan tako po zauujue dugom ivotu estice K, prve kompozitne estice u kojoj je otkriveno prisustvo

ovog kvarka. etvrti otkriveni kvark bio je armantni kvark, koji je 1974. godine gotovo istovremeno otkriven u Stenfordu, kao i u amerikoj Brookhaven nacionalnoj laboratoriji. Vrh kvark, tj. lepota kvark je 1977. godine otkriven u kompozitnoj estici Y u amerikoj Fermi nacionalnoj laboratoriji, takoe u SAD-u, a dno kvark, odnosno istina kvark je poslednji otkriven, 1995. godine, takoe u Fermi nacionalnoj laboratoriji i predstavlja najtei od svih 6 kvarkova. Kvarkovi su otkriveni u akceleratorima, koji proizvode veoma visoke energije u sudarima atoma, a poto je vreme koje protekne dok se slobodni kvarkovi ne rekombinuju u protone i neutrone isuvie malo da bismo mogli podrobnije da ih ispitamo, za sada je uglavnom samo njihovo postojanje dokazano na osnovu tragova koje ostavljaju u maglenoj komori nakon razbijanja nekog nukleona (protona ili neutrona) pod dejstvom sudara sa esticama visokih energija. Kvarkovi se pod dejstvom jake nuklearne sile vezuju u grupe od po dva (mezoni) ili po tri kvarka (nukleoni).

- ta je to neutrino?
Neutrino spada u grupu lakih elementarnih estica, odnosno leptona, koji ne uestvuju u jakim, ve u slabim nuklearnim interakcijama. Nasuprot njemu, neutron spada u grupu barjona, tj. tekih elementarnih estica, a njegova karakteristika u slobodnom stanju (van jezgra) je radioaktivnost. Nakon prosenog vremena ivota od oko 12 minuta slobodan neutron se raspada na proton, elektron i antineutrino, koji je anti-estica neutrina. Neutrino je jedna od najprisutnijih estica u Kosmosu (prosena kosmika gustina iznosi oko 450 miliona neutrina po kubnom metru u poreenju sa proseno samo jednim protonom po kubnom metru zapremine Kosmosa), putuje brzinama bliskim brzini svetlosti i neutralan je, to znai da ne reaguje sa elektromagnetnim talasima. Drugim reima, taman je. Postojanje neutrina je postulirano 1930. godine (radi zadovoljenja zakona odranja impulsa prilikom " radioaktivnih raspada), a njegovo postojanje je dokazano tek 1957. godine. 1995. godine Nobelova nagrada za fiziku pripala je Frederiku Rajneu za otkrie neutrina. Neutrini se stvaraju u mnogim nuklearnim reakcijama, ukljuujui i one koje se deavaju na Suncu, a neutrini odnose ak 2 % Suneve energije u Kosmos. Ipak najvei broj neutrina koji dolazi sa Sunca, proe kroz itavu Zemljinu kuglu, ne interagujui pri tome ni sa jednim jedinim atomom. Zapravo, jedan tipian, nisko-energetski neutrino proputuje oko nekoliko svetlosnih godina kroz materiju pre nego to interaguje sa nekim atomom. S obzirom na njihovu veoma slabu interakciju sa materijom, veoma ih je teko i detektovati. Neutrini postoje u 3 tzv. ''ukusa'', tj. oblika : elektronski neutrino, tau neutrino i mionski neutrino, a premda se dugo smatralo da neutrini nemaju masu, jedno od najvanijih modernih otkria je to da neutrini mogu da menjaju svoje ukuse, pa iz toga sledi da oni moraju imati i masu, premda se ona nalazi u opsegu od 0,01 do 0,05 elektronVolti (1 eV je jednak 1,6 10-19 Dula). Poto neutrni poseduju masu, oni su stoga i kandidati za tamnu materiju, ije je postojanje, prema dananjim saznanjima iz kosmologije neophodno da bi Kosmos zauvek nastavio da pulsira.

- Koja je najgua stvar na Zemlji?

Najgua merljiva stvar na Zemlji je verovatno neutron. Kada zamiljamo stvari kao to su elektroni, protoni, neutroni, kvarkovi, svetlost i sl. esto se za njihovo slikovito opisivanje koristimo pojmovima kao to su estice ili talasi, premda svaka estica u prirodi predstavlja istovremeno i talas i obrnuto, svaki talas poseduje i estina svojstva. Stoga, osim svetlosti koja ima sposobnost interferencije (sabiranja vie talasa tako da se amplituda rezultujueg, zbirnog talasa menja), i elektroni, neutroni i sve druge estice, s obzirom na svoja talasna svojstva mogu stupati u interferenciju. Od svih poznatih subatomskih estica, neutroni najizraajnije interferiraju to nam stavlja do znanja da je njihova gustina i najvea

od svih delimino stabilnih subatomskih estica. Naime, kvarkovi od kojih su sastavljeni protoni i neutroni se momentalno kombinuju sa drugim kvarkovima, jer su njihova naelektrisanja jednaka delovima elementarnog naelektrisanja (naelektrisanja jednog protona ili jednog elektrona), a poznato nam je da svako naelektrisanje u prirodi predstavlja celobrojni umnoak ovog elementarnog, jedninog stabilnog naelektrisanja. Inae, slobodan neutron je delimino stabilan, s obzirom da je radioaktivan sa srednjim vremenom ivota od oko 15 minuta, to znai da se slobodan neutrona nakon 15 minuta (u proseku) pretvara u jedan proton, jedan elektron i jedan antineutrino. Takoe, za razliku od elektrona ije je razmere nemogue precizno odrediti zahvaljujui Hajzenbergovom principu neodreenosti, neutron poseduje neto merljivije dimenzije. Prenik mu je oko 10-15 metara, a masa oko 1,7 10-27 kilograma. Ako kvadriramo prenik neutrona, podelimo dobijeni broj sa 4 i zatim sve pomnoimo sa brojem ! (3,14) dobiemo zapreminu jednog neutrona. Deljenjem njegove mase sa zapreminom raunamo gustinu koja iznosi oko 1018 kilograma po kubnom metru. Smatra se da proton i neutron poseduju jednake zapremine, dok masa neutrona iznosi 1,00866 atomskih jedinica mase, a masa protona 1,00727 atomskih jedinica mase. S obzirom na veu masu neutrona, zakljuujemo da je njegova gustina i vea od gustine protona. Vrednost gustine neutrona dobro se uklapa u oekivane vrednosti gustina neutronskih zvezda, najguih poznatih vidljivih objekata u Kosmosu.

- Koliko neutrona sadre atomska jezgra?

Svi hemijski elementi osim vodonika, u svom atomskom jezgru sadre neutrone. Neutroni svojim prisustvom u atomskom jezgru doprinose jakoj nuklearnoj sili koja vezuje nukleone (protone i neutrone), a pri tome su elektrino neutralni, pa stoga omoguavaju povezivanje pozitivno naelektrisanih protona. Najobiniju konfiguraciju hemijskih elemenata moemo proceniti ukoliko pogledamo periodni sistem elemenata, u kome je svaki element obeleen kao ZAX, gde X predstavlja simbol datog elementa, Z je njegov redni broj (tj. broj protona u jezgru, to je jednako broju elektrona u omotau), a A njegov maseni broj koji predstavlja ukupan broj protona i neutrona u jezgru tog atoma. Stoga, broj neutrona se moe izraunati kao A-Z. Kod najlakih elemenata na poetku periodnog sistema, broj neutrona je najee jednak broju protona. Tako, npr. ugljenik poseduje 6 protona i 6 neutrona, azot ih ima po 7, a kiseonik po 8. Meutim, sa poveanjem rednog broja elementa, tj. sa poveanjem broj protona u njihovim jezgrima, sve je vei broj neutrona potreban kako bi se savladalo elektrostatiko odbijanje istoimeno naelektrisanih protona. Tako, npr. uran, koji poseduje najvee prirodno zastupljeno atomsko jezgro, poseduje 92 protona i ak 140 neutrona. Takoe, ukoliko neki atom poseduje manje ili vie neutrona od A-Z, onda se on naziva izotopom datog elementa. U jezgru koje sadri vie od 83 protona, bilo koja koliina neutrona u njemu ne moe ih veno drati zajedno, pa su stoga ovako teki elementi u manjoj ili veoj meri nestabilni, tj. skloni radioaktivnosti. Interesantno je da u atomskoj fizici postoje tzv. magini brojevi (2, 8, 20, 28, 50, 82 i 126), a kada je broj protona i/ili neutrona u atomskom jezgru jednak nekom od ovih 7 maginih brojeva (osim broja 126 koji vai samo za neutrone), onda su ta atomska jezgra izrazito stabilna, s obzirom da je energija potrebna da bi se odvojio neki nukleon iz ovakvih jezgara sa maginim brojem protona ili neutrona znatno vea nego u sluaju nekog od susednih jezgara sa ne-maginim vrednostima atomskog broja (broja protona u jezgru) ili razlike masenog i atomskog broja (broja neutrona u jezgru). Primeri za ovakvu stabilnost mogu biti helijum (koji u atomskom jezgru poseduje po 2 protona i neutrona), kiseonik (po 8 protona i neutrona), kalcijum-40 (po 20 protona i neutrona), kalcijum-48 (20 protona i 28 neutrona), olovo (82 protona i 126 neutrona).

- Koja je najjaa sila u Univerzumu?

U prirodi postoji 4 tipa interakcije, i to su: elektromagnetna, gravitaciona, jaka nuklearna i slaba nuklearna interakcija. Svaka od ove etiri interakcije predstavlja uzroke svim poznatim silama u prirodi. Nemojte se iznenaditi ako vam kaemo da je najslabija gravitaciona sila. Dodajte broju 10 etrdeset nula pa ete dobiti koliko je puta elektromagnetna sila jaa od gravitacione, ali ona ipak nije i najjaa. Naime, 100 puta jaa od nje je takozvana jaka nuklearna sila, koju mi u svakodnevnom ivotu ne primeujemo, jer dejstvuje samo na jako malim rastojanjima (oko 10-15 m) izmeu estica unutar atomskog jezgra (kvarkova, a time i protona i neutrona, koje i pored ukupnog pozitivnog naelektrisanja, dri na okupu). Slaba nuklearna sila, koja je primetna u beta radioaktivnim raspadima subatomskih estica, je oko 10 milijardi puta slabija od elektromagnetne sile, a ipak je jaa od gravitacione. Nju takoe ne oseamo jer i ona pripada svetu subatomskih estica i deluje na rastojanjima od oko 10-18 m. Gravitaciona sila je specifina po tome to je za razliku od ostalih sila uvek privlana, a njen se toliko veliki uticaj i pored tako male jaine moe pripisati njenom doborm rasprostiranju na daljinu. Dok jaka i slaba nuklearna sila imaju veoma mali domet jer njihovi intenziteti brzo opadaju sa poveanjem rastojanja, gravitaciona i elektromagnetna interakcija imaju ogroman domet. Poto su sva nebeska tela uglavnom u celini neutralna, gravitaciona interakcija sama uestvuje u ureenju kosmikih tela. Svaka od 4 sile u prirodi prenosi se putem tzv. virtuelnih estica, koje se za razliku od stvarnih estica ne mogu detektovati u detektorima estica. Jaku nuklearnu silu, koja dri na okupu kvarkove u protonima i neutrinima, kao i protone i neutrone u atomskim jezgrima, nosi virtuelna estica sa spinom 1, koja se naziva gluon. Slino tome, slabu nuklearnu silu prenose W+, W- I Zo bozoni, elektromagnetnu silu virtuelni fotoni (spin 1), a gravitacionu interakciju gravitoni (spin 2).

- ta su to virtuelne estice?
S obzirom na univerzalno vaenje Hajzenbergovog principa neodreenosti, mogue je naruavanje zakona odranja energije (koji nam kae da je ukupna koliina energije u Kosmosu konstantna i da se energija ne moe ni stvoriti, ni unititi) za vrednost energije od #E, ali samo tokom izuzetno kratkog vremenskog intervala #t tako da vai da je #E #t h $ , gde je h Plankova konstanta (6,62 10-34 Js). Na ovaj nain je mogue stvaranje 4! estica i njihovo postojanje tokom veoma kratkih vremenskih intervala, to bi u suprotnom sluaju naruilo zakon o odranju energije (zakon o odranju ugaonog momenta, odnosno ugaonog impulsa s druge strane, nije mogue naruiti ni tokom ovako kratkih vremenskih intervala). Ove estice se nazivaju virtuelnim esticama, a dejstvo sve 4 prirodne sile se moe kako teorijski, tako i slikovito opisati pomou razmene ovih virtuelnih estica. U standardnom modelu fizike elementarnih estica (koji opisuje tri prirodne sile elektromagnetnu, jaku i slabu nuklearnu silu, ali ne i gravitacionu silu), sile koje deluju izmeu pojedinih stvarnih, materijalnih estica posredovane su razmenom nevidljivih estica koje se nazivaju virtuelnim esticama i s obzirom da poseduju celobrojne vrednosti spina, spadaju u grupu bozona (za razliku od fermiona koji grade materiju i iji je spin polubrojan). Tako se jaka nuklearna interakcija koja dri na okupu kvarkove unutar protona, neutrona i drugih hadrona, kao i protone i neutrone unutar atomskih jezgara, prenosi putem virtuelnih estica gluona koji nemaju masu, iji je spin jednak jedinici, a koji su indirektno detektovani u eksperimentima sudara visokoenergetskih estica u akceleratorima. Slaba nuklearna interakcija koja dolazi do izraaja u " radioaktivnim raspadima (prilikom kojih se neutron raspada na proton, elektron i antineutrino ili se proton ili elektron pretvaraju u neutron i neutrino) prenosi se putem

razmene virtuelnih bozona W+, W- i Zo, iji je spin jednak 1, a za koje je karakteristino da za razliku od svih drugih virtuelnih estica poseduju masu i to W+ i W- po 80 GeV, a Zo 91 GeV, a takoe za razliku od svih drugih virtuelnih estica, W+ i W- su naelektrisane estice i to W+ pozitivno, a W- negativno. Elektromagnetna interakcija se prenosi putem virtuelnih fotona (koji nisu isti kao stvarni fotoni koji ine svetlost) iji je spin jednak 1, a gravitaciona interakcija putem virtuelnih estica, gravitona, koji su svojstveni po tome to predstavljaju jedine virtuelne estice koje jo uvek nisu detektovane. Ipak, i pored toga to graviton jo uvek nije opaen, poznata su nam neka njegova hipotetina svojstva. Tako je graviton estica bez mase i bez naelektrisanja, a spin mu je jednak 2, za razliku od svih ostalih virtuelnih estica koje poseduju spin jednak 1, i protona, neutrona i elektrona koji poseduju spin jednak % 1/2 ili stvarnih fotona iji je spin jednak 0. Dve mase se privlae tako to konstantno razmenjuju virtuelne gravitone, isto kao to se dva naelektrisana tela mogu privlaiti ili odbijati putem stalne razmene virtuelnih fotona.

- ta se nalazi izmeu elektrona i jezgra atoma?

Jedan od prvih modela atoma bio je tzv. planetarni model, po kome slino planetama koje krue oko Sunca jer su privlana sila gravitacije izmeu zvezde i planete, i odbojna centripetalna sila pod dejstvom planetarnog krunog ili eliptinog kretanja, uravnoteene, tako i elektroni orbitiraju oko atoma jer su privlana elektromagnetna sila izmeu razliito naelektrisanog jezgra i elektrona, i odbojna centripetalna sila, uravnoteene. Meutim, zakon odranja ugaonog impulsa koji dozvoljava planetama da stabilno krue oko zvezda, ne moe se tako lako primeniti na orbitiranje elektrona u atomu. Na osnovu planetarnog modela, elektroni bi, kreui se po krunim orbitama, morali povremeno da ubrzavaju svoje kretanje (ak i ako njihova brzina ostaje konstantna u vremenu, injenica da elektron menja svoj pravac kretanja zna da se i ubrzava), pa bi stoga kao sve ubrzane naelektrisane estice emitovale elektromagnetne talase i postepeno bi gubili energiju, a time i ugaoni impuls, pa bi padali u jezgro, to se u stvarnosti vrlo verovatno ne deava (zapravo, u sluaju inverznog beta radioaktivog raspada, proton iz jezgra i jedan elektrona se spajaju i pretvaraju u jedan neutron i jedan neutrino, ali se ovakvi sluajevi veoma retko deavaju). Iz tih razloga se danas stanje elektrona u atomu smatra stacionarnim stanjem. Moderna kvantna fizika je digla ruke od zamiljanja putanje elektrona u atomu, ve se samo bavi proraunavanjima verovatnoa nalaenja elektrona na odreenim rastojanjima od jezgra, to se vri pomou talasne funkcije elektrona, iji kvadrat odgovara ovim verovatnoama. Tako, elektroni formiraju tzv. oblake naelektrisanja oko jezgra, i na neki nain se moda mogu vizuelizovati kao razmazani u prostoru oko atomskog jezgra. Talasna funkcija elektrona u s-orbitali, tj. u najniem energetskom stanju elektrona je sferinog oblika i protee se i do samog jezgra, to znai da je sa odreenom verovatnoom mogue pronai elektron ak i u samom jezgru. Stoga, iako je prostor izmeu elektrona i atoma moda na neki nain i prazan, naa kvantna izraunavanja ne ukazuju ba na to. Takoe, elektroni su u stalnoj interakciji sa protonima i neutronima iz atomskih jezgara, bilo kroz elektromagnetnu ili kroz slabu nuklearnu silu. Po teoriji kvantnog polja, dve estice prilikom elektromagnetne interakcije stalno razmenjuju fotone, dok tokom slabe nuklearne interakcije razmenjuju estice poznate pod imenom bozoni. Stoga se prostor izmeu elektrona i atoma pre moe smatrati ispunjenim ovim energetskim kvantima koji prenose silu dejstva izmeu elektrona i jezgra.

- ta je to Higsov bozon?
Standardni model u nauci teorijski objedinjuje tri od etiri prirodne sile: elektromagnetnu, slabu i jaku neuklearnu silu. Jedan od osnovnih delova standardnog modela

koji objanjava ponaanje fundamentalnih estica i sila u prirodi jeste hipotetino, kvantno polje, tj. tzv. Higsovo polje koje je odgovorno za pojavu mase kod estica. Kao posledica talasno-estinog dualizma, sva kvantna polja imaju svoju fundamentalnu esticu povezanu sa njima, a u sluaju Higsovog polja, ta virtuelna estica je Higsov bozon. Postojanje ove estice je postulirao Piter Higs (Peter Higgs) 1960. godine i po njemu, ona je neutralna, a spin joj je jednak nuli. Dok elektromagnetna teorija opisuje interakciju estica sa fotonima, moderna teorija slabih interakcija opisuje interakciju estica (W i Z bozona) sa elektronima, neutrinima, kvarkovima i drugim esticama. Za razliku od fotona koji nema masu, mase W i Z estica su oko 80 puta vee od mase protona, i upravo da bi se prevazila ova razlika u masama izmeu nosilaca dve sile, postulirano je postojanje Higsovog bozona. Meutim, postulirano postojanje ovog bozona na osnovu koga bi se u odnosu njegove interakcije sa drugim esticama i poljima mogla objanjavati masa jo uvek nije u stvarnosti potvreno.

- ta je to antimaterija?
Pol Dirak (Paul Dirac) je 1928. godine predvideo postojanje antimaterije, to je nekoliko godina kasnije bilo i potvreno na osnovu putanje estice u maglenoj komori, koja je ukazivala na to da postoji estica po razmerama jednaka elektronu, ali suprotnog naelektrisanja. Ova antimaterijalna estica elektrona nazvana je pozitronom, a i sve druge elementarne estice poseduju svoje antimaterijalne partnere, koji kao i u sluaju elektrona i pozitrona imaju jednake mase, ali suprotna naelektrisanja, kao i suprotne barjonske (ili leptonske) brojeve. Prilikom susreta materijalne estice i njenog antimaterijalnog partnera, obe estice se pretvaraju u kvant gama zraenja energije jednake proizvodu sume njihovih masa i kvadrata brzine svetlosti. Ukoliko estica poseduje samo linearni i ugaoni momenat koji definiu energiju i spin estice, onda je takva estica istovremeno i svoja antiestica, a ovaj sluaj odgovara primeru fotona. S druge strane, bilo koja druga osobina koju poseduje estica mora biti obrnuta kod njoj odgovarajue antiestice. Tako, antiproton poseduje suprotno naelektrisanje od protona, a antineutron poseduje suprotno usmeren magnetni momenat od neutrona. Takoe, i protoni i neutroni imaju barjonske brojeve suprotnog predznaka od svojih antimaterijalnih partnera. Ukoliko zamenimo esticu sa njenom antiesticom, pogledamo u trodimenzionalno ogledalo i obrnemo smer vremena, mi ne moemo ustanoviti nijednu razliku izmeu njih, a ova pojava je posledica tzv. CPT (Charge Conjugation-Parity-Time) invarijantnosti. Antimaterija se pojavljuje kao posledica toga da relativistike jednaine kretanja nemaju samo reenja za pozitivnu, ve i za negativnu energiju. 1955. godine je u Berkeley laboratoriji u Kaliforniji pronaen antiproton, a 1995. godine je po prvi put bio sintetizovan atom antivodonika. Jedno od interesantnih kosmolokih pitanja je zato u svetu kakav mi poznajemo postoji tako malo antimaterije, a njena primena danas postoji u tzv. pozitronskim emisionim tomografima, dok je njena budua primena usmerena ka oivljavanju ideje iz Zvezdanih staza o svemirskom brodu koji bi za meuzvezdana putovanja koristio energiju dobijenu prilikom kontrolisane anihilacije materije i antimaterije.

- Da li postoji anti-neutron?
Da, iako je proton pozitvno naelektrisan za razliku od svog negativno naelektrisanog antimaterijalnog partnera anti-protona, i elektron negativno naelektrisan za razliku od svog suprotno naelektrisanog antimaterijalnog partnera pozitrona, i neutron poseduje svog antimaterijalnog partnera, ali koji je isto tako elektrino neutralan kao i njegov materijalni partner. Za razliku od elektrona i pozitrona, protoni i neutroni nisu fundamentalne elementarne estice, ve su sastavljene od manjih estica, koji se nazivaju kvarkovi. Proton se

sastoji od dva gore kvarka i jednog dole kvarka, dok je neutron sainjen od jednog gore i dva dole kvarka. Gore kvarkovi poseduju naelektrisanje od +2/3 elementarnog naelektrisanja (naelektrisanja elektrona ili protona), dok dole kvarkovi poseduju naelektrisanje od 1/3 elementarnog naelektrisanja. Ukoliko saberete naelektrisanja kvarkova u protonu i neutronu, videete da proton poseduje naelektrisanje od +1 elementarnog naelektrisanja, dok je neutron elektrino neutralan. Anti-proton se sastoji od dva anti-gore i jednog anti-dole kvarka, gde svaki od ovih anti-kvarkova poseduje brojno jednako naelektrisanje kao svoj materijalni kvark, ali suprotnog znaka, pa stoga anti-proton ima naelektrisanje jednako 1 elementarnog naelektrisanja, to je jednako naelektrisanju elektrona. Isto tako, anti-neutron se sastoji od jednog anti-gore i dva anti-dole kvarka, to znai da je anti-neutron istoga naelektrisanja kao i neutron.

- ta su to akceleratori?
Akceleratori estica su ureaji u kojima se atomi ili subatomske estice (protoni, neutroni ili elektroni) ubrzavaju do velikih brzina i meusobno sudaraju. Velike kinetike energija estica u sudaru se koriste za raspadanje subatomskih estica na kvarkove i leptone koji se zatim rekombinuju stvarajui neke druge vrste estica ili antiestica. U linearnim akceleratorima, estica putuje kroz vakuum du nekoliko kilometara dugake bakarne cevi na kojoj se nalaze elektromagneti koji odravaju esticu pravilno usmerenom. S druge strane, kruni akceleratori (ciklotroni, sinhotroni) ubrzavaju esticu nekoliko puta du krune cevi. Sa svakim novim obrtajem, magnetno polje se pojaava kako bi se estica to je mogue vie ubrzala i tako postigla to je mogue veu kinetiku energiju. U svakom sluaju, delovi jednog akceleratora su: izvor estica (najee laser koji svojom svetlou izbija estice sa povrine nekog elementa), bakarna cev kroz koju putuju estice, klistron (stvara mikrotalase na kojima se voze ubrzavajue estice), elektromagneti koji usmeravaju snop estica, meta (mesto sudara estica), detektori (najee gasna komora kroz koju prolaze nastale estice i dovode do isparavanja ili jonizacije gasa, pa tako u njoj ostavljaju vidljive tragove, na osnovu kojih se mogu odrediti tipovi nastalih estica), vakuumski sistem (koji uklanja vazduh i prainu iz bakarne cevi), sistem hlaenja (koji uklanja toplotu koju stvaraju elektromagneti), kompjuterski sistem (koji kontrolie rad akceleratora, prikuplja i analizira dobijene podatke), zatitna konstrukcija (koja blokira zraenje koje nastaje u akceleratoru), sistem za nadgledanje (kamere i senzori zraenja koji radi bezbednosti posmatraju ta se deava u akceleratoru), elektrini sistem (koji snabdeva akcelerator energijom) i skladini prstenovi (u kojima se uvaju prethodno ubrzane estice). Inae, najvei akcelerator na naoj planeti je super-protonsinhrotron koji se nalazi u CERN-u (Evropski center za nuklearna istraivanja) u gradiu Meranu blizu eneve. U ovom akceleratoru prenika nekoliko kilometara (povrina ovog akceleratora je otprilike jednaka povrini koju zatvara putanja tramvaja broj 2 u Beogradu), protoni i antiprotoni se ubrzavaju do brzina i od po 99,9994 % brzina svetlosti nakon ega se sudaraju da bi od njihovih enormno velikih kinetikih energija, kao i od energije nastale njihovom anihilacijom nastalo 30-50 novih estica koje se detektuju prolaskom kroz maglenu komoru. Na ovaj nain se u trenucima sudara ubrzanih protona i antiprotona postiu energije vee i od 27 milijardi elektronVolti, ime taka sudara postaje verovatno najvrelija taka u dananjem Kosmosu, s obzirom da su ovako velike skoncentrisane energije postojale samo u trenucima nakon Velikog Praska.

- ta je to konstanta fine strukture?

Konstanta fine strukture (koja se najee obeleava kao &) predstavlja bezdimenzionalnu brojnu vrednost od 1/137, odnosno 0.007297351 % 0.000000006.

Konstanta fine strukture je u svet nauke ula prilikom pokuaja da se koriguje Borov model atoma. Naime, po ovom modelu, svi elektronski nivoi sa istim glavnim kvantnim brojem su posedovali istu energiju. Ipak, u spektrima supstanci postoje oigledne razlike izmeu nivoa koji potiu iz istih glavnih, ali razliitih kvantnih brojeva ukupnog ugaonog momenta (kao sume orbitalnih i spinskih kvantnih brojeva). Stoga je Pol Dirak 1947. godine uveo relativistike efekte u Borov model atoma na osnovu kojih e energije atoma sa istim glavnim kvantnim brojem, ali sa razliitim kvantnim brojem ukupnog ugaonog impulsa stajati u odnosu koji je jednak kvadratu konstante fine strukture. Ovo je proizalo iz pretpostavke da se elektron kree oko jezgra atoma brzinom jednakom 1/137 delu brzine svetlosti, pa u ovako brzom, tzv. relativistikom kretanju, dolazi do promene njegove mase, to utie i na promenu njegovog energetskog nivoa u atomu. Konstanta fine strukture se moe izraunati pomou 4 najvanije konstantne veliine u prirodi: brzine svetlosti c, Plankove konstante h, dielektrine propustljivosti vakuuma '0 (tzv. elektrina konstanta) i elementarnog naelektrisanja (tj. naelektrisanja jednog elektrona ili jednog protona) e, i to kao e2/2hc'0. Ukoliko se konstanta fine strukture izraunava pomou ove formule, ona e varirati jer se efektivno naelektrisanje elektrona menja sa promenom brzine njegovog kretanja. Tako, & ima vrednost od oko 1/137 za eksperimente u sobnim uslovima, dok u akceleratorima, njena vrednost moe dostii i oko 1/128. Konstanta fine strukture je izuzetno vana i u kvantnoj teoriji elektrodinamike koja elektromagnetnu silu objanjava kao posledicu razmene virtuelnih fotona. Mala vrednost ove konstante u ovoj teoriji dolazi do izraaja prilikom uproenog raunanja interakcije dva naelektrisana tela (npr. dva elektrona). Tada je dovoljno uzeti u obzir razmenu samo jednog fotona, jer je svaki sledei foton manje vaan za faktor 1/137, pa se moe i zanemariti. U suprotnosti sa konstantom fine strukture u teoriji kvantne elektrodinamike, ekvivalent ove konstante u kvantnoj teoriji jake sile je priblino jednak jedinici, to dovodi do veoma komplikovanih rauna i teko predvidljivih situacija. Poznato je, naime, i ono to se esto naziva misterijom konstante fine strukture, a po kojoj se smatra da materijalno ispoljavanje Kosmosa nikada ne bi postalo mogue u nekom odnosu e2/2hc'0 razliitom od &. Tako, na primer, varijacija konstante fine strukture za faktor 10 u odnosu na njenu vrednost bi znaila da atomi ugljenika ne bi bili stabilni i ivot koji se upravo zasniva na stabilnosti ugljenika takoe ne bi mogao da se razvije. Ipak, analizom svetlosti koja dolazi sa nekih dalekih kvazara, avgusta 2001. godine je otkriveno da je konstanta fine strukture koja kao to je poznato, definie intenzitet interakcije subatomskih estica izmeu sebe i sa svetlou, bila manja u prolosti Kosmosa. Naunici sa Univerziteta u Novom Junom Velsu u Australiji u saradnji sa Univerzitetom na Havajima su na osnovu prouavanja apsorpcionih spektralnih linija atoma praine koja stoji na putu svetlosti kvazara do nas (a razlika izmeu talasnih duina apsorbovanih od strane bilo koja dva elementa zavisi od vrednosti konstante fine strukture) procenili da je konstanta fine strukture pre oko 6 milijradi godina bila za jedan 105. svoj deo manja nego danas.

- ta su to Plankova konstanta, duina, vreme i energija?

Kao to brzina svetlosti predstavlja najvaniju konstantu u Ajntajnovoj teoriji relativnosti koja opisuje kretanje zvezda, planeta, Galaksija i svih drugih nebeskih tela, pa time i makrokosmiko ustrojstvo Kosmosa, Plankova konstanta predstavlja najvaniju konstantu u kvantnoj teoriji, koja se u nauci primenjuje za opisivanje mikrokosmikog ustrojstva, tj. deavanja na nivou atoma. Svetlost se sastoji od diskretnih jedinica, tzv. kvanta svetlosti poznatih i pod imenom fotoni, a Plankova konstanta je jednaka koliniku iz energije fotona i njegove frekvencije. Takoe, Plankova konstanta predstavlja osnovu talasno-estine dualnosti, to znai da je svaka estica talas, kao i da je svaki talas estica. Tako, Plankova konstanta predstavlja proizvod impulsa i talasne duine neke estice. Takoe, elektron se u

atomu moe nalaziti samo na onim orbitalama kod kojih je momenat impulsa (tj. ugaoni impuls) jednak celobrojnom umnoku kolinika Plankove konstante i broja 2!. Uz sve to, Hajzenbergova relacija neodreenosti nam kae kako nikada nije mogue izmeriti istovremeno poloaj i brzinu neke estice potpuno precizno. Naime, proizvod neodreenosti poloaja i impulsa estice uvek e biti vei ili jednak koliniku Plankove konstante i broja 2!. Takoe, i proizvod neodreenosti energije i vremena neke estice e uvek biti vei ili jednak koliniku Plankove konstante i broja 2!. Plankova duina predstavlja prostornu razmeru pri kojoj klasine ideje o gravitaciji i prostor-vremenu prestaju da vae i kada u potpunosti dominiraju kvantni efekti. Plankova duina predstavlja kvant duine, tj. najmanju duinu koja ima smisla u fizikim merenjima, i ona je priblino jednaka 1,6 10-35m, to je oko 1020 ili sto milliona miliona miliona puta manje od razmera protona. Plankovo vreme predstavlja vreme koje je potrebno svetlosnom fotonu koji putuje brzinom svetlosti da pree rastojanje od jedne Plankove duine. Plankovo vreme predstavlja kvant vremena, tj. najmanje vreme koje moe imati smisao u fizikim merenjima, i priblino je jednako 10-43 sekundi, a moe se izraunati preko 3 najvanije fizike konstante: Plankove konstante (6,62 10-34 Js), gravitacione konstante (6,67 10-11 Nm2/kg2) i brzine svetlosti (2,98 108 m/s). Kao to pri energijama veim od 1011 elektronVolti (1 elektronVolt (eV) je jednak energiji od 1,6 10-19 J, tj. energiji koju dobija elektron u elektrinom polju ija je razlika potencijala jednaka jednom Voltu) dolazi do objedinjenja elektromagnetne i slabe nuklearne sile, tako se na osnovu velike teorije objedinjenja smatra da pri energijama veim od tzv. Plankove energije, koja se procenjuje na oko 1028 elektronVolti, dolazi do objedinjenja elektromagnetne, slabe i jake nuklearne sile (a s obzirom da se ona smanjuje sa poveanjem energije, postala bi ravnopravna sa gravitacionom silom koja se poveava sa poveanjem energije, a koja je danas ak 1042 puta slabija od elektromagnetne sile). Smatra se da bi za eventualno potvrivanje postojanja Plankove energije objedinjenja bio potreban akcelerator estica veliine jednog Sunevog sistema.

- Po emu je posebna iva?

iva je specifian hemijski element po tome to predstavlja jedini metal koji se pri normalnim zemaljskim uslovima (sobna temperatura 20oC i atmosferski pritisak 101325 Pa) nalazi u tenom stanju. Naime, temperatura topljenja ive je znatno nia od svih drugih metala i pri atmosferskom pritisku iznosi 39oC. iva je istovremeno i najgua tenost na sobnoj temperaturi, s obzirom da je jedan litar ive na naoj planeti teak 13,6 kilograma. iva je sjajan metal, srebrnasto-bele boje, a ukoliko elite da ovrsnete ivu na sobnoj temperaturi moraete da primenite pritisak od ak 7640 atmosfera, a ovaj pritisak se inae koristi i kao standard pri merenjima ekstremno visokih pritisaka. iva se u prirodi nalazi u vidu minerala cinabarita (ivin sulfid) koji se uglavnom nalazi u stenama vulkanskog porekla. iva se koristi u termometrima jer je njen koeficijent irenja skoro konstantan, tj. promena njene zapremine je ista za svaki stepen porasta ili opadanja temperature. Lampe sa ivinom parom se koriste kao izvori ultraljubiaste svetlosti, a ivine pare se koriste i u bojlerima nekih motornih turbina. Ukoliko prospete ivu na skoro bilo koju povrinu (bolje je da ovo ne isprobavate jer su ivina isparenja otrovna), ona e obrazovati skoro savrene sferne kapi jer je privlana interakcija izmeu nepolarnih atoma ive znatno jaa od privlane sile izmeu ive i npr. drveta, aluminijuma ili kamena. Meutim, ako prospete ivu na zlato, desie se suprotna stvar - iva e obrazovati izuzetno snaan omota oko zlata usled veoma jake interakcije izmeu ova dva metala. panija, Jugoslavija, Kalifornija i Italija predstavljaju delove Zemljine kugle u kojima postoje najvea prirodna nalazita ive i to u obliku njenih minerala.

- Koji su to zakoni termodinamike?

Termodinamika predstavlja oblast fizike koja se bavi opisivanjem makroskopskih sistema materije i energije. Nulti zakon termodinamike nam kae da kada su dva materijalna sistema u termodinamikoj ravnotei sa treim sistemom, onda i prva dva sistema moraju biti u meusobnoj ravnotei. Pod termodinamikom ravnoteom izmeu dva sistema podrazumeva se posedovanje neke brojno jednake fizike veliine koja opisuje stanje sistema, a to je u teorijskom sluaju - hemijski potencijal, dok u aproksimaciji, ta veliina moe biti i temperatura. Prvi zakon termodinamike predstavlja zakon odranja energije i tvrdi da energija ne moe biti ni stvorena ni unitena, a da jedan termodinamiki sistem razmenjuje svoju unutranju energiju sa okolinom putem toplote i izvrenog rada. Drugi zakon termodinamike tvrdi da entropija (stepen neureenosti sistema) jednog izolovanog sistema ne moe nikada biti u stanju opadanja. Drugim reima, svaki izolovani sistem u prirodi tei ravnotei, odnosno stanju maksimalne entropije, tj. maksimalne neureenosti. Da vas samo podsetimo da izolovani sistem ne razmenjuje ni materiju ni energiju sa okolinom, zatvoreni sistem razmenjuje energiju ali ne i materiju, dok otvoreni sistem moe razmenjivati kako materiju, tako i energiju sa svojim okruenjem. Ovaj zakon, takoe, tvrdi da bez prisustva spoljanjeg rada, toplota ne moe biti spontano prevoena sa hladnijeg tela na toplo telo. S obzirom da drugi zakon termodinamike predvia postojanje apsolutne nule, tj. najnie temperature u prirodi pri kojoj prestaju sva molekulska kretanja, ali se elektroni i dalje kreu u atomu, jezgra se okreu oko sebe, a atomi vibriraju oko meuatomskih veza u molekulu sa najniom moguom amplitudom oscilovanja, uvodi se i trei zakon termodinamike koji tvrdi da se apsolutna nula ne moe dostii u konanom broju koraka, jer entropija nekog sistema nikada ne moe biti jednaka nuli, a osim toga u cilju postizanja apsolutne nule, tj. temperature od 0 K bila bi potrebna toplotna maina stopostotne efikasnosti, tj. maina koja bi 100 % svoje energije prevodila u rad, a 0 % u toplotu, a takvu apsolutno savrenu mainu je praktino nemogue stvoriti.

- Kako se toplota prenosi sa toplijeg na hladnije telo?

Toplota predstavlja termalnu energiju (energiju povezanu sa kretanjem i poloajima pojedinanih atoma u telu) koja tee od jednog do drugog tela pomou jednog od tri mehanizma: provoenjem, strujanjem (konvekcijom) ili zraenjem. Od svih vidova prenosa toplote, provoenje je najlake vizuelizovati. Naime, estice toplijeg tela imaju veu kinetiku energiju, pa se stoga i bre kreu od estica hladnijeg tela. Meutim, u sudarima izmeu estica dolazi do razmene energije, usporavanja brzih i ubrzavanja sporih estica, tako da e nakon odreenog vremena, estice oba tela posedovati jednake brzine, a time i jednake kinetike energije. Drugim reima, hladnije telo e se zagrejati, a toplije ohladiti. Koeficijent toplotne provodljivosti predstavlja meru efikasnosti prenosa tolote provoenjem, a u sluaju provoenja toplote, ne razmenjuje se materija izmeu dva tela, ve samo kinetika energija konstitutivnih estica. S druge strane, u sluaju strujanja toplote dolazi do prenosa mase (najee samo privremenog). U ovom sluaju, pokretni fluid prenosi toplotu ka hladnijem telu zajedno sa samim sobom, odnosno sa difuzijom sopstvenih estica. Strujei prenos toplote je evidentan prilikom kuvanja vode na ringli. Naime, toplija voda sa dna suda se iri i postaje rea od vode iznad sebe pa poinje da se penje navie, nosei zajedno sa svojom toplotom i sebe nagore, dok hladnija i gua voda iz gornjih slojeva zauzima njeno mesto. U sluaju prenosa toplote zraenjem, molekuli razmenjuju energiju putem emitovanja i apsorbovanja infracrvenih talasa (kao posledice vibriranja atoma u molekulu). Toplije telo emituje vie infracrvenih talasa ka hladnijem telu nego obrnuto, pa se posle nekog vremena, energija oba tela izjednauje. Da bi se toplota izmeu tela prenosila putem provoenja ili strujanja, ona moraju biti u kontaktu, to nije neophodan uslov da bi tela mogla da razmenjuju

toplotu pomou infracrvenih talasa, pa ak ni vakuum ne spreava razmenu toplote zraenjem. Ponekada se ova tri efekta ravnomerno zastupljeni u procesu prenosa toplote, mada ponekad neki od njih preovlauje. Tako, na primer, Sunevom svetlou zagrejane cigle prenose toplotu na unutranjost kue najvie putem provoenja, brzi avioni se tokom leta greju usled strujanja, a Zemlja, kao i cigle kue primaju toplotu od Sunca putem zraenja.

- ta je to difuzija?
Difuzija predstavlja spontano kretanje materije ili energije iz oblasti vee koncentracije u oblast nie koncentracije. Nakon zavrenog procesa difundovanja dolazi do homogene, tj. ravnomerne prostorne raspodele difundujue materije ili energije. Difuzija toplote i naelektrisanja je veoma brza kod metala, a jako spora kod izolatora. U principu, difuzija materije je najbra kod gasova, sporija kod tenosti, a najsporija kod vrstih tela. Primer difuzije kod gasova moe biti irenje mirisa kroz sobu, to je znatno bri proces od difuzije rastvorene kocke eera u vodi, to bi mogao biti primer difuzije kod tenosti. Opet, ova dva procesa su mnogo bra od difuzije re kroz gvozdeni predmet to bi mogao biti primer difuzije u vrstom, kristalnom stanju. U svakom sluaju, brzina difuzije je direktno proporcionalna povrini poprenog preseka kroz koji se vri kretanje materije ili energije, i gradijentu koncentracije, temperature ili naelektrisanja, u zavisnosti od prirode difundujue energije. Takoe, svaka supstanca u prirodi se karakterie sebi svojstvenim difuzionim koeficijentom koji predstavlja stepen u kome supstanca proputa difundujuu komponentu kroz sebe.

- Da li se temperatura uvek poveava sa zagrevanjem?

Temperatura predstavlja merilo srednje kinetike energije estica materijalnog sistema, a u procesu zagrevanja datog sistema, mi predajemo energiju esticama sistema, to u najveem broju sluajeva poveava brzinu kretanja estica u sistemu, to identifikujemo na osnovu posmatranja porasta temperature. Meutim, u prirodi postoje i neki sistemi u kojima se temperatura sniava kada im predajemo energiju. Drugim reima, oni se hlade kada ih zagrevamo. Za takve supstance se kae da poseduju negativan toplotni kapacitet (toplotni kapacitet predstavlja koliinu toplote koju je potrebno predati jednom sistemu da bi se njegova temperatura poveala za 1oC), to znai da se njihova temperatura sniava kada im predajemo toplotu. Naime, izolovani gravitacioni sistemi to u odreenoj aproksimaciji mogu biti zvezde (s obzirom da se nalaze u skoro totalnom vakuumu) poseduju negativne vrednosti toplotnog kapaciteta. Ukoliko zvezdama predajemo energiju, one e se iriti i hladiti, a ova pojava potie iz mehanizma kojim zvezde stvaraju toplotu. Naime, zvezde su oblikovane tako da postoji ravnotea izmeu gravitacione sile koja tei da same zvezdu i unutranjeg pritiska (kao posledice stvaranje energije u procesu fuzije) koji se suprotstavlja tenji ka saimanju. Stoga e se dodavanjem energije zvezdi, ona iriti, to e dovesti do smanjivanja unutranjeg pritiska, a time i do hlaenja. Meutim, nedavno je i na Zemlji pronaen materijalni sistem koji poseduje negativan toplotni kapacitet i to je jedna izolovana skupina od samo 147 atoma natrijuma u okolini svoje take topljenja. U taki topljenja, sva toplota koju predajemo sistemu, koristi se za prelaz supstance iz vrstog u teno stanje, tako da temperatura ostaje konstantna sve dok se ne izvri fazni prelaz. Stoga, poto u taki faznog prelaza, sistemu dodajemo toplotu, a njegova temperatura pri tome ostaje nepromenjena (sva toplota se koristi za poveanje entropije, ali ne i temperature), toplotni kapacitet u ovoj taki nije definisan (ili je s druge strane beskonaan, poto u imeniocu razlomka imamo nulu). U sluaju sistema od 147 atoma natrijuma, primeeno je da u neposrednoj blizini take topljenja, temperatura sistema opada sa predavanjem energije sistemu, to znai da je toplotni kapacitet ovoga

sistema u tom trenutku bio negativan. Premda se tona leda topi na istoj temperaturi kao i jedan gram leda, ovo otkrie nam ukazuje da postoje i veoma mali sistemi (nanosistemi) kod kojih se fazni prelazi odigravaju sasvim razliito nego kod faznih prelaza u okviru velikih sistema. Tako je nedavno otkriveno i da se sistem od nekoliko desetina atoma kalaja topi na ak 50 stepeni nioj temperaturi nego sistem od nekoliko grama ili kilograma kalaja. Za razliku od velikih sistema kod kojih se oko jedan desetomilioniti deo svih atoma nalazi na granici faza (to ini porast entropije energetski povoljnijim), oko 20 % atoma se nalazi na granici faza u malim sistemima (klasterima), to ini parcijalno rastopljeno stanje energetski povoljnijim. Kao posledica toga, atomi pretvaraju neto svoje kinetike energije u potencijalnu kako bi pomogli proces topljenja i temperatura stoga opada iako se ukupna energija sistema poveava.

- Da li je mogua hladna fuzija?

Svi hemijski elementi koji su tei od gvoa oslobaaju energiju prilikom procesa fisije, tj. cepanja njihovih atomskih jezgara na manje fragmente, dok hemijski elementi laki od gvoa oslobaaju energiju prilikom procesa fisije, tj. spajanja dva ili vie atomskih jezgara u jedno vee jezgro. Oslobaanje energije prilikom kombinovanja ili cepanja atomskih jezgara je posledica injenice da su mase atomskih jezgara manje od zbira masa protonskih i neutronskih masa u njima, pri emu kolinik ove razlika u masi i mase atomskog jezgra poseduje maksimalnu vrednost za atom gvoa, kreue se od gvoa ka lakim atomima naglo opada, dok sa kretanjem ka teim atomima od gvoa, polako opada. Za razliku od procesa fisije (koji se koristi u svim nuklearnim elektranama) koji se moe bezbedno izvoditi i za ije iniciranje nisu potrebne velike energije, za iniciranje procesa fuzije neophodno je poetnim atomima predati ogromnu kinetiku energiju, kako bi oni bili u stanju da savladaju elelktrostatiko odbijanje, koje potie od istoimeno naelektrisanih jezgara. Stoga su za omoguavanje procesa fuzije potrebne temperature od preko 5 miliona stepeni, kakve za sada postoje samo u zvezdama, ija osloboena energija i potie od ovog procesa, koji se deava u njihovim sreditima. Zbog neophodnih visokih temperatura, prinos energije u laboratorijskim procesima fuzije je znatno manji od energije koja se potroi za postizanje visokih temperatura, tj. za iniciranje nuklearne fuzije, to je potvreno u postupcima grejanja magnetski zatvorene plazme pod dejstvom elektromagnetnih talasa ili snopova neutralnih estica, kao i prilikom kompresovanja i zagrevanja malih vodoninih pilula pod dejstvom snanih pulsnih lasera ili jonskih snopova. Ideja o hladnoj fuziji, koja bi, ukoliko se ostvari, predstavljala odlian izvor energije, potie iz 1920. godine, a zasniva se na injenici da vodonik i njegovi izotopi mogu da se u izvesnim metalima, kao to je npr. paladijum, rastvore u tolikoj meri da im koncentracija bude vea nego u samom vrstom vodoniku. Ovo bi toliko pribliilo vodonine atome da bi oni eventualno zapoeli lanani proces fuzije. Koristei se ovom idejom, Martin Flajman (Martin Fleischmann) i Stenli Pons (Stanley Pons) su proputali elektrinu struju kroz elektrolitiku eliju napunjenu elektrolitom koji se sastojao od litijuma, kiseonika i deuterijuma rastvorenih u tekoj vodi (vodi u kojoj jezgra vodonikovih atoma sadre dodatni neutron), pri emu je katoda bila napravljena od paladijuma, a anoda od platine. Katodna reakcija je oslobaala nevezane atome deuterijuma koji su se ugraivali u paladijumsku katodu u odnosu 1:1. Kalorimetar povezan sa elijom registrovao je da je 10 % vie energije naputalo eliju, nego to se koristilo za kretanje elektrine struje kroz nju. Ovi rezultati su objavljeni 1989. godine, ali se pri skoro svakom ponavljanju eksperimenta nije ponovio tako visok iznos dobijene energije. Ipak, istraivanja hladne fuzije jo uvek postoje, a njeni sadanji planetarni centri su Saporo u Japanu i Nica u Francuskoj.

- ta je to superfluidnost?

Kada bismo probali da hladimo gas helijuma ka apsolutnoj nuli, primetili bismo da on postaje tean na 4,2 K, ali da nikada ne prelazi u vrsto stanje. Meutim, na temperaturi od 2,12 K, teni helijum prelazi u jedno specifino stanje koje se naziva supertenim ili superfluidnim stanjem i koje poseduje niz osobina koje su karakteristine samo za ovakva stanja materije. Naime, viskoznost (unutranje trenje tenosti, odnosno otpor kretanju) superfluidnog helijuma je ak oko 10 000 manja od viskoznosti gasovitog vodonika, to znai da se svi atomi u ovom superhelijumu kreu kao jedan. Takoe, superfluidni helijum je i izvanredan provodnik toplote bar 200 puta bolji od bakra. Pojava superfluidnosti nekih tenosti na niskim temperaturama (tanije ispod odreene kritine temperature) se objanjava Boze-Ajntajnovom kondenzacijom, odnosno mogunou da sve estice sa nultim ili celobrojnim spinom (kao to su atomi helijuma, jer imaju u jezgru dva protona i dva neutrona iji je spin jednak jednoj polovini, to sumiranjem daje celobrojni spin jezgra, a uz to postoje dva elektrona u elektronskom omotau atoma, to znai da je i ukupan elektronski spin helijuma takoe celobrojan) u sistemu zauzmu isto kvantno stanje (odnosno imaju isti poloaj i brzinu) i na taj nain se identino pokreu. Posledica potpunog nestanka viskoznosti kod superfluida je praena pojavom da ove supertenosti mogu da prolaze kroz izuzetno uske kanale i pore kroz koje obine tenosti ne mogu da prolaze. Danas su jedini otkriveni superfluidi helijum-4, helijum-3 (izotop helijuma koji umesto dva neutrona u jezgru poseduje samo jedan i koji postaje supertean tek ispod temperature od 0,0024 K), neki laserski ohlaeni alkalni gasovi (litijum, natrijum, rubidijum) i mala skupina paravodonika (oblika atoma vodonika kod kojih su spinovi dva protona suprotno usmereni i koji postaje supertean na 0,15 K).

- ta je to supersimetrija?
Supersimetrija predstavlja teorijski model koji ujedinjuje sve elementarne i virtuelne estice u Kosmosu. Supersimetrija je moderna ideja koja se pojavljuje u fizici elementarnih estica, a po kojoj svaki fermion (u koje spadaju sve realne elementarne estice kvarkovi, leptoni i neutrini, ija je karakteristika polubrojan spin) poseduje sebi supersimetrinog partnera u vidu nekog bozona (u koje spadaju sve virtuelne estice, odnosno estice koje prenose silu gluoni, fotoni, gravitoni, i W i Z bozoni, a ija je karakteristika posedovanje celobrojnog spina). Glavna razlika izmeu bozona i fermiona se ogleda u njihovoj drueljubivosti. Naime, za razliku od fermiona koji se pokoravaju Paulijevom principu iskljuenja po kome dva fermiona nikada ne mogu imati isti poloaj i brzinu, pa time i ne mogu biti u istom kvantnom stanju, beskonano mnogo bozona moe zauzeti isto kvantno stanje. Teorija o supersimetriji postulira da svaki elementarni bozon poseduje svog supersimetrinog partnera u vidu znatno masivnijeg fermiona i obrnuto. Takoe, slino superprstenovima koji predstavljaju supersimetrine partnere obinih prstenova, ali pri tome raspolau sa 10 dimenzija, i realne etvorodimenzionalne elementarne estice bi mogle da budu supersimetrine sa fundamentalnim jednodimenzionalnim esticama ili tanije strunama ija duina ne prelazi 10-35 metara, a koje postulira teorija superstruna. Supersimetrija je uvedena u Standardni model (koji ujedinjuje elektromagnetnu, slabu i jaku nukelarnu silu) kako bi se izbegao problem koji potie od ak 19 parametara u standardnom modelu koji se moraju eksperimentalno odrediti. Jedan od najinteresantnijih aspekata supersimetrine teorije je taj da bi najlaka supersimetrina estica u prirodi morala biti stabilna. Ovoj estici je dato i ime neutralino i njena masa bi trebalo da iznosi izmeu 20 i 1000 GeV/c2 (masa protona je jednaka 1 GeV/c2).

- ta je to erenkovljeva radijacija?

Ispitujui efekte nekih radioaktivnih supstanci na tenosti, Pavel erenkov je 1934. godine primetio da voda koja okruuje radioaktivnu supstancu emituje plavu svetlost, a ovo svetljenje je po nauniku koji ju je prvi otkrio nazvana erenkovljevom radijacijom. Ovo zraenje potie od estica koje se kreu veom brzinom od brzine svetlosti u datoj sredini. Iako je brzina svetlosti u vakuumu najvea brzina u prirodi kojom mogu putovati samo estice bez mase, svetlost se u raznim sredinama kree brzinama koje su uvek sporije od njene brzine u vakuumu. Tako je brzina svetlosti u vazduhu jednaka 0,9997c, gde je c brzina svetlosti u vakuumu, a u staklu se svetlost kree brzinom od 2c/3. Efekat nastanka erenkovljeve radijacije je slian probijanju zvunog zida kod aviona. Kada se avion kree bre od brzine zvuka, tada se vazduh ispred aviona ne pomera kontinualno, ve dolazi do iznenadnih i intenzivnih padova u pritisku koji se slino vodenoj brazdi iza broda kreu kroz vazduh, a kada takva promena u pritisku doe do nas, mi je ujemo kao glasno buuum. Slino ovome, svaka naelektrisana estica u pokretu emituje elektrino polje koje se prenosi fotonima, i koji se mogu kretati samo brzinom svetlosti, karakteristinom za sredinu kroz koju se estica kree. Meutim, kada se estica kree veom brzinom od brzine svetlosti u datoj sredini, tada ona pretie svoje sopstveno elektrino polje, pa se ono slino brazdama iza broda ili talasu vazdunog pritiska prilikom probijanja zvunog zida, emituje u talasima, koji ovoga puta ne predstavljaju zvuk, ve svetlost. erenkovljevi talasi su, takoe, odgovorni za misteriozne plave bljeskove svetlosti koje esto vide astronauti tokom svemirskih letova.

- ta je to talasna funkcija?
U naem Kosmosu, svaka estica (atom, elektron, molekul, kvark itd.) predstavlja istovremeno i talas ija je talasna duina jednaka koliniku Plankove konstante i impulsa estice. Tako, umesto da zamiljamo estice u prostoru, moemo zamiljati i talase, ija amplituda bi se postepeno poveavala kako bismo prilazili mestu nalaenja estice, dostigla bi maksimum u samom centru estice i zatim bi poela da opada kako bismo poeli da se udaljavamo od date estice. Amplituda ovog estinog talasa se obeleava sa ( i njenu vrednost u svakoj taki prostora i vremena nam daje talasna funkcija (takoe (), koju moemo izraunati kao reenje uvene redingerove jednaine koji ju je formulisao 1926. godine, smatrajui da je priroda itavog sveta zapravo ne estina, ve talasna. Talasna funkcija datog sistema sadri sve informacije o sistemu. Znajui oblik talasne funkcije, moemo da izraunamo sve merljive velIine u okviru datog sistema (naravno, u granicama Hajzenbergove relacije neodreenosti). Naime, ukoliko poznajemo oblik talasne funkcije u poetnom trenutku, kao i polje sila koje deluju na sistem, reavanjem vremenski zavisne redingerove jednaine (postoji i stacionarni oblik redingerove jednaine, koji ne zavisi od vremena), moemo da odredimo vrednosti talasne funkcije u svakom trenutku, a time i stanje sistema u svakom trenutku. Premda sama talasna funkcija nema realno fiziko znaenje (to znai da je nezamisliva u materijalnom svetu), kvadrat vrednosti talasne funkcije (tanije, proizvod talasne funkcije i njoj konjugovane talasne funkcije, s obzirom da je talasna funkcija kompleksna, odnosno, drugim reima, u njoj figurie imaginarna jedinica) u odreenoj taki prostora i vremena nam daje verovatnou nalaenja date estice u datoj taki i u datom trenutku. Slino drugim osnovnim jednainama fizike (npr. Njutnovim jednainama kretanja ili Maksvelovim jednainama za elektromagnetno polje), i redingerova jednaina se ne izvodi ve postulira, a jedine osobine koje mora posedovati su (u skladu sa Bornovom interpretacijom) konanost (jer kada bi talasna funkcija bila beskonano velika, tada bi estica bila lokalizovana u jednoj taki, to je u suprotnosti sa Hajzenbergovom relacijom neodreenosti koja nas uvek ostavlja na odreivanju poloaja estica sa odreenom izvesnou), jednoznanost (znai da jednoj estici odgovara samo jedna verovatnoa

nalaenja u datoj taki prostora), neprekidnost i diferencijabilnost (poto je redingerova jednaina diferencijalna jednaina drugog reda po koordinatama, tako prvi izvod talasne funkcije mora biti neprekidan kako bi drugi izvod postojao). Interesantno je da se u optem sluaju, talasna funkcija nekog sistema (za datu opservablu, odnosno merenu veliinu) moe predstaviti kao superpozicija talasnih funkcija svih moguih stanja sistema, dok e nakon izvrenog merenja nad datim sistemom, sistem zauzeti samo jedno od superponiranih stanja, koje smo mu mi pridali upravo samim inom merenja.

- Da li ljudi mogu da prolaze kroz zidove?

Klasina fizika bi nam sasvim sigurno rekla da materijalna tela nisu u stanju da prolaze kroz zidove ili druge materijalne predmete, jer bi u tom sluaju atomi morali da prolaze jedni kroz druge, a poto se prilikom pribliavanja atoma u jednom trenutku pojavljuje izrazita odbojna sila usled odbijanja njihovih elektronskih oblaka, ovakvo prolaenje nije mogue. Meutim, u skladu sa zakonima kvantne teorije, kada estica na svom putu naie na potencijalnu barijeru koja je vea od njene energije, ona moe tunelirati kroz ovu barijeru. Talasna funkcija iji kvadrat opisuje verovatnou nalaenja estice u odreenoj taki prostora (i u odreenom vremenskom trenutku), postepeno opada sa ulaskom estice u barijeru, ali na izlazu iz barijere, ona poseduje konanu vrednost, pa je stoga i verovatnoa prolaska estice kroz barijeru, odnosno njenog nalaenja sa druge strane barijere realna. Pojava tuneliranja je inae, svakodnevna pojava u mikrosvetu materije kao npr. prilikom kretanja elektrona izmeu atoma ili orbitala. Ipak, sa poveanjem mase tunelirajueg predmeta i potencijalne energije barijere, verovatnoa tuneliranja se smanjuje, ali uvek ostaje realna. Zapravo, verovatnoa tuneliranja je srazmerna sa e-2kl, gde je e jednako 2,71828 (e je iracionalan broj to znai da se ovaj decimalni zapis prua u beskonanost), k je talasni broj tunelirajueg tela koji je jednak koliniku 2! i talasne duine talasa pridruenog telu (naime, svaka estica ili telo u prirodi predstavlja istovremeno i talas ija je talasna duina jednaka koliiniku Plankove konstante i impulsa tela, odnosno proizvoda njegove mase i brzine) ili u 2! 2m(U ) E ) sluaju prolaska kroz potencijalnu barijeru, talasni broj tela je jednak , gde m h predstavlja masu tunelirajueg tela, U je visina potencijalne barijere, E predstavlja energiju tunelirajueg tela (koja je najee kinetika), a h je jednako Plankovoj konstanti (6,62 10-34 Js). Potencijalnu energiju barijere U, moemo nai ukoliko znamo da je ona jednaka energiji koju je potrebno utroiti da bismo sve konstitutivne atome tela barijere doveli sa beskonanih meusobnih rastojanja na rastojanja koja oni zauzimaju u telu. Energetska barijera materije kroz koju bi tunelirajue telo u vidu oveka moralo da proe iznosi oko 2 3 Giga Dula, to smo procenili mnoenjem prosene energije veze izmeu atoma u zidu (koji je uglavnom cigla, odnosno glina koja se u najveoj meri sastoji od oksida silicijuma, alunimijuma i gvoa) sa njihovim brojem u masi dovoljno velikog dela zida. Uvrtavajui sve neophodne brojevne vrednosti u gornja dva izraza (masa tela oko 50 kg, potencijalna barijera 2,5 GigaDula, energija tela jednaka proizvodu polovine mase tela sa kvadratom brzine od jednog metra u sekundi to je jednako energiji od 25 Dula, i duina barijere od 30 cm), dobili smo da je verovatnoa prolaska oveka kroz zid srazmerna sa 1/e2,8 x 10 na 37. stepen.

- ta je to Ramzauer-Taunsendov efekat?
Univerzalno svojstvo svih materijalnih estica u prirodi je da su oni istovremeno i talasi, dok su i svi talasi u prirodi istovremeno i estice, tako da je proizvod impulsa estice i

talasne duine njoj pridruenog talasa (i obrnuto proizvod talasne duine talasa i impulsa njoj pridruene estice) jednak Plankovoj konstanti (6,62 10-34 Js). Tako se svaka estica u prirodi moe predstaviti kao tzv. talasni paket ija je amplituda maksimalna u delu prostora koji odgovara dimenzijama estice. Upravo na osnovu dualnosti estica-talas objanjava se sposobnost estica da prou kroz energetsku barijeru koja je vea od njihove same kinetike energije, a ova pojava je poznata i kao tuneliranje. Naime, prilikom prolaska estice kroz potencijalnu barijeru iji je energetski nivo manji od kinetike energije estice, estica e na izlasku iz opsega barijere posedovati neto veu talasnu duinu, to znai da su joj se impuls, odnosno kinetika energija smanjili. Meutim, kada estica prolazi kroz potencijalnu barijeru energetskog nivoa veeg od energije estice, tada amplituda estice tokom prolaska kroz barijeru konstantno opada da bi na izlazu iz barijere njena talasna duina ostala nepromenjena, ali amplituda znatno manja. Verovatnoa prolaska estice kroz ovakvu barijeru srazmerna je kvadratu amplitude njenog talasa, to znai da e u sluaju veeg broja estica neke proi kroz barijeru dok e neke biti zaustavljene u njoj, a to sve zavisi od odnosa amplituda estica pre i posle prolaska kroz potencijalnu barijeru, odnosno od visine potencijalne barijere u odnosu na energiju estice. Meutim, kada je irina potencijalne barijere (bez obzira koliko velike energije) jednaka celobrojnom umnoku polovina talasnih duina estice, tada estica uvek bez gubitka energije prolazi kroz barijeru. Upravo je ova pojava poznata pod imenom Ramzauer-Taunsendovog efekta koji je nazvan po istraivaima koji su ga otkrili. Naime, oni su u eksperimentima sudaranja ubrzanih elektrona sa odreenom stacionarnom metom primetili da je verovatnoa sudara najmanja pri odreenoj energiji elektrona i to tano pri kojoj je bio ispunjen uslov da je polovina talasne duine elektrona bila ceo broj puta sadrana u potencijalnoj barijeri koju je inila materija kroz koju su elektroni prolazili. Ova pojava je slina pojavi selektivnog proputanja svetlosti odreene talasne duine kroz tanke slojeve stakla ili nekog drugog dielektrika. Naime, paljivim podeavanjem debljine ploice, mogue je potpuno proputati svetlost uskog opsega oko odreene talasne duine.

- Da li je mogue napraviti idealan vakuum?

Savreni vakuum se definie kao prostor koji ne sadri estice, odnosno kao oblast nultog pritiska. Naime, pritisak moemo definisati kao meru sudara estica sa zidovima suda u kome se one nalaze, a samo kada u sudu nema materijalnih estica nee biti ni sudara sa zidovima suda, pa e pritisak u tom sluaju biti jednak nuli. S obzirom da je temperatura merilo srednje kinetike energije estica sistema, moemo zakljuiti da bi idealan vakuum kao sistem bez estica imao temperaturu od 0 Kelvina, ili je sa neke druge take gledita, ne bi ni imao. Dananje vakuum pumpe su u stanju da snize pritisak sistema i do 10-15 bara, to predstavlja tzv. ultravakuum (sve ispod 10-9 bara). Vakuum pumpe su najee mehanike (sadre pokretne delove ijom rotacijom se izbacuje gas iz prostora u kome elimo da ostvarimo vakuum), difuzione (kod kojih usmereni mlazovi molekula pare radne tenosti zahvataju molekule gasa iz vakuumiranog prostora, pa se zajedno sa njima kondenzuju i slivaju niz zidove pumpe), sorpcione (koje rade na principu adsorpcije molekula gasa na vrstom adsorbensu kao to je su npr. aktivni ugalj ili sintetiki alumosilikati zeoliti) ili hemijske (koje se zasnivaju na ossobinama titana da sa gasovima koji ine atomsferu na Zemlji grade veoma stabilna i neisparljiva jedinjenja). I kada bismo bili u stanju da napravimo potpuno vakuumirani sud, ne bi bio veliki problem napraviti zidove suda koji bi titili unutranjost vakuumiranog prostora od atoma iz okoline, ali kada uzmemo u obzir fotone, odnosno estice svetlosti onda se pojavljuju problemi. Prvi problem je to zidovi suda uvek u manjoj ili veoj meri emituju elektromagnetne talase, odnosno fotone, osim ako nije postignuta temperatura suda od 0 Kelvina, to nije mogue, jer zahteva savrenu, 100 %

efikasnu mainu, koja bi svu slobodnu energiju prevodila u rad, a nimalo u toplotu. Drugi problem u vezi sa odranjem visoko-vakuumiranog prostora ine slabo interagujue estice koje bi mogle da dospeju u vakuumiranu oblast. Bez obzira koliko debelim i superreflektivnim nainili zidove suda, uvek postoji odreena verovatnoa za upad neutrina, antineutrina ili visokoenergetskih elektromagnetnih talasa iz Kosmosa.

- ta je to vakuumska energija?
Energija nulte take predstavlja nezaobilazni deo kvantne teorije i prouava se jo od trenutka kada je kvantna teorija 20. godine 20. veka postala glavna teorija za opisivanje pojava u mikrosvetu na nivou dimenzija atoma, dok vakuumska energija predstavlja specifian primer (odnosno, posledicu postojanja) energije nulte take. U potpuno praznom i ravnom Kosmosu, rauni za vrednost ukupne vakuumske energije nam daju beskonane vrednosti istovremeno kako pozitivnog, tako i negativnog znaka, to veoma zbunjuje dananje kosmologe koji nisu u stanju da ovakvu istovremeno pozitivnu i negativnu beskonanost poveu ili zamisle u svetu materije oko nas. S druge strane, u naem sadanjem Kosmosu, ukupna vakuumska energija je veoma mala i moda je ak i jednaka nuli. Ipak, vakuumsku eneergiju je mogue menjati, to ine svi sistemi koji menjaju kvantno-mehaniko vakumsko stanje, kao npr. elektrini provodnici, dielektrici i gravitaciona polja, a mogunost menjanja vakuumske energije lei u sri uvenog Kazimirovog efekta. Naime, u klasinom svetu potpuno neutralna tela ne privlae jedna drugo, dok u kvantnom svetu neutralni provodnici deluju na kvantni elektromagnetni vakuum, pa tako stvaraju konane i merljive energetske promene u svom okruenju. Takoe, smatra se da je energija nulte take u dielektricima povezana sa pojavom sonoluminiscencije (svetljenja tela pod dejstvom zvuka). Vakuumska energija uz materiju i elektromagnetne talase predstavlja kosmike pojave koje zakrivljuju prostor-vreme oko sebe. U klasinoj fizici, ukupnu energiju materijalne estice moemo da predstavimo kao sumu kinetike (mv2/2 u sluaju malih, nerelativistikih brzina) i potencijalne energije (koja zavisi od poloaja estica u polju neke sile). Ukoliko postepeno smanjujemo brzinu kretanja estice sve dok ne dostignemo nultu brzinu, odnosno stanje mirovanja u odnosu na dati referentni sistem, i ukoliko esticu postavimo u stanje minimalne potencijalne energije, ona e se nalaziti u stanju minimalne energije. Meutim, u tom sluaju bismo mogli da sa potpunom preiznou poznajemo kako brzinu tako i poloaj estice, to bi naruilo univerzalno vaei Hajzenbergov princip neodreenosti koji nam kae da nikada sa potpunom preciznou ne moemo znati istovremene vrednosti ove dve fizike veliine (poloaja i brzine), s obzirom da proizvod mase estice, neodreenosti njene brzine i njenog poloaja uvek mora biti vei ili jednak od kolinika Plankove konstante i broja 2!. Stoga, zakon neodreenosti zahteva da estica u prostoru uvek poseduje odreenu brzinu, kao i vrednost poloaja koji ne odgovaraju klasinom minimumu energije. Energija nulte take se definie kao razlika izmeu energetskog minimuma koji nam daje kvantna teorija i minimuma energije koji nam daje klasina teorija. Ovak zakon inae uslovljava da se i na apsolutnoj nuli, estice kristalnog tela nalaze u stanju vibriranja pri najniem vibracionom modu, tako da energija pojedinanih vibracija nije jednaka nuli kao po klasinom razmatranju (zapravo, na apsolutnoj nuli ne bi ni postojalo vibriranje po zakonima klasine fizike), ve je jednaka proizvodu polovine Plankove konstante i prirodne frekvencije oscilovanja. Kada bismo sabrali energiju ovako izraunatih pojedinanih vibracija po svim modovima (kojih ima beskonano mnogo, to i doprinosi beskonano velikim izraunatim vrednostima) u prostoru, dobili bismo elektromagnetnu vakuumsku energiju. Takoe, u Kosmosu postoje i druga kvantna polja osim elektromagnetnog, a koja potiu od elektrona, neutrina, kvarkova, gluona, W i Z bozona, Higsovog bozona i svih drugih estica. Zapravo, dovoljno je samo da izvrimo izraunavanje na elektronima pomou tzv. Fermijeve statistike i moraemo da dodamo znak minus na

prethodno pozitivnu beskonanost, to jo vie ini vrednost vakuumske energije nezamislivom. Ipak, ne obazirui se na problem beskonanosti, kada u vrednost ukupne vakuumske energije ukljuimo sva kvantna polja u Kosmosu, kao i sve interakcije izmeu estica, dobijamo ono to se naziva kosmolokom konstantom, koju je jo Albert Ajntajn ubacio u svoju optu Teoriju relativnosti i koja je tada predstavljala silu koja se protivila privlanoj sili gravitacije kako bi se odravao ili poveavao razmak izmeu Galaksija, odnosno stanje statinog Kosmosa koje je zamiljao Ajntajn. Danas se sa kosmoloke take gledita smatra bi moderna kosmoloka konstanta (odnosno ukupna vakuumska energija) mogla da obuhvati od 60 do 80 % od ukupne mase Kosmosa, dok atomski fiziari uglavnom smatraju da je njena vrednost oko 10123 puta manja nego to se to oekuje iz teorijskih prorauna, dok bi ak mogla biti jednaka i nuli.

- ta je to Kazimirov efekat?
Moderna fizika pretpostavlja da vakuum nije prazan ve ispunjen fluktuacijama elektromagnetnih talasa koje nikada ne mogu biti u potpunosti eliminisane, kao to su u moru ili okeanu uvek prisutni talasi vode. Ovi elektromagnetni talasi poseduju sve mogue talasne duine, a njihovo postojanje dovodi do injenice da i prazan prostor sadri odreenu uvek prisutnu koliinu energije. Ako licem u lice postavimo dva ogledala u vakuumu, neki talasi e se odbijati izmeu njih dok talasima odreenih talasnih duina nee odgovarati rastojanje izmeu dva ogledala, pa ih u njihovom meuprostoru nee ni biti. Ukoliko jo vie pribliimo dva ogledala, talasi duih talasnih duina nee vie moi da se uklope u put izmeu dva ogledala, a kao rezultat, ukupna koliina energije u vakuumu izmeu ogledala e biti neto manja nego koliina energije na nekom drugom mestu u vakuumu. Stoga e ogledala privlaiti jedno drugo, kao to se dva tela povezana rastegljivom oprugom zajedno pomeraju pri opadanju energije uskladitene u opruzi. Ovaj efekat privlaenja dva ogledala u vakuumu naziva se Kazimirovim efektom po holandskom nauniku Hendriku Kazimiru koji je njegovo postojanje predvideo jo 1948. godine.

- Od ega se sastoje magneti?

Elektroni koji krue oko jezgra poseduju zajedno sa svojim ugaonim impulsima koji potiu samo od njihovog kretanja oko atomskog jezgra i magnetne momente koji su posledica toga to su naelektrisani, a kao to znamo sva naelektrisana tela emituju magnetno polje kada ponu da se ubrzavaju. U sluaju obinih nemagnetnih materija, ovi magnetni momenti su iskompenzovani to znai da postoji podjednak broj elektrona iji su magnetni momenti orijentisani u suprotnim pravcima. Meutim, u sluaju magneta, najee po jedan elektron u svakom atomu ne poseduje svog para iji bi magnetni momenat bio suprotno orijentisan, pa stoga ovakvi atomi poseduju rezultujue magnetne momente, a to je jo vanije i svi magnetni momenti atoma su orijentisani u istom smeru, to rezultuje u formiranju magnetnog polja du supstance. Magnetni predmeti koji se u svetu oko nas koriste za privlaenje drugih magnetnih materijala (koji najee sadre gvoe koje se namagnetie u prisustvu magnetnog polja magneta pa i biva privueno magnetom) mogu biti permanentni, elektromagnetni ili elektropermanentni magneti. Snaga kojom oni deluju na druge magnetne predmete moe biti veoma velika, pa ak i preko 50 kilograma po kvadratnom santimetru. Mali magnetii koje koristimo za privlaenje predmeta na stolu ili za dranje fotografija na vratima friidera su najee permanentni, a njihov tipian sastav predstavlja legura na bazi kobalta i samarijuma, premda se noviji tipovi ovakvih magneta prave i od jo snanije legure gvoa i neodimijuma. Ako ste nekada videli pauka kako pomou ravne ploe podie nepropisno parkirana kola na ulici, onda znajte da on koristi elektromagnet. Naime, struja

koja protie kroz namotaje ice stvara magnetno polje oko sebe, koje moe biti pojaano i fokusirano uz pomo jezgra napravljenog od nekog magnetnog materijala kao to je gvoe. Elektromagneti se takoe koriste i u mikrofonima i zvunicima, kao i prilikom demagnetizacije permanentnih magneta. Meutim, kombinovanjem permanentnih magneta i elektromagneta uklapaju se dobre osobine jednih i drugih. Naime, elektromagneti su u stanju da stvaraju znatno jaa magnetna polja, a permanetni magneti u ovome sluaju predstavljaju neto slino sigurnosnom dodatku, s obzirom da u sluaju prestanka toka struja, ne dozvoljavaju da se privueni predmet odlepi od magneta.

- Da li magneti mogu da prestani da budu magnetni?

Postoji tri naina na koje moemo razmagnetisati jedan permanentni magnetni materijal. Najpre, feromagnetni materijali gube svoj magnetizam ukoliko se zagreju iznad Kirijeve take, temperature na kojoj temperaturske fluktuacije magnetnih domena (oblasti materijala sa ureenom, odnosno jednostrano usmerenom magnetizacijom) prevazilaze tenju ka njihovoj antisimetrinoj orijentaciji, tako da oni postaju simetrino orijentisani, odnosno podjednak broj magnetnih domena postaje usmeren u svakom pravcu i smeru, tako da rezultujua magnetizacija postaje jednaka nuli. Na ovaj nain, faznim prelazom drugog reda (tada prvi izvodi osnovnih termodinamikih velIina kao to su zapremina, entalpija, entropija, toplotni kapacitet i dr. naglo skau u taki faznog prelaza, za razliku od faznih prelaza prvog reda kao to su topljenje, kristalizacija, isparavanje i dr. kada u taki faznog prelaza naglo skau same osnovne termodinamike veliine), iznad Kirijeve take feromagnetni materijal postaje paramagnetan, a slina pojava se primeuje i fod ferimagnetnih materijala (npr. kod tvrdih ferita), s tim to se taka faznog prelaza tada naziva Nilovom takom. Da bismo povratili magnetizam jednom magnetu u sluaju njegovog zagrevanja iznad Kirijeve take, moramo ga staviti u polje drugog permanentnog magneta ili solenoida. S druge strane, ako samo malo zagrejemo magnet, ali ne prekoraimo Kirijeve taku, magnetizacija magneta e se malo smanjiti, ali e se u potpunosti povratiti na poetnu vrednost prilikom povratka na sobnu temperaturu. Jedan permanentni magnet moemo razmagnetisati i pomou demagnetizirajueg magnetnog polja. Naime, permanentni magneti poseduju osobinu koja se naziva koercitivnou i predstavlja osobinu magnetnog materijala da se odupire demagnetizaciji pod dejstvom odgovarajueg magnetnog polja. Moderni permanentni magneti kao to su Sm-Co ili Nd-Fe-B poseduju visoke koercitivnosti, dok stariji materijali kao to su Aldeco ili veina keramikih (feritnih) magnetnih materijala poseduju niske koercitivnosti. U svakom sluaju, uz pomo dovoljno snanog magnetnog polja suprotnog smera mogue je razmagnetisati svaki magnet. Interesantno je da se suprotno usmereno magnetno polje ponekad i primenjuje kako bi smanjilo ukupnu magnetnu izlaznu snagu, to je ponekad neophodno kako bi se izlazno polje uskladilo sa potrebama aparata. Takoe, mnogi stariji magneti kao to su magnetni elici ili Aldeco materijali se mogu razmagnetisati pod dejstvom jakih mehanikih udara, s obzirom da je mehanizam koji omoguava koercitivnost zavistan od energije koja mu se naglo predaje, premda se moderni magneti ne mogu razmagnetisati na ovaj nain.

- Kako moemo da vidimo orbitale?

Zahvaljujui Hajzenbergovoj relaciji neodreenosti, elektroni ne zauzimaju u atomima samo jedno mesto, ve kvantna stanja koja odgovaraju oblacima prostorne verovatnoe njihovog nalaenja u atomi, a ovi oblaci prostorne raspodele elektrona se nazivaju orbitalama. Korienjem svetlosti ne bismo mogli da postignemo rezoluciju veu od hiljadu atoma po pikselu, ali korienjem elektrona iju talasnu duinu putem ubrzavanja, odnosno

poveavanja njihove kinetike energije, moemo uini znatno manjom od talasne duine vidljive svetlosti (od 380 do 780 nanometara) moemo rezoluciju mikroskopa svesti na red veliine angstrema to je dovoljno da na snimku moemo da naziremo ak i pojedinane atome. Meutim, kada ovako visokoenergetski snop elektrona udari u pojedinani atom (prilikom snimanja njegovog poloaja), on u tolikoj meri poremeti njegov poloaj da mi nismo u stanju da dobijemo precizno mesto njegovog nalaenja. Stoga i na fotografijama koje prave najrezolutivniji elektronski mikroskopi na naoj planeti (kao npr. mikroskop rezolucije 0,76 angstrema koji se nalazi u Berkliju u Kaliforniji u specijalnom kuitu koje se zajedno sa mikroskopom ljulja na estim zemljotresima), atomi predstavljaju razmrljane sfere. Tako je pomou elektronskog mikroskopa nemogue videti i elektrone u atomima, jer bi se elektronski snop koji koristimo za posmatranje rasuo na elektronskom oblaku itavog atoma i u skladu sa Hajgensovim principom, formirao sferni talas koji se prostire kroz prostor. Ipak, naunici iz laboratorije za elektronsku mikroskopiju sa Univerziteta u Arizoni uspeli su da snime poloaje elektronskih orbitala u kristalu kuprita, minerala bakar dioksida. Naime, ovaj tim je istovremeno bombardovao uzorak kuprita sa visokoenergetskim elektronskim snopom i sa snopvima X-talasa (elektromagnetni talasi koji se esto nazivaju i rendgenskim talasima, a iji se opseg frekvencija nalazi izmeu ultraljubiaste svetlosti i gama talasa). Elektronski snop se odbijao od elektronskih oblaka atoma, a X-talasi su se odbijali od atomskih jezgara. Reflektovani elektronski i X talasi su zatim interferirali jedni sa drugim i formirali putanju koja je pokazivala ta su usput pogodili. Ovu interferencionu putanju su naunici koristili da slino kao pri pravljenju fotografije ili holograma dobiju sliku atomske strukture u okviru jedne elementarne elije kristalne reetke kuprita. Naravno, da bi se na rezultujuoj slici videli i obrisi atomskih orbitala, neophodno je bilo da se uglovi pod kojima se talasi rasejavaju sa kristala izmere izuzetno precizno. U tu svrhu, pomou elektronskog snopa su mereni mali uglovi, dok su se vei uglovi merili pomou X talasa. Na dobijenoj slici su mogli da se raspoznaju elektronski oblaci u kristalnoj reetki kuprita na osnovu ega su mogle da se identifikuju kovalentne veze izmeu parova atoma bakar-bakar i bakar-kiseonik. Inae, u svrhu dobijanja otre slike kovalentnih veza u kristalu, tim je menjao gustinu naelektrisanja slike tako to je likove svih jone (ostataka atoma koji ne uestvuju u kovalentnim vezama) pomerao unatrag i zatim ih uklapao u pozadinu slike. Na slici je mogao da se prepozna i gimnastiki teg, sa krofnom i tri latice u sredini na mestu bakarnog jona, to je u potpunosti odgovaralo teorijski predvienom izgledu s - dz2 hibridizovane orbitale.

- Kako se moe zaustaviti svetlost?

Naunici su nedavno uspeli da potpuno zaustave i uskladite svetlosni snop (koji moe biti i puten) u jednom kristalu (itrijum silikat koji je sadrao nekoliko atoma prazeodimijuma). Pre ovoga, poetkom 2001. godine, svetlost je po prvi put bila potpuno zaustavljena u pari metalnih atoma koji su se ponaali kao melasa prema prostiruem svetlosnom talasu. Skladitenje svetlosnih pulseva u kristalima je znatno pogodnije i preciznije od uvanja svetlosti u gasovima, pa bi se stoga moglo u budunosti koristiti u kvantnim kompjuterima. Svetlost se kroz vakuum, odnosno prazan prostor kree brzinom od oko 300 000 km/s, ali usporava prilikom prelaska u atomsku sredinu. to je vei indeks prelamanja supstance, to e se svetlost kroz nju sporije prostirati. Usporavanje svetlosti je posledica njenog estog apsorbovanja i ponovnog emitovanja od strane atoma koji ine datu supstanciju. Uz pomo laserskog snopa je mogue dovoditi atome supstance u neko od pobuenih energetskih stanja i na taj nain oteavati prolaz svetlosti od atoma do atoma. Kada kuplovanje upadnog svetlosnog i dodatnog laserskog snopa postane povoljno, upadni svetlosni puls potpuno zaustavlja svoje kretanje i svu svoju energiju predaje atomima supstance koji prelaze u poviena energetska stanja. Meutim, zaustavljeni svetlosni puls nije

i nestao zauvek. Pobueni atomi ga pamte i pod dejstvom menjanja intenziteta laserske svetlosti, oni mogu re-emitovati apsorbovani svetlosni puls. Na ovaj nain, za razliku od uobiajenog apsorbovanja svetlosti od strane atoma, fotonska informacija biva sauvana.

- ta su to levoruki materijali?
Naunici sa Kalifornijskog Univerziteta u San Dijegu nedavno su napravili kompozitni materijal koji se sastoji od meusobno pregraenih bakarnih kalema i ica, a ija neobina osobina je ta da poseduje negativan indeks prelamanja za odreen opseg elektromagnetnog spektra koji pripada mikrotalasima. Kada su mikrotalasi bili usmereni ka prizmi napravljenoj od ovog, levorukog materijala, oni su skretali ka normali. Naime, u svim konvencionalnim materijalima, svetlost se prelama nasuprot normale, a to je jedan od razloga zato nam se duboka voda ini plitkom. Drugim reima, kod konvencionalnih materijala, svetlost se prelama u istom pravcu u kome je ula u materijal (tzv. Snelov zakon), dok kod ovog, tzv. levorukog materijala, svetlost skree u pravcu iz koga je dola. Ruski fiziar Viktor Veselago je 1964. godine predvideo postojanje ovih, levorukih materijala tako to je uvene Maksvelove jednaine elektromagnetnog polja reio uvodei negativne vrednosti elektrine i magnetne propustljivosti i time je teorijski odobrio postojanje supstanca negativnog indeksa prelamanja. Otkriu prvog levorukog materijala je prethodilo saznanje da odreeni niz bakarnih namotaja ice poseduje negativnu elektrinu propustljivost, a kombinovanjem ica sa ovakvim nizom namotaja i magnetna propustljivost sistema je uinjena negativnom. Kod ovakvih materijala je Doplerov efekat suprotnog karaktera u odnosu na konvencionalne materijale, a sasvim sigurno e nai primenu u filterima za proputanje svetlosti odreenog opsega talasnih duina, kao i u soivima visokih rezolucija koja nee biti ograniena difrakcijom i moi e da fokusiraju svetlost na neoekivan nain. Ukoliko bi se osobina negativnog indeksa prelamanja materijala proirila i na optiki deo elektromagnetnog spektra, tada bismo mogli na kriku ovakvog materijala da usmerimo svetlost iz baterijske lampe i materijal bi ovu svetlost fokusirao u taki sa njegove suprotne povrine, to nijedan materijal sa pozitivnim indeksom prelamanja nije u stanju da uradi.

- ta su to minijaturne crne rupe?

Jedan od najinteresantnijih postulata teorija struna i svih drugih modernih teorija koje imaju za cilj da opiu ustrojstvo Kosmosa, jeste postojanje vie dimenzija od samo 3 prostorne i jedne vremenske dimenzije koje primeuju naa ula. Ove dimenzije su ili sklupane u veoma malim prostorima ili su veoma velike i sveprisutne, ali prepoznatljive samo vanulnoj, odnosno intuitivnoj percepciji. Postojanje malih sklupanih ekstra dimenzija bi omoguavalo energetskim esticama u sudaru da se pretvore u mikroskopske crne rupe koje bi mogle biti otkrivene samo pomou veoma osetljivih detektora. Jedan takav detektor koji e se sastojati od estinih detektora rasporeenih na povrini od 6000 km2 u Argentini, predstavljae deo Pierre Auger opservatorije kosmikih zraka, a sluei se jo i fluorescentnim detektorima rasporeenim na nebu, poee da radi 2004. godine. Kosmiki zraci visokoenergetski protoni, neutroni i druge estice stalno dolaze iz Kosmosa na Zemlju. Kada jedna kosmika estice velike energije udari u atmosferski proton ili neutron, ovaj par moe eksplodirati, pri emu se velika energija kosmike estice pretvara u niz novih estica. U sluaju kada energija kosmike estice prevazilazi odreenu granicu, ona se u sudaru moe pretvoriti u malecku crnu rupu, koja nastaje kada materija na malom deliu prostora postane ultra-koncentrisana. Ova crne rupa bi se nakon odreenog vremena pretvorila u niz novih estica, od miona do fotona. Da bi nastala minijaturna crna rupa, visokoenergetske estice u sudaru se moraju primai toliko blizu jedna drugoj da gravitaciona sila postane jednaka

ostalim trima silama (elektromagnetnoj, slaboj i jakoj nuklearnoj sili), a ovo rastojanje se naziva Plankovom duinom i iznosi oko 10-33 cm. Meutim, kinetike energije do kojih se moraju ubrzati estice da bi formirale malu crnu rupu su daleko izvan domaaja dananjih akceleratora, solarnog vetra i kosmikih zraka. Ustvari, neophodna energija za formiranje jedne minijaturne crne rupe razmera Plankove duine iznosi oko 1028 elektronVolti to je vie od 10 kvadriliona puta vie od najvee energije koje stvaraju dananji akceleratori, pa se stoga smatra da bi bio potreban jedan akcelerator veliine Galaksije da bismo ovo postigli, a i tada bi crna rupa isparila za oko 10-42 sekundi, pa bi opet bilo veoma teko registrovati je. Meutim, ukoliko su dodatne dimenzije relativno velike, tada bi Plankovo rastojanje bilo neto vee, pa bi energetski prag nastanka crne rupe takoe opao. Smatra se da e Pierre Auger opservatorija u ovome sluaju tokom prvih nekoliko godina rada uspeti da primeti izmeu 10 i 100 pljuskova estica nastalih raspadom crne rupe.

- ta su to frakcionalni atomi?
Atomi su sastavljeni od nukleona (protona i neutrona) i elektrona, a sami nukleoni se sastoje od kvarkova. Meutim, prilikom sudara visokoenergetskih estica u akceleratorima kada se atomima predaje dovoljno energije da se oni razloe na svoje sastavne kvarkove, kvarkovi se skoro trenutno rekombinuju formirajui stabilnije estice ije je naelektrisanje za razliku od naelektrisanja pojedinanih kvarkova jednako celobrojnom umnoku elementarnog naelektrisanja (naelektrisanja jednog protona ili jednog elektrona). Ipak, neke neobine pojave da se elementarne estice mogu pronai u svojim frakcionim stanjima su odavno poznate. Naime, kada polimer poliacetilen primi jedan dodatni elektron, ova estica izgleda kao da se podeli na dva kvazi-stanja, odnosno pobuivanja molekula kao celine. Naime, jedno elektronsko stanje nosi sa sobom spin, a drugo naelektrisanje. Poznat nam je takoe i frakcioni Halov efekat u okviru koga elektroni zahvaeni izmeu dve poluprovodnike povrine mogu izgledati kao estice sa manjim naelektrisanjem od elementarnog naelektrisanja. Ova dva primera koji nam ukazuju na neshvatljivost kvantnog sveta u terminima klasine fizike (u kojima se atomi najee zamiljaju), predstavljaju pojave koje oigledno zavise od ponaanja datog materijalnog sistema kao celine. Naunici sa Univerziteta u Hertfordiru u Engleskoj razmatraju nain za stvaranje i frakcionalnih atoma. Prvi korak u ovom procesu bi bilo hlaenje oblaka atoma polubrojnog spina (tzv. fermioni koji poseduju polubrojan spin za razliku od bozona iji je spin celobrojan) do najhladnijeg mogueg energetskog stanja koje je poznato kao Fermi-Dirakov gas (kod koga je maksimalna energija koju jedan elektron moe posedovati jednaka tzv. Fermijevoj energiji za koju je verovatnoa da e je posedovati elektron jedanaka 50 %) i koje postoji na apsolutnoj nuli, ali se u aproksimaciji moe posti i na neto vioj temperaturi. U ovom gasu bi spin jednih atoma bio jednak +1/2, a drugih -1/2, to znai da gas ne bi smeo da bude magnetik (kod koga su svi ili skoro svi spinovi jednostrano orijentisani). Zatim bi ovaj oblak atoma trebalo da se ubaci u optiku reetku - stojei talas laserske svetlosti koji sortira i odrava atome slino kutiji za jaja koja ubacuje sva jaja u po jednu polusferu kutije. Optikoj reetki su potrebne dve komponente: jedan skup mesta na kojima bi se hvatali atomi sa spinom jednakim +1/2, i drugi skup mesta koji se preplie sa prvim skupom, koji bi hvatao samo atome sa spinom jednakim -1/2. Finalni korak bi bilo dodavanje oscilujueg, elektromagnetnog stojeeg talasa koje bi bilo priblino konstantne jaine du cele reetke osim to bi levi deo polja bio negativan kad god je desni deo pozitivan. Taka u sredini reetke gde elektromagnetno polje menja znak naziva se faznom petljom i slino je taki u sredini konopca za preskakanje oko koje postoji po jedan breg na obe strane kanapa. Upravo ovo dodatno elektromagnetno polje prua atomima dovoljno energije za menjanje orijentacije spinova, a time i za preskakanje izmeu mesta u reetki. U skladu sa proraunima ovog istraivakog tima, svako merenje broja atoma

na mestima reetke dae nam frakcionalnu vrednost. Taan mehanizam ove pojave jo uvek nije poznat, premda se pretpostavlja da bi jedan deo kvantno-mehanike talasne funkcije koja opisuje atom u taki fazne petlje morao da bude razmazan du celog sistema, dok ostatak frakcije atoma ostaje na taki fazne petlje, odnosno na svom mestu u reetki. Naunici iz Univerziteta u Taksonu u Arizoni e uskoro probati da postave eksperimentalnu aparaturu za proveru teorijskog rauna, ali e detektovanje frakcionih atoma zahtevati neke dosetke, pri emu se smatra da bi rasejanje svetlosti na gasu u blizini take fazne petlje ili magnetno polje za detektovanje spinova mogli da se koriste u svrhu registrovanja podeljenih atoma.

- Da li jedan foton moe da napravi interferencionu putanju?

Jedan od najuvenijih eksperimenata moderne nauke je onaj u kome se fotoni ili elektroni emituju ka pregradi sa dva tanka proreza iza koje se nalaze fotografski film ili fluorescentno platno na kome se ovi fotoni detektuju. Kada se ka platnu emituje kontinualan snop fotona (jedni za drugima), oni e prolaziti ili kroz jedan ili kroz drugi otvor na pregradi i nalazie svoj put ka platnu gde e biti detektovani. Prilikom prolaska svetlosti kroz uzan otvor, ona se rasipa (difraktuje), odnosno fotoni skreu od svog prvobitnog pravca i nastavljaju da se kreu pod raznim uglovima pri emu interferiraju jedni sa drugima i na platnu ne ostavljaju po jedan maksimum iza svakog od otvora, ve karakteristinu interferencionu putanju sa najizrazitijim maksimumom tano izmeu oba otvora, kao i sa nekoliko manjih bonih maksimuma. Meutim, najinteresantnije od svega je to da se ista interferenciona putanja dobija i kada u eksperimentu emitujemo samo jedan po jedan foton (ili elektron koji je istovremeno i talas i estica kao i svetlost). Naime, ovim se pokazuje kako fotoni, elektroni ili bilo koje druge estice koje se koriste u ovom eksperimentu ne samo to mogu da interferiraju meusobno, ve su u stanju i da interferiraju sami sa sobom. Naime, svaki foton ili bilo koja druga estica u prirodi se opisuje talasnom funkcijom iji nam kvadrat prua verovatnou da e on udariti u bilo koju taku detektora. Ova talasna funkcija moe parcijalno proi kroz oba otvora, a rezultujua talasna funkcija iza proreza e posedovati interferencionu putanju ove dve, pre proreza podeljene talasne funkcije. Stoga se za ovaj eksperiment obino kae da u njemu jedan foton (ili elektron ukoliko se sa njim obavlja eksperiment) istovremeno prolazi kroz dva otvora, jer se samo na taj nain moe vizuelizovati ili logiki zamisliti njihovo preklapanje i formiranje interferencione putanje. Ipak, samo sa jednim fotonom ne moemo da registrujemo interferencionu putanju na detektoru, ve samo sa jednim po jednim fotonom koje emituje na izvor svetlosti.

- Kako jedan atom moe istovremeno biti na dva mesta u prostoru?

Ervin redinger, jedan od osnivaa talasne mehanike, predloio je 1935. godine misaoni eksperiment koji se danas popularno naziva eksperiment sa redingerovom makom", a koji je imao za cilj da opie neobino rezonovanje koje se susree u okvirima kvantne teorije. Naime, pretpostavimo da smo zatvorili redingerovu maku (koja je veoma posluna i nee sama popiti mleko iz ae u kutiji) u jednu kutiju u kojoj se nalazi radioaktivni atom ija je verovatnoa raspadanja i emisije radioaktivne estice jednaka 50 % tokom vremena za koje emo maku drati zatvorenu u kutiji. Ukoliko se jezgro radioaktivnog atoma raspadne i izemituje energetsku esticu, tada e se aktivirati mehanizam koji e maki proliti au mleka na glavu. Neposredno pre nego to otvorimo kutiju, odnosno u trenutku kada je vreme dranja make u kutiji jednako vremenu poluivota radioaktivnog atoma, verovatnoe da se mleko prolilo po maki i da se nije prolilo potpuno su jednake (po 50 % obe). Klasini fiziar bi u tom trenutku rekao da se mleko moda prosulo na maku, a moda i nije, dok bi kvantni fiziar rekao da se mleko istovremeno prosulo i ne. Upravo ovaj misaoni

eksperiment stoji u osnovi mogunosti nalaenja estice na dva mesta istovremeno. Naime, tek onda kada pokuamo da odredimo stanje estice putem merenja njenog poloaja (odnosno tek onda kada otvorimo kutiju da vidimo da li se mleko prosulo na maku ili nije), talasna funkcija estice koja je do tog trenutku predstavljala superpoziciju svih moguih stanja estice kolabira u samo jednu od moguih stanja. Premda neki kvantni fiziari smatraju da estica postoji u superpozicji stanja samo kada je izolovana od okoline, odnosno kada na njoj ne vrimo merenja, mnogi fiziari smatraju da estice uvek postoje u superponiranim stanjima kad god je to mogue. Grupa istraivaa iz amerikog Nacionalnog Instituta za nauku i tehnologije (NIST) je uspela da postavi jedan atom berilijuma istovremeno na dva mesta u prostoru. Oni su najpre zatvorili jon berilijuma (atom berilijuma bez jednog elektrona) u mali elektromagnetni kavez (koji je sa svojih zidova odbijao naelektrisani jon berilijuma) i zatim su ga laserski ohladili do najnieg energetskog stanja. U ovom energetskom stanju, poloaj atoma i njegov spin se mogu znati za maksimalnom preciznou koliko je to mogue da se ne narui Hajzenbergova relacija neodreenosti. Istraivai su zatim stimulisali atom pomou lasera tek toliko da mu malo promene talasnu funkciju. U skladu sa novom talasnom funkcijom atoma, on je tada posedovao verovatnou od 50 % da se nalazi u stanju sa spinom jednakim +1/2 (jedno od dva mogua stanja spina uz -1/2), a sa istom verovatnoom se nalazio i u stanju sa spinom jednakim -1/2 pri emu je poloaj ovog drugog stanja bio za 80 nanometara pomeren od mesta nalaenja atoma sa spinom od +1/2. Tako se atom berilijuma nalazio istovremeno na dva razliita mesta kao i sa dva razliita spinska stanja, to u atomskim terminima odgovara nalaenju make sa prosutim mlekom na glavi i iste make pored koje stoji puna aa mleka. Kljuni dokaz da su naunici iz NIST-a stvarno ovo postigli izveden je na bazi posmatranja interferencionih putanja atoma berilujuma. Naime, poto je jedan berilijumov atom stvorio dva odvojena maksimuma talasne funkcije zakljueno je da se on stvarno nalazio istovremeno na dva razliita mesta u prostoru.

- Da li je izvodljiva fizika teleportacija?

Teleportacija (re koja je nastala kao kombinacija TELEkomunikacije i transPORTA) predstavlja dematerijalizaciju objekta u jednoj taki prostor-vremena i slanje detalja o atomskoj konfiguraciji objekta ka drugoj taki prostor-vremena gde e ovaj objekat biti rekonstruisan. Naa civilizacija je najveim delom bila upoznata sa idejom teleportacije kroz televizijsku seriju Zvezdane staze (1966-1969. godine), zasnovanu na priama Dina Rodenberija (Gene Roddenberry). Ipak, 1993. godine, ideja o teleportaciji se prenela iz sveta naune fantastike u stvarni svet materije oko nas, gde se pokazalo da je ona teorijski izvodljiva. Naime, arls Benet i ekipa istraivaa iz IBM-a, potvrdili su da je kvantna teleportacija mogua, ali samo pod uslovom da se originalni objekat (koji se teleportuje) uniti. 1998. godine, fiziari iz Kalifornijskog Instituta za tehnologiju (tzv. Caltech) su zajedno sa dve evropske grupe, preveli ideju istraivaa IBM-a u stvarnost putem teleportovanja jednog fotona, kvanta svetlosti (tj. najmanje deljive jedinice svetlosnih talasa ija je energija jednaka proizvodu Plankove konstante i frekvencije fotona). Da bi teleportovali foton bez naruavanja svevaeeg Hajzenbergovog principa, koji nam kae da nikada sa potpunom preciznou ne moemo istovremeno poznavati impuls (proizvod mase i brzine estice) i poloaj bilo koje estice u prostoru, fiziari iz Caltech-a su se koristili pojavom pod imenom umreavanje (entanglement) u kojoj su potrebna najmanje tri fotona da bi se izvela kvantna teleportacija: fotona A koji se teleportuje, foton B koji se transportuje i foton C koji je umreen sa fotonom B. Da su istraivai pokuali previe da se zagledaju u foton A kako bi to preciznije odredili njegov poloaj, oni bi ga poremetili (jer moraju da koriste neke energetske estice ili talase kako bi oitali njegov poloaj, a pri interakciji energije kojom se meri foton A, dolo bi do razmene energije i do menjanja poloaja estice

iji je poloaj trebalo da se izmeri). Meutim, putem umreavanja fotona B i C, istraivai su uspeli da proniknu u informacije o fotonu A, a ostatak informacije je bio preveden najpre do fotona B putem umreavanja, a zatim do fotona C. Kada istraivai primene informaciju sa fotona A na foton C, oni su u stanju da naprave tanu repliku fotona A. Meutim, foton A vie ne postoji kao to jeste pre nego to je informacija poslata do fotona C. Replika fotona je u sluaju eksperimenta iz 1998. godine uspela da se stvori na jedan metar rastojanja (du koaksijalnog kabla) od prvobitnog mesta na kome se nalazio foton A. Iako je malo verovatno da e iva bie u dogledno vreme moi da se teleportuju (jer bi u sluaju ljudske teleportacije bilo neophodno napraviti mainu koja e proanalizirati oko 1028 atoma koliko postoji u naem telu), kvantna teleportacija e igrati vanu ulogu u kvantnim kompjuterima, jer e predstavljati jedan od naina prenosa kvantnih informacija u mrei koja e se zvati kvantni Internet, a koja e prenosti informacije mnogo puta bre od najbrih kompjutera dananjice.

- Kako verovatnoa moe da bude negativna?

U kvantnom svetu, talasna funkcija neke estice pre nego to na njoj izvrimo merenje (odnosno, pre nego to pokuamo da joj odredimo poloaj ili impuls) predstavlja superpoziciju razliitih stanja kojima odgovaraju posebne vrednosti talasne funkcije. Ukoliko bismo pokuali da potraimo jedan foton u ogranienom opsegu prostora naili bismo moda i na negativnu verovatnou njegovog nalaenja u tom delu prostora, to je ukorenjeno u Hajzenbergovoj relaciji neodreenosti koja nam ograniava tanost sa kojom istovremeno moemo poznavati poloaj i impuls estice. Svetlost je istovremeno i talas i estica, kao i sve druge estice i talasi u prirodi. Za svetlosnu esticu i nije tako teko definisati termine kao to su poloaj ili impuls, ali ovi termini moraju biti definisani na znatno apstraktniji nain za svetlosne talase. Bilo koja od ove dve interpretacije svetlosti se moe predstaviti u kvantnom faznom prostoru koji izgleda slino breuljkastom terenu za golf. Koordinata du y-ose oznaava impuls estice, a du x-ose njen poloaj, dok visina ovog prostora u bilo kojoj taki predstavlja verovatnou nalaenja estice u datoj taki. Meutim, poto se u kvantnom svetu, poloaj i impuls estice ne mogu istovremeno odrediti, tada ova visina terena predstavlja zapravo aproksimaciju stvarne verovatnoe nalaenja estice u takama faznog prostora. Eksperiment koji su izveli naunici iz Univerziteta u Konstancu u Nemakoj pokazao je da osim to fazni prostor jednog fotona poseduje kruni breg na kome postoji izvesna verovatnoa nalaenja fotona, ovaj prostor poseduje i duboki krater u samom centru gde je verovatnoa nalaenja fotona negativna. Verovatnoa u matematikim terminima ne moe biti negativna, ali fazni prostor moe posedovati udubljenja koja se sputaju ispod nadmorske visine terena, odnosno ispod nulte verovatnoe nalaenja estice u faznom prostoru, upravo zbog toga to nam Hajzenbergova relacija neodreenosti ne dozvoljava da postavimo foton u tako uskom opsegu poloaja. Ukoliko povuemo liniju du terena za golf, koja e predstavljati opseg poloaja fotona u faznom prostoru, i zatim postavimo foton na ovu liniju, tada e se foton istog trenutka razmazati du cele linije, odnosno postojae izvesna verovatnoa nalaenja fotona u svakoj taki date linije. Tako, umesto direktnog merenja negativnih dolina na terenu, tim naunika je pokuao da u faznom prostoru izvede radnju ekvivalentnu etanju du ivica terena i merenja prosene visine du linija povuenih u mnogo razliitih pravaca. Da bi ovo izveli, naunici su doveli par fotona u isto kvantno stanje i to merenjem talasnog ponaanja jednog svetlosnog talasa i estinog ponaanja drugog snopa svetlosti, pa su zapravo imali pristup istom fotonskom stanju pomou dva razliita svetlosna snopa. Istraivai su prvi snop koristili kao kompas: merenjem faze talasa u snopu, mogli su da nacrtaju trake razliitih pravaca du terena. Da bi pronali srednju visinu du svake trake, oni su merili broj puta koliko je foton detektovan od drugog snopa podudarnog sa datom fazom u prvom snopu. Ovo je takoe bio i prvi eksperiment u kome su se istovremeno merila

talasna i estina svojstva jednog fotona. Premda se smatra da je ovaj eksperiment korak unapred za fizika istraivanja pogotovo zbog toga to su se u okviru njega stvarali pojedinani fotoni u dobro definisanim talasnim paketima, ukoliko minijaturna loptica za golf ikada pree u kvantni svet, imaemo prilino problema u traenju loptice.

- ta je to teorija struna?
Teorija struna predstavlja jednu od najdivnijih, ali jo uvek nezavrenih naunih teorija koja ima za cilj opisivanje materijalnog kosmikog sveta u svetlu ujedinjenja sve 4 prirodne sile (elektromagnetne, slabe nuklearne, jake nuklearne i gravitacione), a uz to ona predstavlja kvantnu teoriju gravitacije, to znai da pokuava da ujedini Ajntajnovu teoriju relativnosti koja opisuje Kosmos u razmerama planeta, zvezda i Galaksija sa kvantnom teorijom koja opisuje Kosmos na nivou atoma. U teoriji struna, fundamentalne gradivne opeke naeg Kosmosa nisu elementarne estice, ve jednodimenzionalne strune razmera reda veliine Plankove duine (10-33m), to je i razlog zato ih veovatno nikada neemo moi eksperimentalno opaziti posredstvom nekog instrumenta. Zamislite jednu icu sa gitare ili klavira koju smo timovanjem zategli. U zavisnosti od zategnutosti ove ice, ona e proizvoditi tonove razliitih frekvencija, odnosno razliite muzike note. Slino tome, i razliite elementarne estice koje primeujemo u visokoenergetskim eksperimentima (u akceleratorima) nisu nita drugo do razliite muzike note, odnosno razliiti ekscitacioni modovi elementarnih struna. Ipak, za razliku od klavirskih ili gitarskih ica koje se moraju mehaniki zategnuti da bi stvarale tonove, strune jednostavno plutaju u prostor-vremenu i same po sebi poseduju mogunost menjanja zategnua. One mogu biti otvorene sa krajevima koji putuju brzinom svetlosti, zatvorene sa krajevima meusobno povezanim tako da formiraju prsten (tada estica nema masu, odnosno predstavlja bozon), a mogu se i obmotavati oko kruga. Do danas je postulirano nekoliko teorija struna. Neke od njih se bave samo bozonima (tzv. virtuelnim esticama koje prenose sile i iji je spin celobrojan) i tada zahtevaju 26 dimenzija (25 prostornih i 1 vremenska), dok neke osim virtuelnih estica, opisuju i fermione (odnosno estice koje grade obinu materiju i iji je spin jednak jednoj polovini), a tada zahtevaju 10 dimenzija (9 prostornih i 1 vremensku), kao i postojanje supersimetrije, pa se stoga nazivaju teorijama superstruna. Razlog zato sa veih rastojanja, odnosno u obinom ulnom svetu, ne vidimo dodatne prostrone dimenzije je u tome to su one ili umotane u male delie prostora slino batenskom crevu iju cevastu strukturu opaamo tek kada mu malo priemo, ili su s druge strane, one podjednako velike (ili mnogo vee) kao opaljive prostorne dimenzije samo se kroz njih ne kreu materija i gravitacija ve neke druge nematerijalne sile. Razliite teorije struna nisu potpuno odvojene teorije, ve predstavljaju samo razliite naine posmatranja na jednu zajedniku teoriju struna, koja jo uvek nije kompletirana. O ovome svedoe tzv. dualnosti (T dualnost, tj. nemogunost razlikovanja izmeu velikih i malih duinskih razmera; i S dualnost koja izjednaava teorije sa razliitim konstantama koje definiu intenzitet interakcija) kojima se povezuju razliite teorije (kada su dve teorije povezane dualnom transformacijom, tada se jedna teorija moe pretvoriti u drugu i obrnuto), a sveobuhvatna teorija struna e se verovatno nazivati M terijom, jer e biti Majka svih teorija koje opisuju ustrojstvo Kosmosa.

- ta je to EPR eksperiment?
EPR (Einstein Podolsky Rosen) eksperiment predstavlja jedan od najlepih misaonih eksperimenata u itavoj istoriji nauke. Ovaj eksperiment se pojavio kao posledica neslaganja izmeu klasinog poimanja sveta na osnovu koga svojstva i ponaanje delova sistema odreuje ponaanje celine, i kvantnog pogleda na svet, na osnovu koga je Celina ta

koja odreuje ponaanje delova. Poznato je da se spin estica na klasian nain zamilja kao rotacija estica oko sopstvene ose. U sluaju elektrona, spin je ogranien na dve vrednosti: koliina spina je uvek ista, ali se elektron moe obrtati u jednom ili u drugom smeru za neku datu osu rotacije. Fiziari te dve vrednosti spina obino oznaavaju kao gore i dole. Sutinsko svojstvo rotirajueg elektrona, koje se ne moe razumeti u klasinim terminima, jeste injenica da se njegova osa rotacije ne moe uvek odrediti sa sigurnou. Isto kao to elektroni u atomu pokazuju samo verovatnoe postojanja na odreenim mestima, elektroni takoe pokazuju tendencije da se obru oko odreenih osa. No, kad god se za bilo koju osu rotacije obavi merenje, nai e se da se elektron obre u jednom ili drugom smeru oko te ose. Drugim reima, in merenja estici daje jednu odreenu osu rotacije, ali pre nego to se merenje izvri, za nju se ne moe rei da se obre oko neke odreene ose; ona poseduje tek odreenu tendenciju da to ini (fundamentalna osobina kvantne teorije je da se opaena realnost materijalizuje tek u sadejstvu objekta i posmatraa). EPR eksperiment obuhvata dva elektrona koji se obru u suprotnim smerovima (ili dva fotona koja su suprotno polarizovana) tako da je njihov ukupni spin jednak nuli. Postoji nekoliko eksperimentalnih metoda kojima se dva elektrona mogu staviti u takvo stanje, u kojem se pojedinani spinovi ne znaju s izvesnou, ali je zdrueni spin oba elektrona definitivno jednak nuli. Pretpostavimo sada da se te dve estice razdvoje nekim procesom koji ne utie na njihove spinove. Kada se udaljavaju jedna od druge, njihov zdrueni spin i dalje e biti jednak nuli i kada se jednom nau na velikoj udaljenosti, njihovi se pojedinani spinovi izmere. Znaajni aspekt eksperimenta je da razdaljina izmeu dve estice moe biti proizvoljno velika; jedna estica moe biti u Nju Jorku, a druga u Parizu ili jedna na Zemlji, a druga na Mesecu. Pretpostavimo sada da je spin prve estice izmeren u odnosu na vertikalnu osu i da je naeno da je on gore. Poto je zdrueni spin te dve estice jednak nuli, ovo merenje nam kae da spin druge estice mora biti dole. Tako, merei spin estice 1 dolazimo do posredne mere spina estice 2 bez da tu esticu na bilo koji nain poremetimo. U trenutku kada mi obavimo nae merenje na estici 1, estica 2, koja moe biti udaljena hiljadama kilometara ili milionima svetlosnih godina, zadobie tano odreeni spin oko izabrane ose. Kako estica 2 zna koju smo osu izabrali? Ona nema vremena da tu informaciju primi bilo kojim konvencionalnim signalom. Upravo je u tom nelokalnom i trenutnom prenosu informacija i sutina EPR eksperimenta. Prema kvantnoj teoriji, sistem od dve estice predstavlja jednu nedeljivu celinu i pored toga to su estice razdvojene velikim udaljenostima. Mada su ta dva elektrona veoma udaljeni u prostoru, oni su ipak povezani trenutnim, nelokalnim vezama koje prevazilaze uuobiajene pojmove prenoenja informacije i to je najvanije mogu se prenositi bre od svetlosti. Sedamdesetih godina 20. veka, jedna grupa francuskih fiziara iz Pariza je na primeru odnosa polarizacije dva fotona uspela da potvrdi postojanje nelokalnih veza izmeu dve estice, ime je potvreno da je Kosmos meupovezan, meuzavisan i nerazluiv.

8. Kosmos
- Koje su najsjajnije zvezde na naem nebu?
Najsjajnija zvezda na naem nebu je Sunce (prividne veliine 26,8, a stvarne veliine 4,8) koje svojom svetlou potpuno zaslepi sve ostale zvezde tokom dana. Ipak, naa planeta okrene Suncu svoju drugu stranu i kada Sunce zae iza horizonta, tada se na naem nonom nebu pojavljuje mnogo svetlih zvezda, koje bi bile podjednako svetle kao i nae Sunce samo kada bi nam se nalazile podjednako blizu. 12 najsjajnijih zvezda na nonom nebu Zemlje su: Sirijus (prividne veliine 1,58), Kanopus (-0,7), Alfa Kentaura (-0,1), Arkturus (0), Vega (0), Kapela (+0,1), Rigel (+0,1), Procion (+0,4), Akernar (+0,5), Betelgez (+0,5), Hadar (+0,6) i Altair (+0,8). Sirijus, najsjajnija zvezda na naem nonom nebu nalazi se u sazveu Velikog Psa, a tokom najtoplijih letnjih dana, Sirijus se u praskozorje pojavljuje zajedno sa Suncem, pa su stoga stari Egipani mislili da ova zvezda svojom toplotom poveava sjaj Sunca i uzrokuje tako tople dane. Sirijus se nalazi na oko 8,7 svetlosnih godina daleko od Zemlje, pa je upravo usled tako velike blizine, njegov sjaj i veliki. Sirijus je plava zvezda koja je 2,4 puta masivnija od naeg Sunca i moe se videti sa svakog dela Zemljine lopte. Inae, Sirijus A koji je vidljiv sa Zemlje, poseduje i jednog pratioca u vidu belog patuljka (tzv. Sirijus B) koji krue jedan oko drugog. Zvezda Kanopus se nalazi na 98 svetlosnih godina od Zemlje, a samo je dvostruko slabijeg prividnog sjaja na Zemlji od Sirijusa. Ona se nalazi u junom sazveu Argo i usled svog velikog sjaja i velike udaljenosti, najee se koristi kao referentna taka navigacije svemirskih letelica. Alfa Kentaura A je lanica trojnog zvezdanog sistema koji se nalazi na samo 4,37 svetlosnih godina od Zemlje to ga ini Zemlji najbliim zvezdanim sistemom. Dve sjajnije zvezde iz ovog sistema (Alfa Kentaura A i B) orbitiraju jedna oko druge sa periodom od 80 godina, dok je Alfa Kentauri C (poznata i kao Proksima Kentaura, koja se nalazi na 4,26 svetlosnih godina od Zemlje, pa je stoga nama najblia zvezda), iji je sjaj veoma mali, potrebno oko milion godina da obie oko svoja dva bliska zvezdana druga. Arkturus, etvrta najsjajnija zvezda na naem nonom nebu, nalazi se na oko 40 svetlosnih godina od Zemlje, narandaste je boje i nalazi se u sazveu Pastira, a prenik joj je 23 puta vei od prenika Sunca. Plaviasta Vega se nalazi u sazveu Lira i predstavlja najsajniju zvezdu na severnoj nebeskoj hemisferi. Vega se nalazi na oko 26 svetlosnih godina od Zemlje, a 1983. godine je Infracrveni astronomski satelit (IRAS) primetio da je ova zvezda okruena sa jatom estica raznih veliina, pa je tako Vega postala prva zvezda posle Sunca za koju se potvrdilo da poseduje planetarni sistem, premda jo uvek nije poznato da li se praina koja krui oko Vege kondenzovala u planete. Kapela se nalazi u severnom sazveu Koijaa i predstavlja dinovsku utu zvezdu iji spektar veoma podsea na nae Sunce, premda je Kapela mnogo vea od Sunca. Kapela je lanica dvojnog zvezdanog sistema. Ona oko svog zvezdanog gravitacionog partnera crvenog dina orbitira sa periodom od 104 dana, a obe zvezde se nalaze na oko 40 svetlosnih godina od Zemlje. Zvezda Rigel, poznata i kao Beta Orionis predstavlja dinovsku (35 puta veeg prenika od Sunevog) plavo-belu zvezdu iz sazvea Orion, udaljenu 910 svetlosnih godina, a njen plavo-beli sjaj je tipian za sve zvezde ovog sazvea osim za dinovsku crvenkasto-narandastu zvezdu Betelgez, poznatiju i kao Alfa Orionis. Betelgez je crveni din koji se nalazi na oko 300 svetlosnih godina od Zemlje, a njen prenik iznosi izmeu 419 i 580 miliona kilometara, to je ini jednom od najveih vidljivih zvezda sa Zemlje. Kada bismo Betelgez postavili u centar Sunevog sistema, on bi prekrio planete Merkur, Veneru, Zemlju i Mars. S obzirom da se zvezda Betelgez nalazi pri kraju svoje zvezdane aktivnosti, smatra se da bi ona svakog trenutka mogla da eksplodira u jednu supernovu iji bi se sjaj poveao nekoliko stotina hiljada puta u odnosu na njen sadanji

sjaj, pa bi ona na naem nebu tokom nekoliko dana bila izuzetno sjajna. Zvezda Procion se nalazi u sazveu Malog Psa i nalazi se neto severnije od Sirijusa. Procion zajedno sa belim patuljkom (Procion B) ini dvojni zvezdani sistem koji se nalazi na 11 svetlosnih godina od Zemlje (15. najblia zvezda Zemlji), neto malo severnije od nebeskog ekvatora, ravni nastale projekcijom Zemljinog ekvatora na nebesku sferu. Ova belo-uta zvezda se pojavljuje na veernjem nebu tokom zime i ranog prolea kada zajedno sa Sirijusom i Betelgezom formira sjajni jednakostranini trougao na nebu. Akernar je lanica trojnog zvezdanog sistema koji je bio otkriven jo 1783. godine, a nalazi se na oko 85 svetlosnih godina od nas u junom sazveu Reka (Eridanus) koje se prostire od zvezde Rigel iz sazvea Orion pa sve do Junog polarnog kruga. Zvezda Altair, poznata i kao Alfa Aquilae, nalazi se u sazveu Orla na oko 8o severno od ekliptike ravni u kojoj se nalaze Sunce, Zemlja i Mesec i druge planete Sunevog sistema. Hadar, poznatija i kao Beta Kentaura predstavlja drugu prividno najsjajniju zvezdu u junom sazveu Kentaura i nalazi se na 460 svetlosnih godina od nas. Altair se nalazi na rastojanju od 16,5 svetlosnih godina od Zemlje i zajedno sa dvema bliskim, sjajnim zvezdama Vegom i Denebom (19. prividno najsjajnijom zvezdom) ini letnji zvezdani trougao, odnosno prve vidljive veernje zvezde u periodu izmeu juna i avgusta.

- Koja je najudaljenija svetlost na nebu koju moemo videti golim okom?

Najudaljeniji kosmiki objekat koji moemo da vidimo bez pomoi teleskopa je Galaksija Andromeda, koja se nalazi na udaljenosti od 2,3 miliona svetlosnih godina od nas i predstavlja najveeg lana lokalnog jata galaksija, kojoj zajedno sa jo dvadesetak drugih galaksija pripada i na Mleni Put. Galaksija Andromeda je spiralnog oblika kao i na Mleni put, ima duinu od 2 miliona svetlosnih godina i masu od oko 300 milijardi Sunevih masa, pa je stoga priblino dvostruko masivnija od Galaksije u kojoj se mi nalazimo. Galaksija Andromeda je prvi otkriveni vangalaktiki objekat. Naime, 1923. godine, ameriki astronom Edvin Habl je intenzivno posmatrao sjaj cefeida, zvezda promenljivog sjaja koje su se nalazile u Galaksiji Andromeda. Posmatrajui njihov svetlosni spektar, doao je do zakljuka da one ne potiu iz nae galaksije. Naime, spektar svih zvezda koje su van Mlenog puta, pomeren je usled Doplerovog efekta ili ka crvenom kraju spektra (ukoliko se Galaksija u kojoj se nalazi zvezda udaljava od nas) ili ka plavom kraju spektra (ukoliko se zvezda, zajedno sa Galaksijom u kojoj se nalazi pribliava ka nama), to je bio sluaj i sa Galaksijom Andromeda. Inae, najudaljenije zvezde koje se mogu videti kao izvori svetlosti tokom vedrih noi bez meseine, nalaze se na rastojanjima od oko 50 000 svetlosnih godina od nas.

- Zato zvezde na nebu svetlucaju, a planete ne?

Zvezde koje moemo videti na nebu nalaze se na rastojanjima izmeu nekoliko svetlosnih godina i nekoliko stotina hiljada svetlosnih godina. Stoga, one, uprkos svojim veoma velikim dimenzijama obuhvataju uglove od samo oko jednog lunog minuta u odnosu na ukupan nebeski vidik. Drugim reima, zvezde u naim oima predstavljaju praktino takaste izvore svetlosti. Kako zvezdana svetlost putuje kroz Zemljinu atmosferu, ona prolazi kroz oblasti vee i manje gustine, odnosno veeg i manjeg indeksa prelamanja. Ove oblasti se ponaaju kao virtuelna soiva, prelamajui svetlost i koncentriui najpre vee, a zatim manje koliine od ukupne energije svetlosti na bilo koju taku na povrini Zemlje. S druge strane, planete su mnogu blie Zemlji od zvezda i stoga, one u naim oima obuhvataju vei deo ukupnog nebeskog vidnog polja. Ljudsko oko pri najmanjem uveanju vidi planetu kao dvodimenzionalni izvor svetlosti, odnosno tzv. planetarni disk. Usled toga, najmanji deo perioda svetlucanja planete moe lako biti preklopljen svetlou sa drugih oblasti planetarnog diska, tako da je sjaj planete u naim oima priblino konstantan u vremenu.

- ta su to zvezde padalice?
Sigurno ste barem jednom u ivotu videli zvezdu padalicu kako leti nebom i setili ste se kako tada treba da poelite neto lepo to e vam se jednog dana ispuniti. Zvezde padalice ipak nisu zvezde koja padaju sa visina, ve predstavljaju meteore, odnosno male svemirske kamenie koji se prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu jako zagreju i poinju da emituju svetlost sve dok u potpunosti ne izgore. Kada mali meteor ue u Zemljinu atmosferu, on prelazi iz oblasti vakuuma u oblast vazduha. Putovanje kroz vakuum, odnosno prazan prostor ne zahteva nikakav napor i telu ne oduzima nikakvu energiju. Meutim, ako ste ikada gurnuli ruku kroz prozor automobila dok se vozite auto-putem onda sigurno znate da je kretanje kroz vazduh mnogo napornije. Kada se telo kree kroz vazduh, ono mora da kri sebi put kroz estice kiseonika, azota i drugih gasova atmosfere, pa kaemo da vazduh stvara trenje. Meteor se kree kroz vakuum Svemira brzinom od oko 20 000 kilometara na as. Kada ue u Zemljinu atmosferu, usled trenja izmeu estica vazduha i meteora dolazi do jakog zagrevanja meteora, tako da se on zapali i poinje da svetli. Kada ovu pojavu vidimo sa Zemlje, onda obino kaemo da smo videli zvezdu padalicu. Nakon nekoliko sekundi ceo meteor izgori i njegovi ostaci najee samo u obliku praine padaju na Zemlju.

- Koliko su veliki meteori?

Ukoliko imate obiaj da posmatrate zvezdano nebo, sigurno ste videli meteore ili itave pljuskove meteora u obliku onoga to ljudi obino zovu zvezde padalice. Najvei broj meteora koji se vide sa Zemlje poseduju veliine izmeu zrna peska i zrna ljunka. U astronomiji, pojam meteor oznaava svetlosni trag koji ostavlja svemirski kamen kada izgori u Zemljinoj atmosferi. Ostaci izgorelog meteora zovu se meteroidi, a svemirsko kamenje koje padne na zemljinu povrinu predstavlja meteorite. Meteroidi mogu biti prilino velikog oblika, jer obuhvataju sve svemirske krhotine vee od jednog molekula, a manje od oko 100 metara. Vea tela od meteroida predstavljaju asteroide. Najvea koliina svemirskih estica koje dolaze u kontakt sa Zemljom predstavljaju prainu sa neke od kometa koje prolaze Sunevim sistemom. Meteroidi iz svemirskog vakuuma ulaze u Zemljinu atmosferu brzinom izmeu 11 i 72 kilometra u sekundi. Trenje izmeu estica vazduha i meteorita stvara toplotu veu od 1500 oC, pa meteorid u svom letu ispari. Dejstvom trenja oslobaaju se jonizovane estice meteorida koje prilikom rekombinovanja oslobaaju svetlosnu energiju koja se moe videti sa Zemlje kao rep meteora, tj. zvezda padalica. Skoro svi meteoridi koji uu u Zemljinu atmosferu, stignu i do Zemljinog tla ali u obliku fine praine. Posebno male estice su u stanju da potpuno izgore u gornjim slojevima atmosfere, na nekih 80 do 120 km iznad povrine Zemlje. Meteoriti koje ljudi pronalaze na Zemlju predstavljaju ostatke nekog veeg svemirskog kamenja, otprilike veliine koarkake lopte.

- Od ega se sastoje meteori?

Meteori predstavljaju kosmiki materijal koji stalno pada na Zemlju u obliku tela ija se veliina kree od kamenja mase nekoliko kilograma do mikroskopskih estica praine mase manje od jednog mikrograma. Meteoriti predstavljaju naziv za meteore koji se ne pretvore u prah prilikom puta kroz Zemljinu atmosferu, ve padnu na Zemlju u obliku krupnijih komada, pa su stoga i podloni analizi sastava. U zavisnosti od kvalitativnog sastava, postoji tri razliita tipa meteorita, a to su: gvozdeni meteoriti, koji se sastoje uglavnom od gvoa i nikla; kameno-gvozdeni meteoriti, koji se mogu sastojati od zrnaca minerala olivina (magnezijum gvoe silikat) obloenih nekim metalom ili od smee silikata i metala; i kameni

meteoriti koji ine 90 % svih meteorita i koji se opet dele u dve podgrupe, a to su: ahondriti i hondriti. Hondriti predstavljaju ak 85 % od svih meteorita, a za razliku od ahondrita, karakterie ih prisustvo hondrula, tj. malih sfera brzo ohlaenog silikatnog minerala (najee olivina ili piroksina) veliina od 1-10 milimetara. Ako izuzmemo prisustvo isparljivih hemijskih elemenata, tj. manje vodonika i helijuma u hondritima, a s druge strane viak litijuma i bora, sastav hondrita je slian sastavu Sunca, to bi eventualno moglo ukazati na njihovo poreklo u samom Sunevom sistemu. Najreprezentativniji uzorci meteorita su pronaeni na Antarktiku, gde ih je ledeni omota veoma dobro ouvao, a njihov sastav je bio veoma slian kamenju koji je posada Apollo-a donela sa Meseca.

- Kako nastaju meteorske kie?

Meteorske kie nastaju kada Zemlja u svojoj orbiti oko Sunca proe kroz kamenje koje potie od dezintegracije neke komete. Premda je Zemljina orbita oko Sunca skoro potpuno kruna, veine kometa putuju u orbitama oblika izrazito izduenih elipsi, pa stoga putevi mnogih kometa presecaju ili se delimino preklapaju sa putanjom Zemlje. Poto je jezgro komete sastavljeno od estica leda i praine, prilikom njenog prolaska blizu Sunca, pod dejstvom toplote dolazi do isparavanja komete to se moe primetiti u obliku njenog dugakog i vidljivog repa. Ovako osloboeni mali kamenii, uglavnom veliine zrnaca peska, nastavljaju da se kreu po izduenim eliptinim putanjama oko Sunca bliskim putanji njihove komete roditelja. Kada Zemlja presee njihovu orbitu tokom svog godinjeg kretanja, nailazi na gomile malih kamenia koji sagorevaju prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu stvarajui tako vidlijivu meteorsku kiu. Meteorske kie povezane sa orbitom odreene komete pojavljuju se uglavnom u isto vreme svake godine, ali poto su neki delovi puta komete bogatiji kamenjem nego ostali, onda intenzitet ove meteorske kie moe varirati iz godine u godinu. Ipak, meteorska kia je najlepa kada Zemlja presee putanju komete neposredno nakon to je ona prola.

- ta je to Mleni put?
Mleni put, koga su Maje nazivale Duginim Bratom, stari Kinezi Nebeskom Rekom, stari Germani Putem Inja i Leda, a u naem narodu je poznat kao Kumova Slama ili Rimski Put, predstavlja magliastu traku svetlosti koja se prua du nonog neba, a potie od svetlosti mnotva zvezda iz nae Galaksije. Pojam Mleni put se koristi i kao sinonim za nau galaksiju, koja je spiralnog oblika i sadri oko 200 milijardi zvezda. Usled rotacije Zemlje oko svoje ose, poloaj Mlenog puta na nebu se menja tokom noi, usled oscilovanja Zemljine ose rotacije, to za posledicu ima smenu godinjih doba, poloaj Mlenog puta se menja tokom godine, a usled rotacije svih galaktikih zvezda oko centra Galaksije, Mleni put se pomera i tokom niza godina. Galaktiki disk je dugaak oko 100 000 svetlosnih godina, a nae Sunce se nalazi na oko dve treine rastojanja od centra Galaksije do njenog kraja, odnosno na oko 30 000 svetlosnih godina od centra Galaksije. Centar Mlenog puta prenika oko 15 000 svetlosnih godina, najsvetliji je i najgui zvezdama i predstavlja intenzivan izvor radio talasa. Kada bismo se nalazili unutar sredinjeg parseka galaktikog jezgra (kruga oko centra Mlenog puta iji je poluprenik jednak jednom parseku, tj. 3,26 svetlosnih godina), milion bliskih zvezda obasipalo bi nas koliinom svetlosti jednakoj svetlosti od nekoliko stotina punih Meseca. Naime, u blizini centra nae Galaksije, srednje rastojanje izmeu zvezda iznosi oko jedne svetlosne nedelje. Razlog zato se milijarde zgusnutih zvezda iz sredita Mlenog puta ne vide kao najsjajniji deo nae Galaksije je u tome to brojni oblaci meuzvezdane materije (gasa i praine), koncentrisani u galaktikoj ravni, zaklanjaju deo

vidljive svetlosti zvezda. S druge strane, u krugu od jednog parseka od naeg Sunca, nema nijedne druge zvezde osim Sunca.

- Kako se zna gde se nalazimo u Mlenom Putu?

Pronai na poloaj u oblaku od 100 milijardi zvezda, a bez mogunosti putovanja van nae planete, pomalo podsea na poduhvat da se napravi mapa ume, dok lekarimo na grani jednog drveta u njoj. Mleni Put se zaista moe videti nou kao 15o iroka, magliasta, zvezdana traka koja se rasprostire po nebu. Samo ovo posmatranje nas moe dovesti do zakljuka da je naa Galaksija ravni zvezdani disk, a mi negde u ravni sa njim. Naime, da nije disk, izgledao bi drugaije. Da je npr. zvezdana lopta, magliasta zvezdana svetlost bi bila ravnomerno rasporeena po celom nebu, a ne samo du jedne trake. A da se nalazimo iznad ili ispod ravni diska, sjaj Mlenog Puta bi bio vei na jednoj, nego na drugoj strani neba. Ipak, precizniji poloaj naeg Sunca u Galaksiji se moe odrediti putem merenja rastojanja do svih zvezda koje moemo videti. Krajem 18. veka astronom Vilijam Herel je procenio da se Zemlja nalazi u centru jednog zvezdanog oblaka oblika mlinskog kamena. Meutim, on nije bio svestan prisustva malih estica meuzvezdane praine koje apsorbuju svetlost sa udaljenih zvezda iz Mlenog Puta, pa mu je stoga izgledalo da se nalazimo u centru zvezdanog oblaka, jer ne moemo da vidimo daleko u svim pravcima. Nakon toga, kada je Harlou epli izmerio rastojanje do velikih zvezdanih jata, poznatih kao globularna jata, dolo se do saznanja da je zvezdani galaktiki disk prenika 100 000 svetlosnih godina, kao i da se Zemlja ne nalazi u centru, ve na 3/5 rastojanja od ivice do centra diska. U poslednjih 75 godina, astronomi su poboljali ovu sliku uz pomo raznih tehnika radio, optike, infracrvene i rendgenske spektroskopije, koje su dale jo bolje predstave o poloajima spiralnih ramena, oblaka gasa i praine, debljine diska itd. Ipak, najvanije saznanje je to da se na Sunev sistem nalazi na unutranjoj ivici jednog spiralnog ramena, na oko 25 000 svetlosnih godina od centra Galaksije ispunjene zvezdama. Sunev sistem, zajedno sa svim drugim galaktikim zvezdama, rotira oko centra nae Galaksije, a na udaljenosti od galaktikog sredita na kojoj se danas nalazi Sunce, potrebno je oko dvesta miliona godina da zvezda napravi punu orbitu oko centra Galaksije.

- Koliko je veliki Sunev sistem?

Sunev sistem obuhvata 9 planeta, mnogobrojne njihove satellite, nekoliko stotina hiljada asteroida, nekoliko stotina poznatih kometa i mnogo meteora i estica meuplanetarne praine i gasa koji orbitiraju oko njegove jedine zvezde, Sunca koje obuhvata 99,86 % mase Sunevog sistema. Sve planete orbitiraju oko Sunca u smeru njegove rotacije, a i sve planete se nalaze u istoj ravni (osim Merkura i Plutona ije su orbitalne ravni malo nagnute). Takoe, i sve planete osim Venere i Urana (koji se okree oko svoje ose normalno u odnosu na orbitalnu ravan) orbitiraju oko svoje ose u istom smeru u kome orbitiraju oko Sunca. Merkur (mase 3,3 1023 kg, a prenika 4878 km) se nalazi na srednjem rastojanju od Sunca od 57,9 miliona km (0,39 astronomskih jedinica), Venera (mase 4,9 1024 kg i prenika 12100 km) 108,2 (0,72 astronomske jedinice), Zemlja (mase 6 1024 kg i prenika 12756 km) 149,6 (1 astronomska jedinica), Mars (mase 6,4 1023 kg i prenika 6786 km) 227,94, Jupiter (mase 1,9 1027 i prenika 142984 km) 774,94, Saturn (mase 5,7 1026 kg i prenika 120536 km) 1423,6, Uran (mase 8,7 1025 kg i prenika 51108 km) 2867, Neptun (mase 1026 kg i prenika 49538 km) 4488,4, a Pluton (mase 1,3 1022 kg i prenika 2350 km) na 5909,6 miliona kilometara od Sunca (oko 40 astronomskih jedinica). Iza orbite Plutona, nalazi se tzv. Ortov oblak u kome se nalaze mnogobrojne komete sa veoma velikim periodima obilaska oko Sunca, dok se heliopauzom naziva granica Sunevog sistema iza koje se vie ne uoava

gravitacioni i svetlosni uticaj zvezde kojoj dugujemo ivot na naoj planeti. Smatra se da se heliopauza nalazi na oko 100 astronomskih jedinica od Sunca (tj. na oko 15 milijardi kilometara ili oko 14 svetlosnih sati od Sunca), premda se smatra da postoje mnoge komete koje odlaze na 50000 astronomskih jedinica od Sunca da bi se ipak periodino vraale da naprave krug oko njega. U Sunevom sistemu postoje i mnogi neobino pravilni odnosi. Tako se npr. Merkur tri puta obrne oko svoje ose (period pune rotacije, odnosno dan na Merkuru traje 58,6 dana) za dve rotacije Sunca oko svoje ose, ne postoji nijedan asteroid sa celobrojnim periodom rotacije u odnosu na Jupiter, a tri Galilejeva satelita (Io, Evropa i Ganimeda) orbitiraju oko Jupitera u vremenskom odnosu 4:2:1, pri emu se odstupanje od ovog odnosa ne opaa ak ni na devetoj decimali. Ako bismo eleli da napravimo umanjeni model Sunevog sistema u kome bismo nau malu planetu prikazali lopticom prenika 1 cm, tada bi se na daljini od 117 metara nalazilo Sunce, prenika 1,1 metra. Mesec bi bio loptica prenika 3 mm udaljena od Zemlje 30 cm. Venera, nama najblia planeta, nalazila bi se u proseku na oko 33 metra od Zemlje; Jupiter, najvea planeta Sunevog sistema, koja je vie nego dvostruko masivnija od svih drugih planeta u Sunevom sistemu zajedno, bio bi prikazan lopticom prenika 10 cm, na daljini od 608 metara od Sunca; Pluton, najudaljenija planeta od Sunca, imao bi prenik od oko 4 mm i nalazio bi se 4,5 km daleko od Sunca, a Suncu najblia zvezda, Proxima Centaura, nalazila bi se 30 000 km daleko od nas, odnosno izvan granica nae sadanje atmosfere. Takoe, zamislimo li Sunce kao jednu fudbalsku loptu, Zemlju kao jednu ribizlu ili borovnicu, a Pluton kao vrh iode, tada bi Zemlje orbitirala na rastojanju do 22 metra od Sunca, dok bi mali Pluton orbitirao na oko 863 metra od Sunca, to je za vie od 8 fudbalskih terena daleko od nas.

- Da li je Jupiter nekada bio zvezda?

Jupiter, koji je najvea planeta u naem Sunevom sistemu, ija masa je 1000 puta manja od mase Sunca, a zapremina 1316 puta vea od Zemlje, nalazi se na rastojanju od 5,2 astronomske jedinice, a esto se naziva i ugaenom ili palom zvezdom, jer se sastoji od istih elemenata (vodonika i helijuma) kao i Sunce, ali mu slabija sila gravitacije usled nedovoljno velike mase ne dozvoljava da postigne dovoljno visok unutranji pritisak i temperaturu i da zapone proces fuzije vodonika u helijum, tj. proces u kome sve ostale zvezde, pa i nae Sunce stvaraju energiju. Kada bi Jupiter bio izmeu 50 i 1000 puta masivniji nego to jeste, gravitaciono privlaenje njegovih sastavnih estica bi postalo dovoljno veliko da zapone lanani proces fuzije i da se tako Jupiter pretvori u zvezdu. Skoro svi naunici koji prouavaju nastanke planeta, smatraju da je Jupiter nastao na razliit nain od ostalih zvezda. Zvezde nastaju u gravitacionom saimanju gustih oblaka meuzvezdane praine i gasa, a usled rotacije, ovi oblaci stvaraju ravne diskove koji okruuju centralnu, rastuu zvezdu. Nakon to daljim saimanjem oblaka gasa i praine, zvezda dostigne svoj krajnji oblik, ostaci materije u diskovima postaju slobodni i formiraju planete. Nastanak Jupitera se moe podeliti u dva podprocesa. Najpre su nastala velika jata leda i kamenja, koji se esto nazivaju planetezimalima. Ova tela veliine kometa su se sudarala i akumulirala u velikom planetarnom embrionu. Kada je ovaj embrion postao masivan kao deset naih planeta, njegova gravitacija je poela da privlai gas iz diska, a tokom ovog drugog dela procesa nastanka, proto-Jupiter je dobio najvei deo svoje mase, koja danas iznosi 318 masa Zemlje. Relativno brzo nakon ovoga, disk gasa je uklonjen pod dejstvom jakog solarnog vetra, pre nego to se formirao Saturn i dostigao slinu veliinu.

- Koji su to Jupiterovi sateliti?

Sa 39 do danas poznatih prirodnih satelita, Jupiter, najvea planeta u Sunevom sistemu predstavlja jedan pravi mali solarni sistem, pogotovo ako uzmemo u obzir da sastav Jupitera veoma podsea na Sunce, pa ga stoga esto nazivamo i ugaenom zvezdom. 7. januara 1610. godine, Galileo Galilej je pomou svog teleskopa uoio 4 najvea Jupiterova satelita koji se danas nazivaju Io, Evropa, Ganimed i Kalisto, a zajednikim imenom su poznati kao Galilejevi sateliti. Od ova 4 satelita, Io iji je glavni atmosferski sastojak sumpor dioksid, neto je vei od naeg Meseca, orbitira sa periodom od 1,77 dana na srednjem rastojanju od 422 000 kilometara od Jupitera, pa je stoga i njemu najblii od sva 4 Galilejeva satelita. Premda je stalno okrenut Jupiteru sa svojom jednom stranom, meseci Evropa i Ganimed perturbuju Iovu orbitu u eliptinu putanju, pa je stoga usled variranja rastojanja do Jupitera, Io izloen velikim plimskim silama koje uzrokuju nadimanje i sputanje njegove vrste povrine (ne vodene kao na Zemlji) za itavih 100 metara. Upravo usled ovoga, Io predstavlja najaktivnije vulkansko telo u Sunevom sistemu. Vulkanska lava se na njemu podie do visina od 300 kilometara, postiui pri tome ak polovinu Iove kosmike brzine. Io prolazi kroz jako Jupiterovo magnetno polje, pa se stoga ponaa i kao mali elektrini generator, s obzirom da se du njega formira napon od 400 000 Volti i struja od 3 miliona ampera, koja izaziva munje u Jupiterovoj gornjoj atmosferi, kao i odvajanje tone materijala sa Ioa ka Jupiteru u svakoj sekundi. Evropa orbitira sa periodom od 3,55 dana na rastojanju od 671 000 km od Jupitera, poluprenik joj je jednak 1 565 kilometara, glavni atmosferski sastojak kiseonik, a poseduje izuzetno glatki ledeni pokriva debeo oko 5 kilometara ispod koga se moda nalazi okean dubine vee i od oko 50 kilometara u kome se sumnja da postoji ak i ivi svet. Ganimed je najvei Jupiterov satelit, a i najvei satelit u Sunevom sistemu, s obzirom da je njegov prenik jednak 5 262 km. Ganimed je sastavljen od kamenog jezgra sa vodeno-ledeno-silikatnim pokrivaem i korom od kamenja i leda. Ganimed orbitira na rastojanju od 1 070 000 km od Jupitera sa periodom od 7,15 dana, a nedavno je na njegovoj povrini detektovano prisustvo ozona, premda u malim koliinama, to u svakom sluaju znai da je kiseonik glavni sastojak njegove atmosfere. Kalisto je drugi najvei satelit Jupitera (sa poluprenikom od 2403 km), a trei po veliini u Sunevom sistemu (drugi po veliini je Saturnov mesec Titan koji je vei od Merkura) i otprilike je veliine Merkura. Kalisto je nebesko telo sa najvie kratera u Sunevom sistemu, jer je njegova kora veoma stara i datira iz vremena od pre oko 4 milijarde godina kada se Sunev sistem tek stvorio. Ipak, na Kalistu koji orbitira na rastojanju od 1 883 000 km sa peridom od 16,69 dana nema velikih planina to je verovatno posledica ledene prirode njegove povrine. Njegov glavni atmosferski sastojak je ugljen dioksid, a on sam se sastoji iz jednakog odnosa kamenja, leda i vode. Meteoriti su uzroci mnogobrojnih kratera na njegovoj povrini, a slivanje vode du njegove povrine stvara svetle niti i prstenove oko kratera inei tako Kalisto jednim od najlepih nebeskih tela posmatranih sa Zemlje. Za sve ostale manje Jupiterove mesece se smatra da su asteroidi koji su vremenom postali privueni Jupiterovom gravitacijom.

- Na kojoj planeti Sunevog sistema je dan dui od godine?

Premda je Sirijus najsjajnija zvezda na Zemljinom nonom nebu, mnogi misle da je najsjajnija zvezda zapravo zvezda Danica, koja je stvarno najsvetlija, premda nije zvezda, ve planeta i to ona koju nazivamo Venerom. Upravo na ovoj, najtoplijoj planeti Sunevog sistema, dan, odnosno period rotacije planete oko svoje ose traje 243 zemaljska dana, dok godina, odnosno period rotacije planete oko Sunca traje 224,7 zemaljskih dana, to znai da je dan na Veneri za skoro 20 zemaljskih dana dui od godine na njoj. Sunce se vidi sa Venere tokom 121 Zemaljskog dana, a isto toliko dana traje i no. Venera, planeta koja je po svojim dimenzijama i gustini veoma slina Zemlji, posebna je i po tome to za razliku od svih drugih planeta Sunevog sistema, koje rotiraju u istom pravcu kao i Sunce (drugim reima, Sunce

izlazi na istoku), Venera rotira u suprotnom pravcu, pa stoga, Sunce na Veneri izlazi na zapadu, a zalazi na istoku. Meutim, oblaci njene atmosfere jure u pravcu istoka i to 60 puta bre od brzine kretanja vrstog tela Venere. Velike vruine koje vladaju na Veneri (oko 500o tokom dana) prouzrokovane su izrazito gustom atmosferom koju u najveoj meri (96 %) ini ugljen dioksid, a drugi najzastupljeniji gas na njoj je azot (3,5 %). Venera i Merkur su jedine planete Sunevog sistema koje nemaju svog prirodnog pratioca u vidu nekog meseca, a razlog zato je Venera toplija od Merkura iako se nalazi na dvostruko veem rastojanju od Sunca (108,2 miliona kilometara u proseku) nego Merkur (57,9 miliona kilometara u proseku) je upravo u pojaanom efektu staklene bate kao posledice izrazito guste atmosfere, to dovodi do velike apsorpcije elektromagnetnih talasa sa Sunca i do globalnog zagrevanja Venere. Naime, vazduni pritisak na povrini Venere odgovara pritisku kome bismo bili izloeni kada bismo zaronili u more na dubinu od 900 metara. Usled ovako gustih oblaka i atmosfere na Veneri, Sunce se jedva vidi sa njene povrine, a u najboljem sluaju, nebo bi nam sa nje izgledalo kao da se nalazimo u ai za ampanjac imali bismo samo pregled malog pareta neba iznad nas, usled visokog koeficijenta refrakcije kao posledice veoma guste atmosfere. Poto povrinu Venere nije mogue videti, za ispitivanje topografije ove planete se koriste radio talasi koji prodiru kroz gustu zavesu Venerinih oblaka i odbijajui se od njene povrine, stiu nazad do nas nosei sa sobom informacije o planetarnim planinama i dolinama. Kada bi se i Zemlja nalazila toliko blisko Suncu kao Venera, dolo bi do poveanog isparavanja vode iz okeana u atmosferu, to bi takoe povealo efekat staklene bate i prouzrokovalo vee temperature na Zemlji.

- Zato su Marsovci zelene boje?

Izgleda da je tradicija zelenih Marsovaca zapoela u seriji knjiga Barsoom Edgara Rajsa Berouza, od kojih je prva u nizu bila Princeza od Marsa (1912.), a u svim knjigama ovog serijala glavni junak se borio protiv Marsovaca koji su svi bili zelene boje. Pre ovoga, Herbert Dord Vels je pisao o Marsovcima braon boje, a E. L. Arnold je u svom Raspustu porunika Gulivera Donsa pretpostavio da su Marsovci ustvari isti kao i ljudi sa nae planete. Iako danas znamo da na Marsu, planeti ija je zapremina dvostruko, gravitacija trostruko, a masa desetostruko manja od vrednosti odgovarajuih veliina na Zemlje, najverovatnije ne ive nikakva inteligentna bia, jo uvek se ne poznaju pravi uzroci postojanja izvesnih pravilnih struktura i linija na povrini planete koji se najee nazivaju kanalima. Nekada se mislilo da su ove kanale, koji izrazito podseaju na presuena rena korita, izgradili Marsovci kako bi dovlaili vodu iz polarnih oblasti do suvih, centralnih oblasti planete. Takoe, nekada se mislilo da je do sezonskih promena boje tamnih podruja (tzv. marsovskih oaza) dolazi usled naizmeninog bujanja i uvenua vegetacije. 1938. godine je Orson Vels emitovao na radiju adaptaciju poznatog SF romana Herberta Dorda Velsa Rat Svetova nakon koje su mnogi ljudi, ne znajui da je u pitanju samo radio drama, poeli da se spremaju za invaziju Marsovaca. Takoe, 1980. godine je primeeno da se Marsova atmosfera ponaa kao dinovski prirodni laser koji emituje koherentne infracrvene talase na talasnoj duini od 10,33 mikrometara, to je jo vie podstaklo razmiljanja o postojanju Marsovaca. Atmosfera Marsa se sastoji od ak 95,3 % ugljen dioksida, 2,7 % azota, 0,13 % kiseonika i 0,03 % vodene pare. Prosena temperatura na Marsu iznosi 63oC, a atmosferski pritisak je 170 puta slabiji od Zemaljskog pritiska atmosfere, to ini ideje o postojanju vode u tenom stanju na ovoj planeti praktino nemoguim. Uz sve ovo, na Marsu, planeti na kojoj se nalazi Olympus Mons, najvei vulkan u Sunevom sistemu, nikada ne pada kia. Ipak, trenutno je jedno od kljunih pitanja planetarne nauke da li je klima na Marsu bila nekada dovoljno topla da obezbedi slivanje vode sa polarnih kapa planete (zaleene smee ugljen dioksida i vode na polovima planete) i njeno trajno opstajanje u tenom obliku, to je

neophodno za nekadanji ili budui razvoj ivota (ili naseljavanje) na ovoj crvenoj i pustinjskoj planeti Sunevog sistema.

- ta su to asteroidi?
Asteroidi (ili planetoidi) predstavljaju mala, kamena nebeska tela koja orbitiraju oko Sunca u prostoru izmeu orbita Marsa i Jupitera, to znai da se nalaze na rastojanjima izmeu 2,1 i 3,2 astronomske jedinice od Sunca. Danas postoji vie od 20 000 poznatih asteroida, a njihovo postojanje je otkrio uzepe Pjaci 1801. godine kada je pomou teleskopa ugledao Ceres, najvei od svih poznatih asteroida, prenika 457 km. Asteroidi su asimetrinih oblika, njihovi prenici se nalaze u rasponu izmeu jednog i nekoliko stotina kilometara, a merenjem promena u njihovom sjaju (odnosno odsjaju), saznali smo da njihove godine (periodi obilaska oko Sunca) traju izmeu 3 i 30 dana. Izuavanjem spektra svetlosti koju reflektuju ova nebeska tela, doli smo do zakljuka da svaki asteroid pripada jednoj od sledeih klasa: C (mrani, najverovatnije ugljenini asteroidi), S (dvostruko svetliji od C asteroida, a najverovatnije su izgraeni od gvozdenih stena), M (slini gvozdenim meteoritima), P i D (crvenkasti, niskog sjaja). Dnevne temperature na asteroidima iznose oko 100oC, dok nou temperatura opada na oko -150oC. Usled slabe gravitacije, kosmika brzina sa povrina ovih tela iznosi svega nekoliko desetina kilometara na as, to znai da bismo i samo uz pomo skoka moda mogli da se otisnemo sa povrine asteroida u meuplanetarni prostor. Letelica NEAR je bila lansirana februara 1996. godine i predstavljala je prvi kosmiki projekat orbitiranja oko jednog, malog nebeskog tela. Ova letelica je juna 1997. godine prola na oko 1212 km iznad povrine asteroida Matilda, da bi februara 2000. godine ula u orbitu asteroida Eros, koji predstavlja jedan od najveih asteroida u Sunevom sistemu, oblika je ploda krompira dugakog 33 km, irokog i debelog po 13 km, a orbitira na oko 1,5 astronomskih jedinica od Sunca. Godina na njemu traje samo oko 5 sati i on je asteroid S tipa. Letelica NEAR koja je bila opremljena sa magnetometrom (koji je merenjem magnetnog polja ustanovio prisustvo gvoa u ovom asteroidu), X i Gama spektrometrom (koji je merio visokoenergetsko zraenje emitovano sa povrine asteroida), infracrvenim spektrometrom (koji je merio spektar Suneve svetlosti reflektovan sa asteroida kako bi se ustanovio njegov mineralni sastav), laserskim ureajem za merenje topografije asteroida, multispektralnim spektrometrom (koji je pomou vie razliitih talasnih duina svetlosti odreivao sastav kamenja na asteroidu) i radio aparatom (koji je slao konstantan radio signal ka Zemlji pomou koga se merilo gravitaciono privlaenje letelice ka Erosu, a iz ega se odredila masa i gustina Erosa), uspela je da 12. februara 2001. godine sleti na povrinu asteroida Eros prilikom ega je na Zemlju poslala mnogo slika sa visina izmeu 500 i 120 metara, a danas jo uvek alje radio signale ka Zemlji.

- Kako se mere mase asteroida?

Precizno izraunavanje mase planeta se vri merenjem vremena potrebnog da neki njen prirodni satelit napravi pun krug oko nje, na osnovu ega se piu Njutnove jednaine i izraunava masa planete. Drugim reima, da bismo izmerili masu nekog tela, neophodno nam je da moemo registrovati njeno gravitaciono privlaenje sa nekim drugim nebeskim telom. Meutim, mase asteroida su toliko male da ne vre nikakav znaajan gravitacioni uticaj na bilo koje okolno nebesko telo. Sve do skora, mase asteroida su se jednostavno procenjicale na osnovu njihovih dimenzija i pretpostavki o mineralima od kojih su sainjeni. Meutim, u poslednje vreme je nekoliko asteroida obila svemirska letelica. Kao i u sluaju prirodnog Meseca, putanja letelice u orbiti oko asteroida se krivi pod dejstvom privlaenja izmeu dve mase, a ovo krivljenje putanje se meri paljivim praenjem i Doplerovim radio merenjima sa

Zemlje. Na osnovu ovih merenja, dolo se do zakljuka da su izmerene mase asteroida manje od oekivanih i da oni poseduju penastiju strukturu nego to se to oekivalo.

- Kolika je guva u pojasu asteroida?

Asteroidni pojas izmeu orbita planeta Marsa i Jupitera, sadri oko 100 000 asteroida, iji su prenici vei od jednog kilometra, ali proseno rastojanje izmeu njih iznosi oko 5 miliona kilometara, to je jednako desetostrukom rastojanju od Zemlje do Meseca, pa su stoga njihovi meusobni sudari veoma retki. Svaki ovako veliki asteroid doivi u proseku po jedan sudar na svakih nekoliko milijardu godina, to znai da se sudari jednom do dva puta tokom ivota Sunevog sistema. Takoe, svemirske letelice prolaze kroz ovaj pojas sa zanemarljivo malom verovatnoom sudara sa nekim od asteroida. Guva u pojasu asteroida je toliko mala da kada biste stajali na jednom od asteroida i gledali unaokolo, sigurno ne biste videli nebo puno asteroida, ve biste u najboljem sluaju mogli da vidite barem jedan u blizini.

- Da li bi bilo korisno rudarstvo na asteroidima?

Ideja o korisnosti rudarstva na asteroidima zasniva se na moguem korienju materijala ekstrahovanih sa asteroida u svrhu podrke svemirskih letova, svemirskih stanica ili Meseevih baza. Najkorisniji materijali za ovakvu primenu bi bili voda (H2O), metan (CH4) ili neka druga jedinjenja koja bi se mogla pretvarati u raketno gorivo ili koristiti za zamenu potronih materijala neophodnih za odravanje ivota u Kosmosu. Neki naunici smatraju da bi se metali u asteroidima (gvoe, nikl i dr.) mogli iskopavati i koristiti kao sirovi materijali za izgradnju vetakih svemirskih struktura. Takoe, mogue je i vraanje iskopanih stratekih i dragocenih metala (npr. platina, galijum, germanijum ili zlato) na Zemlju, jer se ova ideja podrava na osnovu pretpostavki da je kamenje asteroida usled njihove diferenciranosti, tj. prostornoj razdvojenosti razliitih minerala na njima, znatno bogatije ovim retkim metalima nego kamenje sa Zemlje ili sa Meseca. Prvi koncepti o asteroidnom rudarstvu, podrazumevali su ljudske obilaske asteroida, dok su se novije ideje preorijentisale na potencijalne robotske misije, ili eventualno usmeravanje kriki asteroida ka proizvodnim pogonima na Zemlji ili jednoga dana, moda i na Mesecu.

- Kako se odreuju mase planeta?

Njutnov zakon gravitacije nam kae da je gravitaciona sila kojom se privlae dva tela jednaka proizvodu gravitacione konstante i njihovih masa, podeljenim sa kvadratom njihovog meusobnog rastojanja. Tako, znajui prenik Zemlje, i pretpostavljajui da je njen zapreminski centar isti kao i njen centar mase, moemo izraunati masu Zemlje ako samo izmerimo silu kojom deluje Zemljina gravitacija na telo iju smo masu prethodno izmerili na vagi. Takoe, neophodno nam je poznavanje vrednosti gravitacione konstante, a ona je jednaka 6.672 10-11 Nm2/kg2. Sada kada smo izraunali masu Zemlje kao 5.98 1024 kg, moemo korienjem istog zakona izraunati i masu Sunca. Da bi Zemlja bila u stalnoj orbiti oko Sunca, privlana sila gravitacije mora biti jednaka centripetalnoj sili, neophodnoj da ouva Zemlju u stalnoj orbiti. Centripetalna sila je jednaka proizvodu mase Zemlje i njene brzine, i sve to podeljeno sa kvadratom rastojanja od Zemlje do Sunca. Ako na osnovu astronomskih merenja odredimo udaljenost Zemlje od Sunca, moemo iz jednakosti gravitacione i centripetalne sile izraunati brzinu kretanja Zemlje oko Sunca, a odatle i Sunevu masu. Kada znamo masu Sunca, moemo na prethodno opisani nain izraunati masu bilo koje planete Sunevog sistema, naravno uz prethodno astronomsko izraunavanje perioda i prenika putanje planeta.

- Kako su nastali i od ega se sastoje prstenovi planeta?

Prstenovi oko planeta, kao to su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun iz naeg Sunevog sistema, sastoje se od komadia kamenja, trunica praine i leda. Planetarni prstenovi nastaju kada asteroidi, komete ili neki vei objekti priu isuvie blizu planeti i pod dejstvom plimskih sila (naizmeninog irenja i skupljanja rotirajueg tela pod dejstvom privlane sile gravitacije) bivaju rastureni na komadie. Na odreenom rastojanju od planete postoji zamiljena sfera koja se naziva Roeovom granicom, a premda se diskovi praine oko novoformiranih planeta najee pretvaraju u satelite, bilo koji objekat koji prie planeti na manje rastojanje od njegove Roeove granice, biva pod dejstvom gravitacije planete rastavljen na manje komadie koji zatim ostaju u orbiti planete i time postaju delovi planetarnog prstena. Po definiciji, Roeova graniva predstavlja minimalno rastojanje izmeu centra planete i fluidnog satelita na kome fluidni satelit moe stabilno orbitirati i ostati stabilan nasuprot gravitacionom dejstvu planete. Kada su planeta i satelit jednakih gustina, Roeova granica predstavlja 2,456 poluprenika planete, a naravno kada je u pitanju vrsti satelit, on je tada u stanju da prie planeti na manje rastojanje od Roeove granice, jer izmeu njegovih atoma postoje snane vezivne sile koje su u stanju da se suprotstavljaju slabijem privlanom dejstvu gravitacije. Samo planete koje su veoma esto izloene naletima leteih objekata imaju oko sebe prstenje, a spektroskopska posmatranja su pokazala da estice planetarnih prstenova koje su blie jezgru planete orbitiraju bre nego udaljenije estice. Prstenovi oko Jupitera su prilino razreeni i sastoje od estica razmera od 1 do 2 mikrometra, dok su Saturnovi prstenovi znatno sloeniji i sastoje se od sedmoslojne meavine praine, kamenia i leda, ije se razmere kreu od nekoliko mikrometara do nekoliko stotina metara. Uran poseduje devet prstenova koji ine praina i kamenii veliine oko jednog metra, dok Neptun poseduje tri prainasta prstena.

- Zato se Pluton ne smatra pravom planetom?

Svako telo koje se nalazi u zvezdanom sistemu (to znai da orbitira oko zvezde), a pri tome je vee od nekoliko metara i ne poseduje sopstveni izvor toplotne energije, smatra se planetom, pod uslovom da ne orbitira oko tela koje orbitira oko zvezde, jer se u tom sluaju naziva satelitom. U skladu sa ovakvom klasifikacijom, Pluton jeste planeta Sunevog sistema, jer njegov ekvatorijalni prenik iznosi 2350 km, a poto je i njegovo jezgro najverovatnije vrsto, on poseduje dovoljno gravitacije da mi mogao vremenom da se izoblikuje u sferno telo. U naem Sunevom sistemu, postoji nekoliko tipova planeta koje su uglavnom rasporeene du ravni Sunevog sistema po svojim dimenzijama. Naime, izmeu 4 velike gasovite planete (Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna) i 4 male, kamene planete (Merkura, Venere, Zemlje i Marsa) se nalaze najmanje planete Sunevog sistema koje su poznate i kao planetoidi ili asteroidi. Planeta Pluton, koja se nalazi na srednjem rastojanju od oko 40 astronomskih jedinica (ili 5,9 milijardi kilometara) od Sunca, na neki nain odskae od ovako ureenog sistema, s obzirom da su ak 6 satelita velikih planeta, pa i na Mesec vei od njega. Takoe, Pluton je stenovito telo za razliku od gasovitih dinovskih planeta, a za razliku od svih ostalih planeta Sunevog sistema, orbitalna ravan Plutona se nalazi pod uglom veim od 17,2o u odnosu na ekliptiku (orbitalnu ravan svih ostalih planeta Sunevog sistema), to ga s vremena na vreme, kao to je na primer i sada sluaj, dovodi na manje rastojanje od Sunca nego Neptun, pa stoga, trenutno, Pluton nosi epitet osme planete Sunevog sistema. Usled velike eliptinosti njegove putanje oko Sunca, Plutona esto porede sa kometama, telima ekstremno eliptinih putanja oko Sunca (a koja poinju da se tope kada se dovoljno priblie Suncu), a za primer moemo uzeti Halejevu kometu, ija putanja prolazi kroz orbitalne

putanje svih planeta osim Plutona. Ponekad se smatra da je Pluton najvei lan Kuiperovog pojasa (do koga stie i Halejeva kometa, kao i mnoge druge komete sa periodom obilaska oko Sunca manjim od 500 godina, nakon ega se vraaju ka Suncu) koji se protee izmeu orbita Neptuna i Plutona i obuhvata milione malih kamenih i ledenih objekata koji orbitiraju oko Sunca. Ipak, iako ga poloaj u Sunevom sistemu ini slinim u odnosu na druge objekte iz Kuiperovog pojasa, postojanje atmosfere koja se najverovatnije sastoji iz metana, azota i ugljen monoksida, ini Pluton geoloki i meteoroloki razliitim od svojih bliskih suseda. U okviru Kuiperovog pojasa, postoji i jo jedna grupa tzv. trans-Neptunovih objekata (u koje spada i Pluton) koji imaju tu osobinu da im je period rotacije oko Sunca stoji u odnosu 2:3 sa periodom revolucije Neptuna, to znai da dok se Neptun dva puta okrene oko Sunca, ovi objekti se okrenu tri puta. Persival Lovel je 1905. godine na osnovu male perturbacije u kretanju Urana predvideo postojanje planete iza orbite Neptuna, to je bilo dokazano 1930. godine kada je Pluton prvi put primeen, pa je tada dobio status devete planete Sunevog sistema. Takoe, Pluton poseduje i jedan satelit kome su astronomi dali ime aron, i oni zajedno orbitiraju oko Sunca sa periodom revolucije od 247,7 zemaljskih godina, a dan na Plutonu, mase 1,3 1022 kg, traje 6,39 zemaljskih dana.

- ta su to komete?
Komete predstavljaju kosmike lutalice, odnosno male lanove zvezdanih sistema ije su dimenzije najee reda veliine kilometra, a smatra se da se sastoje od: praine, leda (tanije zaleene smee vode, amonijaka, metana i ugljen dioksida), nekih ugljeninih (organskih) jedinjenja (tj. katrana) i kamenog sredita. Komete koje prolaze kroz na, Sunev sistem poseduju veoma iroke orbite oko Sunca koje se nalaze u okviru: Ortovog oblaka (sfere oko Sunca iji poluprenik iznosi oko 277 svetlosnih dana) ili Kuiperovog pojasa (oblast u ravni Sunevog sistema, ali daleko iza orbite Plutona, najudaljenije planete koja krui oko Sunca). Komete mogu imati kratke orbitalne periode (manje od 200 godina, kao na primer Halejeva kometa iji period obilaska oko Sunca iznosi 76 godina) ili duge (preko 200 godina, kao na primer kometa Kohoutek koja je prola pored Sunca 1974. godine, a sledei put e doi tek kroz 300 000 godina). Kada kometa prie Suncu (ili nekoj drugoj zvezdi) na rastojanje manje od jednog svetlosnog sata, vrsti led u njoj poinje direktno da prelazi u vodenu paru (sublimacija), to sa Zemlje opisujemo kao kometin rep. Kada se kometa dovoljno priblii Suncu, moe se razlikovati nekoliko njenih razliitih delova: vrsto jezgro (iji prenik najee iznosi izmeu 1 i 10 kilometara, premda moe biti i vei), koma (koja zajedno sa jezgrom ini glavu kometa, najee je oko 1000 puta vea od jezgra, mada moe biti velika koliko i Jupiter ili Saturn, a sastoji se isparljivih gasova i praine), vodonini omota (koji nevidljivo oblae glavu komete i poveava se sa pribliavanjem komete Suncu), prainasti rep (najee dugaak nekoliko miliona kilometara, uvek je usmeren suprotno od Sunca, jer ga odbacuje pritisak Suneve svetlosti, a predstavlja jedini deo komete koji je vidljiv sa Zemlje golim okom, jer dobro reflektuje svetlost) i jonski rep (koji se sastoji od jonizovanih atoma i molekula koje, takoe, solarni vetar odbacuje od sebe). Prilikom prolaska kometa kroz Sunev sistem, esto se desi da one pod dejstvom Jupiterove gravitacije budu pocepana na delie.

- Zato Ortov oblak nije diskolik?

Iako se Sunev sistem nalazi praktino u jednoj ravni, s obzirom da se sve planete okreu oko Sunca u istoj ravni (tzv. ekliptici, sa izuzetkom Plutona ija je orbita za oko 170 nagnuta u odnosu na ekliptiku), Ortov oblak koji se prua od orbite Plutona (u proseku od oko 40 astronomskih jedinica od Sunca) pa sve do samih granica Sunevog sistema (tzv.

heliopauze), ne nalazi se u ravni ekliptike, ve predstavlja sferu. U Ortovom oblaku se nalazi oko 1012 kometa sa izuzetno velikim periodima obilaska oko Sunca, premda se smatra da je ukupna masa svih kometa u Ortovom oblaka jednaka izmeu 5 i 50 masa Zemlje (Zemlja ima masu od 6 1024 kg) sa tipinom procenom od oko 15 Zemljinih masa, to je znatno manje od ukupne mase svih planeta u Sunevom sistemu koja iznosi 446,7 masa Zemlje. Danas se uglavnom smatra da su komete iz Ortovog oblaka nastale iz ledenih protoplaneta izmeu orbita Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, koje su usled intenzivne gravitacione interakcije sa ove 4 velike planete Sunevog sistema bile izbaene na velika rastojanja od Sunca. U ovom procesu se komete nisu samo izbacile na velika rastojanja, ve i pod velikim nagibom od oko 20 do 30 stepeni u odnosu na ekliptiku. Kada su se nale u Ortovom oblaku (koji je dobio ime po Janu Hendriku Ortu, holandskom astronomu koji je otkrio rotiranje Mlenog puta, a i smatrao je da je Sunev sistem okruen malim ledenim telima koja ponu da se tope kada se priblie Suncu), gravitacione perturbacije od strane bliskih zvezda u prolazu, susreti sa dinovskim molekularnim oblacima u Galaksiji i galaktika plima su nastavili da utiu na orbitu kometa. Poto se ove perturbacije deavaju kada se kometa nalazi blizu afela (najudaljenije take od Sunca) njene izrazito ekscentrine orbite, tada se najefikasnije deavaju promene ugaonog momenta njene orbite. Ugaoni momenat figurie kao veoma vana veliina prilikom odreivanja take perihela putanje komete, odnosno njene najblie take Suncu, kao i nagiba njene orbite u odnosu na ekliptiku. Kao rezultat menjanja ugaonog momenta putanje komete, njen perihel tei da se udalji od planetarnih oblasti, a nagib orbite nastavlja da se poveava. Tako, na primer, kometa sa perihelom od 10 astronomskih jedinica (blizu orbite Saturna) i afelom na oko 50 000 astronomskih jedinica, to je tipino za komete iz Ortovog oblaka, kree se brzinom od samo 2,7 metara u sekundi u afelu. Jedna zvezda veliine Sunca koja proe na rastojanju od jednog parseka (3,26 svetlosnih godina ili 206 265 astronomskih jedinica) brzinom od 30 kilometara u sekundi, poremetie brzinu kretanja komete za oko 0,29 metara u sekundi, to je dovoljno da povea njen orbitalni nagib u odnosu na ekliptiku za oko 6o. Poto svaka kometa doivi u proseku oko 40 000 ovakvih pertrbacija tokom svog postojanja, razumljivo je zato su nagibi putanja kometa u odnosu na ekliptiku raznovrsni, pa je tako i Ortov oblak ne diskolik, ve loptast.

- Kada e Halejeva kometa opet proi pored Zemlje?

Halejeva kometa je jedna od najpoznatijih lopti leda i praine koja periodino prolazi pored Sunca kreui se pri tome po veoma izduenoj putanji u pravcu suprotnom od kretanja planeta. Iz elemenata njene putanje kada nam se ova kometa veoma pribliila 1682. godine, astronom Edmond Halej je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine (odnosno nakon 76 godina) i ispostavilo se da je bio u pravu. Tada su izraunata sva prethodna pojavljivanja ove komete i pronaeni su i pisani podaci o njoj iz 239. godine pre nove ere. Period obilaska Halejeve komete oko Sunca varira izmeu 75 i 79 godina, to zavisi od gravitacionog dejstva planeta Sunevog sistema na nju. Halejevu kometu, koja je velika oko 10 kilometara, poslednji put na naem nebu smo mogli da posmatramo 1985. i 1986. godine, a u budunosti, ona e dostii taku ahela (taka najvee udaljenosti orbitirajueg tela od tela oko koga ono orbitira, a u sluaju Halejeve komete to je Sunce) u svojoj eliptinoj putanji oko Sunca tokom Boia 2023. (odnosno 2024.) godine i tada e se nalaziti na rastojanju od oko 35,3 astronomske jedinice (1 astronomska jedinica je jednaka srednjem rastojanju od Zemlje do Sunca, odnosno oko 150 miliona kilometara), kada e poeti ponovo da se pribliava ka nama. 30 godina kasnije, u februaru 2061. godine, ona e dostii taku perihela, odnosno minimalnog rastojanja u odnosu na Sunce, to je u njenom sluaju jednako 0,587 astronomskih jedinica. Ona e tada proi negde na pola puta izmeu orbita Merkura i Venere, ali e tada nae poglede ka njoj zaklanjati Sunce, s obzirom da e naa planeta tada biti na

suprotnoj strani svoje orbite oko Sunca. Ipak, zaobiavi oko Sunca, novembra 2061. godine, Halejeva kometa e prii Zemlji na rastojanje od samo 0,61 astronomske jedinice i nalazie sa praktino iznad glava pononim posmatraima neto severno od ekvatora. Poto zaokrene svojom putanjom oko Sunca, kometa e sredinom aprila 2062. godine opet proi pored Zemlje pri emu e nam prii na samo 0,426 astronomskih jedinica. Tada e najistiji pogled ka njoj imati stanovnici june hemisfere i to rano ujutru. to se tie sjaja ove komete, to je kao i u sluaju svih drugih kometa njena nepredvidljiva osobina, pa nam nije poznato da li e ona svojom svetlou prevazii njen sjaj koji smo gledali sa Zemlje 1985. i 1986. godine. Inae, svake godine, naa planeta po dva puta proe kroz putanju Halejeve komete. Tada se sa Zemlje mogu posmatrati velike meteorske kie: Orionid meteorska kia u oktobru i Eta Aquarids u maju.

- Da li Mesec putuje sa istoka na zapad ili obrnuto?

Posmatrajui Mesec na nonom ili predveernjem nebu, sigurno smo primetili da se ovaj na jedini prirodni satelit kree iznad nas od istoka ka zapadu. Meutim, ovakav pravac kretanja Meseca bismo mogli da usvojimo samo kada se Zemlja ne bi okretala oko sebe. Naime, Zemlja se okree od zapada ka istoku mnogo veom brzinom nego to se Mesec kree preko zvezda. Naime, brzina rotiranja Zemlje oko svoje ose na ekvatoru iznosi oko 463 m/s, a s obzirom da je obim Zemlje oko ekvatora jednak oko 40 miliona metara, to znai da naa planeta izvri jednu punu rotaciju oko sebe za 24 sata, odnosno 86400 sekundi. Meutim, Mesecu je potrebno 27,3 dana da bi obiao Zemlju, pa stoga znajui da se Mesec nalazi na rastojanju od 384403 kilometara od Zemlje, moemo izraunati da njegova brzina kretanja u odnosu na nas iznosi samo oko 163 m/s, to je isuvie sporo u odnosu na brzinu rotacije Zemlje. Poto je obim Meseeve putanje udaljen od centra Zemlje oko 64 puta vie od nas na povrini Zemlje, Mesec bi zapravo morao da se okree brzinom od 4,5 km/s (to je oko 27 puta vee od njegove sadanje brzine) ako bi hteo da stalno stoji iznad iste take na Zemlji, a njegova brzina bi morala da prekorai brzinu od 4,5 km/s ako bismo hteli nou da ga gledamo kako se kree ka istoku kao to je stvarno i sluaj. Upravo zato, kada nou posmatramo kretanje Meseca od istoka ka zapadu, moramo znati da je ovakvo kretanje zapravo izazvano kretanjem Zemlje u pravcu istoka. Iz istog razloga se i sve druge planete i zvezde koje vidimo na nebu kreu od istoka ka zapadu iako zapravo orbitiraju oko Sunca od zapada ka istoku. Stoga se i Mesec samo prividno na nebu kree od istoka ka zapadu, ali se zapravo kree u obrnutom smeru, odnosno od zapada ka istoku. Ovo moemo potvrditi i ako svako vee u isto vreme zabeleimo poloaj Meseca na nebu. Videemo da se iz veeri u vee, njegov poloaj pomera ka istoku. Ovo i nije tako neobino ako znamo da zahvaljujui zakonu o odranju ugaonog momenta, sva nebeska tela u jednom nebeskom sistemu kao to su zvezdani sistemi ili Galaksije najee rotiraju u istom smeru.

- Zato je Mesec svetliji od oblaka?

Albedo (odnos intenziteta reflektovane svetlosti i svetlosti koja dotakne telo) koeficijent tamnijih oblasti na Mesecu iznosi oko 0,07, dok je albedo svetlijih oblasti kao to su planine, svetli krateri i druge uzviice, neto vei i kree se izmeu 0,1 i 0,15. Ukoliko ste nekada pomou dvogleda posmatrali Mesec na pozadini od svetlo plavog neba, odnosno dok je jo dan, sigurno ste primetili da ove tamnije oblasti njegove povrine imaju praktino istu boju kao i nebo iza njega. S druge strane, da bi reflektovali najvei deo svetlosti koja pada na njih, oblaci moraju da budu prilino debeli. Ipak, tada oni najee pokrivaju celo nebo i ne moemo da vidimo njihove svetle vrhove. Takoe, i pored toga to albedo dovoljno debelih oblaka iznosi izmeu 0,6 i 0,8 (to znai da oni tada reflektuju izmeu 60 i 80 % svetlosti

koja padne na njih, a i to je oigledno svaki put kada Sunce zae iza oblaka), kada su tanki i rasuti po nebu, oni najee nisu svetliji od Meseca. Ipak, kada su na nebu prisutni veliki beli kumulusi (to su oni bljetavo beli penasti oblaci), tada lako moemo primetiti da su oni stvarno desetak puta svetliji od dnevnog Meseca, kao to bismo i oekivali od odnosa njihovih albedo koeficijenata. Razlog to je nou Mesec svetliji od oblaka je naravno, u tome to je Mesec tada osvetljen Sunevom svetlou dok jedina svetlost koja pada na oblake potie od reflektovane svetlosti sa Meseca, kao i sijalica i svetiljki sa Zemlje. Ukupan intenzitet svetlosti koja sa Meseca i sa Zemlje nou dolazi do oblaka, znatno je manji od intenziteta Suneve svetlosti, pa je stoga i Mesec nou svetliji od oblaka.

- Zato uvek vidimo samo jednu stranu Meseca?

Period rotacije Meseca oko svoje ose jednak je periodu rotacije Meseca oko Zemlje, pa usled toga, sa Zemlje moemo videti samo jednu stranu meseca, dok drugu, tzv. tamnu stranu Meseca moemo videti samo iz Kosmosa. Ova dva perioda rotacije su nekada bili nejednaki, ali je vremenom dolo do usporavanja rotacije Meseca oko svoje ose. Kao to gravitaciono privlaenje izmeu Meseca i Zemlje uzrokuje plime i oseke na Zemlje isto tako postoje i plime na Mesecu, koje se ogledaju u savijanju Meseeve povrine. Smatra se da je dugotrajnim dejstvom Zemljine gravitacije na Mesec, vremenom dolo i do usporavanja rotacije Meseca, sve dok on na kraju nije postao stalno okrenut ka Zemlji svojom teom hemisferom. Naime, Mesec, jedini Zemljin prirodni satelit uopte nije pravilnog loptastog oblika, kao to to izgleda sa Zemlje. On poseduje oblasti vee i manje gustine, kao i veliko ispupenje na svojoj tamnoj strani. Mogue je da su ba ove nepravilnosti u rasporedu njegove mase uslovile to da je stalno okrenut ka Zemlji svojom jednom, najverovatnije guom stranom.

- Kako nastaju Meseeve mene?

Zemlja rotira oko svoje ose u smeru od zapada ka istoku, a u istom ovom smeru se kree i Mesec oko Zemlje. Da bi napravio jedan pun krug oko Zemlje, Mesecu je potrebno 29 i po dana, to ini jedan Meseev mesec. Tokom svog perioda kruenja oko Zemlje, Mesec je uvek istom svojom stranom okrenut ka nama i prolazi kroz ciklus Meseevih mena. Naime, kada se Mesec nalazi tano izmeu Zemlje i Sunca, mi ga ne vidimo jer je u potpunosti osvetljena samo njegova tzv. tamna strana. Kreui se polako ka istoku, jedan mali, srpasti deo Meseca polako poinje da reflektuje Sunevu svetlost ka nama i mi vidimo osvetljeni deli njegove desne strane. Kada se Mesec nae na podjednakom rastojanju do Sunca, kao i Zemlja, odnosno u ravni sa njom, tada je itava desna polovina Meseca osvetljena, da bi cela nama okrenuta strana Meseca postala osvetljena kada Mesec doe u poloaj iza Zemlje. Tada Mesec vidimo kao potpuno okruglo i svetlo nebesko telo na nonom nebu. Meutim, Mesec nastavlja da se kree ka istoku da bi kada se ponovo nae u ravni (tj. u istoj liniji) sa Zemljom (ali sa druge strane) postao poluosvetljen i zatim ponovo nevidljiv kada se opet nae izmeu Zemlje i Sunca.

- Da li bi sa Meseca mogla da se vidi vetaka svetlost sa Zemlje?

Ako biste stajali na Mesecu, a va drug sa Zemlje uperio ka vama svetlosni zrak iz baterijske lampe, sigurno ga ne biste videli. Baterijska lampa stvara svetlost koji se iri kroz prostor u obliku kupe, a kada svetlosni snop stigne do vas, on bi bio toliko razreen da bi jedva nekoliko fotona stiglo do vaih oiju, koje vi verovatno ne biste uspeli da detektujete. Meutim, ako biste sa Zemlje koristili laser onda biste znatno smanjili divergentnu kupu

svetlosnog snopa, pa bi laserska svetlost na Mesecu stvorila krug svetlosti prenika oko jednog kilometra. Ovakvu svetlost biste sigurno mogli da vidite na Mesecu. Sledea varijanta bi bila da se povea veliina vaeg oka uz pomo teleskopa. Teleskop skuplja svetlost iz velike oblasti prostora uz pomo soiva ili ogledala i zbog toga ga ljudi koriste za posmatranje svetlosti sa dalekih zvezda. Iako su zvezde veoma svetlije u odnosu na jednu baterijsku lampu, one su takoe i veoma daleko. Najvei broj zvezda su nekoliko svetlosnih godina daleko od nas, a jedna svetlosna godina je jednaka rastojanju koje svetlost pree za godinu dana, tj. oko 10 triliona (10 miliona miliona) kilometara. S obzirom da svetlost od zvezde do Zemlje treba da pree toliki put, kada stigne na Zemlju, ta svetlost je veoma slaba. Najvei teleskop na Zemlji je Hablov svemirski teleskop, za koga kau da moe videti ak i upaljenu ibicu na planeti Plutonu.

- Da li se pomou teleskopa mogu razaznavati predmeti na Mesecu?

Da bismo jasno raspoznavali vee obrise na Zemlji, morali bismo da raspolaemo sa uveliavajuim sredstvom rezolucije vee od jednog metra. Najbolji trenutno dostupni teleskop je Hubble Space teleskop koji poseduje rezolucionu snagu od 0,1 lune skunde, pa bi njegova rezolucija za predmete na Zemlji (sa rastojanja na kome se sada nalazi) iznosila oko petnaestak santimetara, tj. oko pola stope. Mesec je oko 1000 puta udaljeniji od Hubble Space teleskopa nego Zemlja, to znai da bi ovaj teleskop posedovao rezoluciju od oko 150 metara za predmete na Mesecu. Sa takovom rezolucijom, itav fudbalski stadion bi zauzimao jedan do dva piksela (elementarna polja ekrana) na slici. Stoga, manje predmete od reda veliine fudbalskih terena, aviona, vonjaka, olimpijskih vodenih bazena ili solitera ne bismo mogli da raspoznajemo ni pomou trenutno najboljeg teleskopa na planeti.

- Zato Mesec izgleda vei na horizontu nego kada je iznad nas?

esto nam se ini da je Mesec kada se nalazi na horizontu vei, a samim tim i blii nama nego kada je visoko na nebu. Ova pojava, poznata i pod nazivom Meseeva iluzija predstavlja optiku varku, jer je Mesec na horizontu otprilike za rastojanje od jednog poluprenika Zemlje dalji od nas nego kada je u zenitu, tj. tano iznad nas. Ovaj efekat jo uvek nije nauno objanjen, iako postoje teorije koje trae uzrok ove pojave. Ukoliko fotografiete Mesec u oba poloaja i zatim izmerite njegov obim, videete da je Mesec za oko 2 % manji kada je na horizontu. Neki naunici smatraju da je uzrok Meseeve iluzije prelamanje svetlosti sa Meseca na esticama atmosfere. Meutim, merenja uz pomo preciznih instrumenata su pokazala da prelamanja Meseeve svetlosti u atmosferi ine da Meseev disk izgleda jo manji nego bez prelamanja, to je opet u suprotnosti sa onim to vidimo. Neki naunici su reenje ove pojave videli u Ponzoovoj iluziji, tj. efektu da kada nacrtate 2 jednake krive linije jednu iznad druge (koje se eventualno nalaze u navie usmerenom trouglu ili su okruene navie konvergentnim linijama), ona donja e vam izgledati kao vea i dua. Takoe, postoji i optika iluzija pri kojoj nam isti objekat izgleda manji kada je okruen sa veim, pre nego sa manjm sferama. Ibn Alhazan je pre 3000 godine dao objanjenje koje mnogi naunici priznaju, a to je da kada posmatramo Mesec blizu horizonta onda ga poredimo sa drugim zemaljskim objektima, npr. drveem, kuama, putem, pa nam Mesec izgleda blii nego to jeste, dok kada je u zenitu, tj. visoko na nebu onda ga poredimo sa veoma dalekim zvezdama pa nam se i Mesec ini malo daljim nego to stvarno jeste.

- Da li postoji Meseeva duga?

Kao to se Suneva svetlost moe rasuti na kapima kie i tako stvoriti dugu u vazduhu, isti efekat moe postii i Meseeva svetlost, koja kao to znamo predstavlja Sunevu svetlost koju ka nama reflektuje ovaj, jedini prirodni satelit nae planete. Meutim, Meseevu dugu smo veoma retko u prilici da vidimo, jer postoji nekoliko uslova koji se moraju ispuniti da bi ona postala vidljiva. Naime, osim to je neophodno da pada kia u daljini, Mesec mora biti pun i mora se nalaziti relativno blizu horizonta, jer ukoliko se nalazi iznad 42o, duga e se nalaziti iza horizonta. Meseeve duge se esto vide oko sat vremena pre izlaska Sunce, jer je tada nebo jo uvek tamno, a duga se nalazi na istoku, u pravcu izlazeeg Sunca. Ipak, za razliku od Suneve, dnevne duge, Meseeva, nona duga ne poseduje ni priblino bogat spektar boja u sebi, ve izgleda veoma sivo. Razlog toga je u tome to su nae oi u uslovima slabe osvetljenosti (kada malo fotona dolazi u nae oi) i slabi detektori boja, pa nam mnoge obojene stvari na meseini izgledaju sive. Tako nam i sve zvezde na nebu izgledaju istobojne iako su svetlosti koje nam dolaze sa njih najrazliitijih boja od crvenih, narandastih, preko utih (kao nae Sunce) pa do plavih i belih. Meutim, i Mesec je veoma tamno nebesko telo, s obzirom da reflektuje samo 7 % od Suneve svetlosti koja padne na njega (sve ostalo se troi na zagrevanje osvetljene Meseeve povrine), a s obzirom da je Mesec skoro u potpunosti bran boje, spektar njegove reflektovane svetlosti je i prilino siromaan, a kao to znamo, duga predstavlja svetlost, razloenu po talasnim duinama fotona koji je ine, pa e stoga i boje u njoj biti manje izraene nego kod duge koja potie od prelamanja direktne Suneve svetlosti. Kada bi na Zemlji mogla da se vidi duga od Zemljinog odsjaja na Mesecu (to je ona slabo osvetljena strana Meseca dok je Mesec mlad, a koja potie od svetlosti sa Zemlje), tada bi ova duga sigurno bila izuzetno lepa, jer je Zemlja prepuna raznovrsnih boja. A duga na Mesecu ne postoji, jer naravno, na Mesecu ne postoji voda na ijim bi se kapljicama svetlost prelamala i tako stvarala ovu ivopisnu pojavu. Pod Meseevom dugom se esto podrazumeva pojava oreola oko Meseca ispod koga prolaze cirusi (tanki, paperjasti oblaci sainjeni od kristalia leda), tako da se svetlost sa Meseca refraktuje na kristalima leda dajui tako krug od oko 22o oko Meseca sa crvenom bojom u unutranjosti kruga, a sa plavom na njegovoj spoljanjosti (za razliku od Suneve duge koja poseduje crvenu boju na spoljanjem kraju, a plavu i ljubiastu u unutranjosti kruga). Ovaj oreol se moe pojaviti i oko Sunca, ali zbog njegovog velikog sjaja nismo u stanju da ga vidimo. Svetle take na delovima Meseevog oreola koji odgovaraju poloajima kazaljke asovnika u 3, 9 i 12 sati nazivaju se Meseevim psima i potiu od preteno vertikalno orijentisanih kristala leda u atmosferi (koji stvaraju horizontalno skretanje svetlosti, pa i svetle take na poloajima za 3 i 9), kao i kristala leda koji su orijentisani horizontalno, tako da u vertikalnom smeru skreu Meseevu svetlost, stvarajui tako svetlu taku na poloaju koji odgovara poloaju kazaljke na satu u tano 12 sati.

- Da li Meseeva gravitacija utie na nau teinu?

Poto gravitaciona sila kojom nas privlae nebeska tela opada srazmerno kvadratu rastojanja od nas do centra mase datog nebeskog tela, tako e sa udaljavanjem od centra mase Zemlje, naa teina postajati sve manja. Meutim, poto se Zemljin centar mase ve nalazi na oko 6500 km ispod nas, penjanje na neku od zemaljskih planina nee smanjiti nau teinu u primetnoj meri. U sluaju da elimo da postanemo laki jednostavnim penjanjem u visinu, morali bismo da se popenjemo mnogo kilometara u visinu da bismo primetili smanjenje gravitacione sile koja deluje na nas na Zemlji. Meutim, poto je Mesec manji i laki od Zemlje, nije potrebno udaljavati se mnogo od njega da bismo osetili promene u teini. Naime, dovoljno je da se udaljimo od Meseca za nekoliko kilometara i biemo primetno laki u odnosu na nau teinu dok stojimo na njegovoj povrini. Kada se Mesec nalazi tano iznad naih glava, onda je on otprilike za oko 378 000 km udaljen od nas. Kada se Mesec nalazi s

druge strane Zemljine kugle, odnosno oko 12 sati nakon to je zauzimao mesto iznad naih glava, tada e Mesec biti na rastojanju od oko 391 000 km od nas, odnosno bie za 13 000 kilometara dalji nego pre pola dana. Interesantno je da ovaj porast rastojanja do Meseca od 13 000 kilometara, znai da je naa Meseeva teina za 7 % manja kada se Mesec nalazi sa suprotne strane Zemlje nego kada nam se nalazi iznad glava. Meutim, poto je Meseeva masa mala i poto se srazmerno njoj, on nalazi na velikom rastojanju od nas, ovaj efekat u varijaciji nae teine pod njegovom dejstvom koji iznosi svega nekoliko hiljaditih delova Njutna, teko je primetiti na jednoj obinoj kunoj vagi. Ipak, Meseeva gravitacije je dovoljno velika da bi privlaila Zemlju tako da se njih dvoje zajedno okreu oko Sunca.

- Koliko je vremena potrebno svetlosti sa Meseca da stigne na Zemlju?

Svetlost putuje kroz Kosmos brzinom od oko 300 000 km/s. Mesec se nalazi na rastojanju od 384 403 km od Zemlje, pa lako moemo izraunati da je svetlosti potrebno oko 1,3 sekunde da stigne sa Meseca do naih oiju. Izmeu ostalih stvari, astronauti koji su se etali Mesecom, na njemu su ostavili i nekoliko reflektujuih ogledala. Usmeravanjem laserskog snopa sa Zemlje ka tim ogledalima i merenjem vremena koje proe od ispaljivanja laserskog snopa do prijema njegove refleksije mogue je odrediti rastojanje od nas do Meseca sa grekom manjom od jednog milimetra (danas je poznato rastojanje od nas do Meseca do tanosti od debljine jednog papirnog lista). Ako ste nekada posmatrali video snimke sletanja na Mesec, moda ste primetili da je radio odgovor astronauta sa Meseca ponekad ukljuivao zakasneli eho pitanja, to je bila posledica toga da i radio talasi kao jedna posebna vrsta svetlosti putuju skoro 3 sekunde do Meseca i nazad. Inae, Meseeva svetlost predstavlja ustvari svetlost sa Sunca koju povrina ovog naeg, jedinog prirodnog satelita reflektuje ka nama. Meseeva svetlost nastaje na Suncu odakle joj je potrebno oko 8 minuta da stigne do sistema Zemlja-Mesec, a samo oko 1,3 sekunde da pree put od Meseca do naih oiju.

- Da li Mesec ima atmosferu?

Na Mesec poseduje veoma razreenu, tzv. kratkotrajnu atmosferu. Iznad povrine Meseca postoje gasovi, ali u tako malim koncentracijama, da se praktino i ne mogu nazvati trajnom atmosferom. Elektromagnetni talasi sa Sunca predaju energiju esticama Meseevih gasova, to poveava njihovu kinetiku energiju, a samim tim i brzinu, koja veoma lako dostie Meseevu kosmiku brzinu koja predstavlja brzinu kojom je potrebno da se kree neko telo da bi napustilo gravitaciono polje objekta ispod sebe i otisnulo se u Kosmos, a ova brzina sa Meseeve povrine iznosi 2,38 km/s, to je oko 5 puta manje od iste brzine na Zemlji, a to je posledica 6 puta slabije sile gravitacije na Mesecu nego na Zemlji. ak i Zemlja iz istih razloga stalno otputa atmosferske gasove u Kosmos, ali ih i obnavlja kroz razne bioloke procese. Nedostatak atmosfere na Mesecu je i razlog zato nebo na Mesecu uvek izgleda tamno, jer nebo u boji zahteva prelamanje Suneve svetlosti na esticama atmosfere. Poto Mesec nema ni atmosferu ni vodu, njegove stene se skoro uopte hemijski ne menjaju, pa stoga, sa povrine Meseca lako moete skupljati kamenie stare i po 4 milijarde godina.

- Koja je Meseeva sudbina u budunosti?

Mesec se trenutno udaljava od Zemlje brzinom od oko 4 santimetra godinje. Ovo udaljavanje Meseca se deava usled prenosa Zemljinog ugaonog impulsa (tzv. momenta) na Meseev ugaoni impuls kao posledice plimskog trenja. Postepeno udaljavanje Meseca e se u budunosti manifestovati kao produeni Meseev period rotacije oko Zemlje, poznat i kao

Meseev mesec. Zamislimo da se vozimo na biciklu koji je sa jednim lasom povezan sa Zemljom, a koji krui oko Zemlje u istom smeru u kome se ona okree oko sebe. U ovoj analogiji, mi na biciklu bi predstavljali Mesec, Zemlja bi ostala Zemlja, a laso bi bila gravitacija. Kao i u sluaju Meseca, neto ugaonog impulsa Zemlje bi prelazilo na nas i na bicikl bi postepeno ubrzavao svoje kretanje, a time se i polako udaljavao od Zemlje, isto kao to se deava sa Mesecom. Ista ova pojava prenosa impulsa dovodi do malog usporavanja Zemlje, to rezultuje u duem danu, a i u duem mesecu (periodu obilaska Meseca oko Zemlje). Kada duina dana na Zemlji postane jednaka duini jednog meseca, brzina rotacije Zemlje oko svoje ose e se izjednaiti sa brzinom rotacije Meseca oko Zemlje i doi e do prestanka daljeg prenosa ugaonog impulsa. Do ovog izjednaavanja e doi tek kroz nekoliko milijardi godina (ukoliko naa sadanja planeta tada bude jo uvek postojala) i tada e dan na Zemlji, kao i mesec trajati oko 47 sadanjih dana, a Mesec e biti 1,35 puta dalji od Zemlje nego danas, tj. na oko 1,7 svetlosnih sekundi rastojanja od Zemlje.

- Kako gledajui u Mesec moemo da saznamo sastav Zemlje?

Astronomi su nedavno, posmatrajui odsjaj Zemlje na Meseevoj povrini, uspeli da izmere spektar Zemljinih elektromagnetnih talasa, za ta se smatra da e u budunosti biti korisna informacija prilikom potrage za drugim nama slinim planetama u Mlenom putu. Pojava starog Meseca u zagrljaju mladog Meseca je odavno poznata. Naime, tokom nekoliko dana pre ili posle mladog Meseca, sa Zemlje je vidljiva, blago osvetljena jedna polovina Meseca, dok je druga njegova polovina jo manje osvetljena, a upravo ova slabije osvetljena polovina Meseca potie od sjaja Zemlje. Naime, dnevna strana Zemlje osvetljava zoru ili sumrak na Mesecu. Leonardo da Vini je prvi objasnio ovu pojavu u kojoj se Mesec ponaa kao dinovsko ogledalo koje nam pokazuje Sunevu svetlost koju je ka njemu reflektovala naa planeta. Posmatranjem odsjaja Zemljine svetlosti sa Meseeve povrine mogue je odrediti spektar Zemlje, onakav kakav bi bio vien sa neke druge veoma udaljene planete. Kada ne bi postojao ovaj prirodni odsjaj svetlosti sa Zemlje, bila bi nam potrebna specijalna letelica koja bi snimala spektar nae planete, a iako su dananje letelice dobre za snimanje fotografija Zemlje, jer mogu odlino razlikovati detalje na povrini nae planete, one nisu naroito pogodne za pravljenje optih slika koje vae za itavu Zemlju u celini. Tako je Galileo letelica, koju si izradili Karl Sagan i njegovi saradnici, merila 1993. godine Zemljin spektar ali samo na jednom malom paretu Okeana. Ipak, uz korekcije na lunarnu refleksiju, radijaciju i dodatni prolaz svetlosti kroz Zemljinu atmosferu putem uporeivanja spektra odsjaja Zemlje sa Meseca sa spektrom Meseca obasjanog Sunevom svetlou, izveden je spektar Zemlje, kakav bi bio vien sa neke daleke planete. Osim to je izraunato da je Zemljin albedo jednak 0,297 (to znai da treinu svetlosti koja padne na Zemlju, reflektujemo), na osnovu ovog spektra je primeeno i kako se reflektivnost Zemlje menja sa talasnom duinom elektromagnetnih talasa. Takoe, postoji velika razlika u refleksiji svetlih oblaka i tamnijih okeana. Na osnovu plavoe neba, mogue je odrediti i koliinu atmosfere na naoj planeti. Postoji, takoe i veliki porast intenziteta u infracrvenom delu spektra iznad velikih uma, gde je vegetacija veoma reflektivna. Morska vegetacija nije u stanju da stvara infracrveni potpis u spektru, jer morska voda veoma dobro apsorbuje svetlost u crvenom delu spektra. Vanzemaljska posmatranja Zemlje bi vanzemaljcima stavila do znanja da se pre oko 400-500 miliona godina pojavila vegetacija na Zemlji. Spektralne linije kiseonika i ozona bi ukazivale na odvijanje procesa fotosinteze, to je odlika samo ivog sveta. Naravno, jedna od najveih potekoa u vanzemaljskom posmatranju Zemlje je ta to smo mi veoma blizu Suncu, pa bi na blagi sjaj bio teko raspoznatljiv od velikog sjaja zvezde koja je izvor ivota na naoj planeti.

- ta je to projekat LSP?
U poslednje vreme se u svetu nauke sve vie razmilja o korienju Meseca za stvaranje elektrine energije na Zemlji. Naime, Dejvid Krisvel, fiziar iz Hjustona, smislio je ideju o postavljanju solarnih elija na Meseevu povrinu koje bi pretvarale energiju Suneve svetlosti u elektrinu energiju i zatim ih pomou snanih mikrotalasnih antena slali do predajnika na Zemlji koji bi energiju prosleivali do potroaa, a otelotovorenje ove ideje predstavlja projekat pod imenom LSP (Lunar Solar Power Meseeva solarna snaga), koji je verovatno prvi put spomenut 1984. godine na simpozijumu NASA-e o Meseevim bazama i svemirskim aktivnostima u 21. veku. Ljudska civilizacija sa oko 10 milijardi ljudskih bia koji e iveti na njoj oko 2050. godine, zahtevae oko 20 TeraVati snage koja potie iz elektrine energije. Mesec prima oko 13 000 TeraVati snage sa Sunca, a smatra se da bi hvatanje samo 1 % od ove solarne energije i njeno slanje ka Zemlji, moglo u budunosti u potpunosti da zameni rad zemaljskih elektrana koje stvaraju elektrinu energiju na raun sagorevanja fosilnih goriva. itav sistem koji bi ka Zemlji slao energiju u obliku mikrotalasa, mogao bi na Mesecu da se izgradi pomou materijala koji postoje na Mesecu, ime bi se znatno smanjili trokovi povezani sa transportom materijala sa Zemlje na na jedini, prirodni satelit. LSP sistem se sastoji od 20 - 40 Meseevih postrojenja koji bi bili locirani na istonoj i zapadnoj ivici strane Meseca koja je vidljiva sa Zemlje. Svako od ovih postrojenja bi posedovalo nizove solarnih elija koje bi prihvatale Sunevu svetlost i prevodile je u elektrinu energiju koja bi se putem podzemnih kablova slala do mikrotalasnih generatora koji bi pretvarali ovu elektrinu energiju u mikrotalase. Generator (odnosno, antena) bi zatim slao mikrotalase do velikih ekrana koji bi reflektovali ove elektromagnetne talase ka Zemlji, gde bi se oni primali putem niza antena strateki postavljenih du cele Zemljine sfere kako bi se energija ravnomerno raspodeljivala potroaima. Antene na Zemlji prevode primljene mikrotalase u elektrinu struju koju zatim alju ka lokalnoj elektrinoj mrei.

- Kako se odreuje sastav planeta i zvezda?

Spektroskopija je nauna oblast koja nam daje odgovor na pitanja o materijalnom sastavu nebeskih tela. Posmatranjem svetlosti koja dolazi sa zvezda ili svetlosti koju reflektuju planete, mi smo u stanju da tano odredimo sastav nebeskih objekata. Spektroskopska ispitivanja se sastoje u razlaganju primljene zvezdane svetlosti po svim njenim talasnim duinama, to se najee vri proputanjem svetlosti kroz prizmu (ili difrakcionu reetku), tako da svetlost razliitih talasnih duina biva predstavljena u obliku razliitih linija na fotografskom filmu. Ovaj skup snimljenih linija se naziva spektrom. Svaki hemijski element u prirodi emituje svetlost koju ine fotoni njemu karakteristinih talasnih duina, to je posledica injenice da su rastojanja izmeu energetskih nivoa elektrona karakteristina za svaki hemijski element (a foton karakteristine talasne duine nastaje prelaskom elektrona sa vieg na nie energetsko stanje u atomu), pa smo tako na osnovu poloaja emisionih linija u spektru u mogunosti da odredimo koji su hemijski elementi prisutni na nebeskom objektu. Zatim, na osnovu intenziteta karakteristine linije odreenog elementa moemo odrediti i u kojoj je meri dati element zastupljen u sastavu planete ili zvezde.

- ta je to interferometar?
Optiki interferometar je ureaj u kome se dva ili vie svetlosnih talasa kombinuju stvarajui interferenciju. Ako dva teleskopa posmatraju istu zvezdu, a primljena svetlost sa oba teleskopa se pomea, dolazi do pojave interferencije ova dva svetlosna talasa, a sjaj

zvezde e zavisiti od odnosa vremena dolaska oba talasa (ukoliko se njihovi bregovi preklope, sjaj zvezde e se pojaati, a ukoliko se breg jednog talasa poklopi sa doljom drugog, njen sjaj e nestati). Drugim reima, zvezda nestaje i ponovo se pojavljuje svaki put kada je razlika u vremenu dolaska talasa na ova dva teleskopa jednaka celobrojnom umnoku talasnih duina talasa, a ova pojava podsea na kretanje zvezde iza nekakve prugaste ograde. to je vei razmak izmeu teleskopa, manji je raspon izmeu zaklanjajuih pruga, pa tako i merenja postaju preciznija. Dva teleskopa na meusobnom rastojanju od samo nekoliko metara stvaraju tamne prenike razmera dinovske zvezde Betelgez. U ovom sluaju, zvezda postaje vea od duine tamne pruge i vie ne moe da se krije iza nje, a mi stalno vidimo njen sjaj. Upravo su se ovom metodom koristili Albert Majkelson (Albert A. Michelson) i Fransis Piz (Francis Pease) kada su 1920. godine izmerili prenik zvezde Betelgez, koja i pored toga to je zvezda sa najveim razmerama na nebeskoj sferi, ne sija tako jako, jer je vrlo stara zvezda u obliku crvenog dina. Veina drugih zvezda zahteva znatno vei razmak izmeu teleskopa radi merenja njihovih razmera, to znai da se oni ne mogu kao u sluaju Betelgeza montirati ba jedan pored drugog, a jo jedna tekoa u vezi sa ovakvim merenjima potie od nehomogenosti vazduha, to uzrokuje neravnomeran indeks prelamanja, to dovodi do stalnih nepredvidljivih promena u vremenu dolaska svetlosti do teleskopa, a kao rezultat toga, zvezda se nasumino pomera iza tamnih pruga, to znatno oteava merenja. Stoga se danas za interferometrijska merenja najee koriste radio teleskopi koji detektuju talase talasnih duina reda veliine milimetra ili santimetra, a sama interferometrija se moe koristiti i za precizna merenja rastojanja izmeu zvezda i njihovog kretanja, kao i za izraunavanja orbite dvojnih zvezda. Korienjem dovoljnog broja razliito razmaknutih teleskopa usmerenih u raznim pravcima na nebu, mogue je rekonstruisati slike zvezda sa veoma visokom ugaonom rezolucijom, koja e u skoroj budunosti dostii veliinu od jednog mililunog sekunda po mikronu (rezolucija od 1 lunog sekunda odgovara sposobnosti da se sa Zemlje prepozna osoba koja stoji na Mesecu). Osim velike primene interferometara u radio i optikoj astronomiji, oni se koriste i u spektroskopiji, u ispitivanju tankih filmova, isprobavanju optikih ureaja i pri merenju indeksa prelamanja.

- Kakve sve vrste teleskopa postoje?

Postoje teleskopi razliitih veliina i uveliavajuih sposobnosti, od onih dejih koje moemo kupiti u ponekoj knjiari, pa sve do Hablovog svemirskog teleskopa tekog nekoliko tona. Amaterski teleskopi se nalaze negde izmeu ova dva tipa, a pomou jednog ovakvog teleskopa sa soivom irine 15 cm moemo itati ta pie na noviu udaljenom 55 metara ili posmatrati nebeska tela koja se nalaze i po pola milijarde svetlosnih godina daleko od nas. Najvei broj teleskopa dananjice su ili refraktorni (koriste staklena soiva) ili reflektorni (umesto soiva, poseduju ogledala). to je vei prenik soiva ili ogledala (tzv. otvora teleskopa kroz koji ulazi svetlost), to e vie svetlosti moi da ulazi u unutranjost teleskopa, pa e time moi da se postigne i vee uveanje, a cena teleskopa upravo zavisi od veliine ovog otvora, pri emu su reflektorski teleskopi u tom pogledu neto jeftiniji od refraktora. Refraktori se sastoje od duge metalne, plastine ili drvene cevi na ijem se jednom kraju nalazi stakleno soivo objektiva koji prihvata upadnu svetlost i refraktuje je (prelama) i fokusira ka odreenoj taki (ii) u cevi teleskopa, dok se sa druge, posmatrau blie strane, nalazi soivo okulara (ija je ina daljina znatno manja od ine daljine objektiva) koje prihvata ovu svetlost, uveava je i alje u nae oi. Ahromatski refraktori poseduju soiva koja nisu korigovana radi spreavanja pojave hromatske aberacije, odnosno oreola duginih boja koji se ponekad pojavljuje oko predmeta posmatranih kroz teleskop. S druge strane, apohromatski refraktori poseduju ili viestruka soiva ili soiva izraena od nestaklenih materijala (npr. od fluorita) radi spreavanja pojave hromatske aberacije. Refraktori poseduju

odlinu rezoluciju, dovoljno veliku da se mogu prepoznavati detalji na planetama ili dvojnim zvezdama. Meutim, prilino je teko napraviti velike objektive (vee od 10 cm u preniku) za refraktore, pa poto je veliina njihovog otvora ograniena, oni nisu ba podesni za posmatranje drugih galaksija i maglina. Isak Njutn je 1680. godine napravio prvi reflektor kako bi izbegao problem hromatske aberacije. Umesto soiva, on je upotrebio metalno (primarno) ogledalo za prikupljanje svetlosti i njeno reflektovanje u iu. Kako se glava posmatraa ne bi nalazila na putu upadne svetlosti, Njutn je izmeu primarnog ogledala i njegove ie ubacio i znatno manje, sekundarno ogledalo koje je skretalo put svetlosti i usmeravalo je ka okularu koje je uveliavalo lik predmeta. Wide-field reflektori predstavljaju tipove reflektora sa kratkim inim odnosom (odnos ine daljine i prenika otvora teleskopa, to definie jasnou lika), to im prua mogunost jasnog i panoraminog posmatranja kometa i tzv. deep-field objekata kao to su galaksije, magline i zvezdana jata. Postoje i katadioptrijski teleskopi koji predstavljaju meavinu refraktora i reflektora. Prvi teleskop ovakvog tipa je napravio Bernard mit 1930. godine i ovakav teleskop osim primarnog ogledala, poseduje i stakleni korektor radi spreavanja sferne aberacije (pojave da se svetlost sa krajeva ogledala fokusira na malom rastojanju od take u kojoj se fokusira svetlost koja se reflektuje sa centra ogledala), a umesto sekundarnog ogledala ili okulara, poseduje fotografski film postavljen u ii primarnog ogledala. Najvei broj dananjih teleskopa, ukljuujui i Hablov svemirski teleskop, predstavlja mit-Kasegrejnov (Schmidt-Cassegrain) tip koji je napravljen 1960. godine, a kod njega, sekundarno ogledalo odbija svetlost do okulara kroz rupu na primarnom ogledalu.

- Po emu je poseban Hablov svemirski teleskop?

ak ni u najvedrijim noima, sa najviih planina i sa najveim zemaljskim teleskopima ne moemo jasno sagledati Kosmos, jer nam to ne dozvoljava Zemljina atmosfera. Ona delimino apsorbuje, prelama i rasipa zvezdanu svetlost, smanjujui na taj nain otrinu astronomskih snimaka. Hablov svemirski teleskop (HST Hubble Space Telescope) na svojoj orbiti 612 km visoko nad Zemljinom povrinom, prvi je i trenutno jedini teleskop postavljen izvan ometajueg uticaja atmosfere. Njegovo ime potie od amerikog astronoma Edvina Habla koji je na osnovu cefeida (zvezda sa promenljivim sjajem) iz udaljenih galaksija primetio da se sve Galaksije udaljavaju od naeg Mlenog puta i da se njihova razdaljina poveava srazmerno brzinama kojima se kreu. Ta brzina irenja, odnosno brzina Galaksija podeljena sa njihovom udaljenou poznata je kao Hablova konstanta kojoj se trenutno pripisuje priblina vrednost od oko 80 kilometara u sekundi po Megaparseku. HST je nakon 8 godina pravljenja, lansiran u orbitu 1990. godine sa 5 instrumenata (Wide Field Planetary Camera 2 WFPC2, Near Infrared Camera and Multi-Object Spectrometer NICMOS, Space Telescope Imaging Spectrograph - STIS, Faint Object Camera - FOC, Fine Guidance Sensors - FGS), vie od 400 000 delova i sa oko 50 000 kilometara elektrinih ica. HST iji je skelet napravljen od grafitne epoksi smole i aluminijuma, predstavlja svemirsku teleskopsku letelicu dugaku 13,2 metara, iroku 4,2 metra, teku 12 tona, koja orbitira oko Zemlje brzinom od 28000 km/h, to znai da napravi pun krug oko Zemlje za 97 minuta. Svetlost ulazi u teleskop, gde se odbija od primarnog ka sekundarnom ogledalu (oba ogledala su napravljena od stakla obloenog ultra tankim slojevima aluminijuma i magnezijum fluorida), koje reflektuje svetlost ka ii teleskopa u kojoj se nalaze polupropustljiva ogledala koja rasporeuju svetlost do mernih instrumenata, koji umesto fotografskih filmova koriste CCD-eve (Charged Coupled Device) koji detektovane svetlosne signale u digitalnom obliku alju do kompjutera. Pomou WFPC2 se mogu posmatrati vidljiva i UV svetlost, pomou NICMOS-a se moe gledati infracrvena svetlost (tj. toplotno zraenje) sa tela zaklonjenih meuzvezdanom prainom i gasom. STIS slui za razlaganje svetlosti na sastavne talasne

duine (tj. za dobijanje spektra zvezda), na osnovu ega se moe saznati temperatura tela, a na osnovu Doplerovog pomaka svetlosti koja ini spektar moemo odrediti i kretanje izvora (ako je spektar pomeren ka plavom kraju spektra, telo se kree ka nama, a ako je pomeren ka crvenom kraju spektra, telo se udaljava od nas) u odnosu na teleskop, dok praenjem izgleda spektra tokom vremena moemo odrediti i eventualne promene u brzini kretanja sjajnog tela u odnosu na nas. FOC predstavlja visoko rezolucionu kameru pomou koje se moe posmatrati i povrina zvezda koje se nalaze na rastojanjima manjim od nekoliko stotina svetlosnih godina od nas. HST se napaja sa 2400 Vati elektrine struje pomou dve solarne ploe duina od po 12,2 metara. Kada je HST uz Zemljinoj senci, on nastavlja da se napaja preko nikl-vodoninih baterija koje se pune kada se Sunce ponovo pojavi. Prikupljeni digitalni podaci se sa kompjutera alju na specijalni sistem satelita koji usmerava podatke na stanicu na Zemlji, gde se podaci dalje obrauju. Kako bi teleskop ostao usmeren ka svom cilju uprkos brzog kretanja, on se koristi iroskopima koji poput kompasa oseaju kretanje teleskopa, alju odgovarajui signal kompjuteru koji proraunava kretanje i signalizira reakcionim tokovima (zamajcima) u kom pravcu i u kolikoj meri da se obru i da tako pomere teleskop. FGS je osetljiv na najfinije pomeraje teleskopa i kada postavi zvezdu u svoje vidno polje, veoma precizno signalizira kompjuteru i najmanje pomeraje u okviru svog vidnog polja. HST ne moe prouavati Sunce (pa ni Veneru i Merkur), kao i neke posebno sjajne zvezde, jer ukoliko bi se direktno usmerio na njih, velika toplota bi istopila sve osetljive instrumente.

- ta je to nebeska sfera?
Nebeska sfera predstavlja zamiljenu loptu iji je poluprenik beskonano velik, a u ijem centru se nalazi posmatra na planeti Zemlji. Nebeska sfera predstavlja pozadinu na kojoj astronomi ucrtavaju poloaje nebeskih tela onakvih kakve ih vidimo sa Zemlje. Slino geografima koji mesta na Zemlji oznaavaju pomou koordinata kao to su geografska irina, geografska duina i nadmorska visina na Zemljinoj sferi, tako i astronomi oznaavaju poloaje zvezda i drugih nebeskih tela pomou odgovarajuih koordinata na nebeskoj sferi. Poto se poloaji nebeskih tela ne nebu Zemlje menjaju iz trenutka u trenutak usled obrtanja Zemlje oko svoje ose, a i iz dana u dan usled obrtanja Zemlje oko Sunca, nebeska sfera se crta u posebno doba godine i to tano u trenutku prolene ravnodnevnice, odnosno u trenutku kada Suneva svetlost kreui se ka severu pod pravim uglom padne na ekvator. Ona poseduje nekoliko karakteristinih elemenata i to su: severni nebeski pol (taka na kojoj se severnjaa polarna zvezda ne pomera sa okretanjem Zemlje oko svoje ose), juni nebeski pol (taka na kojoj prava koja spaja severni nebeski pol i poloaj posmatraa na Zemlji preseca povrinu nebeske sfere na njenoj junoj polulopti), svetska osa (prava koja povezuje severni i juni nebeski pol i oko koje nebeska sfera rotira sa periodom rotacije od jednog zvezdanog dana, odnosno dana koji se meri ne u odnosu na Sunce, ve u odnosu na zvezde, i koje je za oko 4 minuta krai od srednjeg sunanog dana), nebeski ekvator (krug nebeske sfere koji je podjednako udaljen od oba nebeska pola), ekliptika (kruna projekcija putanje Sunca oko Zemlje, koja se odigrava u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu, posmatrano sa severa), deklinacijski krug (svaki krug na nebeskoj sferi ija ravan prolazi kroz svetsku osu), prva taka Ovna (Ovan je prvi zodijaki znak, a ova taka odgovara taki preseka nebeskog ekvatora i ekliptike, kada se Sunce penje severno od ekvatora, to se deava na dan poetka prolea, odnosno prolene ravnodnevnice), prva taka Vage (Vaga je sedmi zodijaki znak, a ova taka odgovara dijametralno suprotnoj taki od prve take Ovna), nagib ekliptike (23,5o severno i juno u odnosu na nebeski ekvator), zenit (taka projekcije centra nebeske sfere na njenu beskonano udaljenu povrinu, odnosno taka u kojoj vertikala probija vidljivu nebesku sferu iznad horizonta), nadir (dijametralno suprotna taka od zenita), horizont (veliki krug iji su polovi take zenita i nadira), kao i krajnja severna i juna taka na horizontu. Ukoliko sada

ugledamo neku zvezdu ili planetu na nebeskoj sferi, njen poloaj u odnosu na osnovne elemente nebeske sfere moemo da izrazimo preko: visine (ugla u vertikalnoj ravni od ravni horizonta do vizure na nebesko telo, koji moe imati vrednosti izmeu 900 i 90o), azimuta (ugao u horizontalnoj ravni koji se meri od june take horizonta do ravni vertikale koja prolazi kroz uoeno nebesko telo, i moe imati vrednosti od 0o do 3600), deklinacije (nebeske geografske irine - ugla u ravni deklinacijskog kruga izmeu ravni ekvatora i vizure na nebesko telo, i moe imati vrednosti od 900 do 900) i rektascenzije (nebeske geografske duine - ugla koji se meri u ekvatorskoj ravni u direktnom smeru od pravca ka prvoj taki Ovna do ravni deklinacijskog kruga zvezde i moe imati razne vrednosti od 0h do 24h, a interesantno je da je ovaj ugao stalan, jer deklinacijski krug prve take Ovna i deklinacijski krug zvezde ne menjaju svoj meusobni poloaj tokom Zemljinog dnevnog obrtanja).

- ta su to sazvea?
ivimo u Galaksiji Mleni put, u kojoj osim naeg Sunca postoji jo oko 200 milijardi drugih zvezda. Kada pogledamo nono nebo iznad nas, golim okom (iz nekog malo osvetljenog mesta na Zemlji) moemo videti nekoliko hiljada zvezda. Kada dugo gledamo u nebo, poinjemo da zapaamo najpre najsvetlije zvezde, a zatim i neke figure koje opisuju grupe bliskih zvezda. Tako nas neki skup bliskih zvezda moe podseati na srce, neki na oveka koji se raduje, neki na devojku koja dri perle u rukama, neki na kola, neki na irafu, neki na ribu ili kamilu ili zapravo na bilo ta to nam padne na pamet. Tako su ljudi koji su iveli na Zemlji pre nas radi lakeg opisivanja poloaja pojedinih zvezda na nebu, poeli da zvezde grupiu po sazveima kojih danas ima 88. Tako se npr. zvezda Vega nalazi u sazveu Lira, Sirijus u sazveu Velikog psa, Betelgez u sazveu Orion, Kapela u sazveu Koijaa, Arktur u sazveu Volara, Altair u sazveu Orla, Algol u sazveu Perseja itd. Zvezde koje formiraju neko sazvee uopte ne moraju biti stvarno bliske, ve one oblikuju svoja sazvea samo za posmatraa na Zemlji. Posmatrani sa neke druge planete (van Sunevog sistema), oblici sazvea bi bili drugaiji, pa stoga svako mesto u Kosmosu poseduje sebi posebna sazvea. Najee samo najsjajnije zvezde formiraju sazvea, dok se za slabije vidljive zvezde kae da se nalaze u tom i tom sazveu. Inae, razliite kulture su istim sazveima davali razliita imena, dok smo mi danas uglavnom usvojili ova imena od Vavilonaca, starih Grka, Rimljana i Egipana. Tako je sazvee veliki Medved, stare Egipane podsealo na kravu, Kineze na razgovor izmeu porotnika i cara, a stanovnike ostrva u Junom moru, sazvee korpije je podsealo na palmino drvo.

- Zato naa Galaksija ima spiralne ruke?

Spiralne ruke koje ima naa Galaksija, kao i sve druge diskolike Galaksije nisu statini objekti, ve predstavljaju mnotvo sjajnih zvezda i oblaka gasa (tzv. talase gustine) koji se kreu oko centra Galaksije, tako da se poloaj i izgled ovih spirala stalno menjaju. Drugim reima, spiralni kraci Galaksija predstavljaju oblasti u kojima je gustina zvezda vea od zvezdane gustine u predelima izmeu kraka. U svim spiralnim Galaksijama, zvezdama bliim sreditu Galaksije je potrebno manje vremena da naprave pun krug oko centra u odnosu na zvezde koje su blie periferiji Galaksije, a ova pojava se esto naziva diferencijalnom rotacijom i smatra se da kao posledicu ostavlja spiralne ruke na Galaksijama ija raspodela mase nije ravnomerna (nije simetrino rasporeena u prostoru). Takoe, gravitacione sile zvezda utiu da se ove spirale ne odviju pod dejstvom vremena, a ovi spiralni talasi zvezdane gustine imaju vreme postojanja od izmeu 5 i 10 rotacija oko centra Galaksije, odnosno oko 1-2 milijarde godina. Naime, orbitalno kretanje zvezda, odnosno postojanje adekvatnog ugaonog momenta uravnoteava se sa gravitacionom privlanom silom i na taj nain se

spreava poniranje svih zvezda ka centru Galaksije. Spiralne ruke Galaksije se ponaaju kao nekakvi katalizatori koei orbitalno kretanje nekih zvezda (zvezda u unutranjim krajevima kraka), a usled zakona o odranju ukupnog ugaonog impulsa u Galaksiji, ubrzavajui kretanje drugih zvezda (zvezda na spoljanjim krajevima kraka). Kao posledica oduzimanja energije zvezdama bliim sreditu, a poveanja energije zvezda udaljenijih od sredita Galaksije, zvezde blie centru Galaksije postaju jo blie sreditu, dok se udaljenije zvezde, poveavajui svoj orbitalni ugaoni impuls jo vie udaljavaju od centra Galaksije. Stoga se spiralne putanje pojavljuju kao energetski povoljnija stanja koja spreavaju preterano udaljavanje zvezda od centra Galaksije. Ipak, spiralne putanje Galaksije M51 se pripisuju gravitacionom dejstvu ne same Galaksije, ve susednih Galaksija. Neke spiralne Galaksije kao npr. M81 poseduju visoko simetrine krake, dok neke druge spiralne Galaksije kao npr. M101 poseduju svega nekoliko kraka, kao i manju ukupnu simetriju.

- Kako se meri rastojanje od nas do zvezda?

Postoji mnogo raznih naina da se odredi koliko su daleko zvezde, ali najstariji i najee pimenjivani postupak je princip paralakse. Uzmite jednu olovku i drite je uspravnu ispred vas. Gledajte je najpre samo sa jednim, a zatim samo sa drugim okom. Primetiete oigledan pomeraj poloaja olovke u odnosu na pozadinu. Taj pomeraj se naziva paralaksa. Veliina paralakse zavisi kako od rastojanja izmeu vas i objekta (u ovom sluaju olovke), tako i od rastojanja izmeu vaih oiju. Da bismo primetili paralaksu veoma dalekih objekata kao to su zvezde, nae oi, odnosno teleskopi, moraju biti to je mogue vie razmaknuti, kako bismo dobili to veu paralaksu. Poto je prenik Zemlje koji iznosi oko 12 800 km isuvie mali za posmatranje dalekih zvezda, stoga se kao dve take posmatranja koriste suprotni poloaji Zemljine orbite oko Sunca (u rasponu od 6 meseci). Poto nam je poznat prenik Zemljine orbite, uz malo trigonometrije moemo odrediti koliko su daleko zvezde od nas. Meutim, to vie udaljite olovku od vaih oiju, to e paralaksa olovke biti manja. Ista stvar se deava sa zvezdama. Naime, pomou paralakse moemo meriti rastojanja samo do nama najbliih zvezda. Nama najblia zvezda Alpha Centauri nalazi se na rastojanju koje je 270 000 puta vee od rastojanja izmeu Zemlje i Sunca. ak i u sluaju jedne ovako bliske zvezde, njena paralaksa se meri u hiljaditim delovima lunih stepena. Ipak, avgusta 1989. godine je u orbitu oko Zemlje lansiran satelit pod imenom Hipparcos (po grkom astronomu Hiparhosu, osnivau astrometrije, nauke koja se bavi merenjem poloaja zvezda na nebu sa na hiljade drugih zvezda). Trenutno, izmeu mnogih drugih zadataka, ovaj satelit meri i paralakse hiljada zvezda koje mi sa Zemlje nismo u stanju da merimo, jer se zvezdana svetlost rasejava prilikom prolaska kroz atmosferu u dovoljnoj meri da se onemogui precizno merenje stvarnih poloaja zvezda na nebu. Satelit Hipparcos je istraio skoro 0,1 % Galaksije merenjem udaljenosti do zvezda, dok e astronomi 21. veka pomou zvezdanog interferomatra GAIA, kao i drugih instrumenata premeriti ceo galaktiki disk i verovatno veliki deo njegove neposredne okoline, tzv. haloa.

- Kako se odreuje rastojanje od nas do drugih Galaksija?

Trigonometrijska paralaksa, tj. mali i primetni pomeraji zvezda pod dejstvom menjanja naeg poloaja posmatranja kao posledice kretanja Zemlje oko Sunca, mogu se koristiti za odreivanje rastojanja samo do bliskih zvezda, udaljenih samo do oko 300 svetlosnih godina od nas. Ako primetimo da je samo naa Galaksija Mleni Put dugaka oko 100 000 svetlosnih godina, onda nam je jasno da se za izraunavanje udaljenosti Galaksija moramo sluiti nekom drugom metodom. Tradicionalni nain za ovakva merenja predstavlja posmatranje zvezda periodino promenljivog sjaja, tzv. cefeida. to je vei period varijacije

sjaja posmatrane cefeide, to je njen stvarni sjaj vei. Posmatranjem vremena koje je potrebno da cefeida promeni svoj prividni sjaj, mogue je izraunati njen stvarni, odnosno unutranji sjaj. Poreenjem stvarnog i prividnog sjaja moe se izraunati koliko je ona daleko od nas. 1920. godine je Edvin Habl (Edwin Hubble) na osnovu veze izmeu sjaja i perioda promenljivih zvezda izraunao rastojanja do njih i dokazao da one lee van Mlenog Puta, odnosno u drugim galaksijama. Iz nastavka ovog rada, sledila je i formulacija uvenog Hablovog zakona koji ustanovljava linearnu vezu izmeu udaljenosti Galaksija i njihovog crvenog pomaka, odnosno brzine udaljavanja od nas. Drugim reima, to je neka Galaksija dalja od nas, to se ona i bre pomera od nas. Ovaj zakon je doveo do potvrde Velikog praska kao nastanka Kosmosa, a merenjem crvenog pomaka svetlosti koja dolazi sa udaljenih Galaksija mogue je odrediti njihove brzine udaljavanja od nas, a samim tim i njihove trenutne udaljenosti od nas.

- Koliko brzo se iri Kosmos?

U skladu sa izraunavanjima koje je nedavno izvrio tim za projekte Hablovog svemirskog teleskopa, izgleda da se Svemir iri brzinom od oko 80 kilometara u sekundi po Megaparseku (to znai da se bilo koje dve take u Kosmosu koje se nalaze na rastojanju od jednog Megaparseka, odnosno 3,26 miliona svetlosnih godina, udaljavaju jedna od druge brzinom od oko 80 kilometara u sekundi), a ova veliina je u kosmologiji poznata i kao Hablova konstanta. Statistika greka ovog rauna iznosi manje-vie 17 kilometara u sekundi po Megaparseku, a ovo, u proseku znai da se nebeska tela udaljena od nas 1 Megaparsek (3,26 miliona svetlosnih godina) kreu u odnosu na nas brzinom od 80 kilometara u sekundi, dok se zvezde udaljene oko 10 Megaparseka od nas, udaljavaju brzinom od 800 kilometara u sekundi. Dananja brzina irenja Kosmosa je sirektono proporcionalna ukupnoj kosmikoj gustini materije koja je neophodno da jednog dana potpuno ohlaeni Kosmos ponovo privue ka sebi u singularitet koji e se eventualno, u nekom ponovnom Velikom prasku ponovo rairiti i stvoriti nove ivote i inteligentna bia u sebi. Naime, trostruka vrednost Hablove konstante podeljena sa osmostrukom vrednou gravitacione konstante (6,672 10-11 Nm2/kg2) i brojem ! daje nam vrednost kritine gustine Kosmosa koja predstavlja minimalnu vrednost gustine neophodnu da zatvori Kosmos i da sprei njegovo veno irenje. Trenutno nam najpreciznije izmerene vrednosti za Hablovu i gravitacionu konstantu pruaju vrednost kritine gustine od oko 1 10-29 grama po kubnom santimetru, to iznosi oko 17 nukleona (protona ili neutrona) po kubnom metru.

- Ako se Kosmos iri, zato se ne poveava rastojanje od Nju Jorka do San Franciska?
Najea analogija koja se koristi za opisivanje irenja svemira je razmatranje balona na ijoj povrini iscrtane takice predstavljaju npr. Galaksije ili galaktika jata. Kako se balon naduvava, rastojanje izmeu bilo koje dve takice, tj. Galaksija se poveava. Takoe, to su dve galaksije meusobno vie udaljene, vea je i brzina kojom se one dalje udaljavaju sa naduvavanjem balona, tj. sa irenjem Kosmosa. Poveanje brzine razdvajanje Galaksija sa poveanjem rastojanja izmeu njih je poznato kao Hablov zakon, a opisuje ga Hablova konstanta ija vrednost jo nije poznata, a procenjuje se na oko izmeu 70 i 90 km/sMpc, a 1 megaparsek (Mpc) je jednak 3,26 miliona svetlosnih godina. Meutim, poto je povrina balona dvodimenzionalna, analogija sa balonom predstavlja aproksimaciju stvarnog trodimenzionalnog irenja Kosmosa. Takoe, kljuna razlika izmeu analogije sa balonom i stvarnog irenja Kosmosa je u tome to u stvarnom Kosmosu postoje sile koje deluju na manjim rastojanjima i koje se suprotstavljaju irenju Kosmosa, pa se i stvarne Galaksije ne

ire slino poveanju povrine takica na balonu. Tako, npr. u sluaju rastojanja izmeu San Franciska i Nju Jorka, ili u sluaju rastojanja izmeu atoma natrijuma i hlora u kristalu kuhinjske soli, postoje stvarne, elektromagnetne i nuklearne sile, koje tee da ouvaju najpovoljnija energetska stanja, pa se pod dejstvom ovih sila, ova, tzv. lokalna rastojanja ne poveavaju sa ukupnim poveanjem zapremine Kosmosa. Moemo izraunati da bi se i u odsustvu ovih dodatnih sila, rastojanje od Nju Jorka do San Franciska veoma sporo poveavalo. Tako, ako se prisetimo da je brzina udaljavanja dva tela proporcionalna meusobnom rastojanju izmeu ova dva tela, i ako pretpostavimo da je Hablova konstanta jednaka 80 km/sMpc, dva grada na rastojanju od 4800 km bi se udaljavala jedan od drugog brzinom od 12,5 pikometara u sekundi, pa bi stoga bilo potrebno oko milijardu sekundi ili oko 31,7 godina da se pod dejstvom irenja svemira bez prisustva privlanih sila izmeu atoma, razdaljina od Nju Jorka do San Franciska povea za 1,25 cm.

- ta su to nove?
Nove su zvezde iji se sjaj iznenada poveava tako da zvezda odjedanput postane otprilike desetostruko svetlija nego to je bila, nakon ega njen intenzivni sjaj polako opada tokom nekoliko meseci. Nove predstavljaju sisteme dvojnih zvezda koje krue oko zajednikog centra gravitacije, pri emu je jedna zvezda beli patuljak (zvezda koja je gravitaciono kolapsirala dok se daljem saimanju nije suprotstavilo odbijanje elektrona usled injenice da dva elektrona nikada ne mogu imati istu brzinu i energiju). Kada druga zvezda tokom svoje evolucije poraste do razmera crvenog dina, tada njena zapremina u jednom trenutku pree u oblast prostora u kojoj je gravitacionoo privlaenje belog patuljka vee od gravitacionog privlaenja sopstvene zvezde. Tada spoljanji materijal ove druge velike zvezde poinje da pada ka belom patuljku. Ova materija formira sloj na povrini belog patuljka sve dok njegova temperatura i pritisak ne postanu toliko veliki da postane mogue odigravanje tzv. ugljeninog ciklusa, odnosno glavnog izvora energije zvezda na temperaturama od preko 16 miliona Kelvina prilikom koga se pomou male koliine ugljenika vri pretvaranje vodonika u helijum. Energija koja se stvara u iniciranom ugljeninom ciklusu nuklarnih reakcija na povrini belog patuljka nije u stanju da se oslobodi u Kosmos jer stalno nova koliina materije pristie sa susedne zvezde. Tako, temperatura povrine belog patuljka moe dostii temperature i od preko 100 miliona stepeni da bi se u jednom trenutku desila dinovska eksplozija u kojoj se oslobaaju ogromne koliine energije akumulirane na povrini belog patuljka. Smatra se da materija osloboena u eksploziji jedne nove iznosi oko jedan deseto hiljaditi deo mase Sunca, dok je osloboena energija jednaka samo jednom milionitom delu osloboene energije prilikom eksplozije jedna supernove. U svakoj Galaksiji se pojavi nekoliko desetina nova godinje.

- ta su to supernove?
Tiho Brahe je u svojoj knjizi Progimnasmata opisao divan trenutak kada je 1572. godine na nebu opazio supernovu, kojoj je sam i nadenuo ovo ime. Supernove su dinovske zvezdane eksplozije koje se deavaju na kraju ivota zvezde (tj. kada ona potroi svoje nuklearno gorivo) pri kojima se oslobaa toliko mnogo energija da zvezda za jedno kratko vreme svojom svetlou zaseni i itavu (svoju) Galaksiju od stotinu milijardi zvezda. Osim obilja svetlosti, deset puta vie energije se oslobodi u vidu kinetike energije estica osloboenih u Kosmos, a stotinu puta veu energiju odnose sa sobom estice neutrina. Tokom tri nedelje nakon poetka eksplozije, sjaj supernove se poveava, nakon ega postepeno opada tokom estomesenog ili dueg perioda. Supernove nastaju od zvezda iji je sastav izuzetno bogat. Naime, njihove unutranje temperature su bile dovoljno visoke da

osim pretvaranja vodonika u helijum, omogue i pretvaranje helijuma u ugljenik (to zahteva temperature od preko 200 miliona oC), pretvaranje ugljenika u neon (na preko 600 miliona o C), transformaciju neona u kiseonik (preko 1,5 milijardi oC), kiseonika u silicijum (preko 2,5 milijardi oC) i na kraju silicijuma u gvoe (na temperaturama veim od 4 milijarde oC). U zavisnosti od prisustva vodonika u spektrima supernova, one se dele na tip I (ne poseduju vodonik) i tip II (poseduju vodonik). Supernove tipa I se zatim u zavisnosti od prisustva silicijuma dele na tip Ia (intenzivne silicijumske linije) i Ib (slabe silicijumske linije). Smatra se da su supernove tipa II zvezde ija je masa bila jednaka osam Sunevih masi, a ija je struktura do trenutka pre eksplozije bila slojevita. Naime, kada u jezgru zvezde zapone fuzija silicijuma dobija se gvoe koje je jedini element u prirodi koji ni u procesu fuzije, ni u procesu fisije ne oslobaa energiju. Stoga, u sve veem nedostatku stvaranja energije, pritisak koji se suprotstavlja tenji ka gravitacionom saimanju materije sve vie opada. U trenutku gravitacionog kolapsa, jezgro se za deli sekunde same do gustine nuklearne materije (oko gustine atomskog jezgra), nakon ega implodirani materijal odskae unazad stvarajui snaan udarni talas pod ijim dejstvom se spoljanji slojevi zvezde odbacuju u Kosmos brzinom od nekoliko hiljada kilometara u sekundi, a jezgro ostaje na svom mestu u obliku neutronske zvezde. Supernove znatno obogauju raznovrsnost hemijskih elemenata (a posebno gvoa) u meuzvezdanom prostoru. Tako se smatra da velika raznovrsnost elemenata na naoj planeti potie od supernove koja je pre nastanka Sunevog sistema eksplodirala u blizini. Inae, supernove su veoma retke pojave. Tako je samo 5 supernova primeeno u naoj Galaksiji tokom prethodnog milenijuma, a oko pedesetak supernova se svake godine primeti u drugim Galaksijama naeg Kosmosa.

- ta su to neutronske zvezde?
Neutronske zvezde imaju masu oko 1,4 puta veu od mase Sunca, a pri tome nisu vee od prosenog gradia na Zemlji, jer imaju samo oko 15 kilometara u preniku. Jedna kaiica materijala sa neutronske zvezde teila bi oko 10 miliona tona, pa moemo zakljuiti da je i pored veoma male zapremine jedne ovakve zvezde, njeno gravitaciono polje i pored toga veoma jako. Ovako kolabirana zvezda je toliko gusta da njeni elektroni i protoni ne postoje odvojeno, ve su se spojili formirajui neutrone, koji formiraju gustu strukturu u kojoj nema mesta za ogromne razmake kao to su oni izmeu nukleona (protona i neutrona koji ine atomska jezgra) i elektrona u atomima. Spoljanji omotai zvezde stvaraju vrstu koru okruenu atmosferom visoko energetskih elektrona i energetski pobuenih atoma. Neutronske zvezde se ponaaju kao ogromni magneti, sa magnetskim polovima postavljenim pod odreenim uglom u odnosu na osu rotacije zvezde. Kao i Zemlja, i neutronska zvezda je okruena magnetosferom, koja predstavlja oblast u kojoj se elektroni i druge estice ubrazavaju pod dejstvom magnetnog polja. Meutim, magnetno polje neutronske zvezde je znatno jae nego magnetno polje Zemlje i elektroni se kreu brzinama bliskim brzini svetlosti emitujui sinhotronu radijaciju (kontinualno elektromagnetno zraenje koje emituju elektroni ubrzani do brzina bliskih brzini svetlosti) u uskim snopovima du magnetne ose. Ovi snopovi svetlosti se na Zemlji registruju kao kratki pulsevi svetlosti koja usled velike udaljenosti ovakvih zvezda (odnosno Doplerovog efekta kao posledice udaljavanja galaksija), lee u radiofrekventnoj oblasti. Usled ovakvog naina registrovanja neutronskih zvezda, na Zemlji su im naunici dali i drugo ime pulsari. Poto nuklearna fuzija na neutronskim zvezdama nije mogua, ovakve zvezde nemaju nove izvore unutranje energije i njihova rotacija i magnetno polje vremenom opadaju, sve dok jednog dana sa Zemlje ne postanu nevidljive.

- ta su to pulsari?

Pulsari su veoma brzo rotirajue visoko namagnetisane neutronske zvezde koje emituju radio pulseve u periodinim vremenskim intervalima. Ovakve neutronske zvezde su otkrivene 1967. godine i smatra se da predstavljaju ostatke eksplodiranih supernova. Trajanje emitovanih radio ili svetlosnih pulseva je veoma kratko, reda veliine mikrosekunde, a vremenski interval izmeu dva pulsa zove se pulsni period i kree se u opsegu od 0,2 do 2 sekunde. Postoji retka grupa ovakvih zvezda iji pulsni period je reda veliine milisekunde i one se nazivaju milisekundnim pulsarima. Visoko energetski elektroni koji se kreu po spirali u magnetnom polju zvezde pulsara emituju radio talase du magnetne ose, a ovi talasi bivaju detektovani na Zemlji samo onda kada je svetlosni snop usmeren u pravcu Zemlje. Ovaj proces je slian kretanju svetlosnog fara sa vrha svetionika koje nas u pravilnim vremenskim razmacima obaspe svetlou. Neke pulsare ovde na Zemlji ipak ne vidimo jer nas oni nikada ne osvetle svojom svetlou.

- Da li postoje sjajne zvezde koje su gue i od neutronskih zvezda?

Sve do nedavno se smatralo da su neutronske zvezde najgue sjajne zvezde (crne rupe ne raunamo u sjajne zvezde, jer su nevidljive s obzirom da ne svetle) koje moemo da vidimo na nebu, s obzirom da su sastavljene iskljuivo od neutrona, subatomskih estica koje su toliko male da bi 100 milijardi triliona neutrona (ili protona poto su njihove razmere jednake) moglo da stane na vrh igle. Naime, jedna kaiica materijala sa neutronske zvezde je teka oko milijardu tona, to je otprilike jednako teini svih automobila, kamiona i autobusa na Zemljinoj kugli. Meutim, kombinujui podatke dobijene pomou rendgenskog teleskopa Chandra i svemirskog teleskopa Hubble, astronomi su tokom aprila 2002. godine otkrili dve zvezde koje su sastavljene iz materije koja je gua i od neutronskih zvezda. Jedna od ovih zvezda (RXJ 1856.6-3754) emituje plaviastu svetlost iji je spektar jednak temperaturskom ekvivalentu od 700 000 oC (ili 1,2 miliona oF), a prenik ove zvezde iznosi samo oko 11,3 km to je isuvie mala veliina ak i za jednu standardnu neutronsku zvezdu. S druge strane, zvezda 3C58, za koju se smatra da je nastala u eksploziji nove koju su primetili kineski i japanski astronomi 1158. godine, poseduje za svoje razmere isuvie malu temperaturu (manje od milion oC) da bi mogla da se uklopi u model o neutronskim zvezdama. Stoga se danas smatra da su ove zvezde sastavljene od istih kvarkova (postulirana tzv. udna kvarkovska materija) ili da sadre kristale sub-nuklearnih estica koje su na Zemlji postojane samo u kratkim vremenskim intervalima nakon visoko-energetskih sudara u akceleratorima estica ili pri sudarima kosmikog zraenja sa esticama atmosfere. Postoje razmatranja i da je zvezda RXJ 1856.5-3754 obina neutronska zvezda, ali koja poseduje na svojoj povrini oblast analognu Sunevoj pegi na Suncu, pa da ova toplija oblast uzrokuje pogrenu procenu ukupnog zvezdinog sjaja, premda je verovatnoa da ova oblast bude orijentisana ka Zemlji veoma mala, s obzirom da zvezda ne proizvodi pulseve kao to je sluaj sa neutronskim zvezdama koje poseduju ovakve oblasti (tzv. pulsari).

- ta su to kvazari?
ezdesetih godina dvadesetog veka astronomi su pronali nekoliko nebeskih izvora intenzivnih radio signala koji nisu mogli da se identifikuju kao obine zvezde ili galaksije, pa su stoga ovi neobini izvori svetlosti nazvani kvazari. Naime, kvazari se odlikuju veoma brzim promenama sjaja (ponekad i svakog dana), a s obzirom da nijedan fiziki proces koji uzrokuje menjanje sjaja ne moe da se prostire brzinom veom od brzine svetlosti, dimenzije veine kvazara ne mogu biti vee od jedne svetlosne godine, to je nekoliko stotina hiljada puta manje od nama poznatih Galaksija. Takoe, crveni pomaka spektara kvazara je toliko veliki da se one udaljuju od nas brzinama od oko 50 000 km/s. Istraivanja pokazuju da

kvazari lee u srcima nekih dalekih Galaksija, a oblast kvazara koja stvara svetlost ima prenik duine jednog sunevog sistema. Poto se ovi daleki objekti mogu videti sa Zemlje, zakljueno je da emituju energiju koja je 1000 puta vea od ukupne energije svih zvezda u Mlenom putu. Jo uvek nije zavrena potraga za mehanizmom koji je u stanju da proizvodi toliko velike koliine energije, premda je najprihvatljivija teorija meu astronomima ta da su kvazari zapravo super-masivne crne rupe, ija je masa jednaka masi od 100 miliona Sunaca, pri emu ogromne koliine osloboene energije nastaju u procesu pri kome ove crne rupe gutaju, tj. svojom velikom gravitacijom privlae u sebe zvezde iz okolnih Galaksija brzinom od oko jedne Suneve mase godinje. Ako jednu takvu masu ubacimo u Ajntajnovu jednainu E=mc2 dobiemo veoma velike vrednosti energije to odgovara tako velikom sjaju kvazara. S obzirom da su kvazari udaljeni od nas oko nekoliko milijardi svetlosnih godina, oni se u poslednje vreme u astronomiji koriste u funkciji kosmikih svetionika, tj. za osvetljavanje puta do novih galaksija i za posmatranje vremena kada je Kosmos bio mlai nego danas. Poto je njihov sjaj jednak sjaju triliona sunaca, to ih izmeu ostalog ini idealnim orudjem za posmatranje objekata izmeu njih i Zemlje.

- ta je to tamna materija?
Tamna materija je svaka supstanca u Kosmosu koja ne emituje elektromagnetne talase ili ih emituje, ali u toliko maloj meri da tu emisiju ne moemo detektovati. Smatra se da tamna materija ini 90 % mase Kosmosa, dok svetlea materija (od koje su sainjene zvezde) ini samo oko 5 % mase Svemira. Naime, da bi privlana sila gravitacija zaustavila sadanje irenje Kosmosa i kroz nekoliko desetina milijardi godina (ili jo vie) skupila ohlaenu kosmiku masu, neophodno je da u Kosmosu postoji odreena koliina materije, to je mogue samo uz postojanje velike koliine materije koju nismo u stanju da registrujemo jer je nevidljiva za nae teleskope i spektroskope. Do dokaza o postojanju ovoliko velike koliine tamne materije, dolo se na osnovu posmatranja dejstva gravitacije nevidljivih tela, odnosno tzv. ''gravitacione mase'', na kretanje vidljivih nebeskih objekata. U spiralnim galaksijama, kao to je Mleni put, ''gravitaciona masa'' se odreuje posmatranjem kruenja zvezda i oblaka praine oko centra galaksije. Kada se zvezda kree oko centra galaksije, njena orbitalna brzina zavisi od raspodele ukupne mase u Galaksiji. Grafik brzine rotacije zvezde u funkciji njenog rastojanja od centra galaksije naziva se krivom rotacije zvezde u Galaksiji, i u sluaju uzimanja u obzir samo svetlee mase u naoj galaksiji, brzina zvezde bi trebalo da opada sa njenim udaljavanjem od centra galaksije, tj. kriva rotacije bi trebalo da ima negativan nagib. Meutim, u stvarnosti, rotaciona brzina zvezde ne opada, a u najveem broju sluajeva se ak i poveava sa poveanjem rastojanja zvezde od centra Galaksije, to je u suprotnosti sa rezultatima rauna koji uzimaju u obzir samo vidljivu masu. Iz ovoga se zakljuilo da Galaksije u svom sastavu poseduju i velike koliine tamne materije koju ne moemo videti putem teleskopa, a ija je kosmika zastupljenost oko 10 puta vea od zastupljenosti tzv. luminozne ili svetlee materije. Ipak, najbolji primer gravitacionog efekta tamne materije moe biti primeen posmatranjem ne rotacije zvezda, ve rotacije itavih galaksija. Osim ovoga, smatra se da postoje i itave galaksije sastavljene samo od tamne materije, a trenutno postoje dva kandidata za tamnu materiju. Jedni su tzv. masivni astrofiziki kompaktni halo objekti, ije je kosmiko prisustvo i eksperimentalno provereno, a ovakvi objekti su npr. crne rupe. Drugi aktuelni kandidati za tamnu materiju su tzv. slabo interagujue masivne estice, tj. egzotine, masivne, elementarne estice koje skoro uopte ne interaguju sa materijom, kao npr. neutrini (ukoliko se pokae da zaista poseduju dovoljno veliku masu) ili supersimetrine estice koje su veoma masivne, ali slabo reaguju sa tipom estica koji ini materiju oko nas. Tek kada se bude odredila ukupna masa u Univerzumu, tj.

suma ukupne svetlee i tamne materije, zakljuie se da li e se Univerzum stalno iriti, ili e se ponovo skupiti u jednu taku beskrajne gustine.

- Kako se odreuje starost zvezda?

Trenutno ne postoji precizna nauna metoda za odreivanje starosti pojedinanih zvezda, jer nam njihov sjaj i temperatura ne kazuju mnogo o vremenu njihovog nastanka. Jedini nain za procenu starosti zvezda izvodi se preko prouavanja zvezdanih jata, jer sve zvezde odreenog zvezdanog jata nastaju od istog materijala i u isto vreme. U naoj Galaksiji postoje dva tipa zvezdanih jata: globularna jata, koja su veoma stara i razbacana ne samo po Mlenom putu, a sadre od nekoliko hiljada do nekoliko miliona zvezda, i potiu iz vremena kada je Galaksija poela da se formira, tj. kada je Kosmos bio veoma mlad; i otvorena jata, koja mogu biti razliite starosti, a sadre od nekoliko desetina do nekoliko hiljada zvezda, koje su prilino rasute po galaktikom prostoru, za razliku od zvezda u okviru globularnih klastera. U naoj Galaksiji je poelo formiranje otvorenih zvezdanih jata od kada je Galaksija oformila svoj dananji oblik pa sve danas. Nain za procenu starosti zvezda jednog zvezdanog jata sastoji se u posmatranju temperature i mase najtoplije, najplavije i najmasivnije zvezde u okviru posmatranog jata, koja jo uvek nije ula u kasni i nestabilni period svog ivota. Vreme ivota zvezde zavisi od njene mase. Zvezda koja je 10 puta masivnija od naeg Sunca, sadrae i 10 puta veu koliinu goriva, koje e, meutim, troiti 10 000 puta bre nego nae Sunca, usled ega e joj i ivot biti 1000 puta krai. U svakom sluaju, masa zvezde nam govori o tome koliko je goriva zvezda imala kada se rodila, a njen sjaj nam prua podatke o brzini kojom zvezda sagoreva svoje zalihe goriva. Odnos koliine nuklearnog goriva koju je zvezda imala na poetku svog ivota i brzine sagorevanja, daje nam dragoceni podatak o starosti zvezde. Nesigurnost kod ovakvih izraunavanja iznosi oko 10-20 %, pa se stoga procenjuje da je starost najveeg broja zvezda u naoj galaksiji iznosi od 12-18 milijardi godina.

- Zato su sva velika nebeska tela okrugla?

Mesec, Zemlja, Sunce kao i druga velika nebeska tela nastali su kondenzovanjem kosmikih gasova i praine, a okrugli su, jer je sila gravitacije koja potie iz centra njihovih masa teila i jo uvek tei da uz pomo rotacije tela oko svoje ose kao posledice ouvanja ugaonog momenta, izoblikuje energetski najstabilnije stanje, a to je sfera kod koje je svaka taka sa povrine tela podjednako udaljena od centra. Na Zemlji je teorijski nemogue postojanje planine vee od 15 000 metara jer toliko dozvoljava Zemljina sila tee. Na Marsu, na kome je sila gravitacije slabija nego na Zemlji, visina planinskih masiva ne prelazi 25 000 metara. Sa druge strane, asteroidi i drugi mali letei objekti su asimetrinog oblika jer njihova spoljanja, tj. kinetika energija prevazilazi slabo gravitaciono privlaenje. Ipak, Zemlja ne predstavlja savrenu loptu, ve je njen ekvatorijalni obim neto vei od obima oko polova, pa se stoga ona esto naziva geoidom. Ovako, blago spljoteni polovi su posledica Zemljine rotacije. Naime, kako se planeta okree, potreba za centripetalnim ubrzanjem (koje je usmereno ka centru) na ekvatoru uzrokuje blago udaljavanje ekvatorijalne povrine od ose rotacije.

- Zato se zvezde okreu oko sebe?

Svako nebesko telo, od zvezda, preko planeta i satelita do crnih rupa, okree se oko svoje ose, a poreklo ovakvog tipa kretanja se moe potraiti u trenucima nastanka Kosmosa nakon Velikog praska kada se sva kosmika energija sadrana u jednoj taki razletela,

pretvorila jednim delom u materiju i obrazovala materijalno gue i ree oblasti u svemiru. Da je sva kosmika materija bila uniformno i homogeno rasporeena u prostoru, to bi rezultovalo u podjednakoj raspodeli molekula vodonika i helijuma u svakoj taki Svemira, a takoe bi i pozadinsko mikrotalasno zraenje bilo jednako u svakoj taki i u svim pravcima, pa formiranje Galaksija, zvezda i planeta verovatno ne bi bilo mogue. Meutim, usled neravnomerne raspodele materije u razliitim pravcima, odreeni delovi kosmosa su gui od drugih, a i neki se ire bre od ostalih. Guste oblasti Kosmosa su poele da se gravitaciono skupljaju obrazujui tako klastere Galaksija. Obrtanje nebeskih tela oko svoje ose opisuje se fizikom veliinom ugaonog momenta, koji predstavlja umnoak mase tela, njegove brzine rotiranja i poluprenika, tj. udaljenosti posmatrane pokretne take na povrini od ose rotacije. Najvee grudve kosmike materije, imale su po svom nastanku odreenu poetnu vrednost ugaonog momenta, a prilikom njihovog deljenja na manje grudve materije, tj. manje klastere Galaksija, a zatim na galaktike grupe, pojedinane Galaksije, zvezdane sisteme i na kraju na pojedinane zvezde i planete, dolazi do odranja ukupnog ugaonog momenta u okviru poetne grudve materije, odnosno itavog naeg Kosmosa. Svaka podgrupa ovako nastale materije sadri odreenu vrednost ugaonog momenta koje uestvuje u ukupnom ugaonom momentu itave poetne grudve materije, ija vrednost ostaje konstantna u vremenu. Npr., u naem Sunevom sistemu, sve planete zajedno sa Suncem okreu se u istom pravcu, jer su nastale iz istog oblaka praine i gasa. Izuzetak je jedino planeta Uran, koja se okree u suprotnom smeru, to je verovatno posledica nekog sudara u prolosti koji je doveo do promene smera rotacije. Takoe, planete se kreu oko Sunca u istom smeru u kome se i Sunce okree oko svoje ose, a isto tako i svi prirodni sateliti planeta orbitiraju u istom smeru u kome rotiraju i planete.

- Da li rotacija zvezde utie na njeno polje gravitacije?

Kao to je usled rotacije Zemlje oko svoje ose, njen ekvatorijalni prenik za 22 km dui od polarnog prenika, tako i ravnoteni oblik rotirajue zvezde nije sfera ve spljoteni sferoid, kome je prenik u ekvatorijalnoj ravni neto dui od prenika izmeu dva pola. Razlog ovoj pojavi lei u injenici da su efekti centrifugalne sile vei na rotirajuem ekvatoru i deluju suprotno sili gravitacije objekta, pa stoga dovode do izduenja obima oko ekvatora. Dok spoljanje gravitaciono polje sferne zvezde opada sa kvadratom rastojanja od centra zvezde, na gravitaciono polje spljotenog sferoida se dodaje jo jedna komponenta, pa kao rezultat, jaina gravitacionog polja sferoidne zvezde opada sa etvrtim kvadratom rastojanja od njenog centra, odnosno mnogo bre nego u sluaju loptastog gravitacionog objekta iste mase. U sluaju Zemlje, ova modifikacija njenog gravitacionog polja usled izduenosti na ekvatoru, moe znatno uticati na kretanje vetakih satelita ili ak i Meseca.

- ta je to zakrivljenost prostor-vremena?
Ponekad kaemo da ivimo u etvorodimenzionalnom svetu. Sve te 4 dimenzije se naravno odnose samo na materijalni svet, a dimenzije ne predstavljaju nita drugo do koordinate za opisivanje nekog sistema. Naime, da bismo opisali poloaj bilo koje take u prostoru u kome ivimo, potrebne su nam 3 kordinate: duina, irina i visina. Na lopti kao to je Zemljina kugla, te tri koordinate mogu biti goegrafska irina, geografska duina i nadmorska visina. Poto materijalne stvari ne stoje na svom mestu, ve se pomeraju du tri prostorne koordinate tokom vremena, potrebna nam je i etvrta, tj. vremenska koordinata. Nekada se smatralo da vreme predstavlja odvojenu dimenziju od prostora, ali je Ajntajn u svojoj specijalnoj teoriji relativnosti uveo pojam prostor-vremena, etvorodimenzionalnog kontinuuma u kome je vremenska koordinata potpuno ravnopravna sa ostale tri prostorne

koordinate. Stoga, umesto opisivanja poloaja neke take u prostoru pomou tri prostorne koordinate, mi koristimo 4 koordinate za opisivanje dogaaja u prostor-vremenu. U Ajntajnovoj optoj teoriji relativnosti, uvodi se pojam zakrivljenosti kosmikog prostorvremena kao posledice raspodele materije i energije u njemu. Zamislimo sada jednu trodimenzionalnu loptu, ija povrina poseduje samo dve dimenzije jer na njoj imamo samo dve koordinate kojima se moe opisivati kretanje po njoj: duina i irina. Kada bi na povrini ove lopte iveli neka dvodimenzionalna bia (koja nemaju visinu), njima bi verovatno izgledalo kao da ne ive na lopti, ve na velikoj ravnoj povrini. Meutim, kada bi paljivo izmerili rastojanja na povrini lopte, primetili bi da dobru mapu svog sveta mogu da nacrtaju samo na zakrivljenoj povri lopte, odnosno u trodimenzionalnom prostoru. Ideja zakrivljenosti povrine ove lopte se moe primeniti i na itav Kosmos, to je i sutina Ajntajnove opte teorije relativnosti, a interesantno je da se geometrija prostor-vremena moe primeniti skoro iskljuivo na itav Kosmos (ceo prostor) i to u svim vremenskim razdobljima (svo vreme). Zakrivljenost prostor-vremena zapravo predstavlja gravitaciju. to je vea gravitacija u nekoj taki Kosmosa, to je jae gravitaciono u polje u toj taki, pa e u njoj i zakrivljenost prostor-vremena biti vea. Drugim reima, sve kosmike estice se nalaze u prostor-vremenu, a svojom energijom utiu na njegovu zakrivljenost. Iako nama u trodimenzionalnom svetu izgleda kao da Zemlja krui oko Sunca, u zakrivljenom prostorvremenu ona zapravo stalno sledi pravu putanju. Zakrivljenost prostor-vremena moe biti pozitivna (kao u sluaju zatvorenog Kosmosa koji se periodino iri i skuplja i poseduje oblik 4-dimenzionalne sfere), nulta (kao u sluaju ravnog Kosmosa koji se prostire beskrajno daleko u svim pravcima) ili negativna (otvoren Kosmos oblika hiperboloida koji poseduje beskrajnu zapreminu i beskrajno se prostire u vremenu).

- ta su to gravitacioni talasi?
Dok se gravitaciona interakcija izmeu dva tela sa masom odvija preko stalne razmene virtuelnih gravitona, gravitacioni talasi nastaju kada maseno telo pone da se ubrzava. Kada masivna estica miruje, ona je okruena statikim gravitacionim poljem, tj. statikom zakrivljenou prostor-vremena, i tada nisu prisutni gravitacioni talasi. Ukoliko druga masivna estica ue u gravitaciono polje prve estice, osetie privlanu silu i poee da se ubrzava ka prvoj estici, a ova gravitaciona interakcija se u kvantnom smislu moe opisati kao razmena virtuelnih gravitona izmeu dve estice. Ipak, kada masivna estica pone da se ubrzava, njeno gravitaciono polje je prodrmano i poinje da proizvodi gravitacione talase koji se ire po prostor-vremenu, a energija i impuls ovih gravitacionih talasa se prenose pravim gravitonima. Takoe, mogue je postaviti analogiju ovoj pojavi sa nastankom elektromagnetnih talasa. Kada je naelektrisana estica u stanju mirovanja, ona je okruena statikim elektrinim poljem bez talasa. Kada druga naelektrisana estica ue u polje prve estice, na nju e poeti da deluje sila privlaenja ili odbijanja u zavisnosti od toga da li su estice istoimenog ili raznoimenog naelektrisanja. Premda se sa kvantne take gledita, njihova interakcija opisuje kao stalna razmena virtuelnih fotona, elektrino polje ubrzane estice je prodrmano i poinje da emituje elektromagnetne talase, a energija i impuls ovih elektromagnetnih talasa se prenose stvarnim fotonima.

- ta su to Lagranove take?
Lagranove take (koje su dobile ime po francuskom matematiaru i astronomu ozefu Luju Lagranu) predstavljaju take u prostoru koje se nalaze u orbitalnoj ravni izmeu dva nebeska tela koja rotiraju oko zajednikog centra gravitacije (kao npr. Sunce i bilo koja planeta Sunevog sistema) i za koje je karakteristino da bi telo u njima u

podjednakoj meri bilo privlaeno gravitacijom oba tela, pa bi tako stalno bilo u ravnotei, odnosno u stanju mirovanja u odnosu na tela koja ga privlae. Izmeu dva bilo koja nebeska tela koja rotiraju jedno oko drugog postoji tano 5 Lagranovih taaka, pri emu su 3 take veoma nestabilne pri dejstvu najmanjih poremeaja, pa bi ak i telo zanemarljivo male mase u njima teko opstalo, ve bi nakon odreenog vremena ipak bilo privueno ka jednom od dva privlana tela. Ipak, ove druge dve, stabilne Lagranove take se nalaze pod uglom od 60o u odnosu na obe strane manje masivnog tela. Trojanovi asteroidi koji dele orbitu oko Sunca sa Jupiterom predstavljaju primere tela koja su ostala uhvaena u dvema stabilnim Lagranovim takama izmeu Sunca i Jupitera. Takoe, tri nestabilne od ukupno pet Lagranovih taaka sistema Zemlja Mesec se nalaze na liniji koja spaja Zemlju sa Mesecom pri emu se prva nalazi iza Meseca, druga je izmeu Meseca i Zemlje, dok se trea labilna Lagranova taka nalazi iza Zemlje. Dve stabilne Lagranove take se nalaze na Meseevoj orbiti oko Zemlje i u odnosu na pravac Zemlja Mesec zaklapaju ugao od 60 lunih stepeni. Stoga bi telo postavljeno u jednu od ove dve Lagranove take uvek imalo isti geometrijski poloaj u odnosu na Zemlju i Mesec, pa bi sa istim periodom rotacije kao i Mesec orbitiralo oko Zemlje.

- Odakle potiu kosmiki maseri?

Maseri (Microwave Amplification by the Stimulated Emission of Radiation) predstavljaju koherentne (svi talasi imaju jednake talasne duine i bregovi svih talasa se poklapaju, tj. svi talasi su u fazi, to ini ovakve elektromagnetne talase veoma snanim) elektromagnetne talase iz domena mikrotalasa. Za razliku od lasera koji emituju koherentnu vidljivu svetlost (ili eventualno infracrvene talase) koja nastaje kolektivnim prelaskom elektrona u atomima sa via na nia energetska stanja, maseri emituju elektromagnetne talase koji nastaju kolektivnim sputanjem grupe molekula na nia vibraciona energetska stanja. Maseri iz kosmikih prostranstava su prvi put primeeni 1965. godine kada je detektovana maserska emisija od strane hidroksilnih (OH-) jona iz sazvea Orion (tanije iz magline u Orinu koja je najvea u naem Mlenom putu). Naime, samo dve godine ranije su prvi put detektovani OH joni u Kosmosu na osnovu 4 mikrotalasne spektralne linije talasnih duina bliskih 18 santimetara. Meutim, 1965. godine je jedna od ove 4 linije bila 50 puta jaa od ostalih, to je objanjeno nastajanjem maserskog efekta. OH maseri su primeeni u molekulskim oblacima u meuzvezdanim prostranstvima, kao i u hladnim omotaima starijih zvezda. Nakon toga, pronaeni su i maseri koji potiu od molekula vode (iz Galaksije Messier 33, lanice naeg galaktikog jata, udaljene oko 2,2 miliona svetlosnih godina, a pronaeni su vodeni maseri i u naoj Galaksiji), silicijum monoksida (SiO), formaldehida (H2CO) i metil alkohola (CH3OH). Premda na Zemlji nikada nije primeeno spontano nastajanje laserske ili maserske svetlosti (osim moda kuglastih munja), smatra se da su kosmiki maseri prouzrokovani prirodnim procesima.

- ta su to eksplozije gama-zraka?
Gama zraenje predstavlja najenergetskije elektromagnetne talase u prirodi, a eksplozije gama zraka su najsnanije eksplozije u Kosmosu koje traju izmeu nekoliko hiljaditih i nekoliko desetih delova sekunde, a u tok kratkom deliu vremena stvaraju vie energije nego to stvori nae Sunce za itav svoj ivot. Istraivai Kosmosa jo uvek ne znaju sa sigurnou ta predstavlja uzrok ovim eksplozijama, a za njihovo objanjenje postoje za sada dve hipoteze. Po manje popularnoj hipotezi, eksplozije gama zraka se deavaju kao posledica sudara dva izrazito gusta svemirska objekta, kao to su npr. crne rupe ili neutronske zvezde. Po popularnijoj hipotezi, eksplozije supernova predstavljaju uzroke eksplozija gama-

zraka. U prilog ove hipoteze govore podaci o pronalasku izvesnih koliina gvoa u oblacima eksplodiranih gama-zraka, a smatra se da ovo gvoe potie upravo iz jezgra eksplodirane zvezde, jer kao to znamo zvezde stvaraju energiju u nizu reakcija nuklearne fuzije, gde je prvi lan niza vodonik, drugi helijum a poslednje je gvoe.

- ta su to zvezdani zemljotresi?
Kada potroe svoje nuklearno gorivo, neke, srednje masivne zvezde doivljavaju gravitacioni kolaps pri kome se protoni i elektroni iz njihovih atoma pretvaraju u neutrone. Takve zvezde se zovu neutronske zvezde i u njima su neutroni veoma gusto spakovani tako da formiraju jednu vrstu kristalne reetke. Magnetno polje neutronskih zvezda je izuzetno visoko (oko milijardu Tesli) to ponekad uzrokuje udare o povrinu zvezde koji dovode ne do nepovratnog pucanja reetke, ve do naglog pucanja, klizanja i ponovnog formiranja kristalne neutronske reetke, a ceo ovaj proces se naziva zvezdanim zemljotresom. Ovi pomeraji ureene reetke neutrona u neutronskim zvezdama se sa Zemlje primeuju kao emisije mekih gama talasa (gama talasa relativno niskih frekvencija). Takoe, zvezdani zemljotresi dovode do promene inercijalnog momenta rotirajue neutronske zvezde, to dovodi do nagle promene perioda njene rotacije, a to se za Zemlje opaa kao nagla promena pulsnog perioda zvezde.

- ta su to kosmiki zraci?
Nekada su se kosmikim zracima nazivali najenergetskiji elektromagnetni talasi u prirodi, ije su se frekvencije nalazile iznad opsega gama talasa, odnosno iznad frekvencija od oko 1024 Herca ili ispod talasnih duina od oko 10-16 metara. Meutim, danas se gama talasima nazivaju svi elektromagnetni talasi frekvencija veih od oko 1020 Herca, premda granica izmeu rendgenske oblasti i gama oblasti u elektromagnetnom spektru nije precizno definisana, a X (tj. rendgenski) i gama talasi su razliitog porekla, s obzirom da X talasi karakteristinih talasnih duina nastaju u okviru elektronskih prelaza u atomima, dok gama talasi nastaju kao posledica prelaza samog atomskog jezgra izmeu razliitih energetskih stanja. Pod kosmikim zracima se danas nazivaju sve subatomske estice visokih energija (kao posledica velikih brzina kojima se kreu kroz kosmika prostranstva) koje pristiu na Zemlju i bivaju detektovane na njoj. Viktor Franc Hes je poetkom 20. veka pokazao kako se jonizacija atmosfere poveava sa porastom nadmorske visine, a jonizacija visokih atmosferskih slojeva je upravo posledica prolaska kosmikog zraenja (tzv. primarnog kosmikog zraenja), koje svojom visokom energijom uspeva da jonizuje atome vazduha, kao i da proizvede stvaranje drugih elementarnih estica poznatih i kao sekundarno kosmiko zraenje (koji ine tzv. atmosferske pljuskove estica, sastavljene uglavnom od miona, piona, neutrina, pozitrona, elektrona i gama fotona), te na ovaj nain, rasipajui energiju, ove primarne kosmike estice se blago usporavaju pribliavajui se Zemljinom tlu, ili u nekim sluajevima, potpuno nestaju, pretvarajui se u potpunosti u sekundarno kosmiko zraenje. Poto je poznato da magnetno polje Zemlje deluje na kosmiko zraenje, ove estice su najveim delom naelektrisane, jer u suprotnom sluaju, magnetno polje ne bi uspevalo da im promeni putanju. Oko 87 % estica kosmikog zraenja ine protoni, 12 % ine alfa estice (jezgra atoma helijuma koja se sastoje od po dva protona i dva neutrona), dok ostatak ine neki tei elementi, kao npr. litijum, berilijum, bor (tzv. laki elementi kosmikog zraenja koji ine oko 0,25 % estica zraenja), ugljenik, azot, kiseonik i fluor (srednje teki elementi u okviru kosmikog zraenja) i neki jo tei elementi sve do atomskog broja 28, to odgovara atomima ili jonima nikla. Kada predstavimo broj estica kosmikog zraenja u funkciji njihove energije, vidimo da ova funkcija poseduje maksimum za vrednosti energije od oko 0,3 GigaelektronVolta (GeV), to znai da se najvei broj estica kosmikog zraenja kree

brzinama od oko 2/3 brzine svetlosti, a sa poveanjem energije estica, njihov broj opada, premda postoje estice ija energije dostiu vrednosti i od oko 1011 GeV. Ipak, u proseku, kosmiko zraenje poseduje srednju energiju od oko 1 eV u svakom kubnom santimetru u naoj Galaksiji, pa se tako moe izraunati da naa Galaksija gubi oko 1034 Dula energije u svakoj sekundi (to je ekvivalentno snazi od oko 1031 konjskih snaga) kao posledica toga to ovi kosmiki zraci naputaju nau Galaksiju i odlaze u meugalaktika prostranstva. S druge strane, intenzitet (odnosno, fluks) kosmikih zraka na nivou mora na naoj planeti je jednak jednoj kosmikoj estici po kvadratnom santimetru povrine u minutu. ak i veoma slaba magnetna polja su u stanju da utiu na putanje kosmikih zraka, pa je tako npr. magnetno polje jaine svega 3 10-6 Gausa dovoljno da pokree proton energije 1 GeV du kruga poluprenika 10-6 svetlosnih godina, dok bi se proton energije 1011 GeV u polju iste jaine kretao po krugu poluprenika 105 svetlosnih godina, to otprilike odgovara dimenzijama nae Galaksije. Stoga, osim magnetnog polja Zemlje, i meuzvezdana magnetna polja spreavaju prodor velikih koliina kosmikog zraenja ka naoj planeti, a meuzvezdana magnetna polja utiu i na to da kosmiko zraenje bude izotropno rasporeeno du Zemljine sfere. Na Zemlji je poznat i tzv. efekat istok-zapad vezan za kosmike zrake, a na osnovu koga vie kosmikih estica pristie na Zemljinu povrinu sa zapada, nego sa istoka, to nam ukazuje da kosmike zrake u najveoj meri ine pozitivno nalelektrisane estice. Izvori kosmikih zraka jo uvek nisu poznati, jer kada bi sve zvezde u proseku bile kao nae Sunce (koje proizvodi kosmike zrake u vidu solarnog vetra, iji je najvei intenzitet u solarnim bljeskovima, dinovskim eksplozijama vidljivim i na Sunevoj povrini), tada bi kosmikih zraka bilo oko nas mnogo manje nego to je to stvarni sluaj. Stoga se smatra da bi supernove mogle da predstavljaju kljune izvore ovih naelektrisanih kosmikih estica.

- Zato se ne vide zvezde na slikama iz Kosmosa?

Pogledajte nono nebo kada je na njemu pun Mesec i uporedite posmatrani prizor sa nebom prepunim zvezda kada na njemu nema Meseca. Naravno, Mesec reflektuje svetlost sa Sunca i ta svetlost svojim intenzitetom prekriva blagi sjaj zvezda. Kada kosmonauti slikaju Zemlju iz Kosmosa, na tim slikama najee nema zvezda, jer svetlost koju reflektuje Suncem obasjana Zemlja zapljuskuje kameru u tolikoj meri da svetlost sa zvezda i ne dolazi do vidnog izraaja. Meutim, ukoliko se astronaut sa kamerom u ruci okrene od Sunca, on sam e videti zvezde. Takoe, razlog zato se zvezde esto ne vide na slikama iz Kosmosa je u tome to je sjaj dalekih zvezda isuvie slab da bi kamera uhvatila dovoljno njene svetlosti tokom kratke ekspozicije (vremena tokom kojega je blenda otvorena i kada svetlost pada na fotografski film). Nae oi su mnogo osetljivije na svetlost od obinog fotografskog filma. Sve slike zvezdanog neba potiu sa tzv. time-lapse fotografija. Da bi se uslikala jedna time-lapse fotografija, kapak na foto-aparatu mora biti dovoljno dugo otvoren kako bi soivo fokusiralo dovoljno svetlosti na film. Dua vremena ekspozicije dozvoljavaju svetlosnim fotonima da uu u aparat i ostave trajni trag na filmu. to je nebesko telo manje svetlo, due vreme ekspozicije je potrebno da bi se ono naslikalo. Tako je za slikanje punog Meseca, dovoljno da kapak na kameri bude otvoren jednu do dve sekunde, dok je za slikanje zvezda neophodno da film bude izloen upadnoj svetlost izmeu nekoliko minuta i nekoliko asova. U sluaju nekih divnih slika koje su naslikane uz pomoe velikih telekopa, kao i u sluaju slikanja astronauta u Kosmosu, neophodno je da vreme ekspozicije ne bude due od delia sekunde, jer bi u sluaju due ekspozicije, film apsorbovao isuvie fotona koje reflektuje bela odea astronauta, i njegov lik bi na slici postao ispran te bi on sam izgledao kao bljetava svetlost.

- Ako u Kosmosu postoji toliko mnogo zvezda, zato je onda nono nebo tamno?

Odgovor na ovo pitanje predstavlja osnovu uvenog kosmolokog problema poznatog pod imenom Olbersov paradoks koji je 1826. godine formulisao nemaki astronom Hejnrih Olbers (Heinrich Olbers). Naime, kada bi na Kosmos bio beskonano star i kada bi u njemu postojao beskonaan broj zvezda, tada bi stvarno nono nebo bilo podjednako svetlo kao i dnevno nebo na kome sija Sunce. Naime, zamislimo da su zvezde poreane oko Zemlje u koncentrinim krugovima. Svaki sledei krug imae dvostruko vei broj zvezda od prethodnog sloja. Stoga, i pored toga to sjaj zvezda opada sa kvadratom rastojanja od nas, svi slojevi e biti podjednako sjajni, jer e oni udaljeniji slojevi sa manje svetlim zvezdama imati vei broj zvezda od nama bliih slojeva. Zaklanjanje svetlosti zvezda od strane praine se ne moe uzeti u obzir, jer bi se i sama praina u jednom trenutku zagrejala i poela da emituje zraenje. Stoga, danas postoje dva razloga zato je nono nebo tamno. Jedan razlog uzima u obzir crveni pomak svetlosti zvezda usled irenja Kosmosa i meusobnog udaljavanja jata Galaksija. Naime, sa poveanjem brzine kretanja svetlosnog izvora od nas, mi emo emitovanu svetlost registrovati na znatno veim talasnim duinama od talasnih duina koje je emitovao izvor. Stoga je svetlost sa najveeg broja zvezda u Kosmosu pomerena ka crvenom kraju spektra (ka veim talasnim duinama), ime je znatno umanjena ukupna koliina vidljive svetlosti koja stie do nas. Drugi razlog zatamnjenosti nonog neba je u tome to na Kosmos nije beskonano star. Danas se smatra da je na Kosmos nastao u Velikom Prasku pre oko 15 milijardi godina. Naime, kada bi Kosmos bio beskonano star, on bi bio i beskonano svetao, jer bi svetlost sa svake take u Kosmosu imala dovoljno vremena (beskonanost) da stigne do svih drugih taaka u Kosmosu. Danas se smatra da na fiziki Kosmos nema prostornu granicu, ve samo granicu u vremenu.

- Koliko ima zvezda i atoma u Kosmosu?

Kada usmerimo pogled ka nonom nebu, zvezde ija se svetlost nalazi u naim oima e odreivati koliko zvezda vidimo. Iznad jednog osvetljenog grada kada nema meseine, broj zvezda koje se mogu videti je najee manji od 100. Iznad nekog manje osvetljenog seoceta (opet kada nema meseine koja svojom svetlou zaslepljuje sjaj zvezda), moe se videti oko 2000 zvezda. Ipak, samo naa Galaksija Mleni Put sastoji se od oko 100 milijardi zvezda, a smatra sa da u Kosmosu iji smo i mi jedan mali deo postoji jo oko 100 milijardi drugih Galaksija. Zvezde u Galaksijama krue oko sredita Galaksije, a naem Suncu je potrebno oko 220 miliona godina da napravi jedan ovakav krug, ije vreme trajanja se naziva galaktikom godinom. Stoga, ukoliko pomnoimo broj Galaksija u Kosmosu sa brojem zvezda u naoj Galaksiji dobiemo priblian broj zvezda koje ine na Kosmos 1022. Poto je nae Sunce zvezda prosene veliine, ukupnu koliinu materije u Kosmosu moemo izraunati ukoliko pomnoimo masu Sunca sa brojem zvezda u Kosmosu. Nae Sunce ima masu od 2 1033 grama, a ako pomnoimo ovu masu sa 1022, dobiemo priblinu masu Kosmosa od 2 1055 grama. S obzirom da su elektroni oko 1300 puta laki od nukleona (protona i neutrona), materija Kosmosa se gotovo potpuno nalazi koncentrisana u nukleonima, esticama iz kojih se sastoje atomska jezgra. Masa jednog nukleona iznosi 1,67 10-24 grama, pa se stoga u jednom gramu materije nalazi 6 1023 nukleona, a u celom Kosmosu postoji oko 12 1078 nukleona. Astronomi smatraju da 90 % kosmikih atoma ini vodonik, 9 % helijum, dok svi ostali tei elementi sainjavaju samo 1 % od ukupnog broja atoma. Tipian uzorak od 100 atoma bi se, tako, sastojao od 90 vodonikovih atoma, 9 helijumovih i jednog teeg elementa, npr. kiseonika. Jezgra vodonikovih atoma sadre samo po jedan nukleon: proton. Jezgra helijumovih atoma se sastoje od 4 nukleona: 2 protona i 2 neutrona, a jezgra kiseonikovih atoma sa sastoje od 16 nukleona: 8 protona i 8 neutrona. Tako bi tipini kosmiki uzorak od 100 atoma posedovao 142 nukleona 116 protona i 26

neutrona. Ako, sada, pomnoimo ukupan broj nukleona u Kosmosu sa odnosom broja atoma i nukleona (100/142) dobiemo 8,45 1078, to predstavlja nau procenu ukupnog broja atoma u naem Kosmosu.

- ta je to Veliki Prasak?
Veliki Prasak, poznat i pod imenom Big Beng predstavlja popularni naziv za trenutak nastanka naeg Kosmosa koji se desio pre izmeu 12 i 16 milijardi godina. itav Kosmos kakvim ga danas poznajemo, nalazio se pre trenutka Velikog Praska u stanju singulariteta (u jednoj taki), to znai da je njegova gustina, kao i zakrivljenost prostor-vremena u njemu bila beskrajno velika. Dokazi za ovakav nain postanka sveta se nalaze u trenutnom irenju Kosmosa, odnosno stalnom meusobnom udaljavanju galaktikih jata, kao i u postojanju pozadinskog mikrotalasnog zraenja, koje predstavlja zaostale elektromagnetne talase iz doba nastanka Kosmosa. Neposredno nakon trenutka Big Benga, celokupna kosmika materija se nalazila u obliku elektromagnetnih talasa, odnosno svetlosti da bi se tek nakon odreenog vremena (nakon otprilike jedne sekunde), energija poela materijalizovati. Oko 100 sekundi nakon Big Benga, temperatura Kosmosa je postala dovoljno niska da bi protoni i neutroni mogli da se spoje u atomska jezgra najlakih elemenata kao to su vodonik, helijum i litijum. 10 000 godina nakon Velikog Praska, energetska gustina materije u Kosmosu je postala vea od energetske gustine svetlosti (odnosno elektromagnetnih talasa), pa je Kosmos tada postao providan za zraenje (jer su fotoni poeli da se vie rasipaju meu sobom, nego sa materijom), fotoni su se termalizovali i poeli su da se ponaaju kao toplotno zraenje crnog tela, a upravo ovo mikrotalasno pozadinsko zraenje predstavlja talase koji vode poreklo iz ovog perioda nastanka Kosmosa. Oko 500 000 godina nakon trenutka Velikog Praska, temperatura Kosmosa je postala dovoljno niska da bi i elektroni poeli da se vezuju za atomska jezgra, pa su u ovo vreme nastali i prvi atomi vodonika, helijuma i litijuma (svi elementi tei od ova tri, nastaju u zvezdama, a u prostor se razbacuju putem eksplozija supernova). Tokom milion godina nakon trenutka Velikog Praska, sva kosmika materija je uglavnom bila u obliku plazme (protoni su bili odvojeni od elektrona), sve dok temperatura Kosmosa nije pala na oko 3000 K, kada je postalo mogue kombinovanje elektrona i protona u znatno veoj meri, kao i stvaranje najbrojnijih atoma vodonika. Ovi atomi vodonika su se tek oko milijardu godina kasnije poeli saimati pod dejstvom gravitacije i tada su nastale prve Galaksije i zvezde. Pod dejstvom privlane sile gravitacije, Kosmos se najverovatnije usporava da bi se nakon kratkotrajnog izjednaavanja sile koja tei irenju i privlane gravitacione sile dolo do prevlaavanja sile gravitacije i do ponovnog saimanja Kosmosa u jednu taku. Danas se smatra da se Kosmos nalazi u stanju beskonanog pulsiranja (irenja i skupljanja), tako da nakon stvaranja sveta dolazi do njegovog unitenja i ponovnog stvaranja i ponovnog unitenja i ponovnog stvaranja, kako ivot nikada ne bi prestao da postoji.

- ta je to pozadinsko zraenje?
Svako telo koje poseduje unutranju energiju, tj. ija je temperatura vea od apsolutne nule, emituje energiju u obliku elektromagnetnih talasa, odnosno svetlosti. Plankov zakon nam govori da emitovana talasna duina ove svetlosti zavisi od temperature tela. to je vea temperatura tela, to je manja talasna duina zraenja, i obrnuto. Nezamislivo visoka temperatura Velikog Praska u kome je nastao na Kosmos oslobodila je elektromagnetno zraenje veoma male talasne duine. Meutim, zbog irenja Kosmosa oko take Velikog Praska dolo je do hlaenja celog Univerzuma, pa i do poveavanja talasne duine tog tzv. pozadinskog zraenja, iji se maksimum danas nalazi u mikrotalasnoj oblasti elektromagnetnog spektra i prisutan je svuda oko nas, odnosno dolazi iz svih pravaca na nebu.

Ova pojava stalnog poveavanja talasne duine pozadinskog zraenja moe se objasniti i Doplerovim efektom, tj. poveavanjem talasne duine svetlosti usled meusobnog udaljavanja objekata, u ovom sluaju Galaksija. Poto mikrotalasi imaju veu talasnu duinu i od vidljive svetlosti i od infracrvenog zraenja, ovo pozadinsko zraenje se opaa pomou radio teleskopa i dolazi iz svih pravaca u Univerzumu. Maksimum talasne duine pozadinskog zraenja koje se prostire du opsega od 0,6 mm do 60 cm, nalazi se na oko 8 milimetara, to po Plankovom zakonu odgovara temperaturi od 2,73 Kelvina.

- ta je kosmika inflacija?
Kosmika inflacija predstavlja teoriju o nastanku Kosmosa po kojoj je Kosmos tokom jednog delia sekunde nakon Velikog Praska rastao ogromnom brzinom da bi nakon toga znatno usporio svoju brzinu irenja koja je jednaka dananjoj. Po ovoj teoriji je upravo inflacija, odnosno ubrzano irenje Kosmosa u kratkom vremenskom intervalu izazvalo nastanak fluktuacije energije, odnosno materije Kosmosa to kasnije nije dovelo do formiranja uniformne mase estica ve odvojenih Galaksija. Takoe, po ovoj teoriji, inflacije je odgovorna i za nastanak malih fluktuaciji u temperaturi pozadinskog kosmikog zraenja (2,73 K) koje je detektovao jedan mikrotalasni teleskop koji je desetak dana tokom 1998. godine u balonu na visini od 37 km leteo iznad Antarktika (BOOMERANG Baloon Observations of Millimetric Extragalactic Radiation and Geophysics eksperiment). Po inflatornom modelu Kosmosa, koji je nastao tokom 80-ih godina 20. veka, Univerzum je proao kroz fazni prelaz 10-35 sekundi nakon trenutka Velikog Praska i zatim se irio eksponencijalnim porastom brzine (kod koga je u svakom trenutku brzina porasta brzine jednaka brzini), a ovaj model je izraen na osnovu pretpostavke da je gustina Kosmosa kritina, tj. da se naalzi tano na graninoj vrednosti izmeu otvorenog Kosmosa (koji se veno iri) i zatvorenog Kosmosa (koji se naizmenino iri i skuplja), pa se ovakav model materijalnog Kosmosa naziva ravnim. U inflatornom modelu, Kosmos je neposredno nakon trenutka Velikog Praska predstavljao etvorodimenzionalni mehur iste vakuumske energije, bez imalo materije ili svetlosti. Nakon perioda brzog irenja (inflacije) i isto tako brzog hlaenja, potencijalna energija vakuuma se pretvorila u kinetiku energiju materijalnih estica i elektromagnetnih talasa, pa je Kosmos opet poeo da se greje. Kao posledica vakuumskog pritiska tokom inflacije, svetlost je bila u stanju da prevazie gravitacionu silu kojom je privlai materija i da se kree bre od nje, pa se smatra da je do kraja perioda inflacije, svetlost obila ceo Kosmos, a u skladu sa ovom pretpostavkom, konana brzina svetlosti prestaje da bude inkonzistentna sa izotropnou pozadinskog zraenja. Trenutno najpopularniji nauni model koji se suprotstavlja modelu inflacije je model Ekpirotikog Kosmosa koji poinje sa hladnim, statinim petodimenzionalnim prostor-vremenom koje je skoro supersimetrino, a 4 prostorne dimenzije su povezane putem dva trodimenzionalna zida (tzv. tri grane), pri emu jedan od ovih zidova ini prostor u kome ivimo, dok je drugi skriven naoj ulnoj percepciji.

- ta su to magnetni monopoli?
Ukoliko uzmemo u ruke bilo koji magnet na Zemlji, na njemu emo primetiti dva magnetna pola: severni i juni, a linije sila magnetnog polja e se pruati izmeu ova dva pola. Kada bismo jedan ovakav, obIan magnet prepolovili na dva dela, ne bismo dobili jedan magnet samo sa severnim i jedan magnet samo sa junim polom, ve dva magneta od kojih bi svaki imao svoj severni i svoj juni pol. Magnetni monopoli predstavljaju hipotetike (to znai da je njihovo postojanje pretpostavljeno, ali ne i potvreno) magnete koji poseduju samo po jedan magnetni pol. Za razliku od naelektrisanih sistema koje je mogue razdvojiti

tako da u jednoj polovini sistema postavimo samo pozitivno, a u drugom delu samo negativno naelektrisane estice, magnetni ekvivalenti ovih elektrinih monopola jo uvek nisu primeeni i pored toga to bi se Maksvelove jednaine elektromagnetnog polja pokazale potpuno simetrinim ukoliko bi se potvrdilo njihovo postojanje. Takoe, estine teorije kao to je npr. Velika Ujedinjena Teorija koja pokuava da u jedan teorijski okvir ujedini sve 4 poznate prirodne sile (gravitacionu, slabu nuklearnu, jaku nuklearnu i elektromagnetnu), pa ak i teorija superstruna, pretpostavljaju da magnetni monopoli postoje u naem Kosmosu, a teorija relativnosti nam kae da je Veliki Prasak (odnosno fazni prelaz u okviru koga su se razdvojile nekada, na velikim energijama ujedinjene 4 prirodne sile) mogao da stvori toliko mnogo magnetnih monopola da bi njihova dananja gustina trebalo da bude oko sto milijardi puta vea od gustine Kosmosa koju danas registrujemo sa Zemlje. Ipak, na Zemlji jo niko nije pronaao nijedan magnetni monopol. Teorija o inflatornom Kosmosu smatra da postoji samo jedan magnetni monopol po mehuru vakuumske energije, a poto je po ovoj teoriji ceo na Kosmos nastao iz samo jednog mehura vakuumske energije, tada u itavom naem Kosmosu postoji samo jedan magnetni monopol, pa je njegova ovakva retkost i razlog zato ga jo uvek nismo primetili. Kada bi u naem Kosmosu bili otkriveni magnetni monopoli, oni bi nam verovatno objasnili zato je naelektrisanje u naem svetu postojano samo u jedinicama elementarnog naelektrisanja (odnosno, naelektrisanja koje nose jedan proton ili jedan elektron), a smatra se da je jedinini magnetni naboj magnetnih monopola (to je istovremeno minimalno magnetno polje koje oni mogu posedovati) jednak koliniku elementarnog nelektrisanja (1,6 10-19 C) i dvostruke vrednosti konstante fine strukture (1/137). Ipak, ukoliko postoje, smatra se da su magnetni monopoli ipak prilino masivni, s obzirom da bi najmanji od njih trebalo da poseduju masu od oko 1000 protona, a da su pri tome njihovi prenici hiljadu puta manji od dimenzija jednog protona.

- Kako bismo stanovniku neke druge planete preko radio-veze objasnili ta je levo, a ta desno?
Kada bismo jednog dana stupili u telefonsku vezu sa stanovnikom neke druge planete, lako bismo mu objasnili ta je gore, a ta dole. Naime, rekli bismo mu da su zvezde i nebo gore, a zemlja dole. ak i ukoliko oni hodaju naglavake, opet bi razumeli ta je za nas gore, a ta dole. Meutim, kada bismo pokuali da im objasnimo ta je za nas levo, a ta desno, suoili bismo se sa malim problemom. Naime, ne vredi da mu kaemo da nae srce iako se nalazi na sredini, kuca jae sa leve strane, jer je kod njih moda obrnuto. Ne moemo se vezivati ni za kretanje nebeskih tela, jer bi npr. i kretanje kazaljke na satu bilo suprotno usmereno ukoliko bi se planeta okretala od istoka ka zapadu (ili ako bi sunani asovnik izmislili stanovnici June hemisfere). Takoe, ne moemo se posluiti matematikim funkcijama, jer ne znamo da li za razliku od naeg koordinatnog sistema ije brojne vrednosti rastu sa leva na desno, kod njih nije obrnuto. Meutim, u naem svetu ipak postoje neke pojave koje su asimetrine. Takvi su neki organski molekuli, npr. amino kiseline. Naime, sve amino kiseline koje izgrauju molekule proteina u ivom svetu oko nas poseduju L molekulsku konfiguraciju, to znai da obru ravan polarizovane svetlosti (svetlosti iji elektromagnetni talasi osciluju u jednoj ravni) na levo. Meutim, vetake amino kiseline ne obru ravan polarizovane svetlosti, ve sadre ravnomernu smeu L i D molekulskih oblika. Ipak, kada bismo neku sintetiku amino kiselinu ostavili u prirodnoj sredini, bakterije bi pojele samo L-konformaciju, pa bi nam ostali molekuli amino kiseline iskljuivo D oblika. Stoga bismo u komunikaciji sa naim prijateljem Kosmopolitom mogli da se posluimo nekom od prirodnih ili vetakih amino kiselina kako bismo mu objasnili ta je za nas levo, a ta desno. Ipak, ne bismo mogli da budemo potpuno sigurni da na njegovoj planeti ivi svet nije drugaiji, pa i da je situacija sa optikim konformacijama amino kiselina izmenjena. Tada

bismo morali da se posluimo "- radioaktivnim raspadom kobalta-60. Naime, po jedan neutron u jezgrima ovih atoma se nakon odreenog vremena pretvara u proton, koji ostaje u atomskom jezgru, i antineutrino i elektron koji se emituju van atoma, pri emu se vie elektrona emituje u suprotnom smeru (tj. u levo) od spina atoma nego u istom smeru. S obzirom da je ova pojava ista u svim delovima Kosmosa, nju bismo lako mogli da iskoristimo za razlikovanje leve od desne strane. I raspad K+ mezona je slino "- radioaktivnim raspadu kobalta-60, asimetrian, pri emu dolazi do naruavanje zakona o odranju parnosti (parnost ili neparnost talasne funkcije). Raspad K+ mezona daje dva ili tri pi-mezona, a poto pi-mezon ima neparan paritet, to se u prvom sluaju dobija paran, a u drugom neparan paritet. Poto raspad jedne estice (K+ mezona) mora uvek davati ili paran ili neparan paritet, a ne i jedan i drugi, dolazi do krenja zakona o odranju pariteta, a naruavanje principa pariteta znai i naruavanje principa desno-levo simetrije po kojoj prirodni zakoni pokazuju onu istu simetriju koju imaju predmet i lik u ogledalu. Naime, slaba nuklearna sila ne potuje zakon odranja parnosti, dok se u jakim nuklearnim i elektromagnetnim interakcijama parnost sistema odrava kroz sve promene.

- Koje je boje Kosmos?

Nedavno su naunici sa nae planete sproveli projekat u vezi sa odreivanjem ukupne boje naeg Kosmosa. Prvi rezultati ovog ispitivanja su nam rekli da kada bismo pomeali svetlost svih zvezda u naem Kosmosu, i kada bismo moda mogli da drimo jedan ovakav Kosmos na dlanu, njegova boja bi bila boja mora. Meutim, nekoliko nedelja nakon ovog senzacionalnog otkria, marta 2002. godine, grupa naunika koja je izvela ovaj projekat, saoptila nam je da je prilikom sabiranja boja dolo do greke u software-u koji je bio specijalno napravljen za izvoenje ovog projekta, a da je nakon uklanjanja programske greke, kompjuter saoptio da je rezultujua boja Kosmosa zapravo be. Naunici su do ovog zakljuka doli tako to su preveli svetlosne spektre svih sa Zemlje vidljivih zvezda (iz preko 200 000 Galaksija koje se nalaze na rastojanjima do 3 milijarde svetlosnih godina od nas) u jedinstven spektar, a zatim su sve boje iz ovog tzv. kosmikog spektra pomeali srazmerno njihovim intenzitetima. Tako je najpre dobijena tirkizna, a zatim be boja, to je posebno interesantno jer nikada nismo videli zvezdu koja sija ni u tirkiznoj, a ni u be boji. Danas se smatra da kada je Kosmos zajedno sa svim svojim zvezdama bio mlai nego danas, njegova boja je bila plava, da bi tokom vremena polako opadala ka niim frekvencijama. Danas je ona uta, a u budunosti e verovatno nastaviti da se kree ka crvenom kraju spektra.

- Kako se pronalaze crne rupe u Kosmosu?

to je nebesko telo masivnije, to je vea sila gravitacije kojom ono deluje na susedna tela. Kosmika brzina je brzina koju je potrebno da poseduje telo na povrini nebeskog tela kako bi napustilo njegovo gravitaciono polje i otisnulo se u Kosmos. Meutim, kada je nebesko telo masivnije od trostruke mase Sunca, i ako je prethodno potroilo svoje nuklearno gorivo (ijim se sagorevanjem zvezda protivila saimajuoj sili gravitacije), tada je kosmika brzina sa povrine tog tela vea od brzine svetlosti, pa ak ni sama svetlost (koja uopte nema masu) nije u stanju da pobegne sa tog tela koje astronomi nazivaju crnim rupama. Premda crne rupe ne moemo da vidimo, postoje neke njene osobine koje ipak moemo da izmerimo kao to su npr. masa, naelektrisanje ili brzina rotacije (ugaoni momenat). Masu crne rupe moemo izmeriti ukoliko paljivo posmatramo kretanje njenih susednih tela. Ukoliko crna rupa ima partnera (u vidu druge zvezde ili diska materije koji je okruuje), tada je mogue pomou teleskopa (primenom Keplerovih zakona) izmeriti poluprenik orbite susedne zvezde ili diska materijala oko crne rupe, kao i brzinu orbitiranja tela oko crne rupe. Takoe, premda

su crne rupe potpuno nevidljive, njihovo postojanje u Kosmosu registrujemo na osnovu njihovog dejstva na susedna nebeska tela. Naime, kada primetimo neku zvezdu na ije kretanje deluje privlaenje neke nevidljive mase, tada moemo da zakljuimo da se crna rupa nalazi u njenoj blizini. Ako vidljiva zvezda pokazuje kolebanje u kretanju (kretanje naprednazad to primeujemo na osnovu periodinih Doplerovih pomaka svetlosti ka plavom i ka crvenom kraju spektra) ili gasni disk rotira, a u oba sluaja ne postoji neki vidljivi uzrok toga, pri emu je intenzitet gravitacionog privlaenja vei od sile koja odgovara masi od 3 Sunca (u suprotnom bi to mogao biti patuljak ili neutronska zvezda), tada je mogue da gravitacija crne rupe predstavlja tu nevidljivu silu. Na osnovu istih posmatranja se moe odrediti i masa crne rupe. Tako, npr. u jezgru Galaksije NGC 4261 postoji spiralni rotirajui disk braon boje, koji je veliine naeg Sunevog sistema, ali je njegova masa 1,2 milijardi puta vea od mase Sunca. Tako velika masa za jedan disk gasa indicira da se i crna rupa nalazi u sreditu diska, a da se ovaj materijal ubrzavajui se ka crnoj rupi greje, usijava i stoga emituje svetlost. Takoe, poznato nam je da gravitacija privlai i svetlost. Stoga, kada crna rupa proe izmeu nas i posmatranog nebeskog tela, doi e do irenja svetlosnog izvora (iji sjaj ostaje isti, ali rasporeen na veem delu nebske sfere) ili do iluzije o postojanju dve posmatrane zvezde umesto samo jedne, to je poznato kao efekat gravitacionih soiva. Kada se desi ovakva pojava i kada je objekat koji je svojom gravitacijom savio svetlost nevidljiv, onda pretpostavljamo da je to bila crna rupa. Uz sve ovo, kada materija iz okolne zvezde, privuena crnom rupom, pone da se sliva ka njoj, ona se zagreva do temperatura od nekoliko miliona stepeni. Poznato nam je da svaka materija emituje toplotni spektar elektromagnetnih talasa u zavisnosti od svoje temperature. Ovako superzagrejana materija emituje X-zraenje koje moe biti detektovano od strane teleskopa osetljivih na X-zrake kao to je onaj iz Chandra Xray opservatorije koja orbitira oko Zemlje.

- Kako se odreuju veliine crnih rupa?

Crne rupe predstavljaju oblasti u prostoru sa toliko jakom gravitacijom, da ak ni svetlost ne moe da ih napusti. Crne rupe nastaju kada zvezda ija je masa vea od 3 Suneve mase potroi svoje nuklearno gorivo - koje joj je do tada sluilo za stvaranje unutranjeg pritiska koji se opirao tenji gravitacije da to vie smanji zvezdu - i kolabira pod dejstvom sopstvene gravitacije, pretvarajui se u singularitet, odnosno taku beskrajne gustine. Veliina crne rupe se obino izraava preko varcildovog (Karl Schwardzschild, koji je reio Ajntajnove jednaine vakuumskog polja za nenaelektrisane sferno-simetrine sisteme) poluprenika, koji definie tzv. horizont dogaaja (kao kruga sa poluprenikom jednakim varcildovom polupreniku, a sa crnom rupom u centru), a u terminima teorije relativnosti, ovaj poluprenik predstavlja rastojanje, odnosno du ijom se rotacijom oko centralne take formira sfera u okviru koje je prostor-vreme toliko iskrivljeno da potpuno okruuje nebesko telo. Celokupna masa crne rupe skoncentrisana je praktino u jednoj taki, tj. singularitetu, a sva svetlost (a i materija) koja prie toj taki na manje rastojanje od varcildovog poluprenika biva privuena u taku crne rupe pomou njene gravitacije. varcildov poluprenik crne rupe direktno zavisi od njene mase, a jednak je proizvodu dvostruke mase crne rupe i gravitacione konstante (6.672 10-11 Nm2/kg2) podeljene sa kvadratom brzine svetlosti (299 792 km/s u vakuumu). Iako se crne rupe ne mogu videti, iz ove jednaine moemo zakljuiti da poreenjem gravitacione privlanosti izmeu crne rupe i nekoliko okolnih nebeskih tela relativno lako moemo odrediti razmere njenog dejstva u vidu horizonta dogaaja, odnosno varcildovog poluprenika.

- Kako crne rupe svetle?

Crna rupa je, po definiciji, oblast beskonane zakrivljenosti prostor-vremena iz koje usled ogromne gravitacije, ak ni svetlost ne moe da izae. Meutim, sva materija koja pada u crnu rupu prilino se zagreje jer dolazi do njenog ubrzavanja i intenzivnijeg sudaranja atoma pod dejstvom privlane sile gravitacije, a to kao rezultat dovodi do emisije svetlosti (kako vidljive svetlosti, tako i energetskijih elektromagnetnih talasa), a u sluaju supermasivnih crnih rupa (preko milijardu Sunevih masa) i do dinovskih mlazeva materije, zajedno sa emisijama radio talasa. Osim ovog naina svetljenja, postoji jo jedna pojava svetljenja dokazana u sluaju manjih crnih rupa, a naziva se Hokingovom radijacijom, i predstavlja pojavu da odreene estice u okviru varcildovog poluprenika (koji definie oblast crne rupe koju estice koje se kreu manjim ili jednakim brzinama od brzine svetlosti ne mogu da napuste) mogu napustiti oblast crne rupe. Prema drugom zakonu termodinamike, entropija (mera neureenosti sistema) nekog izolovanog sistema se uvek poveava, a kada se dva sistema spoje, entropija novog sistema je vea od zbira entropija pojedinanih sistema. Kada materija koja nosi entropiju padne u crnu rupu, poveava se podruje njenog horizonta dogaaja (oblasti uokvirene varcildovim poluprenikom), tako da se nikada ne smanjuje zbir entropije materije izvan crnih rupa i unutar podruja horizonta dogaaja. Meutim, ako crna rupa ima entropiju, ona onda mora imati i temperaturu, a svako telo na odreenoj temperaturi emituje zraenje. Ovo zraenje je neophodno da bi se spreilo naruavanje drugog zakona termodinamike (pod uslovom da crne rupe stvarno poseduju entropiju). estice koje naputaju crnu rupu zapravo ne potiu iz crne rupe, ve iz praznog prostora neposredno iznad njenog horizonta dogaaja. Naime, po kvantnoj teoriji, prazan prostor nikada ne moe biti potpuno prazan (jer bi tada mogli potpuno precizno da izmerimo vrednost polja u njemu (nula), kao i brzinu promene polja (nula), to nije u saglasnosti sa Hajzenbergovim principom neodrenosti), ve u njemu uvek moramo imati minimalne fluktuacije u vrednosti polja, npr. u obliku parova virtuelnih estica svetlosti ili gravitacije, koje mogu putovati zajedno, razdvojiti se ili se meusobno potrti. Jedan od lanova ovakvih parova estica-antiestica e imati pozitivnu, dok e drugi lan imati negativnu energiju. Jedna stvarna estica u blizini nekog masivnog tela ima manje energije nego to bi imala kada bi se nalazila podalje od njega zato to bi troila energiju na suprotstavljanje gravitacionom privlaenju tela. Energija estice u blizini crne rupe je jo uvek pozitivna, premda je gravitaciono polje u crnoj rupi tako snano da tu ak i stvarna estica moe imati negativnu energiju. Stoga je mogue da virtuelna estica sa negativnom energijom, koja upadne u crnu rupu, postane stvarna estica ili antiestica. U ovom sluaju, ona vie ne mora da se potre sa svojim partnerom, koji moe i sam da dospe u crnu rupu ili poto ima pozitivnu energiju, takoe moe i da pobegne iz blizine crne rupe kao stvarna estica ili antiestica. Udaljenom posmatrau bi izgledalo da je ovu esticu emitovala crna rupa. to je crna rupa manja, to je kraa razdaljina koju estica sa negativnom energijom mora da pree pre nego to postane stvarna estica, te je tako i vei obim emitovanja, kao i prividna temperatura crne rupe. Takoe, to je manja masa crne rupe, to je via njena temperatura. Tako e sa postepenim isparavanjem crne rupe, dolaziti do poveavanja njene temperature i brzine emitovanja, pa e ona sve bre i gubiti masu. Ipak, jedna crna rupa ija masa samo nekoliko puta premauje Sunevu masu, imala bi temperaturu od nekoliko milionitih delova stepena iznad apsolutne nule, to je znatno manje od temperature mikrotalasnog zraenja koje ispunjava Kosmos (oko 2,73 K) pa e ovakve crne rupe emitovati manje energije nego to apsorbuju sve dok se Kosmos ne ohladi tako da temperatura pozadinskog zraenja postane manja od temperature crne rupe. Naravno, smatra se da bi i u tom sluaju, bilo potrebno oko 1066 godina da bi crna rupa potpuno nestala.

- Ako svetlost nema masu, kako onda ne moe da napusti crnu rupu?

Svetlost se sastoji od malih kvanata ili talasno-estinih paketia pod imenom fotoni. Svaki foton poseduje svoju frekvenciju kojom osciluje njegovo elektromagnetno polje u prostor-vremenu. Fotoni se kreu brzinom svetlosti, a poznato nam je da se samo stvari koje nemaju masu mogu kretati tano ovom brzinom. Ako bismo eleli da budemo jo precizniji, onda bismo rekli da fotoni ne poseduju masu mirovanja, odnosno masu koju poseduje telo kada se ne kree. Galileo Galilej je u svom uvenom eksperimentu ispustio sa krivog tornja u Pizi dva predmeta razliitih masa i video da oni istovremeno padaju na Zemlju. Iz ovoga je izveo uveni princip ekvivalencije, po kome gravitacija podjednako deluje na sva tela nezavisno od njihove mase, jer se sa padanjem tela, gravitaciona masa koja odreuje intenzitet gravitacione sile koja deluje na telo potire sa inercijalnom masom (koja je jednaka gravitacionoj masi, to je i sutina principa ekvivalencije) koja odreuje silu reakcije tela na silu gravitacije. Albert Ajntajn je zatim dopunio princip ekvivalencije time to je dejstvo gravitacione sile izjednaio sa ubrzavanjem tela u odnosu na dati referentni sistem. Kada zvezdana svetlost prolazi pored neke masivne zvezde, ona biva savijena ka njoj, jer je privlai sila gravitacije. Isto tako i svetlost koja se penje sa Zemljine povrine gubi neto malo svoje energije, jer Zemlja svojom gravitacijom pokuava da je vrati ka sebi. Ajntajnova Opta teorija relativnosti nam prua potvrdu istinitosti principa ekvivalencije. Naime, po ovoj teoriji, gravitacija predstavlja posledicu zakrivljenosti prostor-vremena. Prostor-vreme se zakrivljuje u blizini velikih masa, pa iako tela privuena gravitacijom slede pravu putanju u etvorodimenzionalnom zakrivljenom prostor-vremenu, nama u trodimenzionalnom prostoru izgleda kao da se njihova putanja krivi i pada ka velikoj masi. Sva tela, teka, lagana ili ak i ona koja ne poseduju masu kao npr. fotoni, prolaze kroz prostor-vreme sledei pri tome najkrai put koji nama, s obzirom da sve to posmatramo iz manje-dimenzionalnog sveta, izgleda teko zamislivo. Crne rupe predstavljaju podruja beskonane zakrivljenosti prostorvremena, pa stoga za sva tela koja u njih upadnu, vreme prestaje da tee, jer se sve estice u njime ukljuujuu u svetlosne fotone mogu samo kretati po zatvorenoj zakrivljenoj prostornovremenskoj putanji.

- ta su to bele rupe?
Bele rupe predstavljaju hipotetika nebeska tela sa osobinama koje su matematiki inverzne (suprotne) osobinama crnih rupa. Njihovo postojanje bi nam pruilo objanjenje o tome ta se deava sa materijom koja upadne u crnu rupu. Prema dananjim shvatanjima, materija koja dospe u crnu rupu, stapa se sa njenim singularitetom (takom beskrajne gustine) enormno velike mase i gravitacije. S druge strane, prema teoriji o belim rupama, materija koja bi upala u rotitajuu crnu rupu (tzv. Kerova rupa za razliku od nerotirajuih varcildovih rupa), izala bi iz nje kroz belu rupu u nekom drugom prostor-vremenu, tj. u nekom drugom delom Kosmosa. Transfer materije bi mogao da se izvri preko ogromnih udaljenosti veliine i po nekoliko miliona ili milijardi svetlosnih godina, a u sasvim siunom vremenskom intervalu. Naime, ukoliko postoje, bele rupe su povezane sa crnim rupama putem RozenAjntajnovih tunela (crvotoina) kroz koji materija prolazi trenutno, odnosno bre nego to se prostire svetlost. Kada materija izae na drugom kraju Rozen-Ajntajnovog tunela, ona se iznenada ponovo pretvara u obinu materiju i pri tome emituje mlazeve energetskih talasa, tj. onu energiju koja je bila zarobljena u crnoj rupi. Tako, bele rupe predstavljaju prostornovremenske pandane crnim rupama, sa tom razlikom to ne gutaju okolnu materiju ve emituju materiju koju je prethodno progutala neka crna rupa. Eventualno postojanje belih rupa bi podrazumevalo i mogunost trenutnih putovanja u neke udaljene delove Kosmosa, kao i u prolost ili budunost, naravno pod uslovom da su putnici u stanju da izdre tako veliku gravitaciju kao onu koja vlada u blizini crne rupe. Ipak, danas se smatra da je zvezda koja kolabira u rotirajuu crnu rupu zadrala oko seben prsten neutrona koji bi stvarao dovoljno

veliku centrifugalnu silu kako bi se spreilo poniranje progutane materije (gravitacijom privuene materije) u singularitet. Tako bi putovanje u jednu ovakvu crnu rupu bilo bezbedno, jer ne bi postojala enormno velika gravitaciona sila dovoljna da zdrobi sve predmete koji se bace ka njoj. Takoe, smatra se da bi ovakvi sistemi povezanih crnih i belih rupa koristili neki vid egzotine materije (materija negativne energije) radi potiskivanja materije i energije od crnih ka belim rupama. Pristalice hipoteze o belim rupama smatraju da su i kvazari, daleki kosmiki objekti malih dimenzija, ali iji sjaj prevazilazi sjaj itavih Galaksija, nita drugo do bele rupe.

- Kako se otkrivaju planete van Sunevog sistema?

Sve do 1991. godine, kada je astronom Aleks Volan otkrio dve planete koje orbitiraju oko pulsara u sazveu Device, Sunce nam je bila jedina poznata zvezda koja poseduje planete oko sebe. Po definiciji, planete predstavljaju velika nebeska tela koja krue oko zvezda i sa svojih povrina reflektuju zvezdanu svetlost. Poto je ovako reflektovani sjaj planeta izuzetno mali i zaklonjen zvezdom oko koje ona orbitira, jedini nain registrovanja planete je u detektovanju njenog efekta na njenu matinu zvezdu. Astronomi su do sada identifikovali preko 50 planeta izvan naeg Sunevog sistema, koje se zajednikim imenom nazivaju ekstrasolarnim planetama. Postupak otkrivanja ekstrasolarnih planeta obuhvata jednu od tri metode: astrometriju, Doplerova spektroskopiju ili fotometriju. Astrometrijsko detektovanje se sastoji u merenju kolebanja putanje zvezde oko centra Galaksije pod dejstvom gravitacionog privlaenja od strane planete. Merenjem perioda ovog kolebanja, moe se izraunati period orbite planete, oblik i poluprenik orbite planete i njena masa. Doplerova spektroskopija obuhvata merenje periodinog pulsiranja zvezde napred-nazad u odnosu na Zemlju. Naime, pod dejstvom gravitacije planete, zvezda takoe opisuje veoma malu orbitu, koja npr. u sluaju naeg Sunca (pod dejstvom gravitacije Jupitera) iznosi 11 metara. Dok se zvezda prividno pribliava ka nama, njen spektar je pomeren ka plavom kraju spektru, dok se tokom njenog udaljavanja od nae take posmatranja, njena svetlost pomera ka crvenom kraju spektra. Ovi pomaci svetlosti se nazivaju Doplerovim pomerajima, a merenjem zvezdanih spektara tokom vremena moemo ustanoviti prisustvo planete u njenoj orbiti. Iz perioda Doplerovog pomaka zvezdane svetlosti i iz podatka o masi zvezde, moemo izraunati poluprenik orbite planete, a iz amplitude pomaka, moemo izraunati masu planete. Takoe, moe se desiti da planeta tokom svog orbitiranja oko svoje zvezde, na trenutke delimino zakloni (za 2-5 % smanji njen sjaj) zvezdanu svetlost koju posmatramo, a putem konstantnog merenja zvezdanog sjaja tokom vremena, mogue je otkriti prisustvo planete u njenoj orbiti, to ini sutinu fotometrijskog naina detektovanja ekstrasolarnih planeta. Sve do sada otkrivene ekstrasolarne planete predstavljaju planete dinove, ija masa se kree od mase Saturna (95 masa Zemlje) do mase Jupitera (320 masa Zemlje), a koje orbitiraju oko svojih zvezda na rastojanjima od oko 3 astronomske jedinice (proseno rastojanje Zemlje od Sunca je jednako jednoj astronomskoj jedinici, odnosno oko 150 miliona kilometara). NASA planira da tokom naredne decenije lansira u orbitu sistem teleskopa (Terrestrial Planet Finder) koji e biti u stanju da neutralie svetlost zvezda kako bi mogao da se detektuje infracrveni spektar planeta i na taj nain odredi njihov sastav. Oblik infracrvenog spektra planete e nam ukazivati na temperaturu planete (i da li je voda ili neka druga ivotna tenost na njoj u tenom stanju tako da je mogu ivot na planeti), jaka traka ugljen dioksida e ukazivati na postojanje atmosfere, ozonska traka e ukazivati na prisustvo kiseonika i ivota na planeti, a traka vode e ukazivati na prisustvo mora i okeana na njenoj povrini.

- ta je to SETI?

SETI predstavlja inicijale projekta koji se zove Search for Extra-Terrestrial Intelligence, to u prevodu znai ''potraga za vanzemaljskom inteligencijom''. Slino naoj civilizaciji koja ostatku Kosmosa otkriva svoje prisustvo jo od 30-ih godina 20. veka putem svakodnevnog slanja radio talasa u kosmika prostranstva, istraivai koji su pokrenuli SETI projekat, nadaju se da u beskrajnom Kosmosu postoji jo mnogo drugih inteligentnih civilizacija do ijih bismo poloaja na nebu doli na osnovu prouavanja radio talasa koji nam pristiu iz Kosmosa. Poto je nebo iznad nas toliko veliko, postoje dva osnovna pristupa SETI traganjima, a to su: potraga irokog polja (u okviru koje se pri niskoj rezoluciji pretrauju radio signali sa celog neba) i usmerena potraga (u okviru koje se trae ET signali sa 10002000 zvezda slinih naem Suncu, a za sada projekat Phoenix predstavlja jedini tip ovakvog traganja). Projekat SETI obraa posebnu panju na frekvenciju od 1,42 GHz (talasna duina od 21 cm) pri kojoj vibriraju atomi vodonika u molekulu vodonika, kao i na frekvenciju od 1,65 GHZ pri kojoj vibriraju atom kiseonika i atom vodonika oko veze u hidroksilnom jonu (OH- jon, sastavni deo vode), jer se misli da bi vanzemaljci mogli da neku od ove dve frekvencije koriste kao nosei radio talas za prenos razumljivih informacija. Osim ove dve frekvencije, u rasponu od 1-10 GHz se nalazi drastian pad radio uma kako na Zemlji, tako i u Kosmosu, pa veina SETI istraivanja prouava upravo ovaj deo spektra. SETI istraivanja ukljuuju upotrebu veoma velikih radio-teleskopa (najee interferometrijskom metodom), odnosno satelitskih antena ogromnih razmera. Jedan od problema u vezi sa SETI projektom je taj to on zahteva ogromne kompjuterske sisteme. SETI antene su toliko velike da primaju signale svih radija, televizija, radara i satelita, a u svoj toj zbrci pokuavaju da prepoznaju radio signale neke druge civilizacije. Kompjuteri moraju analizirati svaku frekvenciju posebno i prosuivati da li na njoj postoji neki razumljivi signal ili samo um. Antena koju koristi neki od SETI projekata (npr. SERENDIP koji je 1998. godine lansiran u Australiji, a danas radio signale prikuplja pomou Arecibo tanjira u Portoriku, odakle pretrauje juni deo neba) svakoga dana prikupi 35 Gigabajta podataka, koji se skladite na magnetnoj traci ili kompakt disku, zajedno sa prateim podacima, kao to su datum, vreme, nebeske koordinate i podaci o opremi. Ovi podaci se zatim dele na manje paketie (blokove od oko 107 sekundi) koji se raspodeljuju na 140 000 radnih jedinica. Jednom desktop personalnom kompjuteru je potrebno 30 sati da bi obradio jedan paketi podataka, pa bi stoga jedan kompjuter morao da radi 4,2 miliona sati (ili neto vie od 479 godina) kako bi obradio podatke iz samo jednog dana. Poto bi ugradnja tolikog operativnog sistema bila jako skupa, SETI organizacija je dola na ideju da u proces obrade podataka, tj. radio signala iz kosmosa, ukljui i sve stanovnike Zemlje koji to ele. Ukoliko imate kompjuter, potrebno je samo da odete na sajt ''SETIhome'' (koji u proseku dnevno obie oko 100 000 posetilaca) i presnimite i instalirate istoimeni screen saver na va kompjuter. Tako e va kompjuter u radnim pauzama umesto crtanja ribica i leteih tostera obraivati svemirske radio signale i na taj nain tragati za vanzemaljskim inteligentnim biima. Ovaj screen saver je podeljen u 3 dela: prozor u kome se analiziraju podaci (gornji levi), prozor sa informacijama o podacima i korisniku (gornji desni) i analizirani grafik frekvencije signala u funkciji vremena (donji prozor). Paketi podataka preuzet sa nekog SETI Web sajta se deli na mnotvo kanala matematikom tehnikom poznatom kao brza Furijeova transformacija (FFT Fast Fourier Transformation). Ukoliko su podaci sluajni, tada e intenzitet signala biti isti na svim kanalima. Meutim, ukoliko je prisutan samo jedan ET signal, tada e jedan ili vie FFT kanala biti iznad ostalih, tj. iznad odreenog prosenog nivoa intenziteta svih kanala. Dalje, program analizira da li je frekvencija ovog (ili ovih) pikova blago pomerena ka susednim frekvencijama, to bi bilo uzrokovano Zemljinom rotacijom, a to bi ukazivalo na vanzemaljsko poreklo pika. Na kraju, poto je Arecibo tanjir stacionaran (ne prati nebeska tela zajedno sa rotacijom Zemlje), ET signal bi se pomerao od kraja tanjira do njegovog centra i zatim do drugog kraja, pa bi grafik intenziteta signala u funkciji vremena bio zvonastog oblika. Ukoliko su svi ovi kriterijumi

ispunjeni za neke od pikova, tada program obavetava o tome SETI Web sajt, koji dalje nastavlja istraivanje.

- Koja je razlika izmeu astronomije i astrofizike?

Astronomija je nauka o Kosmosu izvan Zemljine atmosfere. Tri glavne grane astronomije su astrometrija, nebeska mehanika i astrofizika. Sa druge strane, astrofizika je grana astronomije koja se bavi prouavanjem fizikih procesa povezanim sa nebeskim telima i prostorom izmeu njih. Ona se pre svega bavi energijom zvezdanih sistema i vezom izmeu energije i evolucije makrokosmikih materijalnih sistema. Prema tome, astronomija je nauka koja pokriva sva nauna istraivanja Svemira izvan nae atmosfere, dok je astrofizika samo oblast astronomije koja se bavi fizikom planeta, zvezda i drugih nebeskih tela, njihovim nastankom, evolucijom i njihovom budunou. Tako, na primer, ako imate teleskop u dvoritu i elite da posmatrate nono nebo i napravite zvezdane karte onda ste astronom amater, ali ako elite da pomou jednaina izraunate na primer koliko treba da bude velika zvezda da bi jednoga dana postala supernova, onda se moete predstaviti kao amater astrofiziar.

- ta je to astrologija?
Astrologija predstavlja drevnu mudrost koja se bavi prouavanjem dejstva planeta i zvezda na iva bia. Ljudima je danas poznato da je astrologija kao formirana nauka postojala jo 5000 pre nove ere u civilizacijama Sumera i Akada, nakon ega je njeno postojanje oigledno i u starim egipatskim, grkim i rimskim civilizacijama. Njeni ostaci se takoe, nalaze okamenjeni u ruevinama Tiohuanaka, Teotihuanana, Maja i Asteka, gde je ona dostigla svoj veliki uspon, nakon ega je u Evropi, njena popularnost polako ustupala mesto Galilejevoj i Kopernikovoj postavci heliocentrinog sistema, pa je njen uticaj na naoj planeti danas sveden uglavnom samo na horoskope u novinama. Po astrologiji, svaka planeta, slino Suncu i Mesecu deluje svojim suptilnim gravitacionim poljem na nas, a uz to i sve planete reflektuju sebi svojstven deo Sunevog spektra, pa tako sa svake planete i zvezde dolaze posebni elektromagnetni talasi, koji svakako imaju uticaja na ivot na Zemlji. Nebeska sfera se moe podeliti na 12 delova lunog raspona od po 30o. Svaki od ovih delova neba se naziva zodijakom i u svakom od njih, svaka od planeta Sunevog sistema ima drugaiji intenzitet i spektar zraenja u razliitim vremenskim periodima, a time i drugaiji uticaj. Po zakonima astrologije, sve energije, koje su u trenutku naeg roenja ispunjavala vreme i prostor, odraavaju se u nama. Mudri astrolozi nikada nisu bili obeshrabreni dekadencijom nauke o astrologiji u modernoj civilizaciji, ve su uvek tvrdili da je od atoma do supergalaksija, sve spojeno u Jednom i Jedan je deo svega. Sve neprekidno tee od Svega ka Jednom i od Jednog ka Svemu. Iz Jednog se raa mnotvo, kako bi se opet pretvorilo u Jedno. I naravno, i ovek je deo Jednog, deo Kosmosa, njegov sastavni deo i Kosmos je u njemu. Razumevi kosmiko poreklo ljudskih tela, Hipokrat, osniva medicine, nauke o zdravlju, smatrao je da svi saoseajni lekari moraju poznavati zakone astrologije, odnosno paralele izmeu Kosmosa u zvezdama i Kosmosa u nama. Astrolozi se danas najvie bave prouavanjem kosmograma, poloaja planeta i zvezda na nebu u datom trenutku i njihovim uticajem na mikrokosmiki svet unutar ivih bia. Ova izraunavanja su intuitivne prirode, premda esto podrazumevaju i upotrebu komplikovanih matematikih prorauna.

- Ko zvezdama daje imena?

Da li su ljudi koji su otkrivenim zvezdama, planetama, sazveima i Galaksijama dali imena znali da se one stvarno tako zovu, za nas je tajna. Ipak, u razliitim zvezdanim katalozima, iste zvezde se skoro uvek nalaze pod razliitim imenima, odnosno brojevnoslovnim oznakama. Iako svako od nas moe dati zvezdama imena kakva oseamo da im pristaju, formalna imena astronomskih objekata sa nae planete odreuje Komisija za imenovanje Meunarodnog Astronomskog Udruenja (International Astronomical Union) koja je osnovana tek 1997. godine. Komisija za imenovanje predlae nomenklaturu planeta, meseca, zvezda i drugih nebeskih tela, dok samo Meunarodno astronomsko udruenje, koje e se prvi naredni put sastati u Sidneju 2003. godine, verifikuje ova imena. Planete van Sunevog sistema, od kojih je do sada registrovano 8 (a otkriveno preko 50), trenutno dobijaju ime korienjem zvaninim imena zvezda oko kojih krue, ali jo uvek nisu uvedena konkretna pravila o davanju imena planetama. A, osim u sluaju imenovanja planeta, poprilina zbrka postoji i u davanju imena zvezdama. Tako, neke zvezde, osim svojih popularnih imena, poseduju svoje nazive po Bajerovom obeleavanju, Flamstidovoj nomenklaturi, kao i po raznim drugim katalokim brojevima. Najsjajnija zvezda na nonom nebu Zemlje - zvezda Sirijus (koja je zapravo dvojna zvezda Sirijus A je sjajna zvezda koju vidimo, dok je Sirijus B Zemlji najblii beli patuljak ija je svetlost isuvie slaba da bismo mogli da je vidimo sa Zemlje) to znai malo psetance, poznata je jo i kao Alpha Canis Majoris, 9 Canis Majoris, BD-16 1591, SAO 151881, PPM 217626, kao i po mnogim drugim imenima.

- ta je to kosmoloko naelo?
Kosmoloko naelo nam kae da je Kosmos kakvog ga vidimo izotropan i homogen. Naime, ukoliko usmerimo na pogled ka bilo kom delu neba, u njemu e postojati isti broj (i iste vrste) Galaksija kao i u bilo kom drugom, jednako velikom nebeskom deliu. Stoga, kaemo da je Kosmos iz nae take posmatranje izotropan, odnosno da su Galaksije u njemu ravnomerno rasporeene u svim pravcima. S obzirom da se najvei broj Galaksija udaljava od nas (to znamo na osnovu crvenog pomaka njihovih svetlosti), lako bi moglo da nam padne na pamet da se naa mala planeta nalazi u centru Kosmosa. Meutim, da bi se izbeglo prekopernikovsko, geocentrino shvatanje po kome se Zemlja nalazi u centru sveta, moramo pretpostaviti da je Kosmos izotropan i u svakoj drugoj taki posmatranja, odnosno u svakoj taki Kosmosa. Stoga, kaemo da osim to je izotropan, Kosmos je i homogen. Oni koji smatraju da je Kosmos statian, odnosno da se nikada ne menja, kosmoloko naelo proiruju na tzv. savreno kosmoloko naelo po kome osim to je izotropan i homogen, Kosmos izgleda isto i u svim vremenima.

- Zato izgleda kao da se Kosmos ubrzano iri?

Naunici iz amerike Lorens Berkli laboratorije u Kaliforniji su 1998. godine, prouavajui sjaj supernovi tipa Ia doli do neobinog zakljuka da se Kosmos ubrzano iri. Naunici su odjednom uslikavali 50 do 100 slika nonog neba, pri emu je na svakoj slici bilo vidljivo oko hiljadu udaljenih Galaksija, da bi nakon nekoliko nedelja ponovo nainili snimke istih mesta na nebu. Sjajne take koje bi se pojavile na naknadno snimljenim slikama ukazivale su na pojavu supernove. Na ovaj nain je pronaeno oko 80 supernova, sjaj identifikovanih supernova je ukazivao na rastojanje izmeu nas i njih, a poreenjem ovog rastojanja sa crvenim pomakom njihovih matinih galaksija, naunici su raunali brzinu irenja Kosmosa u razliitim istorijskim trenucima. Naime, sjaj supernova je bio manji nego to se to teorijski oekivalo, to je sugerisalo da se prostor iri sve vie, pa da tako svetlost prelazi sve vea rastojanja od supernova do Zemlje. Ipak, osim to se pretpostavlja postojanje

izvesne anti-gravitacione sile koja bi delovala na Galaksije i na taj nain ih ubrzavala jedne od drugih, u najveoj meri se smatra da zakljuci o ubrzanom irenju Kosmosa potiu iz svetlosne iluzije prouzrokovane esticama aksionima koje su u stanju da naprave mira (fatamorganu) od svetlosti tokom njenog putovanja kroz meuzvezdana prostranstva. Naime, neki fotoni su moda u stanju da se na svom putu do Zemlje pretvore u aksione, hipotetike estice ija je masa 1021 puta manja od mase elektrona, tako da bi iz tih razloga na Zemlji bio detektovan manji broj fotona nego to se to oekuje. Smatra se da bi ukoliko postoje, aksioni mogli da budu povezani sa nekim od asimetrija izmeu levorukih i desnorukih stvari u Kosmos. Povremeno pretvaranje fotona u aksione bi pomalo podsealo na pretvaranje neutrina jednih u neutrine drugih ukusa, na koji nain smo i saznali da neutrini poseduju masu, jer barem jedna u procesu pretvaranja estica, odnosno talasa, mora posedovati masu. Tako se smatra da premda fotoni nemaju masu, masa aksiona iznosi oko 10-16 eV.

- ta je to veliki zid?
Nekada se smatralo da je veliki kineski zid jedina vidljiva, ljudskom rukom izgraena struktura koja se moe videti iz visina na kojima orbitiraju sateliti i space shuttle-ovi oko Zemlje. Meutim, premda je ovaj zid zaista veoma dugaak, on nije dovoljno irok da bi mogao i u jednom svom delu da se vidi iz Kosmosa ili ak sa Meseca kako se nekada mislilo. Meutim, na zvezdanom nebu iznad nas, astronomi su nedavno u okviru posmatranja svetlosti pomerene ka crvenom, odnosno infracrvenom delu spektra (to je posledica udaljavanja svetlosnih izvora od nas, odnosno irenja Kosmosa) otkrili najveu kontinualnu nebesku strukturu kojoj su dali ime "veliki zid". Naime, na nebu severne hemisfere, veliki zid, odnosno ogromna koncentracija Galaksija koja se dijagonalno prostire na nebu pokriva najmanje 85 Megaparseka u deklinaciji i 215 Megaparseka u rektascenziji. Poto ova galaktika superstruktura jo uvek nije detaljno prouena, smatra se da je ona i vea nego to izgleda, jer je na jednom kraju nae galaktike ravi pokrivena meuzvezdanom i meugalaktikom prainom, dok sa druge strane Mlenog puta jo nije mapirana. A za razliku od kineskog zida koji je dugaak oko 2400 kilometara, a na svom najirem delu (oko Pekinga) je irok 9 metara, veliki nebeski zid je debeo oko 7 Megaparseka i dugaak preko 3 milijarde svetlosnih godina (da vas podsetimo, starost naeg Kosmosa se procenjuje na oko 14 milijardi godina). I na junoj hemisferi je otkrivena slina struktura koja je dobila naziv "juni veliki zid", a poto ni severni ni juni veliki zid nisu u potpunosti mapirani na nebeskoj sferi, smatra se da se oni na jednom delu neba povezuju i tako grade jedinstvenu nebesku strukturu.

- Koja je zvezda severnjaa?

Polarna zvezda (Polaris), poznatija i kao severnjaa, predstavlja najsjajniju zvezdu u sazveu Malog Medveda, a moe se prepoznati kao krajnja zvezda koja istovremeno lei na dugakoj krivoj zvezdanoj liniji ovog sazvea i formira zvezdani etvorougao zajedno sa jo tri zvezde ovoga sazvea. Dve take na nebu na kojima Zemljina osa rotacije preseca nebesku sferu, zamiljenu sferu beskonanog prenika oko Zemlje, predstavljaju take severnog i junog nebeskog pola. Kako Zemlja rotira oko svoje ose tokom noi (preko dana ne vidimo zvezde, jer ih zaklanja Suneva svetlost), tako se sve zvezde severne hemisfere neba okreu oko take severnog nebeskog pola. Polarna zvezda se nalazi na oko pola stepena udaljena od severnog nebeskog pola, pa tako nou izgleda kao da se sve zvezde okreu u krug oko ove zvezde, dok ona ostaje nepomina. Poto je Zemlja sferna, poloaj polarne zvezde na nebu zavisi od poloaja posmatraa na Zemljinoj kugli, a ugao izmeu severnog horizonta i poloaja polarne zvezde na nebu je jednak geografskoj irini na kojoj se nalazi posmatra. Tako, na primer, za posmatraa koji se nalazi na ekvatoru (00 geografske irine), polarna zvezda se nalazi na samom horizontu, za posmatraa koji se nalazi u Nju Orleansu ili kod

piramida u Gizi (30o severne geografske irine), polarna zvezda zaklapa ugao od 300 u odnosu na horizont, dok se posmatrau koji se nalazi na samom severnom polu (90o severne geografske irine), polarna zvezda nalazi tano iznad glave. Zemaljski putnici, a pogotovo mornari, u prolosti su se oslanjali na poloaj polarne zvezde na nebu kako bi odredili geografsku irinu na kojoj se nalaze. Meutim, pomou polarne zvezde su samo mogli da znaju geografsku irinu, ali ne i geografsku duinu na kojoj se nalaze, to je bio navigacioni problem sve dok nisu poeli da se koriste satovi (oko 1740. godine) pomou kojih su putnici mogli da odravaju precizno vreme u odnosu na geografsku duinu. Trenutno ne postoji nijedna zvezda na junoj hemisferi koja bi se nalazila neposredno u blizini junog nebeskog pola, a da bi pri tome bila vidljiva golim okom. Meutim, neophodno je znati da polarna zvezda nije apsolutna referentna taka za merenje geografske irine na severnoj hemisferi. Naime, osim dvadesetetvoroasovnog rotacionog ciklusa Zemlje, njena osa rotacije precesuje po bonoj stranici zamiljene kupe. Stoga, projekcija Zemljine ose opisuje krug u severnoj (a i u junoj) hemisferi sa periodom od 26 000 godina. Kao posledica toga, pravac Zemljine ose rotacije se menja, a sa njom i poloaj polarne zvezde na nebu. Stoga, pre 5000 godina, Zemljina osa rotacije nije bila usmerena ka polarnoj zvezdi, ve ka sazveu Zmaja (izmeu malog i velikog Medveda) i zvezda severnjaa (odnosno, zvezda koja se nalazi direktno iznad severnog pola) je tada bila zvezda Tuban, dok e za 12 000 godina, zvezda severnjaa postati zvezda Vega iz sazvea Lira.

- Zato meuzvezdane magline izgledaju kao oblaci sa Zemlje?

Oblaci meuzvezdane praine, poznatiji i kao magline, veoma podseaju na daleke oblake, premda je njihov sastav potpuno razliit od oblaka na Zemlji. Naime, meuzvezdani oblaci se u najveoj meri sastoje od vodonika, dok se zemaljski oblaci sastoje od vodenih kapi i kristala leda. Zemaljski oblaci su veoma raznovrsni. Uzmimo, na primer, kumuluse, penaste, bele, kupolaste oblake sa uperastim vrhovima, a ravnim osnovama. Ako paljivo posmatramo jedan ovakav oblak, videemo da on nije statina pojava na nebu, ve se prilino brzo kree, menjajui svoj oblik i poloaj na nebu. Stalno kretanje oblaka je posledica naina njihovog nastanka, odnosno prirodnog procesa u okviru koga Suneva toplota greje Zemljino tlo koje prenosi toplotu na okolni vazduh, koji se podie u visinu, gde se zatim vodena para rastvorena u vazduhu, kondenzuje formirajui oblake. Sa podizanjem toplog i vlanog vazduha, okolni atmosferski pritisak opada, omoguavajui irenje podiuih vazdunih struja. irenje vazduha uzrokuje adijabatsko hlaenje vazduha (odnosno, hlaenje pri kome ne dolazi do razmene toplote sa okolnim vazduhom) sve dok temperatura ne opadne do temperature stvaranja rose kada vazduh postaje prezasien sa vodenom parom. Viak vodene pare se tada kondenzuje formirajui vodene kapi ili eventualno, ukoliko je mnogo hladno i kristale leda. U procesu kondenzacije se oslobaa latentna toplota topljenja (odnosno kristalizacije), tako da se ciklus kondenzacije i strujanja navie nastavlja sve dok se energija u okviru datog vazdunog stuba ne potroi. Vodena para je providna, ali vodene kapi i kristali leda rasipaju Sunevu svetlost, inei tako oblake vidljivim. Stoga, oblik oblaka ne definie specifina zapremina atmosfere, ve granica na kojoj se odigrava fazni prelaz izmeu gasovite vodene pare i tene vode. Taka na kojoj se hvata rosa zavisi kako od temperature, tako i od pritiska, koji opet zavise od kretanja uzdiue vazdune struje. S druge strane, postoje i razliiti tipovi meuzvezdanih maglina i oblaka. Sa Zemlje se najlake vide one magline u kojima dolazi do formiranja zvezda koje osvetljavaju ove oblake praine i gasa. Jedna od ovakvih maglina je i maglina u sazveu Orion, gde se vide mlade, plave zvezde kako osvetljavaju meuzvezdane oblake iz kojih su nastale. U ovim oblastima gde se saimanjem materije iz oblaka gasa formiraju zvezde, one svojom ultraljubiastom svetlou zagrevaju magline koje se u najveoj meri sastoje od atoma i molekula vodonika. Ultraljubiasti talasi

imaju dovoljno energije da izbiju elektrone iz vodonikovih atoma i na taj nain nastaju zone jonizovanog vodonika, poznate I kao H II oblasti. Jonizovani gas u ovim oblastima fluorescentno svetli slino jednoj dinovskoj neonskoj lampi. Kada bi meuzvezdana materija bila ravnomerno rasporeena, tada bi svaka zvezda oko sebe osvetljavala sfernu oblast prostora, to nije sluaj. Naime, kao to Suneva svetlost zagrevajui Zemljinu povrinu pokree atmosferu u kretanje, tako zvezdana svetlost pokree meuzvezdani gas. Ultraljubiasta svetlost sa zvezda je veliki izvor toplote, a mlade zvezde esto emituju i jake vetrove (naelektrisane estice visokih kinetikih energija), kao i mlazove materije. Kada masivna zvezda potroi svoje nuklearno gorivo, ona eksplodira kao supernova, oslobaajui ogromne koliine energije u Kosmos, a ovakvi procesi odreuju temperaturu i pritisak u meuzvezdanim maglinama, a na taj nain i njihov oblik. Meuzvezdana materija se slino zemaljskoj atmosferi nalazi u turbulentnom kretanju, premda su uslovi u kojima se nalazi meuzvezdana materija prilino razliiti od uslova na Zemlji. Tako, na primer, kretanja meuzvezdane materije su ponekad tako intenzivna da brzina materije u njima prevazilazi brzinu zvuka, to dovodi do velikih sabijanja. Kao posledica toga, turbulentni tokovi u ove dve sredine su veoma razliiti. Upak, uprkos ovome, geometrijski oblici oblaka na Zemlji i meuzvezdanih oblaka su i dalje veoma slini.

- Da li postoje Galaksije sa plavim pomakom?

Ako posmatramo svetlost koja dolazi sa veine udaljenih Galaksija, primetiemo da su karakteristine spektralne linije emitovane svetlosti pomerene ka veim talasnim duinama, tj. ka crvenom kraju spektru, kao posledica Doplerovog efekta usled njihovog udaljavanja od nas, to je opet posledica konstantnog irenja Kosmosa nakon njegovog nastanka u trenutku Velikog praska. Ukoliko neka Galaksija poseduje karakteristine spektralne linije svoje svetlosti pomerene ka manjim talasnim duinama, tj. ka plavom kraju svetlosnog spektra, to onda znai da se ta Ggalaksija pribliava ka nama. Od nekoliko milijardi vidljivih Galaksija, samo oko 100 Galaksija poseduje plavi pomak u odnosu na nas, a veina od tih Galaksija se nalaze u naoj lokalnoj grupi Galaksija u orbiti jedne oko drugih. Najvei broj ovih plavo pomerenih Galaksija su male Galaksije, a jedna od njih je i nama najblia Galaksija Andromeda, koja je ipak po broju zvezda oko 10 puta vea od naeg Mlenog puta. Brzina kojom se meusobno udaljavaju galaksije naziva se Hablovom brzinom udaljavanja, a svako pojedinano odstupanje od ove brzine naziva se individualnom brzinom Galaksije. Stoga, ako je individualna brzina posmatrane galaksije vea od Hablove brzine udaljavanja i uz to usmerena ka nama, onda e svetlost koju primamo sa te galaksije biti plavo pomerena.

- ta su to galaktika jata?
Grupacije Galaksija na najniem nivou se nazivaju jatima i najee obuhvataju oko 50 Galaksija, a prenik prosenih jata iznosi oko 2 Megaparseka. Zahvaljujui zakonu odranja ugaonog momenta, slino kretanju planeta oko zvezda i zvezda oko centara pojedinanih Galaksija, i Galaksije u svakom jatu se kreu oko centra datog jata. Ukupna masa proseno velikih galaktikih jata iznosi oko 1013 Sunevih masa, a disperzija brzine (odnosno, opseg brzina pojedinanih Galaksija u okviru njihovog galaktikog jata, to je mera mase jata) iznosi u tipinom sluaju oko 150 km/s. Odnos mase galaktikih jata i njihove osvetljenosti iznosi u jedinicama Sunevih masa prema sjaju Sunca oko 260, to nam sugerie da najvei deo (preko 90 %, a moda i preko 99 %) mase Galaksija i galaktikih jata ini tzv. tamna materija, odnosno materija koju ne moemo da vidimo sa Zemlje, jer ona ne zrai svetlou. Mleni put, Galaksija u kojoj se nalazimo, predstavlja jednu od 30 Galaksija koje pripadaju tzv. lokalnom galaktikom jatu. Najvee Galaksije u ovom jatu su Mleni put i

Galaksija Andromeda (koja se kree ka nama brzinom od oko 200 milja na sat, to ini njen svetlosni spektar plavo pomerenim u odnosu na nas), a dve Galaksije koje su najblie Mlenom putu su dva Magelanova oblaka (koji se golim okom mogu videti sa june hemisfere, a pomou dvogleda moemo prepoznati ak i zvezde u njima), koje su toliko male da zapravo predstavljaju satelitske Galaksije naeg Mlenog puta i nalaze sa na oko 200 000 svetlosnih godina od nas. Posle Magelanovih oblaka, Galaksija Andromeda koja se nalazi na izmeu 2 i 3 miliona svetlosnih godina od nas i Galaksija Trougao su dve spiralne Galaksije koje su nam najblie. Osim naeg galaktikog jata, postoji jo oko 20 manjih galaktikih jata koje su nam blie od superjata Galaksija iz sazvea Device. Ovo superjato (ili superklaster, jer se klasterima nazivaju jata Galaksija koja sadre od 50 do 1000 lanova, odnosno oko 1014 do 1015 Sunevih masa, a prenik im iznosi oko 8 Megaparseka) Galaksija se nalazi na oko 16 Megaparseka od nas i sastoji se od oko 250 velikih Galaksija i 2000 manjih Galaksija koje zajedno obuhvataju prostor od oko 10 x 10 stepeni na naem nebu, to odgovara irini od oko 3 Megaparseka.

- Kuda se kree na Mleni put?

Mleni put, Galaksija u kojoj se nalazi nae Sunce a i mi sa njim, pod dejstvom gravitacionog privlaenja se kree oko Galaksija koje pripadaju naem Galaktikom jatu. Mleni put i Galaksija Andromeda (koja se nalazi na oko 2,2 miliona svetlosnih godina udaljena od nas, a kree se ka nama brzinom od 200 milja na as, to je ini jednom od retkih Galaksija sa plavo pomaknutim svetlosnim spektrom) predstavljaju najvee Galaksije u naem galaktikom jatu, a itavo nae jato Galaksija opet predstavlja samo spoljanji deo Galaktikog superklastera Device. Dok se nae Sunce okree oko centra Mlenog puta i sam Mleni put se okree oko centra lokalnog Galaktikog jata, a uz to se i kree ka centru galaktikog superklastera Device brzinom od milion milja na as. Galaktiki superklaster Device se nalazi na oko 50 miliona svetlosnih godina udaljen od nas. Jedan od naina da se otkrije u kom pravcu se kree Mleni sastoji se u posmatranju naeg kretanja u odnosu na mikrotalasno pozadinsko zraenje. Postoji zamiljeni referentni sistem u okviru koga je ovo zraenje izotropno, odnosno jednako u svim pravcima. Merenjem izotropnosti mikrotalasnog pozadinskog zraenja sa nae planete moemo da otkrijemo u kojoj meri se kreemo u odnosu na ovaj referentni sistem. Na taj nain je otkriveno da se Sunev sistem kree prema sazveu Lava brzinom od oko 380 km/s. Meutim, kada izvrimo korekcije na kretanje naeg zvezdanog sistema oko centra Mlenog puta i kretanje samog Mlenog Puta oko centra Galaktikog jata kome on pripada (ime se dodaje brzina u pravcu sazvea Labud od oko 300 km/s), dobijamo podatak da se Mleni Put zajedno sa Galaktikim jatom kome pripadamo i superklasterom Device kree brzinom od oko 600 km/s ka Vodolija-Kentaur superklasteru Galaksija koje je poznato i kao tzv. "Veliki privlaitelj" s obzirom da se smatra da nas ovo supersuperjato galaksija gravitaciono privlai i da e se itavo nae Galaktiko jato stopiti sa njim kroz nekoliko stotina milijardi godina ukoliko do tada naravno, ve ne zapone veliko saimanje naeg Kosmosa. Smatra se da je masa velikog privlaitelja jednaka oko 1016 Sunevih masa koncentrisanih na oko 65 Megaparseka (oko 212 miliona svetlosnih godina) od nas u sazveu Kentaur.

- Gde se nalazi centar Kosmosa?

Prostor Kosmosa u kome ivimo je trodimenzionalan, a u dvodimenzionalnoj analognoj predstavi, Galaksije nastale u Velikom Prasku predstavljaju flomasterom iscrtane takice na balonu (tj. dvodimenzionalnoj analogiji Kosmosa) koji napumpavamo. Naduvavanje balona je analogno irenju Kosmosa koje se trenutno deava. Sa poveavanjem

zapremine balona, zvezde i Galaksije sa povrine balona se udaljavaju jedne od drugih. Ukoliko pretpostavimo da na povrini balona, odnosno u naoj dvodimenzionalnoj analogiji Kosmosa ivi jedan mrav, on e sa irenjem njegovog Kosmosa, morati da prevaljuje sve vea rastojanja izmeu Galaksija. Slina stvar se deava i u naem Kosmosu: jata Galaksija se udaljavaju jedna od drugih. Mrav sa povrine balona ivi u svom dvodimenzionalnom Kosmosu i ulima nije u stanju da opaa treu prostornu dimenziju koju mi vidimo kada posmatramo balon. Jedini pravac du koga se mrav moe kretati je du povrine balona. On nije u stanju da pokae prstom na sredite balona jer se ono nalazi u prostornoj dimenziji koju mrav ulima ne opaa. Stoga, mrav ivi u jednom kontinualnom, homogenom svetu u kome ako se dovoljno dugo kree u jednom pravcu, stii e na poetak. Slino tome, i mi opaamo na Kosmos kao trodimenzionalni svet. Jedini pravci koje moemo pokazati prstom su pravci du tri prostorne dimenzije, ali ne i pravac ka centru Kosmosa, jer se on nalazi u vioj prostornoj dimenziji, a samim tim se istovremeno nalazi i svuda oko nas.

- Da li Galaksije susreu u Kosmosu?

Za pojedinane Galaksije u naem Kosmosu se nekada smatralo da predstavljaju izolovana kosmika ostrva, s obzirom na to da se skoro sve Galaksije meusobno udaljavaju. Meutim, pomou najsnanijih, najrezolutivnijih i najosetljivijih zemaljskih x-ray opservatorija, odnosno rendgenskog teleskopa Chandra i letelice XMM Newton, otkriveno je nekoliko primera sudara Galaksija (galaktiki parovi Arp 270 koji se nalaze na 90, Arp 220 koji se nalaze na 250, Mievi koji se nalaze na 290 i Markarian 266 koji se nalaze na 365 svetlosnih godina od nas), a danas se smatra da su za razliku od potpuno diskolikih spiralnih Galaksija koje tokom svoje evolucije nakon trenutka Velikog Praska nisu prole kroz preklapanja sa drugim Galaksijama, dinovske eliptine (sferoidne) Galaksije i Galaksije meuoblika nastale kao posledice sudara po dve ili vie eliptinih Galaksija. I naa Galaksija Mleni put trenutno intenzivno gravitaciono interaguje sa dve bliske Galaksije pod imenima Mali i Veliki Magelanov oblak, a smatra se da e ove dve manje Galaksije tokom narednih stotinak miliona godina biti uklopljene u Galaksiju u kojoj se i mi zajedno sa naim Suncem sada nalazimo, nakon ega e nastaviti da putuju kroz Kosmos zajedno sa naim Mleni putem. Pod dejstvom bliske interakcije izmeu veoma toplih i energetskih kosmikih materijalnih sistema dveju Galaksija kao to su masivne zvezde, supernove, ostaci supernova, kolabirana tela (crne rupe i neutronske zvezde) i topli meuzvezdani gas, dolazi do snanih emisija X-talasa (elektromagnetni talasi koji se po energiji koju nose nalaze izmeu ultraljubiastih i gama talasa) koje potiu od brzih mlazeva materijala ije temperature iznose nekoliko miliona stepeni, a svaki ovakav mlaz se sastoji od do 10 milijardi Sunevih masa vrueg gasa. Uz snane emisije materije sa oboda Galaksija (odnosno sa mesta njihovog preklapanja) koje poinju da se deavaju veoma brzo nakon njihovog kontakta, u sreditu Galaksija se primeuju intenzivna formiranja mladih zvezda.

- Kako konaan Kosmos moe da bude beskrajan?

Danas se smatra da je Kosmos u kome ivimo konanih dimenzija. Nastao je u trenutku Velikog praska pre oko 14 milijardi godina kada je singularitet - taka beskrajno velike temperature, energije i gustine poela da se iri i da formira svemir kakav danas poznajemo na osnovu nae percepcije. Nekada se smatralo da je Kosmos nepromenljiv u svom obliku i da nasuprot privlane gravitacione sile koja tei da priblii zvezde i Galaksije postoji i odbojna sila (koju definie tzv. kosmoloka konstanta koju je predloio Albert Ajntajn, a kasnije je smatrao da je u tome pogreio) koja se suprotstvalja gravitacionoj sili i tako doprinosi statinoj strukturi Kosmosa. Meutim, kada je otkriveno da je svetlost koja

dolazi do nas sa najveeg broja Galaksija na nebu pomerena ka crvenom kraju spektra (to znai da se ovi svetlosni izvori udaljavaju od nas), oekivalo se jo samo otkrie pozadinskog zraenja (koje je detektovano 1965. godine u mikrotalasnom delu elektromagnetnog spektra i odgovara temperaturskom ekvivalentu zraenja crnog tela od 2,73 Kelvina) da bi se postulirala teorija o Velikom prasku i trenutnom irenju Kosmosa. U teoriji struna, sputanjem u mikrosvet oko nas, primetili bismo da sve elementarne estice kao to su elektroni, fotoni i kvarkovi poseduju unutranju strukturu koja zapravo predstavlja razliite modove oscilovanja struna. Tako se itav na svet moe zamisliti kao dinovska harfa, a mesta na kojima strune osciluju sa veim intenzitetom odgovaraju mestima najvee verovatnoe nalaenja estica. U teoriji struna, na Kosmos poseduje najmanje 10 dimenzija (osim 3 prostorne i 1 vremenske koje ulno opaamo). Tako, strune mogu postojati u 11 dimenzija pri emu jedna od ovih 11 dimenzija kolabira u minuskularnu liniju tako da se dobija 11-dimenzionalno prostor-vreme, oivieno sa obe strane sa po jednom 10dimenzionalnom membranom (ili tzv. branom). Jedna od ovih brana poseduje fizike zakone identine onima koji vladaju u naem svetu (pri emu su 6 od 10 dimenzija sakriveni od naih ula), a sudar ove dve brane oznaava trenutak Velikog praska nakon koga se brane ire jedna od druge da bi nakon nekoliko stotina milijardi godina, njihovo irenje bilo zaustavljeno i tada poinje saimanje Kosmosa, odnosno ponovno pribliavanje ove dve brane. U trenutku sudara se deava ponovni Veliki Prasak (na svakih 1012 godina, premda u singularitetu, odnosno u trenutku kada su dve brane spojene vreme ne postoji) i tako se nastajanje i unitenje Kosmosa, odnosno disanje materijalne manifestacije boanske inteligencije ije smo kreacije nastavlja beskrajno dugo. Jedan se pretvara u mnotvo i zatim se opet vraa u Jedan, to i jeste put ivota. Tako, Kosmos koji vidimo predstavlja samo jedan udisaj koji e trajati jo nekoliko stotina milijardi godina i tokom koga ima toliko vremena da mala bia kao to smo mi postavljaju pitanja o zvezdama i Kosmosu.

9. Putovanja kroz Kosmos

- Koji su to Njutnovi zakoni kretanja?
Prvi Njutnov zakon kretanja, tj. zakon inercije nam kae da ako nijedna rezultujua sila ne deluje na telo, ono e nastaviti da miruje ili da se kree du prave linije konstantnom brzinom. Drugi Njutnov zakon kretanja, tj. zakon ubrzanja nam kae da ukoliko postoji rezultujua sila koja deluje na telo, ona e ubrzavati telo u pravcu dejstva sile. Ubrzanje je po ovom zakonu, tano jednako koliniku iz primenjene sile i mase tela, a za postizanje istog ubrzanja, masivnija tela e zahtevati veu silu, nego laka tela. Odavde sledi da je inercija kao otpor prema promeni brzine tela, povezana sa masom, tj. sa gravitacionom privlanou nekog objekta. Ovu istovetnost osobine inercije i gravitacije iskoristio je Albert Ajntajn kada je formulisao svoju optu teoriju relativnosti po kojoj je gravitaciono dejstvo ekvivalentno dejstvu ubrzavanja. Trei Njutnov zakon kretanja, tj. zakon akcije i reakcije nam kae da ukoliko jedno telo deluje silom na drugo telo, ovo drugo telo e delovati na prvo telo silom jednakog intenziteta, ali suprotnog smera. Tako, npr. kada plivamo u moru, sila kojom guramo more unazad je jednaka sili kojom more deluje na nas, pa se pod dejstvom povratne sile mora i mi kreemo unapred. Njutnov trei zakon zahteva ouvanje ukupnog impulsa (proizvoda mase i brzine) jednog izolovanog sistema na koga ne deluje nikakva spoljna sila. Jo jedan vaan zakon odranja koji proistie iz treeg Njutnovog zakona je zakon ouvanja ugaonog (tj. rotacionog) momenta impulsa, kao proizvoda mase rotirajueg tela, njegove brzine i udaljenosti od ose rotacije. Tako, npr. u sluaju skejtera koji se vrti u krug u vazduhu sve bre i bre, ugaoni momenat impulsa je ouvan, upkos tome to se njegova brzina rotiranja poveava tokom leta pri skoku. Naime, na poetku obrtanja, ruke skejtera su rairene, pa je tada jedan deo njegove mase na veem rastojanju od ose rotacije i brzina njegovog rotiranja je manja. Kada skejter priblii ruke ka sebi, time masa postaje blia osi rotacije, pa i njegova brzina rotacije mora da poraste kako bi vrednost ugaonog momenta impulsa ostala nepromenjena.

- Koja je razlika izmeu gravitacione mase, inercijalne mase i mase mirovanja?

Inercijalna masa je definisana u prvom Njutnovom zakonu, po kome sila primenjena na neko telo dovodi do proprocionalnog ubrzavanja tela, a konstanta proporcionalnosti je upravo masa tog tela. Tako se inercijalna masa odreuje putem merenja ubrzanja koje izaziva poznata sila. Kada astronauti mere svoju teinu u specijalnim stolicama negde u besteinskim kosmikim prostranstvima, oni upravo nalaze svoju inercijalnu masu. S druge strane, gravitaciona masa je definisana u Njutnovom zakonu gravitacije po kome je gravitaciona sila izmeu dva tela jednaka proizvodu njihovih masa i gravitacione konstante (6,67 10-11 Nm2/kg2) podeljene sa kvadratom njihovog meusobnog rastojanja. Stoga se gravitaciona masa meri putem poreenja sile gravitacije koju oko sebe stvara poznata masa sa silom gravitacije koju stvara merena, nepoznata masa. Premda su metode merenja inercijalne i gravitacione mase razliite, ove dve mase su izgleda potpuno jednake. Prilikom formulisanja svoje opte teorije relativnosti, Albert Ajntajn je postulirao da su ove dve mase jednake i da je gravitaciono ubrzanje rezultat zakrivljenosti prostor-vremena. Ipak, jedna od posledica iste ove Ajntajnove opte teorije relativnosti je da se masa tela poveava sa poveanjem njegove brzine u odnosu na posmatraa. Kada je telo u stanju mirovanja (u odnosu na posmatraa), posmatra bi njegovu masu izmerio kao jednaku masi mirovanja. Meutim, ukoliko se brzina

tela povea, posmatra u odnosu na koga se telo kree izmerio bi neto veu vrednost mase tela od mase mirovanja i zakljuio bi da se masa tela poveala sa njegovom brzinom. S druge strane, posmatra koji npr. stoji na ovom pokretnom telu ne bi izmerio nikakvu promenu mase u odnosu na masu mirovanja jer se ovo telo ne kree u odnosu na njega. Masa mirovanja se tako moe definisati kao inercijalna masa tela kada je ono u stanju mirovanja.

- Koja je razlika izmeu mase i teine?

Masa nekog tela nam govori koliko u njemu postoji materije, dok nam njegova teina govori koliko je snano gravitaciono dejstvo na tu materiju. Masa nekog tela je ista na svim mestima u Kosmosu, dok njegova teina zavisi od jaine gravitacionog polja u kome se ono nalazi. Stoga, ukoliko biste se zaputili na Mesec, vaa teina bi postepeno opadala kako biste se udaljavali od Zemlje, a na Mesecu biste opet postali neto tei, ali i dalje ak 6 puta laki nego ovde, na Zemlji. Uzrok vae manje teine na nebeskom telu ija je masa manja od mase Zemlje, lei u zavisnosti gravitacionog privlaenja od mase tela. S druge strane, vaa masa bi i ovde i na Mesecu bila ista jer biste se i dalje sastojali od iste koliine materije. Zamislite da se nalazite u Kosmosu, daleko od bilo kog gravitacionog polja, a sa jednom loptom u rukama. Pustite loptu da pluta sama od sebe ispred vas. Poto se ne nalazi u gravitacionom polju, lopta nema teinu. Uzmite sada loptu i prodrmajte je napred-nazad. Primetiete da iako lopta ne poseduje teinu, ona i dalje poseduje otpor pri promeni kretanja, tj. inerciju. Masa predstavlja meru inercije tela, a inercija tela ne zavisi od gravitacije. Svaka dva tela u Kosmosu deluju meusobno privlanom silom izmeu sebe. Ova sila se naziva gravitacijom, a mera njenog intenziteta teinom.

- ta je to besteinsko stanje?
Ako bismo eleli da definiemo besteinsko stanje, morali bismo prvo da definiemo ta je to teina. Ako bismo probali da teinu definiemo kao gravitacionu silu koja deluje na telo, onda ne bismo mogli tako lako da definiemo besteinsko stanje, jer ak i astronauti koji praktino nemaju teinu dok lebde u kosmikim brodovima, poseduju silu gravitacije koja stalno deluje na njihova tela. Meutim, ako iskoristimo specifiniju definiciju teine, kao vrednost spoljanje sile potrebne da odrava telo u stanju mirovanja u njegovom referentnom sistemu, tada emo doi do boljeg objanjenja pojma besteinskog stanja. Naime, u skladu sa definicijom teine kao nagore usmerene sile koja se opire sili gravitacije, astronaut u svemirskoj letelici ne mora da koristi nagore usmerenu silu da bi ostao u uspravnom poloaju, pa se stoga i moe smatrati besteinskim telom. Slino tome, ako zaronimo u vodu, naa teina e biti jednaka razlici izmeu gravitacione sile koja nas vue nadole i sile potiska koja nas povlai navie. Stoga se telo u besteinskom stanju moe definisati kao telo u kome su uravnoteene sve spoljanje sile koje deluju na njega.

- Koja je razlika izmeu centrifugalne i centripetalne sile?

Ako se vozite u avionu koji se ubrzava i kree pravo unapred, njegova brzina se poveava usled sile koja deluje na njega. Tokom ubrzanja, oseate kao da vas sila povlai unazad ka naslonu sedita. Upravo ove dve sile, jedna usmerena u pravcu kretanja, a jedna u suprotnom smeru, predstavljaju ekvivalente centipetalne i centrifugalne sile u krunom kretanju. Ako se ovaj avion kree konstantnom brzinom, ali pri tome menja svoj pravac jer putuje du krive linije, onda se on i ubrzava. Ubrzavanje se deava svaki put kada se promeni brzina, a treba zapamtiti da brzina zavisi i od pravca kretanja. Avion menja svoj pravac kretanja pod dejstvom sile koja je usmerena ka centru krive linije, i naziva se centripetalna

sila. Kada npr. zavrtite kljui oko prsta, vaa ruka snabdeva kljui sa centripetalnom silom te on krui oko prsta. Dok sedite u avionu koji skree, oseate centrifugalnu silu koja je suprotno usmerena od centripetalne sile, tj. suprotno od centra krivine i koja tei da vas odbaci u stranu. Centrifugalna sila se pojavljuje kao posledica inercije predmeta, tj. njegove tenje da ostane u stanju kretanja po pravoj liniji konstantnom brzinom, i po intenzitetu je uvek jednaka centripetalnoj sili.

- Zato se zarotirani badem vrti du svoje ose rotacije?

Osa rotacije predstavlja zamiljenu liniju oko koje rotiranjem figure za odreeni ugao manji od punog kruga (360o), figura zauzima poloaj (odnosno, izgled) identian poetnom. Broj puta koliko se izgled figure izjednai sa poetnim izgledom tokom rotacije od punog kruga predstavlja red ose rotacije. Tako, figure koje se nakon rotacije od pola kruga poistovete sa svojim prvobitnim izgledom, poseduju osu rotacije drugog reda, one iji se izgled poklopi na svakih 120o sa svojim prvobitnim izgledom poseduju osu rotacije treeg reda itd., dok neka tela kao to su npr. valjci ili krugovi poseduju osu rotacije beskonanog reda s obzirom da nakon rotacije za bilo koji ugao zauzimaju stanje identino poetnom, dok lopta, najsimetrinija figura u prirodi poseduje beskonaan broj osa rotacije beskonanih redova, kao i beskonaan broj ravni simetrije. Pod osom rotacije najveeg broja voa se podrazumeva linija koja spaja peteljku i ispupenje (ili udubljenje) sa suprotne strane ploda. Ukoliko jako zavrtimo bilo badem, ili jabuku, kruku, ljivu, lenik, jagodu, pa ak i lubenicu, oni e se okretati upravo oko svoje ose rotacije. Razlog ove pojave je u tome to ovakvo kretanje tela u odnosu na okolni vazduh zahteva minimalan utroak energije, kao posledice stvaranja otpora vazduha kretanju tela kroz njega. Momenat inercije koji se moe smatrati merom tekoe rotiranja tela oko odreene ose, najmanju vrednost poseduje za osu rotacije tela (koja je najee ona linije kroz koju prolazi najvie taaka tela). Da bismo izraunali momenat inercija tela oko date ose, potrebno je da saberemo proizvode mase tela u svakoj njegovoj taki i kvadrata udaljenosti ovih taaka od ose rotacije. Stoga to je masa tela koncentrisanija u blizini ose rotacije, to e momenat inercije tela oko te ose biti manji. To je i razlog zato emo uvek moi bre da se vrtimo oko svoje ose ukoliko pribliimo ruke ka telu. to je manji momenat inercije, to je manje energije potrebno da odrava telo u stanju rotiranja. Dokle god je energija koju zarotirani badem utedi rotiranjem oko svoje prave ose rotacije vea od energije koja je potrebna da badem odrava uspravnim (nasuprot njegovoj teini, s obzirom da je centar mase uspravnog badema neto dalji od centra Zemlje, pa mu je stoga i potencijalna energija u gravitacionom polju vea), badem e rotirati u uspravnom poloaju.

- ta je to kosmika brzina?
Ako bacimo neko telo u vazduh, ono e leteti navie sve dok ga negativno ubrzanje usled privlane sile gravitacije ne zaustavi i zatim ne vrati na Zemlju. Meutim, intenzitet sile gravitacije opada sa udaljavanjem od centra Zemljine lopte. Stoga, ako bismo bacili, odnosno lansirali u vazduh telo sa dovoljno velikom brzinom, sila gravitacije bi usporavala telo samo do odreene granice, nakon ega bi telo, poto je izbeglo Zemljino gravitaciono polje, nastavilo da se kree kontantnom brzinom kroz Kosmos ili bi eventualno nastavilo da se kree u Zemljinoj orbiti. Najmanja poetna brzina koju treba da ima telo da bi savladalo Zemljino gravitaciono polje i odletelo u Kosmos, naziva se kosmika brzina, a sa povrine Zemlje ova brzina (ako zanemarimo usporavajue dejstvo trenja tela sa esticama vazduha) iznosi 11 100 m/s, odnosno 40 200 km/h. Kosmiku brzinu sa povrine bilo kog nebeskog tela moemo lako da izraunamo. Dovoljno je da pomnoimo gravitacionu konstantu (6,673 * 10-11 Nm/kg2) sa

dvostrukom masom tela, dobijeni proizvod podelimo sa poluprenikom tela, i dobijenu vrednost zatim korenujemo. Sa poveanjem mase nebeskog tela, poveava se i intenzitet gravitacione sile koja privlai tela sa povine ka njenom centru, odnosno, poveava se teina tela. Sa poveanjem ove sile, poveava se i kosmika brzina datog nebeskog tela. Tako npr. kosmika brzina na Meseevom ekvatoru iznosi samo 2,38 km/s, dok je kosmika brzina sa povrine Jupitera (iji je prenik 11 puta vei od Zemljinog prenika) jednaka 59,5 km/s. Kada kosmika brzina sa povrine jednog nebeskog tela postane vea od brzine svetlosti, tada to telo nazivamo crnom rupom, jer sa njega ak ni svetlost koja se kree najveom moguom brzinom u materijalnom svetu prirode (oko 300 000 km/s), ne moe da se otisne.

- ta je to teorija relativnosti?
Albert Ajntajn je poetkom 20. veka formulisao dve teorije relativnosti: specijalnu i optu. Specijalna teorija relativnosti se esto opisuje na primeru astronauta koji posmatra dva svemirska broda kako se mimoilaze ispred njega. Astronaut je najpre merio brzine ova dva broda u odnosu na njega. Ukoliko se jedan brod kree brzinom od 100 km/h u odnosu na astronauta, dok se drugi brod kree u suprotnom smeru brzinom od 75 km/h, tada e putnici oba broda izmeriti brzinu kretanja susednog broda kao 175 km/h. Ukoliko bi se sada ova dva broda ubrzali tako da brzina breg broda iznosi 240 000 km/s, dok brzina sporijeg broda postane jednaka 200 000 km/s, i ukoliko bismo sada probali da izmerimo brzinu kretanja jednog broda u odnosu na drugi, ne bismo dobili vrednost od 440 000 km/s, ve znatno manju V a ! Vb vrednost (uvek manju od brzine svetlosti, a jednaku Vab = , gde su Va i Vb 1 ! (V aVb / c 2 ) brzine dva broda u odnosu na posmatraa pri emu u sluaju da se dva broda kreu u istim smerovima u brojiocu ne figurie znak +, ve znak -, c je brzina svetlosti, a Vab je brzina broda A koju meri posmatra koji putuje zajedno sa brodom B), to je posledica toga da je brzina svetlosti (oko 300 000 km/s) jednaka za sve posmatrae nezavisno od njihovog kretanja. Posledica konstantnosti brzine svetlosti je to da ne postoji apsolutno, ve samo relativno vreme. Ukoliko sada zamislimo da u jednom brodu koji se kree u odnosu na astronauta postoji sat koji meri vreme potrebno da se vertikalna svetlost iz lampe odbije od ogledala i istim putem vrati nazad ka senzoru u lampi. Ukoliko se ogledalo nalazi na rastojanju od 0,3 metra od ogledala, tada e svetlosti biti potrebno 2 nanosekunde da pree put od lampe do ogledala i ponovo do lampe. Meutim, za astronauta koji posmatra ovaj svetlosni sat, svetlost iz sata nee prelaziti vertikalan put kao za putnika u brodu, ve e se kretati dijagonalno pa e tako prelaziti i dui put, pa e svetlosti biti potrebno vie vremena da pree isti put u astronautovim oima, odnosno u astronautovom referentnom sistemu, pa e ovu pojavu astronaut protumaiti kao sporije proticanje vremena u brodu, odnosno u telu koje se kree velikom brzinom u odnosu na njega. Takoe, sa poveanjem brzine tela, i njegova masa se poveava, a i duina u pravcu kretanja se smanjuje. Ipak, relativnost vremena je direktna posledica apsolutnog vaenja fizikih zakona u svim inercijalnim sistemima (tj. u svakom pojedinanom svemirskom brodu). Opta teorija relativnosti se bazira na ekvivalenciji izmeu ubrzanja i sile gravitacije. Naime, ukoliko se nalazimo na Zemlji i ispustimo loptu ka njoj, lopta e se ubrzavati brzinom od 9,81 m/s u svakoj sekundi puta. Ukoliko se sada nalazimo u liftu koji pluta Kosmosom daleko od planeta i zvezda, i mi i lopta emo biti besteinski i plutaemo u liftu. Meutim, ukoliko lift pone da se ubrzava brzinom od 9,81 m/s u svakoj sekundu puta, mi emo opet postati teki kao na Zemlji, a lopta koju ispustimo ka podu lifta, ubrzavae se istom brzinom kao na Zemlji. Ukoliko probamo da usmerimo snop svetlosti u liftu koji se kree konstantnom brzinom (ili miruje), tada e svetlost slediti pravolinijski put. Meutim, kada se lift ubrzava, snop svetlosti nee vie biti pravolinijski, ve e biti iskrivljen. U skladu sa principom ekvivalencije, Ajntajn je 1915. godine pretpostavio da ako se putanja

svetlosti krivi u referentnom sistemu koji se ubrzava, ona e se kriviti i u gravitacionom polju. Ova Ajntajnova pretpostavka je i potvrena tokom jednog pomraenja Sunca 1919. godine tokom koga je primeeno da su se dve zvezde, jedna iznad, a druga ispod pomraenog Sunca razmakle dok je Sunce prolazilo izmeu njih, da bi se sa prolaskom Sunca opet vratile na poetne poloaje, to je bila oigledna posledica dejstva Suneve gravitacije na svetlost koja dolazi sa ovih zvezda.

- ta su to crvotoine?
Crvotoine su reenja Ajntajnovih jednaina gravitacionog polja, a predstavljaju tunele koji povezuju razliite take u prostor-vremenu, tako da bi za putovanje kroz njih bilo potrebno znatno manje vremena nego u sluaju putovanja kroz obini prostor. Crvotoina se sastoji iz dva ulaza povezana grlom, odnosno Ajntajn-Rozenovim mostom koji predstavlja put koji je topoloki razliit od ostalih moguih puteva koji povezuju dve ulazne take. Topoloki identini putevi predstavljaju razne puteve koje crv moe prei izmeu dve take na jabucu puzei po povrini kore, dok bi topoloki razliit put u odnosu na povrinske puteve predstavljao put kroz unutranjost jabuke. U naunoj fantastici, pojam crvotoina se najee odnosi na preicu puta, dok se u teorijskoj fizici, ova preica moe ispostaviti ponekad i kao dui put od konvencionalne rute. Crvotoine su se najpre pojavile kao reenja Ajntajnovih jednaina za crne rupe, ali se one u ovom sluaju najverovatnije ne bi mogle koristiti za putovanja jer bi usled svoje nepostojanosti kolabirale pre nego to bi neki svemirski brod ili ak i zrak svetlosti mogao da proe kroz njih. Stoga bi crvotoine kroz koje bi moglo da se putuje morale da budu dovoljno dugo otvorene kako bi signal mogao da proe kroz njih. Ovakve otvorene, statine i u vremenu nepromenljive crvotoine morale bi da sadre tzv. egzotinu materiju, odnosno materiju negativne gustine energije i velikog negativnog pritiska. Neki naunici smatraju da na materijalni svet pri dimenzijama Plankove duine (10-35 metara) poseduje mnogo crvotoina koji bi mogli da nas povezuju sa drugim Kosmosima.

- ta su to Mah i Mahov princip?

Mah je uobiajena jedinica za merenje brzine aviona i predstavlja odnos brzine tela, tj. aviona i brzine zvuka u neometanoj sredini kroz koju telo putuje. Kada avion leti brzinom jednakoj brzini zvuka (u vazduhu 332 metra u sekundi ili 1195 kilometara na as) kaemo da se kree brzinom od jednog Maha, a im prekorai ovu granicu, kaemo da se kree supersoninom brzinom. Ukoliko mu je brzina jednaka dvostrukoj brzini zvuka u vazduhu, onda avion leti brzinom od dva Maha. Najbri putniki avioni su danas jo uvek Concord-i koji krstare na visinama od oko 18 km brzinom od 2 Maha, dok veina putnikih aviona (npr. Boeing 747) leti na visinama od oko 10 km brzinom od priblino 0,8 Maha. Sve brzine vee 5 Maha nazivaju se hipersoninim brzinama. Interesantno je da je ugao zvune kupe koju iza sebe ostavlja telo koje leti kroz fluid jednako dvostrukoj recipronoj vrednosti sinusa reciprone vrednosti brzine tela u odnosu na okolni fluid u Mahovima. Inae, ime ove relativne jedinice brzine potie od austrijskog filosofa i fiziara Ernsta Maha, koji je smatrao da inercija nekog materijalnog tela (otpor koji ono prua ubrzanju) ne predstavlja neko unutranje svojstvo same materije, ve je mera njegove interakcije sa ostatkom Kosmosa. Prema Mahovom shvatanju, materija poseduje inerciju jedino stoga to u Kosmosu postoji jo materije. Kada neko telo rotira, njegova inercija proizvodi centrifugalne sile, sline onima koje se koriste u centrifugi maine za pranje rublja da bi iz mokrog vea iscedile vodu, ali se te sile pojavljuju jedino zato to to telo rotira u odnosu na nepomine zvezde, smatrao je Mah. Kada bi te nepomine zvezde odjednom iezle, s njima bi iezla i inercija i

centrifugalne sile rotirajueg tela. Ova ideja je poznata kao Mahov princip i ona je inspirisala Alberta Ajntajna da konstruie svoju uvenu optu teoriju relativnosti.

- Da li postoji anti-gravitacija?
Premda su pre nekoliko godina, naunici tvrdili da su proizveli anti-gravitacioni efekat pomou rotirajueg superprovodnog diska, fiziki zakoni kakve dananja nauka poznaje kau nam da nestajanje gravitacione interakcije pomou bilo kog sredstva nije mogue. Mogue je dovesti telo u stanje lebdenja pomou neke suprotno usmerene, a po intenzitetu jednake sile (npr. magnetnim ili elektrostatikim odbijanjem), ali u svetu materije samu gravitaciju nije mogue eliminisati, jer se u skladu sa Ajntajnovom optom Teorijom relativnosti, gravitacija ne definie kao jedna od 4 osnovne sile u prirodi, ve kao zakrivljenost, odnosno promena u lokalnoj geometriji prostor-vremena u blizini neke mase ili nekog drugog oblika energije. Ipak, i pored ovoga, teorija relativnosti dozvoljava postojanje odbojne sile odgovarajue gravitaciji, to u samoj teoriji odgovara postuliranim beskonano debelim zidovima sa izrazito velikim povrinskim naponom koji bi bili u stanju da odbijaju svako telo ubrzano ka njemu. I sam Ajntajn je u svom modelu statine Vasione uveo pojam negativne gravitacije (uvoenjem tzv. kosmoloke konstante), kako bi objasnio postulirani nepromenljivi Kosmos. Iako se nakon otkria (odnosno postuliranja teorije) Velikog praska i irenja Kosmosa smatralo da Ajntajnov model nije ispravan, najnovija istraivanja u kosmologiji pokuavaju da preko anti-gravitacionog efekta na velikim udaljenostima objasne poreklo ubrzanog irenja Vasione, koje je nedavno otkriveno.

- Kako se pravi vetaka gravitacija u svemirskim brodovima?

Kao u filmu Odiseja u Svemiru: 2001, svemirske stanice bi vrlo verovatno mogle jednoga dana da budu oblika dinovskih rotirajuih prstenova sa vetakom gravitacijom usmerenom u suprotnom pravcu od ose rotacije, tako da bi glave putnika bile okrenute ka centralnoj osi rotacije. Jaina gravitacionog polja bi zavisila od brzine rotacije ovog sistema. Kada bi stanica imala prenik od 640 metara, morala bi da se okree jednom u minutu da bi simulirala Zemljinu gravitaciju. Za sve manje prenike svemirskih stanica ovakvog oblika, jaina gravitacionog polja bi bila razliita u razliitim takama putnikovih tela, to bi zavisilo od udaljenosti od ose rotacije. Tako, kada bi svemirska stanica bila prenika samo 20 metara, gravitacija bi za desetak posto bila jaa u predelu nogu, nego u predelu glave, to bi eventualno dovelo do blagog izduenja tela.

- Kako se vri navigacija svemirskih brodova?

Navigacija svemirskih brodova se vri posmatranjem kretanja broda u nekom koordinatnom sistemu. Pri kosmikim letovima, sever i jug ili bilo koja druga strana sveta su nam praktino beskorisni, a ne znae nam mnogo ni poloaji Zemlje, Sunca ili Meseca jer se ovi nebeski objekti stalno kreu. Umesto toga, za odreivanje poloaja svemirskog broda koristimo se istim nainom koji je koristio Kristofer Kolumbo i svi stari mornari: uz pomo zvezda. Iako se zvezde kreu u svojim lokalnim orbitama, mnoge od njih su toliko daleko da se za potrebe navigacije njihov poloaj u prostoru moe smatrati fiksiranim. Uz pomo malo trigonometrije, lako moemo odrediti orijentaciju broda i njegov pravac kretanja. Meutim, poto su zvezde prilino daleko, a kretanje broda u odnosu na njih vrlo sporo, na ovaj nain se ne moe odrediti apsolutni poloaj svemirskog broda u odnosu na Zemlju. Za ove potrebe, najee se koristi radio signal koji emituje brod. Primanjem radio signala na Zemlji, meri se ugao izmeu broda i prijemnika, kao i vreme za koje signal stigne do Zemlje, na osnovu koga

se pomou sinhronizovanih asovnika na brodu i na zemaljskoj stanici, a i s obzirom da radio talasi kao i svi drugi oblici elektromagnetnih talasa putuju brzinom svetlosti, lako moe odrediti rastojanje od Zemlje do broda.

- Kako gori svea u besteinskom stanju?

Svee se sastoje od goriva (tj. nekog voska, a najee ugljovodonika parafina) i fitilja (tj. neke vrste upijajue tkanine). Fitilj svee mora dobro upijati tenosti (slino pekiru) ili mora posedovati dobre kapilarne osobine (slino staklenim vlaknastim fitiljima kod uljnih lampi). Ukoliko kupite u prodavnici tanki kanap za sveu, probajte da ga polijete vodom i primetiete da je on veoma dobro apsorbuje (upija). Ova osobina kanapa za sveu je veoma vana, jer na taj nain tokom gorenja svee, nit pomera vosak navie. Toplota plamena izaziva isparavanje voska i upravo ova para sagoreva dajui plamen i ne prekidajui reakciju. Centar plamena svee je ute boje, jer u ovom delu plamena, kiseonik iz vazduha nije u potpunosti dostupan da bi se sva para voska zapalila, ve ona samo delimino gori, pa stoga temperatura utog, centralnog dela plamena svee i nije toliko topla kao spoljanji, plavi deo gde je kiseonik u potpunosti dostupan i gde pare voska ne sagorele u utom delu plamena u potpunosti sagorevaju, pa je stoga i temperatura ovog, plavog dela plamena znatno vea. Ipak, ne bismo tako lako uspeli da zapalimo ibicu negde u vakuumu meuplanetarnog prostora ili na otvorenoj povrini Meseca, jer nam je za neometano gorenje svee potreban stalni dovod kiseonika. Stoga se za ispitivanje gorenja svee u uslovima mikrogravitacije koriste zatvoreni vazduni prostori space shuttle-ova tokom njihovih letova kroz Kosmos. Prilikom jednog ovakvog eksperimenta zapaeni su sledei karakteristini detalji: neposredno nakon paljenja svee plamen je bio loptast i svetlo ut. Nakon 8 10 sekundi, plamen je promenio boju u plavu, a oblik u poluloptast sa prenikom od oko jednog i po santimetra. Vreme trajanja plamena je bilo krae nego na zemlji, u rasponu od jednog do 45 minuta, jer nakon paljenja svee, njen odnos visine plamena i njegovog prenika konstantno opada sa vremenom. Razlog ovako kraeg svetljenja svee u uslovima nulte gravitacije nego na Zemlji je u tome to se u gravitacionim uslovima, samo mali deo osloboene energije koristi za topljenje voska i njegovo isparavanje, dok se u vakuumu, mala koliina osloboene energije odvodi u okolinu, a najvei deo energije se prenosi na vosak. Pri intenzivnijem topljenju voska, on dolazi u kontakt sa hladnijim svenjakom, to dovodi do pojave povrinskog napona koji potiskuje rastopljeni vosak du zidova svenjaka.

- Kako se upravlja svemirskim brodom?

Njutnov zakon akcije i reakcije nam kae da svaka sila u prirodi ima svoju jednaku, ali suprotno usmerenu silu. Kada se deava sagorevanje goriva u jednoj kosmikoj raketi, nastali izduvni gasovi se ire u svim pravcima, ali poto je dno otvoreno, oni naputaju raketu u smeru suprotnom od smera kretanja rakete, pa stoga, saglasno treem Njutnovom zakonu, raketa dobija jednaku silu u pravcu svoga kretanja. Saglasno prvom Njutnovom zakonu, sila proizvodi ubrzanje, pa se tako radom motora poveava brzina rakete. Poto u kosmikim prostranstvima uglavnom vlada skoro potpuni vakuum, nema sudaranja sa esticama koje bi bile u stanju da znatno uspore brod. Stoga se sa malim radom motora poveava brzina, koja zatim ostaje konstantna, sve dok ne odluimo da promenimo pravac kretanja ili da usporimo raketu. Takoe, svaki izolovani sistem u prirodi, kao to je na svemirski brod u vakuumu, podlee zakonu odranja impulsa. Stoga, ako se odreeni broj atoma ispali u nekom pravcu, brod e poveati svoju brzinu u suprotnom smeru, jer je neophodno da impuls sistema, tj. proizvod mase i brzine ostane konstantan. Za usporavanje letelice, najee se koriste retrorakete, koje ispaljuju izduvne gasove nastale prilikom sagorevanja goriva, ali u smeru kretanja

broda. Upravljanje svemirskim brodom znai menjanje njegove trenutne orbite ili putanje, to se najee izvodi korienjem malih kontrolnih raketa, kako bi se letelica prevela u smer kojim elimo da se kreemo, kada se ponovo ukljuuje glavni raketni motor. Na taj nain se, uz pomo malih kontrolnih raketa za obrtanje pravca, glavni raketni motor moe koristiti istovremeno i kao retro-raketni motor.

- Zato se sve svemirske letelice lansiraju u pravcu istoka?

Svi svemirski brodovi se lansiraju u pravcu istoka, jer se i Zemlja okree oko svoje ose u istom smeru, pa uzletajua raketa na taj nain koristi dodatnu energiju kretanja, koja potie od rotacionog kretanja Zemlje. Maksimalna brzina u pravcu istoka je dostupna na ekvatoru, jer je tu i brzina Zemljine rotacije najvea i iznosi oko 450 metara u sekundi ili oko 1000 milja na as, a kako se kreemo od ekvatorijalnog prstena ka severu ili jugu, brzina rotiranja Zemlje opada da bi na polovima postala jednaka nuli. To je i razlog zato se Cape Canaveral, glavno mesto za poletanje space shuttle-ova i drugih kosmikih letelica iz SAD-a, izgradio na mestu gde je brzina rotiranja Zemlje skoro najvea, tj. na samom jugu SAD-a, na poluostrvu Floridi, veoma bliskom ekvatoru. Na taj nain, neophodna orbitalna brzina letelice se postie uz korienje manje koliine goriva. Izuzetak od ovog naina lansiranja su samo sateliti koji imaju za cilj pregledanje to vee povrine Zemlje, a koji se postavljaju u polarne orbite, gde Zemlja rotira ispod njih. Meuplanetarne letelice koje putuju do udaljenijih planeta Sunevog sistema mogu tokom poletanja iskoristiti i Zemljinu orbitalnu brzinu oko Sunca (oko 30 km/s), dok letelice koje putuju do bliih planeta najee moraju redukovati svoju brzinu dobijenu od strane Zemljine rotacije oko Sunca, kako bi uli u neku od bliskih eljenih orbita.

- Zato se space shuttle-ovi prevrnu na lea neposredno nakon lansiranja sa Floride?

Nekoliko sekundi nakon lansiranja, space shuttle se obre naopake tako da napadni ugao izmeu vetra uzrokovanog kretanjem letelice kroz atmosferu i sklad vetrova (zamiljene linije izmeu vodee i zadnje ivice) bude blago negativan. Na ovaj nain se postie delovanje male nadole usmerene sile i ublaava se optereenje strukture letelice. Na ovaj nain se pre svega zatiuju krila koja predstavljaju najsuptilniji deo svake kosmike letelice. Poloaj space shuttle-a, postignut okretanjem na lea, omoguava letelici da ponese veu masu u orbitu, da stigne u veu orbitu sa istom masom ili da promeni orbitu du veeg opsega nagiba putanje nego to bi to bila u stanju da uradi bez obrtanja unatrake. Izvrnuti poloaj broda omoguava posadi da nakon poletanja preduzme i neki od sloenijih manevara kao to je onaj prilikom vraanja na lansirnu pistu neposredno nakon poletanja. Takoe, na ovaj nain se postie efikasnija komunikacija radio aparata na Zemlji sa radio antenama S-opsega na space shuttle-ovima, a i posada je ovako u stanju da vidi horizont, to je veoma koristan orijentir prilikom upravljanja letelicom. Uz sve ovo, letelica se takoe orijentie tako da zaklapa mali ugao sa Zemljinom povrinom ispod sebe (i to najee sa nosom usmerenim ka istoku, jer se na taj nain koristi Koriolisova sila kao posledica Zemljine rotacije oko svoje ose od zapada ka istoku), to omoguava motoru da preda letelici dovoljno ubrzanja kako bi se postigao ispravan poloaj u Zemljinoj orbiti.

- Kako svemirski brodovi rasipaju toplotu?

Postoji tri naina za prenos toplote: strujanjem, difuzijom i radijacijom, tj. elektromagnetnim talasima. Strujajui prenos toplote se vri putem prenosa materije, a

najee gasa. Fen kojim suite kosu predstavlja jedan od primera strujajueg tipa grejanja, jer ovaj aparat alje vazdune molekule visoke kinetike energije na vau kosu koji joj u sudarima prenose toplotu i na taj nain dovode do isparavanja molekula vode sa njene povrine. S druge strane, difuzija predstavlja prenos toplote kroz kontakt, kao na primer kada stavimo prst na kocku leda, a radijativni prenos toplote se vri putem prenosa svetlosnih i infracrvenih fotona. S obzirom da je materije u Kosmosu, a pogotovo u neposrednoj okolini svemirskog broda veoma malo, svemirske letelice u svrhu regulisanja temperature koriste radijacioni prenos toplote. Kada je potrebno otarasiti se vika toplote, dovoljno je okrenuti termalne radijatore ka tamnoj strani neba, dok se u cilju grejanja broda, ovi radijatori mogu okrenuti ka Suncu ili Zemlji. Takoe, i Sunce greje Zemlju iskljuivo putem radijacije.

- ta titi svemirske letelice od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u atmosferu?

Slino meteorima koji pod dejstvom trenja sa esticama vazduha izgore kada iz kosmikog vakuuma preu u Zemljinu atmosferu, postoji opasnost da se isto to desi i svemirskim letelicama. Da bi se letelice zatitile od preteranog zagrevanja, koriste se dve razliite tehnoloke dosetke. U ablativnoj tehnologiji, koju koriste svemirski brodovi Apollo, povrina toplotnog tita letilice se pod dejstvom trenja sa esticama vazduha topi i isparava, pa na taj nain odnosi viak toplote. S druge strane, u tehnologiji izolatorskih tokova, svemirski brodovi su zatieni specijalnim izolatorskim silicijumskim gumama. Naime, gume space shuttle-ova se izrauju od amorfnih silicijumskih vlakana koji se presuju i sinteruju tako da poseduju poroznost od ak 93 % to ih ini izuzetno laganim, pa su njihovo termiko irenje i toplotna provodljivost veoma niski, pa su stoga one veoma postojane pri toplotnim udarima, kao npr. prilikom intenzivnog trenja sa esticama atmosfere prilikom leta kroz vazduh. uvene su slike na kojima lanovi posade space shuttle-a u rukama dre krajeve toka ije je sredite zagrejano do usijanja, a to je mogue zahvaljujui izuzetnoj toplotnoj izolaciji silicijumskih guma. Poto vakuum predstavlja najbolju toplotnu izolaciju, tokom leta kroz Kosmos, postoji i opasnost da doe do pregrevanja odreenih delova letelice (oko elektrinih kola, gorivnih elija, raketnih motora, a i pod dejstvom Suneve toplote) usled nemogunosti oslobaanja toplote sa njih. Stoga se spoljni slojevi konstrukcije letelica oblau sa tankim slojem zlata koje je posebno po tome to izuzetno dobro reflektuje infracrvenu svetlost (elektromagnetne talase koji izazivaju intenzivnije vibriranje atoma u molekulima, a time i zagrevanje), pa na taj nain i spreava zagrevanje koje potie od elektromagnetnih talasa sa Sunca, a svemirske letelice su opremljene i sa radijatorima koji iskljuivo u vidu infracrvenih talasa (konvekcijom i strujanjem nije mogue rasipati toplotu u vakuumu, jer vakuum predstavlja prostor bez materije). Inae, spoljne konstrukcije modernih svemirskih letelica se najee izrauju od ugljeninih, odnosno grafitnih vlakana koji, osim to su izuzetno lagani, izuzetno su otporni i na toplotu.

- Kako sateliti ili svemirski brodovi koriste planete za poveanje svoje brzine?
Ovaj, tzv. slingshot efekat dovodi do toga da svemirska letelica zapravo ukrade malo energije od planete i koristi je za ubrzanje svoga kretanja. Relativna brzina svemirskog broda u odnosu na planetu, iju gravitaciju koristi za ubrzavanje, ista je i prilikom pribliavanja letelice njoj, kao i prilikom udaljavanja od nje. Meutim, relativna brzina letelice u odnosu na Sunce se moe poveati ili smanjiti u zavisnosti od pravca iz koga letelica dolazi. Ova promena brzine se pojavljuje usled toga to brod, uhvaen u blizini gravitacionog polja planete, moe dobiti ili izgubiti neto od svoje kinetike energije kroz uzajamno gravitaciono

privlaenje. Da bi poveao svoju brzinu, svemirski brod mora prii planeti otpozadi, a ako eli da uspori svoje kretanje, mora prii planeti spreda. Poto se planeta kree, ona prenosi letelici neto od svog ugaonog momenta, to znai da kada se brzina letelice poveava, brzina planete se smanji. Naravno, ne u istoj meri, ve srazmerno svojoj masi, na osnovu zakona o odranju impulsa, a poto je masa planete toliko vea od mase nekog svemirskog broda, onda je efekat usporavanja planete zanemarljivo mali. Malo detaljnije objanjenje ovog efekta bi bilo sledee: Kada se satelit ili letelica pribliava planeti, njegova brzina u odnosu na Sunce je jednaka vektorskoj sumi brzine letelice u odnosu na planetu i brzine planete u odnosu na Sunce. Brzina kretanja letelice u odnosu na planetu je ista prilikom njihovog pribliavanja i njihovog razilaenja, ali je pravac brzine odlaska promenjen pod dejstvom gravitacije planete, tj. putanja letelice e se malo saviti. Kada brod naputa planetu, njegova brzina u odnosu na Sunce se promenila, jer se i vektorska suma brzine broda u odnosu na planetu i brzine planete u odnosu na Sunce promenila. Poto je kinetika energija srazmerna kvadratu brzine, dolo je do razmene energije izmeu satelita, planete i Sunca, ali je ukupna koliina energije, naravno ostala ouvana.

- Kako svemirske letelice mogu da alju radio poruke sa velikih kosmikih rastojanja?
Dve svemirske letelice tipa Voyager su imale zadatak da fotografiu planete Jupiter, Saturn i Neptun (kao i njihove prirodne satelite), a danas se nalaze na samim granicama Sunevog sistema. Voyager 1 se trenutno nalazi oko 12 milijardi kilometara (80 astronomskih jedinica) od Zemlje i jo uvek alje precizne radio poruke (Pioneer 10 je odavno izaao iz Sunevog sistema, takoe se nalazi na oko 12 milijardi kilometara od Zemlje i kree se ka sazveu Taurus iako e tamo stii tek za nekoliko miliona godina), iako je svakom signalu potrebno oko 10 sati da stigne do Zemlje. Ove letelice koriste radio odailjae snage 23 Vata, to je za 20 Vati vee od snage radija u mobilnom telefonu, ali i mnogo manje od nekih radio stanica koje koriste predajnike snage i do 10 000 Vati. Ipak, primanje signala sa ovih letelica je mogue jer one koriste velike antene koje su tano usmerene ka antenama prijemnika na Zemlji, a i frekvencije na kojima ove letelice alju svoje poruke podleu izuzetno maloj interferenciji sa radio signalima koji potiu sa Zemlje. Antena Voyager-a ima prenik od 3,7 metara, a antena odgovarajueg prijemnika (koji je usmeren tano ka anteni Voyager-a) na Zemlji ima prenik veliine 34 metra. Osim velikih i pogodno usmerenih antena, Voyager sateliti koriste frekvenciju od 8 GigaHerca za prenos poruka, a na ovim frekvencijama ima posebno malo smetnji na Zemlji. Stoga je zemaljskim prijemnicima potreban samo mali pojaiva kako bi se tihi radio signal letelica mogao protumaiti. Ipak, kada Zemaljski predajnici alju signale letelicama, tada se koriste ogromni predajnici snage od po nekoliko desetina hiljada Vati, kako bismo bili sigurni da e poruka stii na svoje odredite.

- ta su to Suneve jedrilice?
S obzirom da 95 % teine dananjih svemirskih letelica ini gorivo, u poslednje vreme se ine razni pokuaji konstrukcije svemirskih brodova koji bi umesto raketnog goriva koristili neki laki i praktiniji izvor energije kretanja. Slino morskim jedrilicama koje koriste pritisak vetra za kretanje u pogodnom pravcu i smeru, tako i dizajnirane solarne jedrilice predstavljaju kosmike letelice budunosti koje e u svrhu pogona koristiti pritisak svetlosnih fotona, a njeno kretanje bi zavisilo od meusobnog dejstva tri komponente: stalne sile koju Suneva svetlost predaje brodu, posedovanje velikih i ultratankih ogledala, kao i korienje odvojenog vozila za poletanje. Svetlost predstavlja elektromagnetne talase koji deluju malom silom na objekte sa kojima dou u kontakt, a ovako delujua svetlost bi

predstavljala motor jedne Suneve jedrilice. Svetlost koja bi gurala brod dolazila bi ili sa Sunca ili sa velikih lasera koji bi se izgradili na Zemlji ili na nekom vetakom satelitu. Takoe, spregom gravitacione sile Sunca (ili drugih zvezda) i pritiska svetlosnih talasa bie mogue upravljati kosmikom jedrilicom i menjati njenu brzinu i kurs, slino nainu na koji su stari moreplovci plovili morima, s tom razlikom to more ne bi nikada bilo burno i nepredvidljivo, ve uvek tiho i sunano. Jedra ovakve letelice bi morala biti ogromna kako bi bila u stanju da sakupe dovoljnu koliinu svetlosne energije, a pri tome bi morala biti veoma lagana (kvadratni metar jedra ne bi smeo da bude tei od 3 grama), kao i neisparljiva u vakuumu i temperaturno veoma postojana (u opsegu od skoro apsolutne nule do 300oC). Reflektujui materijal od koga bi bila napravljena jedra ne bi smeo biti deblji od jedne nae vlasi kose, morao bi biti izuzetno lak, a i trebao bi da ne topei se, izdri veliku toplotu sa Sunca. U ovu svrhu se u poslednje vreme koriste vlakna ugljenika debljine oko jednog mikrometra. Neki prototipi Sunevih jedara napravljenih od poliestera, poliamida ili nekih drugih organskih polimera, presvueni su sa jedne strane sa slojem aluminijuma koji reflektuje Suneve svetlosne talase, dok su sa druge strane presvueni sa slojem silicijum dioksida (SiO2) koji rasejava toplotu i tako titi jedro od preteranog zagrevanja. Suneve jedrilice bi se lansirale u Kosmos pomou drugih letelica ili bi se u tu svrhu koristili jaki snopovi mikrotalasnog ili laserskog zraenja. Smatra se da bi svemirske jedrilice mogle dostizati brzine do 90 km/s, to je 10 puta vie od orbitalne brzine jednog space shuttle-a. Takoe, naunici NASA-e smatraju da bi se ugraivanjem odailjaa laserskog ili magnetnog snopa, mogla dostii brzina od oko 30 000 km/s, to ini jednu desetinu brzine svetlosti, a tada bi mogunost meuzvezdanih putovanja zakoraila u stvarnost.

- ta su to svetlosne letelice?
Dananji svemirski brodovi nose sa sobom izvore energije kretanja u obliku goriva. Cena svemirskih putovanja bi mogla biti drastino umanjena kada bi se umesto tenog goriva i drugih tekih komponenti koristili izvori energije u obliku veoma intenzivne laserske svetlosti ili mikrotalasa emitovanih sa Zemlje ili nekog vetakog planetarnog satelita u Sunevom sistemu. Eksperimenti koje je proteklih godina finansirala amerika administracija za nacionalnu aeronautiku i Svemir demonstrirali su svetlosnu letelicu koja bi se vozila na pulsirajuem infracrvenom laserskom zraku emitovanom sa Zemlje. Reflektivne povrine na letelici bi fokusirale laserski zrak u jedan prsten gde bi se grejao vazduh do temperature koja 5 puta prevazilazi temperaturu povrine Sunca. Zagrejani vazduh bi se eksplozivno irio to bi prualo letelici energiju kretanja. Demonstrativne svetlosne letelice su napravljene od aluminijuma ili silicijum karbida (SiC) i sastoje se od prednjeg vazdunog oklopa koji pokriva prstenasti plat i zadnjeg dela u kome se nalaze optiki delovi, kao i irei otvor. Tokom atmosferskog leta, prednji odeljak bi sabijao vazduh i usmeravao ga ka ulazu motora. Prstenasti plat predstavlja teite vazdunog pritiska, a zadnja sekcija slui kao paraboliko ogledalo koje koncentrie infracrvenu lasersku svetlost u iu prstena. Istovremeno, zadnja sekcija prua dodatnu povrinu koja se odupire pritisku isputenog vrelog vazduha. U dizajn svetlosnih brodova ukljueno je i automatsko upravljanje: ako letelica skrene sa pravca svetlosnog snopa, pravac potiska vazduha se naginje i vraa letelicu na pravi put. Takoe, mlaz kompresovanog vazduha se koristi da bi zarotirao letelicu do brzine od oko 10 000 obrtaja u minutu, to bi dodatno iroskopski stabilizovalo letelicu i dozvoljavalo joj da lake see vazduh kroz koji prolazi.

- ta su to mikrotalasne letelice?

Osim laserskog snopa koji se koristi za pogon jedna vrste laganih (ili svetlosnih) letelica (tzv. lightcrafts), u budunosti e biti mogua i upotreba mikrotalasa za predavanje energije izuzetno lakim svemirskim letelicama. Mikrotalasi su jeftiniji od laserskog snopa, ali e zato mikrotalasni brodovi morati da budu vei od svetlosnih letelica i po obliku e podseati na letee tanjire. Mikrotalasni svemirski brodovi bi se oslanjali na energiju koju bi ka njima usmeravale stanice koje bi orbitirale oko Sunca i prevodile Sunevu energiju u mikrotalase. Za razliku od svetlosnih letelica koje bi laserski snop ubrzavao u smeru emitovanog snopa, izvori mikrotalasa (tj. solarne stanice) bi privlaile mikrotalasne letelice ka sebi. Izvori mikrotalasnog zraenja u vidu solarnih stanica bi morali da imaju oko 1 kilometar u preniku i smatra se da bi mogle da stvaraju oko 20 GigaVata snage. Na orbiti od oko 500 kilometara od Zemlje, stanice bi usmeravale mikrotalase ka mikrotalasnim letelicima koje bi bile u obliku diska od oko 20 metara u preniku, a u njih bi moglo da stane 12 ljudi. Milioni malih antena sa povrine letelice bi prevodile mikrotalase u elektrinu energiju. Tokom samo dve orbite, solarne stanice bi bile u stanju da sakupe 1800 GigaDula energije i poalju 4,3 GigaVata snage letelici za vonju u orbiti. Mikrotalasni svemirski brodovi bi bili opremljeni sa po dva snana magneta i po tri motora za pogon. Solarne elije koje pokrivaju povrinu broda, koristile bi se za stvaranje elektrine struje prilikom poletanja. Kada poleti, letelica bi poela da koristi unutranje reflektore za zagrevanje vazduha i probijanje zvunog zida. Kada se nae na dovoljno velikoj visini, nagnula bi se na stranu kako bi dostigla hipersonine brzine. Polovina primljene mikrotalasne snage bi se zatim reflektovala ispred broda kako bi zagrevala i proreivala vazduh ispred sebe i tako doputala letelici da dostigne brzinu koja je 25 puta vea od brzine zvuka i odleti u orbitu. Maksimalna brzina ovakve letelice bi iznosila oko 50 brzina zvuka (brzina zvuka u vazduhu iznosi oko 330 m/s). Druga polovina primljene mikrotalasne energije bi se preko antena prevodila u elektrinu struju i koristila za napajanje dva elektromagnetna motora koji e ubrzavati klizni tok ili vazduh koji tee oko letelice. Ubrzavanjem kliznog toka, letelica e biti u stanju da sprei svako probijanje zvunog zida i tako postane potpuno neujna iako se kree supersoninim brzinama.

- Kako lete letelice na jonski pogon?

Izbacivanje gasa pod visokim pritiskom kroz usku cev ne predstavlja jedini nain za pokretanja raketnih motora. Naime, postoje i letelice koje u svojim raketnim motorima izbacuju tokove naelektrisanih estica (jona) kako bi pokretale letelicu. U ovakvim letelicama na jonsku propulziju, materijal koji je najee iva, zagreva se tako da oformi gas. Atomi u ovom gasu se zatim izlau elektrinim procesima kako bi se iz njih izbili elektroni, te tako od neutralnih atoma nastaju pozitivno naelektrisani joni i elektroni. Poto su joni i elektroni raznoimeno naelektrisani, oni se privlae, a jonski motor postavlja elektrone na ekran koji gleda u otvoreni prostor iza broda. Joni se s druge strane ubrzavaju ka ovom ekranu i premda neki jone udare u elektronski ekran i na njemu se zadre, najvei broj jona prolazi kroz precizno dizajnirane upljine u ekranu i odlazi van letelice. Umesto da napuste letelicu brzinama od oko 16 000 km/h kao to topli gasovi izlaze iz mlaznog motora, joni naputaju letelicu na jonski pogon brzinama od oko 250 000 km/h. Kada bismo stajali na savreno ledenom jezeru (jezeru iji je ledeni pokriva toliko gladak da je trenje jednako nuli) i bacilli izmu ka obali brzinom kojom izleu joni iz jonskog motora, odleteli bismo u suprotnom pravcu otprilike brzinom zvuka. Zapravo, sa obinog leda bismo mogli da se otisnemo kada bismo bacilli zrno pirina ovom brzinom i upravo u ovome lee glavne prednosti motora na jonsku propulziju. Naime, veoma male koliine materijala su dovoljne za postizanje velikih pokretakih sila, odnosno velikih ubrzanja. Za razliku od aviona koji leti kroz vazduh i koji u svrhu letenja pokree okolni vazduh unazad, jedina stvar koju mogu pokretati raketni motori u bezvazdunom prostoru je skupo gorivo, pa stoga, to se sa veom brzinom gorivo izbacuje iz

motora, to e shodno Njutnovom zakonu akcije i reakcije, suprotno usmerena reakciona sila biti vea i letelica e se efikasnije pokretati. U letelicama na jonski pogon, jonski motor dobija energiju za izvravanje elektrinih procesa iz solarnih elija sa povrine broda ili iz nuklearnog reaktora u brodu. Poto veoma tedljivo rasipa materiju (jer se adekvatna sila dobija izbacivanjem velike koliine goriva malom brzinom ili izbacivanjem manje koliine goriva veom brzinom), motor na jonski pogon se uglavnom koristi u letelicama kojima je potrebna viegodinja konstantna (ili priblino konstantna) propulzija. Tako, jednu letelicu na jonski pogon moe uz efikasnu potronju goriva nekoliko godina pokretati samo mala boica ive ili nekog drugog materijala.

- Kakve su to kosmike letelice na naduvavanje?

Kada bi itave letelice ili barem neki njeni delovi mogli da se naduvavaju, tada bi njihova teina bila znatno manja, a poznato je da to je tei predmet, to je vea cena njegovog lansiranja u Kosmos, jer se sa teinom predmeta poveava i neophodna potronja goriva. Tako bi cena lansiranja jednog tako laganog predmeta kao to je naduvana koarkaka lopta iznosila oko $12500, dok bi cena lansiranja u orbitu jednog tela slinog kosmikom teleskopu Hubble koji je na Zemlji teak 11 tona iznosila oko 25 miliona dolara. NASA i druge svemirske agencije trenutno rade na razvoju svemirskih letelica na naduvavanje koje bi mogle da se postave u jedan mali kanister da bi se zatim prilikom pristizanja u Kosmos naduvali pomou nekog inertnog gasa i specijalne opreme. Meutim, 2 i po metra visoki ARISE (Advanced Radio Interferometry between Space and Earth) teleskop koji e se uskoro (verovatno 2008. godine) postaviti u orbitu oko Zemlje bie dvostruko laki od svemirskog teleskopa Hubble, a posedovae 3000 puta veu rezoluciju od Hubble-a. Antena ARISE teleskopa, kao i njegovi oslonci bie napravljeni od naprednog, tankog polimernog materijala koji e moi da se savije i sklupa u mali kanister prenika 1,8 metara i visine samo 40 santimetara, koji e zatim biti postavljen na vrh glavne letelice koja e postaviti teleskop u orbitu. Sama antena (odnosno reflektor) bie ispleteni u obliku mree. Kada letelica koja bude nosila ARISE teleskop dostigne odreenu orbitu, pletena antena se oslobaa, a tri oslonca i prsten oko antene e se naduvati. Da bi se ovo izvelo, Suneva energija se fokusira u razmenjiva toplote u letelici koji sadri teni vodonik. Suneva toplota dovodi do isparavanja vodonika koji u vidu gasa napumpava nosae teleskopa i prsten. Nakon samo nekoliko minuta od poetka procesa naduvavanja, oslonci teleskopa e postati kruti, a time e i sama antena postati kruta i stabilna. Space shuttle Endeavor je 1996. godine poneo sa sobom u Kosmos jednu probnu antenu veliine 14 metara i uspeno ju je napumpao. Ista tehnologija koja se danas koristi za razvoj ARISE teleskopa, mogla bi jednog dana da se koristi i za pravljenje Sunevih jedrilica koje koriste pritisak Suneve svetlosti za usmeravanje svog leta kroz Kosmos, a ije brzine e moi da iznose i oko 100 000 km/s. Takoe, NASA trenutno radi i na razvoju itavih mesta za stanovanje na naduvavanje. Jedan od ovih prototipa je i TransHab koji bi ve 2005. godine mogao da postane mesto u kome e komforno iveti posada Meunarodne svemirske stanice. Trospratni TransHab se moe naduvati za 10 minuta uz pomo mlazova gasnog azota. 30 santimetara debela opna ovog balona sastoji se od 12 razliitih slojeva koji imaju za cilj razbijanje sitnog kosmikog kamenja u vidu meteora na sitne nekodljive komadie. Spoljni sloj je napravljen od mree Kevlar-a koja moe da izdri teret od oko 7 tona, dok su unutranji slojevi ispleteni od Nextel-a, jedne vrste keramike tkanine. Ovi slojevi takoe tite stanovnike TransHab-a od temperatura raspona od 120 oC do 120 oC. Prilikom lansiranja, spakovani TransHab e imati prenik od 4,3 metra, njegov prenik kada se naduva iznosie 8,2 metara, dok e mu zapremina iznositi 339,8 m3. Unutranjost 7 metara visokog svemirskog modula bie podeljena na tri sprata, pri emu e se na prvom spratu nalaziti galerija i stolovi za ruanje, 6 spavaih soba (svaka po 2,3 kubna

metra) zajedno sa personalnim skladinim delom i kompjuterskim zabavnim odeljkom za rekreaciju i osobni rad, e biti rasporeeno na drugom spratu, dok e se na treem spratu nalaziti prostor za vebanje i kupatila. Ovakve kue na naduvavanje tipa TransHab e se moda jednog dana koristiti i prilikom prvih dugotrajnijih boravaka na naem Mesecu ili nekim drugim planetama i satelitima.

- ta su to samo-leei svemirski brodovi?

Ukoliko ljudi planiraju da krenu u velike svemirske avanture, svemirski brodovi e morati da ponu da se prave od naprednijih tipova materijala. Naime, male nesavrenosti u strukturi jednog dananjeg, kompozitnog materijala (materijala nastalog kombinacijom dva ili vie razliitih materijala tako da rezultujui, kompozitni materijal poseduje eljene osobine oba materijala) od koga se izgrauju svemirske letelice, dovoljne su da se pod dejstvom naprezanja pojavi mikropukotina u unutranjosti materijala koja e se vremenom proiriti do same povrine i dovesti do oteenja broda. Stoga bi letelice budunosti mogle da se prave od novih samo-leeih materijala koji slino ivim telima, imaju osobina zaleivanja pukotina (odnosno zaraivanja rana) koje se pojave u njemu. Naime, tri su osnovne komponente ovakvih samo-leeih materijala: kompozitni materijal (verovatno epoksi polimerni kompozit, sastavljen od polimera, tj. ugljenika, stakla ili Kevlara i neke smole, kao to je epoksi, vinil estar ili uretan), mikroenkapsulirani leei agens (lepak koji povezuje mikropukotine nastale u kompozitnom materijalu, a u sluaju materijala koji su izradili naunici sa Univerziteta iz Urbana empejna u Ilinojsu, to je diciklopentadien DCPD, fluid enkapsuliran u okviru malih mehuria raspodeljenih po celom kompozitu, sa oko 10 do 20 kapsula po kubnom santimetru) i katalizator (da bi polimerizovao atome u okolini pukotine, leei agens mora da stupi u kontakt i sa katalizatorom, to bi mogao biti Grubsov katalizator). Kada se pojavi mikropukotina u materijalu, ona se iri kroz njegovu zapreminu, prilikom ega ona uspeva da polomi odreeni broj mikrokapsula i oslobodi leei agens, koji poinje da curi niz upljinu pukotine, gde dolazi u kontakt sa katalizatorom, koji inicira proces polimerizacije, odnosno ponovnog povezivanja atoma razdvojenih pukotinom. Ovakvi materijali se nee koristiti samo za izradu svemirskih brodova, ve i za pravljenja raznih inenjerskih, elektronskih i biomedicinskih materijala, traenje nafte, izradu stubova mostova, viseih mostova itd. Svake godine se na naoj planeti iskoristi oko 20 miliona tona raznih tipova kompozitnih materijala. Takoe, smatra se da e samo-leei materijali nai svoju prvu primenu u okviru kontrolnih kompjutera u avionima koji e posmatrati vitalne funkcije aviona i reagovati na najmanje probleme koji bi ljudskom oku promakli nezapaeni.

- Da li svemirske letelice mogu da koriste antimateriju kao gorivo?

Sadanji motori sa unutranjim sagorevanjem nisu u stanju da pokreu bilo koje prevozno sredstvo brzinama veim od superlaminarnih. Meutim, motori na antimaterijski pogon e biti u stanju da stotinama puta bre pokreu svemirske letelice od motora sa tenim vodnikom koji koriste dananji svemirski brodovi. Antimaterija bi se u svemirskim brodovima uvala u magnetnim prstenovima, u kojima bi se konstantno vrtela u krug. Kada je potrebno stvaranje energije, male koliine antimaterije bi se otputale kroz otvor i usmeravala ka meti napravljenoj od obine materije. Kada se susretnu odreena koliina materije i antimaterije dolazi do pretvaranja njihove mase u gama talase (najenergetskije elektromagnetne talase), tako da je nastala energija gama talasa jednaka proizvodu zbira masa anihilirane materije i antimaterije sa kvadratom brzine svetlosti. Smatra se da e motori na antimaterijski pogon biti najefikasniji motori u prirodi, jer se sva masa u hemijskoj reakciji anihilacije pretvara u energiju, a i prilikom svog rada nee stvarati nikakve nus-produkte koji

su tetni za okolinu. Energija osloboena u jednoj reakciji ponitavanja materije i antimaterije je oko 10 milijardi puta vea od energije osloboene u reakciji sagorevanja vodonika i kiseonika koju koriste dananje svemirske letelice. Reakcije izmeu materije i antimaterije su 100 puta snanije od reakcija nuklearne fisije, a 300 puta snanije od reakcija nuklearne fuzije. Smatra se da bi samo 14 milijarditih delova grama antiprotona bilo dovoljno da doveze svemirsku letelicu do Marsa i nazad, i to za samo mesec dana (u poreenju sa 11 meseci koliko je danas potrebno letelici da stigne do Marsa). Naime, koliina energije koju tokom godinu dana proizvede erdapska hidroelektrana jednaka je energiji koja se dobija sagorevanjem 6,7 miliona tona lignita, ili nuklearnom fisijom 690 kilograma urana-235, ili nuklearnom fuzijom 150 kilograma smee deuterijuma i tricijuma, ili anihilacijom samo 720 grama materije (odnosno po 360 grama materije i antimaterije). Meutim, najvei problemi su vezani za pravljenje i uvanje (skladitenje) antimaterije. Antimateriju ne moemo da naemo u prirodi, jer ona skoro uopte ne postoji oko nas. Postoje mogunosti da su neke druge Galaksije u Kosmosu izgraene u potpunosti od antimaterije, ali to jo uvek nije potvreno. Stoga bismo morali da sami pravimo antimateriju u visoko-energetskim kolajderima subatomskih estica. Ovi kolajderi predstavljaju dugake tunele obloene supermagnetima koji krue du zidova tunela kako bi ubrzali atome do brzina bliskih brzini svetlosti. U sudarima brzih estica sa nekom metom dolazi do stvaranja niza drugih estica, od kojih su neke antimaterijalne. Ovi kolajderi stvaraju nekoliko milijarditih delova grama u jednoj godini, a za slanje jedne letelice na antimaterijski pogon na meuzvezdana putovanja, neophodno je nekoliko tona antimaterije.

- ta se nalazi u odelu za astronaute?

Da bi zatitilo ljudsko telo od meuplanetarnog ili meuzvezdanog prostora ili od negostoljubivih atmosfera kao to su one na Marsu ili na Mesecu, svemirsko odelo mora: posedovati atmosferu pod pritiskom (kako krv i drugi telesni fluidi ne bi pri uslovima niskog pritiska prokljuali a zatim se zamrzli), snabdevati telo kiseonikom, uklanjati ugljen dioksid koji izdiemo, odravati stalnu temperaturu u okolini tela (i uprkos napornom radu i kretanju izmeu osunanih oblasti na kojima temperatura iznosi oko 120oC i oblasti u hladu gde je temperatura oko 100oC), pruati zatitu od naleta mikrometeorida (ili orbitirajuih otpadaka sa satelita ili letelice) i elektromagnetnog zraenja (ukljuujui i visoko-energetske naelektrisane estice sa Sunca ili drugih zvezda), pruati jasan vidik, dozvoljavati to je mogue lake kretanje i omoguavati komunikaciju (sa lanovima posade broda, kao i sa zemaljskom stanicom). Slino automobilskim gumama, svemirska odela predstavljaju napumpane balone, iji unutranji pritisak vazduha iznosi samo 0,29 atmosfera, pa se stoga nakon prelaska u space shuttle u ijoj unutranjosti vlada atmosferski pritisak, pritisak u okolini astronauta mora polako poveavati kako se ne bi desila slina stvara kao prilikom naglog izranjanja ronilaca. Kiseonik (ne vazduh) se dovode u astronautsko odelo ili putem pupanog kabla ili putem backpack life support sistema. Isti sistem koji dovodi kiseonik u odelo, poseduje i litijum hidroksidni kanister koji apsorbuje molekule ugljen dioksida koje izdie astronaut. Svemirska odela su toplotno izolovana sa slojevima tkanine (Neoprene, GoreTex, Dacron, Nylon, Spandex, Kevlar, Nomex) i pokrivena sa reflektivnim spoljanjim slojevima (Mylar ili bela tkanina) kako bi se Suneva svetlost odbijala od odela. Radi uklanjanja toplote koju oslobaa astronaut (jer bi u suprotnom, osloboeni znoj zamaglio kacigu i pored toga to se u kacigu povremeno ubrizgava supstanca-antizamagljiva, a astronaut bi mogao da dehidrira), odela imaju ili ventilatore ili se hlade vodom. Viestruki slojevi neke izdrljive tkanine kao to su Dacron ili Kevlar tite astronauta od udara mikrometeorida ili estica solarnog vetra, kao i od sudara sa povrinama planeta ili Meseca. lemovi svemirskih odela su napravljeni od providne plastike ili izdrljivog polikarbonata, a

za lem je zakaena i svetiljka tako da astronaut moe posmatrati i predele u senci. Radi komunikacije, astronauti nose slualice i mikrofon koji su povezani sa radio prijemnikom i predajnikom koji se nalaze ili u grudnom (chestpack) ili u lenom (backpack) pakovanju. Ukoliko u Kosmosu gurnete neto, sami ete odleteti u suprotnom pravcu (jer Njutnov zakon akcije i reakcije vai iako nema trenja oko vas), pa je stoga za odravanje poloaja ili zarafljivanje obinog rafa u besteinskom stanju u vakuumu potrebna prava vetina. Moderna svemirska odela poseduju i neki izvor energije kretanja (npr. raketni motor) pomou koga se mogu kretati i bez obaveznog pridravanja za konstrukciju broda.

- ta je to EMU odelo?
EMU (Extravehicular Mobility Unit) predstavlja odelo koje astronauti trenutno koriste tokom svemirskih etnji u okolini space shuttle-ova ili Meunarodne svemirske stanice. Ova narandasta odela pod pritiskom sa ugraenim padobranom, astronauti nose i prilikom poletanja svemirskih brodova, kao i prilikom ulaska u atmosferu, s obzirom da u njima mogu skoiti iz broda u sluaju nekog kvara. Za razliku od ranijih svemirskih odela koja su u potpunosti bila napravljena od meke tkanine, EMU je saiven od kombinacija meke i vrste tkanine kako bi ispunio zahtev za nepropustljivou, pokretljivou i ugodnou. Samo odelo se sastoji od 13 slojeva materijala, ukljuujui unutranji hladnjaki deo (dva sloja), odelo pod pritiskom (dva sloja), toplotni deo koji titi astronauta od udara mikrometeorida (8 slojeva) i spoljanji deo (1 sloj). Materijali koji se koriste za izradu EMU-a su: Najlonski triko, Spandex, Najlon obloen uretanom, Dacron, Najlon obloen neoprenom, Mylar, Gortex, Kevlar i Nomex. Svi slojevi tkanine su uiveni i meusobno zacementirani. Za razliku od prethodnih vrsta svemirskih odela koja su bila ivena za svakog astronauta posebno, EMU poseduje sve komponente odela u razliitim veliinama, tako da se oni mogu uklopiti tako da pristaju astronautu. EMU je na Zemlji teak 127 kg, u njemu se odrava atmosfera od 0,29 atmosfera, odelo bez astronauta zauzima zapreminu izmeu 0,125 i 0,153 m3, a sadanja cena mu iznosi oko 12 miliona dolara. EMU se sastoji od sledeih delova: MAG (Maximum Absorption Garment) odnosno pelene, jer je astronautima potrebno isuvie mnogo vremena da se prilagoavaju pritisku i sastavu atmosfere u space shuttle-u da bi mogli tokom svemirske etnje da odu u toalet u brodu i da se ponovo vrate napolje; LCVG (Liquid Cooling and Ventilation Garment) set od Najlonskog trikoa i spandeksa sa tankim plastinim cevima kroz koje prolazi hladna voda koja se dovodi ili sa pupanog kabla koji je povezan sa space shuttle-om ili sa lenog paketa odela, a koja hladi astronauta tokom njegovog rada; EEH (EMU Electrical Harness) nizovi komunikacionih ica i bioinstrumenata preko kojih se posmatraju vitalne funkcije astronauta iz broda; CCA (Communications Carrier Assembly) kapa od tkanine na kojoj se nalaze mikrofoni i zvunici koji se koriste tokom radio komunikacije bez upotrebe ruku; LTA (Lower Torso Assembly) sadri donji deo EMU-a, ukljuujui pantalone, zglobove odela u predelu kolena i stopala, izmi i struka to olakava kretanje, sadri i pertle za koje se moe privezati alat tako da ne odleti, a sa gornjim delom odela je povezan pomou metalnog spojnog prstena; HUT (Hard Upper Torso) tvrda ljuska od staklenih vlakana, oblika prsnika, sadri rukave, donji torzo, kacigu, leno life-support pakovanje i kontrolni modul, a moe drati i pribor sa alatom; rukavi; rukavice sa gumenim prstima kako bi se predmeti mogli lake drati, a astronauti osim ovih spoljanjih, nose i finije unutranje rukavice neposredno uz ruke; kaciga napravljena od providne polikarbonatne plastike otporne na udar, sadri i jastuie radi ugodnosti i ventil za izbacivanje ugljen dioksida u sluaju korienja kiseonika iz lenog pakovanja umesto iz pupane vrpce, a u kacigi, kiseonik se uvodi iza astronautove glave, ide preko glave i zatim se sputa do lica, a u unutranjost kacige se ubrizgava antizamagljiva koji spreava da se prozor lema zamagli usled vodene pare koju izdie astronaut; EVA

(Extravehicular Visor Assembly) koji se stavlja preko kacige i sadri metalno-zlatno obloen vizir kako bi se filtrirala Suneva svetlost, providnu navlaku koja titi astronauta od toplotnih i udarnih talasa, sistem za podeavanje koliine proputene svetlosti, 4 lampe i TV kameru; IDB (In-suit Drink Bag) plastina torbica sa 1,9 litara vode i mala slamka pozicionirana u blizini astronautovih usta, kao i dep sa tanglama voa i itarica obloenih sa pirinanim papirom, kako bi astronaut sve mogao da proguta, tako da ne ostanu ostaci hrane da plutaju po kacigi; PLSS (Primary Life-Support Subsystem) leno pakovanje u kome se nalaze rezervoar sa 0,54 kilograma kiseonika pod pritiskom od 518 atmosfera, filteri za ugljen dioksid, 4,6 kg vode za hlaenje, radio aparat, izvor elektrine energije u vidu niza od 11 cinkovih baterija, ventilator i sistem za uzbunu; SOP (Secondary Oxygen Pack) dodatni izvor kiseonik koji se nalazi ispod lenog pakovanja, a poseduje dva rezervoara sa ukupnom koliinom od 1,2 kg kiseonika pod pritiskom od 408 atmosfera; DCM (Display and Control Module) montiran na grudima, sadri sve prekidae, merae, ventile i LCD neophodan za pokretanje PLSS-a, a ovaj displej moe videti i sam astronaut uz pomo ogledala montiranih na rukavu. EMU sadri i neke dodatne delove, kao na primer: SCU (Servicing and Cooling Umbilical) pupana vrpca kroz koju se astronautu dovode voda za hlaenje, kiseonik i elektrina energija sa broda; AAP (Airlock Adapter Plate) okvir montiran na zidu airlock kabine na kome astronaut ostavlja svoju odeu nakon skidanja prilikom ponovnog ulaska u brod i postepenog prilagoavanja na atmosferski pritisak; svetla na lemu i kamera; i ogledala montirana na rukavu pomou kojih astronaut moe gledati monitor na grudima na kome se ispisuju uputstva za stvari koje on treba da uradi tokom svoje, najee sedmoasovne svemirske etnje.

- Kako se postaje astronaut?

Profesija astronauta je lep izbor za nekoga ko bi u svom poslu eleo da kombinuje tehnologije, nauku i avanture. U amerikom svemirskom programu, postoje tri tipa astronauta: komandir ili pilot, specijalista misije i specijalista za teret. Komandir je odgovoran za misiju, posadu i letelicu. Pilot pomae komandiru u upravljanju letelicom i oslobaanju satelita u orbitu. Specijalista za misiju uestvuje sa komandirom i pilotom u operacijama svemirskog broda, izvodi etnje po Svemiru i upravlja eksperimentima. Specijalisti za teret ne moraju biti iz NASA-e i mogu biti ne-ameriki dravljani, a izvode posebne zadatke po potrebi misije. Osnovne kvalifikacije koje mora imati budui astronaut u Americi su: ameriko dravljanstvo, Diploma o zavrenom koledu, tri godine radnog iskustva, sposobnost da se poloe NASA-ini svemirski fiziki testovi, vie od 1000 sati iskustva kao pilot aviona, kao i visina izmeu 162,5 i 193 cm za pilota i izmeu 148,5 i 192 cm za specijalistu za misiju. Svake druge godine, NASA vri izbor 200 kandidata za astronaute, koji zatim odlaze u NASA-in Johnson Space centar u Hjustonu na dvogodinji trening tokom koga pohaaju asove iz matematike, astronomije, fizike, geologije, meteorologije, okeanografije, orbitalne mehanike, navigacije, procesiranja materijala i sistema space shuttle-ova. Uporedo sa teorijskim radom, vre se ispiti preivljavanja na kopnu i moru, treninzi SCUBA ronjenja, privikavanje na stanje mikrogravitacije, visokog i niskog pritiska, kao i treniranje sa svemirskim odelom. Nakon dvogodinjeg vebanja, vri se izbor astronauta, koji nastavljaju treniranje i nauni rad pod vostvom instruktora. Poinju vebe u simulatorima za predpoletanje, poletanje, izlazak iz atmosfere i sletanje, a sve ove vebe traju do izbora za let. Astronaut koga izaberu za let, dobija poseban desetomeseni trening za misiju, koji ukljuuje simulaciju leta, kao i podvodne treninge simulacije svemirske etnje.

- Da li je mogue putovati unazad kroz vreme?

Da bi telo koje ima masu moglo da putuje unazad kroz vreme moralo bi da prekorai brzinu svetlosti. Brzina svetlosti u vakuumu je jednaka brzini od oko 300 000 kilometara u sekundi i predstavlja konstantnu veliinu to znai da se svetlosni talasi (odnosno elektromagnetni talasi) mogu kretati samo tolikom brzinom. Na osnovu Ajntajnove teorije relativnosti, sa porastom brzine kretanja tela, dolazi do usporavanja proticanja vremena u odnosu na referentni koordinatni sistem (sistem u odnosu na koji se meri brzina tela), a istovremeno dolazi i do porasta mase tela, kao i njegove duine merenih u referentnom sistemu, a sa dostizanjem brzine svetlosti masa tela bi postala beskonano velika. Meutim, da bi se masa tela pretvorila u beskonano veliku veliinu potrebna je i beskonano velika koliina energija, to znai da bi se sva energija koja se koristi za ubrzavanje tela nakon izvesne granice u sve veoj meri poela pretvarati u masu a sve manje u energiju kretanja. Iz ovoga sledi da se samo tela koja nemaju masu, kao npr. svetlost, mogu kretati brzinama jednakim ili veim od brzine svetlosti. Meutim, ukoliko u Ajntajnove jednaine u okviru teorije relativnosti uvedemo tela ija je masa imaginarna, odnosno predstavlja umnoak kvadratnog korena iz minus 1, dobiemo reenja koja nam kau da se ovakva ''imaginarna'' tela mogu kretati samo brzinama koje su vee od brzine svetlosti, a ovakva, hipotetika tela imaginarne mase nazivaju se tahjonima. Takoe, uz pomo belih rupa, nebeskih tela koja vraaju u Kosmos materiju koju je progutala neka udaljena crna rupa, moglo bi se dospeti u neke udaljene kosmike predele mnogo pre nego to je i sama svetlost u stanju da tamo stigne, a kao to je poznato brzina svetlosti zapravo i definie tok vremena. Rozen-Ajntajnovi tuneli (tzv. crvotoine) koji su posledica zakrivljenosti prostor-vremena pod dejstvom gravitacije, predstavljaju takoe, jo jedan nain putovanja u prolost ili budunost. Naime, mase koje postoje u razliitim delovima Kosmosa bi se mogle pod dejstvom zakrivljenosti prostorvremena nai blizu jedna drugoj, posmatrano iz vie dimenzije. Stoga bi se put izmeu njih mogao prei za znatno krae vreme od puta koji obuhvata kretanje kroz zakrivljeno prostorvreme. Naravno, putnici u avionima i space shuttle-ovima tokom svojih letova odu za moda ak i itavu nano sekundu u budunost, to je posledica uvenog paradoksa blizanaca, odnosno prie o blizancu koji je jo mlad, zatekao svog ostarelog brata, kada se vratio sa puta kroz Kosmos, a to je posledica sporijeg proticanja vremena za tela koja se kreu bre u odnosu na sporija tela. Uz sve ovo, postoje i hipotetike kosmike strune (koje je 1991. godine pretpostavio Riard Got (Richard Gott) koje oblau itav Kosmos i koje se nalaze pod ogromnim pritiscima (milioni na milioniti stepen tona po kvadratnom santimetru). Ove strune su tanje od atoma, a enormnom gravitacionom silom privlae materijalna tela koja prolaze pored njih. Objekti koji se zakae za kosmike strune bi putovali velikim brzinama (moda ak i mnogo bre od brzine svetlosti), a poto ove niti svojom gravitacijom zakrivljuju prostor-vreme, one bi se mogle koristiti za putovanja kroz vreme. Svemirski brodovi bi mogli da se pretvore u vremenske maine (koje putuju kroz vreme) uz pomo gravitacije koju stvaraju dve bliske kosmike strune ili jedna kosmika struna i jedna crna rupa, tako da se prostor-vreme zakrivi toliko da formira zatvorene, dodatne putanje kroz prostor-vreme. Brodovi bi mogli da putuju kroz vreme ukoliko bi se obmotali oko jedne ovakve kosmike strune, meutim da bismo se vratili godinu dana u prolost, ova struna bi trebalo da sadri masu koja bi bila priblino jednaka polovini mase nae Galaksije. Stoga, kada su u pitanju putovanja u prolost, za sada se moramo zadovoljiti posmatranjem zvezda jer svaku zvezdu na nebu vidimo onakvu kakva je ona izgledala pre tano onoliko vremena koliko je potrebno svetlosti sa nje da stigne do naih oiju.

- ta su to tahjoni?
Tahjoni su teorijski postulirane estice koje putuju bre od svetlosti i imaju imaginarne mase (a time i imaginarne energije), tj. mase jednake proizvodu nekog broja i

imaginarne jedinice (kvadratnog korena iz broja minus jedan), pa se stoga kreu putujui unazad kroz vreme. Dok se u realnom svetu, energija nekog tela poveava sa njegovom brzinom, kod tahjona je to obrnuto. Naime, njihova imaginarna energija opada sa poveanjem brzine, da bi pri beskonanoj brzini postala jednaka nuli. Tahjon sa beskonano velikom brzinom vie nema energiju, ve samo impuls. Iako postojanje tahjona u vidu estica koje se prostiru kroz vakuum nije do sada eksperimentalno potvreno, oni se smatraju kvaziesticama koje putuju kroz sredinu inverzne atomske naseljenosti, tj. sredinu u kojoj je vie atoma u pobuenom nego u osnovnom stanju, to je npr. sluaj kod nastanka laserskih talasa. Postoje dva razliita tipa efekta putovanja bre od svetlosti, pronaena u kvantnim optikim eksperimentima, a postojanje kvaziestica tahjona predstavlja trei sluaj te vrste i pojavljuje se kao posledica primene Maksvelovih jednaina elektromagnetnog polja na inverzno naseljenu atomsku sredinu. Kao prvo, pronaeno je da fotoni koji tuneliraju kroz kvantnu barijeru, mogu da putuju bre od svetlosti. Ova pojava je posledica principa neodreenosti, po kome foton ima malu, ali realnu verovatnou da se pojavi sa druge strane barijere kroz kvantni, tj. tunel efekat, koji je po zakonima klasine fizike nemogu. Kao drugo, pronaeno je da se dva fotona emitovana iz istog izvora ponaaju na usaglaen nain prilikom njihovog pristizanja na dva udaljena interferometra, a ovaj fenomen, koji je posledica uvenog EPR misaonog eksperimenta, predstavlja jedan vid signala koji putuje bre od brzine svetlosti.

- Kako se sateliti lansiraju u orbitu?

Danas se svi sateliti sa Zemlje lansiraju putem njihovog prenosa na raketama ili tovarnim ramovima space shuttle-ova. Prilikom lansiranja na raketi, raketa se najpre usmerava pravo navie, kako bi to je mogue bre prola kroz najgue slojeve atmosfere uz najmanji utroak goriva. Nakon poletanja rakete pravo navie, kontrolni mehanizam rakete koristi inercijalni vodini sistem (IGS Inertial Guiding System) za izraunavanje potrebnog pomeraja ispusnog otvora kako bi se raketa usmerila ka kursu opisanom u planu leta. U veini sluajeva, plan leta saoptava raketi da se okrene ka istoku, jer taj smer daje raketi dodatno ubrzanje jer se Zemlja okree ka istoku. Veliina ovog dodatnog ubrzanja zavisi od rotacione brzine Zemlje, tj. od lokacije uzletita. Poto se Zemljina povrina najbre okree na ekvatoru, dodatno ubrzanje e biti sve vee to smo dalje od polova i blie ekvatoru. Kada raketa dostigne oblasti veoma male gustine vazduha na oko 200 km nadmorske visine, raketni navigacioni sistem ispaljuje nekoliko malih raketa kako bi okrenuo letelicu u horizontalan poloaj. Tada se oslobaa satelit i raketa se jo malo ubrzava kako bi se osiguralo bezbedno rastojanje izmeu nje i satelita. Takoe, neophodno je podesiti ispravnu orbitalnu brzinu satelita, tj. brzinu potrebnu da odri ravnoteu izmeu gravitacionog privlaenja Zemlje i inercije satelita, tj. njegove tenje da nastavi da se kree pravolinijski. Ukoliko orbitalna brzina bude prevelika, satelit e odleteti u Kosmos. Opet, ako je premala, pae na Zemlju. Orbitalna brzina satelita zavisi od njegovog rastojanja od Zemlje. Tako, na nadmorkoj visini od 200 kilometara, orbitalna brzina e biti 27 400 km/h, a na visini od 35 786 kilometara (geostacionarna orbita u kojoj su sateliti uvek iznad iste taka na Zemlji), satelit e morati da orbitira brzinom od 11 300 km/h. Mesec, Zemljin jedini prirodni satelit, nalazi se na nadmorskoj visini od 384 400 km, a orbitalna brzina mu je jednaka 3 700 km/h. Iz ovih podataka, moemo primetiti da to je satelit dalje od Zemlje, to mu je potrebna manja orbitalna brzina kako bi savladao Zemljino privlaenje. Zapravo, kod satelita u regularnim orbitama oko Zemlje, centrifugalna sila je jednaka gravitacionoj sili, pa se stoga lako moe 4! 2 r 3 , gde je r rastojanje od Gm centra Zemlje od satelita, m je masa satelita, a G gravitaciona konstanta (6,6732 10-11 izraunati da je period revolucije satelita oko Zemlje jednak

Nm2kg-2). Sateliti najee zapoinju svoje orbitiranje po eliptinim putanjama. Pomou malih raketnih motora na satelitu, kontrolna stanica na Zemlji vri korekcije putanje satelita i navodi ga na krunu putanju. Paljenjem motora kada je satelit u ahelu svoje orbite, tj. u najudaljenijoj orbitalnoj taki od Zemlje, i primenom potiska u pravcu perihela, tj. najblie orbitalne take Zemlji, putanja satelita se ispravlja i polako prevodi iz eliptine u krunu.

- ta se nalazi u obinom satelitu?

Stvari koje se nalaze u jednom tipinom satelitu zavise od njegove namene. Tako, sateliti koji su danas u Zemljinoj orbiti mogu biti vremenski, komunikacioni, televizijski, tj. radio-difuzni, nauni, navigacioni, spasilaki i posmatraki. Vremenski sateliti obavezno sadre kamere koje alju slike na Zemlju, dok komunikacioni sateliti moraju posedovati niz radio aparata koji primaju radio talase sa Zemlje na jednoj frekvenciji, zatim ih pojaava i alju ka Zemlji na nekoj drugoj frekvenciji. Nauni sateliti najee sadre teleskop ili neke druge senzore na razna kosmika zraenja. Ipak, svi sateliti poseduju nekoliko zajednikih sastavnih delova. Svi sateliti su izgraeni od metalnih ili kompozitnih okvira, poznatih pod imenom bus. Takoe, svi imaju neki izvor energije (najee solarne elije, mada u novije vreme i gorivne elije ili nuklearno gorivo), kao i baterije za skladitenje energije. Svi sateliti imaju kompjuter koji kontrolie ceo elektronski sistem satelita, kao i radio sistem uz antenu. Veina satelita poseduje radio predajnik i prijemnik kako bi zemaljska kontrola mogla da trai statusne informacije satelita i eventualno kontrolie njegovo funkcionisanje. Tako se mnogi sateliti mogu kontrolisati sa Zemlje, pa se moe menjati njihova orbita ili reprogramirati kompjuterski sistem. Takoe, u svrhu usmeravanja radio signala uvek u istu taku na Zemlji, sateliti poseduju kontrolni sistem koji ih odrava usmerene u istom pravcu sve dok ne prime prekomandujui signal sa Zemlje.

- Da li se neki sateliti mogu videti golim okom?

Ukoliko vi ili va prijatelj imate satelitski tanjir u dvoritu koji skuplja televizijske signale, onda moete da znate gde se nalazi barem jedan satelit, jer je antena tanjira okrenuta tano prema njemu. Meutim, ovi televizijski sateliti se ne mogu videti golim okom jer se oni kreu u geosinhronim (ili geostacionarnim) orbitama koje su na oko 35 000 kilometara iznad nas, pa se mogu videti samo pomou nekog velikog teleskopa. Sateliti u geosinhronim orbitama se nalaze u istoj ravni sa ekvatorom i kreu se zajedno sa Zemljinom kuglom, pa stoga se uvek nalaze iznad istog mesta na Zemlji. Komunikacioni sateliti i sateliti koji prate vremenske prilike se najee postavljaju u geosinhrone orbite, i to sa po nekoliko satelita u istoj orbiti kako bi se signali koje odailju ravnomerno rasporedili po itavoj Zemljinoj kugli. Osim ovih satelita koji su prilino daleko od nas, postoje i sateliti koji se kreu u asinhronim orbitama koje su na nekih 300 do 500 kilometara iznad nas i oni se mogu videti golim okom. Ukoliko ivite u nekom mestu na kome nema mnogo vetakog osvetljenja, ve se nou moe videti Mleni put, izaberite jednu no bez Meseca, lezite na lea i posmatrajte zvezde. Ako primetite neto to podsea na zvezdu, ali se primetno kree po nebeskom svodu onda je to verovatno satelit. Sateliti u asinhronim orbitama se mogu postaviti pod nagibom u odnosu na ekvatorijalnu ravan. Tada e svojim kretanjem opisivati osmicu na svaka 24 sata, a veliina i oblik ove osmice e zavisiti od ugla pod kojim se nalazi satelit u odnosu na ekvatorijalnu ravan. Sateliti koji se kreu u pravcu sever-jug mogu lako biti pijunski sateliti, a svemirska stanica MIR je do pre februara 2001. bila najsvetliji satelit koji se mogao videti golim okom, ali se sada posle njenog unitenja, sa Zemlje najlake moe videti Meunarodna svemirska stanica, koja e bude kompletirana 2006. godine biti svetla otprilike kao Venera, koja je najsvetlije nebesko telo na Zemlji posle Sunca i Meseca.

- Kakvi su to keyhole sateliti?

Izviaki sateliti ifre Kenon iz klase keyhole satelita, krue oko Zemlje vie od 30 godina. Koriste se za slikanje najrazliitijih fotografija Zemlje i njene atmosfere, a esto postavljeno pitanje je koliko precizno takvi sateliti mogu posmatrati stvari na Zemlji. Keyhole-12 je satelit ija je izrada kotala milijardu dolara, a podsea na svemirski teleskop Hubble, osim to nije usmeren ka kosmikim prostranstvima, ve je okrenut ka naoj planeti. Satelit je opremljen sa petnaestotonskim radarskim satelitom iz klase Lacrosse. Keyhole-12 satelit moemo zamisliti kao jednu gigantsku digitalnu kameru, sa neverovatno velikim soivima na njoj. Optiki izviaki sateliti umesto fotografskih traka ili filmova koriste CCD (Charge Coupled Device) pomou koga skupljaju slike i sastavljaju digitalne fotografije koje zatim alju na Zemlju sa visine od 320 kilometara. Poto se sateliti nalaze u orbiti, odnosno u stalnom kruenju oko Zemlje, oni ne mogu dati sliku odreene oblasti u realnom vremenu. Ovakvi, izviaki sateliti se najee stavljaju u tajne orbite oko Zemlje, od strane NASA space shuttle-ova, a njima upravlja amerika Nacionalna izviaka sluba (NRO). Iako putanje ovakvih letelica nisu poznate javnosti, zna se da ih u svakom trenutku ima po nekoliko iznad nas. Iako ovi sateliti ne mogu proitati broj vae zgrade, sigurno mogu videti da li imate parkiran bicikl u dvoritu.

- Zato sateliti u orbiti oko Zemlje slede talasaste putanje na Zemljinoj karti?
Ukoliko ste nekada na displeju posmatrali kretanje satelita ili space shuttle-a preko Zemljine karte, sugurno ste primetili da svetlee take koje indiciraju putanju letelice nisu krune kao to bi se oekivale, ve sinusoidalne, odnosno talasaste. Naime, putanja satelita je zaista kruna, a njen talasasti izgled na mapi Zemlje je posledica toga to ova mapa (koja najee predstavlja tzv. Merkatorovu projekciju kod koje je rastojanje severno ili juno od ekvatora srazmerno sinusu geografske irine) predstavlja sfernu povrinu prilagoenu pravougloj povrini. Izmeu ostalih stvari, posledica ovakvog projektovanja je i da put izmeu dve take na mapi formiran tako to su te dve take spojene pravom linijom (npr. lenjirom) ne mora biti najkrai put izmeu ove dve take, ve ono to na ravnoj mapi izgleda kao zakrivljena putanja, na sfernoj povrini predstavlja najkrai put izmeu date dve take. Takoe, na sfernoj trodimenzionalnoj povrini se mogu formirati trouglovi sa tri prava ugla (svaki po 90o), dok su ravne dvodimenzionalne povrine kao to je mapa iz atlasa ograniene na postojanje trouglova iji zbir unutranjih uglova iznosi tano 180o. Tako, na Merkatorovoj projekciji Zemljine lopte, polarna orbita izgleda kao prava vertikalna linija (jer putanje du meridijana nisu deformisane), orbita iznad ekvatora izgleda kao prava horizontalna linija, dok sve druge putanje koje presecaju meridijane ili paralele izgledaju talasasto, iako bi njihove putanje oko globusa bile krune ili eliptine. Eliptinost putanje satelita znai da se on ne kree konstantnom brzinom u odnosu na Zemlju, to znai da e se putanja letelice na mapi planete horizontalno (u pravcu istok-zapad) skupljati i iriti, s obzirom da se Zemlja ispod njih stalno istom brzinom okree od zapada ka istoku. Slina pojava se moe primetiti i na displejima na kojima se prikazuje granica terminatora, odnosno granica koja razdvaja dan i no na Zemlji. Iako u stvarnosti, terminator opasuje Zemlju kao pravilan krug, na mapi planete, ova granica slino putanjama satelita izgleda talasasto.

- ta su to svemirski liftovi?

Od 1961. godine kada je Juri Gagarin postao prvi ovek iz nae civilizacije koji je leteo Kosmosom, samo je jo oko 1000 ljudi putovalo kroz Kosmos, dok je manje od 20 ljudi hodalo na Mesecu. Glavni razlog zato Svemir jo uvek nije postao turistiko odredite (kao npr. Meseevi hoteli ili zvezdana krstarenja) predstavljaju velike cene ovakvih putovanja. Pri dananjem tehnolokom razvoju, cena lansiranja jednog kilograma materije u orbitu iznosi oko $22000. Realizacija NASA-ine ideje izgradnje svemirskog lifta definitivno bi utedela kvadrilione dolara u bliskoj budunosti i svemirska putovanja bi uinila znatno pristupanijim. Osnovne komponente svemirskog lifta bi bile: ekstremno visoka bazna kula na Zemlji, velika teina koja orbitira oko Zemlje, kabl koji povezuje toranj sa teinom i svemirska letelica koja bi preko kabla odlazila u orbitu. Teina sa kraja kabla bi se okretala brzinom jednakom brzini rotacije Zemlje oko svoje ose to je neophodan uslov da kabl koji povezuje teinu sa tornjem stalno bude zategnut. Svemirske letelice bi se vozile po ovom kablu slino kao to se vozovi kreu po inama. Kada bi se izgradio ovakav tip prevoznog sredstva, cena lansiranja letelica u orbitu bi drastino opala. Trenutno su najvei trokovi svemirskih putovanja povezani sa lansiranjem goriva (koje ini najvei deo mase svemirskih letelica) u orbitu, ali i drugi trokovi koji potiu od izgradnje i odravanja letelice, kao i od ugradnje potronih raketnih pobuivaa nisu zanemarljivi. Da bi uao u nisku orbitu oko Zemlje, svemirski brod izgori oko 1,8 miliona kilograma goriva za samo osam minuta. S druge strane, upotrebom svemirskih liftova, potronja goriva se potpuno eliminie, jer lift preuzima energiju za lansiranje iz elektrane na Zemlji. Kako bi se letelica dalje kretala na kablu, zahtevala bi sve manje elektrine energije, jer bi se u sve veoj meri oslanjala na centrifugalnu silu koju stvara orbitirajua teina. Do trenutka kada dostigne kraj kabla, svemirski brod bi mogao da dostigne brzinu od oko 11 km/s, to je dovoljno velika brzina koja bi mu omoguila da se slobodno otisne u Kosmos, i da stigne npr. do planete Mars za samo nekoliko dana ili nedelja umesto itavih nekoliko meseci koliko danas traje put do njega. Meutim, izgradnja svemirskog lifta bi predstavljala najvei i najkomplikovaniji graevinski projekat koji je ikada preduzet na naoj planeti. Bazni toranj na Zemlji bi morao biti visine od oko 50 km, to je sto puta vee od trenutno najvie zgrade na planeti (CN kula u Torontu). Takoe, kabl bi morao da se protee 144 000 km od ekvatora u Kosmos, to predstavlja treinu rastojanja od nas do Meseca. Smatra se da bi se uz pomo specijalno opremljenog satelita mogla vriti gradnja kabla direktno iz Kosmosa i to uz pomo nanomaina koje bi ugraivale jedan po jedan molekul na kabl. Jaina ovog kabla bi morala da bude vea od 62 GigaPaskala, pa se smatra da bi se on mogao napraviti od ugljeninih nanotuba koje poseduju jainu na istezanje od 200 GigaPaskala (kvarc, grafit i aluminijum imaju jainu na istezanje od oko 20 GigaPaskala). NASA predlae da bi se kao kontratea kablu mogao postaviti neki asteroid koji bi se smestio u orbitu na nekoliko hiljada kilometara od povrine Zemlje. Letelica bi se vozila i ubrzavala na kablu po principu elektromagnetne propulzije koju koriste i maglev vozovi koji lebde na inama. Izgradnjom jednog ovakvog transportnog sistema, let u Kosmos ne bio skuplji od leta avionom.

- Kada bismo gurnuli vrstu nit dugaku jednu svetlosnu godinu, da li bi ona istog trenutka odgurnula predmet sa njene suprotne strane?
Najvea brzina kojom mogu putovati estice u naem materijalnom svetu je jednaka brzini svetlosti u vakuumu (oko 300 000 km/s). Stoga, kada bismo upalili svetlo u sobi sada, neko sa planete udaljene 100 svetlosnih godina od nas bi to svetlo (a i nau sobu, jer svetlost iz nje nosi informacije o izgledu nae sobe) primetio tek za najmanje 100 godina. Kada bi neko sa iste te planete pomou nekog nezamislivo preciznog teleskopa mogao da nas posmatra sada, on ne bi primetio nas na ovom mestu, ve planetu Zemlju kakva je izgledala pre vremena koje je potrebno da svetlost sa Zemlje doe do teleskopa. Kada bismo gurnuli

jednu laganu i vrstu nit dugaku svetlosnu godinu (rastojanje koje svetlost pree za godinu dana, to je jednako oko 9 i po triliona kilometara), mi bismo zapravo delovali silom na atome sa bone povrine ovog predmeta. Ovi atomi bi pod dejstvom nae sile uli u polje susednih atoma, njihovi elektronski oblaci bi se preklopili to bi dovelo do elektrostatikog odbijanja atoma, pa bi ovi drugi atomi bili odgurnuti ka narednim atomima i tako bi se stvorio talas koji bi putovao brzinom koja je jednaka brzini zvuka kroz materijal od koga je napravljena nit. Ova brzina zavisi od gustine materijala, kao i od njegove zategnutosti, odnosno krutosti. Brzina zvuka je oko milion puta sporija od brzine svetlosti, pa bi stoga, u sluaju idealnog prenosa energije sa atoma na atom (bez pretvaranja poetne sile u toplotu), bilo potrebno oko milion godina da sa ovom niti prenesemo signal na njen susedni kraj. Kada bi nit bila dugaka samo jednu svetlosnu sekundu (300 000 kilometara), tada bi mehaniki talas putovao sa jednog na drugi kraj niti oko 4 dana.

- ta je to teraformiranje?
Teraformiranje (Terra Zemlja) predstavlja proces transformisanja planeta koje nisu pogodne za ljudski ivot u naseljive ivotne sredine. Najpogodnijim nebeskim telima u Sunevom sistemu na kojima bi ljudska civilizacija mogla u budunosti da se naseli se danas smatraju Venera, Evropa (Jupiterov mesec), Titan (Saturnov mesec), na Mesec, neki asteroidi i Mars (posle Venere, nama najblia planeta, koja je za oko 50 % dalja od Sunca nego Zemlja). Meutim, dok je Venera isuvie blizu Sunca (prosena temperatura na njoj iznosi 482,2 oC), Titan i Evropa su previe daleko od njega, pa se danas smatra bi se u doglednoj budunosti proces teraformiranja mogao obavljati samo na Marsu. Naime, na Marsu postoje svi elementi koji su neophodni za odravanje ivota, kao to su: voda (koja je najverovatnije zaleena na polarnim kapama planete), ugljenik i kiseonik u obliku ugljen dioksida (CO2) koji ini 95,3 % marsovske atmosfere i azot (2,7 % atmosfere). Ipak, da bi se Mars pretvorio u ivotnu sredinu kao to je ova na Zemlji, neophodno je promeniti sadanju klimu i atmosferu na njemu tako da se njegovi pustinjski i hladni pejzai pretvore u tople, bujne, poumljene i morske predele u kojima bi mogli da ive ljudi, biljke i ivotinje. Do danas je predloeno nekoliko naina teraformiranja ukljuujui: upotrebu orbitalnih ogledala (prenika oko 250 km, a tekih oko 200 000 tona, koji bi stoga bili preteki da se lansiraju sa Zemlje, ve bi se verovatno pravili u Kosmosu, npr. na Mesecu iji se najvei deo povrine sastoji od stakla) koji bi reflektovali Sunevu svetlost ka Marsu (posebno ka njegovim polarnim kapama kako bi se otapala voda) i tako grejali njegovu povrinu; stvaranje gasova koji podstiu efekat zelene bate time to apsorbuju Sunevu svetlost i prevode je u toplotu; i sudaranja asteroida bogatih amonijakom sa Marsom kako bi se poveao efekat staklene bate u atmosferi planete. Na hladnim planetama bi mogla da se podignu postrojenja koja bi se snabdevala Sunevom energijom, a koja bi stvarala gasove koji podstiu efekat staklene bate, kao to su ugljen dioksid, metan, amonijak, voda ili hlorflourougljenici (CFC). Naime, naa civilizacija je tokom poslednjeg veka oslobodila mnotvo ovakvih gasova putem raznih fabrika, to je i odgovorno za globalno zagrevanje nae atmosfere, a isti efekat bi mogao da se postigne ukoliko bismo ovakve fabrike podigli na hladnim planetama. Ove fabrike bi na Marsu, koji je bogat ugljen dioksidom, mogle da imitiraju proces fotosinteze tako to bi konzumirale ugljen dioksid, a proizvodile kiseonik. Dananji putnici na Mars bi morali sa sobom da ponesu ogromne koliine kiseonika i azota, kao i odelo pod pritiskom, ali uz upotrebu ovakvih postrojenja, ovakva pomona sredstva putnicima na Mars ne bi vie bila potrebna. Bakterije koje obavljaju proces fotosinteze bi takoe mogle da se odnose na Mars kako bi poveavale nivo kiseonika na njemu. Predloeno je takoe i zakainjanje raketnog motora na neki asteroid koji bi mogao da pokree 10 milijardi tona teak asteroid brzinom od oko 4 kilometra u sekundi u pravcu Marsa tokom desetak godina nakon ega bi se tokom

sudara oslobodila snaga od 130 miliona MegaVata, to je dovoljna kolIina energije koja bi mogla da snabdeva Zemlju decenijama, a na Marsu bi podigla temperaturu za oko 3oC, to bi otopilo trilione tona vode, a to bi bilo dovoljno da se stvori barem jedno jezero veliine amerike drave Konektikat (oko 14,3 hiljade kvadratnih kilometara). Nekoliko ovakvih sudara tokom 50 godina bi bilo dovoljno da 25 % povrine Marsa bude pokriveno vodom.

- Kada e se pojaviti biljke na Marsu?

Premda na Marsu danas najverovatnije nema ivog sveta ni u svom najskromnijem, jednoelijskom obliku, ukoliko sve poe po planu, 2007. godine e se 10 vrsta biljaka nai na putu ka ovoj crvenoj planeti Sunevog sistema, sa ciljem da nas na Zemlji, obavetavaju o vremenskim i zemljinim prilikama i promenama putem emitovanja fluorescentne svetlosti. Tim molekularnih biologa iz NASA-inog programa za Istraivanje i razvoj Kosmosa izabrali su za potrebe ovog eksperimenta biljke iz familije Arabidopsis senfa. Tri osobine ine ovu biljku idealnom za opstanak na Marsu, a to su: njena maksimalna visina od samo dvadesetak santimetara, ivotni ciklus od jednog meseca i potpuno poznat redosled nukleotidnih baza u lancu DNK. Da bi uinili biljku fluorescentno sjajnom, njenom lancu DNK je dodat niz sekvenci nukleotidnih baza (tzv. reporterski geni) koji e predstavljati informaciju na osnovu koje e se u elijama biljke stvarati druge nukleinske kiseline i proteini koji e uestvovati u stvaranju molekula ili itavih molekulskih lanaca koji imaju osobinu fluorescencije (osobinu apsorpcije svetlosti i zatim naknadne emisije svetlosti vee talasne duine). Razliiti reporterski geni e reagovati na razliite ekstremne uslove na Marsu. Tako e, na primer, jedna vrsta biljaka svetleti zeleno u sluaju preterane koliine tekih metala u zemlji, dok e emitovati plavi sjaj u sluaju prisustva peroksidnih jona. Naime, ovi geni koji indukuju fluorescentno svetljenje u plavoj boji su ekstrahovani iz lanca DNK svetlee meduze i pridodati lancu DNK senfa. Sline genetski modifikovane biljke su 1999. godine poslate u orbitu oko Zemlje, gde se pokazalo da je nedostatak gravitacije imao dosta uticaja na sposobnosti biljaka da crpe vodu i minerale iz zemlje u kojoj su bile posaene. Misija saenja ovog genetski modifikovanog, fluorescentnog senfa na Marsu e trajati 2 i po godine sa godinu dana zadravanja na planeti na kojoj podnevna temperatura iznosi oko 7oC, dok nona temperatura iznosi oko 112oC, a vlanost je jednaka samo 0,3 %, to e sve predstavljati pravi izazov za biljke. Do Marsa e se sa Zemlje putovati 9 meseci da bi nakon sletanja na crvenu planetu, roboti skupili uzorak zemlje sa povrine Marsa, koji e naunici sa Zemlje analaizirati putem kamera i drugih senzora na robotu. Nakon modifikovanja zemljita Marsa sa ubrivima, puferima i hranljivim sastojcima, roboti e zasejati seme ovih biljki i odgajati ih u simuliranoj staklenoj bati u letelici. Kada bi se ove i sline biljke zasadile na Marsu, one bi vremenom dovele do smanjenja koncentracija ugljen dioksida, a do poveanja koncentracija kiseonika koji je neophodan za postojanje sloenijih oblika ivota na ovoj planeti.

- ta su to robonauti?
Robotske sonde i roveri se ve dugo vremena koriste u svemirskim programima. Naime, robot Mariner IV je 1965. godine poslao na Zemlju prve slike Marsa iz njegove neposredne blizine, a 1997. godine, rover Pathfinder se proetao (odnosno provozao) povrinom Marsa i proanalizirao nekoliko uzoraka sa povrine crvene planete i iz njene atmosfere. Ipak, za razliku od ovih robotskih letelica i vozila, robonauti predstavljaju robotske astronaute koji su ljudskog oblika, poseduju glavu, dva oka, kao i po 5 prstiju na svakoj ruci. Meutim, struktura robonauta je svakako veoma razliita od strukture ljudskih tela. Naime, glava robonauta se sastoji od dve male video kamere u boji montirane tako da pruaju stereo vid astronautu koji upravlja robonautom. Stereolitografskom tehnikom je napravljen lem od

epoksi smole koji pokriva i titi glavu robonauta. Glava je povezana sa vratom koji joj omoguava da se usmerava u svim pravcima. Grudni ko robonauta predstavlja centralnu jedinicu njegovog tela, jer povezuje ekstremitete sa vratom i glavom, a predstavlja i kuite kontrolnog kompjuterskog sistema. Za razliku od ljudi, dananji robonauti poseduju samo jednu nogu koja im slui kao oslonac samo kada su im obe ruke zauzete. Ruke robonauta su teke po 9,5 kg to im prua izvesnu jainu, imaju iri opseg kretanja od naih ruku, gusto su spakovani mehanikim zglobovima, poseduju po vie od 150 senzora, kao i motore za pokretanje aka, harmonske pogone, sigurnosne konice itd. ake i dlan robonauta predstavljaju njegove najimpresivnije delove, s obzirom da im sposobnost baratanja sa alatom nije nimalo slabija od ljudskih ruku u svemirskom odelu. Naime, glavna uloga robonauta je u popravljanju kvarova na svemirskim brodovima. Kada se robonaut poalje u bezvazduni prostor da bi uklonio kvar ili doterao sklop letelice, ljudski astronaut unutar broda bi upravljao njegovim pokretima. Astronaut je opremljen sa kacigom na kojoj posmatra signale sa robonautovih kamera, a pomou rukavica signalizira robonautu pokrete rukama. Ukoliko astronaut pogleda gore i robonaut e saviti vrat da uini isto. Ovaj vid daljinskog upravljanja se naziva tele-prisustvom, s obzirom da je astronaut u stanju da virtuelno popravlja brod upravljajui pokretima robonauta. Prednost robonauta u ovakvim situacijama je to su u stanju da izau u kosmiki vakuum za deli sekunde, to je mnogo bre od vremena koje je neophodno da protekne dok se obave sve pripreme za slanje ljudskih astronauta u kosmiku etnju. Robonauti bi takoe mogli da se koriste i na Zemlji na mestima gde ljudima nije mogu pristup, kao npr. u vulkanima ili nuklearnim postrojenjima. Dananji robonauti su opremljeni sa PowerPC procesorima koje pokree VxWorks real-time operativni sistem iji je software napisan u C i C++ programskim jezicima, a koriste i ControlShell software kako bi se postigao dodatni razvoj grafike.

- Ko su to temponauti?
Temponauti su astronauti koji jezde kroz Kosmos relativistikim brzinama, odnosno brzinama bliskim brzini svetlosti (skoro 300 000 km/s), to znai oko 10 000 puta bre nego to se Zemlja okree oko Sunca, oko milion puta bre od zvuka ili oko deset miliona puta bre od brzih automobila na auto-putu. Dananja civilizacija na Zemlji jo uvek nije u stanju da temponautima obezbedi odgovarajue svemirske brodove, ali ako primetimo da se tokom 20. veka maksimalna brzina letelica napravljenih ljudskom rukom poveala za 400 000 %, moemo oekivati da e se primenom nekih novih tehnologija propulzije (fuzija, spajanje materije i antimaterije, fotonske, jonske ili laserske rakete) uskoro napraviti relativistike letelice. Ukoliko bismo odluili da krenemo na put ka Proxima Centauri, najblioj zvezdi od Sunca udaljenoj 4,3 svetlosne godine, pomou jedne dananje vasionske sonde npr. tipa Voyager, put do tamo i natrag bi trajao itavih 100 000 godina. Ipak, Ajntajnova teorija relativnosti nam kae da se pri 96 % brzine svetlosti, zemaljski sat smanjuje na 17 minuta; pri 97 % na 12, a pri 99 % od 60 zemaljskih minuta preostaje samo 6. Naravno, za tela koja se kreu brzinom jednakoj brzini svetlosti, vreme bi potpuno prestalo da tee, ali kao to nam je poznato, uz dilataciju vremena sa pribliavanjem brzini svetlosti, dolazi do skraivanja svemirskog broda u pravcu kretanja, kao i do poveanja mase, pri emu bi na osnovu Ajntajnovih jednaina, u trenutku dostizanja brzine svetlosti, masa svemirskog broda postala beskonano velika za ta bi bila potrebna beskonano velika koliina energije, to je vie od dostupne energije koja postoji u Kosmosu. Naravno, temponauti u svojim brodovima ne oseaju vreme usporenim, jer se zajedno sa usporavanjem njihovih asovnika, usporavaju i svi ivotni procesi (ritam otkucaja srca, disanje). Putovanje temponauta od preene jedne svetlosne godine brzinom od 99,9 % brzine svetlosti bi za posmatraa sa Zemlje trajalo godinu dana i 53 minuta. Meutim, temponautima bi isti ovaj put, usled dilatacije vremena,

trajao samo 5 dana i jedan sat. Drugim reima, kazaljke na satovima na svemirskom brodu (ili oscilacije izmeu energetskih stanja atoma u atomskom satu) bi ile oko 73 puta sporije od istih na Zemlji. Kao posledica skraenja duine broda u pravcu leta posmatranog sa Zemlje, temponauti e imati utisak da se skrauje i njihov let u pravcu u kojem se kreu. Naime, za temponaute ubrzanje ne predstavlja nikakvo poveanje brzine, ve pre smanjivanje preenog rastojanja, usled sabijanja prostora kao posledice velikih brzina. Stoga, put temponauta brzinom od 99 % brzine svetlosti do Galaksije Andromeda, udaljene oko 2 miliona svetlosnih godina od Zemlje, ne bi trajao malo vie od 2 miliona godina, ve samo 28 000 godina (naravno, ukoliko bi se prevaziao problem prevelike gravitacije na brodu kao posledice velikih ubrzanja). Pri brzini od 99,999999 % brzine svetlosti, do Andromede bismo stigli za 283 godine, a ako jednoga dana uspemo da izgradimo raketu koja e moi da se kree brzinom od 99,9999999999 % brzine svetlosti, put do Andromede bi trajao samo 2,8 godina. Naravno, poto bi se temponauti vratili sa svog estogodinjeg putovanja do Galaksije Andromeda, na Zemlji bi, ipak, prolo oko 4 miliona godina.

- Da li su mogua putovanja veom brzinom od brzine svetlosti?

Ajntajnova specijalna teorija relativnosti predvia da nijedno telo u ravnom prostorvremenu ne moe prekoraiti brzinu svetlosti. Meutim, kada prostor-vreme pod dejstvom gravitacije postane zakrivljeno, teorija se tada primenjuje samo lokalno, tj. samo na oblastima prostor-vremena, dovoljno malim da bi se mogli smatrati ravnim. Osim ovoga, ako poredimo dva posmatraa na dovoljno velikom rastojanju u zakrivljenom prostor-vremenu, ne moemo vie globalno primenjivati aproksimaciju lokalnih ravnih podruja, ve e svaki od posmatraa moi da primenjuje specijalnu teoriju relativnosti samo u svom lokalnom podruju, a ne i u celom zakrivljenom prostor-vremenu koje deli posmatrae. S obzirom da se kao posedica ovoga, kretanje u odnosu na brzinu svetlosti moe definisati samo lokalno, mogue je da se rastojanje izmeu dve veoma udaljene take u Kosmosu poveava veom brzinom od brzine svetlosti, kao rezultat zakrivljenosti prostor-vremena izmeu njih. Stoga, iako nita ne moe proi kroz prostor veom brzinom od brzine svetlosti, sam prostor moe razdvajati stvari supersvetlosno.

- ta se sve nalazi u Meunarodnoj svemirskoj stanici?

Svemirske stanice predstavljaju mesta u Kosmosu u kojima ljudi mogu iveti i raditi, a u tu svrhu jedna svemirska stanica mora obezbeivati: kontrolu atmosfere (njen dovod i recikliranje), recikliranje vode, kontrolu temperature (raspodelu toplote po stanici i oslobaanje vika toplote), dovod hrane, uklanjanje otpada (od ienja, jedenja, rada i line higijene), zatitu od poara, pogon (kako bi se stanica odravala u orbiti, tj. kako se ne bi pod dejstvom Sunevog vetra i trenja sa veoma retkom Zemljinom atmosferom polako usporavala i sunovraala ka Zemlji), komunikaciju i praenje (veze sa kontrolom leta na Zemlji), navigaciju (kako bi se stanica orijentisala u prostoru), elektrinu struju, kompjutere (radi koordinacije i baratanja sa informacijama), kao i put za izbavljenje u sluaju opasnosti. Na Meunarodnoj svemirskoj stanici (ISS International Space Station), ruski generator Elektron stvara kiseonik putem elektrolitikog razlaganja vode na vodonik i kiseonik. Ameriki space shuttle-ovi ili ruski Progres brodovi donose azot sa Zemlje koji se zatim skladiti u spoljnjim rezervoarima stanice. U agregatu za kontrolu pritiska sa meaju azot i kiseonik u odnosu u kome su zastupljeni i na Zemljinoj atmosferi (azot - 78 %, kiseonik - 21 %). Ugljen dioksid se apsorbuje od strane specijalnog materijala i oslobaa u Svemir ili se uklanja putem reakcije sa litijum hidroksidom u posebnim kanisterima. Takoe, vri se filterovanje vazduha od raznih isparenja u tragovima koja mogu poticati iz curenja ili

izduvavanja nekih nepoeljnih gasova. Stanini sistem grejanja kontrolie vlanost i vri cirkulaciju atmosfere, a poseban analizator vri stalno merenje zastupljenosti gasova u staninom vazduhu. Podsistem za recikliranje vode se sastoji iz niza hladnjaka, filtera i preiivaa vode, a otpadna voda se skuplja iz lavaboa, tu kabina, urina, svemirskih odela, sistema za grejanje i hlaenje, vazduha i gorivnih elija space shuttle-ova. Ovako preiena voda se moe koristiti za pie i hlaenje elektrinih ureaja, a periodino se ista voda donosi i sa Zemlje. Sistem za kontrolu temperature na ISS-u moe biti pasivan ili aktivan. Pasivan sistem ukljuuje korienje izolatorskih materijala, presvlaka i boja koje smanjuju gubitak toplote kroz zidove; elektrinih ica sa velikim otporom koje se greju prilikom prolaska struje elektrona kroz njih; i toplotnih cevi u kojima protie teni amonijak koji prenosi toplotu sa toplijih delova stanice na njene hladnije delove (amonijak isparava na toplom delu cevi, a kondenzuje se na hladnom delu gde odaje toplotu, a zatim se u tenom obliku vraa u topliji deo cevi). Aktivni sistem ukljuuje upotrebu metalnih ploa koje apsorbuju toplotu pri direktnom kontaktu sa zagrejanom opremom; razmenjivaa toplote koji skupljaju toplotu sa ureaja uz pomo nekog fluida (najee amonijaka); niza pumpi i ventila, kao i jedinica za uklanjanje toplote koje slino solarnim ploama zrae apsorbovanu toplotu u Kosmos. Space shuttle-ovi i Progres brodovi donose hranu sa Zemlje u nekoliko oblika (dehidratisana, nisko vlana, toplotno-stabilisana, ozraena, prirodna i svea). Kuhinja ISS-a je opremljena sa odeljcima sa skladitenje hrane, grejaima hrane, prostorom za pripremu hrane, stolom sa vezama (trake i drai kako astronauti ne bi leteli dok ruaju), i posebnim metalnim posluavnicima koji spreavaju da paketi sa namirnicama lete po kuhinji. Astronauti koriste razne krpe (mokre, suve, deterdentne ili dezinfekcione), deterdente i usisivae za ienje povrina, filtera i sebe samih. ubre se stavlja u kese i zajedno sa Progres brodovima vraa na Zemlju radi deponovanja. vrsti otpad iz toaleta se kompaktuje, sui i smeta u kese u kojima se takoe vraa na Zemlju. Sistem za detekciju i gaenje poara se sastoji iz: detektora dima u svakom modulu kao i na svakom stalku elektrine opreme, alarma i poarnih lampica, netoksinih portabl aparata za gaenje poara (amerikih na bazi ugljen dioksida i ruskih na bazi azotovih jedinjenja), personalnog aparata za disanje (tj. maske i boce sa kiseonikom za svakog lana posade). ISS poseduje 2 sistema za komunikaciju sa Zemljom, a to su S-band za prenos glasa, komandi, telemetrijskih fajlova, kao i fajlova sa podacima; i Ku-band za prenos dvosmernih poruka i video fajlova. Interni audio podsistem (IAS Internal Audio Subsystem) obezbeuje meuraunarsku, telefonsku i alarmnu komunikaciju u okviru stanice, a pomou ovog podsistema se omoguuje i komunikacija sa astronautima koji su van stanice, kao i sa lanovima posade space shuttle-a koji pristie na stanicu. Kako bi znala gde se nalazi i koliko brzo se kree, ISS koristi globalni pozicioni sistem (GPS), a kako bi znala u kom pravcu je usmerena, ISS koristi nekoliko iroskopa. Takoe, ruski navigacioni sistem koristi i poloaje zvezda, Sunca i Zemljinog horizonta radi odreivanja poloaja ISS-a. Elektrina energija se dobija pomou 8 nizova solarnih elija. Svaki niz je dugaak 33 metra i obuhvata povrinu od oko 2500 m2, a na svakom nizu se nalaze dva sloja solarnih elija. Solarna energija se koristi i za napajanje tri nikl-vodonine baterijske stanice koje se koriste kao izvori energije kada se stanica nalazi u Zemljinoj senci. Kada ISS bude bila u potpunosti kompletirana (oko 2008.) na njoj e biti vie od 100 kompjutera koji e se koristiti za: rad ISS-a (odravanje, utovar, sastajanje i pristajanje), komunikaciju izmeu lanova posade (IBM Thinkpad-ovi sa 80386 mikroprocesorima i instaliranim Windows operativnim sistemima), sigurnosne sisteme, prikupljanje i obradu podataka iz eksperimenata. U svrhu spaavanja posade u sluaju neke nezgode, NASA dizajnira i pravi 9 tona teku letelicu za povratak posade (CRV Crew Returning Vehicle) pod nazivom X-38, koja e biti u stanju da prenese 7 ljudi do povrine Zemlje. Nakon ukljuivanja u rad svog 43 tone tekog deorbitirajueg motora ove letelice, on e biti odbaen kada se potroi svo gorivo. Isto kao kod space shuttle-ova, keramike ploice

e tititi letelicu od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu. Pomou padobrana za usporavanja i upravljanje, letelica e sleteti na tano odreeno mesto na Zemlji.

- Da li se Meunarodna svemirska stanica moe videti golim okom?

Spoljanjost veine vetakih satelita, space shuttle-ova i svemirskih stanica izgraena je od visoko-reflektujuih materijala koji tite satelitske instrumente, tj. unutranjost satelita od prekomernog izlaganja Sunevoj svetlosti. Ovako reflektovana Suneva svetlost se lako moe videti sa Zemlje tokom vedre noi, a satelit nam se ini kao sjajna zvezda koja se polako kree po nebu. esto se ovakvi sateliti jo nazivaju i sjajni, tj. svetlei sateliti. Ipak, da bismo svetlost koju reflektuju Meunarodna svemirska stanica ili bilo koji drugi satelit videli golim okom, oni se moraju kretati po posmatraevom nonom nebu, ali pri tome moraju biti osvetljeni Sunevom svetlou. Ova dva uslova su najee ispunjena otprilike jedan sat pre svanue ili sat vremena nakon zalaska Sunca, jer je tada Sunce (pre nego to potpuno zae sa druge strane planete ili pre nego to izae sa nae strane) u stanju da svojom svetlou obasja satelit ili neko drugo orbitirajue telo tako da reflektovanu svetlost sa njega lako prepoznamo u samo zvezdama osvetljenoj noi. Inae, Meunarodna svemirska stanica orbitira na rastojanju izmeu 362 i 475 kilometara od povrine Zemlje, predstavlja zajedniki projekat SAD-a, Rusije, Evropske zajednice i Kanade, a smatra se da e biti kompletirana 2006. godine, kada e njen unutranji prostor biti jednak zapremini koju zauzima 747 dambo detova. Danas je njena relativna veliina kada reflektuje svetlost ka posmatraima na Zemlji jednaka 0 (to znai da su od zvezda u naim oima, samo Sunce, Sirijus, Kanopus, Alfa Kentaura, Arkturus i Vega svetliji od nje), dok e kada bude bila kompletirana, njen sjaj na Zemlji biti priblino jednak sjaju najsjajnijeg nebeskog tela posle Sunca i Meseca planeti Veneri ija je prividna veliina jednaka 4.

- ta je to KEO?
Ukoliko tokom toplih letnjih noi sa poetka 21. veka pogledate kroz teleskop nebo iznad nas i primetite neobian objekat koji lagano mae krilima, znajte da to nije ni ptica ni avion, ve KEO inspirativna vremenska kapsula, odnosno svojevrsna kosmika poruka u boci. Ideja o slanju poruka u boci ka dalekim kosmikim prostranstvima ipak nije nova. Naime, 20. avgusta 1977. godine je lansirana letelica Voyager 2, a 5. septembra iste godine i identina letelica Voyager 1. Obe letelice su izmeu ostalih aparata i senzora za posmatranje udaljenih planeta Sunevog sistema, sa sobom ponele i po jednu identinu zlatno-bakarnu gramofonsku plou na kojoj je snimljeno 115 slika (ukljuujui i opis dimenzija ljudskih bia pri emu se kao jedinina duina koristila talasna duina iz radio opsega 21 cm koju emituju molekuli vodonika), niz karakteristinih zvukova sa nae planete, kao i 55 pozdrava upuenih stanovnicima nekih dalekih zvezdanih sistema. Letelica Voyager 1 je 12. novembra prola pored Saturna da bi zatim skrenula na sever, izlazei tako iz ekliptike ravni (ravni u kojoj se nalaze Sunce i sve planete koje krue oko Sunca osim Plutona) i upuujui se ka drugim zvezdanim sistemima, dok je letelica Voyager 2 25. avgusta 1989. godine prola pored Neptuna nakon ega se otisnula na jug, takoe naputajui ekliptiku i odlazeu ka meuzvezdanim prostranstvima. Ipak, proi e oko 40 000 godina dok ove dve letelice ne dou do nekog drugog zvezdanog ili planetarnog sistema. Takoe, i lenderi Viking i Pathfinder koji danas stoje na Marsu, poseduju sa sobom niz mikrotakica koje predstavljaju informacije o naoj planeti, a i letelica Cassini koja se trenutno nalazi na putu ka Saturnu nosi sa sobom DVD na kome je snimljeno vie od 600 000 pozdrava sa nae planete. Za razliku od dve letelice tipa Voyager, vremenska kapsula letelice Cassini e ostati u Sunevom sistemu odakle e se jednoga dana na osnovu podataka koje ona nosi, moda rekonstruisati delovi

prolosti nae planete, bilo od nekih vanzemaljskih kosmikih putnika ili od buduih itelja nae planete. Vremenska kapsula u vidu dva mikroipa na ijoj su povrini urezane fotografije i pisma, a koja se nalazi u letelici Stardust, ipak e se vratiti na Zemlju 2006. godine nakon to ova letelica 2004. godine presretne kometu Wild-2. Meutim, an-Mark Filip i Kerin Dastin planiraju slanje kapsule koja e sadrati ogroman broj poruka, i koja e 50 000 godina nakon lansiranja u orbitu oko Zemlje, sleteti na nju i doneti poruke biima koja e otprilike 52 002. godine iveti na Zemlji. Trenutno je svako bie na Zemlj pozvano da napie pismo na 4 stranice koje e se preneti na memoriju staklenih diskova koji e nai svoje mesto u ovoj kapsuli. Uz ove necenzurisane eseje, na memoriji staklenih diskova e se nai i itava savremena aleksandrijska biblioteka, a u ovoj boci e postojati i niz fotografija nae planete, dijamant koji e sadrati vodu, vazduh, zemlju i ljudsku DNK, kao i niz astronomskih podataka i koordinata koje e oznaavati taan trenutak lansiranja KEO letelice. Umesto da izgleda kao konvencionalni satelit, letelica KEO e posedovati specijalne kupaste solarne ploe povezane sa zglobovima nainjenim od jedne pametne legure koja je u stanju da pamti svoj oblik. Promene u temperaturi izazvane ulaenjem i izlaenjem letelice KEO iz Zemljine senke, inicirae rastezanje zglobova, to e nama sa Zemlje izgledati kao da letelica podie i sputa svoja krila. Svega 10 metara dugaka letelica KEO e svoju orbitu oko Zemlje zapoeti na visini od 1500 kilometara, tako da e za njeno posmatranje biti neophodan teleskop. Tokom 50 000 godina, obim orbite KEO letelice e se postepeno smanjivati tako da e se ovaj satelit spiralno sputati ka Zemlji. Nekoliko zatitnih slojeva e tititi letelicu od kosmikih zraka, meteorita i atomskog kiseonika. Danas je niska orbita oko Zemlje prepuna otpadaka kao to su odbaeni parii raketa i slIno, ali Filip smatra da e se budue generacije oveanstva pobrinuti za ienje nae neposredne kosmike okoline, jer e u suprotnom sluaju, KEO biti ometen estim sudarima na svom putu ka Zemlji. Kada pree u guste slojeve atmosfere, KEO-ov toplotni tit e se zapaliti stvarajui tako vetaku auroru koja e stanovnicima Zemlje staviti do znanja da se letelica KEO vratila. Jedna od najvanijih ideja koja stoji u osnovi plana o slanju pisama buduim stanovncima Zemlje je ta da smo svi pozvani da neto napiemo, tako da e se jedna do druge na staklenim diskovima ove kosmike boce nai poruke poglavica indijanaca i afrikih plemena, dobitnika Nobelove nagrade i malih deaka i devojica iz siromanih favela.

10. Kua, grad dragulja

- Koliko bismo solarnih elija morali da postavimo na vrh nae kue da bi nam one obezbedile struju u njoj?
U jednoj solarnoj eliji, svetlosni fotoni sa Sunca pobuuju kretanje elektrona izmeu slojeva poluprovodnikih materijala (najee kristalni slicijum ili galijum arsenid) to dovodi do stvaranja elektrine struje. Koliina elektrine struje koja se moe dobiti pomou solarnih elija zavisi od ukupne povrine solarne ploe (niza solarnih elija) na vaem krovu, kao i od osvetljenosti krova vae kue. Prilikom instalacije solarne ploe na krovu, neophodno je da je montiramo na onoj strani krova koja je izloena veem dejstvu Suneve svetlosti tokom godine (ka jugu ukoliko ivimo na severnoj hemisferi ili ka severu ukoliko smo na junoj polulopti). Takoe, ploe bi trebalo da budu nagnute pod uglom jednakim geografskoj irini kue kako bi upijale maksimalnu koliinu svetlosti. Vano je voditi rauna i o senkama koje bacaju na krov okolne zgrade ili drvee, jer je dovoljno da samo jedna od 36 elija u solarnoj ploi bude zasenena, pa da proizvodnja snage ploe vie nego dvostruko opadne. Tipine dostupne solarne elije proizvode izmeu 7 i 12 miliVata elektrine energije po kvadratnom santimetru povrine. Da biste izraunali koliko bi kvadratnih santimetara solarne ploe bilo potrebno da biste pomou njih generisali elektrinu struju u kui, morate da znate kolika je prosena potronja elektrine energije u kui, kao i kako je kua postavljena u odnosu na Sunce (kako biste izraunali prosean broj Sunevih dana, kinih dana). Jedna prosena kua troi oko 600 Vati elektrine energije na sat, to iznosi oko 14 i po kiloVata na dan. Ukoliko pretpostavimo da solarne elije rade sa maksimalnom snagom oko 5 asova na dan (tj. 5 sunanih sati dnevno u proseku), moemo izraunati da e jedan kvadratni santimetar solarne ploe (jedna solarna elija najee poseduje povrinu od jednog kvadratnog ina, odnosno 6,75 cm2) moi u proseku da stvara 12 5 = 60 miliVata na dan. Stoga bi vam za generisanje 14 i po kiloVata elektrine energije na dan bilo potrebno 26 kvadratnih metara solarne ploe na krovu (tj. kvadrat od oko 5 puta 5 metara), tj. oko 40 000 solarnih elija. Montiranje ovoliko velike ploe bi vas po dananjim cenama kotalo oko 16 000 dolara, a poto Sunce sija samo tokom pola dana morali biste da kupite baterije i inverter (koji pretvara jednosmernu struju iz elija u naizmeninu struju koju koriste kuni aparati) kako bi skladitili elektrinu energiju, a ova dodatna instalacija bi sigurno udvostruila trokove. Takoe, ako posedujete klima-ureaj u kui, odmah duplirajte trokove. Ako se ba odluimo da koristimo jo uvek veoma skupe solarne elije za generisanje elektrine energije, moda moemo probati sa redukcijom potronje elektrine energije. Umesto desktop kompjutera sa monitorom koristimo laptop, umesto tungstenovih sijalica koristimo fluorescentne lampe, a umesto televizora u boji naimo crno-beli TV. Uz ovako male redukcije, mogli bismo da smanjimo trokove na oko 100 Vati na as, pa bi nas celokupna instalacija kotala 6 puta manje. Meutim, ovako mala potronja elektrine energije sa elektrine mree, kotala bi nas samo oko 24 centa na dan, tj. oko 90 dolara godinje, pa bi ugradnja solarnih elija opet izala znatno skuplja. Upravo zbog ovih razloga danas ne postoji mnogo solarnih kua osim ako se one ne nalaze u veoma udaljenim predelima.

- Kako je hleb tako elastian i vazduast?

Ukoliko se paljivo zagledate u jednu kriku hleba, primetiete da je ono za razliku od itarica, mekano, vlano i sunerasto (jer je prepuno vazduha). Postojanje ovih osobina hleba je omogueno injenicom da kvasac (jednoelijske gljive) uz pomo odreenih enzima

prevodi skrob (vrstu eera koja se stvara u biljkama) iz brana u maltozu, drugu vrstu eera, koju kvasci vole da jedu, a iz koga stvaraju alkohol (etanol) i gasoviti ugljen dioksid koji hlebu prua izrazitu vazduastost. Zbog prisustva proteina gluteina u peninom branu, koji ima sposobnost stvaranja meusobnih lananih veza, meanjem brana sa vodom, dobija se elastina smea koja hvata ugljen dioksid, osloboen od strane kvasca, u vidu malih mehuria. Stoga je veoma vano to bolje umesiti hleb kako bi se formirale to snanije veze izmeu susednih molekula gluteina. Kada bismo preskoili proces meenja, ugljen dioksid ne bi tako efikasno bio uhvaen u hlebu, ve bi uspevao u vidu mehurova da izae na povrinu hleba, pa hleb ne bi bio tako izdaan. Da li je hleb dobro umeen i da li su pojedinane komponente zastupljene u pravom odnosu, znaemo tek nakon peenja. Naime, kada kora hleba poseduje zlatnu boju i kada unutranjost hleba uplje odzvanja kada ga kucnemo, znaemo da je proces pravljenja hleba uspeno izveden.

- Kako se pravi hleb od kiselog testa?

Kiselo testo predstavlja jedan od drevnih naina za uvanje kvasca tokom duih vremenskih perioda, a razliku izmeu obinog hleba i hleba koji se pravi od kiselog testa ini upravo razliiti izvor kvasca. Najvei broj pekara danas koristi paketie sa ivim gljivama kvasca koje su prethodno osuene i deanimirane. Pod dejstvom vode, elije kvasca oivljavaju (zapravo, njihovi prekinuti metaboliki procesi poinju ponovo da se odigravaju) i one poinju da se hrane skrobom iz peninog brana i stvaraju eer (u procesu koji se zove fermentacija), a oslobaaju alkohol i ugljen dioksid koji dovodi do rasta hleba. S druge strane, u sluaju kvasca za kiselo testo, elije kvasca se stalno odravaju ivim u tenoj sredini koja se naziva starterom, koji upravo predstavlja supstancu koja hlebu od kiselog testa daje tako karakteristian ukus. Naime, pre nego to su postojali paketii osuenog kvasca, pekari su uzgajali kulturu kvasca u sredini sa vodom i branom. Da biste i sami napravili jednu ovakvu kulturu, dovoljno je samo da pomeate dve ae brana i dve ae vode u iniji koju ete zatim poklopiti i ostaviti da stoji. U vazduhu uvek postoji neto malo kvasca koji e nai put do ove inije, gde e se hraniti branom, rasti i razmnoavati. Nakon jednog dana, izvadite jednu au smee i dodajte jo po jednu au vode i brana. Nakon nekoliko dana, smea e postato pomalo penasta, jer je poela da raste populacija kvasca koja oslobaa gasove ugljen dioksida. Starter (ova smea) e takoe sadrati u sebi i jednu vrstu bakterija pod imenom lactobacilli koja stvara mlenu kiselinu kojoj se pririsuje blago kiseli ukus smee. Upravo alkohol koji oslobaaju kvasci i mlena kiselina koju oslobaaju lactobacilli daju starteru tako jedinstvenu i prepoznatljivu aromu. Ova smea je usled prisustva skroba (kao sloenog eera za ije razlaganje kvasci poseduju posebne enzime), alkohola i mlene kiseline prilino negostoljubiva za sve druge bakterije, koje bi se pojavile ukoliko bismo isti eksperiment isprobali npr. sa zaslaenom vodom ili sokom od pomorande. Svakodnevnim dodavanjem po jedne olje brana i po pola olje vode, populacija kvasca se lako moe uzgajati. Neki starteri koriste mleko umesto vode, a u neke se dodaju eeri (npr. u vidu krompira koji su bogati skrobom) ili med koji ubrzavaju fermentaciju.

- ta je to praak za pecivo?
Za pravljenje ajnog peciva, biskvita, kolaa i torti, umesto kvasca (koji oslobaanjem gasovitog ugljen dioksida uzrokuje narastanje hleba) se koristi praak za pecivo. Ovaj praak se sastoji iz kiseline, baze i tzv. filera ili kamenog brana. Sva ova tri sastojka moraju biti suva i prakasta kako bi se mogli homogeno pomeati. Tako, na primer, soda bikarbona (baza natrijum bikarbonat NaHCO3), tartar (kiselina KHC4H4O6) i kukuruzni skrob (filer) predstavljaju tri uobiajena sastojka praka za pecivo. Moda ste nekada izveli eksperiment

meanja sode (baze) i sireta (kiseline) i primetili pojavu burne i penuave reakcije kiseline i baze u kojoj se dobija so. Slino tome, kada dodamo vodu u praak za pecivo, kiselina i baza u rastvoru dolaze u kontakt i zapoinju reakciju stvaranja soli (u sluaju meanja sode bikarbone i tartara dobija se KNaC4H4O6) uz oslobaanje izvesne koliine mehurova ugljen dioksida. Praak za pecivo za jednokratnu namenu oslobaa svu koliinu ugljen dioksida kada se pokvasi, dok praak za pecivo dvostruke namene oslobaa mehurove ugljen dioksida ponovo kada se zagreje. Takoe, neki prakovi za pecivo umesto tartara sadre natrijum aluminijum sulfat (NaAl(SO4)2) koji u reakciji sa natrijum bikarbonatom daje aluminijum hidroksid (Al(OH)3), natrijum sulfat (Na2SO4) i ugljen dioksid (CO2). Mnogi recepti umesto praka za pecivo zahtevaju korenje samo sode. Ovakvi recepti najee podrazumevaju korienja i neke tene kiseline (npr. jogurta) koja e izreagovati sa sodom i tako stvoriti neophodan ugljen dioksid. Za razliku od kvasca kome je potrebno nekoliko sati da bi stvorio gasne mehurove, praak za pecivo predstavlja sredstvo za skoro trenutno narastanje testa.

- Koja je razlika izmeu putera i margarina?

I puter i margarin se najveim delom (oko 80 %) sastoje od masti, pri emu se masti u puteru dobijaju iz mleka neke ivotinje, najee krave, dok masti u margarinu vode poreklo iz neke biljke, kao to su npr. suncokreti, masline, repa ili neke druge itarice. Masti su rezervne materije koje sagorevanjem daju vie energije od proteina i ugljenih hidrata, a nalaze se dispergovane u citoplazmi u obliku finih kapljica, dok u elijama masnog tkiva mogu zauzimati skoro itave zapremine elija. Sve prirodne neutralne masti predstavljaju jedinjenja koja se nazivaju triacilglicerolima, a dobijaju se tako to se na mesto sva tri vodonikova atoma iz hidroksilnih grupa glicerola (CH2OH-CHOH-CH2OH) vezuju tri masne kiseline. Masne kiseline predstavljaju dugake ugljovodonine lance (sa vie od 15 ugljenikovih atoma) koji se zavravaju sa grupom COOH koja celom molekulu daje kiseli karakter. U zavisnosti od toga da li su masne kiseline koje ulaze u sastav masti, odnosno molekula triacilglicerola zasiene (sve veze izmeu ugljenikovih atoma su tada jednostruke, odnosno u kovalentnoj vezi izmeu svih pojedinanih parova ugljenikovih atoma uestvuju samo po dva elektrona) ili nezasiene (jedna ili vie ugljenik-ugljenik veza je dvostruka, odnosno u njoj uestvuje dva para elektrona), masti e biti vrste (kada su masne kiseline zasiene, kao npr. palmitinska sa 16 ili stearinska sa 18 ugljenikovih atoma) ili tene (kada su masne kiseline nezasiene, kao npr. oleinska ili linolna sa po 18 ugljenikovih atoma, pri emu linolna ima dve dvostruke veze, a oleinska samo jednu) pa se u ovom drugom sluaju nazivaju uljima. Da bi se dobio puter, kajmak sa vrha mleka se najpre pasterizuje, a zatim hladi kako bi masti iskristalisale. Nakon hlaenja, izdvaja se odreena koliina tenog, tzv. puterovog mleka, tako da finalni proizvod sadri oko 80 % masti, 18-19 % vode, dok 1-2 % ine razne vrste materije i mineralne soli iz mleka. S druge strane, da bi se dobio margarin, neophodno je u procesu hidrogenizacije vezati parove vodonikovih atoma na mesto svake dvostruke veze u masnim kiselinama biljnih ulja (ova ulja su prethodno zagrejana, ohlaena, obojena i obogaena vitaminima A i D), kako bi se omoguilo njihovo ovravanje. Postoje i neke, modernije vrste margarina koje umesto procesa hidrogenizacije, koriste jedan drugi proces u okviru koga se sve masne kiseline prevode u trans konfiguraciju (inae, sve dvostruke veze u molekulima masnih kiselina su cis konfiguracije), pa se na taj nain postie njihovo ovravanje.

- Zato je mleko tako zdravo?

Mleko je proizvod enki sisara, a sve bebe sisara piju mleko. Mala deca piju iskljuivo mleko od roenja pa dok ne napune godinu do dve dana ivota, a mleko svake vrste sisara po

svom hemijskom sastavu i hranljivim sastojcima savreno odgovara bebama iste vrste. Ljudsko mleko sadri 8,5 % ugljenih hidrata (uglavnom u vidu laktoze, odnosno spoja dva molekula glukoze), zatim 4,5 % masti (od kojih se dobija puter) u koje spadaju i esencijalne masne kiseline, i 1,1 % proteina ukljuujui i pojedinane aminokiseline u tano odreenoj proporciji. Ljudsko mleko sadri i antitela (u sluaju kada potie direktno od majke), kao i druge komponente imunog sistema, sve vitamine i minerale (kalcijum, fosfor, gvoe, bakar, mangan, magnezijum, natrijum, kalijum, hlor, kobalt, cink i dr.) koji ine 0,2 % mase mleka. 87,4 % ljudskog mleka je voda. Mleko razliitih vrsta sisara poseduje hranljive sastojke u proporciji svojstvenoj svojoj vrsti. Tako, na primer, mleko delfina sadri 14 % masti i 10 % proteina, dok mleko kitova (ije se bebe goje oko 90 kilograma dnevno) sadri i vie od 20 % masti. Kravlje mleko je po svom sastavu najslinije ljudskom mleku, s tim to sadri neto manje masti i eera, ali i 3 puta vie proteina nego mleko ljudi. Ipak, u mnogim delovima nae planete, ljudi ne piju samo kravlje mleko, ve i mleko raznih drugih ivotinja. Tako se u paniji i drugim junoevropskim zemljama mnogo mleka dobija od ovaca (ije mleko sadri vie proteina nego masti) i koza, u Arabiji od kamila, a u Egiptu se upotrebljava i mleko bivolica. Na Laplandu, ljudi piju mleko irvasa (koje sadri tri puta vie proteina od kravljeg mleka), Mongoli piju mleko kobila, Peruanci mleko lama, a u Tibetu se pije mleko jaka.

- Zato jaja ovrsnu kada ih kuvamo?

Jaja, a pogotovo njihova belanca, su veoma bogata proteinima, a upravo zagrevanje proteina izaziva ovravanje jaja tokom kuvanja. Proteini predstavljaju dugake lance aminokiselina povezanih peptidnim vezama (uzmite jednu NH2 grupu sa kraja jedne i jednu COOH grupu sa kraja druge aminokiseline i odstranite im jedan molekul vode premda se u prirodi to spontano deava - i ove dve grupe e se povezati tako da formiraju peptidnu vezu, a proteini se stoga esto nazivaju i polipeptidima). Ovi dugaki polipeptidni lanci su meusobno izuvijani u prostoru, a osim redosleda aminokiselina u proteinu i nain ovog prostornog uvijanja odreuje osobine i funkciju proteina u ivom svetu. U formiranju sloenog trodimenzionalnog oblika proteina, osim peptidnih veza (kao tipa kovalentnih veza) uestvuju i vodonine veze (dodatna veza koju ostvaruje atom vodonika sa nekim elektronegativnom atomom, kao to je azot ili kiseonik), Van Der Valsove veze (izmeu dipola), kao i hidrofobne veze (privlaenje nepolarnih molekula u polarnom okruenju). Velianstvenost prirode se ogleda i u jednostavnoj injenici da najvei broj proteina poseduje oko milijardu naina da se izuvija, ali mi emo u prirodi pronai istoimene proteine sa apsolutno identinim nainom zauzimanja prostornih (tzv. nativnih) konformacija. Meutim, dovoljno je da se samo jedna polipeptidna veza u dugakom proteinskom lancu (koji u sluaju nekih proteina sadri i nekoliko hiljada aminokiselinskih ostataka) prekine i tada emo rei da je protein denaturisao, odnosno izgubio svoj jednistveni molekulski oblik, a time i svoju funkciju. Osim to proteini mogu denaturisati pod dejstvom hemijskih supstanci (sipajte vodku na belance i alkohol e raskinuti vodonine veze u proteinima, a zatim sipajte sire, koje e kao kiselina razgraditi kovalentne, tj. peptidne veze u molekulima proteina, a ovaj proces ne bi uspeo sa umancetom, jer ono sadri i dosta masti koje formiraju neku vrstu tita oko proteina) mehanikog pritiska (kao kada mutimo jaja, pri emu denaturisani proteini formiraju unakrsnu polipeptidnu mreu), intenzivnih elektromagnetnih talasa, oni mogu denaturisati i pod dejstvom toplote, to se deava kada kuvamo jaje. Sa poveanjem temperature jajeta, atomske grupe u molekulima proteina poinju sve snanije da vibriraju oko atomskih veza i da se sudaraju sa okolnim atomima, to najpre dovodi do raskidanja vodoninih veza i do odvijanja (razvijanja) sloene trodimenzionalne strukture, a zatim i do raskidanja peptidnih veza u molekulima proteina. Nakon toga, poinje proces nasuminog formiranja (jaih) kovalentnih veza izmeu razbijenih delova razliitih proteinskih molekula,

to dovodi do formiranja stabilnije i vre strukture. Takoe, sa formiranjem novih veza, voda koja je okruivala molekule proteina dok je jaje bilo teno, biva istisnuta napolje, to je i razlog zato jaje ovrava tokom kuvanja. Za kuvanje jaja je najpogodnije koristiti umerenu toplotu, jer preterano topla reakcija izaziva hemijsku reakciju izmeu umanceta i belanceta (tanije izmeu gvoa iz umanceta i pod dejstvom preterane toplote nastalog vodonik sulfida iz belanceta) pri kojoj se stvara zeleni film oko umanceta koji ne predstavlja nita drugo do gvoe sulfid. Inae, razlog zato kuvamo jaja pre nego to ga pojedemo je u tome to se u naem stomaku svi proteini pod dejstvom enzima svejedno razgrauju do pojedinanih aminokiselina (koje zatim odlaze preko krvi do elija), pa prethodnim kuvanjem proteina (odnosno raskidanjem to veeg broja peptidnih veza), mi zapravo smanjujemo posao naem stomaku.

- Kako se prave kokice?

Prilikom zagrevanja kukuruznih zrna, dolazi do irenja vlage u zrnu, a kada pritisak u zrnu postane dovoljno veliki, zrno eksplodira stvarajui kokicu. Meutim, elatinozni skrob iz zrna ne eksplodira, ve se iri stvarajui male penaste mehurie. Susedni mehurovi iz zrna se spajaju i ovravaju formirajui trodimenzionalnu mreu koja predstavlja bele pahuljice na kokici. Postoji i nekoliko trikova u vezi kokica. Probajte npr. da sa iglom probuite nekoliko malih rupica na zrnu i videete da nee uspeti da se formira kokica, jer nee biti u stanju da se stvori dovoljno veliki pritisak u zrnu da bi dolo do eksplozije. Osim ovoga, i ako drite kukuruzna zrna nekoliko dana na Suncu videete da opet nema nita od kokica, jer je Sunce upilo veliku koliinu vlage iz zrna, a upravo irenje vlage u zrnu dovodi do njegove eksplozije i pretvaranja u kokicu.

- ta je to ele?
Bilo da ste u poslastiarnici naruili Jelly-o, u prodavnici kupili ele-bombone ili kod kue zatalasali pihtije, sigurno ste se zapitali ta je to to svim ovim stvarima daje tako elatinozan izgled i ponaanje. Dakle, ele se sastoji iz elatina, vode, eera, vetake arome i boje, a elatin predstavlja denaturisani kolagen. Kolagen je najzastupljeniji protein kod sisara, a ak treinu svih protein u naim telima ini kolagen. Istovremeno, etvrtina nae teine potie od mase kolagena. Kolagen je meuelijski protein koji prua jainu i elastinost koi, kostima i tetivama i poseduje slinu, vezivnu ulogu koju imaju molekuli celuloze u biljnom svetu. Kolagen se sastoji od tri meusobno povezana spiralna polipeptidna lanca (tzv. alfa heliks istog oblika kao molekulski lanci DNK i RNK) od kojih se svaki sastoji od po oko 1000 aminokiselinskih ostataka. Denaturacija proteina predstavlja proces raskidanja peptidnih veza izmeu aminokiselinskih ostataka u molekulu proteina. U svrhu denaturacije kolagena, tj. dobijanja elatina, proizvoai najpre uzimaju vezivno tkivo krava, svinja ili ajkula koje izlau dejstvu jake kiseline ili baze kako bi se unitila elijska struktura i oslobodili proteini kao to je kolagen. Nakon toga, rezultujua smea se kuva, tokom ega se pod dejstvom poviene temperature, raskidaju veze unutar molekula kolagena, tj. deava se njihova denaturacija, a krajnji proizvod ovog procesa se naziva elatin. elatin se veoma lako izdvaja iz smee jer formira sloj na povrini prokuvane tenosti. Prilikom hlaenja, raskinuti polipeptidni lanci poinju opet da se delimino povezuju, ali se ne formiraju potpuno pravilne spiralne kolagenske strukture. Na nekim mestima postoje upljine u spirali, dok je negde izrazitija umreenost susednih polipeptidnih lanaca. Voda se zadrava u ovim upljinama izmeu lanaca, to prua karakteristino talasanje elatinoznog pudinga. Osim to se koristi kao elatinozni agens (kao npr. u ele-bombonama), elatin se moe koristiti i kao otvriva, emulgator ili stabilizator, a nalazi se u raznim vrstama hrane, od jogurta do vakaih guma,

preko gumenih bombona, krem sira, kolaa, supa, soseva, piletine i unke u konzervi, pa i kobasica. elatin se koristi i za oblaganje pilula kako bi one mogle lake da se progutaju, a koristi se i u kozmetici i to u pomadama.

- Zato nam suze oi kada seckamo luk?

Kada seemo glavicu luka, dolazi do razaranja odreenog broja elija luka, iz kojih se oslobaaju enzimi, koji razlau druge elijske supstance. Jedna od ovih supstanci, amino kiselina sulfoksidaza, enzimskim razlaganjem stvara sumporastu kiselinu, koja ubrzo nakon formiranja, isparava. Ova kiselina, u gasovitom stanju, dolazi do naih oiju, gde reaguje sa vodom koja odrava nae oi vlanim. U ovoj reakciji, dolazi do stvaranje male koliine sinpropanetial-S-oksida, hemijske supstance koja iritira osetljive nervne zavretke u naim oima i izaziva suze. Na ovaj nadraaj, mozak reaguje tako to signalizira suzenje, tj. stvaranje vie vode koja e razblaiti sin-propanetial-S-oksid u oima. Mogua svesna reakcija tela bi bila da protrlja oi rukama, ali bi to stvari uinilo jo gorim, s obzirom da verovatno imate sok od luka svuda po rukama. Jedna od mera predostronosti je noenje naoara tokom seckanja luka, iako bi to moda izgledalo smeno nekome u blizini, a i moda se ne biste mogli najbolje snai u kuhinji punoj pare. ienje luka u friideru bi smanjilo koliinu isparljivih gasova, zbog nie temperature, a jo jedno dobro reenje je seckanje luka pod mlazom vode. Neki ljudi kau da ako drite u ustima ibicu, kriku limuna, pare hleba ili kocku eera, ove stvari mogu apsorbovati isparenja luka pre nego to dou do vaih oiju.

- Zato se urka mora odmrzavati na ispravan nain?

Ispravno odmrzavanje zaleene urke zahteva nekoliko dana. Ako odmrzavamo urku u obinoj kuhinjskoj rerni, doi e do njenog postepenog odmrzavanja od spolja ka unutra, pa e pojedini delovi urke dostii temperaturu od oko 20 oC, to je temperatura pogodna za razmnoavanje bakterija. Da bi se izbegao razvoj bakterija u urki, njeno meso je neophodno odmrzavati ispod temperature od 4oC, a to se moe izvesti u friideru (zahteva od jednog do 5 dana, u zavisnosti od teine urke), u hladnoj vodi (zahteva od 4 do 12 sati) ili u mikrotalasnoj penici (zahteva samo jedan do dva sata, ali se moe izvesti samo sa malim pariima mesa). Razlog zato smo pospani kada pojedemo urku, lei u tome to uree meso sadri u sebi amino kiselinu koja se zove triptofan. Triptofan je jedna od 10 esencijalnih amino kiselina, to znai da je na organizam ne moe sam sintetisati, ve je moramo redovno unositi hranom. Triptofan pomae telu u stvaranju niacina, jednog od vitamina B, koji opet pomae telu u stvaranju serotonina, supstance koja slui kao uspavljujui agens u mozgu i signalizira nam kada je vreme za spavanje. Triptofan je 1980. godine poeo da se koristi kao lek protiv nesanice, ali je desetak godina kasnije bio zabranjen zbog naknadno otkrivenih kontraindikacija.

- Ako se nita ne lepi za Teflon, kako se on sam lepi na lonie i tiganje?

Teflon predstavlja zatitni znak firme DuPont, koji se odnosi na plastini materijal poznat kao politerafluoretilen. Tajna tako glatke povrine Teflona lei u atomima fluora sa povrine ovog materijala. Naime, atomi fluora u Teflonu odbijaju sve strane atome i estice, spreavajui tako vezivanje bilo koje supstance za njegovu povrinu. Osim poznate primene za oblaganje kuhinjskog pribora kao to su tiganji ili lonii, Teflon poseduje iroko polje primene u industriji i to od izolatora kablova kojima se prenose komunikacioni podaci pa sve do uklanjanja vode i mrlja sa odee i nametaja. Postoje dva naina da se Teflon zalepi za neku povrinu. Prvi nain predstavlja sinterovanje, proces koji sa porastom temperature

prethodi topljenju, a pri kome na povienoj temperaturi dolazi do spajanja estica materijala pri emu se smanjuje poroznost i ojaavaju veze izmeu estica, a ovako sinterovani Teflon se jo na visokoj temperaturi vrsto pritiska na povrinu za koju elimo da ga zalepimo. Meutim, kada se materijal ohladi, postoje velike anse da e Teflon otpasti sa njega. Stoga se uz proces sinterovanja, vri i hemijska modifikacija one strane Teflona koja bi trebalo da se zalepi za drugu povrinu. Ukoliko povrinu Teflona koju hoemo da uinimo lepljivom bombardujemo sa jonima ili plazmom u visokom vakuumu i u elektrinom polju, odvojiemo atome fluora sa povrine, a sa naknadnom zamenom odvojenih atoma fluora sa atomima kiseonika dobiemo povrinu koja je veoma lepljiva.

- Zato pena na toplom pivu splasne bre nego na hladnom?

Najvei broj piva predstavlja razblaene rastvore eera, gasova, organskih kiselina, estara i alkohola. Ugljen dioksid je gas koji daje pivu penuavost, a njegova rastvorljivost je blisko povezana sa temperaturom rastvaraa, u naem sluaju vode u pivu. Kao to pastrmke i lososi vie vole da se kupaju u planinskim potocima i rekama, jer je u hladnijim vodama rastvoreno vie kiseonika, isto tako se i vie ugljen dioksida, kao i svih drugih jedinjenja koji se nalaze u obliku gasa na sobnoj temperaturi, moe rastvoriti u hladnom nego u toplom pivu. Sa zagrevanjem, tj. poveanjem temperature piva, poveavaju se toplotna kretanja u pivu, to za posledicu ima i bre izdvajanje rastvorenih gasova, pa viak ugljen dioksida odlazi atmosferu u obliku mehuria.

- ta su to vetake arome?
Mnogo proizvedene hrane koju danas kupujemo sadre nalepnice na kojima su vetake arome navedene kao jedan od glavnih sastojaka. Vetake arome su hemijska jedinjenja ili smee koje oponaaju prirodne ukuse. Bilo koji prirodni miris je najee veoma sloenog sastava sa po nekoliko stotina hemijskih jedinjenja koje delujui na nae receptore u ustima i nosu, uestvuju u stvaranju mirisa ili ukusa. Ipak mnoge arome, a pre svega vone arome imaju samo jednu ili nekoliko dominantnih komponenti koje odreuju miris, odnosno ukus. Mnoga jedinjenja tog tipa se zovu estri. Tako je npr. estar po imenu oktal acetat glavno jedinjenje u aromi pomorande, a estar koji se zove izoamil acetat daje specifian ukus banani. Osim ovih, postoji jo stotinak jedinjenja sa karakteristinom aromom nekog voa. Na taj nain se arome raznih voa mogu meati u najneobinijim odnosima, a primer za smee vetakih aroma su razne bombone ili juicy fruit gume za vakanje.

- Zato je sos u piti od jabuka topliji od kore?

Temperatura predstavlja merilo toplotnog sadraja nekog sistema, a poto se i sos od jabuka, kao i spoljanje kore od testenine nakon dovoljno dugog peenja u pei dostigle iste temperaturu, moemo da kaemo da su kora i sos pite, nakon njenog vaanja iz rerne podjednako topli. Drugim reima, molekuli u sosu i u kori imaju jednake srednje kinetike energije kada pita izae iz rerne. Meutim, i pored toga e se na jezik pre opei dotaknuvi sos nego koru. Ukoliko zanemarimo ekanje da se pita barem malo ohladi, jer e se tada kora bre hladiti od sosa s obzirom da se nalazi u okruenju vazdunih struja koje efikasno odnose toplotu sa nje, iza pojave da emo se pre opei od sosa, nego od kore u trenutku kada su oba ova dela pite podjednako topli, stoje dva efekta: toplotna provodljivost i toplotni kapacitet. Toplotna provodljivost predstavlja meru koliko brzo se toplota prenosi kroz telo. Pasta, odnosno kora pite poseduje mnogo vazdunih depova u sebi, pa nije u stanju da efikasno prenosi toplotu sa rastojanja od nekoliko mikrometara od naeg jezika do kontaktne granice

izmeu jezika i pite. Stoga se ravnotea izmeu hladnijih usta i tople pite uspostavlja postepeno na malim rastojanjima od usta, jer usled niske toplotne provodljivosti nisu mogui brzi prenosi toplote ka ustima. S druge strane, toplotni kapacitet materijalne supstance predstavlja neto slino gustini toplotne energije u njoj, s obzirom da se ova termodinamika veliina definie kao koliina toplote koju je potrebno da predamo telu da bi se njegova temperatura poveala za jedan stepen, pa stoga pomou nje moemo da odredimo koliinu toplotne energije koju poseduje telo na odreenoj temperaturi. Tako, na primer, poto je toplotni kapacitet aluminijuma vei od toplotnog kapaciteta bakra, odreena koliina aluminijuma e na 100 oC imati vei toplotni sadraj od iste koline bakra na istoj temperaturi. Ukoliko dve jednako velike kockice ova dva metala potopimo u dve odvojene ae vode, ona sa kockicom aluminijuma u sebi e biti toplija jer e sa sniavanjem temperature (a dva materijalna sistema u kontaktu e se nai u termodinamikoj ravnotei tek kada im se temperature izjednae), aluminijum odavati vodi vie toplote od bakra. Poto najvei deo sosa od jabuke ini voda koja poseduje veoma veliki toplotni kapacitet za razliku od vazduaste kore, sos e i odavati vie toplote prilikom hlaenja do iste temperature kao i kora. Kao posledica veeg toplotnog sadraja sosa od toplotnog sadraja kore, dotaknuvi jezikom sos, on e nam predati veliku koliinu toplote, a pri tome e se malo ohladiti, dok kao posledica veeg koeficijenta toplotne provodljivosti sosa od vrednosti iste veliine kod kore, toplota e se bre predavati ustima od strane sosa, pa emo usled oba opisana efekta, za kratko vreme provedeno u kontaktu sa njim primiti veliku koliinu toplote.

- Zato iseeni parii voa potamne na vazduhu?

Prilikom seenja plodova nekog voa na krike, dolazi do razaranja elijskih zidova unutar ploda, to dozvoljava slobodan ulaz kiseoniku iz vazduha u unutranjost elija sa povrine krike. Neke od hemijskih reakcija oksidacije elijskih organskih jedinjenja predstavljaju i reakcije oksidacije fenolnih jedinjenja pod dejstvom enzima polifenoloksidaze, a oksidovani fenoli se kondenzuju u obliku braon takica na povrini kriki. Limunska kiselina se veoma lako oksiduje, pa se stoga esto koristi za spreavanje oksidacije voa do fenolnih jedinjenja braon boje. Potrebno je samo da iseene krike jabuke ili nekog drugog voa potopite u limunadu i parii iseenog voa e ostati bele boje.

- Kako moemo iz banane da izdvojimo molekule DNK?

Molekule DNK iz banane ili bilo kog drugog voa, povra, pa i ljudskih ili ivotinjskih elija moemo izdvojiti na veoma jednostavan nain. Za izvoenje procesa ekstrakcije molekula DNK iz banane, potrebni su nam: banana, so, topla voda, mealica za voe i povre (odnosno, seckalica za pravljenje soka, premda umesto nje moemo koristiti i obian mikser), teni sapun, akalice, cediljka, stakleni sud i alkohol (etanol). Najpre, moramo isei plod banane na tanke krike, koje emo sipati u mealicu, zajedno sa kaiicom soli i malo tople vode. Promeajte ovu smeu 5 do 10 sekundi vodei rauna da ona pri tome ne postane previe fluidna. Sipajte zatim ovu smeu kroz cediljku u stakleni sud. Dodajte zatim u sud i dve kaiice tenog sapuna i promeajte smeu, ali pazite da se tokom meanja ne pojavljuju mehurii na njoj. Zatim, paljivo uz zidove suda sipajte alkohol tako da udvostruite koliinu tenosti u sudu. Sipanjem alkohola, u tenosti e se formirati dva tena sloja: donji e predstavljati bananinu smeu, dok e gornji predstavljati alkohol. Saekajte zatim oko 5 minuta. Pogledajte paljivo tenost i videete da na njenoj povrini pluta tanki vrsti sloj. Taj sloj je sastavljen upravo od molekula DNK. Koristei se akalicom (dodirnuvi sloj, blago je okreite kako ne biste pokupili i teni alkohol uz DNK molekule), izdvojite ovaj sloj i imaete prilian broj molekula DNK jednog primerka banane.

- Zato banana u friideru potamni bre nego u sobi?

Premda se proces oksidacije elija koji dovodi do zatamnjivanja voa i povra u sluaju najveeg broja biljnih plodova usporava u hladnijoj atmosferi, ovaj sluaj ne vai i za tropska (pa i neka suptropska) voa, kojima pripadaju i banane. Idealna temperatura na kojoj e banane najdue ostati svetle iznosi 13,3 oC. Poto se banane ne mogu drati u friideru, one se esto ubiraju kao nedovoljno zrele sa afrikih i juamerikih plantaa kako bi u umerene predele stigle u svojoj prirodnoj, utoj boji. Slino svim ivim biima, i banane podeavaju sastav svojih elijskih membrana kako bi njihovu fluidnost prilagodile temperaturi na kojoj se nalaze. Regulaciju fluidnosti, banane postiu putem podeavanja nivoa zastupljenosti nezasienih masnih kiselina u elijskim membranama, a to je vei nivo masti u elijama i izmeu njih, to e banana biti fluidnija, odnosno mljackavija. Stoga, ukoliko isuvie ohladimo bananu, koncentracija masti u njima e se poveati, pa e pojedinane elije izgubiti svoje individualne funkcije i stopie se meusobno. Na taj nain e se enzimi, njihovi supstrati i drugi elijski proteini u banani pomeati meu sobom, to dovodi do razlaganja polimernih molekula koji su zasluni za ouvanje biljne strukture, a to su pre svega: celuloza (koju razlae enzim celulaza) i pektin (koji razlae enzim pektinesteraza). Razlaganje ugljenog hidrata skroba od strane enzima tipa amilaze je takoe, povezano sa omekavanjem banane pod dejstvom vremena. Meutim, samo zatamnjivanje kore banane je povezano sa oslobaanjem enzima koji se zove polifenil oksidaza (PPO). Ovaj enzim uz pomo kiseonika iz vazduha prirodno polimerizuje fenole iz kore banane do polifenola, koji po svojoj strukturi, a i optikim osobinama podseaju na melanin, pigmentni molekul koji naoj koi daje tamnu boju kada se sunamo. Aktivnost PPO-a se smanjuje u prisustvu kiselina, to je i razlog zato oblaemo voe limunovim sokom ukoliko elimo da ono ne potamni na vazduhu, odnosno da se ne oksiduje.

- Kako friider hladi hranu?

Hladna sredina pomae hranljivim namirnicama da due ostanu svee, jer se pri niskim temperaturama usporava aktivnost bakterija (kojih ima u svakoj hrani), koji su glavni uzronici kvarenja hrane. Verovatno ste primetili da vas rashlauje stavljanje kapi vode na kou. Naime, voda koristi telesnu toplotu za isparavanje i tako vas hladi (utrljavanje alkohola jo vie hladi jer on isparava na nioj temperaturi nego voda). Na istom principu funkcionie i friider koristi isparavanje tenosti za apsorbovanje toplote. Osnovni delovi svakog friidera su: kompresor, vijugave cevi za razmenu toplote sa unutranjou, kao i sa spoljanjou friidera, ventil i tenost niske take kljuanja (nekada freoni (hlorfluorougljenici), a danas uglavnom amonijak koji kljua na 32oC). Kompresor (koji za svoj rad koristi elektrinu energiju) sabija gas supstance za hlaenje, to podie pritisak i temperaturu supstance, tako da cevi za razmenu toplote koje se nalaze van friidera dozvoljavaju kompresovanoj supstanci da rasipa svoju toplotu. Kako se ova supstanca hladi, ona se polako kondenzuje u tean oblik i poinje da tee kroz ventil, nakon ega prelazi iz oblasti visokog pritiska u oblast niskog pritiska, tako da se iri i isparava. Tokom isparavanja, supstanca (preko cevi za razmenu toplote koje se nalaze u friideru) apsorbuje toplotu iz unutranjosti friidera i tako je odrava hladnom. Hladni gas amonijaka se zatim prikuplja od strane kompresora i ciklus hlaenja (i cirkulisanje supstance za hlaenje) se nastavlja. Meutim, ukoliko ste nekada ili na piknik sa friiderom, onada sigurno znate da postoje i hladnjaci kojima za funkcionisanje nije potrebna elektrina energija. Ovakvi friideri (tzv. gasni ili propanski) poseduju generator koji stvara gas amonijaka pomou toplote dobijene sagorevanjem nekog drugog gasa (najee propana ili kerozina). Postoje i neki friideri iji se rad zasniva na tzv. Peltjeovom (termoelektrinom)

efektu, tj. pojavi da se na dva prstenasta spoja razliitih metala pojavljuje razlika u temperaturama ukoliko elektrina struja protie kroz prsten. Vrui spoj na prstenu se stavlja van friidera, a hladni spoj se dri u njegovoj unutranjosti. Postoje i neki tzv. instant hladni paketi koje je dovoljno promukati da bi se stvari u njima skoro trenutno ohladile. Ovakvi hladnjci imaju izgled plastine kese ispunjene tenou, koja u ovom sluaju predstavlja vodu u kojoj su se nalaze jo manje kesice amonijum nitrata. Kada prodrmamo hladnjak, kesice sa amonijum nitratom se razbijaju i meaju sa vodom to dovodi do izrazito endotermne reakcije (reakcije za ije je odvijanje neophodno uloiti, odnosno utroiti toplotu, za razliku od egzotermnih reakcija koje oslobaaju tolpotu) koja za svoje odvijanje apsorbuje toplotu iz unutranjosti hladnjaka, Ime se hlade namirnice u njemu.

- Kada bismo vrata friidera ostavili otvorena, ta bi se desilo sa temperaturom sobe?

Drei vrata fridera otvorenim, soba postaje toplija. Zamislite friider kao ureaj koji prenosi toplotu iz svoje unutranjosti u kojoj stoje hranljive namirnice na svoju okolinu, odnosno sobu u kojoj se nalazi. Soba oko friidera se zagreva jer prima toplotu osloboenu iz unutranjosti friidera. Ako ostavite vrata otvorena, toplota iz sobe se vraa u friider i opet nazad u sobu. Kao rezultat osloboene toplote usled konstantnog rada motora koji tei da ponovo ohladi unutranjost friidera, dolazi do poveanja ukupne temperature sobe. Taj proces se nastavlja sve dok su vrata friidera otovorena, a da je pri tome, naravno, temperatura sobe vea od temperature koja tei da se postigne u unutranjosti friidera. Hlaenje sobe putem otvaranja vrata friidera je adekvatno ispumpavanju vode iz podruma, a da smo pri tome usmerili izvod pumpe nazad ka podrumu.

- Zato se vrata friidera tee otvaraju neposredno nakon to smo ih zatvorili?

Kada otvorimo vrata friidera, dozvoljavamo hladnom vazduhu koji okruuje hranljive namirnice da izae u sobu, dok topliji vazduh iz sobe ulazi u friider i poto je rei od hladnog vazduha u njemu, odmah se penje na vrh friidera. Kada zatvorimo vrata friidera, ovaj topliji vazduh koje je malopre uao iz sobe, hladi se, pri emu se skuplja, pa se i zapremina koju on zauzima smanjuje, a time i njegova gustina, kao i gustina ukupne koliine vazduha u unutranjosti friidera. Na ovaj nain, pod dejstvom pada pritiska u friideru, formira se delimini vakuum koji kao da lepi vrata ka oblasti nieg pritiska, te tako dodatno spreava otvaranja vrata. Ovaj efekat je posebno izraen kod zamrzivaa jer je temperatura vazduha u njima jo nia, pa se vazduh i bre hladi do jo manje gustine. Kada je razlika izmeu temperatura vazduha u sobi i u zamrzivau posebno velika, kao na primer, kada je napolju topli letnji dan, razlika u pritiscima izmeu vazduha van hladnjaka i u njemu je ponekad toliko velika da moramo da najpre blago odlepimo fleksibilnu plastinu zaptivnu traku, kako bi propustili toplu vazdunu struju iz sobe u friider, a ova topla struja vazduha e smanjiti razliku u pritscima i tako olakati otvaranje vrata. Razlog zato je znatno tee otvoriti vrata friidera neposredno nakon to smo ih zatvorili u odnosu na bilo koji kasniji trenutak je u tome to razlika u pritiscima, nagraena pod dejstvom brzog hlaenja vazduha, vrlo brzo opada, jer friider nikada nije hermetiki izolovan od okoline, ve uvek barem malo vazduha iz sobe prolazi kroz sistem koji dri vrata friidera zalepljenim, i ulazi u sam friider, ime smanjuju razliku u pritiscima.

- Koji kuni aparati troe najvie elektrine energije?

Ukoliko koristite elektrino grejanje onda je zima godinje doba kada e ovaj tip grejanja dati najvei doprinos vaem raunu za struju. Adekvatno velika potronja se postie i leti ukoliko koristite klima-ureaj (u proseku oko 15 000 Vati). Osim elektrinih grejaa, i bilo koji nain grejanja vode, kao npr. u bojlerima ili u sunicama za ve, troi prilino veliku koliinu elektrine energije (oko 4000 Vati). Proseni friider ima snagu od oko 1000 vati, to ga ini 15 puta manjim potroaem struje od skoro bilo koje grejalice. Snaga pumpe za vodu iznosi oko 3000 Vati, fena oko 1200 Vati, kuhinjske penice oko 1000 Vati, to i nisu zanemarljivo male veliine. S druge strane, kompjuter i monitor zajedno imaju snagu od 400 Vati, a sijalice od 60 100 Vati, pa ih ovako mala snaga ini i relativno malim potroaima elektrine energije.

- Zato nam radi telefon kada nestane struja?

Telefon je ureaj koji putem mikrofona prevodi zvuk u elektrine signale i alje ih ka telefonskoj centrali, koja zatim uspostavlja dalji istovremeni i obostrani prenos informacija izmeu dva sagovornika. Telefonu je za normalan rad potrebna jako mala struja. Pri naponu od 6 do 12 Volti (najee se moe napajati baterijom od 9 Volti), a na struji od 30 miliampera funkcionie obian telefon. Va telefon i telefonska centrala povezane su parom bakarnih ica koje su najee postavljene ispod zemlje tako da ih sneg ili oluje ne mogu presei. Ovaj par bakarnih ica prenosi elektrinu struju kojom telefonska centrala napaja va telefon. Osim rezervnog generatora, telefonske centrale poseduju veliki baterijski sistem koji snabdeva telefone sa elektrinom energijom tokom nestanka struje ili kraha elektrine mree. U sluaju nestanka struje, baterije i generator odravaju telefonsku centralu osvetljenom i omoguavaju joj funkcionisanje, a sve s obzirom da je telefonu za rad potrebna jako mala jaina struje.

- Zato se telefonski kablovi sami uvru?

Telefonski kablovi se tokom izrade oblikuju tako da formiraju oblik spirale, a ukoliko zarotiramo telefonsku slualicu u suprotnom pravcu od pravca pruanja spirale kabla, neki od sastavnih zavijutaka e se ispraviti. Meutim, ovako izvrnuti kabl ne postaje prav, ve stvara spiralne uvijutke suprotnog smera, a to vie obremo slualicu u istom smeru, to e duina ovih suprotno usmerenih spiralnih navoja biti vea. Iako nam se moe initi da se ova pojava deava prosto sama od sebe, njen uzrok lei u injenici da ako se ne igramo sa kablom dok priamo preko telefona, svaki put kada se javimo na telefon i podignemo slualicu, izvrimo jednu polovina navoja, dok drugu polovinu najee izvrimo kada vratimo slualicu na njeno postolje. Postoje i neki kablovi, kao npr. optiki Ethernet kablovi koji e prestati da funkcioniu kada ih dodatno uvrnemo. Naime, Ethernet kabl se sastoji od dva kabla obmotana jedan oko drugog, pri emu svaki kabl provodi kroz sebe irok spektar elektromagnetnih talasa. Kada malo uvrnemo Ethernet kabl, izazivamo promenu impedanse kabla, to e poremetiti talase sa njihovog puta i jedan njihov deo e se reflektovati unazad.

- Kako radi Caller ID?

Caller ID je jednostavan ureaj koji moemo da zakaimo za kuni telefon kako bismo prilikom svakog telefonskog poziva, na njegovom displeju mogli da proitamo ko nas zove i sa kog telefona. Naime, raniji tipovi modema su u svrhu slanja bitova digitalnih informacija kroz telefonsku liniju koristili metodu pod imenom Frequency Shift Keying (FSK) u okviru koje je jedan ton (npr. frekvencije 1200 Hz) predstavljao binarnu jedinicu, dok je drugi ton (npr. 2200 Hz) predstavljao binarnu nulu. Modem je menjao frekvencije tonova u

zavisnosti od toga da li eli da alje jedinice ili nule, a brzina kojom je mogao da prelazi sa jedne na drugu frekvenciju je odreivala njegovu brzinu. Da bi slala ID (indentifikacione) informacije na kune (fiksne) telefone, telefonska centrala se koristi identinim FSK sistemom u okviru koga alje ASCII znakovne podatke ka Caller ID aparatu. Modemska poruka se alje izmeu prvog i drugog zvona. Stoga, ukoliko bismo se prikljuili na telefonsku vezu, odmah nakon prvog zvona, uli bismo jedan bliiiip zvuni signal u trajanju od oko pola sekunde. Ukoliko bismo deifrovali ovaj bliiiip, pronali bismo da sadri (u sluaju jednostavnijeg Caller ID sistema): niz promenljivih jedinica i nula koji pomau Caller ID-u da se sinhronizuje sa signalom (odnosno, da uskladi brzinu prijema podataka sa brzinom prenosa), niz od 180 jedinica, jedan bajt (niz od 8 bitova u sluaju Caller ID-a) koji oznaava tip poruke, jedan bajt koji opisuje duinu poruke, mesec, dan, as i minut predstavljeni sa po parom bajtova, desetocifreni telefonski broj predstavljen sa 10 bajtova i bajt koji nosi proverni zbir. Postoje, takoe, i mnogi napredniji Caller ID ureaji koji nam daju na uvid i ime prijatelja koji nas zove, kao i razne druge podatke, ali je sam princip rada identian ovde opisanom. Svako slovo ili broj se alju kao 8-bitni ASCII simbol kome prethodi 0 koja oznaava poetni bit, a zavrava se sa 1 koji oznaava zavrni bit. Caller ID sadri modem koji dekodira primljene podatke, malo elektrino kolo koje detektuje zvono i jednostavan procesor koji pokree displej na kome se ispisuju poruke.

- Zato je selotejp lepljiv?

Lepljive trake sadre adhezivna ili lepljiva sredstva, odnosno polimere osetljive na pritisak koji predstavljaju visoko-viskozne tenosti (viskoznost je unutranje trenje tenosti, pa je npr. med viskozniji od vode), koje su pored toga i elastine, pa se stoga jednom reju nazivaju viskoelasticima. Da bi lepljiva traka dobro funkcionisala, ona mora uspostaviti dobru adheziju u odnosu na povrinu za koju se lepi, kao i dobru koheziju, tj. jake veze izmeu sopstvenih polimernih lanaca. Inae, adhezija predstavlja vezivanje izmeu raznorodnih molekulu, u ovom sluaju izmeu lepka i povrine, dok kohezija predstavlja vezivanje izmeu istorodnih molekula, tj. izmeu samih polimernih lananih molekula. Za dobru adheziju je neophodno da viskoelastik brzo tee po povrini, a stepen ovog toka odreuje intenzitet adhezije. Sam stepen toka, s druge strane zavisi od razlike u povrinskim energijama izmeu adheziva i materijala od koga je sainjena povrina, a adhezivi osetljivi na pritisak bolje teku na materijalima visokih povrinskih energija, kao to su npr. metali, stakla ili plastike, a znatno slabije na materijalima niske povrinske energije, kao to su polietilen, polipropilen ili Teflon. Mehanizam adhezije ukljuuje kako mehaniku, tako i specifinu adheziju. Mehanika adhezija se pojavljuje kada adheziv ue u teksturu supstrata, a specifina adhezija ukljuuje elektrostatike i Van der Valsove sile, kao i kiselo-bazne interakcije izmeu lepka i supstrata.

- emu slue elektrini osigurai?

Elektrini osigurai se koriste u kuama kako bi spreili poar prouzrokovan elektrinom strujom. Naime, ukoliko bi vrua ica kroz koju protie struja sluajno dotakla neutralnu icu (npr. ukoliko mi progrize izolaciju ili ekserom dotaknemo icu dok postavljamo sliku na zid ili usisiva uvue itav strujni utika zajedno sa tekerom i presee ga itd.), ogromna koliina struje bi potekla kroz kolo i poela da ga zagreva slino icama na tosteru. Iz tog razloga, struja u kui najpre prolazi kroz osigurae koji se zagrevaju bre od obinih ica i pregorevaju pre nego to se ice zagreju toliko da bi mogle da prouzrokuju poar. Mnogi pojedinani elektrini aparati poseduju sopstvene elektrine osigurae (tzv. GFCI Ground Fault Circuit Interrupter) koji u ovom sluaju tite korisnika od elektrinog

udara. Strujni utikai se najee sastoje od dve metalne elektrode i jedne rupice. Jedna od elektroda se naziva neutralnom, jedna vruom, a rupica se naziva uzemljenjem. Ukoliko, ureaj funkcionie ispravno, sva struja e prolaziti tei od toplog ka neutralnom kraju. GFCI je dodatni ureaj u okviru utikaa koji stalno meri protok struje izmeu ova dva kraja. im doe do protoka struje ka Zemlji, odnosno kroz nas kao korisnika elektrinog aparata (npr. ukoliko se narui izolacija, a mi stojimo na vlanom, odnosno provodnom tlu), dolazi do pada struje izmeu toplog i neutralnog kraja. Kada doe do promene jaine struje za samo 4-5 miliampera, GFCI u 1/30 delu sekunde prekida tok struje kroz utika, a time i kroz ureaj.

- Kako tosteri greju sendvie?

Tosteri su po svojoj funkciji veoma bliski sijalicama sa uarenim metalnim vlaknom jer se u oba sluaja koristi elektrina struja za zagrevanje metalne ice. Meutim, u tosterima se ne nalazi ica od tungstena, jer bi se ona u vazduhu zapalila im se dovoljno zagreje. Vrua ica u tosterima je napravljena od materijala koji se zove nihrom i predstavlja leguru nikla i hroma. ica od nihroma ne moe da se zapali u vazduhu, pa stoga ona ne mora da bude zatvorena u vakuumirani omot kao to je sluaj sa tungstenskom sijalicom. Meutim, nihrom se topi na znatno niim temperaturama od tungstena, pa stoga ne sme biti zagrevan iznad temperature usijanja. Od nihroma bi se dobila crvenkasta sijalica slabog sjaja, ali se zato od njega dobijaju odlini elementi za zagrevanje. Kada postavimo sendvi u toster i povuemo ruku na njemu, radimo tri stvari. Najpre, sabijamo oprugu koja e kasnije izbaciti tost, odnosno vrimo rad na opruzi, a jedan deo ove energije opruga skladiti i kasnije je koristi za lansiranje tosta. Zatim, pokreemo tok elektrine struje kroz nihromsko vlakno. Kada poluga dostigne dno svog putovanja, ona zatvara elektrini prekida tako da struja moe da protie od jednog terminala zidnog utikaa kroz metalno vlakno do drugog terminala utikaa. Prolaskom elektrine struje kroz provodan materijal (odnosno, materijal niskog elektrinog otpora), elektroni e se u maloj meri sudarati sa atomima reetke i rasipati svoju energiju u toplotu (odnosno u pojaano vibriranje kristalne reetke materijala). Kada elektrina struja prolazi kroz superprovodan materijal, tada se nimalo energije elektrona ne prevodi u toplotu, dok se prolaskom elektrine struje kroz materijal visokog elektrinog otpora (odnosno, male provodljivosti), ogroman deo energije elektrona prevodi u zagrevanje materijala, to je i sluaj sa nihromnom icom. Trea stvar koju radimo sa povlaenjem poluge tostera je aktiviranje termostata koji prekida protok elektrine struje kada temperatura nihromne ice dostigne odreenu veliinu. Naime, termostat se sastoji od bimetalne trake koja je pozicionirana blizu jedne od dve povrine tostera koje naleu na sendvi. Bimetalna traka predstavlja senzor temperature koji menja svoj oblik u zavisnosti od temperature. Kako tost postaje topliji i bimetalna traka postaje toplija i stoga se sve vie savija. Kada se dovoljno savije, ona pokree mehanizam koji oslobaa zategnutu oprugu koja se opet podie navie zajedno sa tostom, a time i otvara prekida tako da prestaje tok struje kroz metalno vlakno. Koliko topao bi trebalo da bude tost pre nego to iskoi iz tostera zavisi od orijentacije bimetalne trake. Kada pomeramo toki na tosteru kojim definiemo temperaturu tosta, mi zapravo pomeramo ovu bimetalnu traku tako da ona mora da bude vie ili manje savijena kako bi aktivirala oprugu. Najvei deo toplote kojom se zagreva tost, prenosi se od vrueg bihromnog vlakna do tosta putem infracrvenih talasa, pa stoga topli sendvi ima razliit ukus nego to bi bio sluaj da se zagrevao putem kontakta sa vruom supstancom.

- Kako radi mikrotalasna pe?

Mikrotalasne penice poseduju snane oscilatorne generatore magnetnog polja (tzv. magnetron) pomou kojih emituju elektromagnetne talase koji greju i kuvaju ili peku hranu, a intenzitet i vremensko trajanje emisije ovih mikrotalasa (kratkih radio talasa) se moe podeavati pomou potenciometara (tokia) ili tastature na pei. Grejanje i peenje hrane u ovim peima je mogue upravo zbog prisustva vode u svakoj hrani. Pojedinani molekuli vode su kao celina elektrino neutralni. Meutim, kiseonikov atom molekula vode je elektronegativan, dok su dva atoma vodonika elektropozitivni, to znai da raspodela oblaka naelektrisanja u molekulu vode nije sferno simetrino rasporeena, ve su elektronski oblaci neto gui u okolini jezgra kiseonikovog atoma nego oko dva protona vodonika. Zahvaljujui ovome, atomi koji vibriraju du vodonik-kiseonik veza predstavljaju dipole koji osciluju u prostoru i vremenu. Svi dipoli koji osciluju emituju elektromagnetne talase ija je frekvencija jednaka frekvenciji vibriranja atoma du veze dipola. Ova frekvencija je u sluaju molekula vode jednaka oko 2450 MHz (2 milijarde i 450 miliona oscilacija u sekundi), a i generator elektromagnetnih talasa u pei emituje zraenje u ovom frekventnom opsegu. Molekuli vode apsorbuju elektromagnetne talase koje emituje pe i poinju da vibriraju intenzivnije, to znai da se pri istoj frekvenciji vibriranja, amplitude oscilovanja atoma u molekulima vode sve vie poveavaju. U sudarima sa okolnim nevodenim atomima i molekulima, vibraciono pobueni molekuli vode se relaksiraju na osnovna vibraciona stanja, pri emu viak vibracione energije predaju atomima i molekulima sa kojima se sudaraju tako da naravno uvek bude ouvan zakon odranja energije. Energija predata okolnom molekulu ili atomi, najee predstavlja energiju kretanja, pa stoga i svi atomi i molekuli u hrani koja se greje poinju da se kreu bre. Srednja kinetika energija svih estica u sistemu je poznata i kao temperatura, pa se stoga i temperatura jela poveava, pa kad se ona povea do one koju smo ispisali na displeju pei (ili kada se zagreje odreeno vreme na eljenoj temperaturi), pe nam stavlja do znanja zvunim signalom u vazduhu ili tekstualnim signalom na displeju da je jelo ugrejano. Efikasnost zagrevanja u mikrotalasnoj pei zavisi najvie od sadraja vode u hranljivoj namirnici. Poto porcelan i staklo ne sadre skoro nimalo molekula vode u sebi, oni ni ne oduzimaju energiju od mikrotalasa koje emituje pe, pa se stoga ni ne zagrevaju mnogo. Drugi materijali kao to su papir, plastika, keramike ili karton, takoe su najee potpuno providni za elektromagnetne talase koje emituje pe, pa se ni oni ne zagrevaju u njoj. S druge strane, metali se ne smeju koristiti u mikrotalasnim peima, jer reflektuje mikrotalase, to moe uzrokovati neeljenu interferenciju, kao i eventualno pojaanje amplituda talasa. Drveni sudovi se takoe ne smeju koristiti u ovim peima jer poseduju visok sadraj vode koja bi apsorbovala mikrotalase i intenzivnim vibriranjem dovela do pojava pukotina, pa i do lomljenja drvene posude. Mikrotalasne penice su mnogo efikasnije od obinih pei jer greju samo hranu, ali ne i okolni vazduh.

- ta je to bebi monitor?
Bebi monitor predstavlja mini radio predajnik koji prevodi elektrini signal dobijen sa mikrofona u frekventno modulisani (FM) radio signal koji zatim emituje na jednoj frekvenciji (49300, 49830, 49845, 49860, 49875 ili 49890 MHz) dokle god je ukljuen. Domet predajnika je reda veliine razmera kue zajedno sa dvoritem, pa stoga pomou prijemnika bebi monitora moete uti vau bebu kada se probudi iako se pri tome nalazite, npr. u susednoj sobi ili u dvoritu. Bebi monitor se stoga sastoji iz jednog radio predajnika koji postavljamo u blizini zvuka koji elimo da sluamo, i radio prijemnika sa malim zvunikom koji moemo zakaiti za neki deo odee ili ga nositi sa sobom. Prenik prostiranja signala je najee nekoliko desetina metara, a pomou ove naprave moete npr. sluati televizijsku emisiju u drugoj sobi ili uti udaljeno zvonce ili telefon.

- Da li smo stvarno neto vii kada se probudimo?

Skoranja nauna istraivanja su pokazala da smo zaista neto vii kada se probudimo ujutro, a za ovaj efekat postoje dva razloga. Kod dece koja jo uvek rastu, dolazi do intenzivnijeg luenja hormona rasta tokom noi od strane hipofize, to dovodi do niza hormonski indukovanih biohemijskih reakcija koje rezultuju u produenju kostiju na njenim krajevima (epifizama). Ipak, kod odraslih bia, ova pojava smanjivanja visine tokom dana, kao i rasta tokom noi, povezana je sa dejstvom gravitacije na nau kimu. Naime, kada hodamo ili sedimo preko dana, dolazi do blage i jedva primetne kompresije, tj. sabijanja susednih kimenih prljenova pod dejstvom sile tee, dok kada spavamo u leeem poloaju dolazi do ponovnog izduivanja i isto tako blagog poveanja rastojanja izmeu susednih kimenih prljenova, pa nam je kima za itavih 16 milimetara dua ujutru.

- Zato se majice posle pranja isprave kada ih opeglamo?

Tekstilne tkanine se sastoje od mnotva dugakih vlakana, od kojih se svako sastoji od miliona dugakih molekula koji naleu jedni preko drugih tako da formiraju slabe (uglavnom vodonine) veze izmeu sebe. Pod dejstvom pranja, hidroksilni i vodonini joni na koje disosuje (razlae se) voda, izazivaju raskidanje ovih veza i njihovo uspostavljanje na drugim krajevima tako da koulja uz dejstvo mehanike sile, postaje izguvana. Ipak, njenim peglanjem, ove meumolekulske veze se rekonstituiu na svojim pravim mestima tako da koulja opet poprima svoj prvobitni izgled. Pamuk se sastoji od molekula celuloze koji predstavljaju dvodimenzionalne polimere (kod kojih se veze pruaju u dva, meusobno normalna pravca) glukoze. Hidroksilne grupe tre sa krajeva molekula celuloze i kae se za vodonine molekule iz drugih molekula celuloze putem vodoninih veza. Pod dejstvom malo toplote i vlage, ove veze se mogu raskinuti, a ovo se upravo i postie peglanjem. Sigurno vam je poznato kako se koulja ili bilo koja druga pamuna tkanina teko ispravlja peglanjem ukoliko je tkanina isuvie suva ili ukoliko pegla nije dovoljno topla. Naime, poviena temperatura ubrzava sve hemijske reakcije u prirodi, pa i reakciju raskidanja vodoninih veza u pamuku, koje se zatim ponovo uspostavljaju tako da se prilagoavaju utisnutom obliku. Naime, brzina svih hemijskih reakcija u prirodi zavisi od eksponenta negativnog kolinika energije aktivacije reakcije (energije koju je potrebno predati esticama sistema kako bi one prebrodile energetsku barijeru i prele u stabilno energetsko stanje proizvoda reakcije) i proizvoda Bolcmanove konstante (kada traimo brzine izvoenja pojedinanih hemijskih reakcija ili gasne konstante kada je re o molu, odnosno 6,02 1023 estica sistema) i temperature na kojoj se odigrava reakcija: e-E/kT. Tako, ukoliko je negativna vrednost kolinika kojim se stepenuje broj e jednaka 30, reakcija e se odigrati za samo jednu desetinku sekunde, ukoliko je ovaj odnos jednak 50, reakcija e se odigrati za 16 meseci, dok kada je odnos jednak 60, reakciji e biti potrebno 30 000 godina da se odigra. U svakom sluaju, kada skinemo peglu sa koulje, ona postaje ravna, jer smo uspeli da uskladimo slabe meumolekulske veze u njoj sa oblikom donje, ravne i tople povrine pegle. Kod tkanina slinih pamuku, efekat koji se postie peglanjem je skoro isti, osim to meumolekulske veze koje se raskidaju i rekonstruiu ne moraju biti vodonine, ve mogu biti kovalentne. Tako, npr. vuna poseduje kovalentne unakrsne meumolekulske veze koje se raskidaju i ponovo formiraju na odgovarajuim mestima omoguavajui tako da se tkanina opegla pomou odgovarajuih hemikalija. Sintetike tkanine kao to su poliamid (najlon), poliester, acetati i triacetati, osetljive su na toplotu tako da se prilikom proizvodnje mogu podesiti tako da se same ispravljaju na odreenoj temperaturi.

- Zato se novanice za razliku od obinog papira ouvaju kada se zajedno sa pantalonama operu u maini za ve?
Obian papir kao to su papir iz svezaka, knjiga, asopisa, novina, konstrukcioni papir itd., pravi se od celuloze, dugakih ugljeninih polimernih molekula koji se dobijaju iz drvea. Od drvea se prave fine, celulozne niti koje se zatim polau u listove kako bi se dobio papir. S druge strane, papir od koga se izrauju novanice ili line karte, pravi se od tkanina biljnog ili ivotinjskog porekla. Naime, pamuna, vunena ili platnena (lanena) tkanina se obrauje kako bi se od nje dobila dugaka vlakna. Vunena vlakna se u najveoj meri sastoje od proteina keratina, dok se pamuna i platnena vlakna oblau sa slojem organskih boja kako bi postala nerastvorna u vodi. Papir dobijen iz ovih vlakana se esto naziva krpljenim ili platnenim papirom. Polimerne veze u krpljenom papiru su znatno jae od veza izmeu ugljeninih atoma u okviru celuloze iz obinog papira (koji sadri i lignin koji dodatno smanjuje jainu papira), a uz to, na papir dobijen iz krpa ne deluje voda. S druge strane, obian papir odlino apsorbuje vodu to dovodi do njegovog lakog cepanja nakon to ga malo nakvasimo.

- ta su to belila?
Ukoliko propustimo elektrinu struju kroz slanu vodu (tj. vodeni rastvor kuhinjske soli - NaCl), na jednoj elektrodi e se izdvajati gas hlor (Cl2), a na drugoj natrijum hidroksid (NaOH). Meanjem ova dva proizvoda elektrohemijske reakcije dobija se natrijum hipohlorat (NaOCl). Kada kupimo belilo u prodavnici, onda je to najee 5,25 %-tni rastvor ove supstance. Drugim reima, ovom prilikom kupujemo slanu vodu koja je malo izmenjena prolaskom struje kroz nju. Osim to se koristi za dezinfekciju bazena i pijae vode zbog svoje sposobnosti da unitava bakterije i alge, hlor predstavlja odlino sredstvo za uklanjanje mrlja. Sve prirodne boje, pa i mrlje na odei, poseduju u svom sastavu jedinjenja ili delove hemijskih jedinjenja koje se nazivaju hromofore, a imaju sposobnost da apsorbuju svetlost odreenih talasnih duina, usled ega imaju odreene boje. Kada hlor reaguje sa vodom nastaju hlorovodonina kiselina i atomski kiseonik. Kiseonik lako reaguje sa hromoforama eliminiui deo njihove atomske strukture koji je odgovoran za apsorpciju svetlosti i stvaranje boje.

- Zato predmeti ostanu na stolu ako brzo pomerimo stolnjak ispod njih?
Ovaj trik predstavlja jedan od najeih kolskih primera Njutnovih zakona kretanja. Naime, prvi Njutnov zakon nam kae da e predmeti na stolu ostati nepokretni sve dok na njih ne pone da deluje neka spoljanja sila. Da bismo pokrenuli predmete sa stola, neophodno je da na njih primenimo horizontalnu silu, to u sluaju pomeranja stolnjaka predstavlja sila trenja izmeu stonih predmeta i stone mueme. Njutnov drugi zakon nam kae da je vrednost sile koja je neophodna da ubrza predmete na stolu direktno proporcionalna ubrzanju predmeta. Kada se stolnjak pomera polako, predmetima odgovara malo ubrzanje stolnjaka, pa se i oni pokreu sa njom. Kada se stolnjak brzo izvue, predmetima je potrebno vee ubrzanje da bi se pokrenuli zajedno sa njim, a sila koja uzrokuje izvlaenje stolnjaka je vea od dostupne sile trenje, pa tada predmeti ostaju na svojim mestima.

- Kako rade aparati za regulisanje vlanosti?

Najei tipovi aparata za regulisanje vlanosti su jednostavni isparavaki ovlaivai. U okviru njih, voda koja se nalazi u rezervoaru aparata prolazi pored filtera na kome se adsorbuje a zatim pomou ventilatora koji provodi vazdune struje iz sobe pored filtera, voda se i rastvara u vazduhu koji stoga postaje vlaniji. Ovakvi ureaji se najee koriste zimi kada je vazduh u kuama uvek neto suvlji od okolnog vazduha. Meutim, to je vea relativna vlanost vazduha (odnos mase vode koja je rastvorena u vazduhu i maksimalne mase vode koja se moe rastvoriti u istoj koliini vazduha na datoj temperaturi), to e voda tee isparavati sa filtera, pa su stoga aparati za regulisanje vlanosti ovog tipa najee samoreguliui. Naime, sa porastom vlanosti, koliina vode koja se rastvara u okolnom vazduhu prirodno opada. Ovakvi aparati su esto prikljueni za kune klima-ureaje, a i tada rade na slian nain: metalna mrea ili ekran su pozicionirani u cevi pei ili hladnjaka, voda iz kunih vodovodnih cevi prolazi kroz ovaj ekran, a struje vazduha (iz cevi) u prolazu zahvataju vlagu i prenose je u sobu. Postoje i mnogi drugi naini za poveanje vlanosti u kui. Naime, dovoljno je da postavimo iniju sa vodom (ili mokri pekir) na vrh toplog radijatora ili pei, pa e vazduh u sobi postati neto vlaniji. Na slinom principu rade i tzv. parni aparati za regulisanje vlanosti kao i mnogi drugi mehaniki tipovi ovih aparata, kao npr. impelerski ovlaivai u kojima rotirajui disk razbacuje vodu ka rasprivau oblika saa koji razbija vodene kapi u veoma male i fine kapljice koje plutaju u vazduhu i koje se i vide u okolini ovakvog aparata u vidu fine magle. Postoje i ultrazvuni ovlaivai u kojima metalna dijafragma potopljena u vodu vibrira pri ultrazvunoj frekvenciji kako bi formirala izuzetno male i fine vodene kapljice. Ultrazvuni ovlaivai su najee veoma tihi u svom stvaranju hladne magle, a postoje i aparati (koji su takoe samoreguliui slino isparavakim ovlaivaima) kod kojih neka krpa, papirni materijal ili neka pena izvlae vodu iz rezervoara, a fen koji duva u ovaj vlani materijal izaziva vazdune struje koje odnose vlagu u vazduh sobe.

- Kako klima-ureaji hlade sobu?

Osim to se koriste u nekim prevoznim sredstvima, klima-ureaji se mogu primetiti na prozorima kua, u dvoritima ili ak i na krovovima. U tipinom prozorskom klima-ureaju, kompresor sabija hladni gas freona, tako da on postaje vru i pod visokim pritiskom. Ovako zagrejani freon se zatim kree kroz niz cevi koje se nalaze sa strane spoljanjosti kue, pri emu rasipa toplotu i kondenzuje se u tenost. Teni freon zatim prolazi kroz irei ventil, pri emu isparava i ponovo postaje hladni gas koji zatim prolazi kroz drugi niz cevi koje se nalaze sa strane unutranjosti kue, pri emu apsorbuje toplotu i hladi vazduh u kui. Izmeu kraja sa toplim i kraja sa hladnim cevima postoje jo dva ventilatora, pri emu jedan ubrzava tok hladnog vazduha ka kui, dok drugi ubrzava vazduno strujanje toplog vazduha ka spolja. Klima-ureaji koji se nalaze u dvoritima poseduju mogunost razdvajanja tople i hladne strane ureaja, a osim to je kapacitet ovakvih klima-ureaja vei od prozorskih tipova, ne postoji nijedna druga bitnija razlika izmeu njih. Ipak, sistem rada klima-ureaja sa krova kue je neto drugaiji. Naime, ovakvi ureaji pomou freona hlade vodu do temperatura izmeu 4,4 i 7,2 oC, a ovako ohlaena voda se zatim provodi kroz zidove kue. Meutim, u posebno velikim sistemima se ne koristi vazduh za rasipanje toplote iz spoljanjih cevi, ve se u ovu svrhu koriste tzv. hladei tornjevi koji izduvavaju vazduh kroz tok vode koji prolazi kroz debeli sloj plastine mree i isparava ime se voda hladi. Tako, efikasnost hlaenja pomou hladeih tornjeva direktno zavisi od relativne vlanosti vazduha, kao i od pritiska okolnog vazduha. Naime, sa smanjenjem vlanosti poveava se mogui temperaturni pad koji se moe izvesti pomou hladeeg tornja.

- Da li moemo da pomou uskladitenog snega tokom zime hladimo kuu leti?

Izgradnja jednog sistema koji bi nam omoguavao da pomou prikupljenog snega tokom zime, hladimo kuu leti, ne bi bio nimalo komplikovan posao. Sve to nam je potrebno je jedan veliki, toplotno izolovani sud (verovatno u obliku rupe u zemlji) sa namotajima cevi na svom dnu. U ovaj veliki sud bismo zimi ubacivali sneg, a zatim bismo uspostavili tok hladne vode ka radijatoru klima-ureaja u kui. Bila bi nam potrebna jo samo i mala pumpa koja bi pumpala hladnu vodu iz suda ka kui. Sledee to je potrebno da uradimo je da izraunamo koliko e nam uskladitenog snega biti potrebno za hlaenje kue tokom toplih letnjih dana. Pretpostavimo da e na klima-ureaj raditi 12 sati dnevno tokom tri letnja meseca, da naa kua poseduje klima-ureaj od 5 tona (60 000 BTU British Thermal Units, a 1 BTU je jednaka 1055 Dula ili 252 kalorije, a 1 Vat energije je jednak 3,412 BTU na as), kao i da e na sud skladititi sneg sa efikasnou od 50 % (drugim reima, ako se polovina snega otopi do i tokom leta). Stoga, ako pomnoimo 60000 BTU/as 12 asova/dan 92 dana = 66 240 000 BTU, a ukoliko uraunamo i efikasnost od 50 %, tada je koliina toplote koju e morati da redukuje klima-ureaj jednaka 132 480 000 BTU. Toplota topljenja leda je jednaka 80 kalorija po gramu, to znai da ako imamo jedan gram leda, moraemo da mu predamo 80 kalorija da bismo ga preveli u teno stanje. Jedna BTU sadri 252 kalorije, pa nam je stoga potrebno 3,15 grama leda da bismo pomou njega apsorbovali 1 BTU toplote. Stoga, mnoei 132 480 000 BTU sa 3,15 grama/BTU, dobiemo 417 312 000 grama, odnosno 417,312 tona leda potrebnog da hladimo kuu leti. 417 tona leda priblino stane u zapreminu od 458 000 litara (s obzirom da se tena voda za 9-10 % proiri prilikom prelaska u kristalno stanje), to istovremeno predstavlja ledenu kocku stranice jednake 7 metara i 70 santimetara. Ova varijanta letnjeg hlaenja je veoma povoljna ukoliko uzmemo u obzir da bismo za ekvivalentno hlaenje korienjem elektrine energije po ceni od 7,5 centi po kiloVat-asu, morali da platimo 1500 dolara.

- Kako usisiva usisava prainu?

Obini usisiva se sastoji od 6 osnovnih komponenti, a to su: otvor kroz koji se usisava, ispustni otvor, elektrini motor, ventilator, porozna kesa i kuite. Kada ukljuimo usisiva, elektrina struja pokree motor koji je zakaen za ventilator (koji podsea na propeler aviona). Kada se zarotira ventilator, on pokree vazduh ka ispustnom otvoru, ime se smanjuje gustina vazduha (a time i njegov pritisak) iza propelera, a poveava gustina estica ispred njega. Pad pritiska iza ventilatora je slian padu pritiska u slamici kroz koju pijemo milk shake. Pritisak u oblasti iza ventilatora pada ispod pritiska izvan usisivaa (tj. atmosferskog pritiska), to dovodi do kretanja estica vazduha iz oblasti vieg u oblast nieg pritiska, odnosno pravo ka kesi usisivaa. Slino vodenoj struji koja povlai sa sobom lie i spirane estice sa podvodnog i priobalskog kamenja, i vazduna struja usmerena ka kesi usisivaa povlai sa sobom lagane estice praine i male otpatke sa tepiha. Neki usisivai poseduju i rotirajue etke na vrhu otvora cevi usisivaa koje podiu estice praine sa tepiha u visinu odakle ih lake sa sobom povlai usisavana vazduna struja. Kese usisivaa u kojima se skuplja praina su napravljene od poroznog tkanog materijala (najee su platnene ili papirne) i ponaaju se kao vazduni filteri. Naime, male rupice u kesi su dovoljno velike da bi kroz njih prole estice vazduha, ali su isuvie male da bi i estice praine prole kroz njih. Snaga kojom usisiva usisava vazduh direktno zavisi od brzine rada motora koji pokree ventilator, eventualne blokade vazdunog toka u cevi usisivaa (kada se nagomila mnogo praine u cevi, otpor kretanju vazduha je vei, pa se svaka estica vazduha kree sporije usled poveanog trenja, a ovo je i razlog zato usisiva radi najbolje kada mu promenimo kesu) i

veliine otvora cevi kroz koju se usisava vazduh (poto je brzina rada ventilatora konstantna, broj estica vazduha koji u jedinici vremena proe kroz usisiva je takoe konstantan, pa stoga, to je otvor ui, to e estice vazduha bre prolaziti kroz njega, pa se pomou ueg otvora mogu skupljati estice ija je teina isuvie velika da bi se mogle skupiti pomou nekog od irih otvora). Danas, osim runih usisivaa, postoje i centralni vakuumski sistemi koji itavu kuu pretvaraju u usisiva. Naime, ventilator iz podruma ili iz dvorita usisava prainu iz raznih delova kue putem cevi rasporeenih po zidovima kue. Postoje i tzv. ciklonski usisivai koji ne poseduju nikakvo skladite praine, ve usisavanu vazdunu struju ubrzavaju do visokih brzina kroz jedan ili vie cilindara du spiralne putanje. Pod dejstvom snane centrifugalne sile, sve estice praine se odvajaju od vazdune struje i skupljaju na dnu cilindra.

- Zato je korisno provetravati posteljinu i tepihe?

U vreme kada nisu postojali usisivai, bilo je neophodno otarasiti se nataloene praine i bakterija sa posteljine, ebia i tepiha putem njihovog provetravanja. Tokom jednog sunanog dana, spoljanji vazduh je pomean sa izvesnom dozom ultraljubiastih talasa (UV) koji predstavljaju odlino dezinfekciono sredstvo jer zahvaljujui svojoj visokofrekventnosti, odnosno visokoenergetinosti, unitava bakterije. Takoe, i jaa strujanja vazduha pod otvorenim nebom utiu na eliminisanje praine iz provetravane posteljine. Stoga je veoma korisno da se s vremena na vreme, dueci i ebii izloe dejstvu Suneve svetlosti i strujanja vazduha. Ultraljubiasti talasi nalazi raznu primenu kao dezinfekciono sredstvo. Tako, npr. mnogi bazeni koriste dezinfekcione sisteme na principu povremenog proputanja ultraljubiastih talasa kroz vodu. Vodovodne slube u nekim mestima radi dezinfikovanja pijae vode esto koriste UV talase umesto hlora. Postoje, takoe i moderni ureaji za dezinfekciju etkice za pranje zuba uz pomo UV talasa.

- Zato je svetlost koja dolazi spolja iz sobe u kojoj je upaljen TV skoro uvek plava?
TV u boji poseduje ekran sa fosfornim takicama u tri razliite boje: crvenoj, zelenoj i plavoj, a kombinacijom ove tri boje, televizijski ekran je u stanju da proizvodi sve boje iz svetlosnog spektra, a time i belu boju kao skup svih boja. S obzirom da svako telo u prirodi emituje elektromagnetne talase u zavisnosti od svoje temperature, pojam temperaturske boje se esto koristi za opisivanje relativnog udela razliitih boja u svetlosti koju emituje odreeni izvor. Na niskim temperaturama izvora, preovlaivae boje duih talasnih duina, kao to su uta, narandasta i crvena, dok e sa porastom temperature izvora sve vie dominirati zelena, plava i ljubiasta boja. Tako, na primer, obina sijalica sa icom od tungstena (tj. volframa) ija temperatura iznosi oko 3200 K, emituje svetlost u kojoj ima najvie fotona ija frekvencija odgovara utoj boji. S druge strane, katodna cev televizora koja emituje elektrone i usmerava ih na ekran, nalazi se na temperaturi od oko 5500 6500 K, pa stoga do izraaja najvie dolaze visokoenergetske, plave nijanse. Stoga, ako nou posmatramo sobu u kojoj je upaljen televizor, do naih oiju e najveim delom doi svetlosni fotoni manjih talasnih duina, pa emo i okarakterisati svetlost koja dolazi iz sobe kao plavu. Slian efekat bismo mogli da postignemo ako u predveerje pogledamo kroz prozor sobe u kojoj je upaljena sijalica. Predeo spolja e nam se uiniti plavljim nego to stvarno jeste u ta se moemo i uveriti ukoliko izaemo napolje. Nae oi nee vie porediti svetlost koja se odbija od spoljnjih predmeta sa svetlou iz sobe, i boje e povratiti svoju prirodnost i opet nam izgledati vie neutralne. Takoe, ako se zagledamo u svetlost koja dolazi iz sobe u kojoj je upaljena sijalica, primetiemo utu svetlost, jer kao to smo ve primetili, uta boja dominira

u svetlosti sijalice od tungstena. Soba u kojoj je upaljena fluoroscentna lampa, izgledae nam spolja belo, jer fluoroscentni svetlosni izvori stvaraju svetlost iji je spektar najsliniji dnevnoj Sunevoj svetlosti.

- Kako moemo da napravimo teleskop kod kue?

Teleskop je uveliavajui instrument koji se koristi za posmatranje zvezda i drugih udaljenih objekata. Da bi uveliao sliku, teleskop prima svetlost pomou soiva objektiva ili primarnog ogledala, koje ovu svetlost (lik) fokusira u taku prostora u kojoj se nalazi soivo okulara koje uveliava posmatrani predmet i prikazuje ga oku. Da bismo sami napravili jedan teleskop, potrebne su nam sledee stvari: 2 uveliavajua stakla (dva konkavna soiva, premda je objektiv najee konveksno ispupeno, a okular konkavno udubljeno soivo) od po oko 2,5 3 cm u preniku (najbolje ukoliko je jedno soivo vee od drugog), kartonska cev kao npr. rolna toaletnog ili ukrasnog papira, ali to dua to bolja, zatim lepljiva traka, makaze, lenjir i list tampanog papira kao npr. nekih novina ili asopisa. Stavite jedno uveliavajue staklo izmeu vas i lista novina. List e izgledati zamueno. Stavite, sada drugo uveliavajue staklo izmeu vas i prvog stakla i pomerajte ga napred nazad dok se slova na listu novinu ne izotre, tj. dok ne dou u fokus (iu). Primetiete da su slova uveana i okrenuta naopake. Dok vi ovo drite u rukama, neka va drugar izmeri rastojanje izmeu dva uveliavajua stakla. Napravite zatim prorez na kartonskoj cevi, na oko 2,5 cm od prednjeg otvora cevi. U ovaj prorez smestite jedno uveliavajue staklo. Drugi prorez na kartonskoj cevi napravite tano na onom rastojanju koje je va drugar izmerio i tu stavite drugo uveliavajue staklo. Oba stakla zalepite za kartonsku cev pomou lepljive trake i ostavite oko 2,5 cm prostora od prednjeg otvora cevi do prvog stakla i oko 1-2 cm od drugog stakla do zadnjeg otvora cevi. Ovako ste napravili jedan jednostavni refraktujui teleskop, pomou koga moete posmatrati mesec, zvezde i sazvea, kao i neke zemaljske objekte, npr. ptice ili kue. I naravno, ne zaboravite da gledajui kroz teleskop, mi gledamo i u prolost. Naime, posmatrajui neko nebesko telo udaljeno milion svetlosnih godina, mi zapravo vidimo to telo onako kako je ono izgledalo pre milion godina, jer je toliko vremena potrebno svetlosti da sa njega stigne do naih oiju.

- Kako rade solarne svetiljke u dvoritima?

Solarne svetiljke koje se mogu instalirati u dvoritima veoma podseaju na minisatelite. Naime, slino satelitima koji skupljaju solarnu energiju u baterijama kada Suneva svetlost pada na njih, a oslobaaju ovu energije kada Sunevu svetlost zakloni planeta, i solarne lampe u dvoritima skladite Sunevu energiju tokom dana, a zatim je oslobaaju tokom noi. Osnovni delovi ovih svetiljki su: plastini omot, solarna elija na vrhu, jedna AA nikl-kadmijumska baterija, mala kontrolna tabla, LED izvor svetlosti i fotootpornik kojim se detektuje no. Jedna solarna elija stvara maksimalan napon od 0,45 Volti, a i razliitu jainu struje u zavisnosti od veliine elije i koliine svetlosti koja pada na njenu povrinu. Ipak, tipina solarna dvorina svetiljka poseduje 4 redno povezane solarne elije koje su u stanju da stvore napon od 1,8 Volti i struju maksimalne jaine od 100 miliAmpera kada je dan ispunjen blistavom Sunevom svetlou. Solarne elije su direktno preko diode (koja spreava da struja iz baterije tokom noi potekne unazad ka solarnoj eliji) povezane sa standardnom niklkadmijumskom baterijom. Ova baterija stvara napon od oko 1,2 Volta i moe uskladititi najvie oko 700 miliamper-asova elektrine energije. Tokom dana, baterije se pune i popunjavaju svoj maksimalni kapacitet, osim u sluaju kratkih zimskih dana kada je i Sunce itav dan prekriveno oblacima. Kada fotootpornik registruje da je pao mrak, kontrolna tabla koja se sastoji od kola od 3 tranzistora prihvata struju sa baterije i pali LED svetiljku. LED

svetiljka povlai oko 45 milampera sa baterije koja proizvodi napon od oko 1,23 Volti (0,055 Vata), to je adekvatno svetlosti polovine svee. Potpuno napunjena nikl-kadmijumska baterija moe odravati LED lampu upaljenom tokom 15 sati. Ipak, sa ovako slabom svetlou, ove svetiljke se mogu videti nou, ali je njihova svetlost nedovoljna da bi se osvetlila Zemlja ispod njih. Cena ovakvih svetiljki danas iznosi izmeu $15 i $20. Postoje i solarne dvorine svetiljke koje osim LED lampi poseduju i halogene lampe. Naime, LED lampe su stalno upaljene tokom noi, dok se jae halogene lampe pale samo na trenutke, npr. kada senzor za kretanje u lampi detektuje bliskog prolaznika.

- ta su to oscilujue batenske prskalice?

Oscilujue prskalice imaju osobinu da prave vodenu zavesu koja se pomera u prostoru, tako da ravnomerno poliva vodom pravougaonik duine 9, a irine 6 metara. Kada zakaimo crevo za jedan kraj prskalice i sa zavrtnjem podesimo jainu mlaza, osovina se pokree brzinom od oko jednog obrtaja u minutu to izaziva napred-nazad oscilovanje aluminijumske poluge na kojoj se nalazi niz otvora za vodene mlazove. Za rotiranje osovine se ne koristi motor sa baterijama, ve jednostavna turbina, slina onima koje koriste hidroelektrane za stvaranje elektrine energije. Ulazni mlaz vode iz creva se u prskalici deli na dva dela: jedan deo prolazi kroz turbinu koja se obre brzinom od nekoliko stotina obrtaja u minuti, dok drugi nastavlja put ka polugi sa otvorima. Meutim, da bi se brzina rotiranja turbine smanjila na oko jedan obrtaj u minuti (kako bi se aluminijumska poluga polako okretala), prskalica koristi trostepeni planetarni sistem zupanika. Ovaj voz zupanika omoguuje usporavanje sa 216 na samo 1 obrtaj u minuti. Postoje i prskalice koje umesto turbina koriste vodene mlazeve ili neke druge sisteme iskoriavanja energije protoka vode za stvaranje linearnog ili rotacionog kretanja. Teorijski, mogli bismo da zakaimo i jedan turbinski elektrini generator za crevo i da tako koristimo tok vode za rad sijalice koja bi nam osvetljavala okolinu dok nou zalivamo cvee, travu, drvee ili ivu ogradu.

11. Radost igranja

- Da li bi karusel mogao da se zavrti brzinom svetlosti tako da vreme stoji za one koji se voze na njemu?
Poznato je da sve stvari koje poseduju masu ne mogu da se ubrzaju do brzine svetlosti, jer bi njihova masa (koja se poveava zajedno sa brzinom tela) tada postala beskonano velika, a za tako neto je potrebna beskonano velika koliina energije. Meutim, ukoliko bismo ivice karusela ubrzali do blizu brzine svetlosti, tada bi vreme stvarno znatno sporije teklo za ljude na karuselu u odnosu na okolinu karusela. Kada biste se vozili na jednom ovakvom karuselu i posmatrali svet koji se okree oko vas, primetili biste da dani prolaze veoma brzo. Na taj nain bi ovakav karusel predstavljao jednu vrstu maine za putovanje u budunost. Ipak, ukoliko elimo da stvarno izgradimo jedan ovakav super-ultra brzi karusel, najpre bismo se susreli sa problemom velike centifugalne sile koju bi ovakav karusel neizostavno stvarao. Verovatno najbra rotirajua tela dananjice predstavljaju zamajci. Zamajci visokih brzina plutaju na magnetnim leajevima u vakuumskoj komori tako da trenje kome su izloeni praktino i ne postoji. Ovakvi zamajci mogu dostii brzine i do 200 000 obrtaja u minutu. Meutim, glavni problem kod zamajaca koji se okreu ovako brzo predstavlja dezintegracija rotora. Naime, spoljanja sila koja deluje na rotor je ogromna. Ipak, i ako bismo pretpostavili da se zamajac prenika oko 32 santimetra i obima jednog metra obre brzinom od million revolucija u minutu, tada bi se ivica zamajca kretala brzinom od samo 55 000 kilometara na as, to je pet i po puta manje od brzine svetlosti u vakuumu. Druga varijanta bi bila izgradnja izuzetno velikog karusela koji bi moda bio veliki kao rastojanje od Zemlje do Sunca (tj. prenika 300 miliona kilometara). Obim ovakvog karusela bi bio jednak oko 942 miliona kilometara i bilo bi dovoljno da se ovakav karusel okree brzinom od samo jednog obrtaja na as da bi se njegove ivice kretale brzinom bliskoj brzini svetlosti. Najjednostavniji nain putovanja u budunost bi moda bilo putovanja po pravoj liniji u svemirskom brodu brzinom bliskoj brzini svetlosti. Meutim, ukoliko biste eleli da se brod ubrzava sa npr. dvostrukom vrednou gravitacionog ubrzanja Zemlje (to znai da bi putnici broda bili dvostruko tei tokom procesa ubrzavanja), proces ubrzavanja bi trajao oko pola godine, a i potronja goriva neophodna za ovakvo ubrzanje bi bila izuzetno velika.

- Zato nam se zavrti u glavi kada se vrtimo u krug?

Pomou vestibularnog sistema (sistema za odravanje ravnotee), koji predstavlja gornji deo unutranjeg uha, nae telo osea da li se nalazi u uspravnom poloaju, da li je nagnuto na neku stranu, poloeno naglavake ili lei na leima, kao i da li se kree (u odnosu na okolni vazduh) ili miruje. Vestibularni sistem osea kretanje pomou 3 polukruna kanala postavljena meusobno pod pravim uglovima (jer i prostor kroz koji se kreemo poseduje tri dimenzije postavljene meusobno pod pravim uglovima). U ovim kanalima se osim vlaknastih nervnih zavretaka razliitih orijentacija nalazi i endolimfni fluid u kome su rastvoreni mali kristali kalcijum karbonata (krede). koji se leluja pod dejstvom kretanja glave i tako stimulie nervne elije koje odgovarajue impulse alju u mozak. Kada savijamo glavu, Zemljina sila gravitacije povlai kristale kalcijum karbonata ka sebi, odnosno ka vrhu nae glave, a ovi kristali stimuliu nervne elije, koje zatim alju odgovarajue elektrine impulse ka mozgu. Mozak prepoznaje ove signale i tumai u kom poloaju se nalazi glava. Kada se vrtimo u krug, fluid se kree u pravcu naeg okretanja i mozak osea da se okreemo. Meutim, kada stanemo, endolimfni fluid nastavlja pod dejstvom inercije da se jo neko

vreme okree, pa iako stojimo, mozak jo neko vreme dobija signal okretanja u prostoru. Astronauti u orbiti esto oseaju vrtoglavicu jer bez prisustva Zemljine tee nemaju jasnu orijentaciju u prostoru, jer je sila gravitacije neophodna za funkcionisanje ula za ravnoteu u unutranjem uhu, pa im pojmovi kao to su ''gore'' i ''dole'' ne znae mnogo. Takoe, i ronioci su (usled sile potiska koja pod vodom deluje tako da slabi privlanu, ka Zemlji usmerenu silu gravitacije) pod vodom esto u stanju da izgube orijentaciju u prostoru. S druge strane, poznato je da mievi imaju odlian sistem za odravanje ravnotee s obzirom da su u stanju da naprave i po nekoliko hiljada obrtaja (tokom tzv. mijih igranki), a da pri tome ne izgube orijentaciju u prostoru.

- Kako neke koverte sa pismima svetle u plavoj boji kada se otvore?

Ukoliko ste nekada drali u rukama jednu od samolepljivih koverti za pisma, sigurno ste primetili kako se na lepku priljubljenom za kovertu pojavljuju plave iskrice svetlosti, svaki put kada otvorimo koverat. Naime, svi lepkovi predstavljaju polimere koji imaju sposobnost povezivanja dve strane lepka tako da zajedno formiraju umreenu strukturu koja dri zalepljene predmete u kontaktu. Kada odlepljujemo dve samolepljive povrine, ulaemo izvesnu mehaniku energiju neophodnu da bismo raskinuli poliemrne veze koje odravaju koverat zalepljenim. Prilikom toga, polimerni ugljenikovi lanci koji se pruaju u cik-cak, najpre se izravnjavaju spreavajui kidanje veza tako da njihova strukturna konformacija postaje energetski nestabilnija. Stoga, ukoliko uloimo isuvie malu koliinu energije za kidanje lepka, mi emo uticati na strukturu polimera, ali neemo izazvati njegovo kidanje. Meutim, sa poveanjem uloene sile, doi e do kidanja lanca polimera i kao posledica ponovnog oputanja lanaca i njihovog povratka u stabilniju energetsku konfiguraciju, osloboena enegrija e se u maloj meri iskoristiti i da prevede odreeni broj elektrona koji pripadaju atomima lanca na neku energetskiju orbitalu. Prilikom povratka elektrona sa pobuenog stanja na nie energetsko stanje, odnosno na orbitalu koja je blia atomu ili molekulu kome elektron pripada, doi e do emisije energetske razlike orbitala u vidu elektromagnetnog kvanta, odnosno fotona svetlosti. Slian efekat emisije svetlosti se moe primetiti i kod izolatorskih lepljivih traka, kao i kod mnogih drugih nalepnica i lepkova.

- Zato je bicikl tako stabilan samo kada ga vozimo?

Svako telo koje se obre oko svoje ose, kao npr. toak, igra ili ventilator, poseduje osobinu ugaonog impulsa. S druge strane, torzija predstavlja brzinu promene ugaonog impulsa, a moe se opisati i kao vektorski proizvod sile koja deluje na telo i rastojanja od ose rotacije do neke take na pokretnoj povrini rotirajueg tela. S obzirom da se torzija predstavlja kao proizvod dva vektora, njen pravac je normalan na ravan u kojoj se nalaze poluprenik rotirajueg tela i pravac sile koja deluje na telo i izaziva njegovu rotaciju. Smer torzije i ugaonog impulsa nam daje tzv. pravilo desne ruke. Razlog zato smo stabilni dok se vozimo na biciklu, potie iz zakona o odranju ugaonog impulsa kada nikakva spoljanja torzija ne deluje na telo. Poto je ugaoni impuls vektor, osim ouvanja njegovog intenziteta, vai i ouvanje njegovog pravca i smera, a to znai da e svaka promena orijentacije bicikla dovesti do promene vektora ugaonog impulsa. Usled ovog zakona odranja, rotirajui tokova tee da, dok se vozimo, ostanu stalno u istoj ravni, kako bi i pravac vektora ugaonog impulsa ostao nepromenjen. Meutim, ukoliko smanjimo brzinu naeg bicikla, primetiemo da nije ni upola lako odravati ravnoteu kao u sluaju kada se vozimo brzo, a uzrok ovoj pojavi je u tome to je ugaoni impuls, iji je intenzitet jednak proizvodu mase toka i brzine njegove rotacije, znatno manji u sluaju spore vonje, pa se stoga i pravac rotacije moe lake promeniti. Postoje i posebne vrste bicikala sa ugraenim dodatnim tokom koji ne dodiruje

zemlju, ve svojom rotacijom u vazduhu samo doprinosi ukupnom ugaonom impulsu bicikla, pa je tada i vonja pri malim brzinama lake izvodljiva. Meutim, ako bismo ovaj dodatni toak zavrteli tokom vonje u suprotnom smeru od smera kretanja bicikla, verovatno bismo primetili da je tada bicikl skoro nemogue voziti, jer ovakvo suprotno usmereno rotiranje dodatnog toka dovodi do smanjenja ukupnog ugaonog impulsa bicikla, pa se stoga i ravnotea tee odrava. Kada je bicikl nepokretan, tada je najtee odravati ravnoteu, jer on tada ne poseduje svoj ugaoni momenat.

- Zato napumpana lopta bolje odskae od podloge od ispumpane lopte?

Kada lopta miruje u naoj ruci, ona poseduje izvesnu potencijalnu energiju kao posledicu odreenog poloaja u Zemljinom gravitacionom polju, ali joj je kinetika energija praktino jednaka nuli u naem referentnom sistemu. Kada ispustimo loptu na pod, njena kinetika energija poinje da raste na raun smanjenja potencijalne energije, tako da je u svakom trenutku njena ukupna energija (suma kinetike i potencijalne energije) jednaka. U trenutku udara lopte o pod, njena kinetika energija je dostigla maksimalnu vrednost, a potencijalna energija minimalnu. U sluaju sudara elastine lopte i dovoljno tvrde i neelastine podloge, doi e do prilino elastinog sudara, to znai da se nee utroiti preterano velika koliina energije lopte za zagrevanje podloge i same lopte, ve e podloga vratiti energiju lopti i ona e odskoiti navie. Naravno, ukoliko pustimo loptu da sama odskae, prilikom svakog sledeeg odbacivanja, visina do koje e se popeti e biti sve manja, jer se pri svakom sudaru neto kinetike energije lopte pretvori u toplotu. Tokom odskoka, lopta uva u svojoj ulubljenoj povrini neto od svoje kinetike energije. Lopta i pod meusobno udubljuju jedan drugog, a ovaj proces zahteva fiziki rad, odnosno prenos energije sa jednog mesta na drugo. Lopta i pod gube svoju brzinu jedan u odnosu na drugog i njihove elastine povrine primaju dodatnu energiju. Sa odskokom lopte, dve povrine se ispravljaju i pretvaraju energiju uskladitenu u iskrivljenoj povrini u kretanje lopte. Koliko e efikasno lopta uskladititi energiju zavisi od niza faktora, a pre svega od koliine vazduha koju lopta sadri. Slabo napumpana lopta i odskae slabo jer se njena povrina isuvie lako udubljuje, pa stoga ona troi isuvie mnogo energije na unutranje trenje, tj. na zagrevanje lopte i podloge. S druge strane, dobro napumpana lopta sa visokim pritiskom vazduha u njoj se veoma malo udubljuje i efikasno uva energiju u kompresovanom vazduhu u njoj. U optem sluaju, to je tvri materijal od koga odskae lopta, to je elastiniji materijal od koga je napravljena lopta i to je ona vie napumpana, odnosno to je vei pritisak vazduha u njoj, to e ona bolje odskakati.

- Koliko se moe poveati skok uz pomo tramboline?

Putem jednog skoka na trambolinu, visina skoka se u najboljem, tj. idealnom sluaju moe udvostruiti. Ukoliko ste skoro bili u cirkusu, verovatno ste primetili da akrobata najee skoi dva puta (jednom na trambolinu i jednom sa nje). Poto idealna trambolina ni ne daje niti oduzima energiju akrobati, maksimalne koliina kinetike energije koju akrobata moe imati nakon skoka sa tramboline je jednaka dvostrukoj vrednosti kinetike energije skoka bez tramboline. Ipak, u realnom sluaju, neto energije se potroi u trenju akrobate sa vazduhom i sa trambolinom, pa je kinetika energija akrobate nakon skoka sa tramboline uvek neto manja od udvostruene poetne energije kretanja. Takoe, ako je trambolina isuvie tvrda, noge akrobate ne mogu da preuzmu ukupno ubrzanje, a kada je trambolina isuvie meka i neelastina, kinetika energija akrobate se skoro uopte ne poveava.

- Koji od ova tri sporta bi bilo najtee, a koji najlake igrati na Mesecu: koarku, fudbal ili ragbi?
Prvo to nam je palo na pamet je to da bi igranje fudbala bilo najtee i ovaj sport bi zahtevao najvea dodatna prilagoavanja igraa. Poto fudbaleri utiraju loptu nogama, imali bi mnogo manju kontrolu nad loptom u odnosu na ragbiste ili koarkae. Na Mesecu, lopta bi bila podvrgnuta mnogo nasuminijem kretanju i jedva da bi bila u kontaktu sa podlogom, jer je gravitacija na Mesecu 6 puta slabija od gravitacije na Zemlji. U Meseevom ragbiju bi postojali vrlo dugi pasovi, a i hitri ragbisti koji na Zemlji pokuavaju da preskoe kompletnu protivniku odbrambenu liniju, na Mesecu bi verovatno probali da prave letee skokove. Koarkai bi na Mesecu dobili najvea poboljanja u svojoj igri, pa bismo bili u prilici da vidimo neka odlina zakucavanja. Videli bismo ak i zakucavanje za tri poena. Ustvari, mogli bismo da skoimo sa pola terena i bez problema zakucamo loptu u ko. Zbog toga to je nain izvoenja skok-uta isti i na Zemlji, kao i na Mesecu, igrai ne bi imali problema u prilagoavanju za ut spolja, a i trebalo bi im mnogo manje snage za svaki potez. Pa zar koarkai nisu ve zabrinuti to Zemlja ima toliku gravitaciju. Sve u svemu, koarku bi verovatno bilo najlake igrati, poto je gravitacija sve to koarkae i dri na Zemlji, a fudbal bi bio najtei sport jer je u tom sluaju gravitacija sve to dri loptu na Zemlji.

- Na kom principu radi aparat za signaliziranje servis greke u tenisu?

Ureaj za automatsko detektovanje servis greke u tenisu sastoji se iz generatora koherentnog snopa infracrvene svetlosti sa jedne strane linije i odgovarajueg prijemnika sa druge strane linije. Izvor alje konstantan infracrveni talas ka prijemniku sa druge strane linije. Kada lopta presee put infracrvene svetlosti, maina stvara pitei signal. Kod postavljanja ove maine, vano je da se infracrveni talas izmeu izvora talasa i njegovog prijemnika prostire neposredno iza bele linije, s obzirom da se servis smatra regularnim ukoliko loptica pogodi nju. Najnovija tehnoloka inovacija u tenisu je i elektronski sudija na mrei koji daje zvuni signal kada loptica prilikom servisa dotakne mreu (nec), pa na taj nain, sudija koji paljivo oslukuje zvuk metalne ice oko koje je obavijena teniska mrea polako odlazi u istoriju. Smatra se da e uskoro du svih linija teniskog terena prostirati infracrveni talasi, pa e tako maine na bazi inrfacrvenih talasa na velikim turnirima zameniti ak 11 teniskih sudija na liniji, odnosno sve sudije osim glavnog.

- Zato loptica za bejzbol odleti najdalje kada se udari aluminijumskom palicom?

Aluminijum je najlaki metal, ali je uz to i tvrd i veoma elastian, usled ega se veoma malo poetne kinetike energije loptice koristi za trenutnu deformaciju aluminijuma prilikom sudara. Aluminijumska atomska reetka se nakon sudara vraa u prvobitni poloaj i time vraa loptici skoro svu na trenutak izgubljenu kinetiku energiju. U poreenju sa aluminijumskom palicom, drvena palica je znatno manje elastina, pa se stoga u veoj meri deformie tokom sudara sa lopticom, a kao rezultat ovakvog sudara, loptica gubi neto vie svoje kinetike energije i nee biti u stanju da odleti toliko daleko kao pri sudaru istog intenziteta sa aluminijumskom palicom. Loptica koja se udari plastinom palicom odletee do najkraeg rastojanja, to je posledica skoro potpune neelastinosti plastinih materijala.

- Od ega se sastoje palice za golf?

Golferi uvek nose sa sobom itavu torbu palica, pri emu svaka palica poseduje svoju karakteristinu primenu. Tako su drvene palice najdue golf palice u torbi, a poseduju lukoviaste udarne delove dizajnirane tako da mogu poslati lopticu na izuzetno velika rastojanja i do nekoliko stotina metara, puteri slue samo za najfinije, zavrne udarce kada je loptica blizu rupice, dok gvozdene palice postoje u raznovrsnim oblicima, a sa njima se loptica moe poslati na veliko rastojanje, kao i u blizinu ali pod velikim lukom. Svaka palica za golf se sastoji iz 3 dela: drke, osovine i vrha. Drka palice je zaobljena i izbrazdana kako bi trenje sa rukom golfera bilo to izraenije, a izraena je od gume ili koe. Osovina palice, takoe mora posedovati sferni popreni presek, a najee se pravi od elika ili kompozitnog materijala na bazi ugljeninih vlakana i neke smole. Ugljenina vlakna imaju prednost u tome to su znatno laka od elika, a golferi kau da postoji razlika izmeu udarca palicom sa elinom i ugljeninom drkom to je posledica razliite elastinosti (tj. prenosa vibracija) ova dva materijala. Veina proizvoaa rangira palice za golf po njihovoj krutosti, pa tako postoje: Ladies, Seniors, Regular, Firm, ExtraFirm, Stiff. to golfer poseduje bolji zamah i okret, to e mu vie odgovarati krui tip palice, jer se tada minimalna koliina energije koristi za vibriranje osovine palice. Meutim, ukoliko vam zamah i nije toliko dobar, tada e vam verovatno vie odgovarati neki manje kruti tip palice koji e apsorbovati jedan deo energije udarca i otpustiti ga u pravom trenutku kako bi predao dodatnu energiju udarenoj loptici. Ako ste nekada sluali prenos golf turnira, verovatno ste uli spikera kako osim imena igraa, najavljuje i tip palice (drvena ili gvozdena/elina), kao i broj, koji zapravo predstavlja ugao koji nalije vrha palice zaklapa sa vertikalom kada se palica dri u normalnom poloaju u odnosu na lopticu. to je vei ovaj broj, odnosno nagib vrha nad vertikalom, to e i let loptice biti vei i krai. Tako, puteri imaju ugao 0o, drajveri 10o, drveni 15 ili 20o, a gvozdeni do 56o. to je vrh palice za golf izbrazdaniji, to e loptica u letu vie rotirati (izmeu 3600 i 6000 obrtaja u minutu). Inae, loptica se u jednom udarcu, nalazi u kontaktu sa palicom samo tokom 450 milionitih delova sekunde, to znai da jedan profesionalni igra golfa tokom cele turnirske sezone provede oko desetinku sekunde u kontaktu sa lopticom za golf.

- emu slue rupice na lopticama za golf?

Prve loptice za golf su bile oble i glatke, ali su igrai golfa vremenom primetili da stare, izigrane loptice, prepune ogrebotina i rupica bolje lete od novih, te se stoga pribeglo aerodinamikim dosetkama u cilju stvaranja loptica koje e podseati na stare i bolje leteti kroz vazduh. Mala ulegnua na lopticama za golf imaju za cilj stvaranje dodatne turbulencije prilikom njihovog kretanja kroz vazduh. U optem sluaju, turbulencija je nepoeljna pojava za jedno telo koje se kree kroz odreeni fluid. Tako, npr. pliva prieljkuje to manje turbulencije, jer mu ona samo poveava otpor kretanja kroz vodu. Ipak, postoje sluajevi kada lokalizovana i kontrolisana turbulencija moe smanjiti trenje. Ipak, hajdemo za poetak da malo posmatramo let loptice kroz vazduh. Rotirajua loptica u svom letu povlai za sobom sloj okolnog vazduha. Usled superpozicije kretanja estica vazduha i kretanja loptice, postoji vea brzina vazduha tamo gde se pravac rotiranja loptice poklapa sa pravcem vazdunog strujanja, a stoga je i nii pritisak u tim takama, pa se i loptica kree u pravcu vodee ivice. Ipak, osim Bernulijevog efekta, kod leta lopice prisutan je jo i Magnusov efekat, koji obuhvata turbulenciju i viskoznost. U optem sluaju, oblast turbulencije se nalazi u brazdi vazduha iza loptice, ali ukoliko se loptica obre, oblast turbulencije postaje asimetrina, pa je turbulencija locirana vie u kvadrantu ka kome je usmerena vodea ivica. U ovom kvadrantu vazduha, vei je pritisak i on deluje silom na loptica u istom pravcu kao i malopre opisani Bernulijev efekat. U bejzbolu, ova dva efekta mogu delovati silom koja je u stanju da bude velika kao treina teine loptice za bejzbol, to rezultuje u izmerenim krivinama od vie od 50 cm. Vazduna obloga koja viskozno putuje zajedno sa lopticom naziva se graninim slojem.

to je ovaj sloj bolje priljubljen uz povrinu loptice, to e ona bre leteti. Kod leta glatke loptice bez udubljenja, granini vazduni sloj se najee odvoji od povrine loptice kada vazduh pree pola puta od prednje do zadnje strane loptice. Streamlining efekti (dizajniranje tela tako da u fluidu oko njega postoje samo linijski tokovi fluida, ali ne i turbulencije) na loptici bi smanjivali efekte trenja i time bi omoguili znatno due opstajanje graninog sloja, ali loptica za golf oblika krila Boeing-a 747 bi teko pruala toliko zadovoljstvo u igranju golfa. Umesto toga, mala udubljenja na loptici pruaju donekle mogunost za opstankom graninog sloja vazduha oko povrine loptice. Navier-toksove jednaine za ovaj sluaj jo uvek nisu reene, pa stoga nije u potpunosti razjanjeno kako male lokalne turbulencije koje stvaraju jamice na povrini lopte pomau graninom sloju da due ostane prionjen uz lopticu. Ipak, postoji objanjenje po kome kada granini sloj odlino prione za povrinu loptice, usporava se i odvaja brzo. Meutim, turbulencija prua kuplovanje sa spoljnom vazdunom strujom i omoguava da granini sloj nastavlja da prima impuls od okolnog vazduha, pa due ostaje na loptici, inei tako ukupnu vazdunu brazdu loptice sa ulegnuima uom, i tada razlika u pritiscima izmeu prednje i zadnje strane loptice nije tako velika kao kod glatke loptice.

- Zato se zafelirane loptice ne kreu pravolinijski?

Rotiranje loptice koja se kree kroz neki fluid (npr. vazduh ili vodu) dovodi to toga da fluid razliito tee du dela loptice koji rotira u pravcu leta loptice i dela loptice ije je rotiranje suprotno usmereno. U bejzbolu se felirane loptice najee bacaju tako da se gornja strana loptice okree kroz vazduh, dok se donja polovina loptice okree u istom smeru u kome tee i vazduhu oko nje. Stoga, vazduh ispod loptice tee neto bre od vazduha iznad nje, pa je tokom leta i pritisak vazduha ispod loptice manji od pritiska vazduha iznad nje, to dovodi do krivljenja putanje loptice na dole, tj. ka onoj strani lopte koja se okree u smeru suprotnom od smera leta (tj. u istom smeru kao i vazduh oko loptice). Ova neravnotea sila koja uzrokuje krivljenje leta rotirajue loptice, naziva se Magnusovim efektom, po fiziaru Gustavu Magnusu koji je 1852. godine otkrio da je rotirajue telo koje se kree kroz tenost primorano da menja svoj pravac kretanja.

- Zato se bumerang vraa onome ko ga baci?

Oblik bumeranga podsea na dva avionska krila spojena u sredini. U trenutku bacanja, bumerang se dri vertikalno i poto se u tom pravcu i okree, gornje krilo se zapravo kree brze nego donje, to stvara vei pritisak na gornje, nego na donje krilo (slino podizanju avionskog krila), a to stvara dodatnu silu u pravcu obrtanja, a uz to i dodatni ugaoni impuls. Usled ovoga, bumerang se ugiba unapred, pa se i njegova putanja krivi, i pod nekim uslovima bacanja dobija ak i krunu putanju. Slian efekat bismo dobili kada bismo vozili bicikl i nagnuli se na jednu stranu. Putanja bicikla bi se slino putanji bumeranga iskrivila i vozili bismo se u krug.

- Zato se jo-jo vrati nazad kada ga bacimo?

Kada pustimo jo-jo lopticu, gravitacija deluje na njen centar mase i povlai je nadole. Poto je konopi jo-joa obmotan oko njegove ose, i poto je jedan kraj ovog kanapa vezan za na prst, jo-jo je prisiljen da rotira poto se baci. Kada jo-jo ne bi mogao da rotira oko sebe, on ne bi ni mogao da padne. Kao i u sluaju svakog tela koje pada u gravitacionom polju, brzina njegovog padanja se poveava sa vremenom, a time i brzina rotitanja jo-joa. Obe ove brzine su najvee kada je kanap skroz odmotan i kada jo-jo dostigne najniu taku svog

padanja. Obrtanje jo-joa sadri izvesni ugaoni impuls (ili rotacionu kinetiku energiju) dobijen iz potencijalne energije jo-joa u gravitacionom polju kroz koje je jo-jo pao. Najee je kanap slabo obmotan oko ose jo-joa, pa jo-jo moe nastaviti da rotira kada padne na dno. Poto je u tom trenutku razvezeno celo klupe niti, jo-jo ne moe da pada vie i kao posledica toga, brzina rotiranja se ne moe vie poveavati. Ukoliko ostavimo jo-jo u ovom stanju, pod dejstvom trenja, rasipae se energija rotacije i ugaoni impuls jo-joa, i nakon odreenog vremena, jo-jo e prei u stanje mirovanja. Meutim, trenutno i hitro povlaenje niti uzrokuje poveanje trenja izmeu niti i take spoja, tako da ova taka vie ne klizi niz nit. Kada taka spoja prestane da klizi, ugaoni momenat jo-joa je dovoljan da uzrokuje namotavanje niti oko spoja sa jo-joom, to dovodi do penjanja jo-joa uz nit. Kako se jo-jo penje uz nit, njegov ugaoni impuls (ili rotaciona kinetika energija) se ponovo prevodi u potencijalnu energiju u gravitacionom polju. Iz ovog razloga se i brzina rotacije smanjuje sa penjanjem jo-joa u visinu. Kada ne bi bilo gubitaka energije usled trenja, jo-jo bi doao nazad do nae ruke tano u trenutku kada bi mu brzina rotacije bila jednaka nuli. Meutim, usled trenja, jo-jo ne stie do nae ruke pre nego to prestane da rotira. Proces sputanja i podizanja jo-joa se moe ponavljati sa sve manjim vraanjem u visinu sa svakim sledeim ciklusom. Naravno, mogue je dugo bacati jo-jo ukoliko mu kod svakog povratka u ruku predamo po jo malo dodatne energije, kako bi kompenzovali gubitke usled trenja. Ovo guranje nadole kada je jo-jo na vrhu moe se kombinovati sa povlaenjem navie kada je jo-jo na dnu, kako bi jo-jo lepo oscilovao. Jo-jo moemo bacati i horizontalno, a tada e kinetika energija koja se pretvara u energiju rotiranja nastati iz energije kojom ga bacimo, a ne iz potencijalne enegije u gravitacionom polju, kao to je to sluaj kod vertikalnog isputanja jo-joa.

- Kako bilijarski sto prepoznaje belu kuglu?

Ako ste ikada odigrali partiju bilijara na stolu u koji se ubacuju etoni, onda ste se sigurno zapitali kako bela kugla poto ue u jednu od rupa, ne zavri u koloni sa ostalim kuglama, ve biva vraena ka vama. Premda je predloeno mnotvo naina za prepoznavanje bele kugle, ukljuujui i primenu svetlosnih senzora koji e detektovati belu kuglu na osnovu njene izrazite refleksije svetlosti, kao i primenu metalnih belih kugli koje e moi da se detektuju od strane elektromagnetnog polja ili masivnijih (ili lakih) belih kugli, najee su primenjuju dva tipa belih kugli koje lako mogu biti razdvojene od ostalih obojenih kugli. Jedan tip su bele kugle koje imaju prenik od oko 6 santimetara, to znai da imaju za oko 2 mm vei prenik od ostalih kugli. Dok obojene kugle prolaze kroz sve kanale u unutranjosti stola, bela kugla u jednom trenutku biva blokirana i vraena na poetni otvor. Drugi tip su bele kugle koje imaju ugraen magnet u svojoj unutranjosti. Ovakve magnetne bele kugle odvajaju se od ostalih kugli pomou magnetnog detektora. Prilikom prolaska magnetne kugle pored detektora, magnet aktivira mehanizam koji menja putanju bele magnetne kugle i vraa je na na otvor stola. Oba pristupa razdvajanju kugli imaju svoje mane. Profesionalnim igraima bilijara esto smeta kada treba da igraju sa belom kuglom ija je veliina vea od ostalih kugli (koje su standardne 2,25-inne, odnosno 5,08 cm veliine), dok se magnetne bele kugle slabije kotrljaju na stolu, a i lake e se polomiti ukoliko padnu na tvrdu povrinu.

- Kako rade automatske maine za postavljanje kegli?

Danas postoji mnogo razliitih vrsta kuglanja, premda je najpopularnija ona u kojoj za cilj imamo da sruimo 10 kegli poreanih tako da formiraju trougao iji je vrh okrenut ka nama. Osnovni zadatak maine za postavljanje kegli je da postavi kegle u njihov poetni poloaj i da skloni sruene kugle posle svakog pokuaja, a mnoge dvorane za kuglanje danas poseduju i kompjuterizovane staze za kuglanje iznad kojih se ispisuje skor svakog uesnika

tokom igre. U amerikoj Nacionalnoj dvorani za kuglanje u gradu Renou u Nevadi, postoji osim 78 staza za kuglanje i dinovski, trenutno najvei na planeti, IMAX video ekran koji se prostire du vrha svih staza. Maine za postavljanje kegli izuzetno su sloene, i najee se sastoje iz 4 osnovna dela: istaa, podizaa, raspodeljivaa i nosaa kegli. Ove maine rade sa po ukupno 20 kegli, a zanimljivo je znati i da se nakon svake zarolane kugle, pokrene oko 4000 pojedinanih delova ove maine. ista predstavlja pravougaonu metalnu plou koja se sputa ispred kegli nakon to senzor maine registruje da je kugla prola kroz trougao sa keglama, kako bi zatitila preostale kegle od dodatnih (neregularnih) pokuaja pre nego to maina uredi kegle. Maina zatim skuplja sve kegle, kako sruene, tako i one koje su ostale da stoje, nakon ega se nosa kegli koji se sastoji do 10 rupa, dovoljno velikih da se u njih mogu ubaciti kegle, sputa preko mesta naznaenog za postavljanje kegli. Moderne automatske maine za postavljanje kegli rade zajedno sa CCD skener kamerom koja se nalazi ispod staze i koja tano locira koje kegle su se oborile posle svakog pokuaja, a ovu informaciju dalje prosleuje do maine. Neke starije maine koriste odeljak koji se sputa na trougao na kome su stajale kegle kako bi dodirom osetio koliko ih je ostalo na svome mestu. Informacija o broju oborenih kegli se alje do automatskog bodovnog software-a i mali jezici se pomou elektrinog signala proputenog kroz odgovarajue solenoide, zatvaraju oko onolikog broja kegli na nosau koliko je to potrebno. Oborene kegle se pomou pokretne trake uvlae nazad u podiza kegli, nakon ega se koriste u sledeim ciklusima. Dva dela maine za postavljanje kegli koje kugla ne vidi su ubrzava kugle i podiza kegli. Ubrzava lopte putem sistema pokretnih traka vraa kugle na dohvat igraima. Nakon svakog pokuaja, kugla i oborene kegle se nalaze iza staze u tzv. pitu ispod koga se nalazi transportna traka na kojoj se kugla i kegle pomeraju ka podizau kegli. Meutim, pre nego to dospeju do podizaa, kugle i kegle prolaze kroz specijalna vrata pri emu je samo kugla dovoljno teka da aktivira senzor neophodan da se ova vrata otvore, a prolazei kroz njih, kugla se ubrzava i provodi kroz sistem pokretnih traka ispod staze nazad do igraa. Kegle koje dou do podizaa bivaju podignute do nivoa raspodeljivaa koji vri popunjavanje nosaa sa keglama.

- Zato ljudi imaju brazde na prstima?

Talasaste are na naim dlanovima i prstima doprinose boljem trenju sa predmetima koje drimo u rukama. Dok su glatke povrine povoljne za vrst kontakt u suvim uslovima, kada postanu vlane, trenje se smanjuje i dolazi do proklizavanja. S druge strane, naborane i izbrazdane, neravne povrine pruaju dobar i vrst kontakt sa drugim predmetima ak i u vlanoj sredini, jer je dodirna povrina talasastih predmeta vea od potpuno glatkih, a i voda moe slobodno da se kanalie izmeu brazdi, ostavljajui dovoljno suve povrine da bude ostvaren stabilan kontakt. Pored toga, brazde na prstima nas tite od smicajueg napona (prilikom hodanja ili penjanja uz drvo), koji bi u suprotnom sluaju lake razdvojio dva sloja koe i dozvolio spoljanjem fluidu da se nagomila unutra i napravi plik. Interesantno je da kao to svaki ovek na planeti ima sebi svojstven redosled nukleotida (A, G, C, T) u lancu DNK, isto tako, svi imamo svoj lini raspored brazdi na prstima, to policajci esto koriste prilikom identifikacije pomou otiska prstiju. Ipak, interesantno je da identini blizanci i klonovi nemaju isti raspored ara na prstima i pored toga to poseduju identine lance DNK, to se moe objasniti samo razliitim dejstvom sredine na identine elije u razvoju koje tako na kraju svog razvoja (i formiranja tela) i ne poseduju identine osobine.

- Kako moemo da napustimo povrinu savreno ledenog jezera?

Pod savreno ledenim jezerom se podrazumeva povrina koja je toliko glatka da je na njoj nemogue uspostaviti ni beskonano malu horizontalno usmerenu silu pomou koje

bismo se pokrenuli ka obali jezera. Drugim reima, ovaj led je toliko gladak da je trenje sa njim ravno nuli. Ukoliko probamo da napravimo korak po ovakvoj povrini, sva sila kojom budemo delovali na podlogu e nam se vratiti (na osnovu treeg Njutnovog zakona kretanja koji nam kae da svaka sila u prirodi proizvodi jednaku, ali suprotno usmerenu silu) i ni jedan njen deo se nee pretvoriti u trenje, pa e tako naa brzina u odnosu na savreno ledenu povrinu stalno biti jednaka nuli ukoliko se ne setimo jedne dosetke. Naime, ukoliko skinemo jednu izmu i uzmemo je u ruke (ili neki vei predmet iz depa), a zatim bacimo na obalu jezera, dejstvom sile na izmu pomou koje je bacamo na obalu proizvodimo i reakcionu silu jednakog intenziteta, ali suprotnog smera i upravo nam ova sila predaje ubrzanje u suprotnom smeru od onoga u kome smo bacilli izmu. Tako, delujui silom na izmu i ona e delovati jednakom silom na nas, tako da emo poeti polako da klizimo ka obali. Kada stignemo na nju, tada emo se proetati do suprotne obale jezera i obui malopre baenu izmu.

- Zato se na kaiki ogledamo naopake?

Kada svetlost dotakne neku reflektujuu povrinu, ona se od nje odbija pod istim uglom. Metalne kaike, za razliku od plastinih kaika dosta dobro reflektuju svetlost pa na njima moemo posmatrati odraze predmeta oko nas, ukljuujui i odraz naeg lica. Meutim, dok je odraz na ispupenoj strani kaike samo malo rairen ili sabijen u zavisnosti da li se nalazi daleko ili blizu dna kaike, odraz sa udubljene strane kaike je obrnut naglavake. Naravno, slino kao to u ogledalu izgledamo kao da se nalazimo iza ogledala, tako su i na naoj slici na kaiki leva i desna strana izvrnute u svakom sluaju, bilo da se ogledamo na konkavnoj ili konveksnoj strani kaike. Naime, svetlost pada na nae lice, nakon ega se odbija do kaike, odakle ponovo delimino biva reflektovana ka naim oima, pa mi vidimo sopstveni izraz na njoj. Svetlost koja pada na ispupenu stranu kaike biva reflektovana u stranu, pa na taj nain lik postaje malo deformisan, ali ne i izvrnut. S druge strane, svetlost koja se sa naeg lica odbija do donjeg dela udubljene strane kaike biva reflektovana navie, dok svetlost koja pada na gornji udubljeni deo kaike biva reflektovana nadole, pa tako i lik postaje izokrenut. Takoe, poto je udubljena strana kaike savijena i sa bonih strana, svetlost koja padne na levu udubljenu stranu kaike e se reflektovati nadesno i obrnuto, tako da e lik na kaiki posedovati za razliku od obinih odraza u ogledalu, obrnutu levu i desnu stranu, pa ukoliko savijemo glavu nadesno, na odraz e se saviti na levo, a ne nadesno kao odraz u ravnom ogledalu. Tako, ukoliko elimo da napravimo ogledalo u kome leva i desna strana nee biti zamenjena kao na obinim, ravnim ogledalima, dovoljno je da sa bonih strana savijemo povrinu ogledala (to se moe samo raditi dok je ogledalsko staklo jo toliko toplo da se moe oblikovati, dok e se u suprotnom sluaju, hladno staklo usled krivljenja polomiti, to je posledica njegove krtosti). Slini trikovi se esto mogu primetiti u cirkuskim ogledalima, gde se takoe pomou ispupenosti ili udubljenosti ogledala postiu slini izobliavajui efekti.

- ta je to silk screening?
Silk screening (svilena ekranizacija) predstavlja verovatno najee primenjivanu metodu tampanja na majicama i drugim tkaninama. Za razliku od tampanja na papiru koje se moe obavljati brzinom od 10 listova u minutu, tampanje na odei se vri toliko sporije da je brzina tampanja od jedne majice za 5 minuta izuzetno velika, a uz to svaka od majici se mora runo tampati. U tradicionalnoj silk screening metodi, polazi se od komada drveta ije su razmere priblino jednake razmerama majice. Preko ove daske se zatim prevlai neka tanka tkanina (u poetku je to bila svila, odakle i potie naziv ove metode, ali se danas najee koristi poliester) koja predstavlja screen. Preko ove tanke tkanine se zatim stavlja

tanki sloj plastike na kome se pomou skalpela moe ucrtati ablon koji e se pojaviti na majici. Mogue je kao ovaj plastini sloj koristiti i tenu plastinu prevlaku koja je osetljiva na ultraljubiastu svetlost, pomou koje bismo iscrtavali putanje po njoj. Pre ili posle ucrtavanja ablona, screen se pomou etkice premazuje sa slojem mastila eljene boje. Majica se zatim pritiska preko itave konstrukcije tako da mastilo sa screen-a ostavlja trag na majici. Za viebojni dizajn, itav proces se izvodi nekoliko puta, poev od nasvetlijih, pa do najtamnijih boja. Alternativa silk screening-u je nanoenje ablona pomou pegle. U turistikim prodavnicama za majice (pored plaa) se esto mogu kupiti ovakvi abloni, koje je dovoljno da ispeglamo zajedno sa majicom, da bi oni ostavili trajni trag na njoj. Naime, na poleini papirnatih ablona se nalazi tanki sloj termoplastinog mastila koji se pod dejstvom pritiska i toplote pegle, topi i delimino prenosi na povrinu majice.

- Zato milk shake ne moe da se pije pomou slamice kada ga okrenemo naopake?
Sok, mleko ili bilo koju drugu tenost pijemo kroz slamicu tako to sa zatvorenim ustima, blago irimo plua ime povlaimo malo vazduha iz usta ka pluima, tako da sniavamo pritisak u ustima, pa (teei ka izjednaavanju pritisaka) atmosferski pritisak istiskuje tenost iz suda kroz slamicu. Meutim, ukoliko okrenemo sud sa tenou naopake (pod uslovom da je sud hermetiki zatvoren i da tenost moe isticati samo kroz slamicu), vrh vode vie nije u dodiru sa atmosferskim pritiskom i nema sile koja bi gurala tenost uz cevicu. Kada izvrnemo sud, voda e veoma sporo isticati (osim ako slamica nije preterano velikog prenika), jer im bi poela da istie, u sudu iznad vode bi se stvorio vakuum i atmosferski pritisak bi gurao vodu natrag protiv sile gravitacije. Ako bismo ipak hteli po svaku cenu da popijemo milk shake okrenut naopake, morali bismo da eliminiemo vakuum iz unutranjosti suda tako to bi sa istovremenim isticanjem tenosti iz suda putali vazduh unutra. To se postie buenjem male rupice na povrini suda koja e omoguavati da vazduh ispuni prazan prostor koji je voda ostavila. To je i razlog to se uvek prave dva otvora u limenci ako elimo da brzo ispraznimo njen sadraj.

- Zato neispucala zrna kukuruza padaju na dno kese sa kokicama?

Kesa koja se sastoji od belih, penastih kokica i neeksplodiranih zrna kukuruza predstavlja jedan od primera smea estica razliitih prenika. Meajui jednu ovakvu smeu, manja, neispucala zrna e se smestiti ispod kokica u kesi, odnosno estice manjeg prenika e se rasporediti ispod estica veeg prenika, a precizno nauno objanjenje ove pojave, poznate i kao problem brazilskih lenika jo uvek nije poznato. Jo jedan primer ove pojave moemo izvesti ako u kesu sa prakastim deterdentom ubacimo dve metalne kugle (kao npr. iz kuglinih leajeva) koje su gue od okolnog praka i zatim ovu kesu dobro promeamo. Uprkos oekivanju da metalne kugle ostanu na dnu kese gde su se nalazile pre poetka meanja, one e se zapravo nalaziti na povrini prakaste mase. Fiziki princip koji utie na ovu pojavu nije gustina, jer bi tada metalne kugle ostale na dnu suda, ve kombinacija povoljnog pakovanja estica (sa meanjem smee, smanjuje se poroznost, a time i zapremina cele smee, ime se smanjuje rastojanje centra mase smee od centra mase Zemlje, a time se smanjuje i potencijalna energija u gravitacionom polju ove smee, a kao to nam je poznato, najpovoljnija energetska stanja prirodnih sistema su ona sa najmanje potencijalne energije) i inercije. Naime, meanjem smee, manje estice uspevaju da prou nadole pored veih estica, dok vee estice ne uspevaju da izvedu istu nadole usmerenu kretnju, jer im manje estice to ne dozvoljavaju. Tako e nakon svake oscilacije itave kese tokom meanja, vee estice prelaziti mali put navie, ali se nee moi vraati nadole, pa e zavretak meanja

(ukoliko je ono dovoljno dugo) zavriti na samom vrhu smee. Problem brazilskih lenika je posebno izraen kod vibracionih mealica, jer e tada doi do oiglednog razdvajanja estica u smei po njihovim veliinama, pa e tako raane i ovsene pahuljice i semenke suncokreta u vibraciono promeanoj kesi muslija biti ispod kukuruznih pahuljica, suvih ljiva i suvih kriki banane, a slian problem se esto pojavljuje i u dakovima komposta.

- Zato nam je hladno u ustima kada jedemo mentol bombone?

Ovaj efekat hladnoe u ustima je posebno izraen ukoliko popijete au vode nakon jedne mentol bombone. elije za ulo ukusa na vrhu jezika su podjednako osetljive na temperaturu kao i na ukus, a mentol je jedna od supstanci koja podjednako deluje na receptore ukusa, kao i na receptore za toplotu. Naime, mentol (esencijalno ulje metvice, odnosno mente ili nane) ostavlja poseban oseaj hladnoe u ustima jer poseduje izvesna anestetika svojstva, to znai da kratkotrajno priguuje (tj. blokira) receptore za toplotu. Na taj nain, neko vreme ostaju aktivni samo receptori za hladnou, pa odatle potie i taj cool oseaj u ustima. Mnoge druge supstance poseduju slina anestetika ili anelgetika svojstva. Tako, npr. esencijalno ulje karanfilia priguuje receptore za bol, pa se stoga koristi kod zubobolje. Wintergreen ulje stvara ledeno vru oseaj u ustima, ro je posledica njegovog dejstva na receptore za toplotu u ustima, dok nakon neutralisanja ovih receptorskih inhibitora, ponovno aktiviranje ulnih elija stvara oseaj poveane toplote u ustima. ili papriice opet sadre neke od supstanci koje imaju suprotno dejstvo, s obzirom da ekstremno deluje na receptore za oseaj toplote u ustima.

- Zato vaku ne moemo da savaemo?

vake su i dobile svoje ime po tome to ih samo moemo vakati, ali ne i savakati. Naime, na telesni sistem varenja lui niz enzima koji slue da razloe sloene hranljive molekule do svojih gradivnih jedinica, kako bi krv lake apsorbovala hranu. Tako se proteini razlau do svojih sastavnih aminokiselina, masti do glicerola i masnih kiselina, a polisaharidi (lanci ugljenih hidrata) do monosaharida (pojedinanih molekula ugljenih hidrata). Pljuvane lezde u naim ustima lue enzim amilazu koji je u stanju da raskida glikozidne veze kojima su meusobno povezani monosaharidi u velikim molekulima polisaharida kao to je npr. skrob (koji predstavlja najvei deo ugljenih hidrata koje unosimo u naa tela). Na taj nain, hrana poinje da se rastvara ve u naim ustima. Meutim, poznato je da svi enzimi rade po principu klju-brava, to znai da svaki enzim raskida samo tano odreeni tip veze. Tako, razlog zato na sistem za varenje ne moe da svari neku hranu lei u tome to se u okviru njega ne lue enzimi koji bi mogli da raskinu veze koje preovlauju u nesvarljivoj hrani. U ovakvu, nesvarljivu hranu spadaju izmeu ostalog celuloza (a najvei deo ugljenika na naoj planeti se nalazi u okviru molekula celuloze) i najvei broj polimernih guma. S obzirom da u naim telima ne postoje supstance koje bi raskinule veze izmeu ugljenikovih atoma u gumama za vakanje, ovakve gume se ne mogu rastvoriti u ustima, a ukoliko ih progutamo, one nerazloene izlaze iz naih tela. Inae, do sredine 20. veka, gume za vakanje su se pravile od supstance ikle (elastini biljni sok iz drveta Sapodilla iz Centralne Amerike) koja se meala sa raznim aromama koje su joj davale ukus, a od sredine 20. veka, gume za vakanje su poele da se prave od raznih sintetikih guma, premda se ponekad prave i od prirodne supstance koja se zove lateks, a koja predstavlja biljni sok drvea iz tropskih uma. Osim gume, u sastavu vakaih guma se u najeem sluaju mogu nai i eer, kukuruzni sirup, omekivai (npr. biljna ulja), arome i boje. Inae, ukoliko vam se vakaa guma zalepi za kosu, lako je moete skinuti uz pomo malo putera od kikirikija, a ako sednete na nju, stavite malo leda na zalepljenu vaku, to e je ovrsnuti, pa ete lake moi da je skinete.

Takoe, nemojte sa gumom za vakanje u depu krenuti u zemlju Singapur, jer je tamo zakonom zabranjena proizvodnja, uvoz i prodaja ovih guma.

- Koje su to vake koje svetle dok ih vaemo?

Svi vrsti eerni slatkii emituju manje ili vie svetlosti kada ih zagrizemo. Ovaj efekat se naziva triboluminiscencija, i predstavlja emisiju svetlosti kao rezultat lomljenja ili razdvajanja neega. Triboluminiscencija se javlja kada molekuli (u sluaju vake, molekuli eera) pod pritiskom tereta (u sluaju vakanja vake, teret su zubi) gube elektrone iz svojih atomskih polja. Ovi elektroni se susreu sa molekulima azota iz vazduha i predaju im deo svoje kinetike energije, uzrokujui intenzivnije vibriranje parova atoma azota ili prelaske elektrona u okviru atoma azota na via energetska stanja. Ovako energetski pobueni molekuli azota vraaju se u osnovno energetsko stanje emitujui ultraljubiastu, ali u manjoj meri i vidljivu svetlost. Usled ovog efekta, svi eerni slatkii stvaraju blago i najee neprimetno svetljenje prilikom grickanja u ustima. Ipak, postoje specijalne vake (npr. WintO-Green Life Savers) koje prilikom vakanja emituju svetlost koja se nou moe jasno videti. Ovaj efekat je postignut dodavanjem metil salicilata, tj. wintergreen ulja, koje je fluoroscentno, to znai da najpre apsorbuje svetlost odreen talasne duine, a zatim (nakon odreenog vremenskog intervala provedenog u pobuenom stanju) emituje svetlost vee talasne duine. Kada vaemo svetleu vaku, molekuli metil salicilata apsorbuju kratkotalasnu ultraljubiastu svetlost nastalu emisijom molekula azota, i zatim re-emituju ovu svetlost na znatno veoj talasnoj duini, koja najee odgovara plavoj boji u spektru vidljive svetlosti. Tako se vakanjem ovakvih svetleih vaka stvaraju plave iskrice svetlosti koje nam skakuu u ustima.

- Zato se smejemo samo kada nas neko drugi zagolica?

Veina nas ima poneku goliljivu taku na telu. Nekoga moemo da zagolicamo iznad kolena, nekoga iza vrata, a neko od nas pone da se smeje ako ga zagolicamo sa strane. Naunici kau da golicanje indicira oseaj panike koji se ispoljava kroz nekontrolisani smeh, a povezan je sa neprijatnou oseanja da nam neto mili po telu. Ukoliko pokuamo sami sebe da zagolicamo, mozak e to predosetiti i pripremie se za signal koji dolazi iz nerva take koju golicamo, pa nee reagovati onako nekontrolisano kao kada to ne oekuje. Naunici su otkrili da je cerebelum deo mozga koji nam spreava da se sami golicamo. Ovaj deo mozga kontrolie nae pokrete i razlikuje oekivane senzacije od neoekivanih. Premda ne moemo sami da se golicamo, to moe uiniti robot. Ukoliko uz pomo daljinskog upravljaa signaliziramo robotu da nas zagolica, a on to uradi nakon delia sekunda, efekat e biti skoro isto toliko neoekivan kao da je to uradila neka druga osoba.

- Zato je aprililili ba 1. april?

1. april je u mnogim mestima na naoj planeti poznat kao luckasti dan, a pravo poreklo obiaja vezanih za ovaj praznik jo uvek nije u potpunosti razjanjeno. Ipak, najprihvatljivije objanjenje porekla ovog praznika vodi nas u 16-ovekovnu Francusku. Kada je 1564. godine, kralj arls IX uveo primenu Gregorijanskog kalendara na osnovu koga nova godina poinje 1. januara, mnogi ljudi to nisu prihvatili ozbiljno, pa su nastavili da slave novu godinu u mesecu aprilu, kao to se to inilo na osnovu starog Julijanskog kalendara. U to vreme, vesti su se irile veoma sporo, pa je u mnogim selima, mnogo vremena nakon promene kalendara, jo uvek bilo ljudi koji su iz neobavetenosti slavili novu godinu u aprilu. Stoga su aprilske ale bile najee usmerene na one koji nisu uli da nova godina ne poinje vie u aprilu, ve u

januaru. Prvoaprilski praznik ale se poklapa sa jo dva velika praznika. U starom Rimu, postojao je praznik Hilari, koji je slavio vaskrsnue boginje Atis, a danas se ovaj praznik slavi kao Rimski dan smeha, i naravno uvek se poklapa sa prvim aprilom. Takoe, U Indiji, 1. aprila se deava sveanost Holi, tokom koje se slavi dolazak prolea, a kao deo festivala, ljudi priaju jedni drugima ale i polivaju se bojama.

- ta znae inicijali RSVP na nekim pozivnicama?

Inicijali RSVP oznaavaju francusku frazu rpondez, s'il vous plat, to u prevodu znai ''molim vas, odgovorite''. Osoba koja alje ovu pozivnicu htela bi da zna da li ete prihvatiti ili odbiti njen poziv. Za domaine koji su vas pozvali na veeru, venanje ili koktel, verovatno je vano koliko e se pozvanih bia odazvati pozivu kako bi izraunali potrebnu koliinu hrane i pia, pa je zbog inicijala RSVP na pozivnici obiaj da im se po mogustvu istog dana javimo kako bi im stavili do znanja hoemo li doi na njihov prijem. Tako, npr. mnoge pozivnice za venanja dolaze sa povratnom karticom koju aljemo kao odgovor na poziv, a neke pozivnice imaju napisan telefonski broj na koji se moemo javiti.

- ta je to paradoks roendana?
Paradoks roendana je popularni naziv za fenomen da kada ste u sobi sa 22 ljudska bia, postoji 50 % anse da dvoje od njih imaju isti roendan. Ukoliko zaustavite nekoga na ulici i pitate ga za roendan, verovatnoa da e se vai roendani poklopiti iznosi 0,27 % (1/365), to je veoma malo. Takoe, ako pitate 20 ljudi za roendan, verovatnoa da ete pronai nekoga ko je roen istog datuma je manja od 5 %, to je i dalje vrlo malo. Meutim, uz mali raun iz teorije verovatnoe lako se moe pokazati da ako imate 23 ljudska bia u sobi, verovatnoa da e se dvoma od njih poklopiti roendani iznosi tano 50 %. A ako je 42 oveka u sobi, verovatnoa je ak 90 %. I pored ovako velike verovatnoe ljudi e se uvek iznenaditi i obradovati kad sretnu dvoje poznanika kojima je roendan istoga dana. Ukoliko vam ovaj paradoks izgleda neverovatan probajte da zamislite kalendar na kome e svako ko ulazi u sobu zaokruiti svoj roendan. Kada druga osoba ue u sobu, verovatnoa da se njegov roendan nee poklopiti sa roendanom prve osobe iznosie 364/365. Kada trea osoba ue u sobu, postojae 363 nezaokruena dana, pa e verovatnoa da se roendan tree osobe nee poklopiti sa roendanima prve dve osobe iznositi 363/365. Stoga, za n ljudi, verovatnoa da se roendani nikome nee poklopiti iznosie 364/365 363/365 (365 n + 1)/365. Verovatnoa da e se roendani barem dvojice uesnika roendana poklopiti bie jednaka razlici broja jedan i gornjeg proizvoda. Ako uzmete da je broj n jednak broju prijatelja koji e doi na va roendan, uz pomo gornjeg izraza lako moete izraunati kolika e biti verovatnoa da e te na roendanu pronai barem dvoje prijatelja koji su se rodili istog datuma u godini. Paradoks roendana, ali u svom optijem smislu nalazi primenu i u drugim oblastima nauke, kao to su npr. kriptografija ili melanni algoritmi.

- Zato neke sveice nikako nee da se ugase?

Ako ste ikada videli magine roendanske sveice, onda znate da kada ih slavljenik ugasi duvajui u njih, one se same upale nakon nekoliko sekundi. Kada ugasimo obinu sveu, ar sa fitilja stvara tanak dim parafina koji se podie sa svee. Taj ar je dovoljno topao da bi uzrokovao isparavanje male koliine parafina, ali je nedovoljno vru da bi ponovo zapalio paru parafina. U specijalnim roendanskim sveama dodaje se magnezijum na fitilj (magnezijum gori, tj. jedini se sa kiseonikom stvarajui svetlost i toplotu na veoma niskoj temperaturi od samo 430oC, pa je stoga veoma pogodan za ovakvu primenu), pa ar oduvane

svee ostaje dovoljno topao da moe ponovo zapaliti parafin od koga je napravljena svea i to na sledei nain. U goreem fitilju, magnezijum je okruen kiseonikom i hladi se u tenom parafinu, ali kada se plamen ugasi, prah magnezijuma se upali toplotom ara. Ako tada posmatrate ar videete male svetlee take magnezijuma kako se razleu. Jedna od njih e preneti aru dovoljno toplote da ponovo zapali gas parafina i plamen e opet buknuti.

- ta su to prstenovi raspoloenja?
Prstenovi raspoloenja su se prvi put pojavili tokom kasnih sedamdesetih godina 20. veka, a i danas se esto mogu primetiti. Ako stavite jedan ovakav prsten na ruku, on e vam indicirati vae trenutno raspoloenje. Ako mu je boja crna, znai da ste neraspoloeni, nervozni ili uurbani, ako mu je boja siva, znai da ste zabrinuti, zelena boja ukazuje na proseno raspoloenje, dok svetlo plava i tamno plava boja ukazuju na smirenost, sreu, romantino i radosno raspoloenje. Kameni unutar prstena predstavlja ili staklenu ljusku napunjenu nekim termotropnim tenim kristalom ili bistri stakleni kamen koji sedi na vrhu tankog sloja tenog kristala. Molekuli tenih kristala su veoma osetljivi i menjaju svoj poloaj ili se uvru, prepliu i raspliu u zavisnosti od temperature. Promene u njihovoj molekulskoj strukturi utiu na talasne duine svetlosti koje ovi molekuli apsorbuju i reflektuju, to rezultuje u promeni boje kamena. Tako se, na primer, sa porastom temperature, molekuli tenog kristala blago uvru u jednom pravcu, to uzrokuje da tenost u ovom stanju apsorbuje vie crvenih i zelenih fotona, a reflektuje vie plavih fotona. Tako, boja kamena postaje plavlja. Kada stavite prsten oko prsta, unutranja strana prstena provodi toplotu sa vaeg prsta do tenih kristala u kamenu. Zelena boja kamena koja predstavlja uobiajeno raspoloenje, kalibrisana je na tipinu temperature koe od 28oC. Ukoliko vaa povrinska temperatura varira manje ili vie od normalne temperature, tada e doi do promena u strukturi tenih kristala u kamenu i promenie se reflektovana boja svetlosti. Ukoliko skinete prsten sa ruke, njegova boja e postati crna, osim ako okolna temperatura nije dovoljno visoka. Iako ovi tzv. prstenovi raspoloenja ne moraju da ukazuju na prava i istinska oseanja u nama, oni predstavljaju indikator nesvesne fizike reakcije naih tela na odreena raspoloenja. Kada se nalazimo u ushienom raspoloenju, tada se kapilari pribliavaju povrini koe i oslobaaju toplotu, to dovodi do blagog poveanja temperature nae koe.

- Kako se pravi magla u diskotekama?

U disko-klubovima se koristi jedan od dva mogua naina za pravljenje magle. Postoje dimne maine koje zagrevaju neku tenost koja isparava i emituje paru u okolinu. Kada zaboravite da ste stavili tiganj sa uljem na ukljuenoj ringli, neto slino se desi. Kuhinja se napuni dimom koji u sluaju ulja za prenje i nije ba prijatan za disanje. S druge strane, u dimnim mainama se koriste najee ulja glicerina ili glikola pomeana sa vodom. Tako, npr. jedna od estih komercijalnih dimnih maina koristi tenosti propilen glikol i trieltilen glikol pomeane sa 20 % vode. Druga esta varijanta za pravljenje magle ukljuuje korienje suvog leda, tj. vrstog ugljen dioksida, koji nije skup i moe se nabaviti u veini postrojenja za proizvodnju leda. Kada ubacite komad suvog leda u toplu vodu, stvara se izuzetno gusta magla koja pada na dno sobe. Ovakva magla sastoji se od ugljen dioksida i vode, a pada na dno jer molekuli ova dva gasa imaju veu masu od molekula kiseonika i azota iz vazduha, pa ih i Zemljina gravitacija vie privlai.

- Zato neki ljudi trljaju oi kada im se spava?

Iako trljanje oiju nije naroito dobra stvar, jer unosimo prainu u oi, mnogi ljudi kada su pospani, imaju prosto neodoljivo potrebu da protrljaju oi pre nego to utonu u san. Trljanjem oka vrimo pritisak na oni mii, kao i na krvne sudove u onoj jabuici, to deluje stimulativno na nerv vagus, usled njegove bliske veze sa nervima oiju. Vegetativni ili parasimpatiki nervni sistem kontrolie nesvesne pokrete u telu, pa se time i objanjava njegova uloga u naprezanju i oputanju onog miia. Stoga, dejstvom pritiska na oni mii, dolazi i do stimulacije celokupnog parasimpatikog nervnog sistema, to se ogleda u usporavanju brzine otkucaja srca, a to dovodi do potpunog telesnog oputanja, koje nas uvodi u miran san.

- Zato ljudi zevaju?

Zevanje predstavlja nehotinu radnju kojom iroko otvaramo usta i duboko udiemo, pri emu se ritam srca ubrzava za oko 30 %. Postoji nekoliko teorija koje objanjavaju zato zevamo. Po fiziolokoj teoriji, zevamo da bismo uneli u sebe vee koliine kiseonika, a izbacili viak ugljen dioksida. Na taj nain, ova teorija objanjava zevanje u grupama, tj. pojavu da ako zevnete u drutvu, oko polovina vaih sagovornika e tokom narednih 5 minuta zevnuti za vama. Ipak, po ovoj teoriji bismo trebali da najvie zevamo dok vebamo neku sportsku aktivnost, to se u stvarnosti nikada ne deava. Po teoriji evolucije, zevanje je navika koju smo genetski nasledili od predaka, a koja predstavlja uroeni signal koji bi trebalo da nam stavi do znanja da promenimo aktivnost (ili da ponemo neto da radimo), dok je po teoriji dosade, zevanje izazvano dosaivanjem, umorom i pospanou. Iako ee zevamo kada smo umorni, ova teorija ne objanjava zato olimpijski atletiari zevaju neposredno pred poetak takmienja. Istraivanja su pokazala da ljudi zevaju jo u majinom stomaku (kao desetonedeljni fetusi), a osim nas i make, psi, pa ak i ribe zevaju to nas dovodi do ideje da je zevanje oblik komunikacije koji je pod dejstvom nekog dela mozga iju funkciju jo uvek nismo prouili.

- Kako neke igrake svetlucaju u mraku?

Verovatno ste nekada videli npr. jo-jo lopticu koja svetli u mraku, ili moda svetlei sat, mobilni telefon, lutku, a postoji ak i pidama koja svetli u mraku. Ovakve stvari najee moraju biti drane izvesno vreme na svetlu kako bi upile energiju koju zatim koriste za svetljenje u tami. Ovo svetljenje, odnosno tzv. luminiscencija traje izmeu 10 minuta i nekoliko sati u zavisnosti od osobina svetlee supstance. Karakteristino za sve stvari ovakvog tipa je da sadre neku fosforescentnu supstancu koja moe emitovati vidljivu svetlost nakon to je upila izvesnu koliinu svetlosne energije. Osobina fosforescencija potie od osobine fosfora, koji se sam najee primenjuje za izradu televizijskih ekrana, kao i kompjuterskih monitora i fluorescentnih svetiljki. Naime, TV ekran sadri na hiljade malih fosfornih takica koje mogu emitovati crvenu, plavu ili zelenu boju, dok fluoroscentne lampe sadre osim fosfora i neki izvor ultraljubiaste svetlosti koji fosforu predaje energiju neophodnu za svetljenje. Danas, osim fosfora, postoji na hiljade supstanci koje poseduju osobinu fosforescencije, a sve ove supstance se razlikuju na osnovu: tipa energije koji zahtevaju kako bi poeli da svetle, boje vidljive svetlosti koju stvaraju i vremenske duine svetljenja tokom dranja u mraku. Dve fosforescentne supstance koje se esto koriste na svetleim igrakama jer imaju veoma dug period svetljenja u mraku su: cink sulfid (ZnS) i stroncijum aluminat (SrAl2O4). U cilju pravljenja svetleih igraaka, fosforescentna supstanca se u tenom stanju mea sa plastikom, a ova smea se zatim hladi u kalupima koji daju oblik igraki. Ponekad se mogu primetiti i svetlei predmeti kojima kao da ne treba nikakav izvor energije. Jedan od ovakvih primera bi mogli da budu stalno svetlei runi satovi. Meutim, u

ovom sluaju je sama fosforescentna supstanca pomeana sa malom koliinom nekog radioaktivnog elementa (npr. radijuma) koji emituje radioaktivno zraenje koje prenosi energiju fosforescentnoj supstanci i dovodi do njenog kontinualnog svetljenja.

- Kako neke igrake mogu da priaju bez baterija?

Smatra se da je Tomas Edison na naoj planeti 1877. godine napravio prvi ureaj za snimanje i reprodukciju zvuka. U Edisonovom fonografu, mogli smo neto priati ili svirati, a talasi pritiska (zvuk) su se prenosili na dijafragmu koja je direktno kontrolisala iglu koja je urezavala analogni signal na tankoj cilindrinoj foliji. Emil Berliner je 1887. godine, koristei se Edisonovim izumom, pomou ravne ploe sa spiralnom putanjom, napravio prvu gramofonsku plou. Popularne SeenSay igrake koriste se upravo istom ovom gramofonskom tehnologijom za stvaranje zvukova. Naime, srce svake SeenSay igrake predstavlja plastini disk na kome su isto kao i na gramofonskoj ploi, jedan za drugim urezani svi zvukovi koje igraka moe reprodukovati (najee izmeu 10 i 26 reenica). Navijanjem igrake zateemo oprugu, a postepeno oputanje ove opruge izaziva kretanje metalne igle po povrini male gramofonske ploe. Metalna igla se vozi na jednoj od spiralnih putanja na ploi, i vibracije ugravirane u ploi se prenose na plastini kupasti zvunik. Zvuk koji ujemo iz igrake predstavlja zapravo vibriranje ove plastine kupe.

- Kako neke igrake mogu da se voze pomou daljinskog upravljaa?

Sigurno ste nekada videli vozie ili male automobile, a moda ak i robote, avionie ili brodie koji se mogu voziti pomou daljinskog upravljaa. Naime, ovakve igrake se ponekad nazivaju radio kontrolisanim igrakama, a ovaj naziv potie iz toga to dete drei u ruci mali radio predajnik alje radio talase ka prijemniku (antena i integrisano kolo) koji se nalazi u igraki, a koji aktivira motor u igraki u skladu sa naredbom koja je poslata sa predajnika. Najvei broj radio predajnika za igrake poseduju u svrhu napajanja jednu bateriju od 9 Volti, a alju radio signal na frekvenciji od 27 ili 49 MegaHerca. Naime, ove dve frekvencije su dodeljene potroakim aparatima kao to su otvarai vrata od garae, voki-tokii i daljinske igrake. Mnogi proizvoai igraaka prave parove igraaka koji rade odvojeno na ove dve frekvencije kako tokom trke ili igranja ne bi dolo do interferencije signala sa dva predajnika. Kada pritisnemo neko dugme na upravljau, izazivamo zatvaranje elektrinog kola na odreenom mestu integrisanog kola, to signalizira predajniku da poalje odreen broj pulseva na radio frekvenciji signala. Radio prijemnik u igraki se sastoji od kristala koji osciluje na odreenoj frekvenciji, induktora i antene. Primljeni radio signal se u prijemniku prevodi u elektrini signal koji se zatim odvodi do integrisanog kola koje upravlja motorom uz pomo baterija.

- ta je to dunking ducky?
Dunking ducky znai u prevodu gnjurajue pae, to je popularan naziv za malu uplju staklenu igraku oblika paeta koje se klati napred-nazad i uranja svoj kljun u au vode ispred sebe. U staklenom paetu se nalazi tenost sa niskom temperaturom isparavanja. Kada ovo pae samo sedi u sobi, temperatura u njegovoj glavi i telu je ista i nita neobino se ne deava. Meutim, ako mu pokvasite kljun, voda sa povrine kljuna e koristiti toplotu paje glave za isparavanje, to e dovesti do sniavanja temperature glave paeta i neto pare tenosti iz unutranjosti paeta e se kondenzovati na unutranjim zidovima njegove glave. Stoga, opadae i vazduni pritisak unutar glave, to znai da tada pritisak vazduha u telu postaje vei od pritiska u glavi, to podstie izjednaavanje pritiska u glavi i telu, pa se pare

tenosti iz tela podiu ka glavi i deluju na nju tako da se ona povija unapred. Ako se ispred paeta nalazi aa sa vodom, onda e se ceo ovaj proces njegovog klaenja ponavljati sve dok kljun paeta bude dosezao vodenu povrinu u ai. Vazduni pritisak u telu paeta moete podii i ako ga drite u ruci neko vreme. Toplota sa vaeg dlana dovodi do dodatnog isparavanja tenosti to izaziva tok pare u paetovu glavu, a samim tim i inicira njegovo klaenje.

- Da li vie pokisnemo kada trimo ili kada hodamo po kii?

Moja drugarica i ja smo sproveli test po ovom pitanju. Stavili smo jedan karton iznad naih glava i proetali se na kii du prostora od tri metra. Kia je sipila, tako da smo bili u mogunosti da tano vidimo broj kinih kapi koje su pale na karton. Ispostavilo se da je koliina kinih kapljica koje su pale na karton priblino ista bilo da tri ili da hoda, samo da je vreme koje provede na kii isto. To takoe znai da e osoba koja tri jedan kilometar nasuprot osobi koja isto rastojanje prepeai mnogo manje pokisnuti zbog manjeg vremena koje joj je potrebno da pree jednako rastojanje.

- ta je to roller coaster?
Na prvi pogled, roller coaster (u prevodu talasasti brod uz obalu) podsea na obian putniki voz. Sastoji se od niza povezanih kola koja se kreu po inama. Meutim, za razliku od putnikog voza, roller coaster ne poseduje motor niti bilo kakav drugi sopstveni izvor energije. Tokom najveeg dela vonje, roller coaster se kree samo pod dejstvom sila inercije i gravitacije. Jedini utroak energije se vri tokom poetnog uspinjanja na prvi (najvei) breg, to se najee vri pomou lanca (koji je povezan u petlju izmeu vrha i dna prvog brega, a koji pokree motor sa dna brega) ili katapulta (linearni indukcioni motori koji pomou elektromagneta stvaraju dva magnetna polja - jedno ispred, a jedno iza voza). Svrha ovog podizanja je da se voziu preda odreena koliina potencijalne energije. Naime, to se roller coaster popne u veu visinu, to je vee rastojanje du koga ga nadole moe povuu gravitacija. Potencijalna energija roller coaster-a se pretvara u kinetiku energiju im voz pone da se sputa niz breg i on se tada ubrzava. Na dnu prvog brega, sva potencijalna energija steena podizanjem na prvo brdo se pretvorila u kinetiku energiju, koja se penjui se uz sledee, manje brdo, ponovo delimino pretvara u potencijalnu energiju. Roller coaster je specifian i po svojim tzv. loop-to-loop deonicama tokom kojih se voz okree naopake, pri emu putnici pod dejstvom sopstvene inercije bivaju privueni navie (odnosno ka dnu voza koje je tada okrenuto naopake), pa ne mogu da ispadnu. Naime, u trenutku ulaska u loop-toloop deonicu, voz poseduje vie kinetike nego potencijalne energije, pri emu se potencijalna energija ponovo nagradi na vrhu ove uvrnute deonice, da bi se na izlasku iz nje, opet preobrazila u kinetiku energiju. U skoro svim roller coasterim-a, svaki naredni breuljak posle poetnog je sve manji i manji, jer se rezervoar potencijalne energije napunjen penjanjem uz prvi breg polako rasipa pod dejstvom trenja (odnosno stvaranja toplote) izmeu vozia i ina, kao i izmeu vozia i vazduha. U zavisnosti od strukture ina, postoje dva tipa roller coaster-a: drveni (metalni tokovi se obru na metalnoj ipci koja je zabravljena za snane ine napravljene od lameliranog drveta) i moderniji elini roller coaster-i (eline ine se sastoje od para dugakih elinih cevi, a tokovi voza su napravljeni od poliuretana ili najlona).

- Zato imamo udan oseaj u stomaku kada se ljuljamo na ljuljaci ili vozimo na roller coaster-u?

Gde god da se nalazimo na Zemlji, sila gravitacije nas uvek privlai ka njoj. Meutim, shodno Njutnovom zakonu akcije i reakcije, sila koju zapravo oseamo (tj. teina) nije povlaenje nadole, ve sila usmerena nagore koja potie od zemlje ispod nas koja nas spreava da pod dejstvom Zemljine gravitacije propadnemo do centra planete. Ova sila gura naa stopala koja guraju noge, koje guraju karlicu i tako sve do glave. Dok se klackamo na klackalici, ljuljamo na ljuljaci ili vozimo na roller coaster-u, osim sile gravitacije, na nas deluje i ubrzanje. Mi nismo u stanju da osetimo da se kreemo nekom brzinom, ve smo osetljivi samo na promene brzine, tj. na ubrzavanje ili usporavanje. im se nae kretanje (u odnosu na neki referentni sistem, npr. neku taku na naizgled nepokretnoj Zemlji ispod nas) u roller coaster-u ubrza ili uspori oseamo da smo privueni ka seditu voza ili ka zatitnom kaiu. Ovu silu privlaenja kao posledice ubrzanja oseamo zahvaljujui razlici u inerciji izmeu nas i voza (ili izmeu nas i ljuljake). Njutnov prvi zakon kretanja nam kae da telo nastavlja da se kree odreenom brzinom i u odreenom pravcu sve dok neka spoljanja sila ne pone da deluje na njega i ne promeni mu pravac kretanja i brzinu. Kada se ubrzavamo u vozu, sedite nas gura napred, ubrzavajui nae kretanje. Meutim, mi ne oseamo da nas sedite gura unapred, ve da nas neto gura ka seditu. Drugim reima, isto kao u sluaju gravitacije, silu koja nam predaje ubrzanje uvek oseamo u suprotnom smeru od onog u kome nas sila ubrzava. Kada se kola usporavaju, naa tela imaju pod dejstvom inercije tenju da nastave da se kreu unapred, pa nas zatitini pojas gura unazad, usporavajui nae kretanje. Mi opet, ne oseamo da nas pojas gura unazad, ve kao da nas sila iza nas gura unapred. Kada se brzo sputamo nadole, gravitacija nas privlai nadole, dok izgleda kao da nas sila koja nam predaje ubrzanje, gura navie. Kada ubrzanje dostigne odreenu veliinu, ove dve sile se izjednauju i mi postajemo besteinski (slino putnicima u liftu koji pada). Meutim, ukoliko ubrzanje nadole postane jo vee, tada emo imati oseaj da smo privueni navie. Ukoliko se ubrzavamo navie, sila koja nam predaje ubrzanje i sila gravitacije nas zajedno povlae nadole i imamo oseaj da smo tei nego normalno. Kada bismo na sedite ljuljake (ili roller coaster-a) postavili vagu, videli bismo kako nam se teina stalno menja tokom ljuljanja. Upravo ova promena teine izaziva udna oseanja u stomaku, jer su nai unutranji organi navikli da pritiskaju jedan drugog stalnim intenzitetom pod dejstvom sile gravitacije intenziteta kao kada se kreemo zajedno sa Zemljom. Kada se ubrzavamo (ili usporavamo), svaki od sastavnih delova naih tela se odvojeno ubrzava (ili usporava) shodno svojoj inerciji, to dovodi do talasanja u stomaku. Kada rezultujua sila koja deluje na nas postane manja (pod dejstvom ubrzanja nadole) od sile gravitacije tokom mirovanja na Zemlji, na stomak postaje laki nego obino, to najee opisujemo kao jedinstveni oseaj propadanja u stomaku.

- ta su to bazeni sa talasima?
Naa moderna civilizacija je prepuna imitacija prirode. Ljudi ukraavaju kue sa vetakim boinim drveem, nose vetaku kosu, igraju igre na vetakoj travi, grade zooloke vrtove od vetakog kamenja, pravimo vetaka srca, a postoje ak i vetake obale mora, odnosno bazeni u kojima se na svakih nekoliko minuta pojavljuju talasi, kao kada na moru proe brod. Sve to nam je potrebno da bismo napravili bazen sa talasima je naravno bazen napunjen vodom i neto pomou ega bismo stvarali talase pritiska u vodi, kao npr. jaka vazduna struja du povrine vode, rotirajue krilo (kao na parobrodima) ili oscilirajui ronilac. U vodenom parku Emerald Pointe u gradu Grinsboro u Severnoj Karolini, postoji bazen sa talasima koji koristi vazduh pod pritiskom radi stvaranja malih talasia. Naime, u sobi koja je ispod nivoa bazena, nalazi se pumpa, kao i brzo rotirajui ventilator koji duva vazduh u metalnu cev iji je izduvni otvor na dnu dela bazena odakle kreu talasi. Na sredini pumpe se nalazi leptirasti ventil, iroki disk sa metalnom ipkom koja se obre du ose

rotacije diska. Kada se ipka okree na jednu stranu, disk zauzima normalan poloaj u odnosu na zidove cevi, blokirajui tok vazduha. Meutim, kada se ipka okrene na drugu stranu, disk se pomera paralelno sa zidovima suda tako da vazduh nastavlja put kroz cev ka dnu bazena. Hidraulini klip okree ipku napred i nazad, omoguavajui tako kratkim naletima vazduha pod pritiskom da prou kroz izlazni otvor cevi. Nagomilani vazduh u cevi naglo predaje energiju vodi, slino kao kada bacimo kameni u vodu, i dolazi do stvaranja talasa. Na ovaj nain se mogu stvarati mali talasii, ali da bismo pravili talase na kojima bismo mogli da surfujemo, koristimo se drugaijom tehnikom. Umesto da guramo vodu pomou vazduha ili vesla, talasni sistem u ovom sluaju isputa veliku zapreminu vode u dubokom kraju bazena, a talas se iri sve do obale bazena, nakon ega se nivo vode ponovo uravnoteava. Ovakvi bazeni sa talasima se sastoje od: sistema za pumpanje vode, rezervoara za vodu, niza otpustnih ventila na dnu rezervoara, dinovskog bazena i povratnog kanala koji vodi od plae bazena do sistema za pumpanje vode. Sistem pumpi povlai vodu iz povratnog kanala u rezervoar, a kada nivo vode u njemu postane dovoljno veliki, sistem otvara otpustne ventile sa dna rezervoara i voda se isputa u bazen stvarajui veliki talas koji ide sve do obale na kojoj se preliva i odlazi kroz povratne cevi do rezervoara itd. Thunder Bay iz Emeralde Pointe parka je jedan od bazena ovakvog tipa, u dubljem delu bazena je dubok 26 metara, dugaak je 126 metara, sadri 7,6 miliona vode, a pri stvaranju talasa se isputa 341 000 litara vode.

- ta su to vodena klizalita?
Za razliku od ledenih klizalita na kojima se pomou klizaljki (ili i bez njih) moemo klizati ili igrati hokej, vodena klizalita predstavljaju viestruke tobogane koji poseduju iste principe putovanja kao i roller coaster-i, samo to su mokri, nemaju sedita, a ni sigurnosne pojaseve. Vozie na roller coaster-u pokree gravitacija. Kada se uspnemo na prvi breg, poveavamo nau potencijalnu energiju u gravitacionom polju Zemlje, koja se sputanjem ka Zemlji prevodi u kinetiku energiju, koja se zatim opet prevodi u potencijalnu tokom uspinjanja na sledei breg itd. S druge strane, na vodenim klizalitima se ne uspinjemo na breg, ve se penjemo uz stepenice kako bismo poveali nau potencijalnu energiju, koja se zatim prevodi u energiju kretanja im skliznemo niz tobogan. Za razliku od vozia coaster-a koja poseduju tokie kako bi se smanjilo trenje izmeu voza i ina (kako bi voz mogao da se kree), kroz vodena klizalita se stalno proputa vodena struja koja tee od poetka do dna klizalita, a koja ima za cilj da smanji trenje izmeu nas i klizalita, kako bismo mogli da klizimo du staze. Mali tobogani koji se mogu videti u parkovima ili dvoritima napravljeni su od glatkih staklenih vlakana koja su izlivena u obliku tobogana koji se odrava na metalnom okviru. I veina vodenih klizalita iz vodenih parkova irom planete, napravljena je od istog materijala, samo to je oblik ovih klizalita izuzetno raznovrstan. Slino delovima dejih eleznica koje se uklapaju jedan u drugi, i posebno izliveni delovi ovih klizalita se kae jedan za drugi kako bi se dobile dinovske konstrukcije kroz koje se vozimo na vodi i po nekoliko minuta. Konstrukcija klizalita se oslanja na eline grede. Najvei broj vodenih klizalita stvara konstantnu struju vode du klizalita uz pomo pumpe, koja se nalazi u zgradi ispod nivoa klizalita. Motor pumpe okree osovinu koja je vezana za propeler. Rotirajua krila propelera pokreu vodu unapred, na slian nain kao to avionski propeler pokree estice vazduha. Pumpa povlai vodu iz dna bazena gde se sliva voda iz klizalita i gura je nagore du uske cevi sve do vrha klizalita. Tokom svog recikliranja, voda prolazi i kroz filter u vidu velikog suda ispunjenog peskom ispod koga se nalazi sloj ljunka. Naime, otre ivice zrnaca peska zahvataju i vezuju na svojoj povrinu estice praine iz vode i na taj nain je iste. Nou, uvari parka putaju vodu kroz filtere u suprotnom smeru. Na taj nain se filteri iste, a ova nona voda odlazi u kanalizacionu cev. Poto svaki bazen stalno gubi vodu putem filterovanja, isparavanja i odnoenja na telima i odei kupaa, koliina vode se i u ovom

sistemu stalno mora obnavljati putem dovoenja ili iz bunara ili iz gradske vodovodne mree. Jedan od najnovijih tipova vodenih klizalita su i vodeni coaster-i u kojima sistem pumpi na nekoliko mesta du staze stvara mlazova vode koji nas podiu u visinu do sledeeg brega staze. Na ovaj nain se slino roller coaster-u omoguava vonja du nekoliko krugova oko staze, bez potrebe da se na kraju staze usporimo i spljutimo u bazen.

12. U vazduhu
- Zato je nebo plavo?
Kada ne bi bilo Zemljine atmosfere izmeu nas i Sunca, nebo bi preko dana, kao i preko noi bilo crno, a Sunce bi bilo samo jo jedan takasti izvor svetlosti zajedno sa svim drugim zvezdama na nebu. Meutim, za razliku od ostalih planeta Sunevog sistema, na naoj planeti postoji vazduh (tj. gasoviti sloj atmosfera sa 78 % azota, 21 % kiseonika i 0,9 % argona to odgovara sastavu vazduha), a upravo je on taj koji nebu daje plavu boju. Naime, postoji prirodna pojava koja se zove Rejlijevsko rasejanje svetlosti, a koja predstavlja rasipanje svetlosti (njeno skretanje od prvobitnog pravca prostiranja i odbijanje na sve strane) prilikom njenog prolaska kroz estice iji je prenik priblino jednak jednoj desetini talasne duine upadne svetlosti. Suneva svetlost se sastoji iz svih boja, ali usled toga to elementi iz atmosfere, a pre svega kiseonik i azot od svih boja iz spektra najbolje prelamaju svetlost malih talasnih duina, to u vidljivom spektru odgovara plavim nijansama, mi onda i nebo vidimo u plavoj boji.

- Zato se oblaci i ozon nalaze u atmosferi iznad vazduha?

Iako nam sa Zemlje izgleda kao da oblaci vodene pare plutaju na vazduhu, oni u stvari bivaju noeni vetrom. Gustina gasa na odreenom pritisku i temperaturi srazmerna je njegovoj molekulskoj masi. Molekuli vodene pare imaju molekulsku masu od 18 grama po molu (jedan mol sadri 6,02 1023 molekula), i laki su od svih drugih glavnih sastojaka atmosfere (kiseonik-32, azot-28, ugljen dioksid-44, ozon-48). Vodena para je u stanju da se na dovoljno niskoj temperaturi kakva vlada u visokim slojevima atomosfere, kondenzuje stvarajui kapljice tene vode i kristalie leda koji zajedno sainjavaju oblake. Kapi vode su gue od okolnog vazduha i tee padanju ka Zemljinom tlu pod dejstvom gravitacije, ali trenje sa vazduhom spreava padanje oblaka velikom brzinom. Brzina padanja oblaka je najee manja od brzine podizanja okolnog toplog i vlanog vazduha iz koga je oblak i nastao, pa stoga oblak i ne uspeva da bude privuen gravitacionom silom Zemlje. Meutim, ukoliko kapljice vode porastu vezivanjem okolnih molekula vode za svoju zapreminu ili sjedinjavanjem sa drugim kapljicama, nadole upravljena sila gravitacije (koja je proporcionalna sa masom vodenih kapi, odnosno sa r3, gde je r poluprenik kapi) postae intenzivnija od nagore upravljene sile trenja (proporcionalne sa r2) i kapljice e pasti na zemlju u obliku kie. Ipak, koliko je jedan oblak laki od okolnog vazduha moemo lako izraunati. Naime, zamislimo jedan oblak na nadmorskoj visini od oko 3 kilometra, ija je zapremina jednaka jednom kubnom kilometru, a gustina vodenih kapljica iznosi oko 1 gram po kubnom metru. Stoga, ukupna masa ovakvog oblaka iznosi oko million kilograma, dok bi masa vazduha u istoj ovoj zapremini koju zauzima oblak bila 1000 puta vea. Razlog ovako male gustine vode u oblacima je naravno, u malim razmerama vodenih kapljica (od hiljaditog do nekoliko stotih delova milimetra u polupreniku) i ledenih estica izmeu kojih se nalazi prilino veliki razmak. Ozon nastaje u veoma visokom sloju atmosfere koji se zove stratosfera (iznad visine od 120 km), u procesu disocijacije kiseonika pod dejstvom ultraljubiaste svetlosti sa Sunca, ali je njegova brzina razlaganja i ponovnog nastajanja isuvie brza da bi stigao da pod dejstvom gravitacije padne na zemlju.

- Zato avion ima krila?

Krila su avionu neophodna, jer se pomou njih energija koju proizvodi motor aviona prevodi u njegovo podizanje u visinu. Avioni su pomou svojih krila u stanju da se penju u visinu, kao i da ostaju na njoj pomou dva fizika efekta, a to su: Bernulijev efekat i prenos impulsa u vazdunom toku. Da bi se izvelo podizanje pomou Bernulijevog efekta, popreni presek avionskog krila se oblikuje do oblika suze, sa iskrivljenom gornjom, a ravnom donjom povrinom, pa je tako rastojanje od prednjeg do zadnjeg kraja krila due iznad nego ispod njega. Sa kretanjem aviona, vazduh prolazi kako iznad tako i ispod oba krila. Zbog veeg rastojanja koje estice vazduha prelaze du gornje povrine krila, one se po njoj moraju kretati bre, a to se bre kree vazduh, to je manji njegov tangencijalni pritisak, pa je stoga vazduni pritisak manji iznad, nego ispod avionskog krila. Ova razlika u pritisku izmeu vrha i dna avionskih krila, rezultuje u nagore usmerenoj sili, tj. u podizanju krila. Podizanje, takoe, moe biti izvedeno i pomou dinamikog transfera impulsa sa vazdune struje, a u ovom sluaju, nagib krila, tj. ugao izmeu njegove ravni i pravca kretanja aviona, dovodi do skretanja estica vazduha koje udaraju u donju povrinu krila u letu, to dovodi do predavanja nadole usmerenog impulsa esticama vazduha. U skladu sa Njutnovim zakonom akcije i reakcije, pod dejstvom nadole usmerene sile, pojavljuje se i kompenzujua sila koja je usmerena nagore i jednaka brzini promene impulsa. Ovaj isti princip stvara dovoljno jaku nagore usmerenu silu kod skijaa na vodi. I Bernulijev efekat i efekat transfera impulsa zavise od glatkoe laminarnog toka vazduha oko krila. Nasuprot nagore usmerene sile podizanja aviona, postoji stalna nadole usmerena sila gravitacije, a isto tako, kretanju aviona se suprotstavljaju estice vazduha, to stvara trenje, tj. silu koja je usmerena u suprotnom pravcu od kretanja aviona. Takoe, razliiti faktori mogu dovesti do pojave turbulencije u vazduhu, to smanjuje podizanje i poveava trenje, a to dovodi do smanjenja ukupne efikasnosti avionskog leta.

- Kako ptice mogu da lete?

Ptice predstavljaju ivotinje sa perjem i krilima, a premda skoro sve vrste ptica mogu da lete, postoje i neke vrste koje ne umeju da lete, kao npr. nojevi (najvee i najtee zemaljske ptice koje mogu da tre brzinama i od 65 km/h) ili pingvini. Iako postoje insekti koji poseduju krila, ptice su jedine pernate ivotinje. Ptice se nalazi na svim mestima na naoj planeti ukljuujui i arktike tundre, Saharu i puinu hiljadama kilometara udaljenu od najblieg kopna (premda moraju doi na kopno kako bi podigli mlade), s obzirom da mogu da prelete i preko najveih planina, a neke ptice mogu da zarone u more do dubina veih od 250 metara. Ptice i ljudi su veoma slini po tome to se i jedni i drugi vie oslanjaju na ula vida i sluha, nego na ulo mirisa kao to je sluaj sa ostalim ivotinjskim vrstama. Ipak, za razliku od ljudi, ptice su svojim telesnim osobinama predodreene da provode svoje vreme letei kroz vazduh. Naime, ptije kosti nisu ispunjene kotanom sri, ve su uplje to ih ini veoma laganim za letenje, kao i pogodnim za lako rasipanje toplote tokom leta. Takoe, ptice poseduju jadac (odnosno, spojeni levi i desni analog ljudske kljune kosti) koji tokom leta apsorbuje udarne talasa mahanja krila i ponaa se slino elastinoj opruzi tako da omoguava ptici da die dok leti, a ptice umesto zuba i vilice poseduju samo kljun, to im znatno smanjuje teinu. Ptice imaju i veoma brz metabolizam (hemijske reakcije u kojima se oslobaa energija iz hrane), to im omoguava letenje koje zahteva velike koliine energije. Da bi odrale ovako visok metabolizam, ptice su veoma tople (oko 40 do 42oC), a i veoma brzo diu kako bi unosile to vie kiseonika u telo. Naime, od svih ivih bia na Zemlji, ptice najbre diu, pa tako npr. golubovi udahnu vazduh oko 450 puta u minutu. Takoe, i krv se veoma brzo pumpa kroz krvotok, jer velika ptija srca kucaju veoma brzo i to izmeu 400 i 1000 otkucaja u minutu. Osnovna pera na krilima ptice su privrena za bone strane grudne kosti pomou miia koji su za samu kost privreni tetivom, dok su ostala pera koja slue kao oslonac osnovnim

perima, na isti nain vezana sa gornjim delom grudne kosti. Svako pero raspolae svojim sopstvenim miiem (koja se sva nalaze u grudnom delu ptice), tako da ptica tokom leta moe da upravlja svakim pojedinanim perom. Ptice postiu podizanje u visinu pomou potiskivanja vazduha ispod krila nadole, to u skladu sa Njutnovim zakonom akcije i reakcije izaziva reakcionu silu koja gura krila ptice, a time i samu pticu navie. Efektu podizanja doprinosi i oblik krila koji je takav da je gornja povrina blago konveksna, dok je donja povrina blago konkavna. Deo krila koji je blizu grudima ptice, pomera se gore dole, dok se istovremeno vrh krila pomera po krunoj putanji ubrzavajui pticu unapred. Oblik ptijih krila definie njen nain leta, pa tako ptice dugakih i usmerenih krila (kao npr. galebovi ili albatrosi) mogu da klize (odnosno plutaju) kroz vazduh ili da lebde u njemu, dok male ptice hitro mau krilima tokom leta. Skoro sve ptice imaju i pernati rep koji im znatno pomae prilikom odravanja ili menjanja pravca leta, kao i prilikom sletanja kada se rep usmerava nadole tako da se ponaa kao konice. Inae, ptice umeju veoma lepo da pevaju, a neke vrste ptica pevaica, kao to je npr. umski kos, mogu istovremeno da otpevaju dva razliita tona, s obzirom da za razliku od ljudi, mogu dve glasovne membrane u grlu da pokreu nezavisno jednu od druge.

- Zato najbolje lete papirni avionii sa malim krilima?

Svako telo u prirodi moe posedovati aerodinamike osobine, odnosno sposobnost podizanja u vazduhu, ukoliko se baci pravilno. U skladu sa drugim Njutnovim zakonom, sila (u sluaju aviona, ta sila je aerodinamiko podizanje) je jednaka brzini promene impulsa tela (proizvoda njegove mase i brzine), odnosno matematiki reeno, prvom izvodu impulsa po vremenu. Ukoliko se papirnati avion ne baci tako da linija koja povezuje njegov nos i rep bude nagnuta pod uglom u odnosu na pravac leta, avion nee moi da se podigne. Meutim, ukoliko je nos aviona nagnut pod uglom u odnosu na pravac leta, tada e se vazduh koji udara o donju stranu krila (sila akcije) odbijati nadole, to e stvarati odgovarajue podizanje (sila reakcije) aviona. Veina papirnih aviona tei da se izoblikuje tako da najvei deo teine bude skoncentrisan u zadnjem delu aviona, to izaziva sputanje ovog, zadnjeg dela, a time i povoljno naginjanje aviona u odnosu na pravac leta. Ipak, krila aviona najee ine najvei deo njegove teine, to se suprotstavlja tenji ka teem zadnjem delu aviona. Meutim, list papira ne moemo da bacimo toliko daleko kao kamen iste teine, usled trenja koje predstavlja kombinaciju otpora vazduha i izazvane turbulencije kretanjem kroz vazduni fluid. Otpor koji vazduh prua kretanju naziva se viskoznou i srazmeran je povrini poprenog preseka tela koje putuje kroz vazduh. Turbulencija nastaje kao posledica skretanja vazdunih struja i formiranja virova oko pokretnog tela. Turbulencija je takoe proporcionalna povrini tela, ali se znatno smanjuje oblikovanjem tela tako da struje fluida to je mogue vie pravolinijski teku pored njega (ovaj efekat se postie dobro oblikovanim krilima). Idealan oblik je u ovom sluaju izduen i tanak, a slino streli, suen u pravcu leta, sa to je mogue manjom povrinom za datu teinu. Takoe, donja povrina avionia bi trebalo da bude to ravnija. Kod pravih aviona, dugaka i suena krila na sredini trupa su uravnoteena sa malim, horizontalnim krilima u blizini repa. Ipak, papir je isuvie tanak i lagan materijal za ovakav dizajn, pa bi se prilikom lansiranja isuvie preoblikovao, to bi dovelo do gubljenja aerodinaminih karakteristika. Avioni od papira se najee prave sa jednim krilom oblika slova delta (!), mada su sa samo jednim presavijanjem papira, krila prevelika, kao i trenje sa vazduhom, to dovodi do usporavanja aviona. Manja krila, napravljena putem viestrukog presavijanja papirnog lista, znatno bolje zadravaju svoj oblik tokom poletanja i mogu biti napravljena sa blagom konveksnom (ispupenom) zakrivljenou na gornjoj povrini kako bi se povealo podizanje. Takoe, manje, zbijenije strukture koncentriu masu kako bi se poveao impuls tokom lansiranja sa to manjim prateim poveanjem trenja. Jedan od naina

za postizanje ovog efekta je da pomerimo !-krila to je mogue vie napred, a da uravnoteimo podizanje sa dugakim ravnim trupom, a sve sa repom savijenim u obliku slova V kako bi se spreilo skretanje tokom leta.

- Kako avioni mogu da se okreu naopake u vazduhu?

Motorni sistem svih automobila ili aviona zavisi od gravitacije koja povlai gorivo iz rezervoara (lociranog u krilima kod aviona) u motor. Za razliku od visokokrilnih jednokrilaca, koji bi se blokirali ukoliko bi pokuali da se obru u vazduhu, moderni aerobatski avioni su u stanju da lete naopake i da prave osmice i petlje u vazduhu. Postoje dva naina za izvoenje dovoda goriva u motor pri obrnutom letu. Kod aerobatskih aviona visokih performansi kao to su aerobatski dvokrilci, rezervoar sa gorivom se nalazi u trupu aviona ispred pilotovih kolena, a u unutranjosti rezervoara se nalazi elastino crevo sa tegom koji je zakaen za slobodni kraj creva. Kada se avion okrene naopake, ovo crevo, zbog svoje teine, pada na vrh rezervoara i uvlai gorivo sa njegovog vrha. Kada se avion ponovo vrati u normalni poloaj, crevo zbog tega koji je vezan za njega, opet pada na dno i nastavlja proces uvlaenja goriva. Ovo je veoma praktian dizajn, jer koristi samo jedan rezervoar, i motor ima pristup gorivu bilo da je avion okrenut ulevo, udesno ili skroz naopake. Drugo reenje problema dovoda goriva u motor, koristi se uglavnom u visokokrilnim jednokrilcima, kao to je Super Decathlon. U ovom tipu aviona, glavni rezervoar sa gorivom se nalazi u krilima, koja su znatno iznad motora. Za potrebe aerobatskih letova, u avion se ugrauje dodatni rezervoar koji je u visini pilotovih nogu, i koji je povezan sa usisavajuom stranom gorivne pumpe. Kada se avion okrene naopake, pomoni rezervoar se, za razliku od glavnog, nalazi iznad motora i pod dejstvom gravitacije, gorivo iz njega tee ka gorivnoj pumpi. U ovim avionima, postoji i kontrolni ventil u liniji koja povezuje glavni i pomoni rezervoar, i slui da spreava isticanje goriva iz pomonog rezervoara u glavni kada je avion okrenut naopake. U Decathlon-u, pomoni rezervoar sadri dovoljno goriva za oko dva minuta leta naglavake.

- Kako neki avioni piu po nebu?

Poto piloti koji upravljaju avionima koji piu slova po nebu, istovremeno i prolaze kroz svoje reenice, oni stoga nisu u stanju da precizno sagledavaju ta piu, ve se najee koriste unapred odreenim planom leta koji je ispisan na monitoru u pilotskoj kabini. Kada piemo olovkom na papiru, naa slova se pojavljuju jedno po jedno sa leve na desnu stranu (osim ako nismo Arapi). S druge strane, piloti su najee prinueni da iscrtavaju slova redosledom za koji je potrebno provesti najmanje vremena u vazduhu, a poto avion ne moe ba tako naglo da se okree kao naa ruka koja pie po papiru (jer su avioni masivniji od naih ruku, pa je stoga i njihova inercija vea), a i ne bi trebalo da prolee kroz ve iscrtana slova ili delove slova, tako avioni ispisuju slova drugaije nego mi. Slova se u atmosferi mogu ispisivati i unazad kada je vetar takav da preti da oduva iscrtana prednja slova, a slova se mogu ispisivati i na razliitim nadmorskim visinama kako bi pilot jasnije sagledavao ta je ve ispisano. U posebnom rezervoaru ovakvih aviona nalazi se ulje koje se po komandi pilota automatski uvodi u ispustnu struju mlaznog motora aviona, gde isparava, stvarajui beli oblak koji je prilino postojan na visinama izmeu 2500 i 4000 metara na kojima se izvodi ovakvo pisanje. Slova su veliine oko jednog kilometra, a poto avion tokom pisanja leti brzinama izmeu 125 i 250 km/h, potrebno mu je oko 20 sekundi za iscrtavanje jedne dugake crte u slovu (pri emu, pilot paljivo odrava smer igle na kompasu, kako bi linija bila potpuno prava). Piloti moraju da imaju neki orijentir na Zemlji, u koju svrhu oni najee koriste automobilski put ili vozne ine, a itava poruka se mora ispisati za to manje vremena, pogotovo ukoliko na visini slova postoji jak vetar. Meutim, moderni sistemi za pisanje po

nebu, koriste se specijalnom radio opremom koja po programu proizvodi kratke pulseve para ulja koji u vazduhu formiraju male bele loptice, tako da ovakav sistem podsea na iscrtavanje pojedinanih piksela prilikom tampanja na papiru. Naime, 7 aviona lete uporedo, a centralni avion poseduje radio opremu koja sinhronizuje rad ostalih 6 aviona, pa njihov zajedniki rad zaista podsea na rad jednog dinovskog tampaa, s obzirom da avioni prebrisuju sve linije na imaginarnom ekranu, a dati natpis se formira pomou kratkih uljnih pulseva, tako da se na ovaj, moderniji nain i due poruke za krae vreme mogu smestiti na znatno manjem prostoru nego to je to bio sluaj sa starim avionima, a i manja vetina prilikom upravljanja je potrebna nego kod starog tipa crtanja.

- Zato nam se zapue ui kada se vozimo avionom?

Nae uho se sastoji iz spoljanjeg, srednjeg i unutranjeg uha. Spoljanje uho se opet sastoji iz une koljke i spoljanjeg unog kanala. Kada zvuni talasi iz vazduha ili vode uu u koljku, oni dalje putuju kroz ovaj kanal, a na kraju kanala se nalazi tanka membrana koja se naziva bubnom opnom i koja razdvaja spoljanje uho od unutranjeg uha. Spoljanjost nae bubne opne je stalno izloena pritisku vazduha koji je najee priblino jednak jednoj atmosferi, odnosno 101 325 Paskala. Gde god se nalazili, prostor unutar bubne opne je obino na istom pritisku kao i okolina. Ova regulacija pritiska se izvodi pomou jedne cevi koja se naziva Eustahijevom trubom, a iji se jedan otvoreni kraj nalazi u srednjem uhu, dok je drugi u zadnjem delu grla i najee je blago stisnut, odnosno samo blago otvoren. Svaki put kada gutamo ili zevnemo, ovaj kraj se otvori taman toliko da bi propustio vazduh do izjednaenja unutranjeg pritiska sa spoljanjim. Kada se penjemo u visinu, npr. avionom, onda odlazimo u oblast niskog vazdunog pritiska. Vazduh u uhu je na veem pritisku od vazduha spolja pa oseamo da su nam ui zapuene, sve dok viak vazduha ne uspe da izae kroz Eustahijevu trubu u grlo ponovo izjednaujui unutranji pritisak sa spoljanjim. Slina stvar se dogaa i kada sleemo avionom, odnosno kada prelazimo iz oblasti nieg u oblast vieg vazdunog pritiska, a premda je oigledno zato se ova pojava deava pod otvorenim nebom, postavlja se pitanje odakle potiu ove promene pritiska ukoliko se unutranjost putnikog aviona nalazi pod pritiskom. Naime, avioni lete na nadmorskoj visini od oko 12 km gde je pritisak vazduha 5 puta manji od vazdunog pritiska na nivou mora (atmosferskog pritiska), a nadmorska visina od 5 km predstavlja granicu niskog pritiska do koje moemo funkcionisati bez upotrebe boce za disanje. Kada bi se u avionu odravao stalno pritisak od jedne atmosfere (koji postoji na nivou mora), tada bi postojala opasnost da visok unutranji pritisak (u odnosu na nizak spoljanji pritisak) raznese trup aviona. Stoga se na visini krstarenja Boeing aviona odrava minimalan pritisak koji je jednak onome koji vlada na nadmorskoj visini od oko 2500 metara. Jedna od prednosti Concord aviona, osim vee brzine krstarenja od Boeing-a je i posedovanje veoma snanog trupa usled ega je unutranji pritisak na velikim visinama stalno jednak pritisku koji vlada na nadmorskoj visini od 900 metara.

- Zato avioni lete tako visoko?

Nadmorska visina krstarenja Boeinga 747-400 iznosi 10 688 metara, Concord-a 18 300 metara, a budue sonine krstarice 13 000 metara. Gustina atmosfere eksponencijalno opada sa nadmorskom visinom, pa to se avion popenje u veu visinu, to e biti okruen sa manje estica vazduha, pa e stoga trenje sa njima biti manje i avion e lake moi da plovi vazduhom. Uticaj nadmorske visine na brzinu leta aviona se najee opisuje uporednim merenjem dve avionske brzine: vazdune brzine sa pokazivaa (Pitoove tube) i stvarne vazdune brzine. Naime, na nivou mora ove dve brzine su jednake. Meutim, to se vinemo u veu visinu, to e vazduh tamo gore biti rei. Stoga e i mera brzine aviona uvek pokazivati

manju brzinu od stvarne brzine, a na visini krstarenja, brzina aviona koju daje pokaziva e biti dvostruko manja od stvarne brzine aviona. Stoga, ukoliko se penjemo u visinu sa istom brzinom na pokazivau, mi emo zapravo ubrzavati nae kretanje u odnosu na Zemlju. Motori komercijalnih aviona su dizajnirani tako da najefikasnije rade na visini krstarenja. Mlazni motori postiu propulziju aviona putem zagrevanja okolnog vazduha, a poto je vazduh na veim nadmorskim visinama hladniji, tada postoji vea temperaturska razlika izmeu okolnog vazduha i mlaza, tako da se postie vea efikasnost motora. Takoe, letei na visinama od preko 10 kilometara, avioni ostavljaju ispod sebe sloj troposfere u kome se deavaju oluje, grmljavine, meanje vazdunih struja i turbulencije vazduha. Razlog zato se avion ne penje u jo vee visine je u tome to bi u sluaju isuvie male gustine vazduha i pritisak iznad krila bio nedovoljan da odrava avion u stabilnom poloaju. Takoe, iznad nadmorske visine od oko 8 i po kilometara, stvarna brzina aviona postaje ograniena brzinom zvuka. Najvei broj modernih komercijalnih aviona poseduje maksimalnu brzinu leta od 0,8 do 0,9 Maha (1 Mah je jednak brzini zvuka u vazduhu), a u uobiajenom sluaju krstare brzinom od izmeu 0,78 i 0,85 Maha. Ukoliko avion prekorai brzinu od jednog Maha, tada vazduh oko njega poinje da se kree veom brzinom od zvuka to moe dovesti do naglih podizanja aviona, to oteava upravljanje njime. Brzina zvuka u vazduhu zavisi od njegove temperature, a poto se sa porastom nadmorske visine, temperatura vazduha smanjuje, tako e i brzina zvuka opadati, pa e stoga opadati i maksimalna brzina leta aviona.

- Ako kruimo avionom iznad neke oblasti na Zemlji, zato se kroz pola dana ne nalazi ispod nas druga strana planete?
Ovo pitanje je slino pitanju zato se Zemlja ne pomeri ispod naih nogu kada skoimo u vis. Ako se nalazimo u avionu koji krui iznad nekog mesta, ili u helikopteru koji samo stoji u jednom mestu, u oba sluaja se naa letelica nalazi u vazduhu, koji se pomera zajedno sa Zemljom ispod nas. Probajte da dok sedite u toj letelici, bacite npr. ping-pong lopticu u vis, i naravno videete da nee biti odneena unazad, ve e u skladu sa zakonom o odranju impulsa, pasti isto onako kao da se nalazite u nekom nepokretnom sistemu. I zaista, loptica i vi u avionu ste u slinom inercijalnom sistemu, kao i avion i vazduh na Zemlji. Drugim reima, Zemlja i njena vazduna atmosfera se zajedno vrte u krug oko Zemljine ose rotacije. Prvi Njutnov zakon kae da tela u kretanju nastavljaju da se kreu sve dok ih neke spoljne sile ne ubrzaju ili uspore. U sluaju naeg radoznalog skakaa, ping-pong loptice ili aviona/helikoptera koji krui ili stoji u mestu, njihovo poetno horizontalno kretanje (tj. ugaono kretanje zajedno sa celom Zemljom) traje ak i kada napuste Zemljinu povrinu i vinu se u visine. Zemljin ekvator je dugaak oko 38 miliona metara, pa ako podelimo ovu duinu sa 24 asa, dobiemo brzinu rotiranja Zemlje na ekvatoru koja iznosi oko 460 metara u sekundi. Uragan dostie brzine od oko 70 metara u sekundi, pa samo zamislite kakav bi to bio vetar kada se vazduh iznad Zemlje ne bi okretao istom brzinom kao i Zemlja ispod. Ovaj efekat ouvanja impulsa, je i razlog zato se sateliti skoro uvek lansiraju u pravcu istoka i u blizini ekvatora, jer tada im Zemljino kretanje prua najvie slobodnog impulsa i pre nego to se raketa otisne u vazduh.

- Koliko brzo bismo trebali da letimo oko Zemlje da bi Sunce bilo uvek pod istim uglom iznad nas?
Pretpostavimo da se nalazimo u avionu koji putuje u pravcu zapada, du ekvatora. Vremenske zone se menjaju na svakih 1609 km, pa ako elimo da na svakih sat vremena vraamo kazaljku na satu za po jedan sat unazad ili da slobodno zaustavimo kretanje kazaljke na satu, brzina kojom bi se kretao na avion, a i mi u njemu, trebalo bi da bude jednaka brzini

od 1609 km/h. U ovome sluaju, naa brzina kretanja u odnosu na Zemlju bi bila jednaka brzini rotacije Zemlje oko svoje ose, s tom razlikom to bi bila usmerena u suprotnom pravcu, tako da se Sunce nalazi uvek na istom delu neba. Ako bi na avion ovako leteo nekoliko dana, osim to bismo pomerali kazaljku za jedan sat unazad na svakih sat vremena, morali bismo promeniti datum svaki put kada preletimo Meunarodnu datumsku liniju, koja predstavlja meridijan (povezuju Zemljin severni i juni pol) koji prolazi kroz Tihi Okean, a nalazi se na suprotnoj strani od Grinia. Jo je portugalski pomorac Ferdinand Magelan primetio da je tokom trogodinje plovidbe oko nae planete kreui se od istoka ka zapadu propustio jedan dan u svom brodskom dnevniku (suprotno od onoga to se desilo junaku il Vernove knjige Put oko sveta za 80 dana). Naravno, neto kasnije je shvatio da je usled obilaska Zemlje u pravcu zapada, video po jedan izlazak i zalazak Sunca manje od svojih prijatelja koji su to vreme proveli u jednom mestu. Inae, kada bi dva aviona poletela u obilazak Zemlje jedan u pravcu istoka, a drugi u pravcu zapada, asovnik koji se bude kretao u pravcu izlazeeg Sunca e pokazivati manje vreme za itavih 207,4 nanosekunde, to je posledica relativistikog uticaja Zemljine rotacije na tok vremena.

- Kako avion meri svoju brzinu?

Vazduna brzina je merilo brzine aviona u odnosu na vazduh koji ga okruuje. Pitouov statiki cevni sistem je ureaj koji koriste avioni i brodovi za merenje brzine kretanja unapred. Ovaj aparat je slian diferencijalnom merau pritiska, a njegovo ime potie od pronalazaa Henrija Pitooa koji ga je konstruisao 1732. godine. Otvoreni kraj Pitoove tube, najee je montiran na krilu aviona i okrenut je u pravcu priliva vazduha (ili vode u sluaju brodova). Indikator vazdune brzine zapravo meri razliku izmeu statikog senzora koji nije u struji vazduha i senzora koji je izloen strujanju vazduha, tj. Pitoove tube. Kada avion miruje, pritisak (mera sudara izmeu estica sistema) je isti u obe tube i indikator pokazuje da se avion ne kree. Nalet vazduha tokom leta uzrokuje razliku u pritisku izmeu statike i Pitoove tube. Razlika u pritisku dovodi do kretanja kazaljke na indikatoru brzine aviona. Porast brzine aviona poveava istovremeno i pritisak na otvorenom kraju Pitooove cevi, a ovaj vazduni pritisak zauzvrat pomera fleksibilnu membranu (dijafragmu) koja pokree mehaniki pokaziva na naliju indikatora brzine u pilotskoj kabini. Merenje brzine postaje preciznije kada se izvedu i korekcije na nadmorsku visinu i temperaturu vazduha, to se ini pomou elektronskih kola u avionu. Isti ovakvi sistemi merenja brzine se koriste i na paraglajderima, ultra lakim avionima, vazdunim surferima, a esto se koriste i u air condition sistemima za merenje protoka vazduha.

- Koliko goriva troe putniki avioni?

Jedan avion, kao to je Boeing 747 potroi oko 4 litre goriva u svakoj sekundi leta. Stoga, tokom jednog desetoasovnog leta, avion potroi oko 150 000 litara goriva. S druge strane, Boeing 747 sagori oko 12 litara goriva tokom svakog preenog kilometra puta. Ovo nam moe zazvuati kao prilino slab odnos preenog puta i potroenog goriva, pogotovo ako znamo da je jednom automobilu dovoljan litar goriva da pree put od desetak kilometara. Meutim, ako uzmemo u obzir da Boeing 747 moe da primi 568 putnika, lako moemo izraunati da u sluaju primljenih 500 putnika (avion najee ne ispuni u potpunosti svoj maksimalni kapacitet), avion sagoreva samo oko 0,024 litre goriva po osobi po kilometru preenog puta. Drugim reima, avion prelazi 42 kilometra po litri goriva po putniku. S ove strane, avion je to se tie potronje goriva znatno efikasnije prevozno sredstvo od automobila u kome se vozi samo jedna osoba, dok je efikasnost priblino jednaka sa kolima u kojima se voze 4 osobe. Ipak, prosean automobil se kree prosenom brzinom od oko 60-80 kilometara

na as (u gradu jo sporije), dok Boeing 747 leti brzinom od oko 900 kilometara na as, pa vidimo da je vremenska efikasnost znatno na strani aviona.

- Da li munje udaraju u avione?

U proseku, svaki putniki avion doivi udar groma vie od jednom godinje. Zapravo, avione veoma esto pogaaju munje prilikom njihovog leta kroz veoma naelektrisane oblake, a u ovakvim sluajevima, usled sudara toka elektrona sa avionom nastaje bljesak svetlosti koji se iri u suprotnim pravcima od pravca udara munje. Iako putnici i posada mogu videti bljesak svetlosti i uti glasan tutanj kada munja udari u avion, nita ozbiljno se ne moe desiti zbog paljive zatite osetljivih komponenti aviona, kao to su npr. rezervoar sa gorivom ili nos aviona u kome se nalaze radar i drugi instrumenti za let. Najee, munja udari u neki ekstremitet aviona, kao to su njegov nos ili krila, nakon ega, tokom odreenog vremenskog intervala, avion postaje deo elektrinog kola izmeu oblaka i suprotno naelektrisane povrine aviona. Struja zatim prolazi kroz provodnu spoljanju konstrukciju aviona i izlazi kroz neki drugi ekstremitet, kao to je npr. rep. Nakon udarca munje, piloti najee izvetavaju o povremenim svetlucanjima, kao i kratkotrajnim interferencijama instrumenata. Povrina veine aviona se sastoji od provodnog aluminijuma, pa je stoga vano osigurati nepostojanje prekida u eventualnom toku struje kako bi elektroni ostali na spoljanjosti aviona. S druge strane, kod nekih modernih aviona koji se ne sastoje od aluminijuma, ve od nekih manje provodnih materijala, neophodno je ugraivanje sloja provodnih vlakana koji bezbedno prenose tokove elektrona.

- Da li vetar utie na brzinu leta aviona?

Avioni su uvek u prednosti kada se kreu zajedno sa vetrom poto oni rasipaju svoju energiju odbacujui se od vazduha kroz koji lete, a brzina leta se meri uvek u odnosu na Zemlju. Avion koji se kree brzinom od 900 km/h krzo vazdunu struju koja se kree brzinom od 100 km/h u pravcu i smeru leta aviona posedovae rezultujuu brzinu od 1000 km/h u odnosu na Zemlju. Isto tako, let aviona kroz vetar koji duva ka njemu, usporavae ga pa e avion morati da potroi vie goriva na raun suprotstavljanja vazdunoj struji. Takoe, svaki avion poseduje odreenu brzinu koju ne sme prekoraiti pa e stoga let nasuprot smera vetra, izmeu ostalog i oduiti put. U Americi su preteni vetrovi uglavnom orijentisani od zapada ka istoku, pa su stoga znatno ekonominiji letovi ka istoku.

- Zato se avionske gume pune azotom, a ne vazduhom?

Vazduh uvek sadri u sebi rastvorenu odreenu koliinu vlage (odnosno, molekula vode H2O), koju je veoma teko u potpunosti ukloniti. Kada bi se avionske gume napumpale vazduhom, tokom leta bi dolo do stvaranja leda unutar guma, jer temperatura na visini leta iznosi oko 35 oC, to je znatno nie od temperature na kojoj kristalie voda. Sletanje sa ledom u gumama bi dovelo do porasta pritiska u gumama i velika je verovatnoa da bi se one i zapalile. S druge strane, azot prelazi u teno stanje tek pri temperaturama niim od 173 oC, a uz to i ist azot skoro uopte ne poseduje vlagu. Takoe, ukoliko bi se tokovi pregrejali i zapalili, azot ne bi goreo, dok bi s druge strane, kiseonik iz vazduha samo jo vie pojaao vatru.

- Zato ivin termometar ne sme da se unosi u avion?

iva je jedna od hemijskih supstanci koje se nalaze na listi ''opasne robe'' sastavljenoj od strane Meunarodne civilne avijatiarske organizacije (ICAO), koja je deo Ujedinjenih Nacija. U skladu sa ovim propisom, nijedna od ovih ''opasnih'' supstanci, ukljuujui ak i uljane boje (koje se usled pregrevanja mogu proliti i nagristi polimerne zaptivae i rafove) i ivin termometar, ne sme se unositi u avion. iva je jedini metal koji je tean na sobnoj temperaturi, a poznato je da su svi metali, pogotovo u tenom stanju, vrlo reaktivni. Avioni su izgraeni od aluminijuma, koji reaguje sa kiseonikom iz vazduha stvarajui tanki i stabilni zatitni sloj oksida na povrini. iva, usled svoje velike reaktivnosti, ima sposobnost da probije ovaj zatitni oksidni sloj i rastvori aluminijum, stvarajui korozivni amalgam (jedinjenje ive sa metalom), koji stvara upljine u aluminijumskoj strukturi. Amalgam se veoma sporo iri pa bi se avion, u kome bi se prolila iva, morao radi bezbednosti staviti van upotrebe, a avionska kompanija bi verovatno naplatila trokove od putnika koji je bio neoprezan i nije potovao pravila. Inae, plombe koje nosimo na zubima sastoje se upravo do amalgama koji se pravi meanjem prakaste legure srebra, kalaja i bakra sa ivom.

- Zato avioni ostavljaju beli trag iza sebe?

Dugaki beli oblaci koje ostavljaju za sobom mlazovi aviona tokom jednog vedrog dana, nazivaju se kondenzacioni tragovi (contrails). Nekada avioni ostavljaju ovakve bele staze po itavom nebu, a tokom nekih dana, bele staze su ue, dok su nekada skoro neprimetne. Mlazno avionsko gorivo se sastoji od atoma ugljenika i vodonika u okviru molekula ugljovodonika, a prilikom njegovog sagorevanja, tj. sjedinjavanja sa kiseonikom, glavni produkti ove reakcije su ugljen dioksid (CO2) i voda (H2O) u obliku nevidljive pare. Vazduh koji izdiemo sastoji se u velikom delu od vodene pare. Sigurno ste primetili da tokom hladnih zimskih dana ovaj vazduh stvara kondenzacioni oblak ispred nas. Tokom toplih letnjih dana, ovaj oblak se naravno ne vidi. Razlog njegove pojave je u tome to hladan vazduh moe da sadri znatno manje vlage nego topli vazduh, pa se vlaga koju izdiemo zimi kondenzuje u vidljivi oblak. Slina stvar se deava kada avion izbacuje svoju vodenu paru. Ukoliko su temperatura, vetrovi i vlanost u gornjim slojevim atmosfere pogodni, iza aviona e se prilikom kondenzovanja izduvnih gasova stvarati dugake bele staze.

- ta su to glajderi?
Glajderi su svi avioni koji nemaju motor. Glajderi su veoma mali i lagani i u njima se najee moe voziti najvie dva oveka. Pilotska kabina glajdera je takoe veoma mala, a umesto da piloti u njima sede kao na stolici, oni zapravo sede na podu sa horizontalno ispruenim nogama. I glajderi su, slino obinim avionima, izdizajnirani tako da im je povrina to je mogue vie glatka kako bi to lake klizili kroz vazduh. Prvi tipovi glajdera su se pravili od drveta obloenog platnom, dok su se kasniji tipovi izraivali od aluminijuma. Ipak, moderni glajderi se prave od ugljeninih i staklenih vlakana, ime se omoguava izrada povrine koja pravi znatno manje trenja sa vazduhom od aluminijuma. Ukoliko biste postavili glajder i obian avion jedan pored drugog primetili biste oiglednu razliku u izgledu krila jer su krila glajdera znatno ua i dua od krila obinog aviona. Naime, efikasnost krila se moe poveati putem poveanja odnosa raspona krila i njihove irine. Inae, glajderi koriste iste kontrolne povrine (pokretni delovi krila i repa) kao i obini avioni, a poseduju samo jedan toak za sletanje koji je montiran direktno ispod kabine. Naravno, od odnosa teine aviona, trenja sa vazduhom i podizanja zavisie visina i vremensko trajanje krstarenja glajdera. Poletanje glajdera se izvodi putem aero-noenja, postupka u kome avion sa motorom odnosi glajdera u visinu pomou dugakog kanapa. Pilot glajdera bira pogodnu nadmorsku visinu na kojoj otputa kanap i samostalno nastavlja let. Drugi popularni metod poletanja glajdera

podrazumeva mehaniko vuenje pomou dugakih kablova. U trenutku kada glajder pone da se podie, pilot otputa kanap i samostalno nastavlja let. Sa poveanjem brzine leta glajdera, poveava se kako podizanje, tako i trenje. Poto glajder ne poseduje motor, on dobija brzinu na sledei nain: savijanjem krila nadole i avion poinje da se sputa prilikom ega se smanjuje njegova nadmorska visina, ali i poveava brzina, koja se zatim koristi za podizanje aviona. Tako e tei avioni uz vie manevrisanja i bre leteti. Stoga, glajderi u okviru svog tereta uvek nose oko 250 kg vode, pri emu se ona moe i isputati kroz ventile ukoliko je neophodno trenutno podizanje. Performans glajdera se odreuje njegovim odnosom klizanja (glajdinga). Moderni glajderi poseduju odnos klizanja od 60:1, to znai da e ovakav glajder preleteti 60 kilometara ukoliko zapone let na nadmorskoj visini od jednog kilometra. U poreenju sa glajderima, obini avioni poseduju odnos klizanja od samo 17:1. Slino paraglajderima, i glajderi se koriste navie usmerenim vazdunim strujama (termalnim strujama, koje postoje iznad delova Zemljine povrine koje odlino apsorbuju Sunevu toplotu asfalt, tamne njive, kameni predeli, a i oblasti ispunjene pticama koje retko mau krilima i oblaci u nastajanju ukazuju na eventulano postojanje struja toplih vazduha; strujama odbijenim od breuljaka ili planina; i talasnim strujama koje nastaju na strani planine koja je u zavetrini) za poveanje visine leta.

- Zato se zastave lepraju na vetru?

Isti proces koji je zasluan za lepranje zastava i drugih tkanina na vetru, odgovoran je i za stvaranje peanih dina u pustinjama, kao i talasa na morima. Naime, ak i kada bi brzina vetra bila konstantna u svakoj taki zastave, povrina zastave sasvim sigurno nije podjednako savrena. Ukoliko ste nekada pogledali fotografiju i najglae keramike ploice snimljene na visokorezolucionom elektronskom mikroskopu, verovatno ste se zaudili koliko stepeniastih nepravilnosti postoji na ovako naizgled glatkoj povrini. Tako, najmanje odstupanje od uglaanosti povrine po kojoj duva vetar, bilo da je to zrno peska na ravnom pustinjskom podu ili ispupeno vlakno tkanine na povrini zastave, formirae turbulenciju u vazdunoj struji i vir vazduha u svojoj okolini. U sluaju zastave, turbulencija e uzrokovati najpre malu deformaciju zastave, to e dovesti do stvaranje jo vee turbulencije, koja e dovesti do stvaranja jo vee deformacije itd. U sluaju istog procesa u peanim pustinjama i okeanskom podu, usled odstupanja od idealne uglaanosti pojavljuju se dine i talasi. Ukoliko zakaimo zastavu sa leve i desne strane za po jedan barjak i orijentiemo je tako da vetar duva paralelno sa njenom povrinom, primetiemo sline talasie na njenoj povrini. Meutim, zastava je samo na jednom svom kraju zakaena za barjak, pa se stoga na njoj ne formiraju talasi, ve se ona itava lepra na vetru. Probajte da gurnete olovku u kadu napunjenu vodom na ijoj povrini postoji i malo sapuna i jasno ete videti male virove koji se pojavljuju u brazdi koju u vodi iza sebe ostavlja olovka i koji se podjednako kreu nalevo i nadesno. Slini virovi stvaraju naizmenine padove pritiska iza ivica zastave izazivajui tako njeno lepranje.

- Kako je Dordan uspevao tako dugo da ostane u vazduhu kada je skakao da zakuca loptu u ko?
Ustvari, on se nije zadravao u vazduhu nita due od bilo kog drugog koarkaa. To nam se samo ini tako. Kada se odrazi od zemlje, Dordan podlee istim zakonima fizike kao i bilo ko od nas. Koliko e skoiti zavisi od toga koliku silu upotrebi za odraz nogama od zemlje, a to koliko e se on zadrati u vazduhu zavisi od toga koliko je visoko skoio. to vie skoi, vie ostaje u vazduhu. Vertikalni skok od 120 santimetara znai zadravanje u vazduhu od jedne sekunde. To je neuobiajeno visok skok i ispostavilo se da veina koarkaa, ukljuujui i Majkla Dordana, ne skae toliko visoko. Skok od 90 santimetara znai ''letenje''

od 0,8 sekundi i svi majstori zakucavanja se u vazduhu zadravaju otprilike toliko. Dakle, 0,8 sekundi. Izgledalo je da Dordan due ostaje u vazduhu zato to je, pre nego to zakuca ili utira, drao loptu due od bilo kog koarkaa, a putao ju je tek kad krene nazad ka zemlji. Njegova navika da savije noge u kolenima pri skoku takoe je inila da izgleda da on ostaje u vazduhu due nego ostali koarkai.

- Zato se najvie oluja sa grmljavinom deava tokom leta?

Na naoj planeti se u svakom trenutku deava oko 1800 oluja sa grmljavinom. Najvei broj oluja traje oko 30 minuta, to znai da se na Zemlji tokom jedne godine desi oko 16 miliona oluja, a prosean raspon oluja na Zemlji iznosi oko 25 kilometara u preniku. Dva kljuna elementa u nastajanju olujnih oblaka su vlaga i brze struje uzdiueg toplog vazduha. Tokom leta je temperatura vazduha najvea, a tada i vlanost moe dostii maksimalne vrednosti, a visoka vlanost i topli vazduh stvaraju masivne koliine toplog i vlanog vazduha koji se penje navie i stvara oblake. U sudarima vodenih kapljica oblaka i vodene pare koja se kondenzuje prilikom podizanja, dolazi do oslobadjanja elektrona, koji se skupljaju pri dnu oblaka, koji tako postaje negativno naelektrisan, za razliku od vrha oblaka koji postaje pozitivno naelektrisan. Struja elektrona sa dna oblaka moe nai put do pozitivno naelektrisane oblasti na Zemlji, to predstavlja munju. Kombinacija brzog zagrevanja vazduha pod dejstvom udara visokoenergetske munje i brzog hlaenja vazduha, stvaraju talase vazdunog pritiska koje ujemo kao grmljavinu, ije tutnjanje potie od reflektovanja snanog zvuka od strane oblaka i Zemlje.

- emu slue narandaste lopte na nekim strujovodima?

Narandaste lopte koje su zakaene za strujovode koriste se najee na visinskim strujnim kablovima (izmeu bandera, dalekovoda i drugih visokonaponskih stubova) koji se nalaze u blizini aerodroma. Naime, piloti koji upravljaju avionom ili nekim drugim leteim prevoznim sredstvom iz visine lako mogu primetiti ove svetle lopte iako su tanki strujni kablovi za njih nevidljivi. Takoe, poto su narandaste lopte koje se koriste u ovu svrhu i metalne, one se mogu primetiti pomou radara u nosu aviona. Sline, premda malo masivnije lopte se esto nalaze i na seoskim strujovodima, a tada se one postavljaju kako bi spreile preterano talasanje kabla na jakom vetru, to u suprotnom esto dovodi do presecenja strujovoda.

- ta su to sprajtovi?
Sprajtovi predstavljaju ogromne atmosferske trake crvene i plave svetlosti irine do 10, a visine do 30 kilometara koje se pojavljuju i nestaju toliko brzo da ih ljudsko oko tek ponekad moe primetiti. Sprajtovi se pojavljuju u tankim i hladnim slojevima atmosfere na nadmorskim visinama izmeu 40 i 90 kilometara, a iako njihovo stvarno poreklo do danas nije u potpunosti razjanjeno, smatra se da su njihove pojave izazvane munjama u olujama ispod njih. Premda najvei broj munja potie iz negativno naelektrisanih dna oblaka, ak jedna od 5 munja potie iz pozitivno naelektrisanog dna oblaka, to ne rezultuje u sputanju elektrona ka Zemlji, ve u njihovom uspinjanju sa Zemlje ka oblaku. Negativno naelektrisana dna oblaka predstavljaju ono to fiziari nazivaju kvazi-elektrostatikim (QE) poljem intenzivnim elektrinim poljem koje se prostire visoko u atmosferu. Vrednost kritinog napona preko koga dolazi do elektrinog pranjenja, u velikoj meri zavisi od gustine vazduha. Na veoma visokim nadmorskim visinama (iznad 75 kilometara) gde je gustina vazduha mala, QE polje premauje vrednost kritinog napona za vazduh, to dovodi do

elektrinog pranjenja i jonizacije (oslobaanja elektrona) molekula azota i kiseonika. Pod dejstvom QE polja, elektroni se ubrzavaju nagore, a pozitivni joni azota i kiseonika nadole. U mnogobrojnim sudarima izmeu jona i elektrona sa drugim atomima i molekulima iz atmosfere dolazi do nastanka lavine naelektrisanih estica. Kada se visoko-energetski elektroni sudare sa molekulom azota u vazduhu, oni prenose deo svoje kinetike energije elektronima u atomu azota, ime se oni pomeraju na via energetska stanja u atomu, a pri povratku na osnovna stanja, relaksirani atomi azota emituju crvenu ili plavu svetlost u zavisnosti od energetske razlike izmeu energetskih nivoa elektrona u atomu. Na niim nadmorskim visinama gde je vazduh gui, naelektrisane estice ne mogu da preu dug put pre nego to se sudare sa nekim atomom ili molekulom iz vazduha, ali u visokim slojevima atmosfere gde je gustina vazduha mala, QE polje moe ubrzati elektrone do veoma velikih brzina pa u sudarima sa molekulima azota, naelektrisane estice poseduju dovoljno energije da pobude elektrone iz atoma azota, a time i da izazovu emisiju svetlosti. Jedan sprajt ima vreme trajanja od samo nekoliko hiljaditih delova sekunde, ali QE polja traju znatno due, to se moe registrovati pomou radio prijemnika na frekvencijama izmeu nekoliko Herca i nekoliko kiloHerca. Jedna ovakva pojava je prvi put fotografisana 1989. godine, a poznato je da sprajtovi dovode do stvaranja azotovih oksida.

- ta je to terminalna brzina?
Ako posmatramo telo koje pada, primetiemo da na njega deluju dve sile: nadole usmerena sila gravitacije i nagore usmerena sila trenja. Osim to uvek deluju suprotno pravcu kretanja, sila trenja kao posledica sudaranja i prenoenja energije na okolne estice sredine kroz koju prolazi telo u velikoj meri zavisi i od kvadrata brzine tela. Kada telo poinje da pada, njegova brzina je mala, pa je stoga i sila trenja mala. Meutim, poto pod dejstvom gravitacionog ubrzanja telo u svakoj sekundi dobija u brzini za dodatnih 9,81 m/s, njegova brzina se poveava, a stoga se poveava i sila trenja. U jednom trenutku, sila trenja ipak dostie dovoljno veliku vrednost da poniti delovanje sile gravitacije i dalje ubrzanje se ne deava, ve telo nastavlja da pada konstantnom brzinom, koja se naziva terminalna brzina. injenica da se sila trenja poveava sa brzinom tela, a sila gravitacije ne, ima za posledicu postojanje terminalne brzine tela koje pada kroz neki fluid. Terminalna brzina je razliita za razliita tela, a osim brzine tela, terminalna brzina zavisi i od gustine fluida kroz koji se telo kree, od povrine dela tela koje se kree direktno kroz fluid, kao i od koeficijenta trenja (bezdimenziona veliina koja zavisi i od oblika tela).

- Zato padobrani imaju otvor na vrhu?

Premda se smatra da je Leonardo da Vini nacrtao prvi prototip padobrana, u Kini su se padobrani koristili za skakanje sa visina jo tokom 12. veka, a prvi padobran je napravljen 1780. godine da bi 1785. godine aeronaut an Pjer Blanar (Jean Pierre Blanchard) spustio jednog psa sa padobranom iz balona iznad Pariza. Padobrani predstavljaju kupolu oblikovanu od tkanine, koja slui za usporavanje tela koje pada kroz vazduh ka Zemlji tako da skaka najee pada brzinom od oko 5,2 metra u sekundi udarajui u tlo silom koja je jednaka sili kojom bi delovao na tlo da je bez padobrana skoio sa visine od tri metra, odnosno otprilike sa visine obrua koa (3,05 metara). Tipini padobrani imaju prenik od oko 7,3 metara, mada postoje neki sa prenikom i od po oko 30 metara, a u optem sluaju, sastavljeni su od 25 ploastih vezova najlona ili svile. Padobran poseduje i mali otvor na vrhu kupole koju oblikuje kada se otvori, a ovaj otvor ima za cilj proputanje vazduha kako bi se stabilisao poloaj padobrana usled poetnog udara vazduha koji izaziva usporavanje. Naime, bez ovog otvora, vazduh bi isuvie naglo izazvao otvaranje padobrana, tako da bi moglo da doe do

izvesnih oteenja na strukturi padobrana usled velikog napona (sile po jedinici povrine) koji deluje na njega i izaziva znatna istezanja tkanine. Takoe, tokom padanja, gustina vazduha, a time i pritisak kojim on deluje na strukturu padobrana se poveavaju, pa je ovaj vazduh neophodno oslobaati iz zapremine koju obuhvata padobranska kupola. Nekada padobrani nisu posedovali ovaj otvor tako da se vazduh mogao oslobaati iz zapremine koju obuhvata tkanina padobrana samo du njenih ivica, pa je stoga bilo neophodno naginjati padobran na jednu stranu kako bi vazduh mogao da napusti unutranjost padobrana. Ovo je izazivalo naginjanje padobranca na jednu stranu, a kada bi se padobran vratio u uspravan poloaj, vie vazduha bi poelo da cirkulie sa suprotne strane tako da bi se padobranac sada nagnuo na drugu stranu, pa bi se tako uspostavilo pravilno oscilovanje njegovog poloaja, slino oscilovanju klatna. Cirkulisanje vazduha kroz mali otvor na vrhu padobrana spreava ove oscilacije i ini sletanje i prizemljivanje znatno bezbednijim i preciznijim.

- ta je to perpetuum mobile?
Perpetuum mobile predstavlja hipotetinu i nikad ostvarljivu mainu koja bi u jednom izolovanom sistemu (u kome ne razmenjuje energiju sa okolinom) radila veno. Posle vievekovnih pokuaja da se napravi ovakva vena maina, sa otkriem zakona termodinamike koji upravljaju naim Kosmosom dolo se i do saznanja da bi postojanje perpetuum mobile-a znailo naruavanje zakona termodinamike, pa se stoga iz sveopteg vaenja ovih zakona u naem materijalnom svetu, zakljuilo da postojanje ovakve maine nije mogue. Ipak, svako klatno koje osciluje ili toak koji se obre predstavljali bi perpetuum mobile, ali samo kada ne bi postojalo trenje. Zavrtite jedan toak u kosmikom vakuumu i on e se obrtati sve dok ga neka spoljanja sila (estice ili elektromagnetni talasi) ne zaustavi. Ovakav toak bi se u jednom hipotetikom, izolovanom sistemu beskonano dugo obrtao. Meutim, toak koji se okree na povrini Zemlje, okruen je molekulima vazduha koji se sudaraju sa atomima toka, tokom ega se kinetika energija toka postepeno predaje atomima vazduha, a ova pojava je poznata kao trenje, odnosno pretvaranje energije kretanja toka u toplotu, odnosno zagrevanje okolnog vazduha. Stoga, ako bismo eleli da napravimo mehanizam koji se nikada ne bi zaustavio, morali bismo da odstranimo svaki otpor kretanju, kao to je trenje na osovini, otpor vazduha i sl. Meutim, neko bi rekao da je dovoljno konstruisati ureaj koji bi pretvarao toplotu (nastalu pod dejstvom trenja) u mehaniku energiju i vraao je toku. Na taj nain, zakon o odranju energije (koji kae da se energija ne moe ni stvoriti ni unititi, ve samo moe menjati svoj oblik) bi bio ouvan, a perpetuum mobile ostvarljiv. Prevesti toplotu u energiju kretanja ak i nije tako teko svaka parna maina to radi. Meutim, dok i najsavrenija toplotna maina uspeva da prevede u rad samo jedan deo toplote kojom raspolae, u sluaju perpetuum mobile-a, ona bi trebalo da prevede svu nastalu toplotu, bez ikakvog ostatka. I to je mogue, ali kako nam kae termodinamika, samo ako se toplotna maina nalazi na temperaturi apsolutne nule (0 K, tj. 273.16 oC), jer joj se jedino tako moe oduzeti (i zatim pretvoriti u mehaniki rad) sva toplota kojom raspolae. A apsolutnu nulu je, kako nam kae trei, poslednji zakon termodinamike, neizvodljivo dostii u konanom broju koraka. Drugim reima, i za postizanje apsolutne nule bismo morali da imamo 100 % efikasnu mainu, slinu onoj koju teimo da napravimo, pa se tako vraamo u krug.

- Zato moderne vetrovske turbine poseduju po tri krila?

U 7. veku nove ere je u Persiji energija vetra na naoj planeti prvi put poela da se prevodi u druge tipove korisne energije, a odavde se ideja o otelotvorenju maina koje rade na vetar ubrzo prenela i do Kine i srednje Azije, da bi se u 12. veku prve vetrenjae pojavile u

Francuskoj i Engleskoj, a zatim i u ostalim vetrovitim delovima Evrope. Tadanje vetrenjae su posedovale izmeu 4 i 8 krila koji su bili povezani sa osovinom koja se obrtala pod dejstvom okretanja krila na vetru, a ovaj rad osovine se zatim koristio ili za pumpanje vode, mlevenje penice (kada maine na vetar ovo rade, one se tada nazivaju vetrenjaama ili vetrovnim mlinovima), testerisanje drveta, pravljenje papira, presovanje ulja iz semenki, a u novije vreme i za stvaranje elektrine energije u kom sluaju se ovakve maine nazivaju vetrovnim turbinama. Krila modernih vetrovnih turbina su oblikovana kao krila aviona, tako da osim to ih pokree vetar, ona se i aerodinamino podiu pod dejstvom vazdunih strujanja. Kada je osovina vetrovskih turbina paralelna sa zemljom, one se tada uglavnom koriste za stvaranje elektrine energije i poseduju izmeu jednog i tri krila, dok se moderne turbine kod kojih je osovina normalna na zemlju uglavnom koriste za pumpanje vode i one najee poseduju znatno vie krila (10 do 20). Premda maksimalna teorijska efikasnost vetrovskih turbina iznosi 59 %, mnogi naunici smatraju da bi se do sredine 21. veka, oko 10 % elektrine energije na naoj planeti moglo proizvoditi putem vetrovskih turbina, a najbolja mesta za njihovo montiranje su ona kod kojih je prosena brzina vetra vea od 21 km/h. Ove turbine se najee postavljaju u tzv. vetrovnim farmama, a najvea ovakva farma se danas nalazi u Kaliforniji gde stvara energiju snage 1,12 GigaVata (tipino nuklearno postrojenje stvara energiju snage 1,22 GigaVata), a najuspenije pojedinane vetrovske turbine danas stvaraju energiju snage izmeu 100 i 400 kiloVata. Razlog zato moderne vetrovske turbine za stvaranje elektrine energije poseduju po tri krila je u tome to se efikasnost konverzije energije jedne vetrovske turbine smanjuje ukoliko krila rotiraju isuvie sporo (tako, npr. turbina sa samo jednim krilom mora da rotira znatno bre od turbine sa dva ili tri krila kako bi postgla istu efikasnost konverzije energije vetra) ili kada je razmak izmeu njih preveliki (tada e mnogo vazduha prolaziti izmeu krila, pa e i efikasnost biti manja), dok kada su krila isuvie zbijena, tada e turbulencija prouzrokovana kretanjem jednog krila kroz vazduh interferirati sa vazduhom koji prolazi pored susednog krila, tako da e se i tada smanjiti iskoriena snaga. Teorijski, dodavanje krila turbini sa tri krila sve do beskonanog broja krila, poveava njenu efikasnost ali samo za nekoliko procenata kada stignemo do beskonanog broja krila. Stoga se uzimanjem u obzir i porasta cene sa dodavanjem svakog dodatnog krila turbini, ispostavlja da je broj tri u ovom sluaju dobra aproksimacija beskonanosti.

- Kako nastaju vetrovi?

Uzrok pojave vetrova, tj. vazdunih strujanja je neravnomerno zagrevanje Zemljine povrine, kao i razliite toplotne osobine kopnenih i morskih povrina. Atmosfera se u najveoj meri zagreva indirektno, tj. preko Zemlje, kao i putem isparavanja vode. Naime, molekuli vode su laki od molekula vazduha, pa se stoga penju u visinu i na dovoljno niskim temperaturama se kondenzuju predajui toplotu okolnom vazduhu. Zemljina povrina u tropskim oblastima prima znatno vie Suneve energije od polarnih oblasti, usled ega je vazduh du ekvatora laki i penje se ka visokim slojevima troposfere (sloj atmosfere koji se protee od Zemljine povrine do visine od 10-17 km kada temperatura dostie vrednosti od oko 55oC) formirajui ekvatorijalni pojas niskog pritiska. Okolni vazduh iz oblasti izmeu 5 i 30o geografske irine tei da zauzme upranjeno mesto ekvatorijalnog vazduha i stoga se kree ka ekvatoru u vidu tzv. pasatnih vetrova koji zauzimaju pravac severoistok-jugozapad, odnosno jugoistok-severozapad kao posledica Zemljine rotacija, tj. Koriolisovog efekta. Vazduh koji se podigao sa ekvatorijalnog pojasa niskog pritiska kree se du gornjih slojeva troposfere ka severu i jugu sve dok ne pone da se hladi i tone stvarajui pojaseve visokog pritiska na geografskim irinama izmeu 5 i 30o. Na ovaj nain se zatvara krug cirkulisanja pasatnih vetrova. Meutim, iz ovih oblasti visokog pritiska nastaju i vetrovi koji se kreu ka

srednjim geografskim irinama Zemlje u vidu pretenih zapadnih vetrova koji dominiraju u oblastima izmeu 40 i 60o geografske irine. Iznad polova, hladan i teak vazduh tone i kree se ka niim geografskim irinama i skree ka zapadu pod dejstvom Koriolisovog efekta. Ovi vetrovi se susreu sa pretenim zapadnim vetrovima negde oko polarnog pojasa formirajui niz oblasti niskog pritiska koji se nazivaju cikloni i koji u velikoj meri utiu na vremenske prilike u naim predelima. Uz ovaj planetarni sistem pretenih vetrova, postoje takoe i lokalni vetrovi (kao to su uragani ili vetrovi koji prate oluje) koji znatno utiu na klimu manjih oblasti. Mnogi lokalni vetrovi su takoe i sezonski, to znai da zavise od kretanja vetrova u zavisnosti od godinjeg doba, a mnogi od njih zavise i od lokalnog rasporeda zemljanih i vodenih masa. Tipian primer sezonskih vetrova su monsuni koji se pojavljuju kao rezultat nejednako brzog zagrevanja i hlaenja zemljanih i morskih povrina, a posebno su izraziti u Aziji, Indijskom Okeanu, kao i u zapadnom Pacifiku. Naime, centralna Azija se leti zagreva i zimi hladi znatno bre od okolnih okeana. Tokom leta, topao vazduh se podie sa kontinenta i vlaan vazduh sa Okeana donosi kiu Indiji i Jugoistonoj Aziji. S druge strane, tokom zime, hladan vazduh iz Sibira se kree ka moru i na kopnu tada preovlauje suva klima.

- Kako se putuje pomou balona sa toplim vazduhom?

Putovanja pomou balona ija je unutranjost napunjena toplim vazduhom mogua su zahvaljujui injenici da je topli vazduh laki od hladnog vazduha. Naime, ukoliko poveamo temperaturu jedne kubne stope vazduha za 37,7 oC, njegova teina e se smanjiti za 7 grama (pod uslovom da sud sa vazduhom, naravno, nije hermetiki zatvoren). Poto je jedna kubna stopa (1 stopa je jednaka 30,48 cm) hladnog vazduha teka oko 28 grama, svaka kubna stopa toplog vazduha u balonu, moi e da podigne teret od 7 grama. Da bismo podigli teret od 453 kg, potrebno je da napunimo balon sa 65 000 kubnih stopa (1,8 miliona litara) toplog vazduha. Za balon su osim korpe u kojoj putujemo, vezane jedna ili nekoliko pei koje tokom leta odravaju temperaturu vazduha u balonu kostantnom. Moderni baloni zagrevaju vazduh putem sagorevanja propana koji se u kompresovanom tenom obliku uva u laganim cilindrinim rezervoarima postavljenim u korpi sa putnicima. Omota balona se najee pravi od dugakih najlonskih niti, ojaanih umreenim avovima. Niti, koje se prostiru od dna do vrha balona sainjavaju niz malih tkanenih ploa. Naravno, topli vazduh ne naputa balon kroz otvoreno dno, jer ga sila potiska povlai navie. Premda se sa zagrevanjem vazduha pomou grejaa izaziva podizanje balona (postoji oko pola minuta razmaka izmeu paljenja grejaa i poetka podizanja balona), postoji i odreena nadmorska visina preko koje sila potiska postaje isuvie mala da bi dalje podizala balon. Poto je sila potiska jednaka teini istisnutog vazduha od strane balona, vei balon e moi da dostigne i veu nadmorsku visinu. Putovanje u balonu je izuzetno smireni doivljaj, jer se balon uvek pomera zajedno sa strujom vazduha, pa u balonu uopte ne oseamo vetar.

- Koliko balona napunjenih helijumom je potrebno da nas ponese u visinu?

Jedan litar vazduha sa nivoa mora poseduje teinu od oko 1,25 grama, dok helijum koji zauzima istu zapreminu pri istom pritisku poseduje teinu od oko 0,18 grama. Molekuli helijuma su znatno laki od molekula azota i kiseonika koji ine najvei deo vazduha, pa sila gravitacije slabije deluje na njih, te stoga oni imaju tenju da se podiu iznad vazduha. Razlika u masama izmeu boce napunjene vazduhom i boce napunjene hel ijumom iznosie oko jedan gram, pa e stoga, helijum u vazduhu posedovati podiuu silu od jednog grama po litru. Tako, ako imate balon napunjen sa 5 litara helijuma, za njegovu vrpcu biste mogli da zakaite kockicu okolade (teine do 5 grama) i ona bi poletela u visinu zajedno sa balonom.

Jedan balon iz zabavnog parka moe imati oko tridesetak santimetara u preniku. Poluprenik balona je dvostruko manji od njegovog prenika (tj. 15 cm), a ako podignemo vrednost poluprenika u decimetrima na trei stepen, pomnoimo dobijeni broj sa 4/3 i sa brojem " (3,14) dobiemo zapreminu balona u litrima. Za balon poluprenika 15 santimetara, izraunali smo da e imati zapreminu od oko 14 litara, pa e on uz pretpostavku da su mase njegove opne i konia zanemarljivo male, moi da podigne teinu od 14 grama. Ako ste na Zemlji teki 50 kilograma, tj. 50 000 grama, podelimo vau teinu sa 14 grama po balonu i dobiemo broj od 3571,42 balona, potrebnih da biste se samo uz njihovu pomo podigli u visinu. Ako elite da se podiete nekom pristojnom brzinom, morali biste da veete za sebe i dodatnih oko 500 balona. Ako, ipak, uspete da nabavite specijalni balon prenika oko tri metra, u njemu bi moglo da stane oko 1000 puta vie gasa nego u balonu iz zabavnog parka pa bi tako za podizanje tereta od 50 kilograma bilo potrebno hiljadu puta manje ovakvih balona, tj. oko etiri balona. Balon napunjen helijumom prenika oko 30 metara bi mogao da ponese teret od oko 14 tona.

- ta su to teretni diriabli?
Sve do otkria aviona, diriabli su predstavljali jedinu alternativu brodskim prekookeanskim putovanjima, a danas se oni uglavnom koriste kao letee reklame iznad nekih veih sportskih takmienja ili velikih gradova. Meutim, teretni diriabli e uskoro moi da zalaze u predele gde kamioni ili vozovi nisu u stanju da dou, a pri tome e moi da prenose mnogo vei teret (do 160 tona) od dananjih aviona. CL 160, prvi planetarni model teretnog diriabla, dugaak je 260 metara, a napunjen je sa 550 000 kubnih metara nezapaljivog gasa helijuma. Glavni delovi CL 160 su: omota, koji predstavlja vieslojni film debljine 1,6 mm, koji podsea na gumenu tkaninu; nosna kupa prenika 26 metara povezana je sa omotaem i u sebi sadri male raketne motore (kojima se postie efikasno manevrisanje diriablom), konopaste dizalice, kameru, kontrolne zupanike i komunikacioni sistem za kontakt sa Zemljom; 250 metara dugaka kobilica koja oblae ceo pod diriabla i za koju se vezuje teret; repna jedinica koja se sastoji od 4 kormilarska peraja (sa samim kormilom), ija je funkcija da odravaju stabilnost i pravac krstarenja; i 16 turbinskih motora koji e dozvoljavati diriablu da pree 10 000 kilometara brzinom od 90 km/h pre nego to dosipanje goriva bude neophodno. Teretni okvir diriabla je zakaen za kobilicu, a tokom faze utovarivanja, diriabl se odrava na oko 100 metara visine, dok se teretni okvir sputa ka zemlji pomou dizalica instaliranih na kobilici. Da bi se diriabl odravao stabilnim tokom utovarivanja, 4 vodea kabla se sputaju do zemlje i kae za pilone. Istovarivanje diriabla je neto komplikovaniji proces, jer kada bi diriabl naglo ispustio svoj teret, naglo bi se i vinuo u nebo. Stoga, da bi ostao stabilan, diriabl se na istovarnom doku povezuje sa sistemom koji upumpava u diriabl vodu kako bi iskompenzovao gubitak teine usled istovarivanja i tako spreio odletanje diriabla. Takoe, teret se ne sputa potpuno do zemlje, ve se pomou dizalica sputa do visine od oko 40 metara. Kablovi sa teretne platforme se zakainju za zemlju kako bi stabilizovali platformu, a teret se zatim pomou njih sputa do same zemlje. Inae, itav proces istovarivanja e trajati oko dva sata.

- Kako rade mlazni motori?

Od kada je mlazna propulzija poela da se koristi na naoj planeti, avioni i rakete su poeli da uz pomo ove tehnologije lete mnogo veim brzinama i na znatno veim nadmorskim visinama, ime su postala mogua i putovanja u Kosmos. Sam pojam mlazna propulzija se odnosi na rad koji se stvara u procesu izbacivanja materije u vidu mlaza. Tako, na primer, u obinoj raketi za vatromet, paljenje goriva rezultuje u hemijskoj rekaciji koja kao

proizvode stvara toplotu i gasove koji se ire, izlaze iz rakete i uzrokuju njeno pomeranje u suprotnom smeru od smera u kome mlaz naputa raketu. Kiseonik koji je neophodan za sagorevanje goriva, nosi se u samoj raketi ili u nekom posebnom sudu ili se uva u njoj u obliku jedinjenja, tako da raketa ne mora da bude vezana za atmosferu. Postoje i neki drugi propulzioni ureaji u okviru kojih se dodatne zalihe kiseonika dovode direktno iz vazduha. Nakon oslobaanja toplote usled sagorevanja goriva, topli gasovi se ubrzavaju kroz motor, tako da je njihova izlazna brzina vea od brzine vazdunog toka pri ulazu. Kako u raketama koje sa sobom nose kiseonik, tako i u tzv. raketama koje diu vazduh, propulzija (mlazni pogon) je srazmerna masi izbaenog materijala u jedinici vremena, kao i porastu brzine izbaene mase. Stoga, podjednaka propulzija se moe postie ili putem izbacivanja velike koliine materije niskom brzinom tokom odreenog vremenskog perioda (to se postie u turbopropelerskim motorima) ili putem izbacivanja male mase materije velikom brzinom (to se postie u turbomlaznim ili ramjet motorima). Dva izvora izbacujue mase su propelant, tj. gorivo i oksidaciono sredstvo, tj. kiseonik ili vazduh. Tokom sagorevanja goriva, oslobaa se velika koliina energije uskladitene u jakim kovalentnim vezama izmeu ugljenikovih atoma u molekulima ugljovodonika, a jedan deo ove energije se prevodi u rad koji pokree vozilo unapred. Drugi deo energije odnose vrui molekuli u mlazu i rasipaju je u atmosferu ili nastavljaju da se kreu kroz bazvazduni prostor. Upravo, ovaj deo rasute energije u najveoj meri minimiziraju veoma efikasni turbopropelerski motori koje koriste dananji putniki avioni. U tu svrhu, oni blago poveavaju brzinu mlaza u poreenju sa velikom masom vazduha koju provlae kroz motor u jedinici vremena. S druge strane, turbomlazni i ramjet motori ispunjavaju zahteve za supersoninim brzinama, ali su zato, manje efikasni u odnosu na turbopropelerske motore. U turbomlaznim motorima, uneeni vazduh prolazi kroz kompresor koji ga sabija, te mu tako poveava pritisak, nakon ega vazduh odlazi u komoru za sagorevanje, a zatim prolazi kroz turbinu pre nego to se ubrza kroz ispustnu cev. Ramjet motor, s druge strane, ne poseduje pokretne delove, s obzirom da se u njemu stvara porast pritiska putem usporavanja brze vazdune struje u samoj unosnoj cevi. Meutim, ramjet motori mogu da funkcioniu samo pri supersoninim brzinama (brzinama veim od brzine zvuka), pa stoga zahtevaju dodatni ureaj koji e ih lansirati i ubrzati do dovoljno velikih brzina, a u tu svrhu se najee koriste dodatna raketa ili turbomlazni motor. Meutim, na velikim nadmorskim visinama, gustina vazduha postaje isuvie mala, i mlazna propulzija je tada mogua samo ukoliko raketni motor poseduje sopstveno oksidaciono sredstvo sa sobom. Raketni motori koriste ili vrsta ili tena goriva. Rakete sa vrstim gorivom predstavljaju najstarije tipove raketa i njihova tela sadre komoru za sagorevanje, kao i smeu vrstog goriva i oksidacionog sredstva, a paljenjem goriva nastali proizvodi se ubrzavaju kroz usku cev tako da izazivaju pokretanje vozila u istom pravcu, ali u suprotnom smeru, dok su kod raketa sa tenim gorivom, gorivo i oksidaciono sredstvo razdvojeni i u kontrolisanim koliinama se unose u komoru za sagorevanje.

- Zato su repovi mlaznih i raketnih motora razliitog oblika?

Mlazni i raketni motori imaju razliite izduvne cevi, jer koriste razliite vrste sagorevanja, a ovi ispusti gasova su znatno ui kod mlaznih motora. Izduvna cev raketnog motora je oblika otvorene kupe, to dozvoljava spoljno irenje vruih gasova koji deluju pritiskom na raketu u njenom letu. S druge strane, mlazni motor vri svo sagorevanje unutar motora, a uske ispustne cevi kod ovog tipa motora imaju isti efekat kao kada stavimo kupastu suavajuu cev na crevo peraa ulica, provodei tako istu koliinu tenosti kroz manju povrinu, to poveava brzinu tenosti, a stoga dozvoljava da snaga motora bude jo vie usreditena.

- ta su to rakete koje diu vazduh?

Istraivai NASA-e su nedavno konstruisali novi raketni motor koji nema potrebu za oksidacionim sredstvom u okviru letelice, ve u tu svrhu izdvaja kiseonik iz vazduha i koristi ga za sagorevanje goriva uz pomo ega raketa poveava svoju brzinu leta. U konvencionalnom raketnom motoru, teno oksidaciono sredstvo i gorivo se upumpavaju u gorivnu komoru gde sagorevaju stvarajui struje toplih gasova velike brzine i visokog pritiska koje se dodatno ubrzavaju (od 8 do 16 km/h) prilikom prolaska kroz izlazne cevi odakle i naputaju motor, a tokom ovog procesa raketa dobija energiju kretanja u smeru suprotnom od smera izbacivanja izduvnih gasova. Jednom space shuttle-u je danas potrebno oko 615 tona tenog kiseonika. S druge strane, prazan space shuttle je teak 74,75 tona, spoljni rezervoar je teak 35 tona, a dva raketna pobuivaa (koji su neophodni pri poletanju) tee 168 tona, to ukupno daje teinu od 278 tona za space shuttle bez goriva. Kada u njega sipamo oksidaciono sredstvo i gorivo, njegova teina se povea do 2000 tona. Korienjem motora koji bi umesto tenog oksidansa sa broda koristio kiseonik iz vazduha, teina space shuttle-a bi se smanjila do 1400 tona, to bi znatno smanjilo trokove lansiranja letelice, a i bilo bi znatno lake manevrisati sa jednom ovakvom raketom. Popularna raketa koja die vazduh je veoma slina mlaznom motoru kod koga se vazduh uvlai u motor pomou turbine. Meutim, mlazni motori se ne mogu koristiti za postizanje veih brzina od 3-4 Maha, jer se delovi motora lako pregreju. S druge strane, kod scramjet raketa, vazduni otvori uvlae vazduh koji se zatim usporava i kompresuje dok se letelica ubrzava kroz atmosferu. Gorivo se, u vidu tenog vodonika ili nekog ugljovodonika, dodaje supersoninom toku vazduha, to dovodi do njihovog meanja i sagorevanja goriva. Ipak, sa efikasnou koju danas poseduju, ove rakete na vazduh ne mogu da obezbede dovoljno veliku energiju za poletanje. U tu svrhu se koriste ili turbomlazovi ili dodatne rakete koje se stavljaju u vod kroz koji ulazi vazduh i koje pri brzinama veim od 2-3 Maha naglo poveavaju brzinu oksidacije goriva sa vazduhom iz atmosfere, to dovodi do poveanja brzine letelice do oko 10 Mahova, nakon ega ova specijalna raketa preuzima svoju uobiajenu funkciju. Takoe, ovakve rakete bi mogle da se lansiraju pomou nekog sistema maglev voza, kakav je npr. svemirski lift.

- ta je to probijanje zvunog zida?

Efekat probijanja zvunog zida koji ponekad dostie glasnou i do 130 Decibela javlja se kada avion putuje supersoninim brzinama, odnosno. brzinama veim od brzine zvuka koja u vazduhu iznosi 332 metra u sekundi ili 195 kilometara na as. Kada se avion kree manjom brzinom od brzine zvuka (zvuk je talas pritiska), zvuk aviona se rasprostire u svim pravcima. Meutim, pojedinani zvuni talasi bivaju kompresovani ispred aviona i dalje se ire iza njega, slino brazdama koje na vodi ostavlja pokretni gliser. Ovaj efekat poznat je kao Doplerov efekat i njime se objanjava smanjenje frekvencije zvuka aviona kada avion odlazi od nas, i obrnuto, poveanje frekvencije brujanja njegovog motora kada se on pribliava ka nama. Kada se avion kree sporijom brzinom od brzine zvuka u vazduhu, zvuni talasi se prostiru kako iza, tako i ispred aviona. Meutim, kada se avion kree bre od brzine zvuka, onda se on zapravo kree bre od sopstvenog zvuka. Kao rezultat toga, stvara se talas pritiska oblika kupe, iji je vrh na nosu aviona, a baza iza njega. Ugao koji zaklapaju stranice kupe u odnosu na bazu zavisi od brzine kojom se kree avion (to je vea brzina aviona to je manji ugao izmeu bonih stranica kupe), a kompletan zvuni pritisak aviona je sadran u ovoj kupi. Sada, zamislite ovaj avion na nivou leta. Pre nego to avion proe pored vas, vi ga moete videti, ali ne i uti, jer je kupa sa pritiskom jo uvek iza aviona. U trenutku kada vae ui preseku ivicu kupe postaete izloeni talasu pritiska i uete veoma glasan zvuk koji opisujemo kao tzv. probijanje zvunog zida. Veina supersoninih aviona (ukljuujui

Concord avione i space shuttle-ove) proizvodi dva buma, jedan koji potie sa nosa i jedan koji potie sa repa aviona (premda i sve druge isturene strukture na avionu kao to su npr. krila, stvaraju kupaste talase pritiska), ali koji su najee toliko bliski da ih ujemo kao jedan glasan zvuk.

- Kako nastaju mlazni vetrovi?

Zemljina atmosfera sadri dva glavna mlazna toka (po jedan na svakoj hemisferi), koji znatno utiu na putanje niskog i visokog pritiska, a osim to je poznavanje poloaja mlaznih vetrova esencijalno za preciznu vremensku prognozu, i piloti aviona su uvek obaveteni o poloaju, nadmorskoj visini i jaini mlaznih tokova, kao i o posledicama prolaska aviona kroz njih. Po definiciji, mlaz u dinaminom fluidu predstavlja tok fluida koji se kree veom brzinom u odnosu na okolne oblasti fluida, a vazduni mlazevi u Zemljinoj atmosferi su prirodna posledica temperaturske razlike izmeu ekvatorijalnih i polarnih oblasti. Centrifugalni efekti usled Zemljine rotacije, poznati i kao Koriolisova sila, skreu transport toplote sa pravca sever-jug ka pravcu istok-zapad, a relativna jaina, odnosno brzina mlaznih vetrova je direktno proporcionalna gradijentu temperature, tj. razlici u temperatura izmeu hladnih polarnih i toplih ekvatorijalnih oblasti, koja je najvea tokom zimskih meseci, pa su tada ovi vetrovi i najjai. Nadmorska visina mlaznih vetrova je funkcija vertikalne i horizontalne raspodele temperature u Zemljinoj atmosferi. Troposfera predstavlja atmosferski sloj Zemlje najblii njenoj povrini, a protee se do visine od 9 km na polovima i 16 km na ekvatoru, iznad ega se sve do visine od 45-50 km nalazi sloj stratosfere. Temperatura vazduha u troposferi opada sa poveanjem visine, dok u stratosferi temperatura raste sa porastom visine. Stoga se najhladniji delovi atmosfere nalaze na prelazu izmeu troposfere u stratosferu, a ba na ovim nivoima obitavaju mlazni vetrovi. Takoe, i topografija Zemlje utie na poloaje ovih vetrova, jer se kontinenti greju i hlade razliitim brzinama u odnosu na vodene povrine.

- Kako nastaju uragani?

Uragani predstavljaju jednu vrstu tropskih ciklona (oblast niskog atmosferskog pritiska okruena vetrovima koji se u severnoj hemisferi kreu u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu). Tropski cikloni se dele na: tropske depresije (sistem oblaka i oluja sa maksimalnom brzinom vetra do 60 km/h), tropske oluje (sistem snanih oluja sa maksimalnom brzinom vetra od 60 do 117 km/h) i uragane (ija brzina vetra prekorauje 117 km/h). U zapadnom Pacifiku, uragani se nazivaju tajfunima, u Indijskom Okeanu ciklonima, a ponegde i orkanima. Pod dejstvom Suneve toplote, dolazi do isparavanja vode sa povrine mora i okeana, a od temperature vazduha zavisi koliina vodene pare koju on moe sadrati. Tako, na primer, na temperaturi vazduha od 30 oC, u 1m3 vazduha moe biti rastvoreno 30 grama vode, dok na temperaturi vazduha od 20 oC, u 1m3 vazduha moe biti rastvoren samo 1 gram vode. Topao vazduh zasien vodenom parom se podie navie i na izvesnoj visini upada u veoma hladne slojeve atmosfere, ija je temperatura znatno nia od 0oC. Vodena para se burno kondenzuje (vodena para se pretvara u tenu vodu i estice leda) uz izdvajanje velike koliine toplote. Kada izdvojena koliina toplote postane dovoljno velika, gornji deo vihora odvlai za sobom donje slojeve atmosfere i tako nastaje uragan. Povrina obuhvaena uraganom ima prenik od nekoliko stotina kilometara, a u centru uragana naglo opada pritisak. Poput mrka, ova surla uragana uvlai topao vazduh sa povrine okeana. Svake godine iznad istonog Pacifika (tokom maja), Atlantskog Okeana, Karibskog Mora i Meksikog zaliva (tokom juna) nastane desetak tropskih oluja koje se pretvore u uragane. Najvei broj nastalih uragana ostane iznad mora, ali oko dva uragana godinje se preseli na

ameriki kontinent gde izaziva jake vetrove, tornade (vazdune virove koji povezuju olujne oblake sa Zemljom), kie i talase. Ponekad, za vreme uragana, u levak naglo opalog atmosferskog pritiska ulazi voda sa povrine mora i nastaje ciklon vodeni stub koji je spojen sa donjim delom oblaka. Cikloni podiu u vazduh znatne koliine vode zajedno sa njihovim stanovnicima ribama i koljkama, koje zatim esto padaju na kopno. Interesantno je da je sam centar uragana, njegovo tzv. oko, relativno mirno u odnosu na oblasti atmosfere koje ga okruuju. Naime, na visini oka od oko 15 km najvei deo vazduha se ubrzava van oka, ime se poveava navie usmerena brzina vazduha. Meutim, neto vazduha nalazi put ka oku stvarajui tako oblast bez oblaka. Uragani se najee kreu putanjama koje podseaju na parabolu. Na severnoj hemisferi, oluja pod dejstvom pretenih vetrova najpre putuje u pravcu severozapada i na veim geografskim irinama pod dejstvom mlaznih vetrova skree ka severoistoku. Na junoj hemisferi, uragani se najpre kreu ka jugozapadu, a zatim skreu ka jugoistoku.

- Kako frizbi moe tako dugo da leti?

Slino kao to pravi ili papirnati avioni moraju da lete tako da im nos bude uspravljen u odnosu na pravac leta ukoliko ele da se podiu u vazduhu ili opstaju na odreenoj visini, tako se i frizbi mora baciti tako da njegova donja, udubljena strana bude izloena sudarima sa veim brojem molekula i estica vazduha nego njegova gornja strana. Ovako izvedeno aerodinamiko podizanje spreava da frizbi padne na zemlju, ali upravo njegova rotacija spreava da se on prevrne u vazduhu. Naime, precizno baen frizbi se brzo okree oko svoje vertikalne ose oko koje u tom stanju poseduje i visoku vrednost ugaonog momenta. Sve dok vazduh kroz koji leti frizbi ne deluje torzijom (torzija je u sluaju rotacionog kretanja adekvatna sili u sluaju linearnog kretanja) na njega, frizbi e se okretati oko svoje ose i nee se prevrnuti. Oblik pravog frizbija je takav da vazduh veoma malom torzijom deluje na njega. Naime, centar pritiska autentinog frizbija, odnosno taka u kojoj deluju sve aerodimanike sile, nalazi se veoma blizu centra mase frizbija. Bez ijednog kraka poluge izmeu centra pritiska i centra mase frizbija, vazduni pritisak i ne moe da deluje torzijom na njega. Meutim, imitacije frizbija ne poseduju uvek tu osobinu da im se centri pritiska i centri mase poklapaju. esto se deava da ovakvi frizbiji zahvate vetar na pogrenim mestima i imaju centar pritiska koji nije na istom mestu kao i centar mase, pa se stoga prevrnu tokom leta jer torzija kojom deluje vazduh postepeno menja pravac ugaonog momenta frizbija. Izuzetak od ovog pravila se aerobiji, ravni, prstenasti letei diskovi koji lete jo bolje od samih frizbija. Slino frizbiju, i aerobijev centar pritiska se nalazi na istom mestu kao i njegov centar mase, pa se stoga on ne prevre u vazduhu. U frizbiju, izjednaavanje ovih centara se postie pomou turbulencije u okolini dna frizbija, dok se u sluaju aerobija, ovaj efekat postie pomou malog otvora na spoljanjosti prstena. frizbi, zahvaljujui korienju efekta turbulencije doivljava znatno vie trenja i najee ne leti tako daleko kao aerobi.

- Koliko je teka Zemljina atmosfera?

Masu Zemljinog gasovitog omotaa moemo izraunati pomou poznate vrednosti pritiska na Zemljinoj povrini. Naime, proseni pritisak u naem okruenju iznosi jednu atmosferu, to je jednako pritisku od 101 325 Paskala, a to je opet na naoj planeti jednako pritisku od 10 335 kilograma po kvadratnom metru povrine. Ovaj pritisak znai da je kolona vazduha iznad svakog kvadratnog metra Zemljine povrine teka 10,335 tona. Mnoenjem ukupne povrine Zemljine lopte sa ovim pritiskom dobiemo ukupnu teinu vazduha nae planete. Srednji poluprenik Zemljine lopte je jednak 6,37 miliona metara, tj. 6 370 hiljada kilometara, a priblinu povrinu Zemljine sfere moemo izraunati ako kvadriramo Zemljin

poluprenik i pomnoimo dobijeni broj sa 4. Tako smo izraunali da Zemljina lopta ima povrinu od oko 510 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 510 1012 kvadratnih metara. Pomnoimo sada 510 1012 sa 10 335 i dobiemo da je ukupna teina Zemljine atmosfere jednaka 5,26 1018 kilograma, odnosno 5,26 kvadriliona tona.

- ta je apsolutna, a ta relativna vlanost?

Apsolutna vlanost predstavlja odnos mase vodene pare i mase vazduha u odreenoj zapremini vazduha i na datoj temperaturi. to je vazduh topliji, to vie vode moe sadrati u sebi. To je i razlog zato se zimi vlaan vazduh koji izdiemo kondenzuje u vazduhu u vidu vidljive pare, s obzirom da je rastvorljivost vode u vazduhu znatno manja na niskim temperaturama. Relativna vlanost je odnos apsolutne vlanosti u datom trenutku i najvee mogue apsolutne vlanosti (koja zavisi od trenutne temperature vazduha). Relativna vlanost od 100 % znai da je vazduh u potpunosti zasien sa vodenom parom, to verovatno dovodi do kie. Stopostotna relativna vlanost postoji u oblacima, a opada sa pribliavanjem Zemlji. Kada je vlanost velika, znoj sa naeg tela tee isparava, pa se na istoj temperaturi vazduha oseamo mnogo toplije ukoliko je vlanost vea. S druge strane, ako je vlanost niska, oseaemo se neto hladnije, jer e znoj lake isparavati. Najpogodnija vlanost za ljudska bia je oko 45 %. Toplotni indeks koji esto spominju meteorolozi na vestima, uzima u obzir temperaturu vazduha, kao i njegovu vlanost i izraunava kolika bi bila temperatura vazduha u sluaju da je vlanost vazduha jednaka 25 %, to predstavlja veoma suv vazduh.

- Zato ptice lete u formaciji latininog slova V?

Tokom leta jata ptica, ptica predvodnica ima najtei posao jer prva probija vazduh koji prua otpor letu jata ptica. Ba kao to brod koji plovi po moru, ostavlja brazdu oblika latininog slova ''V'' na vodi iza sebe, tako i ptica predvodnica ostavlja iza sebe vazduni vir istog oblika, pa je ostalim pticama mnogo lake da lete u viru vodee ptice, u kome je pritisak vazduha znatno manji od pritiska kome je izloena ptica predvodnica. Naime, svaki put kada ptica predvodnica mahne krilima, stvore se dva vazduna vira, po jedan iza svakog krila. Ove virove moemo zamisliti kao oblasti u kojima se gornji sloj vazduha okree unapred, a donji unazad. Pritisak nekog sistema predstavlja meru sudara estica koje sainjavaju taj sistem sa esticama iz svoje okoline, a adekvatno tome, pritisak vazduha je srazmeran broju sudara ptice sa esticama vazduha. Tako, npr. pri normalnom atmosferskom pritisku od jedne atmosfere (to je jednako 101325 Paskala), svaki kvadratni metar nae povrine je izloen sili od ak 101325 Njutna. to se tie naih ptica, isto tako moemo tvrditi da se ptice iz pozadine sudaraju sa manjim brojem estica vazduha u odnosu na pticu predvodnicu. Naime, deo molekula vazduha u viru se za razliku od okolnog vazduha, kree u pravcu pticinog leta, to joj smanjuje neophodan utroak energije za let. Ako budete paljivo posmatrali ptiiju ''V'' formaciju primetiete da svaka od ptica ne ostaje u vodeem poloaju veoma dugo, ve svoje mesto esto menja sa nekom od odmornijih ptica. Kada ptica koja leti za pticom predvodnicom, mahne krilima u vazdunom viru koji je stvorila prva ptica, promena impulsa vazduha zahvaljujui kojoj se ptica odbacuje od vazduha je vea nego kada ptica mae krilima van vira, pa je stoga ptici koja leti za drugom ptica potrebno manje energije za jednako podizanje. Kada se ptice rasporede tako da formiraju slovo V, tada svaka sledea ptica mae svojim krilima u virovima koje je mahanjem krila stvorila ptica ispred nje. Eksperimenti na guskama su pokazali da one mogu da preu 70 % dui put kada lete sa drugim pticama u V formaciji nego kada lete same. Takoe, merenjem otkucaja srca pelikana prilikom leta van i u okviru V formacije, dolo se do zakljuka da je brzina kucanja srca ovih ptica znatno manja

prilikom leta u ptiijoj formaciji, najvie usled produenje vremena lebdenja u vazduhu kao posledice letenja u viru drugih ptica.

- Kako lete paraglajderi?

Paraglajder predstavlja padobran trouglastog oblika sa fleksibilnim krilima, napravljenim od najlona ili Dacron tkanine. Trouglasti oblik ove tkanine se odrava pomou krutih aluminijumskih cevi i kablova, a ceo sistem je izdizajniran tako da dozvoljava vei protok vazduha ispod povrine krila kako bi omoguio poletanje. Da bi poleteo, pilot mora da tri niz padinu tako da brzina kretanja vazduha ispod krila dostigne brzinu izmeu 24 i 40 km/h. U jednom trenutku, podizanje pod dejstvom vazduha prevazilazi silu gravitacije i paraglajder polee. Kada poleti, gravitacija (tj. teina pilota i paraglajdera) vue glajdera ka Zemlji i ubrzava ga unapred, to izaziva poveanje protoka vazduha ispod krila i dodatno podizanje. Uz horizontalno kretanje vazduha, paraglajderi se mogu podii i pod dejstvom navie usmerenih struja toplog vazduha (tzv. termalno podizanje), navie odbijenog vazduha od okolne topografije (planina i bregova) ili struje vazduha izmeu dva planinska brega (tzv. talasne struje). Meutim, sa poveanjem brzine kretanja paraglajdera, poveava se i trenje sa esticama vazduha to dovodi do usporavanja leteeg tela. Od odnosa ove tri sile (podizanja, gravitacije i trenja) zavisi koliko e dugo paraglajder ostati u vazduhu (trenutni rekord je 38 sati) i koliko daleko e odleteti (trenutni rekord je 483 km). Pilot, pomeranjem centra svoje mase vri skretanje na stranu, dok se podizanjem i sputanjem moe upravljati pomou menjanja ugla koje krilo zaklapa sa horizontom.

- Kako se postie nulta gravitacija u avionima?

Osoba u liftu koji pada nadole ima oseaj besteinskog stanja, jer se lift u kome se ona nalazi ubrzava ka Zemlji istom brzinom kao i predmeti u njemu. Brzina padanja lifta, kao i brzina padanja predmeta u njemu poveavaju se za 9,81 m/s u svakoj sekundi puta. Prilikom obuke astronauta, uslovi nulte gravitacije se postiu u avionima koji izvode slian efekat kao u liftu koji pada, samo to se padanje aviona nadole kombinuje sa njegovim kretanjem unapred, pa rezultujua putanja aviona postaje parabolika. Naravno, efekat nulte gravitacije opstaje sve dok se avion ne priblii isuvie Zemlji, kada poinje njegovo ponovno vraanje na visinu leta, a tokom ponovnog penjanja, gravitacija u avionu je naravno, neto vea od nama poznatih 9,81 m/s2 pomnoenih sa masom tela. Ukoliko astronaut u ovako padajuem, besteinskom avionu ne gleda kroz prozor, on naravno nee oseati da pada, ve da pluta, tj. da lebdi, dok e posmatraima sa zemlje, ipak izgledati kao da avion pada.

- Kako nas ventilatori i lepeze hlade?

Odgovor: Tokom toplih letnjih dana, hlaenje lepezom ili ventilatorom je uobiajena pojava i pored toga to rad ventilatora u sobi zapravo greje vazduh u njoj. Naime, radom krila ventilatora, prenosi se energija molekulima vazduha koji se ubrzavaju to poveava temperaturu (merilo srednje kinetike energije estica u sistemu, tj. sobi) vazduha u sobi, te on postaje topliji. Takoe, i motor koji pokree krila sasvim sigurno nije stopostotno efikasan, pa se odreeni deo elektrine energije koja ga pokree prevodi i u toplotu, koja se prenosi na vazduh u sobi. Drugim reima, ukoliko uzmemo u obzir i toplotne gubitke motora usled trenja, sva elektrina energija koja pokree ventilator, prevodi se direktno u toplotu. Meutim, stvaranjem intenzivnijih vazdunih strujanja u naoj bliskoj okolini, lepeza i ventilator ipak postiu kod nas efekat hlaenja, a razlog tome je to se poveava broj sudara molekula vazduha sa nama, a ei sudari dovode do breg isparavanja znoja sa nae koe, to nam

prua oseaj hlaenja. Naime, dve treine toplote naih tela se prenosi na vazduh oko nas putem elastinih sudara izmeu atoma i molekula pri emu se estice toplijeg tela (najee nas) usporavaju, dok se estice hladnijeg tela ubrzavaju, dok se jedna treina nae toplote odnosi sa nas putem isparavanja znoja sa nae koe. Po veoma toplim danima kada je temperatura vazduha jednaka ili vea od nae telesne temperature, prenos toplote putem elastinih sudara potpuno prestaje, pa naa tela emituju toplotu samo putem isparavanja znoja. to su vea vazduna strujanja iznad nae koe, to e kapi znoja bre isparavati i tako nas hladiti. Razlog zato nam se ini da je vazduh u celoj sobi postao hladniji kada ukljuimo ventilator je u tome to intenzivnija vazduna strujanja podstaknuta okretanjem krila ventilatora meaju vazdune slojeva u sobi. Naime, topli vazduh je rei od hladnog, pa se stoga nalazi na vrhu sobe, dok hladniji vazduh pluta iznad poda. Iz istog razloga su ventilatori koji se nalaze na plafonima visokih soba korisni ak i zimi, jer potiskuju topli vazduh sa vrha sobe ka njenom dnu gde se on mea sa hladnijim vazduhom inei tako itavu sobu malo toplijom.

- Zato vazduh lepo mirie posle kie?

Mirisi koje povezujemo sa kiom mogu biti uzrokovani razliitim pojavama. Jedan od najprijatnijih mirisa posle kie stvaraju bakterije aktinomicete koje rastu u vrstoj i toploj zemlji. Kada se zemlja sui, bakterije stvaraju spore u zemlji. Kine kapi rasturaju ove male spore u vazduh, gde one zajedno sa vodenim kapima stvaraju aerosol (sprej, odnosno raspreni vodeni rastvor neke supstance u vazduhu). Na taj nain, zajedno sa vlanim vazduhom udiemo i malo spora ovih bakterija koje nam daju tako karakteristian i prijatan miris koji nas asocira na kini vazduh i umu. U gradovima, miris vazduha posle kie esto je neprijatan i tada on potie od kiselosti kie. Usled raznih hemikalija u atmosferi iznad gusto naseljenih gradova, kia postaje kisela i u kontaktu sa organskim otpacima na zemlji stvaraju se reakcije pri kojima se oslobaaju razne arome. Kisele kie mogu oslobaati minerale iz zemlje koji zatim reaguju sa benzinom iz vazduha i daju mu jo otriji miris, koji nije ni najmanje prijatan kao miris aktinomiceta. Miris kiselih kia je najuoljiviji kada nakon dueg sunog perioda padne kia. Razlog tome je to nataloene hemikalije na Zemlji ne podleu istoj reakciji u svom vrstom, kao u ve jednom rastvorenom stanju. Postoje takoe i mirisi koji potiu od isparljivih ulja koje oslobaaju razne vrste biljaka i drvea. Ove arome se taloe na povrinama Zemljinog kamenja, a kia spira ove mirisne molekule i prenosi ih u vazduh. Ovi mirisi su najee veoma prijatni, pa se esto i prodaju u vidu prirodnih parfema. Osim ovih mirisa, postoje jo i razne druge vrste aroma koje se prenose kroz vlaan vazduh posle kie, s obzirom da je vlaan vazduh znatno pogodniji od suvog vazduha za prenoenje aroma kroz atmosferu.

- Zato senka aviona na Zemlji nestaje sa letom u visinu?

Kada avion leti iznad Zemlje na malim visinama tako da na Zemlji ispod njega postoje mesta sa kojih bi avion potpuno zaklanjao Sunce, na ovim mestima e avion bacati svoju senku, koja e se, naravno, pomerati sa kretanjem aviona. Meutim, kada avion dostigne visinu od nekoliko stotina metara, njegova senka na Zemlji nestaje, jer posmatrano sa Zemlje, avion obuhvata manji prostor u naem vidnom polju od Sunca, pa stoga i ne uspeva da zakloni Sunce i da ostavi senku na Zemlji. esto se deava da se privremeno nestala senka opet pojavi na padinama nekog breuljka, a i tada moemo biti sigurni da u svakom sluaju, sa mesta na kome vidimo senku, avion u potpunosti zaklanja Sunce. Ukoliko ste nekada iz aviona posmatrali kako senka nestaje sa poveanjem visine aviona, sigurno ste primetili i da u jednom trenutku, senka biva zamenjena belom svetlou na Zemlji. Ova svetlost koja

zamenjuje senku nastaje kada avion sa Zemlje zaklapa blizak, ali neto manji ugao u vidnom polju od Sunca i tada reflektovana svetlost sa aviona ostavlja tragove na Zemlji. Padobranci esto vide kako senka na bliskom bregu pored koga lete biva zamenjena poljem svetlosti, a ova pojava da je povezana sa vizuelnom iluzijom u okviru koje se na mestu preseka dveju ortogonalnih tamnih pruga pojavljuje centralna svetlost. Nauka jo uvek nije objasnila ovu pojavu, a premda se zna da ona nije povezana sa difrakcijom (rasipanjem svetlosti prilikom prolaska kroz mali otvor), odnosno interferencijom svetlosti, smatra se da je povezana sa mehanizmom pootravanja ivica predmeta u mrenjai oka.

13. Svet kristala

- ta su to kristali?
Danas se smatra da svaka materija u prirodi moe da postoji u 4 agregatna stanja, a to su: plazma, gasovito, teno i vrsto stanje. Kada su materijalni sistemi veoma topli, odnosno kada je njihova temperatura visoka, tada se pojedinane estice u sistemu veoma brzo kreu i intenzivno se sudaraju. Pod dejstvom veoma estih sudara, atomi se stalno jonizuju i gube elektrone iz svojih atomskih polja. Ovakvo stanje visokoenergetske materije u kojoj su elektroni odvojeni od atomskih jezgara naziva se plazmom i ona je prisutna u svim sjajnim zvezdama. Sa postepenim hlaenjem plazme, sve e manje biti slobodnih jona i elektrona, da bi se u jednom trenutku, svi elektroni vezali za jone formirajui neutralne atome. Meutim, intenzivnost kretanja estica u ovakvom sistemu je i dalje veoma velika, jer esti sudari i sada onemoguavaju opstanak estica na energetski najpovoljnijim meusobnim rastojanjima. Ovakav sistem se naziva gasom pod uslovom da zauzima oblik suda u kome se nalazi, dok ukoliko to nije sluaj, nazivamo ga tenou. Atomi i molekuli tenosti se nalaze na znatno manjim meusobnim rastojanjima, nego to je to sluaj kod estica gasa, ali je i dalje usled dovoljno velikih kinetikih energija atoma i molekula, nemogu prelazak u kristalno stanje. Ipak, sa daljim oduzimanjem toplote sistemu, on e prei u kristalno stanje, odnosno u stanje u kome su atomi u prostoru pravilno rasporeeni i formiraju simetrian poredak, tako da se pojedinane estice, kao i itavo kristalno telo nalaze u stanju minimalne potencijalne energije. Malo je vrstih stvari u naem svetu koje nisu kristalne, premda su najvei broj kristala polikristali, to znai da se sastoje od mnogo malih kristalia razliitih orijentacija. Prisustvo kristala u nekom svetu moemo poistovetiti sa prisustvom ureenosti, jer je savreno kristalno stanje (monokristal bez ikakvih defekata u vidu upljina na vorovima kristalne reetke, odnosno mestima na kojima bi trebalo da se nalaze atomi kristala, kao i postojanja atoma u meuvornim pozicijama) stanje minimalne entropije za dati materijalni sistem. Atomi se u kristalu kreu samo u vidu vibracionog kretanja, odnosno oscilovanja oko svojih ravnotenih poloaja (poloaja sa minimalnom vrednou potencijalne energije, kao posledice prisustva okolnih atomskih, odnosno elektronskih polja) koje se odigrava ak i na apsolutnoj nuli. Jedan idealan kristal se moe zamisliti kao da nastaje beskonanim ponavljanjem identinih paralelopipeda u prostoru. Ovi paralelopipedi koji se preslikavaju u prostoru i ijim uglovima (tzv. vorovima) odgovaraju prostorni poloaji atoma, nazivaju se elementarnim elijama kristala i njih, u odnosu na sve ostale paralelopipede u kristalu karakteriu maksimalan broj pravih uglova, minimalna zapremina, kao i simetrija identina simetriji itave kristalne strukture. Ovakve elementarne elije se nazivaju Braveovim reetkama i u dvodimenzionalnom prostoru ih ima 5 (paralelogram, kvadrat, romb, pravougaonik i centrirani pravougaonik, odnosno pravougaonik koji u centru poseduje jo jedan vor, odnosno atomski poloaj), dok ih u trodimenzionalnom prostoru ima 14 (triklinina reetka, kod koje ose nisu paralelne, a nisu ni jednakih duina; monoklinina reetka, kod koje duine osa nisu jednake, ali su dve od tri ose meusobno normalne; povrinski centrirana monoklinina reetka, koja poseduje jo dva vora na dvema osnovama; rombina reetka, kod koje ose nisu jednakih duina, ali su sve meusobno normalne; zapreminski centrirana rombina reetka, sa jednim vorom u centru romba; povrinski centrirana rombina reetka, sa vorovima na centrima svih strana; bono centrirana rombina reetka, sa dvema vorovima na dvema bonim stranama romba; trigonalna reetka, kod koje su sve tri ose jednakih duina, dok su i uglovi izmeu osa jednaki, ali nejednaki pravom uglu; tetragonalna reetka, kod koje dve ose moraju biti jednake, a sve tri ose su meusobno

normalne; heksagonalna, kod koje dve ose jednakih duina zaklapaju ugao od 1200, a normalne su na treu osu; i kubina reetka, kod koje su sve ose jednakih duina i meusobno su normalne). Ovih 7 kristalnih sistema, zajedno sa 32 takaste grupe simetrije daju nam 230 razliitih prostornih grupa simetrije. Pravilna rasporeenost atoma u prostoru kristala se potvruje konstruktivnom interferencijom elektrona, neutrona, ili rendgenskih talasa (neophodno je da talasna duina ovih talasa bude bliska rastojanju izmeu atoma kristala, to je reda veliine angstrema 10-10 metara) difraktovanih na kristalnim ravnima, nakon usmeravanja snopa talasa pod odreenim uglom (ili uglovima) ka kristalu. Interesantno je i da su oscilacije izmeu atoma kristala anharmonine, to znai da srednje rastojanje tokom oscilovanja estice ne odgovara njenom ravnotenom poloaju. Drugim reima, estice se tokom svake oscilacije vie udaljavaju jedna od druge, nego to se pribliavaju, odnosno amplituda svake oscilujue estice nije jednaka na obe strane oko ravnotenog poloaja. Ova pojava je veoma znaajna za na svet, jer ona za posledicu proizvodi konanu toplotnu provodljivost kristala, kao i pojavu toplotnog irenja (slino inama vozova koje se leti proire). Naime, kada bi oscilacije izmeu atoma u kristalu bile harmonijske slino oscilovanju ljuljake ili klatna, tada bi toplotna provodljivost kristalnih tela bila beskonana, jer sa poveanjem temperature tela, odnosno sa poveanjem amplitude oscilovanja estica, ne bi dolazilo do njihovog poklapanja i rasejavanja, ve bi one oscilovale nezavisno jedne od drugih.

- ta su to teni kristali?
1888. godine je Fridrih Rejnicer (Friedrich Reinitzer) ispitujui supstancu holesterol benzoat, primetio da ona poseduje dve razliite take topljenja. Sa zagrevanjem je prvo prelazila u neprozirnu tenost, dok je sa daljim zagrevanjem prelazila u providnu tenost. Neprozirna tena faza je okarakterisana kao teno kristalna faza ove supstance. Veina tenih kristala poseduje nekoliko zajednikih odlika: njihovi molekuli su dugaki, imaju vrste lanane produetke i veliki dipolni momenat (ili veliku polarizabilnost). Ovi, dugaki molekuli se mogu usmeravati u pojedinim pravcima dajui tako izvesnu simetriju molekulima tenosti, pa stoga ovakve tenosti smatraju polu-kristalima. Primeri tenih kristala mogu biti nematina faza u kojoj su svi molekuli usmereni u istom pravcu, ali pri tome ne postoji neka posebna simetrija u njihovoj strukturi, i smektina faza, u kojoj osim usmerenosti molekuli, postoji i oigledan simetrini poredak molekula. Primer smektinog tenog kristala bi mogle biti elijske membrane, koje se sastoje od dva sloja molekula masti, gde su njihove nepolarne strane okrenute ka unutranjosti membrane, dok su polarni krajevi ugljovodoninog lanca jednog sloja okrenuti ka spoljanjosti, a drugog ka unutranjosti elije. Slino strukturi molekula lipida (masti), mnogi teni kristali predstavljaju polimere organskih jedinjenja, iji su glavni atomski sastojci naravno atomi azota, ugljenika, kiseonika i vodonika. Tako npr. i mehurovi od sapunice predstavljaju tene kristale sapuna, odnosno deterdenta (koji su po strukturi slini dugakim molekulima masti, osim to umesto COOH atomske grupe na kraju molekula poseduju neki metalni jon, kao to je npr. natrijumov), pomeane sa molekulima vode. Teni kristali se zbog svojih optikih osobina sve vie koriste u optiko-elektronskim tehnologijama, a koriste se npr. za izradu LCD displeja u kojima se izmeu dva sloja polarizatora nalazi ureeni teni kristal, koji menja svoj orijentaciju, a time i transparentnost u zavisnosti od primenjenog elektrinog polja.

- Koliko ima atoma u zrnu soli?

Merenje broja atoma u zrnu soli zavisi od toga koliko je veliko zrno soli koje smo izabrali kao reprezentativni uzorak, pa e stoga ovaj raun biti taan u opsegu reda veliine, tj.

vie ili manje za faktor deset. Prvi korak je, naravno, da procenimo koliko je veliko zrno soli. Istresli smo nekoliko zrna soli na sto i izmerili da kada se tri zrna soli poreaju jedno pored drugog, onda je njihova zajednika duina otprilike jednaka jednom milimetru. Stoga, moemo pretpostaviti da je nae tipino zrno soli jedna slana kockica stranice duine 0,3 milimetra. Gustina natrijum hlorida je oko 2,156 g/cm3, a uz pretpostavljenu kubinost kristala i izraunatu zapreminu od 0,027 mm3, mnoenjem gustine i zapremine dobijamo masu kockice od 5,85 10-5 grama. Zrno kuhinjske soli se sastoji od atoma natrijuma i atoma hlora. Atomska masa natrijuma iznosi 23 grama po molu, dok je atomska masa hlora jednaka 35,5 grama po molu, a prosena atomska masa kuhinjske soli e iznositi 29,25 grama po molu. Jedan mol bilo koje supstance sadri 6,02 1023 atoma (ili molekula), pa emo broj atoma u naem zrnu soli dobiti lako ako podelimo masu zrnca sa prosenom atomskom masom i Avogadrovim brojem (6,02 1023). Ovako smo dobili broj od 1,2 1018 atoma u samo jednom zrnu soli. Naravno, pola su atomi natrijuma, a pola atomi hlora.

- Zato se dodaje so u sladoled?

Sladoled je prvi put napravljen negde na istoku. Slavni mletaki istraiva Marko Polo video je kako tamo ljudi jedu sladoled i doneo tu ideju sa sobom u Italiju, a iz Italije ona je preneta u Francusku. U Francuskoj je sladoled ubrzo postao omiljena poslastica meu plemstvom i uputstva za pravljenje sladoleda uvana su u tajnosti. Ali, nedugo zatim, nairoko je bila otkrivena tajna sladoleda, pa je on ubrzo postao poznat irom nae planete. Prva fabrika sladoleda otvorena je u Americi 1851.godine, a danas se tamo godinje pojede dve milijarde litara sladoleda. Ukoliko ste nekada probali i sami da napravite sladoled, vrlo je verovatno da on i nije ispao onakav kako ste oekivali, jer su kristali leda u njemu bili preveliki. Da biste napravili gladak i kremast sladoled, nepohodno je zalediti celu smeu tako da se u njemu formiraju veoma mali kristali leda. Led koji se topi poseduje temperaturu od 0oC. Kada prenosimo toplotu ledu na toj temperaturi, on ne postaje nimalo topliji (ne poveava mu se temperatura), ve primljenu toplotu koristi za fazni prelaz u tenu vodu. Meutim, ukoliko ledu dodamo so, tada emo podstai proces topljenja tako da e led poeti da koristi svoju unutranju toplotnu energiju za transformaciju u vodu. Tada e temperatura topljenja leda pasti znatno ispod 0oC. U jednom trenutku, pad temperature e se zaustaviti i led i slana voda e dostii ravnoteu, ali e temperatura smee biti znatno manja od 0oC (negde oko 10oC). Da bismo istoplili jo vie leda, moramo uloiti neto toplote u smeu. Kada stavimo tean krem u blizini, toplota poinje da tee iz krema u led i slanu vodu, a kao rezultat, sve vie leda se topi, a teni krem postaje sve hladniji. Dalje meanje smee je neophodno jer se time dodatno smanjuju razmere malih kristala leda, a i osigurava se ravnomerna raspodela zaleenog krema.

- Koji molekuli imaju oblik fudbalske lopte?

ist ugljenik se uvek nalazi u jednoj od etiri alotropske modifikacije (razliitog strukturnog rasporeda atoma u kristalnoj reetki to dovodi i do razliitih osobina razliitih modifikacija istog elementa) grafit, dijamant, amorfni ugljenik i fuleren. Dijamant je jedan od najtvrih, dok je grafit jedan od najmekih poznatih materijala, to potie iz razliite strukture ove dve modifikacije ugljenika. Naime, u dijamantu su ugljenici tetraedarski povezani izmeu sebe, dok u grafitu postoje slojevi ugljenika izmeu kojih je razmak vei od razmaka izmeu atoma ugljenika u slojevima. Ugalj, a i koks predstavljaju oblike amorfnog ugljenika (koji se sastoji od malih kristalia grafita izmeu kojih se nalaze razni strani elementi), koji je prilino zastupljen na naoj planeti za razliku od dijamanta kome su za nastajanje neophodni uslovi izuzetno visokog pritiska, pa se stoga smatra da je prirodno

nastajao na dubinama od 200-300 kilometara ispod povrine Zemlje gde vladaju izuzetno visoki pritisci. 1985. godine je zagrevanjem grafita do visokih temperatura napravljena nova alotropska modifikacija ugljenika koja je dobila ime po amerikom arhitekti Bakminster Fuleru (Buckminster Fuller), arhitekti koji je konstruisao geodezijski svod koji predstavlja loptu koja se sastoji ne od petouglova i estouglova, ve od trouglova. U bakminsterfulerenima (ija je molekulska formula C60), atomi ugljenika formiraju kristalne reetke oblika fudbalskih lopti. Kao to se fudbalska lopta sastoji od 20 pravilnih estouglova i 12 pravilnih petouglova, istu takvu strukturu poseduje i jedan molekul fulerena. Svaki atom ugljenika se nalazi na taki preseka petougaonika i estougaonika. Osim bakminsterfulerena (C60), naunici su otkrili i druge vrste fulerena ukljuujui i nanotube (kristalne strukture u okviru kojih atomi ugljenika formiraju male, uplje cilindre), C70, C20 i dr. Tek poto su fulereni otkriveni u laboratoriji, molekuli oblika fudbalskih lopti su pronaeni u kamenju na Novom Zelandu, kao i u nekim meteoritima. Fulereni predstavljaju odline provodnike (postaju superprovodni na niskim temperaturama), a i predstavljaju izuzetno vrste materijale. Tako se smatra da bi potpuno ist C60 bio dvostruko jai od dijamanta. Najpopularnija metoda za dobijanje fulerena predstavlja metodu lunog pranjenja izmeu dve grafitne elektrode u atmosferi helijuma. 1991. godine je otkriveno da plamena a nastala prilikom sagorevanja ugljovodonika, kao to su benzol, toluol i acetilen, sadri male koliine C60, a najbolji saopteni prinos koji je postignut nisko-temperaturnim sagorevanjem benzola u laminarnom plamenu na 1800oC iznosi 20 %. Naunici smatraju da se fulereni nalaze i u Kosmosu i to posebno u blizini crvenih dinova. Kada budu poeli da se proizvode u veim koliinama, polje primene fulerena e biti izuzetno iroko, od fuleren-hidridnih baterija i jakih elektromagneta i magnetnih superprovodnika, preko mikroskopski malih kuglinih leajeva, odnosno maziva za superbrze rotore, pa sve do raketnih goriva, super akumulatora (sa povezanim atomima litijuma i fluora unutar fudbalske lopte koji tite C60 od kiseonika iz vazduha), memorija, nanomaina, materijala desetostruko veih zateznih jaina od elika (nanotube cevaste fulerenske strukture ija je duina viestruko vea od prenika, a u okviru kojih je svaki atom ugljenika u sloju vezan za tri susedna ugljenikova atoma preko sp2 hibridizovanih orbitala), ukljuujui i mnoge druge primene u nanotehnologijama budunosti.

- ta je to aerogel?
Aerogel predstavlja vrstu materiju na bazi silicijuma dioksida, ali koja je toliko porozna da ak 99,8 % njene zapremine ini prazan prostor, odnosno vazduh. Aerogel je providna, plava supstanca koja drei se u rukama izgleda kao kockica plave, zaleene magle. Aerogel je 1000 puta rei od stakla (jo jednog materijala na bazi silicijuma dioksida, istog jedinjenja od koga se sastoje zrna peska sa plae), otkriven je 1930. godine na Univerzitetu u Stenfordu i danas predstavlja najlaku (najreu) vrstu materiju. Aerogel poseduje niz razliitih primena zahvaljujui svojim neobinim osobinama u koje spada i sposobnost izdravanja veoma visokih temperatura. Tako, NASA-ina laboratorija za mlazni pogon u gradu Pasadeni u Kaliforniji je koristila aerogel za toplotno izolovanje elektronskih kutija u roveru Pathfinder koji se 1997. godine proetao po povrini Marsa i tom prilikom je proanalizirao, a istu funkciju e aerogel imati i prilikom izolacije baterija na roveru koji e istraivati Mars 2003. godine. Iako aerogel izgleda kao kockica plave magle, ukoliko na vrh ove kockice postavimo ibice, a dno izloimo plamenu, ibice e biti u potpunosti izolovane od toplote plamena i nee se zapaliti, to je posledica izuzetno niske toplotne provodljivosti aerogela, to ga ini 39 puta boljim izolacionim sredstvom od staklenih vlakana. Takoe, letelica Stardust koja se trenutno nalazi na putu ka kometi Wild-2 koristie aerogel za zahvatanje estica praine sa ove komete, kao i zvezdane praine koju e doneti na Zemlju 2006. godine. Kada letelica Stardust susretne kometu, estice praine koje su manje od zrnaca peska kretae se

brzinom od oko 3 km/s, a aerogel e ove estice postepeno usporavati tokom njihovog prolaska kroz njegovu strukturu, tako da one nimalo ne promene njegov oblik ili hemijski sastav. Kockice aerogela koje se nalaze u ovoj letelici su manje guste na povrini koja je izloena udarcima estica, ali se gustina kockica poveava sa pomeranjem ka njihovom sreditu, a upravo na ovaj nain se izaziva postepeno usporavanje i zaustavljanje kosmikih estica u aerogelu. Kockice aerogela su u letelici Stardust poreane u ramu oblika jednog teniskog reketa, pri emu e jedna strana reketa biti okrenuta kometi koju e presresti, dok e druga strana reketa tokom ostatka sedmogodinjeg putovanja kroz Kosmos biti okrenuta u pravcu leta letelice tako da prikuplja kosmike estice u prolazu. Kada estica ue u aerogel, ona ostavi trag koji je oko 200 puta vei od dimenzija estice. Usled svojih jedinstvenih ne samo toplotnih, ve i akustikih, optikih i elektronskih osobina, smatra se da e aerogel nalaziti veliku primenu na Zemlji budunosti.

- ta su to pametni materijali?
Pamenje je jedna od osnovnih osobina ivog sveta. elije se smatraju najmanjim inteligentnim jedinicama, ali kada priamo o pametnim materijalima, tada govorimo o pamenju onog to ljudi esto nazivaju neivom prirodom kristalima. Jo pre 70 godina, primeena je poveana rastvorljivost oksida u kiselinama koje odgovaraju solima iz kojih su ovi oksidi dobijeni. Tako se npr. aluminijum oksid (Al2O3), dobijen arenjem aluminijum sulfata, najbolje rastvara u sumpornoj, a slabije u hlorovodoninoj, azotnoj ili siretnoj kiselini. Analogna pojava je ustanovljena i kod oksida dobijenih arenjem hlorida, nitrata i acetata, a objanjena je injenicom da su u dobijenim oksidima sauvani delii polaznih soli sposobni da se prisete svoje polazne strukture, to i olakava stvaranje tih soli delovanjem odgovarajuih kiselina na okside. Efekat pamenja kod materijala moe biti raznovrstan. Tako, neki materijali poseduju sposobnost pamenja oblika i ukoliko ih zagrejemo iznad neke tano definisane temperature, oni e se transformisati u oblik koji mu je prethodno namenjen. Ovakav efekat pamenja je prvi put primeen 1932. godine kod nekih zlato-kadmijum legura, a 1938. godine i kod nekih bakar-cink mesinga. Meutim, 1962. godine je u amerikoj mornarikoj laboratoriji otkriveno da i legura titana i nikla u odnosu pola-pola poseduje potpuno povratan proces pamenja koji se moe ponavljati tokom hiljada ciklusa, bez imalo tragova senilnosti. Pri tom prelazu dolazi do znaajnih naprezanja koja se neposredno mogu prevesti u mehaniki rad, to je iskorieno u izradi toplotne maine na bazi nitinola (kako je ova pametna legura nikla i titana dobila ime sa dodatkom inicijala amerike mornarike laboratorije). Osim nitinola i mnoga druga intermetalna jedinjenja kod kojih dolazi do martenzitnog prelaza (kristalna struktura u kojoj su susedni slojevi malo pomereni jedan u odnosu na drugi) poseduju efekat pamenja. Naime, kada se pametno intermetalno jedinjenje hladi, njegova kubna struktura se ne smie u jednu od dve istovetne (jednakoenergetske) trodimenzionalne paralelogramske martenzitne strukture, ve se dobijaju jednake koliine dva blizanca oblika tanke paralelopipedne ploice istegnute u jednom pravcu, sloene sa ploama koje su njihova slika u ogledalu, jer su orijentisane u drugom pravcu (tzv. riblja kost). Pod dejstvom naprezanja u nisko-temperaturnom stanju, sistem e prei samo u jednu od strukture blizanaca. Sa zagrevanjem, materijal prelazi u svoj originalni, visoko-temperaturni oblik, pri emu materijal pamti ovaj oblik koji mu je bio dat iznad oblasti faznog prelaza. Pametni materijali danas nalaze razliite primene: kao zaptivai za spajanje cevi (koje se ohlaene nametaju, a na sobnoj temperaturi se ire to omoguava dobro zaptiven spoj), kao samoizvlaee antene na satelitima (koje su u poetnom stanju skupljene, da bi se u Kosmosu ispravile zagrevanjem iznad kritine temperature), ploice na odei (koje se mogu prati u ve maini da bi zatim povratile svoj prvobitni oblik), kao okviri naoara (kada se iskrive, stavimo ih pod mlaz tople vode i one ponovo poprimaju svoj originalni oblik), u toplotnim mainama

(koje prevode toplotu u rad na bazi irenja i skupljanja nitinola ili nekog drugog pametnog materijala oko kainika potopljenog u vruu i hladnu vodu), a u budunosti e se moda od njih praviti i automobilske karoserije, koje e biti dovoljno da stavimo pod tu tople vode da bi se ispeglale.

- ta su to biomaterijali?
U jednoj egipatskoj mumiji, staroj nekoliko hiljada godina, koja se danas paljivo uva u londonskom British Museum-u, deo lobanje bio je zamenjen zlatnom ploicom. Detaljna ispitivanja su pokazala da je zlatna ploica bila implantirana u ivo ljudsko telo, to svedoi da je i medicina drevnih civilizacija tragala za biomaterijalima koji bi bili kompatibilni sa telima ivih bia. Za razliku od biolokih materijala koji predstavljaju sve materijale biolokog porekla, biomaterijali su svi oni materijali, bilo prirodnog ili vetakog porekla, koji su predodreeni da stupe u fiziki kontakt sa unutranjim tkivima ivih tela. Stoga se naoare ili sluni aparati najee ne smatraju biomaterijalima jer stupaju u kontakt samo sa koom, dok kontaktna soiva, vetake kosti, zubi, sintetiki krvni sudovi, srani zalistci i razna druga medicinska pomagala predstavljaju primere biomaterijala. Biomaterijali mogu biti neresorbilni (u telu zadravaju svoj prvobitni oblik i strukturu) ili resorbilni (u telu se rastvaraju na raun stvaranja novog tkiva), kao i bioaktivni (kada se formiraju veze izmeu biomaterijala i tkiva) ili bioinertni, a obavezne osobine svih biomaterijala su: biokompatibilnost (sklapanje prijateljstva sa telom domaina), visoka otpornost na koroziju (u sluaju metalnih implanata), i odgovarajue mehanike osobine (zatezna jaina, otpornost na zamor i habanje). Hidroksiapatit (Ca10(PO4)6(OH)2), kolagen (koji zajedno ine 89 % kostiju) i mnogi polimeri (na primer poli-L-laktid, poliglikolid) nalaze danas primenu kao komponente koje ulaze u sastav biomaterijala, a u sve veoj meri se u ljudska bia ugrauju i ipovi (mikroelektronska kola) koji u zavisnosti od elektrinih osobina svoje okoline iniciraju luenje korisnih lekova. Stoga, izgleda da kiborzi (spojevi maine i oveka) i androidi (maine koje misle ili oseaju) vie nisu retki sluajevi iz SF pria, ve i deo sveta dananjice.

- ta je to holografska memorija?
Ureaji koji koriste svetlost za uvanje i itanje podataka postoje na naoj planeti od ranih osamdesetih godina 20. veka kada su se na tritu prvi put pojavili kompakt diskovi (CD) koji omoguavaju uvanje 783 miliona bajtova na disku prenika oko 12 santimetara i debljine oko 1,2 milimetra. 1997. godine se na tritu pojavila unapreena verzija CD-ova u obliku DVD-ova (Digital Versatile Discs) na ijim povrinama se mogu uvati itavi dugometrani filmovi. Naime, jedan dvoslojni i dvostrani DVD moe uvati 15,9 Gigabajta podataka, to znai da na njemu moe biti snimljeno 8 sati filma. Meutim, CD-ovi, DVDovi, kao i magnetni zapisi skladite podatke na povrini ureaja, a naunici danas intenzivno istrauju nove naine optikog skladitenja podataka, koji se nazivaju holografskom memorijom, i koji e ukljuivati snimanje podataka po celoj zapremini ureaja, a ne samo na njegovoj povrini. Ovakvo, trodimenzionalno skladitenje podataka e omoguiti uvanje vee koliine informacija na manjem prostoru, kao i bri pristup uskladitenim podacima. Holografska memorija nudi mogunost uvanja jednog Terabajta podataka (1000 Gigabajta ili trilion bajtova) na telu veliine zrna soli. Poetkom sedamdesetih godina 20.veka, naunici iz RCA laboratorije su prvi demonstrirali tehnologiju holografskog materijalnog pamenja putem skladitenja 500 holograma u kristalu litijum-niobata, kao i 550 holograma u jednom svetlosno osetljivom polimernom materijalu. Danas se u osnovne komponente holografskom sistema za skladitenje podataka (Holographic Data Storage System) ubrajaju: plavo-zeleni argonski laser, delilac laserskog snopa, ogledala koja usmeravaju laserske snopove, LCD

ploa (prostorni modulator svetlosti), soiva koja fokusiraju laserski snop i kristal litijumniobata ili neki fotopolimer, kao i CCD (Charge Coupled Device) fotokamera. Kada plavozeleni argonski laser ispali koherentni svetlosni snop, delilac deli snop na dva dela. Jedan snop (tzv. signalni snop) se zatim odbija od jednog ogledala i putuje kroz prostorni modulator svetlosti (LCD ploa) koji prikazuje stranice binarnih podataka kao naizmenine svetle i tamne bljeskove. Informacija sa stranice binarnog koda se prenosi putem signalnog snopa do svetlosno osetljivog kristala litijum-niobata (ili nekog fotopolimera). Drugi odvojeni snop (tzv. referentni snop) se suprotnim putem dovodi do kristala. Kada se dva snopa sretnu, nastala interferenciona putanja skladiti podatke doneene od strane signalnog snopa u odreenu oblast kristala. Svaka stranica informacija se uva u odreenom delu kristala, u zavisnosti od ugla pod kojim je referentni snop osvetljavao kristal. Da bismo proitali zapisane podatke, dovoljno je da osvetlimo kristal referentnim snopom pod istim onim uglom pod kojim je padao na kristal kada je zapisivao date podatke. Referentni snop se difraktuje od kristala dozvoljavajui rekonstrukciju zapisane stranice, koja se zatim projektuje na CCD kameru, koja interpretira i prosleuje digitalnu informaciju kompjuteru. Stoga, kljuna komponenta svakog holografskog skladitenja podataka je ugao pod kojim sekundarni referentni snop osvetljava stranicu prilikom zapisivanja (i itanja) podataka. Razlika od samo jednog hiljaditog dela milimetra e rezultovati u meanju holograma i u neuspenom itanju zapisanih podataka. Naunici iz IBM-a smatraju da e se prvi desktop kompjuteri sa holografskom memorijom pojaviti u prodaji tokom 2003. godine, kada e imati kapacitet od 125 Gigabajta i brzinu prenosa podataka od 40 Megabajta u sekundi, a smatra se da e nedugo zatim, njihov kapacitet dostii 1 Terabajt, dok e se brzina prenosa podataka poveati do jednog Gigabajta u sekundi, to e biti dovoljno za prebacivanje itavog DVD filma za samo 30 sekundi.

- Zato su dijamanti tako dragoceni?

Ugljenik je jedan od 4 esencijalna atoma koji su neophodni za izgradnju ivog sveta (uz vodonik, kiseonik i azot) a ak 18 % naih tela ine atomi ugljenika. Ukoliko u prirodi naiemo na isti (ili barem priblino isti) kristalni ugljenik, moramo znati da je to ili meki grafit (sa heksagonalnom kristalnom reetkom) ili vrsti dijamant (ija se kristalna reetka sastoji od dve povrinski centrirane kubine reetke ugljenikovih atoma koje su pomerene za etvrtinu velike dijagonale jedna u odnosu na drugu) ili veoma retki fulerit (mineral koji se sastoji od loptastih molekula pri emu se svaka od ovih lopti sastoji od 60 ugljenikovih atoma). Dijamanti nastaju u Zemljinom omotau na dubinama od oko 160 km (Zemljina kora je debela 100 km, a Zemljin omota 2900 km ispod ega se nalazi Zemljino jezgro) u uslovima visokog pritiska i visoke temperature. Naime, za nastajanje dijamanta, ugljenik se mora izloiti dejstvu pritiska od oko 30 tona po cm2 (tj. 30 kilobara) i temperaturi od najmanje 400oC. Na dubinama od preko 50 km, postoje pritisci i do 50 kilobara, kao i temperature koje prevazilaze 1200oC. Najvei broj prirodnih dijamanata koje primeujemo oko sebe, nastali su pre vie miliona (ili milijardi) godina, a snane vulkanske erupcije su ih iznele na povrinu formirajui kimberlitne cevi (koje su dobile ime po gradu Kimberliju u Junoj Africi gde su ovakve cevi prvi put pronaene), a najvei broj ovakvih erupcija se desio u rasponu od pre 1100 miliona godina pa sve do pre 20 miliona godina. Naime, vulkanska magma koja je proticala kroz sada ovrsle kimberlitne cevi poticala je iz veoma velikih dubina i iznosila je ka povrini raznovrstan sastav minerala iz Zemljinog omotaa ukljuujui i dijamante. Hlaenjem magme u ovakvim cevima formirale su se plave kimberlitne stene bogate dijamantom. Pod dejstvom erozije, dijamant je sa kimberlitnog kamenja oticao u neke reke, pa se sada nalazita dijamanta u renim izvorima mogu nalaziti i po vie hiljada kilometara od svoje izvorne kimberlitne stene. Danas se najvie dijamanata nalazi u Australiji, Borneu,

Brazilu, Rusiji i nekim afrikim zemljama ukljuujui Junu Afriku i Zair. Dijamant je najtvri poznati mineral i nekoliko desetina ili stotina puta moe biti tvri od korunda, sledeeg najjaeg minerala na Zemlji. Prirodni kristali dijamanta se brue (seku) du najslabije vezanih kristalografskih ravni, ime se dobijaju oblici i nalija koja imamo priliku da sretnemo u draguljarnicama. 100 % isti dijamant je potpuno providan i bezbojan, premda se u prirodnim dijamantima uvek nalaze i neke neistoe koje im mogu davati razne boje. Inae, dijamanti nekada nisu bili nita cenjeniji od drugih dragih kamenia, ali je razlog njihove dananje skupocenosti u tome to skoro svi dijamanti danas potiu iz samo jednog kartela (De Beers Consolidated Mines) u Junoj Africi. De Beers kontroliu 2/3 itavog planetarnog trita dijamanata i ograniavajui njihovu ponudu, odravaju cenu dijamanta visokom. Inae, najvei nebrueni dijamant na svetu je bio tzv. Cullinan koji je bio teak 3106 karata (1 karat je teak 200 miligrama) i pronaen je 1905. godine u Transvalu u Junoj Africi nakon ega je bio iseen na 9 delova, od kojih je jedan, poznatiji i kao zvezda Afrike izloen u Londonskoj kuli.

- ta je to karat?
Karat je jedinica za teinu dijamanata i drugog dragog kamenja, a jedan karat je jednak masi od 200 miligrama, tj. 0,2 grama ili 0,007 unci. Istovremeno, karat je i jedinica kojom merimo istou zlatnih predmeta. Dvadesetetvorokaratno zlato je isto zlato, ali se usled velike mekoe ovako istog zlata, zlatni nakit najee pravi meanjem zlata sa nekim drugim metalom, npr. sa bakrom ili sa srebrom. Tako na primer osamnaestokaratni zlatni predmet sadri tri etvrtine istog zlata, a jednu etvrtinu neke primese, dok u dvanaestokaratnom zlatnom predmetu polovinu sadraja ini zlato, a polovinu neki drugi metal.

- Kako se odreuje tvrdoa kamenja?

U mineralogiji se nikada ne meri tvrdoa kamenja, ve samo tvrdoa minerala. Naime, skoro svaki kamen u prirodi poseduje nekoliko razliitih mineralnih sastojaka. Skalu tvrdoe minerala postavio je mineralog Fridrih Mos (Friedrich Mohs) 1820. godine i na njoj se svi minerali oznaavaju vrednostima izmeu 1 i 10. Tako, tvrdou jednaku 1 poseduje talk (a ovako mekani minerali su veoma masni tako da se tope pod dodirom), gips poseduje tvrdou jednaku 2, nai nokti bi na ovoj skali zauzeli vrednost od 2,5, kalcit 3, bakarni novi 3,5, fluorit 4, apatit 5, staklo sa prozora 5,5, feldspar 6, ovreni elik 6,5, kvarc (pesak sa plae) 7, topaz 8, korund (kao npr. safir ili rubin) 9, a dijamant (koji je najtvri poznati mineral, pa se stoga i koristi za izradu testera i drugih abrazivnih i brueih aparata, a ak 5 puta je tvri od korunda, to znai da je razlika u tvrdoi izmeu dijamanta i korunda vea od razlike u tvrdoi izmeu korunda i talka) 10. Nain na koji se odreuje tvrdoa minerala na Mosovoj skali se sastoji u odreivanju najmekeg minerala sa ove skale koji e prilikom trenja napraviti ogrebotinu na analiziranom mineralu (odnosno mineral - uzorak e ostaviti svoj trag po ovom mineralu), kao i najtvreg minerala sa opisane skale koji e prilikom trenja biti zagreben naim mineralom (odnosno, ovim mineralom e moi da se pie po mineralu uzorku). Na mineral e zauzeti mesto na skali tano izmeu najslabijeg minerala po kome moemo da piemo sa naim mineralom i najtvreg minerala kojim moemo da piemo po naem mineralu.

- ta je to princip gustog pakovanja?

Johanes Kepler je 1611. godine pokuao da pronae nain za najefikasnije reanje pomorandi na gomilu, te je tako formulisao danas jedan od najvanijih matematikih i kristalografskih principa. Naime, atomi u kristalnom telu se mogu u odreenoj vizuelnoj aproksimaciji zamisliti kao sfere koje se uvek reaju pravilno, ali samo dva naina njihovog postavljanja pruaju minimalnu zapreminu tela za dati broj atoma. Ove dva kristalna sistema nastaju beskonanim ponavljanjem u prostoru u jednom sluaju povrinski centrirane kubine reetke, a u drugom sluaju heksagonalne povrinski centrirane reetke. Ako pojedinane slojeve sfera obeleimo kao A, B i C, tada pravilnost kubinog najgueg pakovanja moemo da predstavimo kao ABCABCA, a heksagonalnog kao ABABANaime, postavimo ili nacrtajmo identine sfere na podu i videemo da izmeu njih ostaje izvestan prazan prostor. Tanije, izmeu svake sfere, okruene sa 6 drugih, identinih sfera, postoji 6 odvojenih praznih prostora. Ukoliko od centralnih taaka ovih praznina formiramo dva jednakostranina trougla, jedan usmeren nadole, a jedna nagore, tada emo postavljanjem sfera narednog sloja u temenima jednog, a sfera treeg sloja u temenima drugog trougla dobiti slojeve B i C, odnosno prva tri sloja kubinog najgueg pakovanja, koje se dalje moe graditi u visinu ponavljanjem ova tri sloja. Ovakav nain pakovanja je identian onome koji koriste prodavci prilikom slaganja piramida pomorandi i na taj nain se u sluaju identinih sfera, postie gustina pakovanja od 74,05 %, to znai da 25,95 % zapremine koje zauzimaju sfere ini prazan prostor. S druge strane, kada bismo reali slojeve po principu AAAA, odnosno tako da se svaki sledei sloj rea direktno iznad drugog, dobili bismo gustinu pakovanja od samo 53 %. S druge strane, heksagonalno najgue pakovanja, ija je ispunjenost prostora kao i kod kubinog najgueg pakovanja jednaka 74,05 %, moe se prikazati kao ABABA ili ACACA. Ipak, i pored toga to je prola 391 godina od kada je formulisan ovaj problem, matematiari jo uvek nisu uspeli da dokau da je gustina od 74,05 % najvea mogua gustina pakovanja, ve je do danas samo dokazano da maksimalna efikasnost pakovanja ne moe prekoraiti gustinu od 77,97 %.

- Koliko atoma je debela aluminijumska folija?

Da biste izraunali atomsku debljinu aluminijumke folije, isecite jedno etvrtasto pare ove folije, izmerite lenjirom duine njenih stranice, pomnoite duinu i irinu pareta folije kako bi izraunali njenu povrinu, i zatim, izmerite masu ovog pareta na nekoj osetljivoj vagi. Gustinu aluminijuma moete pronai u svakom priruniku iz Hemije, a deljenjem izmerene mase i teorijske gustine aluminijuma dobiemo zapreminu naeg pareta aluminijuma. Ukoliko, sada, podelimo malopre izraunatu zapreminu folije sa njenom prethodno izraunatom povrinom, dobiemo debljinu folije, koja je u sluaju naeg merenja iznosila 0,0286 mm. Prenik atoma aluminijuma iznosi oko 1,46 angstrema, a jedan angstrem je jednak 10-10 metara. Podelimo sada debljinu folije sa prenikom atoma aluminijuma i uz pretpostavku da su svi atomi aluminijuma poreani jedan iznad drugog, dobiemo koliko atoma je debela aluminijumska folija, to je u sluaju naeg merenja iznosilo 193 000 atoma. Naravno, postoje razliiti tipovi aluminijumskih folija, a mi smo nau uzeli iz omota jedne okolade. Inae, ukoliko ste nekada zagrizli aluminijumsku foliju, sigurno ste primetili da to nije ba prijatno iskustvo, pogotovo ako imate plombu na nekom od zuba, a razlog ovome je u tome to se kontaktom izmeu dva raznorodna metala (sa razliitim elektrohemijskim potencijalom) aluminijumom i metalom iz plombe ili zlatom iz zlatnog zuba, u vlanoj i slanoj sredini (usled prisustva pljuvake) formira tok elektrona izmeu metala, odnosno elektrina struja, koja stimulie nervne zavretke u korenima zuba u ustima.

- Kako fluor iz zubne paste spreava karijes?

Kiseline u ustima uzrokuju gubitak minerala iz zuba, to predstavlja proces pod imenom demineralizacija koji rezultuje u raspadanju zuba. Stvaranje malih upljina u zubima, odnosno karijesa moe biti spreeno remineralizacijom, tj. ponovnim deponovanjem minerala u prethodno oteenu oblast zuba. Akutni fluor, ukoliko se esto primenjuje i u malim koncentracijama, poveava brzinu rasta, kao i veliinu kristala zubne glei. Ubrzani rast kristala zubne glei u povreenom zubu inicira remineralizaciju zuba. Takoe, vei kristali zubne glei su otporniji na napade kiselina. Fluor koji se unosi u krv putem hrane, utie na jaanje zuba tokom njihovog rasta. Fluor se putem krvi prenosi do zuba u razvoju, gde interakcijom sa rastuim kristalima inicira zamenu hidroksiapatita iz zubne glei sa fluoroapatitom, koji je znatno otporniji na karijes, jer se slabije rastvara u kiselinama. Smatra se da fluor izmeu ostalog i direktno deluje na mikroorganizme iz zubnog kamenca, tako to smanjuje njihovu sposobnost stvaranja kiselina. Inae, fluor se ne nalazi samostalno u prirodi, ve uvek ulazi u sastav minerala, odnosno kamenja i stena. Spirajui minerale, voda odnosi i odreenu koliinu fluoridnih jona u reke, mora i okeane. U mnogim zemljama se fluor dodaje u pijau vodu i to u koncentracijama izmeu 0,7 i 0,12 milionitih delova (ppm), to ini optimalni nivo zastupljenosti fluora koji pogoduje zdravlju zuba.

- Kako izgledaju kristali leda?

U tenji da zauzmu najnie mogue energetsko stanje, molekuli vode u ledu i snegu formiraju meusobno slabe, tzv. vodonine veze i tako stvaraju ureenu, periodinu kristalnu strukturu sa heksagonalnom simetrijom. U stvarnosti postoje snene pahuljica raznih oblika, to u irem smislu zavisi od atmosferskih prilika, temperature i vlanosti, a u uem smislu od razliite brzine kojima se molekuli vode iz vazduha prisajedinjavaju ve postojeem kristalu snega u razliitim orijentacijama. Ipak, najea povrinska orijentacija snenih kristala odgovara obliku estostrane prizme. Povrine kristala koje su najravnije, najsporije rastu. Zapravo ne rastu povrine, ve se prilikom rasta kristala, njegove povrine polako pomeraju u pravcu normalnom na njihov poloaj. Novi molekuli se tee vezuju za glatku nego za hrapavu povrinu, jer glatke povrine nude manje mesta na kojima se ovi novi molekuli mogu jednovremeno vezati za nekoliko povrinskih molekula. Baze heksagonalnih kristala leda u obliku estostranih prizmi, glae su od bonih strana ovih prizmi, pa se novi molekuli vezuju za ivice bonih strana kristalne prizme formirajui tako heksagonalne ploe ili tzv. dendrite. Rast dendrita se deava na temperaturama od oko 15oC, dok na drugim temperaturama, bone strane ledenih prizmi rastu sporije i kristali postaju stubasti, dok simetrija u svakom sluaju ostaje heksagonalna. Takoe, postoji jo jedan razlog za ovakav rast kristala snega. Za formiranje kristala leda u obliku estostranih prizmi koriste se molekuli vode iz vazduha, to dovodi do suenja okolnog vazduha. Vodeni molekuli iz okolnog, vlanijeg vazduha, poinju zatim da difuzijom prodiru kroz sloj suvog vazduha koji okruuje rastui kristal, a njihov put je najkrai za bone ivice kristalnih prizmi, pa se oni tu i nadograuju u kristalnu reetku, to dovodi do prestanka rasta prizme i poetka rasta dendrita.

- Zato oblik kristala leda utie na brzinu njegovog topljenja?

Brzina kojom se topi komad nekog vrstog materijala zavisi od povrine materijala koja je u direktnom kontaktu sa toplijom sredinom. Tako, ako uzmemo jednu kockicu leda, jedan polucilindar leda, jednu ledenu loptu i piramidu, lako moemo da izraunamo da iako njihove zapremine, gustine i mase mogu biti jednake, njihova povrina koja zavisi od prostornih dimenzija ovih figura (duina, irina, visina, poluprenik), nije jednaka. Naime, kocka leda poseduje 6 stranica oblika kvadratia, pri emu je povrina svakog od ovih kvadratia jednaka kvadratu duine stranice, pa je ukupna povrina kocke jednaka

estostrukom kvadratu duine ivice kocke. S druge strane, povrina polucilindra se sastoji od povrine dva polukruga (proizvod kvadrata poluprenika osnove i broja !), povrine pravougaonika (jednake proizvodu visine polucilindra i prenika osnove) i povrine zakrivljenog pravougaonika (jednake proizvodu poluprenika osnove, visine cilindra i broja !). Povrina lopte je jednaka etvorostrukom proizvodu kvadrata poluprenika lopte i broja !, a2 , gde je a jednako 4 duini ivice kvadrata osnove piramide (ukoliko je u osnovi pravougaonik, tada je njegova povrina jednaka proizvodu duina dveju ivica razliitih duina), dok je h jednako visini piramide, odnosno duini najkrae linije koja spaja osnovu piramide sa njenim vrhom. Ako je teina sve 4 ledene figure jednaka po 12 grama, a gustina po 0,917 g/cm3, tada je zapremina svih figura jednaka po 11 cm3. Ako izvedemo trei koren iz ove zapremine dobiemo duinu stranice kocke, odnosno 2,22 cm, pa e povrina kocke tada biti jednaka estostrukom kvadratu ove duine, odnosno 29,68 cm2. Ako pretpostavimo da je poluprenik osnove polucilindra jednak 1 cm, tada e njegova visina morati da bude jednaka 7 cm (uzimajui druge vrednosti za poluprenik polucilindra, u manjoj meri e se promeniti i njegova povrina, to isto vai i za sluaj piramide, ali ne i za sluaj kocke ili lopte koje za jednu vrednost zapremine poseduju samo jednu vrednost povrine), odakle lako moemo proraunati da je povrina naeg poluvaljka jednaka 39,12 cm2. Iz zapremine lopte, moemo da izraunamo i poluprenik lopte koji je jednak 1,38 cm, pa je povrina ove lopte zapremine 11 cm3, jednaka 23,9 cm2. to se tie piramide, ukoliko uzmemo da je duina ivice njene osnove jednaka 2 cm, tada e visina piramide morati da bude visoka 8,25 cm, a povrina ovakva piramide je jednaka 37,24 cm2. Stoga, poto je povrina poluvaljka vea od povrine piramide, koja je vea od povrine kocke, dok je i ona vea od povrine lopte, ove ledene figure e se istim ovim redosledom i topiti prilikom ravnomernog predavanja toplote figurama u svim njenim takama. Kada bismo iste ove figure grejali samo sa jedne strane (kao npr. na ringli kada telo zagrevamo samo odozdo), tada bi brzina topljenja zavisila najvie od povrine tela koja je izloena prijemu toplote. dok je povrina jedne etvorostrane piramide jednaka a2 + 2a h 2 "

- Kako se pravi providan led?

Moda ste nekada primetili razliku izmeu bezbojnih i providnih kockica leda koje se slue u restoranima i belih i neprozirnih ledenih kockica koje ste sami zamrzli u zamrzivau. Ukoliko ivite u predelima gde se tokom zime stvaraju ledenice, verovatno ste primetili da su one najee bistre i prozirne. Razlog tome je to one nastaju od iste vode u obliku istopljenog snega, a ne od mineralizovane vode kao to je voda sa esme, a osim toga, providne ledenice nastaju u slojevima. Voda kaplje niz ledenicu i umesto da se odjednom zamrzne, ona ovrava u vidu rastuih slojeva. Ovim procesom se izbegava zadravanje vazdunih mehuria unutar ledenice, to takoe, predstavlja jedan od razloga zato je led iz zamrzivaa neproziran. Ako ste ikada videli kafansku mainu za led, moda ste primetili da ona takoe pravi led u slojevima. Naime, hladna voda tee preko mreaste ploe na kojoj se formira led i ledene kocke (u nekim mainama ledeni diskovi) rastu u slojevima. Stoga, ako elite da kod kue napravite providan led, ponite sa destilovanom vodom (koja ne sadri minerale) i prokuvajte je kako biste eliminisali rastvorene gasove. Metoda koju koristi najvei broj postrojenja za proizvodnju velikih ledenih blokova sastoji se u stavljanju cevi u centar posude sa vodom koja e se zalediti. Kroz ovu cev se zatim u mehuriima uvodi vazduh pod niskim pritiskom. Cev se uklanja pre nego to se sledi sa okolnim ledom, a zatim se uklanja i voda koja zaostaje u centralnom delu posude, a koja sadri sve neistoe, minerale i rastvoreni vazduh. Ova praznina se ponekad popunjava sa sveom vodom i zamrzavanje

hlaenjem se nastavlja. Jezgro ovakvog ledenog bloka je zamagljeno, ali je ostatak bloka proziran.

- ta je to suvi led?
Suvi led je vrsti, odnosno kristalni ugljen dioksid (CO2). Blok suvog leda poseduje povrinsku temperaturu od 78,5 oC, a prilikom zagrevanja na atmosferskom pritisku, sublimuje se, odnosno prelazi direktno u gasoviti ugljen dioksid, ne ostavljajui za sobom tenost. CO2 se moe pretvoriti u tenost samo pri veoma visokim pritiscima. Super hladna temperatura suvog leda, kao i sposobnost sublimacije ine ga idealnim sredstvom za hlaenje. Tako, na primer, ako biste hteli da poaljete neki zaleeni predmet prijatelju u Africi ili u nekoj drugoj dalekoj zemlji, mogli biste poiljku upakovati u suvi led. Tako biste izbegli svu onu otopljenu tenost koja ostaje za obinim ledom. Suvi led se esto koristi i u aparatima za pravljenje dima koje ste sigurno videli na nekim pop-koncertima ili u diskotekama. Vano je znati da se suvi led zbog svoje veoma niske temperature sme drati samo pomou specijalnih rukavica.

- ta je to aktivni ugalj?
Aktivni ugalj predstavlja obian ugalj koji je prethodno reagovao sa kiseonikom pod ijim dejstvom su se otvorili milioni malih pora izmeu kristalia ugljenika. Na taj nain se dobija visoko porozni ugljenik, tj. tzv. aktivni ugalj koji poseduje povrinu od 300 2000 kvadratnih metara po gramu. Ovaj, aktivirani ili aktivni ugalj se zbog svoje velike slobodne povrine koristi u filterima kao adsorbens miriljavih ili obojenih supstanci iz gasova i tenosti. Kada materijal neto adsorbuje, to znai da na svojoj povrini vezuje neke strane estice. Velika povrina aktivnog uglja prua ovoj supstanci veoma mnogo mesta na kojima se mogu adsorbovati neke druge materije, pa otuda i potie njegova izuzetna sposobnost adsorpcije. Aktivni ugalj je dobar za vezivanje raznih neistoa na bazi ugljenika (organskih hemikalija), kao i halogenih elemenata. S druge strane, neke hemikalije, kao npr. nitrati ili natrijum slobodno prolaze preko povrine aktivnog uglja ne zadravajui se na njoj. Ovo znai da su filteri na bazi aktivnog uglja visoko selektivni, tj. neke supstance adsorbuju na raun drugih koje proputaju. Takoe, kada se sva vezivna mesta na povrini filtera popune, tada se filter mora zameniti.

- Zato se koriste polimerni kristali u pelenama?

Dananje pelene se sastoje od pahuljica papira i teno kristalnog hemijskog apsorbensa, poznatog od imenom natrijum poliakrilat. Ova supstanca je u stanju da upije 200 do 300 puta veu teinu vode od svoje teine, a apsorbovanu vodu uva u svojim porama formirajui gel. Natrijum poliakrilat predstavlja polimer, to znai da se sastoji od lanca identinih jedinica (monomera), a monomer natrijum poliakrilata ima hemijsku formulu CH2-CH(COONa)-. Primena kristalnih polimera u pelenama je znatno smanjila debljinu i teinu pelena za bebe, a ovakvi polimeri nalaze i niz drugih primena. Koriste ih graevinski radnici i biciklisti u vidu kapa i ogrlica. Naime, kristali se umau u upljine na odei, a polimerom natopljeno odelo se zatim dri nekoliko sati u vodi. aica polimernog kristala e se rairiti i tako pruati odlino sredstvo za hlaenje tokom toplih letnjih dana, jer e kristali u odei upijati sva vlana isparenja. Cveari, takoe, koriste polimerne kristale kao nain za skladitenje iste vode i dugotrajnije ouvanje sveine iseenog cvea. Takoe, vodovodna i kanalizaciona postrojenja koriste polimerne kristale u svrhu lakeg izolovanja estica prljavtine iz vode. Polimerni kristali nalaze primenu i u odravanju zemljita, procesovanju

ruda, koriste se u postrojenjima za izradu papira i tekstila, kao i u proizvodnji boja, lepkova i trajno ispeglane tkanine.

- ta je to silikatni gel?
Silikatni ili silika gel se koristi kao sredstvo za suenje u raznim vrstama elektronskih ureaja, kao i u nizu drugih proizvoda preko boca sa vitaminima do zapakovanog povra. Visokoporozni silikatni gel ima tu osobinu da odlino apsorbuje vodenu paru i zadrava je u svojim porama. U pakovanjima povra, apsorbovanje vika vlage od strane silikatnog gela poveava trajnost proizvoda i spreava njegovo kvarenje. U elektronskim ureajima, silikatni gel spreava kondenzaciju vodene pare koja bi mogla da pokvari aparat. Takoe, ako boca sa vitaminima sadri neto malo vlage i ako se brzo ohladi, kondenzovana vodena para e upropastiti pilule. Stoga se male kesice silikatnog gela esto nalaze u svim onim proizvodima kojima prekoraenje odreenog nivoa vlanosti moe nakoditi. Po sastavu, silikatni gel predstavlja silicijum dioksid (SiO2), a to je isto hemijsko jedinjenje od koga se sastoji kvarc. Drugim reima, silikatni gel predstavlja visokoporozni pesak sa plae. Silikatni gel moe apsorbovati vlagu u iznosu do 40 % svoje teine, a stoga moe za oko 40 %. sniziti relativnu vlanost u zatvorenoj posudu u kojoj se nalazi. Kada se silikatni gel zasiti, tj. kada se sve njegove pore ispune molekulima vode, on se moe ponovo osposobiti za upotrebu putem zagrevanja do temperature od preko 150oC kada e apsorbovana voda ispariti.

- Kako moemo da prepoznamo plastike u rukama?

Premda skoro sve plastike oko nas sadre u sebi velike koliine pigmenata, plastifikatora ili filera ije je prisustvo u stanju da znaajno izmeni neke karakteristine osobine date plastike, postoji nekoliko testova koje moete primeniti u svrhu identifikacije vrste plastike. Najpre, dobro osmotrite uzorak kako biste na njemu eventualno uoili reciklirajuu etiketu (streliasti trougao sa brojem u sredini). Broj 1 na etiketi znai da je dati plastini predmet napravljen od polietilen tereftalata (PET), broj 2 oznaava polietilen visoke gustine (HDPE), broj 3 predstavlja polivinil hlorid (PVC), broj 4 polietilen niske gustine (LDPE), broj 5 polipropilen, broj 6 polistiren (PS), dok broj 7 oznaava neke druge smole, kao to je na primer akrilonitril butadin stiren (ABS). Od PET-a se najee prave plastine soda boce, dok se od HDPE-a i LDPE-a prave tetrapaci, plastini omoti i sudovi hrane, plastine boice i razne cevi (na primer uloci za penkalo). Razlika izmeu HDPE-a i LDPE-a se ogleda u tome to je LDPE znatno meki i elastiniji od HDPE-a, a i topi se na niim temperaturama. PVC predstavlja osnovu svih vrsta vinila koje se koriste u nizu plastinoh proizvoda, od igraaka do sedita u automobilima i autobusima. PP predstavlja laganu plastiku sa prilino visokom takom topljenja, pa se stoga koristi za pravljenje torbi, tani, kao i nekih pakovanja za hranu. PS se takoe koristi u nizu plastinih proizvoda, od oljica za kafu do hladnjaka. Naravno, samo reciklirajue plastike poseduju ove trouglaste oznake na sebi, dok mnoge druge plastike kao to su na primer najlon ili poliuretan nisu u stanju da se recikliraju. Ukoliko nepoznata plastika nema na sebi oznaku, probajte da je potopite u vodu. Ukoliko brzo potone, plastika verovatno sadri u sebi atome hlora (kao na primer PVC), ako tone polako, verovatno je najlon, a ako pluta tada je najverovatnije polietilen ili polipropilen.

- Kako moemo da razlikujemo providnu plastiku od stakla?

Ukoliko ste nekada drali u rukama transparentnu au i niste bili sigurni da li je ona staklena ili plastina, postoji nekoliko naina da reite ovu dilemu. Izmerite na vagi masu ae, a zatim je potopite u graduisanu cev (cev na kojoj postoji zapreminska skala) napunjenu

vodom (naravno ne do vrha) i vidite koliko e se poveati zapremina vode u cevi. Deljenjem mase ae sa njenom zapreminom dobiemo njenu gustinu. Gustina oksidnih stakala koja se koriste za izradu aa, prozora, vitrina, stolova itd. nalazi se u opsegu od 2,4 do 2,7 g/cm3, dok je plastika koja nalazi slinu svakodnevnu primenu znatno rea s obzirom da njena gustina iznosi izmeu 0,9 i 1,2 g/cm3. Plastine providne ae se danas uglavnom prave od polikarbonatne plastike koja je znatno otpornija na udarce, grebanje i savijanje, a i fleksibilnija je od stakala koja se koriste za pravljenje aa. Stoga, ukoliko uspemo da malo savijemo nepoznati predmet, znaemo da je napravljen od plastike, s obzirom da se staklo usled svoje krtosti brzo lomi pri savijanju. Takoe, toplotna provodljivost plastike je nia od toplotne provodljivosti stakla. Poto je toplotna provodljivost obrnuto srazmerna vremenu koje protekne dok telo ne izjednai svoju temperaturu sa temperaturom okoline, ostavite neko vreme ovu misterioznu au u friideru zajedno sa aom za koju ste sigurni da je staklena. Kada nakon odreenog vremena otvorite vrata friidera i dodirnete ae, ukoliko je staklena aa primetno hladnija od druge ae, onda ete znati da je ova, druga aa plastina. Mnoge plastike takoe plutaju na vodi, dok neke veoma polako tonu u njoj. S druge strane, staklo veoma brzo tone kroz vodu usled vee gustine u odnosu na konvencionalne plastike. Moemo i zagrejati vrh igle do usijanja i pritisnuti ga na au. Ukoliko je aa plastina, igla e proeti da prolazi kroz materijal, dok se slina stvar nee desiti u sluaju stakla. Takoe, ako malo zagrebemo au, u zavisnosti od zvuka koji nastaje, moi emo da razlikujemo staklo od plastike. Naime, dok plastike proizvode dubok, reei ton, stakla prave piskav i visokofrekventni zvuk. Moemo probati i da postavimo nepoznati predmet izmeu dva polarizaciona filtera, kao to su npr. par 3D naoara, fotografski polarizatori ili prozori LCD displeja. Poto staklo nije kristalno, ve amorfno, ono nee pokazivati polarizacione efekte, tako da ukoliko postavimo staklo izmeu dva polarizaciona filtera i zatim jedan od njih zarotiramo za 90o u odnosu na drugi, eliminisaemo svu svetlost koja bi eventualno prola kroz oba filtera. S druge strane, mnoge plastike proputaju specifine boje kada se postave izmeu polarizacionih filtera, pa stvaraju lepe svetlosne efekte rotiranjem filtera.

- ta su to elektroliti?
Elektrolit je nauni naziv za soli, a posebno za jone. Svaki elektrolit se sastoji od jona koji su naelektrisani i oni mogu biti pozitivno naelektrisani katjoni i negativno naelektrisani anjoni. Telesni fluidi, kao npr. krv, plazma ili meuelijski fluid po svom sastavu podseaju na morsku vodu jer sadre velike koliine elektrolita koji se zove kuhinjska so, tj. natrijum hlorid (NaCl). Ovaj elektrolit se sastoji od pozitivno naelektrisanih atoma natrijuma i negativno naelektrisanih atoma hlora. U telesnom fluidu se osim kuhinjske soli u velikoj koncentraciji nalaze jo i katjoni kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, kao i bikarbonatni, sulfatni i fosfatni anjoni. Elektroliti su neophodni u ishrani jer uestvuju u stvaranju razlike u elektrinom potencijalu spoljne i unutranje membrane elija, to ima ulogu u prenoenju nervnih impulsa i kontrakciji miia. Prilikom fizikog vebanja, naa tela gube elektrolite kroz znoj, pa se koliina elektrolita kod sportista obino nadoknauje kroz spotrska pia koja u odnosu na obina osveavajua pia sadre vee koliine elektrolita, a pre svega kuhinjske soli i kalcijum hlorida.

- ta je to ra?
Ra je popularno ime za hemijsko jedinjenje gvoe oksid. Interesantno je da se na apsolutno istom gvou nikada ne pojavljuje ra, jer je ona posledica postojanja izvesne koliine neistoa (tj. stranih elemenata) u gvozdenom predmetu. isto gvoe se vrlo retko nalazi u prirodi, a ranje gvoa ili elika predstavlja primer korozije, elektrohemijskog

procesa koji zahteva postojanje katode (negativno naelektrisane elektrode), anode (pozitivno naelektrisane elektrode) i elektrolita. Kada pare metala korodira, elektrolit snabdeva anodu sa kiseonikom. Vezivanjem kiseonika za metal oslobaaju se elektroni koji kroz elektrolit teku do katode. Kao rezultat procesa korozije, metal anode nestaje stvarajui jedinjenje sa kiseonikom, tj. ru u sluaju nastajanja gvoe oksida. Da bi iz gvoa nastalo gvoe oksid potrebne su tri stvari: gvoe, voda i kiseonik. Kada kap vode padne na gvozdenu ipku, dve stvari se odmah dogode. Voda, koja je dobar elektrolit vezuje se sa ugljen dioksidom iz vazduha i stvara ugljenu kiselinu koja je jo bolji elektrolit. Kako se stvara kiselina i rastvara gvoe, voda poinje da se razlae na svoje sastavne komponente vodonik i kiseonik. Slobodni kiseonik i rastvoreno gvoe se vezuju stvarajui gvoe oksid, tj. ru. Hemijska jedinjenja koja se nalaze u tenostima kao to su kisele kie, morska voda ili slani sprejevi predstavljaju jo bolje elektrolite nego to je to voda, pa stoga dodatno ubrzavaju proces korozije, tj. ranja.

- Zato nerajui elik nikad ne zara?

elik predstavlja leguru gvoa i ugljenika, a nerajui elik sadri jo i izvesne koliine hroma, mangana i silicijuma, a u veini sluajeva i znaajne koliine nikla i molibdena. Upravo ovi elementi reaguju sa kiseonikom iz vode i vazduha i formiraju tanak i stabilan sloj korozionih produkata kao to su metalni oksidi i hidroksidi. Element hrom igra odluujuu ulogu u reakciji sa kiseonikom i stvaranju zatitnog korozionog sloja, a po pravilu svaki nerajui elik sadri najmanje 10 % hroma. Prisustvo zatitnog, stabilnog sloja predstavlja jedan vid barijere koja spreava dodatnu koroziju putem dejstva kiseonika na podpovrinske metalne slojeve. Ovaj zatitni film se formira veoma brzo i vrsto, a samo nekoliko ovakvih atomskih slojeva na povrini elika dovoljni su na redukuju unutranju koroziju na veoma niski nivo. Poto je ovaj zatitni sloj tanji od talasne duine vidljive svetlosti, on se najee i ne vidi golim okom. Uobiajeni, jeftini elik, u suprotnosti sa nerajuim elikom, reaguje sa kiseonikom iz vazduha i vode, stvarajui na svojoj povrini relativno nestabilan sloj gvoe oksida i gvoe hidroksida, ija se debljina poveava sa vremenom izlaganja vodi i vazduhu. S obzirom na svoju dugotrajnost i estetsku privlanost, nerajui elik se koristi za pravljenje raznih proizvoda, od kaika i viljuki, preko kuhinjskih lavaboa do modernih graevinskih konstrukcija.

- Koji je najkrui materijal u prirodi?

Donedavno se smatralo da je dijamant najtvri i najkrui materijal u prirodi, ali je krajem marta 2002. godine titulu najkrueg materijala preuzeo osmijum. Dijamant je najtvri poznati materijal u prirodi, s obzirom da ga ni sa im ne moemo zagrebati (jer samo sa tvrim materijalom moemo zagrebati manje tvrd materijal), a to je i razlog zato skoro sve industrijske abrazivne maine koriste dijamante za seenje drugih materijala. Poto je teorijskim putem veoma teko predviati tvrdou materijala na osnovu njegove atomske, elektronske i makro strukture (defekti kristalne reetke, granice izmeu kristalnih zrna. poroznost itd.), fiziari uglavnom predviaju otpor materijala na dejstvo kompresione sile. Dejstvom mehanikog napona (sile po jedinici povrine datog materijala) izaziva se istegnue materijala, a izvod napona po deformaciji predstavlja modul elastinosti koji definie krutost materijala. U optem sluaju, najkrui materijali su takoe i najtvri. Premda je osmijum veoma tvrd za jedan metal, on je ipak meki od dijamanta, ali su teorijski prorauni pokazali da bi trebalo da bude krui od dijamanta. Da bi eksperimentalnim putem proverili ova teorijska predvianja, naunici iz amerike Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u Kaliforniji su izvrili merenje koeficijenta elastinosti osmijuma u tzv. dijamantskoj nakovnoj

eliji koja se sastoji od dva kristala dijamanta razdvojena tankim metalnim filmom sa rupom prenika 60 mikrometara u sredini. U ovu rupu je postavljen prah osmijuma zajedno sa argonom kako bi se pritisak to ravnomernije raspodelio, a zatim je metalno sredite nakovne elije zajedno sa osmijumom u njegovom centru izloeno pritisku od 600 000 atmosfera (oko 60 GigaPaskala). Merenjem rastojanja izmeu atoma osmijuma u njegovoj kristalnoj reetki pomou difrakcije X-talasa na elektronskim oblacima atoma kristala osmijuma odreen je modul elastinosti od 462 GPa, to je za 19 GPa vee od vrednosti iste veliine kod dijamanta. Rezultati ovog eksperimenta su veoma neobini jer se osmijum u mnogo emu razlikuje od drugih materijala visokog modula elastinosti. Dijamant i neki metalni dioksidi koji su takoe jaki i nekompresibilni, najee se oporavljaju (ne deformiu se trajno) nakon izlaganja visokim temperaturama i pritisku. Dijamant je takoe lagan materijal iji su atomi kovalentno vezani i poreani u prostoru tako da formiraju kubinu kristalnu strukturu, dok je osmijum teak (redni broj 76, a maseni 190,2 za razliku od ugljenika iji je redni broj 6, a maseni 12), metalan (to znai da njegovi atomi plivaju u moru najslabije vezanih elektrona) i poseduje heksagonalnu kristalnu strukturu. Osmijum bi mogao da poslui kao jedna od komponenti za pravljenje super-tvrdih materijala budunosti i to npr. u kombinaciji sa ugljenikom, borom, azotom ili kiseonikom koji su svi uobiajeni atomski sastojci materijala visoke jaine.

- ta je to negativna krutost?
Kada na odreeni materijal u prirodi delujemo silom, on e se deformisati upravo u pravcu dejstva sile. Kada bismo na y-osi dvodimenzionalnog grafika ucrtali napon (odnosno, silu po jedinici povrine) kojim delujemo na telo, a na x-osu istegnue materijala (ili njegovo sabijanje u sluaju kompresionog napona) tada bismo dobili pravolinijsku ili krivolinijsku zavisnost iji bi koeficijent pravca (odnosn tangens ugla koji kriva zaklapa sa x-osom) bio pozitivan. Nagib ove krive upravo predstavlja koeficijent elastinost za dati materijal koji definie krutost materijala i vrednost ovog koeficijenta je za sluaj najveeg broja materijala pozitivna. Meutim, kada se deformacija materijala vri u suprotnom smeru od smera dejstva sile, tada materijal poseduje negativnu elastinost, odnosno negativnu krutost (krutost se moe definisati kao mera kojom se kristal opire sabijanju). Negativnu krutost ne bi trebalo da meamo sa negativnim Poazonovim koeficijentom koji se odnosi na pojavu irenja kristalne reetke u normalnom pravcu u odnosu na pravac istezanja materijala. Negativna elastinost se pojavljuje kod onih materijala koji imaju izvesnu koliinu uskladitene energije (ili im se kontinualno dovodi energija). Meutim, ova osobina je veoma nestabilna, premda se teorijskim putem pokazalo da inkluzije (mali paketii, odnosno mehurii) negativne elastinosti mogu biti stabilizovane u okviru matrice napravljene od materijala pozitivne elastinosti. Istraivai sa Univerziteta u Viskonsinu u gradu Medisonu su nedavno eksperimentalnim putem izveli opisani postupak tako to su u matricu od istog kalaja ugradili negativno elastine inkluzije feroelastinog vanadijum dioksida. Rezultujui kompozitni materijal je pokazao odlino rasipanje energije sile koja deluje na njega. Mali paketii negativne elastinosti su spremno apsorbovali mehaniku energiju, ali nisu mogli da kolabiraju jer ih je na mestu odravala pozitivno elastina matrica. Takoe, pokazalo se da inkluzije nainjene od materijala negativne elastinosti doprinose krutosti rezultujueg kompozitnog materijala u veoj meri nego da su inkluzije napravljene od dijamanta (najkrueg materijala posle osmijuma). Ovakav kompozitni materijal ak 15 puta efikasnije priguuje vibracije od tipinih kompozitnih materijala, a smatra se da e nai primenu u mnogim oblastim industrije od automobilskih karoserija, preko kuita motora do ramova svemirskih teleskopa.

- ta su to nanoklasteri?
Tokom osamdesetih godina 20. veka otkriveno je da se gasoviti metalni atomi sjedinjuju u male globule (grupice), odnosno klastere od po nekoliko atoma pri emu je broj atoma u svakom klasteru isti i esto se naziva maginim brojem datog metala. Nedavno je otkriveno da se i prilikom naparavanja metalnih atoma na nekoj kristalnoj povrini deava slina pojava, pri emu se klasteri sa tano odreenim brojem atoma postavljaju na tano odreenom razmaku jedni od drugih. Tako se oko 1011 klastera formira na povrini od nekoiko mm2, pri emu je poeljno da se proces naparavanja odigrava pri povienoj temperaturi (najee izmeu 100 i 200 oC) kako bi atomi gasa posedovali dovoljno toplotno kretanje da bi na povrini supstrata zauzeli najstabilniju energetsku konfiguraciju (onu sa najmanjom slobodnom energijom). Ukoliko je kristalna povrina na koju se naparavaju metalni atomi isuvie hladna i ukoliko atomi gasa isuvie brzo pristiu na povrinu, tada nanoklasteri nee biti tako pravilno rasporeeni jedni od drugih, jer e neki od atoma biti uhvaeni na pogrenim mestima, a nee posedovati dovoljnu toplotnu energiju da se jo kreu po povrini i na njoj pronau najstabilnije energetsko stanje koje oigledno odgovara stvaranju klastera od po nekoliko atoma i to na tano odreenim mestima na kristalnoj reetki supstrata. Poto poseduju samo po nekoliko atoma, ovi klasteri imaju duinu od svega nekoliko nanometara, pa se stoga i nazivaju nanoklasterima. U februaru 2002. godine, istraivai Kineske akademije nauka u Pekingu su naparavanjem atoma indijuma na silicijumskoj povrini dobili trouglaste klastere od po 6 atoma indijuma, pri emu osim to su svi bili istog trouglastog oblika i na identinim rastojanjima jedni od drugih, svi su se nalazili na istoj polovini jedinine elije (najmanjeg dela kristalne reetke koji se periodino ponavlja u prostoru, a poseduje istu simetriju kao i cela kristalna reetka) silicijuma. Ovakvi nanoklasterni materijali e se koristiti u naprednim optikim i elektronskim aparatima budunosti, jer elektroni zatvoreni u ovakvim prostorima imaju mogunost da stvaraju fotone korisnih talasnih duina. Ukoliko klasteri imaju mogunost da se namagnetiu, oni e onda moi da se koriste kao ultra-gusti memorijski ureaji, a nalazie primenu i u spintronicima, kao i sloenim katalizatorima hemijskih reakcija.

- Da li je kofa sa vlanim peskom tea od kofe sa suvim peskom?

Ako bismo imali dve kofe jednakih zapremina napunjene do vrha, jednu sa suvim, a drugu sa vlanim peskom, moda bi nam na prvi pogled izgledalo da je kofa sa suvim peskom tea, jer bi prisustvo dodatne vode u kofi sa peskom dovelo do smanjenja gustine meavine peska i vode. Meutim, ovo ne bi bilo ispravno rezonovanje. Evo i zato. Probajte da sipate vodu u kofu punu do vrha sa suvim peskom. Primetiete da nijedno zrno peska nee ispasti iz kofe, to znai da voda prodire u pukotine suvog peska, uopte ne poveavajui ukupnu zapreminu peska. Iz ovog kratkog zapaanja lako zakljuujemo da je vlani pesak tei od suvog, naravno pod uslovom da zauzimaju jednake zapremine.

14. O filmovima i TV-u

- Koja je razlika izmeu analogne i digitalne televizije?
U sluaju analogne televizijske transmisije, video kamera sa brzinom snimanja od 30 slika u sekundi snima slike scene koje zatim prevodi u redove pojedinanih taaka koje se nazivaju pikselima. Svakom pikselu se dodeljuje odreena boja, kao i nivo osvetljenosti. Redovi piksela se kombinuju sa sinhronizacionim signalima (horizontalni i vertikalni) tako da elektronska kola u TV-u znaju kako da prikazuju redove piksela. Finalni signal koji sadri informaciju o boji i intenzitetu svakog piksela u nizu redova, zajedno sa horizontalnim i vertikalnim sinhronizacionim signalima se naziva kompozitni video signal. Zvuk se snima i prenosi kao odvojeni signal. Kompozitni video i zvuni signal se mogu prenositi u vidu radio talasa koje prima antena TV prijemnika, mogu se snimati na video traku, mogu se slati preko kablovskog TV sistema itd. Meutim, digitalne satelitske i digitalne kablovske sisteme ne treba meati sa digitalnom televizijom. Naime, satelitska ili kablovska kutija prima digitalni signal sa satelita ili iz kabla (koji je prethodno samo za potrebe preciznijeg prenosa signala bio preveden iz analognog u digitalni oblik) i prevodi ga u analogni signal, koji zatim alje na uobiajeni, analogni TV prijemnik. Digitalna televizija (DTV) je, s druge strane, potpuno digitalna, a zasniva se na digitalnim kamerama (ija je rezolucija znatno vea od rezolucije analognih kamera), digitalnom prenosu signala, kao i na digitalnim TV prijemnicima (ija je rezolucija (min. 704 x 480 piksela) takoe vea od rezolucije analognih TV-a (max. 512 x 400 piksela). Svaka TV stanica poseduje po jedan digitalni TV kanal, koji je u stanju da prenosi vie pod-kanala. Naime, brzina prenosa podataka (od 19,39 Megabitova u sekundi) se moe podeliti u nekoliko razliitih pod-kanala, ija e suma brzina prenosa biti jednaka ukupnoj brzini prenosa celoga kanala. Svaki pod-kanal moe emitovati razliiti program, a razlog zato TV stanice stvaraju pod-kanale je u tome to digitalni TV standardi dozvoljavaju nekoliko razliitih rezolucija, a to su: 704 x 480, 1280 x 720 (sa 60 slika u sekundi) i 1920 x 1080 (sa 30 slika u sekundi tzv. HDTV signal). Ukoliko stanica eli da emituje program sa rezolucijom koja odgovara HDTV signalu (u sluaju programa sa slikama u kojima ima mnogo pokretnih detalja, kao to su na primer fudbalske utakmice ili avanturistiki filmovi), tada e u tu svrhu ona morati da koristi svih 19,39 Megabitova u sekundi. Meutim, ako stanica prenosi statine vesti ili ou program kojima nije potrebna velika rezolucija, tada ona u tu svrhu moe koristiti minimalnu rezoluciju sa brzinom prenosa od npr. samo 3 Megabita u sekundi. Tako bi ostalih 16,39 Megabitova u sekundi mogla da iskoristi za emitovanje istog ili razliitog programa na drugim podkanalima. Mogue je izabrati i rezoluciju od 704 x 480 piksela sa samo 30 slika u sekundi, to bi otprilike odgovaralo najkvalitetnijoj slici sa analognih TV-a. HDTV (High Definition TV) ima razliit aspektni odnos (odnos irine i duine ekrana je jednak 16:9) od analognih TV-a (4:3). Ideja o prenosu vie razliitih programa preko samo jednog kanala je otelotvorena zahvaljujui MPEG-2 sistemu kompresovanja slika u svrhu prenosa. Naime, prilikom dekodiranja programa, MPEG-2 doputa kako biranje rezolucije ekrana, tako i biranje brzine prenosa podataka.

- Zato se TV antene na krovovima postavljaju horizontalno?

Posetioci iz kontinentalne Evrope su esto zaueni kada na Britanskim ostrvima primete da su TV antene na krovovima kua postavljene vertikalno. Naime, orijentacija jedne prijemne antene zavisi od polarizacije elektromagnetnih talasa koje antena prima. Svetlost predstavlja oscilacije elektromagnetnog polja, a u pojedinanom snopu svetlosti neki talasi

mogu da osciluju gore-dole, neki bono, a neki u raznim dijagonalnim pravcima. Pravci oscilovanja mogu ravnomerno da budu razmeteni u krug, pri emu nijedna ravan oscilovanja svetlosnih talasa ne dolazi do veeg izraaja od ostalih. Suneva svetlost, kao i svetlost koja dolazi sa elektrine lampe, obino su ovako ustrojene i za njih kaemo da nepolarizovane. Zamislimo, meutim, da se svetlost (ili neki drugi vid elektromagnetnih talasa) kree kroz neki providni kristal. Kristal se satoji od atoma ili grupa atoma rasporeenih u pravilne nizove ili listove. Jedan svetlosni talas lako bi proao kroz kristal ukoliko bi se dogodilo da osciluje u ravni koja bi stajala izmeu dva lista atoma. Ako bi, meutim, svetlost oscilovala u ravni koja bi se nalazila pod nekim uglom u odnosu na atomske ravni, ona bi udarala u atome i najvei deo njene energije bi bio utroen na izazivanje vibriranja atoma, a takva svetlost bi bila delimino ili potpuno apsorbovana. Analognu pojavu moete izvesti ukoliko veete jedan kraj kanapa za drvo, a drugi kraj drite u ruci, a negde na otprilike pola duine, kanap prolazi kroz otvor izmeu dve daske na ogradi. Ukoliko zatalasate kanap gore-dole, talasi e prolaziti kroz ogradu i putovati od vas prema drvetu. Ako, meutim, zatalasate kanap ne gore-dole ve bono, tada e talasi kanapa udarati u daske ograde i nee prolaziti do drveta. Na taj nain neki kristali dele celokupnu energiju svetlosnih talasa u dva posebna snopa. U jednom snopu, svi talasi osciluju u jednoj ravni, a u drugom u ravni koja je pod pravim uglom u odnosu na ravan oscilovanja talasa iz prvog snopa. Kada svetlosni talasi osciluju samo u jednoj posebnoj ravni, za takvu svetlost kaemo da je ravanski polarizovana ili samo polarizovana. Kada je 1808. godine, francuski naunik E. L. Malis prvi put uoio ovu pojavu, on ju je nazvao polarizacijom rukovodei se tadanjim pogrenim smatranjem da se svetlost sastoji od estica sa polovima slinim onima kod magneta. Ako je talas horizontalno polarizovan, vektor elektrinog polja osciluje u horizontalnoj ravni. U tom sluaju, vektor magnetskog polja koji je uvek normalan na vektor elektrinog polja, osciluje u horizontalnoj ravni. Pravac vektora elektrinog polja isti je kao smer naizmenine struje u vodu emisione antene. Ako je vod horizontalno postavljen, emitovani elektromagnetni talasi e biti horizontalno polarizovani i obrnuto. U Evropi i Americi se koristi horizontalna polarizacija televizijskih i ultrakratkih talasa, dok se u Velikoj Britaniji koristi vertikalna polarizacija, pa je to razlog zato su TV antene na krovovima kua u Engleskoj postavljene uspravno.

- Zato se ponekad uje boing kada upalimo TV?

Glasno boing se ponekad uje prilikom dovoenja napona na elektrode katodne cevi televizora u boji ili monitora usled delovanja razmagnetiueg elektrinog kola u njemu. Kada ukljuimo TV, katodna cev usmerava snop elektrona u fini ablon trobojnih fosfornih takica na ekranu televizora. Pre nego to pogode ekran, elektroni prolaze kroz izreckanu metalnu masku, koja proputa samo one elektrone koji su se usmerili na fosforne take ispravnih boja. Ova metalna maske moe postati namagnetisana tokom vremena, a kao takva ona bi preusmeravala elektrone u pogrenim pravcima. Da bi se ta pojava spreila, televizor poseduje veliki razmagnetiui kalem koji se ukljuuje svaki put kada upalimo televizor, i tada kolo alje snaan puls promenljive elektrine struje kroz kalem, to dovodi do razmagnetisavanja itave metalne konstrukcije katodne cevi usled ega dolazi do zvunog udara kroz kutiju televizora, a to ujemo kao glasno ili tiho boing.

- Kako se rauna koliko je ljudi gledalo televizijsku emisiju?

Kako bi dobili uvid ta gledaoci posmatraju i u kolikoj meri, televizijska kompanija pravi ugovor sa oko 5000 domainstava koji predstavljaju reprezentativni uzorak jedne nacionalne procene. U televizore ovih porodica se ugrauju merai koji registruju da li je televizor upaljen i ako jeste, koji program je ukljuen. Ova tzv. crna kutija nije nita drugo do

kompjuter i modem koji svake noi alje informacije u centralni kompjuter televizijske kompanije. Na taj nain, kompanija moe dobiti procentualnu vrednost koliko ljudi posmatra pojedine TV emisije, a taj procentualni odnos se zatim uoptava na celokupnu televizijsku populaciju. Takoe, ovi podaci se esto uporeuju sa usmenim anketama kako bi se dodatno poveala pouzdanost podataka.

- Zato se neke filmske serije zovu sapunice?

Izraz ''sapunska opera'' je prvi put upotrebljen za vreme ekonomske depresije u Americi tridesetih godina dvadesetog veka, a odnosio se na radio dramske serije ije su trokove emitovanja finansirali proizvoai sapuna i prakova za pranje, kao to su bili npr. Proctor and Gamble. Ove petnaestominutne dramske serije, kao npr. ''Mama Perkins'' i ''Obina, neugledna Dejn'', govorile su o enskim biima i njihovim emotivnim svetovima, a izraz ''opera'' upuivao je na melodramu iz prefinjenog muzikog anra. Pretpostavljalo se da e, sponzorisanjem radio emisija koje se bave enama, njihovim porodicama i svakodnevnim dogaajima, dopreti do domaica koje e na spisak potreptina staviti i praak za pranje. Ove ''prie bez kraja'' postale su veoma popularne i pedesetih godina preselile su se na televiziju, sa epizodama produenim prvo na 25, a potom i na 60 minuta. The Guiding Light je sapunica koja je u Americi poela da se emituje, najpre na radiju 1937. godine, da bi zatim 1952. godine bila preseljena na televiziju, gde se jo uvek prikazuje. Skoro sve epizodne televizijske drame se i danas esto nazivaju sapunicama, pre svega zbog prisustva mnogobrojnih reklamnih poruka koje se prikazuju tokom kratkih pauza u emisiji pojedinanih epizoda serije, premda naravno, sapuni i deterdenti, kao i drugi higijenski i kozmetiki proizvodi nisu jedine stvari koje se reklamiraju na TV-u.

- Zato ruka izgleda smeno kada sa njom maemo ispred TV ekrana?

Ukoliko ste se nekada zapitali zato ruka izgleda neobino kada sa njom maemo ispred TV ekrana ili monitora, onda znajte da je ova pojava posledica strob efekta. Televizijski ekrani i monitori osveavaju svoju sliku odreenom brzinom (tzv. brzina osveavanja). Iako nam se ini da slika na kompjuterskom monitoru stoji, ona se konstantno re-emituje, odnosno osveava brzinom od izmeu 60 i 100 puta u sekundi. Nae vizuelne sposobnosti nam omoguavaju da primetimo brzinu treperenja od oko 25 do 30 puta u sekundi (odnosno 25 do 30 Herca), tako da nam svako treperenje vee od ove frekvencije, pa stoga i vrlo frekventno osveavanje ekrana, izgleda postojano, odnosno kao izvor svetlosti konstantnog intenziteta. Poznajui osetljivost ljudskog oka na brzinu pomeranja slika, znamo i da dobar crtani film mora imati najmanje 24 slike u sekundi kako nam kretanje animiranih likova ne bi izgledalo isprekidano, odnosno tako kao da se smenjuju pojedinane slike. Kada maemo rukom ispred monitora, TV ekrana ili bilo kog drugog stroboskopskog svetla (izvora svetlosti koji treperi), naa ruka e blokirati izvesnu koliinu svetlosti i videemo obrise nae ruke u odreenim intervalima koji zavise od brzine kretanja nae ruke, brzine osveavanja naeg oka i brzine osveavanja monitora. Razlika izmeu brzine osveavanja oka i brzine osveavanja monitora se naziva pulsnom frekvencijom. Ako sada pomeramo ruku odreenom brzinom veoma blizu monitora (tako da ga skoro dodirujemo), rastojanje izmeu slika ruke e biti jednako koliniku brzine kretanje ruke i pulsne frekvencije. Broj slika koje emo videti e biti jednak koliniku irine monitora i rastojanja izmeu ruke i ekrana. Tako, na primer, ukoliko pomeramo olovku pored ekrana brzinom od 2 metra u sekundi, a ukoliko je pulsna frekvencija jednaka 60 Hz, tada e rastojanje izmeu slika olovke, odnosno njenih obrisa biti jednako 3,33 cm. Svaka slika e biti razdvojena za po santimetar, a broj olovki koje emo moi da vidimo bie jednak koliniku irine ekrana (oko 40 cm) i 3,33 cm to je jednako 12.

Takoe, osim viestrukih slika pokretnog predmeta koje se pojavljuju ispred displeja, moemo primetiti i da pokretni predmet izgleda kao da se malo savio. Razlog ovom savijanju je u tome to monitor ne osvetljava istovremeno itav ekran, ve ga zapravo skenira liniju po liniju, poevi od vrha ekrana i sputajui se nadole. Monitor izvri skeniranje svakog piksela tokom pojedinanog osveavanja veoma brzo, meutim i ovo tzv. rastersko skeniranje poseduje izvesnu frekvenciju. Uz pomo ve opisanih formula, moemo da odredimo i rastojanje izmeu obrisa predmeta u zavisnosti od ove rasterske frekvencije. Poto se slika osveava odozgo nadole, primetiemo savijanje naeg prsta ili olovke na vrhu u suprotnom pravcu od kretanja. Kada bismo sada i talasali prstom gore-dole, videli bismo da on postaje neto deblji. Ovakva stroboskopska svetla nalaze niz primena u svetu oko nas. Tako, npr. fiziari uz pomo stroboskopskih svetala mere brzine ili ubrzavanja tela ili estica, fotografiu veoma brze objekte, a u automehaniarskim radnjama se esto brzina rada motora odreuje uz pomo jednog ovakvog svetla. Naime, ucrtavanjem takice na osovini i usmeravanjem treperavog svetla na nju, lako moemo da odredimo kojom brzinom se ona okree.

- Kako neki video snimci ne mogu da se presnime?

Signali nekih video kaseta su zatieni od presnimavanja i kada napravimo kopiju njihovog snimka i pustimo ga preko video plejera na TV-u, slika se ili ne vidi, ili stalno treperi. Signal koji potie sa originalne video trake sadri posebnu vrstu uma koju TV ne primeuje, ali sa kojom video rekorder ne moe da barata. Ovaj umni signal zbunjuje komponentu video rekordera pod imenom automatic gain control (AGC) kolo, koje ne uspeva da presnimi ispravan signal. Kompozitni video signal sadri svetlosnu informaciju (kolika je osvetljenost svakog piksela na ekranu), informaciju o bojama (koje je boje svaki piksel) i sinhronizacionu informaciju koja kae elektronskom topu koji naslikava ekran kada da usmeri elektronski mlaz na levu stranu ekrana tokom svake skenirajue linije, kao i kada da preusmeri mlaz na vrh ekrana na kraju iscrtavanja svake slike. Ove dve informacije se nazivaju horizontalnim i vertikalnim sinhronizacionim pulsevima. Postoji i odreeni vremenski period (tzv. prazni interval) tokom koga je elektronski top ugaen, jer se tada elektronski mlaz preusmerava na levu stranu ili na vrh ekrana. Zatitni signal se ubacuje upravo u vertikalni prazni interval i sadri dodatne sinhronizacione pulseve, kao i lane video podatke. Poto TV ne prikazuje nita tokom praznog intervala, tada se nita neobino i ne deava na TV ekranu tokom gledanja filma. Meutim, video rekorder pokuava da napravi veran snimak celokupnog signala sa trake i stoga pokuava da presnimi i signal koji sadri dodatne sinhronizacione pulseve. AGC registruje dodatne sinhronizacione pulseve i lane video podatke i kao rezultat neispravno podeava nivo jaine signala. Stoga se prava video informacija presnimava na znatno niem nivou nego to bi to bio sluaj kod nezatiene trake, pa se na ekranu ili ne pojavljuje nita ili se vidi izdeformisana slika. Ipak, zvuni signal sa trake e moi verno da se presnimi jer ga presnimava potpuno odvojeno kolo video rekordera.

- Zato upaljeni TV ne moemo da snimamo sa video kamerom?

Ukoliko ste ikada pokuali da uz pomo video kamere snimite televizijski ekran ili kompjuterski monitor, sigurno znate da ete na snimku umesto TV slike dobiti samo podrhtavajuu sliku ili crnu traftu koja pada po ekranu. Treperenje slike na video zapisu se pojavljuje usled razlike u skenirajuoj frekvenciji kamere i monitora, kao i usled razlike u nainu na koji fosforne takice ekrana opaaju ljudske oi i senzor kamere. U televizijskom aparatu, mlaz elektrona skenira horizontalne linije piksela du ekrana. Pikseli se sastoje od fosfornih takica koje zasvetle kada ih pogodi mlaz elektrona. Za nae oi, ove fosforne takice svetle jedan trideseti deo sekunde nakon to ih pogodi snop elektrona i tokom ovog

vremena mi vidimo stabilnu sliku. Meutim, senzorima video kamere ne izgleda da fosforne takice svetle toliko dugo kao nama. Najvei broj video kamera snima brzinom od 60 do 100 slika u sekundi, dok se TV ekran najee osveava (mlaz elektrona ponovo prebrie sve piksele na ekranu) oko 30 puta u sekundi. iroka crna trafta koju vidimo na ekranu umesto TV slike pokazuje niz piksela koji su prestali da svetle dok je kamera pokuala da ih uslika, a trafta se pomera jer kamera i monitor nisu tano sinhronizovani. TV stanice poseduju specijalne monitore i kamere koji se mogu meusobno sinhronizovati, tako da se skeniranje kamere izvodi uporedo sa skeniranjem monitora. Neki kamkorderi snimaju 30 slika u sekundi i pomou ovih kamera je bez problema mogue snimati sliku monitora koja se osveava 60 puta u sekundi. Drugim reima, bitno je uskladiti to je mogue niu ali prihvatljivu brzinu snimanja kamere sa to je mogue veom brzinom osveavanja ekrana, kako bi se izbeglo pojavljivanje crne trafte na ekranu.

- ta je to blue screen tehnika?

Blue screen tehnika (ili tzv. tehnika putujueg matea) predstavlja animacionu tehniku specijalnih efekata pomou koje se na primer, novinari prikazuju kao da se nalaze ispred nekog imaginarnog predela, prognozeri vremena ispred animirane vremenske mape prepune kompjuterske grafike, a ova tehnika je omoguila i poletanje deaka na biciklima u filmu ET. Od kada postoji filmska industrija, matei su se koristili za pravljenje specijalnih efekata, a jedan od najstarijih matea je tzv. dvostruko eksponirani mate. Ukoliko bismo pomou ovog efekta hteli da snimimo glumce ispod nekog divnog, sunanog prizora neba koji je daleko od filmskog studija, najpre bismo snimili scenu tako to bismo na soivo postavili crni papir ili traku tako da bi oblast neba bila maskirana i ostala neeksponirana na filmu. Scena se snima normalno, ali se samo donja polovina kadra eksponira. Nakon snimanja, kamerman premotava film u kameri, prebacuje tamnu traku na prethodno eksponirani deo filma i zatim snima odgovarajuu stvarnu ili naslikanu nebesku pozadinu. Najee su se oblaci u filmovima snimali usporenom brzinom, tako da izgleda da se veoma brzo kreu po nebu, to doarava utisak snane i dirljive scene. Danas, postoje dve varijacije ove tehnike statikog matea. Naime, nebo ne mora ni stvarno snimljeno, ve moe biti i kompjuterski iscrtano, a i dve scene mogu biti snimljene na dva odvojena dela filma i naknadnim projektovanjem odvojenih delova na jedan film ili digitilizovanjem i naknadnim slaganjem, biti ukomponovane u zajedniki film. Meutim, kada je potrebno uvesti kompletnu pozadinu iza glumaca tada se koristi blue screen (travellin matte) tehnika, koja nam omoguava da kombinujemo vie delova filma u samo jednom rezultujuem filmu. Najpre je neophodno snimiti eljenu pozadinu, a zatim i scenu iza koje se stavlja plavi pano po kome je ova tehnika i dobila ime. U odeljku za specijalne efekte se zatim koriste specijalni filteri kako bi se stvorili dva matea iz scene sa glumcima. Jedan mate pokazuje siluetu glumaca, dok drugi predstavlja negativ prvog matea. Ovi matei se veoma lako dobijaju jer kada se plava boja propusti kroz crveni filter, dobija se crna boja. Korienjem crno-belog filma visokog kontrasta mogue je izdvojiti samo siluete. Kombinovanjem dva originalna filma i dva matea, mogue je napraviti finalni film sa glumcima na eljenoj pozadini. Najpre se kombinuje pozadina sa siluetama glumaca, zatim se film premotava unazad kako bi se siluete glumaca ispunile sa njihovim stvarnim likovima. Ova tehnika se naziva putujuim mateom, jer je za razliku od statinog matea, mate razliit za svaki kadar filma. Naravno, jedna od mana ove tehnologije je u tome to glumac ne sme da nosi na sebi nita plavo, jer e u tom sluaju postati providan na filmu. Naravno, uz primenu kompjutera, blue screen scene je znatno lake snimati jer je kompjuter u stanju da automatski stvara matee i kombinuje kadrove.

- Kako na nekim TV prenosima hokejakih utakmica, pak svetli u plavoj boji?

FoxTrax sistem (ili Glow Pack sistem kako ga neki zovu) se prvi put pojavio 1996. godine na Fox prenosima hokejakih utakmica. Ova tehnologija predstavlja odgovor na primedbe mnogih ljudi koji nisu bili u stanju da sa potpunom preciznou vizuelno prate brzo kretanje tamnog paka po TV ekranu. Primenom FoxTrax sistema, pak na TV ekranu svetli u plavoj boji, a kada putuje brzinom veom od 100 kilometara na as, onda dobija i crveni rep iza sebe. Ovaj sistem se koristi ugraenim infracrvenim emiterima u paku, kao i baterijom koja napaja ove emitere u paku. Infracrvena svetlost koju emituje pak se detektuje pomou sistema od desetak infracrvenih kamera (ne zaboravite da i televizijski daljinski upravlja koristi infracrvenu svetlost za komunikaciju sa televizorom). Podaci koje primaju ove kamere se zatim prosleuju do kamiona televizijske produkcije poznatog pod imenom Puck Truck, gde se grafika svetla povrina dodaje na snimke sa obinih kamera koje prenose utakmicu, a kao rezultat se dobija slika plavo svetleeg paka na TV ekranu.

- Kako se tokom TV prenosa fudbalskih utakmica neke linije obeleavaju samo na ekranu?
Kompanija SporTVision je pre nekoliko godina izumela sistem pod nazivom 1st and Ten pomou koga se tokom TV prenosa utakmica engleskog ili amerikog fudbala, jedna od sastavnih ili virtuelnih linija terena pretvara u polje kojim prolaze razne reklamne i obavetavajue poruke. Takoe, du terena se postavlja virtuelna uta linija koja oznaava rastojanje koje igrai tima u napadu moraju prei kako bi obezbedili nova 4 pokuaja ili se iscrtava virtuelni krug oko prostora u koji ne sme ui ivi zid itd. Postoji niz stvari koje ovaj sistem mora uzeti u obzir kako se iscrtana grafika ne bi pomerala u odnosu na teren, a to su: poznavanje pomeranja poloaja terena u odnosu na kameru; sposobnost sistema da reaguje na pomeraje kamere (pomeraje, zumove, trzaje, fokusiranja); sistem, takoe, mora da urauna i zakrivljenost terena pa time i virtuelne linije (svaki fudbalski teren je blago zakrivljen kako bi kinica mogla da otie sa njega); sistem mora biti sposoban da se prilagodi na rad sa nekoliko kamera; i sistem mora biti sposoban da prepozna kada igra, lopta ili sudija preu preko bele (ili ute) linije, kako bi izgledalo kao da je linija stvarno na terenu. Da bi obezbedio sve ove neophodne zahteve, sistem 1st and Ten kombinuje hardware i software. Najpre, svaka kamera mora imati za sebe zakaen osetljivi enkoder koji ita ugao kamere, njen pomeraj i uvelianje, pa te informacije alje glavnom sistemu. Kompjuterski sistem mora posedovati trodimenzionalni model terena kako bi tano znao gde se nalazi koja linija polja. Povezujui informacije sa kamere sa 3D modelom terena, sistem izraunava pomeranje reklamne linije tokom prenosa. Nakon toga sistem koristi palete boja (boji teren piksel po piksel) kako bi raspoznavao teren od sudije, igraa i lopte. Za ovakav nain prenoenja sportskih takmienja, tj. za pretvaranje virtuelne linije na terenu u video format, sistem 1st and Ten koristi 8 kompjutera (4 GSI-a, 1 PC i 3 specijalna pomona kompjutera), 3 seta specijalnih enkodera i naravno, dugake kablove koji povezuju kamere sa sistemskim kompjuterima.

- Kako sportske televizije prikazuju rastojanje do koga bi otila loptica iako je udarila u prepreku?
Najvei broj televizijskih kompanija koje tokom prenosa bejzbol utakmica (ili drugih sportskih takmienja) prikazuju rastojanja do koga bi otila loptica iako je na svom letu naila na prepreku, koristi se matematikom formulom koju je prvi put primenila kompanija IBM

1988. godine u svom programu Tale of the Tape. Naime, kompjutersko raunanje poinje sa iscrtavanjem velike arhitektonske mape stadiona na kojoj su obeleena meusobna rastojanja i visine svih tela koja bi mogla predstavljati prepreku loptici. Rastojanje koje se ispisuje na ekranu predstavlja put koji bi loptica prela u sluaju da nije udarila o prepreku. Kompjuter najpre obeleava na virtuelnoj mapi mesto na koje je pala loptica poto se odbila od prepreke i izraunava njen stvarni preeni put. Nakon toga, mapa se pretvara u projekciju iznad take u koju je udarila loptica, pri emu se na mapi vidi i mesto sa koga je loptica poletela. Zatim, na osnovu poznatog izgleda poetne putanje loptice, kompjuter joj pripisuje jedan od tri tipa programiranog leta: linijski let, normalan let ili visoki let. Svaki od ova tri tipa leta poseduje svoju kotangensnu vrednost, i to: linijski let 1,2; normalan let 0,8 i visoki let 0,6. Kotangensna vrednost, u ovom sluaju aproksimira koliko bi metara dodatne putanje prela loptica za svaki metar visine take o koju se odbila. Tako, mnoenjem visine na kojoj se prepreka ispreila kretanju loptice i kotangensne vrednosti dobijamo dodatni put koji bi loptica prela da nije udarila o prepreku. Kompjuter, zatim, sabira prethodno izraunati stvarni put koji je prela loptica sa ovim dodatnim putem i dobijenu vrednost ispisuje na ekranu. Ipak, iako se koristi dosta razvijenim matematikom metodom, sistem Tale of the Tape i dalje predstavlja samo procenu puta koji bi loptica prela. S druge strane, kompanija SportVision je izumela slian postupak (tzv. True Track) za odreivanje puta loptica. Ovaj sistem koristi dve specijalne kamere koje prate let loptice kroz vazduh. Poto su prethodno bile kalibrisane za date razmere terena, kamere su u stanju da konstruiu trodimenzionalnu mreu, kao i da proraunaju poloaj loptice u odnosu na nju. Preeni put zamiljenog leta loptice se tada izraunava preko koordinata loptice na 3D virtuelnoj mrei terena.

- Da li TV ili kompjuter mogu da se snabdevaju energijom za rad pomou bicikla?

Jedan obian kompjuter sa monitorom poseduje snagu od oko 200 Vati, a i veliki televizor troi priblino istu koliinu snage. Jedna konjska snaga je jednaka snazi od 746 Vata, pa bi stoga morali da okreemo pedale bicikla sa snagom od 0,27 konjskih snaga kako bi njegova dinama bila u stanju da prenese kompjuteru ili TV-u dovoljno elektrine energije za rad. Ako pretpostavimo da generator (tj. dinama) nije 100 % efikasna, tada bismo morali da radimo treinom konjske snage kako bismo napajali TV ili kompjuter. Proseno snano ljudsko bie je u stanju da proizvodi 0,1 konjske snage tokom osam asova, dok atlete mogu stvarati 0,4 konjske snage tokom istog vremenskog perioda. Proseno ljudsko bie se umori nakon 10 minuta rada pri 0,4 konjske snage. Ipak, znatno lake bi bilo snabdevati energijom jedan laptop kompjuter. Naime, ovakvi kompjuteri poseduju snagu od samo 15 Vati, a ovoliku snagu (tj. 0,02 konjske snage) bi bilo veoma lako stvarati okretanjem pedala bicikla. Da bi proizvelo 1 Vat, ljudsko bie potroi oko 0,85 kalorija. Tako bi za snabdevanje laptop-a bilo potrebno troiti oko 15 kalorija na as, to znai da bi jedna kockica okolade (od oko 60 kalorija) bila dovoljna za etvoroasovni rad laptop kompjutera.

- Zato TV ne sme da se baci na ubrite?

Svi televizijski ekrani i kompjuterski monitori koji se zasnivaju na radu katodne cevi, sadre dosta stakla, u ijem sastavu je prisutna velika koliina hemijskog elementa olova. Teina stakla u jednom prosenom televizoru iznosi oko 23 kg, a od toga ak oko 2,2 kg pripada olovu. Pri izradi monitora, olovo se mea sa staklom jer poboljava optiki kvalitet stakla. Iz ovog razloga se olovo u malim koliinama dodaje i u staklo od koga se prave soiva. Takoe, olovo ini radijacioni zaklon, tj. titi okolinu sobe od zraenja koje potie iz elektronskog topa i elektronskog mlaza u katodnoj cevi. Poto je olovo teak metal, ono je

veoma reaktivno i male koliine olova mogu dovesti do trovanja. Stoga se olovo ne sme deponovati na ubrina zemljita, kao i na otpadne gomile koje se spaljuju. U nekim zemljama je uveden program recikliranja olovnih proizvoda, koji ukljuuje recikliranje automobilske baterije, kao i televizijskih ekrana.

- ta je to projekciona televizija?
Maksimalna veliina ekrana televizora sa katodnom cevi iznosi 101 cm u dijagonali, pa stoga svi ekrani veih dimenzija zahtevaju neku vrstu projekcione TV tehnologije. Osim ekrana (npr. filmskog platna ili belog zida), kontrolne ploe (sa ulaznim VCR, DVD; i izlaznim ureajima audio, video, S-video) i zvunog sistema koji mogu biti unutar ili izvan televizora, svi projekcioni TV ureaji poseduju u sebi projektor u kome se formira slika koja se prenosi na vei ekran putem reflektovanja svetlosti sa nje (refleksiona projekcija) ili proputanja svetlosti kroz nju (transmisiona projekcija). Soivo prikuplja reflektovanu ili proputenu svetlost, uveava sliku i fokusira je na uveani ekran postavljen npr. na zidu ili plafonu sobe. U transmisionim projektorima se umanjena slika formira ili na fluoroscentnom ekranu katodne cevi (koja moe biti obina sa crvenim, plavim i zelenim fosfornim takicama na svakom pikselu, crno-bela sa brzo rotirajuim filterskim tokiima u boji postavljenim izmeu katodne cevi i projekcionog soiva, ili tri katodne cevi sa crvenim, plavim i zelenim fluoroscentnim ekranima i sa tri soiva, postavljenim tako da daju jedinstvenu sliku) ili na LCD-u (koji je otpozadi osvetljen sa veoma svetlom halogenom lampom). S druge strane, u refleksionim projektorima, slika se formira na malom, reflektivnom ipu. Kada svetlost obaspe ovaj ip, slika se reflektuje sa njega i kroz projekciono soivo prenosi na uveani ekran. Refleksioni projektori mogu biti razliitih tipova. Tako, mikroelektromehaniki sistemi poseduju pokretnu i deformabilnu povrinu ipa koji stvara napon kao odgovor na digitalnu informaciju. Ovaj napon menja oblik reflektivne povrine i na taj nain stvara sliku. Projektovana svetlost se odbija od ove reflektivne povrine, skuplja na projekcionom soivu i usmerava ka uveanom ekranu. S druge strane, digitalni mikroogledalski projektori predstavljaju ipove sa izmeu 800 i milion malih ogledalaca (povrine od po 16 kvadratnih mikrometara) povezanih sa po jednom elektrodom. Svako ogledalce se sastoji od tri fizika i dva vazduna sloja koji omoguavaju naginjanje ogledala za !10o (on ili off signal, tj. svetao ili taman piksel) pod dejstvom dovedenog napona na elektrodu datog ogledala. Svaka slika filma se deli na crvenu, plavu i zelenu komponentu i digitalizuje u 1 310 000 semplova u sekundi, a svako ogledalo kontrolie po jedan od ovih semplova. Pomou filtera za boje izmeu upadne svetlosti i povrine ipa, kao i variranjem vremena tokom koga su pojedini pikseli upaljeni (odnosno ogledalca nagnuta pod uglom od +10o), digitalna slika u boji se projektuje na uveani ekran. Neki refleksioni projektori koriste reetkasti svetlosni ventil, odnosno ip koji se sastoji od mnogo malih traka duine jednog femtometra, a irine oko 100 nanometara, koje se pod dejstvom primenjenog napona ispod njih, pomeraju ka ipu (moguom brzinom od 20 milijardi puta u sekundi) u zavisnosti od talasne duine upadne svetlosti formirajui tako difrakcionu reetku koju skeniraju svetlosti sa tri lasera (crvenog, plavog i zelenog). Takoe, postoje i refleksioni projektori sa ipovima obloenim tenim kristalima. Digitalni signal uzrokuje pojavu naponske konfiguracije na ipu, svetlost (crvena, plava i zelena) sa lampe prolazi kroz polarizator, odbija se od povrine ipa, prolazi kroz drugi polarizator i zatim kroz soivo koje uveava sliku i fokusira je na uveani ekran.

- ta je to VisionStation?
Za razliku od kompjuterskih procesora ija se brzina za poslednjih 20 godina poveala 1000 puta, kompjuterski monitori u istom vremenskom periodu nisu doiveli praktino

nikakve znaajnije inovacije. Ogranienost tipinih displeja se najvie primeuje u virtuelnim programima ili igrama koje simuliraju realno kretanje. Naime, u tom sluaju, vidno polje je ogranieno na pravougaoni deo prostora pravo ispred nas (oko 50o), a sve ono to je iznad, ispod i sa strane ovog pravougaonika, nismo u stanju da vidimo, to znatno uskrauje realnost virtuelnog doivljaja. U stvarnom svetu, posedujemo i tzv. periferno vidno polje, odnosno sposobnost vizuelnog detektovanja kretanja u pravcima u kojima nisu direktno usmerene nae oi. Elumen, kompanija iz Severne Karoline, napravila je prvi displej sistem koji uzima u obzir i periferni vid, a zove se VisionStation. VisionStation se sastoji od velike, zakrivljene povrine (koja podsea na satelitski tanjir), visokog rezolucionog projektora podataka i projekcionog soiva sa irokim uglom, to kao rezultat stvara kompletno vidno polje od 180o. Osim portabl VisionStation displeja koji je namenjen za pojedinanu upotrebu, postoji i VisionDome u kome moe stati do 45 ljudi i u kome se mogu gledati filmovi ili TV program. VisionStation poseduje LCD projektor sa rezolucijom izmeu 1027 x 768 i 1365 x 1024 piksela sa 24-bitnom bojom (16,8 miliona boja) i f-teta soivo sa vidnim poljem od 180o x 135o i beskonanom dubinom fokusa, to znai da kada se soivo jednom fokusira, sve take izvan soiva su uvek u fokusu. VisionStation se smatra znatno boljim od displeja koji se montiraju na glavi (nosioca tzv. virtuelne stvarnosti), jer za razliku od virtuelne stvarnosti koja nas potpuno vizuelno izoluje od okolnog sveta, VisionStation nas i dalje ostavlja u kontaktu sa stvarnou, odnosno sa naim prirodnim vizuelnim okruenjem. Za stvaranje 3-D scena, preporuuje se tzv. proces 4 kamere u kome jedna kamera prati animaciju, a zatim se ovaj originalni snimak duplira 4 puta, pri emu su ostale 4 kamere zarotirane pod uglom od 90o (na gore, na dole, ulevo u udesno) u odnosu na osu glavne kamere kako bi bile usmerene na razliite prostorne oblasti scene. Ova 4 razliita kadra iste scene se zatim pomou specijalnog programa (npr. TruFrame) kombinuju u pojedinanu scenu.

- ta je to tele-imerzija?
Tele-imerzija predstavlja komunikaciono sredstvo budunosti pomou koga e ljudi moi realno da komuniciraju sa velikih geografskih udaljenosti. Uz pomo digitalne tehnologije, tele-imerzija e aproksimirati iluziju da se udaljena osoba nalazi u istom trodimenzionalnom fizikom prostoru kao i ostali, iako ona moe stvarno biti i hiljadama kilometara daleko od njih. Tele-imerzija e postizati ovakve efekte putem kombinovanja displeja i interakcionih tehnika virtuelne stvarnosti sa novom kompjutersko vizijskom tehnologijom (spojem kamera i Internet telefonije). U prvim pokuajima izvoenja teleimerzije, prenoena osoba ili prostor su bili snimani sa 60 kamera, a snimci su se slali do kompjutera gde su prolazili kroz proces detaljne obrade, nakon ega su se slali na mesto prenosa. Holografski efekat tele-imerzije e se postizati pomou kompjutera ija je brzina procesovanja podataka oko hiljadu puta bra od brzine dananjih PC kompjutera, kako ne bi bilo primetnog kanjenja slika. Tele-imerzija i virtuelna stvarnost se razlikuju po tome to nam virtuelna stvarnost doputa da se virtuelno kreemo kroz 3-D kompjutersku grafiku, dok tele-imerzija stvara 3-D okolinu u naem stvarnom prostoru. Sledei korak u napredku teleimerzije e biti mogunost ne samo posmatranja, ve i delovanja na holografsku scenu koju vidimo. Raniji prototipovi tele-imerzije su podrazumevali da posmatrai nose kacige koje su pratile pokrete glave, kao i specijalne naoare, na kojima se na svakom staklu prikazivala polarizovana slika sa kamera koje su snimale sliku koja se prikazuje kao 3-D hologram. Naunici smatraju da bi se prenos podataka preko Interneta morao uiniti mnogo brim kako bi se brzina osveavanja slike na naoarima posmatraa poveala sa sadanjih 3 (to ini sliku prilino sporo pokretnom), na minimum 10 puta u sekundi.

- Koji je najrezolutivniji TV ekran na naoj planeti?

Istraivai iz amerike Nacionalne Sandia laboratorije su nedavno napravili najotriji TV ekran na Zemlji. Ovaj 3 metra visok i 4 metra irok TV digitalni displej sastoji se od 20 miliona piksela, to njegovu vizuelnu otrinu ini ekvivalentnu ljudskim oima. Sa rastojanja od oko 3 metra, rezolucija slike u potpunosti odgovara rezoluciji koju mogu registrovati ljudske oi, te sa ovog rastojanja, svako dodatno poveanje rezolutivne moi ekrana, ljudsko oko ne bi bilo u stanju da primeti. Sloeni Sandia TV ekran se sastoji do 16 pojedinanih manjih displeja, poreanih po 4 u 4 reda, a ak 64 kompjutera rade usklaeno kako bi projektovali podatke na ekran. Slika koja se prikazuje na Sandia TV ekranu je toliko detaljna da se sa jednom kamerom sa rastojanja od 6400 metara moe snimati kukuruzno polje od 4000 ari (1 ar je jednak povrini od 100 m2), pri emu emo na ekranu moi da vidimo svaki klas kukuruza na njivi. Ipak, na ovom TV displeju se verovatno nee posmatrati fudbalske utakmice ve e se on koristiti za posmatranje dinamikih promena u sloenim sistemima kao to je npr. praenje poara na satelitskim snimcima ili posmatranje mikroskopskih slika ivoga sveta. Istraivai iz Sandia laboratorije smatraju da e uskoro, uz pomo dva dodatna 16-projektorska niza poveati rezoluciju Sandia ekrana na 64 miliona piksela.

- Gde je najbolje sesti u bioskopu?

Danas su pozorita i bioskopi na naoj planeti znatno ugodniji za sedenje nego to je to bio sluaj pre samo nekoliko godina. Umesto vrstih sedita sa kratkim naslonom, sada su tu dui pokretni nasloni sa mekim seditima, visina draa za ruke izmeu sedita se moe poveavati ili smanjivati, a esto su ugraeni i drai za ae. Meutim, jedna od najveih novina u bioskopima su tzv. stadionska sedita. Umesto poda pod nagibom od 15 stepeni iz staromodnih bioskopa, sada su redovi poreani u serijama terasa ili stepenika, tako da je svaki sledei red izmeu 30 i 40 santimetara iznad prethodnog reda, pa niko ne zaklanja nikoga. Tehniki strunjaci najee proveravaju i usklauju zvune efekte sa centralnih sedita koja se nalaze na dve treine rastojanja od platna do poslednjeg reda sa seditima. Stoga, ako elite da doarate sebi stereo efekte zvuka u svojoj originalno zamiljenoj formi, onda je najbolje da sednete blizu centra (najbolje na dve treine rastojanja od platna do poslednjeg reda sa seditima) gde je jednaka jaina zvuka koja dolazi sa levog i desnog zvunika u sluaju analognih filmskih zvunih zapisa ili sa sva 4 zvunika surround zvunog sistema ili ak sa svih 6 ili 8 zvunika u sluaju ispravno interpretiranog digitalnog zvunog zapisa.

- ta su to 3D naoare?
Kada bismo posmatrali neki udaljeni predmet pomou samo jednog oka, ne bismo bili u stanju da mu odredimo udaljenost ni priblino precizno kao to to inimo gledajui sa oba oka. Filmovi koji se snimaju pomou jedne kamere ne koriste pogodnosti naeg binokularnog vida, ali postoje filmovi koji se umesto sa jednom, snimaju sa dve kamere uvek udaljene nekoliko santimetara, to je adekvatno rastojanju izmeu naih oiju. Ovakvi filmovi se radi specijalnih efekata mogu posmatrati pomou trodimenzionalnih naoara. Ekran ovakvih filmova stvara dva tipa pokretnih slika, a naoare slue kako bi proputale jedan tip slika u jedno oko, a drugi tip slika u drugo oko. Da bi se izveo ovaj efekat najee se koristi jedan od dva sistema. U filmovima koje prave Disney World i Universal Studio koristi se metod polarizacije. Dva sinhronizovana projektora projektuju slike razliite polarizacije na ekran, a levo i desno staklo naoara su razliito polarizovani tako da proputaju razliite slike (odnosno razliito polarizovane slike) kroz njih. Na taj nain, kroz naoare vidimo realniju sliku jer svako oko dobija posebne, odvojene slike, isto kao u stvarnosti. Na obinom

televizijskom ekranu se ne moe koristiti metoda polarizacije, pa se koristi sistem crveno/zeleno (ili crveno/plavo). Dva sistema pokretnih slika se prikazuju na ekranu, jedan u crvenoj, a drugi u zelenoj (ili plavoj) nijansi, a filteri na naoarima dozvoljavaju da slike odreene boje ulaze u svako oko, npr. crvene u levo, a zelene u desno oko ili obrnuto. Postoji takoe i neto skuplji sistem, kod koga se na TV ekranu naizmenino, jedan za drugim prikazuju razliite slike, a specijalne sinhronizovane LCD naoare naizmenino blokiraju prolaz svetlosti sa televizora ka levom i desnom oku.

- ta je to IMAX?
Kada biste zakoraili u jedan IMAX bioskop, sigurno biste primetili da je filmsko platno mnogo vee od uobiajenog bioskopskog platna. Naime, u standardnim IMAX bioskopima, platno je iroko 22, a visoko izmeu 16 i 30 metara, to je po veliini otprilike jednako jednoj poloenoj osmospratnoj zgradi, dok je u IMAX dvoranama, platno polukrunog oblika sa prenikom od oko tridesetak metara. Takoe, trake na kojima se snimaju IMAX filmovi su drugaije od standardnih filmskih traka. Naime, najvei broj filmova se danas, snima na 35-mm trakama, to znai da se svaki kadar zauzima priblino kvadratasti deli trake duine 35 mm. Ipak, filmska platna u obinim bioskopima nisu kvadratastog, ve pravougaonog oblika sa duom irinom od visine, to znai da se projektovana slika iri sa strane. Neki filmovi se snimaju na 70-mm traci, ime se udvostruava rezolucija slike, a i u ovom sluaju se razmere nasnimljenih kadrova najee poklapaju sa razmerama filmskog platna. Meutim, IMAX filmovi se snimaju na 15/70 filmskom formatu, to znai da je svaki kadar visok 70 mm, a u duini obuhvata 15 perforacija, to znai da je 10 puta vei od standardne 35-mm filmske trake. Poto su IMAX filmovi isuvie teki da bi klupe moglo da ih pokree, i projektori IMAX filmova se potpuno razlikuju od obinih filmskih projektora. Naime, film se kree ne vertikalno, ve horizontalno, vakuumski sistem lepi svaku sliku za stakleno soivo, blenda je otvorena tokom dueg perioda vremena kako bi propustila vie svetlosti na film, a sijalica projektora predstavlja ksenonsku lampu jaine 15000 Vati. Cela ova aparatura ini IMAX projektor tekim oko 2 tone, to je jednako teini jednog prosenog automobila. IMAX se koristi polarizujuim staklima i tehnologijom LCD zastora (blende) za stvaranje 3D efekta, filmovi se snimaju brzinom od 48 kadrova u sekundi, a IMAX bioskopi poseduju 6-kanalni zvuni sistem uz dva dodatna kanala koji se putem slualica putaju svakom pojedinanom posmatrau. Ipak, IMAX poseduje i neke male nedostatke. Naime, IMAX kamera je izuzetno buna dok radi, a i teka je 90 kg, to je 6 puta vee od teine obine filmske kamere, pa je stoga neophodna specijalna oprema za njeno pomeranje. Kamera je u stanju da dri samo trominutni film, dok sama zamena filma traje oko 20 minuta, a poto je rezolucija IMAX filmova veoma velika, mora se obratiti posebna panja prilikom snimanja i kompjuterske obrade svake scene, jer i najfiniji detalji tokom projekcija filma postaju jasno vidljivi.

- ta su to animatronici?
Animatronici su mehanizirane lutke koje se mogu reprogramirati ili daljinski pokretati. Ako se seate nenog E.T.-a ili dinosaurusa iz parka iz doba Jure, znajte da su to samo neki od primera animatronika u dosadanjim filmovima. Spinosaurus (najvei otkriveni dinosaurus mesoder) iz treeg dela parka iz doba Jure predstavlja dinovski hidraulini animatronik koji je velik i teak kao jedan autobus, a koji se pokree pomou 42 hidraulina cilindra i 671 metra hidraulinih creva. Ovaj animatronik se kree na 43 metra dugakim inama, a njegovim pokretima se rukovodi preko 8 daljinskih upravljaa (odvojeno se pokreu glava, jezik, oi, ruke, telo napred-nazad, disanje, rep i podizanje-sputanje). Prva

dva procesa u izradi animatronika su skiciranje i pravljenje njegove makete (minijaturnog modela). Naravno, dobre papirne skice su najvanije, jer se celokupna naknadna izrada zasniva na to vernijem otelotvorenju ideje sa papira. Maketa se crta najpre u odnosu veliina 1:16, a zatim u odnosu 1:5. Kada se napravi, maketa se nosi u poseban studio (Cyber F/X u Holivudu) gde se vri skeniranje modela pomou 3D digitajzera. Postoji niz metoda koje se mogu koristiti u 3D digitajzerima, ali jedna od najzastupljenijih je lasersko skeniranje. Naime, na osnovu odbijanih snopova laserske svetlosti (oko 15000 snopova u sekundi) sa povrine makete, kompjuterski sistem preko visoko-rezolucionih kamera postavljenih sa obe strane lasera, dobija precizne podatke o obliku skeniranog tela i rekonstruie kompjuterski model animatronika. Ovaj kompjuterizovani model se, zatim, koristi za pravljenje stvarnog animatronika od pene poliuretana. Kompjuterski program deli model animatronika na krike, a dimenzije ovih kriki se alju do vajarske maine koja od vrlo vrste pene iseca adekvatne komadie. Kada se naprave svi delovi animatronika, oni se poput 3D slagalice slau kako bi se dobio model animatronika u svojoj realnoj veliini. Iz ove skulpture se, zatim, od epoksija prave kalupi. Unutranjost kalupa se zatim oblae se tankim slojevima gline koji predstavljaju kou animatronika, u koju se zatim stavljaju staklena vlakna kako bi se stvorilo meko penasto jezgro animatronika. Nakon to se glina izvadi, meko penasto jezgro se sipa u kalup tako da se stvara razmak izmeu ove pene i detaljne povrine kalupa. Kada se ispuni sa gumenom penom, ovaj razmak postaje koa. Dalji proces izrade se deli u 4 kategorije: mehaniku (izrada zupanika i hidraulike), elektronsku (pravljenje elektronskih kola slinih onima koji se ugrauju u igrake koje se pokreu pomou daljinskih upravljaa), strukturnu (izgradnja skeleta i konstrukcije za koju se vezuje animatronik) i povrinsku (koa animatronika se najee pravi od lagane i suneraste, penaste gume koja se dobija ovravanjem smee lateksa i vazduha). Pokretanjem animatronika uz pomo telemetrijskih ureaja koji najee podseaju na dojstike, upravljaju ljudi. Snimljeno kretanje animatronika se moe dodatno doterivati raznim digitalnim efektima, a ukoliko se na ekranu pojavi itav animatronik od glave do pete, moete znati da je scena naknadno kompjuterski doterana, jer se najvei broj animatronika kree po inama.

- Kako se boje crno-beli filmovi?

Mnogi klasini crno-beli filmovi su se obojili kako bi mogli da se prikazuju na televizorima u boji. Proces dodavanja boje na filmske slike je izuzetno dugotrajan, jer neko mora da boji deo po deo svake od oko 170 000 slika (24 slike u sekundi) u jednom dvoasovnom filmu. Ipak, da bi se proces bojenja ubrzao, bojenje se vri uz pomo kompjutera koji koristi digitalnu verziju filma. Film se skenira na kompjuter i slikar-umetnik je u stanju da obrauje jednu po jednu filmsku sliku na kompjuterskom ekranu. On povlai konture koje obuhvata svaka pojedinana boja i kompjuter boji sliku prema ucrtanim konturama i oznaenim bojama u njima. Originalni crno-beli film sadri informacije o osvetljenosti, pa nije potrebno podeavanje gradijenta osvetljenosti. Stoga, ceo posao umetnika je dodavanje desetak boja na sliku. Da bi se ovaj dugotrajni proces neto ubrzao, primenjuje se interpolacija. U svim slikama istog kadra najee su prisutne samo male varijacije u poloaju objekata i glumaca, pa stoga umetnici u procesu interpolacije oboje npr. svaku desetu filmsku sliku i ostave kompjuteru da oboji sve ostale meuslike.

- Kako se dodaju specijalni efekti u filmskim scenama?

Kompanije za uvoenje specijalnih efekata u filmove kao to je npr. Centropolis FX, predstavljaju timove sa po oko 100 lanova. Primarni, neobraeni snimak dolazi na filmskoj traci koja se najpre skenira i prevodi u digitalni oblik sa kojim se moe manipulisati

kompjuterskim putem. Skeniranje se vri sliku po sliku (bioskopski filmovi poseduju 24 slike u svakoj sekundi filma), a zatim se sve slike kadra kome e se dodati specijalni efekti skladite u memoriji kompjutera kao pojedinane full-color slike sa rezolucijom od po 4096 x 3112 ili eventualno 2048 x 1556 piksela koje zauzimaju po 10 Megabajta prostora na memoriji hard diska kompjutera, to znai da sve slike proseno dugakog filma zauzimaju oko 1,6 Terabajta memorije. Da bi se odgovarajui trodimenzionalni CG (ComputerGenerated) elementi intergrisali u filmsku scenu, mora se najpre na osnovu filmske scene napraviti 3-D model kretanja i zumiranja kamere dok je snimala datu scenu Ovaj model se najee stvara uz pomo enkodera u samoj kameri. Jedan od prvih koraka u dodavanju specijalnih efekata sceni je tzv. rotoskopiranje u okviru koga se pomou odgovarajueg kompjuterskog programa u svakom kadru oiviava deo slike koji e se koristiti u finalnoj verziji. U okviru procesa bojanje vri se stvaranje imaginarnog dela scene, a ovaj proces ukljuuje i tzv. vazduno etkanje, odnosno dodavanje ili oduzimanje grafikih elemenata scene. Na kraju, u okviru procesa kombinovanja, odgovarajui elementi razliitog porekla se dodaju svakoj finalnoj sceni. U procesu stvaranja virtuelnog lika koji se dodaje sceni, vri se najpre 3-D modelovanje, odnosno prikupljanje i konstruisanje niza oblika (sfera, cilindara, piramida i drugih figura) odnosno figura koje e uklopljene u celinu formirati izgled virtuelnog lika ili slike. U okviru procesa 3-D podeavanja, virtuelnom telu se dodaje kostur tako da se razliite figure u modelu kreu skladno jedne u odnosu na druge. Ponekada se podaci za kretanje virtuelnog lika prikupljaju snimanjem glumca, obuenog u odelo koje poseduje reflektivne oznake ili svetla na svakom zglobu. Glumac se pokree na specijalnoj bini dok 3-D kamere snimaju glumca iz niza razliitih uglova. Kompjuterski software je zatim u stanju da prati ove svetlosne oznake i da ih uz pomo tehnikog osoblja povee u jednu virtuelnu figuru koja verno imitira pokrete glumca i tako animira naknadno docrtanu figuru.

- emu slui ono klap kod snimanja filmova?

Ukoliko poznajete princip rada video kamkordera, onda ste se verovatno navikli da se zvuni i video zapis snimaju na istoj traci. Meutim, prilikom snimanja filmova, zvuk i slike se snimaju na dve razliite trake, pa ih je stoga kasnije, prilikom montae neophodno sinhronizovati. Naime, slike se snimaju na filmu kamere, dok se zvuk snima na odvojenim analognim magnetnim tape rekorderima (ili u novije vreme, na digitalnim trakama kao to su DAT trake). Crno-bela klap ploa predstavlja tradicionalni nain za upravljanje sinhronizacijom. Na ploi se izbrisivim flomasterom ispisuje naziv scene i broj pokuaja. Ova informacija se kasnije koristi za identifikovanje snimka tokom montae, a potrebno je samo izvriti sinhronizovanje zvuka klap sa zvunog zapisa i vizuelnog klap-a sa video trake. U novije vreme se znatno ee koristi digitalna tabla koja predstavlja modernu verziju klape. Naime, u ovom sluaju tape rekorder sadri generator vremenskog koda, koji se kontinualno snima na specijalnom tragu trake. Ovaj vremenski kod se, takoe, kontinualno prikazuje na velikom LED displeju na digitalnoj tabli. Prikazivanjem digitalne table kameri pre nego to je zapoela akcija, montaer poznaje tanu vrednost vremenskog koda i moe ga sinhronizovati sa filmom. Digitalna tabla ponekad sadri i klapu mada joj on nije naroito potreban. S druge strane, digitalna ploa mora posedovati mesto na kome e se ispitivati oznaka scene, jer je identifikovanje snimka i dalje veoma vano prilikom montae.

- Kako se snima zvuk u filmovima?

Ako ste ikada drali u rukama filmsku traku, verovatno ste na njoj osim filmskih slika primetili i tamnu traku sa belim talasastim linijama. Upravo na tim mestima je snimljen tzv. optiki soundtrack, odnosno filmski zvuk. Prilikom projektovanja filma, lampa osvetljava

traku i svetlost kroz traku prolazi do fotodetektora koji na pojaiva alje elektrinu struju srazmernu intenzitetu svetlosti koji pada na njega. to je ira bela linija na datom mestu, to e intenzitet svetlosti koja pada na fotodetektor, kao i elektrina struja koju on emituje biti manja, jer bela boja reflektuje svu svetlost. S druge strane, tamnije nijanse sa filmske trake bolje proputaju svetlost, pa je i elektini signal koji njima odgovara vei od struje sa svetlijih nijansi. Struja sa pojaivaa pokree zvunike i tako se stvara zvuk. Na taj nain se promenljiva irina bele linije (u nekim sistemima promenljiva transparencija bele linije konstantne irine, premda u ovom sluaju zrnasta struktura filma dovodi do dosta uma) na filmskoj traci prevodi u vibracije zvuka. Prilikom snimanja zvuka na filmsku traku, proces je obrnut: vibracije zvuka se prevode u beli talasasti zapis na filmskoj traci. Ovakav optiki sistem se koristio u prvim zvunim filmovima (premda ne ba u prvim zvunim filmovima kao to je npr. Jazz Singer u kome se zvuk snimao naknadno na gramofonsku plou), da bi pedesetih godina optiki soundtrack bio zamenjen magnetnim zapisom, kao kod obinih kaseta sa magnetnom trakom. Magnetno snimanje zvuka je poboljalo kvalitet zvuka i omoguilo stereo reprodukciju, ali se zauzvrat smanjilo vreme trajanja zvunog zapisa, snimanje zvuka je postalo skuplje, a i zvuk je morao da se dodaje filmu naknadno, slino kao u prvim danima filma. Park iz doba Jure predstavlja prvi komercijalni film u kome je uveden digitalni zvuk i to u okviru tzv. DTS-a (Digital Theater System). DTS ukljuuje specijalni optiki vremenski kod kao deo svakog filma. Vremenski kod predstavlja niz takica i crtica izmeu slike i optikog (analognog) zvuka. Specijalni optiki ita se montira na projektoru, a filmska traka se provodi upravo kroz ovaj ita pre nego to ue u projektor. Slino itanju analognih zvunih zapisa, DTS ita koristi LED lampicu koja fokusira svetlost na soivo, kroz film i na fotoeliju. Na ovaj nain se stvara strujni puls koji ita dekodira u vremenski kod i kroz serijski kabl alje informacije kompjuteru koji kontrtolie zvuni sistem sa 3 CD plejera. Filmski zvuk se sastoji od 6 kanala (desni, levi, centralni, levi-surround, desni-surround i subwoofer, odnosno kanal nisko-frekventnih efekata, a svaki kanal se prilikom prikazivanja filma dovodi na poseban zvunik) kompresovanih na jednom ili dva CD-a, to zavisi od duine filma. I film i zvuni zapis poseduju identifikujui kod, a kompjuter osigurava da se isti kodovi emituju istovremeno, a poto zvuni zapis nije u ovom sluaju zapisan na samom filmu, tada se ni ne uje ono pop, kao kod analognih snimaka. Popularan digitalni zvuni format u filmovima je i Dolby Digital u okviru koga se za enkodiranje informacije koristi prostor na filmskoj traci izmeu rupica. Dolby Digital ita se montira na vrhu projektora i skenira filmsku traku u prolazu. Svetlost sa LED lampe prolazi kroz traku i pada na CCD. Slika koja se sastoji od malih pegica koje predstavljaju jedinice i praznih prostora koji predstavljaju nule, preko itaa se dovodi do Dolby Digital procesora koji binarne podatke prevodi u zvuk. Najnoviji digitalni zvuni sistem je Sonys Dynamic Digital Sound (SDDS) koji koristi spoljanju ivicu filmske trake za zapisivanje digitalnih zvunih informacija. Za razliku od svih drugih formata, SDDS sistem sprovodi i korekcije na greke pomou identine redundantne trake na spoljanjoj ivici trake, a i za razliku od DTS-a i DDS-a, poseduje 8 zvunih kanala (osim standardnih 6, jo i levi centralni i desni centralni kanal). SDDS ita koristi lasersku svetlost koja prolazi kroz filmsku traku i kroz soivo pri emu uveliava lik i zatim pada na niz fotoelija. Svaka fotoelija koja primi svetlost proizvee i izvesnu elektrinu struju, a SDDS ita interpretira fotoelije koje stvore struju kao jedinice, a fotoelije koje ne emituju struju kao nule. Prolaskom filmske trake kroz ita formira se binarni tok informacija koji se prevodi u zvuk.

15. Elektrina svetlost

- Zato sijalice svetle?
Obine sijalice koje postoje u svim kuama sijaju usled injenice da sva tela sa temperaturom veom od apsolutne nule emituju elektromagnetne talase. Ovi elektromagnetni talasi se nazivaju termalnim, odnosno toplotnim zraenjem, a intenzitet ovog kontinualnog zraenja na odreenoj talasnoj duini zavisi od temperature tela. Na niskim temperaturama, tela emituju svetlost malog intenziteta, sa energijom niom od energije vidljive svetlosti (u infracrvenom i mikrotalasnom delu elektromagnetnog spektra). Meutim, na viim temperaturama, intenzitet vidljive svetlosti se poveava. U zavisnosti od fizikih osobina tela, ono moe emitovati vie ili manje vidljive svetlosti na datoj temperaturi. Glavni deo sijalice je tanka ica napravljena od tungstena, tj. volframa, koja prilikom zagrevanja emituje svetlost. Ova ica ima veoma mali popreni presek, a stoga prua veliki otpor prolasku elektrine struje kroz nju. Usled tako velikog otpora, ona se pod dejstvom elektrine struje vrlo brzo zagreva do veoma visoke temperature od oko 3000 oC (tungsten se topi na 3410 oC), a kao posledica zagrevanja emituje termalno zraenje u obliku vidljive svetlosti. ica od tungstena se mora nalaziti u inertnoj (kripton ili argon sa malom koliinom azota) ili vakuumiranoj atmosferi, jer bi u atmosferi kiseonika, metalna ica veoma brzo pregorela. Ipak, boja koja dominira u tungstenovim sijalicama je uta, a kada bismo uspeli da dodatno poveamo temperaturu metalne niti, svetlost bi postala bogatija sa plavom bojom, pa bi sve boje iz vidljivog spektra postale priblino ravnopravno zastupljene i boja sijalice bi bila bela.

- Zato sijalice u kui ponekad ponu da trepere?

Kada sijalice ponu da trepere, to znai da je dolo do naglog pada napona elektrine struje koja prolazi kroz vau kuu. Sijalice su podeene tako da normalno rade kada kroz njih prolazi struja odreenog napona, odnosno one oekuju da naelektrisanje u prolazu ostavi za sobom odreenu koliinu energije koju sijalica koristi za svetljenje. Kada je napon ove struje manji nego to je to potrebno sijalici, ona nee primati dovoljnu koliinu energije i njena osvetljenost e se smanjiti, pa e ona eventualno poeti i da treperi. Najei uzrok naglog pada napona koji izaziva treperenje sijalica predstavlja prisustvo nekog veoma snanog elektrinog ureaja ili u vaoj kui, ili u njenom susedstvu. Ureaji koji troe velike koliine energije najee poseduju motore, a poznato je da motori povlae ogromne koliine elektrine energije prilikom paljenja, i to posebno ako su stari i dotrajali. Strujovodi i transformatorski sistemi koji dovode struju u va kraj poseduju ogranieni kapacitet, pa stoga mogu prenositi konano veliku snagu i to uvek sa odreenim gubicima. U optem sluaju, bakarne ice rasipaju snagu proporcionalnu kvadratu struje koju prenose. Dok je ova utroena snaga u vaoj kui zanemarljivo mala, ona moe postati prilino velika kada su elektrina kola preoptereena. Ova izgubljena snaga u icama se manifestuje kao pad napona, odnosno kao gubitak energije po jedinici naelektrisanja u kunim elektrinim aparatima i sijalicama. Kada se ukljui neki snani aparat koji troi mnogo snage, ice poinju da troe znatno vie snage nego to je to normalno, pa se napon takoe smanjuje. Stoga, sijalice trepere sve dok se ne smanji isuvie velika potronja snage. Sledei put kada sijalice u kui ponu da trepere, probajte da paljivo oslunete zvuke iz okoline. Moda ete uti klima-ureaj, ventilator ili lift koji su se upravo pokrenuli u vaoj ili u nekoj od susednih kua. Mogue je da bi se zamenom motora ili leajeva ovog ureaja koji troi tako velike koliine energije, mogao reiti problem treperenja sijalica. Takoe, u kuama sa starijim elektrinim instalacijama,

mogue je da ak i obina ringla, radijator, pe, toster ili fen za kosu izazovu treperenje kunih svetiljki.

- Kako se neke lampe upale kada ih dodirnemo?

Postoje mnogi prekidai za koje je umesto da ih pritisnemo ili prebacimo radi uspostavljanja mehanikog kontakta izmeu odvojenih delova, dovoljno da ih samo blago dodirnemo. Jedna od prednosti ovakvih prekidaa je ta da praina i vlaga ne mogu ui u njih. Postoji nekoliko osobina ljudskih tela na koje mogu biti osetljivi ovakvi prekidai, a to su: temperatura, otpornost, radio prijem ili kapacitivnost. Ljudsko telo je najee toplije od okolnog vazduha. Tako, mnogi liftovi koriste dugmie koji su osetljivi na toplotu ljudskog prsta. Takoe, postoje i razne lampe koje su osetljive na toplotu ili na infracrvene talase (koje emituju sva tela srazmerno svojoj temperaturi). Tako je ponegde dovoljno da sednemo pored lampe i ona e se sama upaliti. Takoe, naa tela sasvim dobro provode elektrinu struju. Tako, postavljanjem prsta izmeu dve bliske elektrode, struja elektrona e potei izmeu dve elektrode i prekida e aktivirati lampu. Verovatno ste primetili i da su radio i TV signali znatno razgovetniji i bolji kada dodirnemo antenu. Razlog ovome je u tome to naa tela predstavljaju prilino dobre antene. Postoje ak i mali LCD televizori koji poseduju provodni kai koji tokom posmatranja TV programa vezujemo za sebe, stvarajui tako od naih tela televizorsku antenu. Tako, neki osetljivi prekidai ekaju na promenu u prijemu radio talasa kako bi aktivirali aparat. Ipak, svetiljke koju su osetljive na dodir uglavnom koriste kapacitivnost ljudskih tela. Kapacitivnost predstavlja osobinu nekog tela da u sebi skladiti elektrone. Kada lampa stoji na stolu, ona poseduje odreenu kapacitivnost, to znai da kada bi elektrino kolo htelo da da upali lampu, ono bi najpre moralo da uskladiti u lampi izvestan broj elektrona (srazmerno kapacitivnosti lampe). Kada dodirnemo lampu, nae telo doprinosi porastu kapacitivnosti lampe, to znai da lampa u tom trenutku moe da primi vei broj elektrona, a elektrino kolo lampe detektuje ovu promenu kapacitivnosti i pali lampu. Mogue je ak nai i posebnu kutiju koja ako se zakai za bilo koju lampu, pretvorie je u lampu osetljivu na dodir. Mnoge lampe koje su osetljive na dodir poseduju tri nivoa osvetljenosti i pored toga to ne poseduju trosmerne sijalice. Naime, kolo menja osvetljenost lampe putem promene radnog ciklusa snage koja dolazi na sijalicu. Zamislite da naizmenino palite i gasite sijalice velikom brzinom (oko 100 puta u sekundi). Tada bi sijalica svetlela dvostruko slabije (50 %), jer je pola vremena upaljena, a pola ugaena. Ovo brzo paljenje i gaenje sijalice predstavlja osnovu promenljivog sjaja ovakvih lampi.

- Zato se neke lampe same upale kada proemo pored njih?

Postoje razliiti naini da se napravi senzor na kretanje koji je sastavni deo svake ovakve lampe. esta je npr. pojava da se u prodavnicama proputa snop svetlosti kroz sobu, a kada kupac presee snop svetlosti, fotosenzor registruje razliku u primljenoj svetlosti i aktivira zvono. Mnoge piljarnice i butici poseduju automatska vrata koja se otvaraju kada radar detektuje bliskog prolaznika. Mala kutija iznad vrata emituje radio talase i prima njihove refleksije. Kada prolaznik ue u polje ovih radio talasa, promeni se koliina reflektovane energije koju prima kutija i ona tada daje signal za otvaranje vrata. Sline stvari se mogu postii i pomou ultrazvunih talasa. Svi ovakvi senzori predstavljaju aktivne senzore, jer emituju energiju (svetlost, radio talase ili zvune talase) u okolinu kako bi registrovali promene u njoj. Naime, veina sigurnosnih sistema kua i prodavnica ipak koristi pasivne senzore koji ne emituju energiju u okolinu, ve samo registruju infracrvene talase iz okoline, pa se stoga nazivaju PIR (Passive InfraRed) detektorima ili piroelektrinim senzorima. Da bi se napravio senzor koji e detektovati ljudska bia potrebno je napraviti

senzor koji je osetljiv na temperaturu ljudskih bia. Poto temperatura ljudske koe iznosi oko 34 oC, maksimalni intenzitet infracrvenog spektra koji emituju ljudi e se nalaziti na talasnim duinama izmedju 9 i 10 mikrometara. Stoga e uobiajeni pasivni senzori biti osetljivi na elektromagnetne talase talasnih duina izmedju 8 i 12 mikrometara. Infracrveni talasi izbijaju elektrone iz supstrata u ureaju, a ovi izbaeni elektroni se pojaavaju do male struje koja se detektuje. Verovatno ste primetili da se ovakva senzorska svetla upale kada neko proe pored njih, ali ne i ako stojimo mirno u njihovoj neposrednoj blizini. Razlog ove pojave je u tome to je senzor podeen tako da reaguje samo na nagle promene u prijemu infracrvenih talasa. Ovakve senzorske svetiljke poseduju veoma irok vidokrug zbog niza soiva koja pokrivaju senzor. Infracrveni talasi su niskoenergetski oblik svetlosti, pa ih stoga moemo fokusirati i savijati sa plastinim soivima. Ako u samoj kui imate ovakav alarm protiv provalnika, moda ste primetili da vas ovaj alarm nee detektovati ako spolja virite kroz prozor kue. Razlog ovome je u tome to staklo ne proputa infracrvene talase, to je i sutina efekta zelene bate. Naime, svetlost prolazi kroz staklo i greje unutranjost bate, ali infracrveni talasi koje emituju topla tela ne mogu da prou kroz staklo i izau iz bate, pa se cela bata zagreva.

- Zato se uline svetiljke same upale kada padne mrak?

U crtanom filmu Flintstones, jedna mala ptica sedi u nonoj svetiljci i upali je pre nego to poe na spavanje. U modernim gradovima, mala ptica iz ulinih svetiljki je zamenjena malim elektrinim kolom koje pali sijalicu u sumrak, odnosno u trenutku kada dnevna Suneva svetlost padne ispod odreene granice. Fotoosetljiva komponenta u ovim kolima je kadmijum sulfidni foto-otpornik, poznatiji kao kadmijum sulfidna elija, a osim nje, u kolu se nalaze relej, kao i jedan ili vie tranzistora. Esencijalna karakteristika kadmijum sulfidne fotoelije je da menja svoj elektrini otpor u zavisnosti od osvetljenja, odnosno intenziteta svetlosti (broja fotona po jedinici vremena i jednici povrine elije) koja pada na nju. Tokom dana, fotoelija je osvetljena Sunevom svetlou i u tom stanju je njen otpor vrlo nizak, pa ona proputa struju preko tranzistora do relejskog elektromagneta koji dri sijalica ugaenom. Tokom noi, na fotoeliju ne pada skoro nikakva svetlost i njen otpor je tada vrlo visok, pa ne postoji elektrina struja kroz tranzistor i relej nije aktiviran pa je tada sijalica upaljena.

- Zato se oko ulinih svetiljki pojavljuju svetlosne putanje?

Oko upaljenih ulinih svetiljki se esto mogu primetiti divergentni zraci svetlosti koji se ire od lampe. Naime, svetlosni fotoni u svim lampama, bilo da su one halogene, fluoroscentne ili poseduju usijano metalno vlakno (ili ak i svee), ne potiu sa iste take u prostoru, ve uvek sa odreene zapremine. Svetlosni fotoni nastali na razliitim mestima u sijalici e se susretati i tamo gde se bregovi njihovih talasa budu poklopili sa bregovima drugih talasa, pojaae se intenzitet zbirnog, rezultujueg svetlosnog talasa, dok e na mestima gde se preklope breg jednog i dolja drugog talasa, doi do slabljenja rezultujueg svetlosnog talasa. Upravo zato se na veoma bliskom rastojanju od lampe (tzv. oreol svetiljke) zapaaju ove svetle putanje, koje odgovaraju mestima na kojima su svetlosni fotoni konstruktivno interferirali, to znai da je na ovim mestima dolo do poveanja amplituda (odnosno, intenziteta) rezultujuih talasa nakon njihovih preklapanja u prostoru. Takoe, svetlost se uvek rasipa i na malim, za nae oi nevidljivim kapima vode suspendovanim u vazduhu. Prolazei kroz ove kapi, svetlost menja svoj pravac prostiranja i rasipa se pod nizom uglova koji zavise od veliina kapi i talasne duine svetlosti. Na taj nain, neto svetlosti menja svoj pravac i dolazi do naih oija, a poto nama izgleda kao da ta svetlost dolazi van lampe, mi je onda interpretiramo kao svetlosni oreol oko lampe.

- Da li uline svetiljke utiu na globalno zagrevanje?

None lampe predstavljaju samo jedan od puteva kojim se emituje toplota u atmosferu nae planete. Naime, ljudi koriste energiju za grejanje i hlaenje kua, napajanje elektrinih ureaja, kretanje automobila, industrijsku proizvodnju i za razna istraivanja. U svim ovim procesima se oslobaa toplota koja zagreva estice atmosfere. Ukupna potronja energije ljudske civilizacije na planeti dananjice je jednaka oko 10 TeraVati (10 miliona miliona Vati), a skoro sva ova energija na kraju zavri u atmosferi, poveavajui kinetike energije njenih estica, odnosno poveavajui ukupni toplotni sadraj atmosfere. S druge strane, ukupna koliina Suneve svetlosti koju apsorbuje Zemlja je jednaka oko 50 000 TeraVati, to je 5000 puta vee od energije koju danas koristi naa civilizacija. Efekat staklene bate je taj koji omoguava atmosferi da pretvara Sunevu svetlost u toplotu koji zatim prenosi na Zemljinu povrinu koja se zatim dodatno greje. Zahvaljujui efektu staklene bate, temperature na Zemlji odgovaraju postojanju ivog sveta, ali preterana koliina ugljen dioksida, metana, amonijaka i drugih gasova koji intenzivno apsorbuju Sunevu svetlost i prevode je u infracrvene talase (koji predstavljaju toplotno zraenje) poveava ovaj efekat i dovodi do globalnog zagrevanja. Ljudski doprinos poveanom efektu staklene bate putem oslobaanja ovih gasova se procenjuje na oko 300 TeraVati. Poto je ova vrednost energije i dalje mala u odnosu na ukupnu koliinu energije koju bi naa planeta apsorbovala bez zagrevanja njene povrine i atmosfere od strane ljudi (50 000 TeraVati), moemo zakljuiti da je poveanje efekta staklene bate vetakim putem procentualno malo. Dok drimo jednu sijalicu upaljenom, zagrevamo atmosferu putem prenoenja toplote sa usijanog metalnog vlakna, kao i putem svetlosti koju apsorbuju gasovi zelene bate i prevode je u toplotne infracrvene talase, ali se najvei doprinos globalnom zagrevanju vri tamo odakle potie energija sa napajanje ove sijalice, tj. u elektrani u kojoj se sagorevaju fosilna goriva pri emu se ugljen dioksid kao glavni proizvod procesa sagorevanja emituje u vazduh gde doprinosi poveanom efektu staklene bate, a time i globalnom zagrevanju.

- ta su to LED svetiljke?
Na naoj planeti se umesto tungstenovih sijalica i halogenih ili fluoroscentnih lampi sve vie koriste LED (Light Emitting Diode) sijalice. Za razliku od obinih sijalica, LED lampe nemaju metalna vlakna koja se prekidaju nakon odreenog vremena svetljenja, i stvaraju veoma malo toplote, pa se stoga esto nalaze u kompjuterima, automobilima, telefonima, igrakama i skoro svim drugim baterijskim aparatima. LED-i predstavljaju jednu vrstu obinih dioda (spoj dva razliita tipa poluprovodnih materijala), ija je karakteristika da proputaju elektrinu struju u samo jednom smeru. Meutim, LED-i poseduju i osobinu emitovanja svetlosti prilikom prolaska struje kroz njih. Jedan poluprovodnik LED-a je n-tipa i poseduje viak elektrona, a drugi je p-tipa i poseduje viak upljina (praznih mesta u elektronskoj strukturi na ijim bi mestima elektroni mogli da zauzmu najstabilnije energetsko stanje). Prilikom prolaska elektrona od n-poluprovodnika do p-poluprovodnika, dolazi do anuliranja elektrona i upljina uz oslobaanje kinetike energije elektrona u vidu svetlosnih fotona. Boja fotona (tj. njihova talasna duina) zavisi od niza faktora, a pre svega od vrste korienih materijala, odnosno od veliine energetske barijere koju mora prevazii elektron da bi sa poluprovodnika n-tipa stigao do poluprovodnika p-tipa. Male energetske barijere zahtevaju od elektrona i male energije, pa e tako emitovani fotoni biti niskoenergetski i pripadae infracrvenoj ili crvenoj boji. S druge strane, velike energetske barijere e prelaziti samo elektroni sa velikim energijama, ijim e se oslobaanjem dobijati fotoni veih energija ija e boja biti vie plava. Nekada su se bele LED lampe pravile pomou etiri razliita LED-

a (crvenog, uto-zelenog i para svetlo plavih silicijum karbidnih dioda), dok se danas beli LED-i izrauju od jednog plavog LED-a presvuenog fosforom koji svetli u ukasto-beloj boji kada se izloi plavoj ili ljubiastoj svetlosti, a kao rezultat se dobija svetiljka na bazi LED-a koja svetli u plavo-beloj ili isto beloj svetlosti. U mnogim gradovima se intenzivno zamenjuju halogene lampe sa LED lampama, a za to postoji nekoliko razloga. Pre svega, LED lampe su svetlije od halogenih lampi i jednakim intenzitetom ispunjavaju svaki deo povrine sijalice. Takoe, LED lampe mogu trajati godinama za razliku od halogenih lampi iji radni vek iznosi samo nekoliko meseci, a uz sve to LED lampe troe znatno manje koliine energije, s obzirom da im je snaga pri istoj osvetljenosti 5-6 puta manja od snage halogenih svetiljki.

- ta je to halogena lampa?
Obina kuna sijalica se sastoji od vlakna tungstena okruenog gasom argona i/ili azota i obloenog tankim staklom. Elektrina struja zagreva nit tungstena do oko 2500 oC, a svako zagrejano telo do visoke temperature kao to je ova, emituje izvesnu dozu vidljive svetlosti. Meutim, ovakva sijalica nije naroito efikasna jer emituje mnogo vie toplote (tj. infracrvenih talasa) od vidljive svetlosti, a i rok trajanja joj nije naroito veliki (od 750 do 1000 sati upotrebe u proseku). Ovakve sijalice ne traju dugo, jer tungsten iz sijajueg vlakna isparava i taloi se na unutranjoj strani stakla. Postepeno tanjenje vlakna tungstena kao posledice njegovog isparavanja dovodi do prekida niti, tj. do pregorevanja sijalice. Halogena lampa, takoe, koristi vlakno tungstena, ali unutar znatno manje kvarcne ampule. Poto je ampula izuzetno blizu usijanom vlaknu, ona bi definitivno prsla da je napravljena od stakla. Gas unutar ampule je takoe razliit u odnosu na obine sijalice jer se sastoji od halogenih gasova, tj. gasova iz sedme grupe periodnog sistema elemenata. Halogeni gasovi imaju jedinstvenu osobinu da se jedine sa parama tungstena. Ovako nastali halogenidi tungstena se ne taloe na unutranjoj strani ampule, ve se vraaju na tungstensku nit, pa je stoga i njen vek trajanja znatno dui. Uz to, kod ovakvih sijalica je zbog prisustva toplotno otpornije kvarcne ampule, mogue zagrevanje tungstena do jo vee temperature, pa se tako moe dobiti jo vie vidljive svetlosti, usled ega je svetlost halogene lampe znatno belja od ukaste svetlosti obine sijalice.

- Kako svetli neonska lampa?

Za razliku od obine sijalice kod koje elektrina struja stvara toplotu, a ova toplota izaziva pobuivanje atoma i emisiju svetlosti, neonska svetiljka radi na principu elektroluminiscencije. Ovaj proces predstavlja direktno pretvaranje elektrine energije u svetlost, usled ega je elektroluminiscencija znatno efikasniji proces od posrednog nastanka svetlosti u jednoj obinoj sijalici sa uarenim vlaknom volframa. U tipinoj neonskoj lampi, unutar zatvorene staklene cevi smeten je gas neona, argona ili kriptona. Na oba kraja cevi nalazi se po jedna metalna elektroda. Kada se na elektrode dovede visoki napon, gas neona se jonizuje i elektroni poinju slobodno da teku kroz gas. Elektrina struja koja tee kroz gas predaje energiju elektronima molekula neona (N2) koji skau na jedno od pobuenih energetskih stanja u okviru molekula. Prilikom vraanja u osnovno stanje dolazi do oslobaanja energije u obliku svetlosti. Neon emituje crvenu svetlost, dok drugi inertni gasovi emituju druge boje, a neonske svetiljke i druge svetiljke na bazi plemenitih gasova se najee koriste na svetleim reklamama.

- Kako svetli fluorescentna lampa?

Fluorescentne lampe su najee dugake prave cevi koje stvaraju belu svetlost. Ovakve svetiljke se najee nalaze u kancelarijama, uionicama, prodavnicama ili nonim tramvajima. U tipinoj fluorescentnoj lampi nalazi se para ive pod niskim pritiskom. Dovoenjem napona na elektrode na krajevima cevi dolazi do provoenja elektrine struje kroz paru ive, a u sudarima elektrona sa atomima, dolazi do jonizacije atoma ive, koji u ovako jonizovanom stanju emituju ultraljubiastu svetlost. Ljudske oi nisu osetljive na ultraljubiastu svetlost, pa je stoga ni ne vide. Meutim, unutranjost lampe je presvuena sa fosforom koji prima energiju ultraljubiastih fotona, a zauzvrat emituje vidljive fotone (ovaj process se naziva fluorescencijom), tj. vidljivu svetlost. U nekim vrstama fluorescentnih lampi se koristi i starter, tj. supstanca koja spreava pojavu kratkog spoja i dozvoljava tok elektrona izmeu dva usijana vlakna sa oba kraja lampe. Bez prisustva startera, odnosno jednog tipa prekidaa, fluorosecentne lampe esto mirkaju, to je posledica neuspostavljanja neprekidnog toka naelektrisanja kroz paru atoma ive.

- Da li se moe stvoriti struja iz toplote?

Ukoliko u vaoj okolini postoje veliki izvori toplote, moete uraditi neto slino onome to rade i velika energetska postrojenja koristiti toplotu za stvaranje pare koja e pokretati turbinu, koja e pokretati generator koji e proizvoditi elektrinu energiju. Meutim, ovakav pristup dobijanju elektrine struje iz toplote je veoma skup jer zahteva veliki prostor, kao i veliku opremu. Stvaranje manjih struja iz toplote bez mnotva pokretnih delova ukljuuje upotrebu termopara. Ukoliko sami elite da napravite jedan termopar, sve to vam je potrebno su dve gvozdene i jedna bakarna ica. Uvrnite jedna kraj bakarne ice sa krajem jedne od gvozdenih ica, i zatim, na isti nain poveite drugi kraj bakarne ice sa drugom gvozdenom icom i dobiete jedan termopar. Ako zagrevate jedan od ova dva spoja i zakaite dva slobodna gvozdena kraja termopara za voltmetar, moi ete da izmerite odreeni napon izmeu hladnog i toplog spoja. Slino tome, ako zakaite dve gvozdene ice za bateriju, jedan spoj e se zagrejati, dok e se drugi spoj ohladiti. Kada se dva provodnika nalaze u kontaktu, izmeu njih dolazi do razmene elektrona. Na osnovu zavisnosti izmeu razlike u temperaturama izmeu spojeva i razlike u potencijalima izmeu dva spoja, termopari se veoma esto koriste i za merenje temperature. Meuplanetarni sateliti koji lete ka udaljenim planetama Sunevog sistema ne mogu da koriste solarne elije za stvaranje elektrine energije jer su isuvie daleko od Sunca, ve se koriste radioizotopnim termoelektrinim generatorima. Ovi generatori koriste radioaktivni raspad nekog materijala (npr. plutonijuma) za stvaranje toplote, dok termoparovi prevode toplotu u elektrinu struju.

- Koliko uglja je potrebno za svetljenje jedne sijalice godinu dana?

Jedna obina sijalica (s usijanim tungstenskim vlaknom) ima snagu od 100 Vati. Stoga, pomnoimo 100 Vati sa brojem sati u godini, tj. sa 8760 asova i dobiemo vrednost od 876 kiloVat-asova elektrine energije koju potroi jedna sijalica koja svetli bez prekida tokom godinu dana. Sadraj toplotne energije uglja iznosi 6 150 kiloVat-asova po toni. Premda su generatori elektrine energije na bazi sagorevanja uglja veoma efikasni, oni su ipak ogranieni zakonima termodinamike, to znai da se velika koliina osloboene energije pretvara u toplotu koja greje maine. Stoga se samo oko 40 % toplotne energije uglja prevede u elektrinu energiju. Tako, dobijena elektrina energija iz procesa sagorevanja uglja iznosi oko 2 460 kiloVat-asova po toni uglja. Da bismo, sada, izraunali koliko je tona uglja potrebno da sagori u okolnoj elektrani da bi naa sijalica svetlela godinu dana, potrebno je samo da pomnoimo 876 kiloVat-asova sa 2460 kiloVat-asova po toni, to nam daje vrednost od 0,357 tona, tj. 357 kilograma uglja. Jedno proseno postrojenje za proizvodnju

elektrine energije (na bazi sagorevanja uglja i drugih fosilnih goriva) od 500 MegaVati, proizvede oko 3,5 milijardi kiloVat-asova godinje, to je dovoljno energije da odrava neprekidno svetljenje 4 miliona sijalica tokom jedne godine. Da bi se proizvela ovolika koliina energije, postrojenje sagori oko 1,5 miliona tona uglja godinje, a osim elektrine energije stvori i oko 3,7 miliona tona ugljen dioksida - gasa ije prekomerno oslobaanje u atmosferu poveava efekat staklene bate i dovodi do globalnog zagrevanja, i po 10 000 tona sumpor dioksida i azotovih oksida, koji predstavljaju glavne uzronike smoga i kiselih kia.

- Kako ptice mogu da sede na elektrinim strujovodima?

Sve dok ptica sedi na neizolovanoj elektrinoj ici, kao to je strujovod i ne dodiruje nita drugo, nju nee udariti struja. Razlog ovoga postoji u injenici da se elektrina struja, tj. usmereni tok elektrona kree u pravcu najmanjeg otpora. Kada elektroni koji putuju kroz strujovod stignu do ptice koja sedi na njemu, pred njima se pojavljuju dve opcije: oni mogu da nastave svoj put kroz pticu ili kroz metal. Svi metali su dobri provodnici elektrine struje, to znai da elektroni putuju lako kroz njih, pa e stoga elektroni u strujovodu uvek odabrati da nastave svoj put dalje kroz icu, a ne kroz pticu, pa e tako i naa ptica ostati na sigurnom. Naravno, vano je da ptica ne dodiruje nita osim ice, jer ukoliko bi na primer stajala na ici i kljunom dodirnula susedno drvo, elektronima bi se pojavio novi put sa manjim otporom, pa bi oni kroz pticu i drvo odlazili u Zemlju, a ptica vie ne bi bila tako bezbedna.

- ta je to elektrini luk?
Izolatori, tj. dielektrici predstavljaju supstance koje ne provode elektrinu struju, ve se polarizuju pod dejstvom elektrinog polja. Polarizacija predstavlja pojavu razdvajanja naelektrisanja u okviru jednog neutralnog tela, tako da se pozitivno naelektrisanje koncentrie na jednom, a negativno naelektrisanje na drugom kraju tela. Stoga se kae da izolatorske supstance poseduju osobinu stvaranja kapacitivnosti (kao kod kondenzatora kod koga se dve paralelne ploe suprotno naelektriu), koja se karakterie pomou vrednosti elektrine propustljivosti (permitivnosti) koja nam kae koliko je puta elektrino polje u datoj supstanci slabije nego u vakuumu. Elektrini luk predstavlja pojavu iznenadnog stvaranje elektrine struje kroz neki izolator (npr. vazduh ili vodu) kada razlika potencijala na elektrodama izmeu kojih je postavljen izolator dostigne vrednost tzv. probojnog napona. Pri ovakvim uslovima, unutar izolatora koji je do tada spreavao prolazak struje, dolazi do naglog pranjenja i on poinje da provodi struju. Elektrini luk, osim pranjenja naelektrisanja, dovodi u najveem broju sluajeva i do prateeg pranjenja toplote i svetlosti. Osobine elektrinog luka ponajvie zavise od materijala kroz koji se luk provodi. Tako, npr. neonske lampe stvaraju svetlost uz pomo kontrolisanog elektrinog luka kroz molekule neona. Takoe, munja predstavlja elektrini luk koji se kree izmeu dva suprotno naelektrisana dela oblaka ili izmeu negativno naelektrisanog oblaka i pozitivno naelektrisane Zemlje, a pti tome prolazi kroz vazduh koji je izolator. Munja, tj. elektrini luk, a sa njom i pratea buka, svetlost i toplota nastaju kada razlika potencijala (tj. napon) izmeu dva kraja munje prevazie vrednost probojnog napona u vazduhu.

- ta je to Teslin kalem?
Teslin kalem (koji je dobio ime po svom pronalazau Nikoli Tesli) se esto moe primetiti u filmovima kao izvor dugakih i svetleih iskrica, a u sutini, on predstavlja visokofrekventni transformator koji radi pri visokom naponu. Kao i veina transformatora, Teslin kalem poseduje dva odvojena kola primarno i sekundarno. Primarno kolo se sastoji iz

kondenzatora (dve provodne ploe izmeu kojih se nalazi neki izolator) i induktora, povezanih tako da formiraju tzv. rezervoarno kolo. Naime, kondenzator skladiti energiju u svom elektrinom polju, dok induktor skladiti energiju u svom magnetnom polju. Kada se kondenzator i induktor poveu paralelno, njihova kombinovana energija se kree naprednazad od kondenzatora do induktora. Povezivanjem primarnog Teslinog kalema sa izvorom naelektrisanja dobija se sistem isporuivanja naelektrisanja ija se energija u rezervoarnom kolu kree napred-nazad. Sekundarno kolo se sastoji od namotaja ice i nekoliko elektroda. Ovi namotaji se nalaze u istom delu prostora koji zauzima induktor primarnog kola. Promenljivo magnetno polje stvara elektrino polje koje potiskuje naelektrisanje du sekundarnog kalema, a kada naelektrisanje izae iz sekundarnog kalema, ono poseduje veoma veliku energiju, to predstavlja visokonaponsko naelektrisanje, koje se akumulira u brojnim elektrodama sekundarnog kalema i meusobno se potiskujui stvara brojne iskrice. Za razliku od veine kola koja moraju da formiraju zatvorene petlje, Teslin kalem sekundarnog kola to ne mora, poto je Teslin kalem u svom originalnom obliku proizvodio napon od 10-12 miliona Volti, to je dovoljno da izazove elektrino pranjenje u vazduhu (munju) du etrdesetak metara. Naime, njegove krajnje elektrode odbacuju naelektrisanje u okolni prostor, a mnoge varnice e nai svoj put kroz vazduh ka drugim elektrodama. Poto se pravac struje elektrona kroz sekundarni kalem stalno menja napred-nazad, Teslin kalem predstavlja visoko-frekventni ureaj ije se naelektrisanje elektroda menja od pozitivnog ka negativnom i obrnuto i po nekoliko miliona puta u sekundi. Ova brza promena naelektrisanja, kao i promenljivo elektrino i magnetno polje ine Teslin kalem, izmeu ostalog i veoma snanim emiterom elektromagnetnih talasa.

- ta je to magneto?
Mnogim malim mainama za ianje trave, testerama i drugim benzinskim motorima ponekad nije potrebna baterija za paljenje motora, jer oni u svrhu stvaranja elektrine energije za rad sveica koriste magneto. Magneto se takoe, koristi i u mnogim malim avionima (umesto elektrinog startnog motora) jer je veoma pouzdan. Zadatak svakog sistema za paljenje motora je da stvori ekstremno veliki napon (reda veliine 20 000 Volti) u pravom trenutku. Visoki napon na sveicama uzrokuje skok varnice koja pali gorivo u motoru. Magneto je u osnovi, elektrini generator, ali koji ne slui u svrhu stvaranja kontinualne struje elektrona, ve periodinog visokonaponskog pulsa. Magneto predstavlja obratni (inverzni) elektromagnet. U elektromagnetu postoje namotaji ice oko gvozdene ploe (tzv. armature). Kada preko baterije provodimo struju elektrona kroz namotaje ice, kalem stvara magnetno polje u armaturi. U generatoru, ovaj proces je obrnut. Magnet se pomera pored armature to dovodi do stvaranja elektrine struje u kalemu. Magneto se sastoji iz pet delova: armature (najee oblika slova U iji su krajevi usmereni ka zamajcu motora), primarnog kalema od oko 200 namotaja debele ice oko jednog kraja armature, sekundarnog kalema od oko 20 000 namotaja veoma tanke ice oko primarnog kalema, jednostavne elektronske kontrolne jedinice pod imenom elektronsko paljenje i para jakih stalnih magneta ugraenih u zamajac motora. Kada ovi jaki magneti prolete pored armature, oni u njoj indukuju magnetno polje, koje dalje indukuje malu koliinu struje u primarnom i sekundarnom kalemu. Meutim, iz ovako male struje je neophodno dobiti ekstremno veliki napon. Stoga, kada magnetno polje u armaturi dostigne svoj maksimum, elektronska kontrolna jedinica se otvara, to prekida tok struje kroz primarni kalem i uzrokuje nagli skok napona (do oko 200 Volti). Sekundarni kalem, koji poseduje sto puta vie namotaja od primarnog kalema, pojaava ovaj napon do oko 20 000 Volti, a ovaj napon se dovodi na sveicu koja stvara varnicu pomou koje se pali gorivo u motoru.

- Kako nastaju munje?

U optem sluaju, munje nastaju u oblacima. Kombinovanjem strujanja vazduha i pomeranja estica leda i vode, u oblacima dolazi do razdvajanja pozitivnog i negativnog naelektrisanja. U najjednostavnijem sluaju, pozitivno naelektrisanje se skuplja blizu vrha oblaka, a negativno u okolini dna oblaka. Kada se pri dnu oblaka skupi dovoljno velika koliina negativnog naelektrisanja, na Zemlji ispod oblaka se stvaraju oblasti koncentrisanog pozitivnog naelektrisanja privuene, tj. indukovane od strane skoncentrisanog negativnog naelektrisanja na dnu oblaka. Kada je oblak dovoljno veliki i kada se na njegovom dnu skupi dovoljno velika koliina slobodnog naelektrisanja (elektrona i negativno naelektrisanih jona), struja negativnog naelektrisanja nalazi svoj put ka Zemlji. Kada ova struja prie Zemljinom tlu dovoljno blizu, struja pozitivnog naelektrisanja joj se penje u susret. Na mestu susreta dolazi do elektrinog pranjenja, odnosno rekombinovanja pozitivnog i negativnog naelektrisanja u neutralne estice. Ovu svetlosnu pojavu sa Zemlje opisujemo kao munju. Na mestu udara munje u Zemlju dolazi do naglog bogaenja zemljita sa azotom koji se oslobodi iz atmosfere i iz kinih kapi, a neki naunici smatraju da su munje tokom evolucije odigrale kljunu ulogu prilikom obezbeivanja velikih koliina energija kako bi nastale prve aminokiseline od kojih su zatim nastali proteini, molekuli nosioci ivog sveta.

- ta su to kuglaste munje?
U skladu sa statistikim ispitivanjem iz 1960. godine, oko 5 % ljudske populacije sa Zemlje je barem jednom u ivotu videlo loptastu munju. Premda jo uvek nije utvreno da li se loptaste munje, slino obinim munjama sastoje od plazme ili predstavljaju neku hemiluminiscentnu pojavu, one imaju oblik svetlee sfere veliine otprilike jedne fudbalske lopte. One se najee pojavljuju tokom oluja sa grmljavinom, mogu se pojaviti zajedno sa obinom munjom, ali i bez nje. Vreme trajanja ove svetlosne lopte na nebu je izmeu nekoliko sekundi i nekoliko minuta, premda je njeno proseno trajanje oko 25 sekundi. Vreme zadravanja lopte na nebu zavisi od njenog sjaja, kao i od veliine. to je loptasta munja vea i manje sjajna, ona due traje. Loptaste munje mogu biti razliitih boja, a narandaste i plave posebno dugo traju. Loptaste munje se najee kreu paralelno sa Zemljom (oko metar iznad njene povrine), brzinom od oko 3 metra u sekundi i sa povremenim vertikalnim skokovima. Ponekad ispadnu iz oblaka, a ponekad se materijalizuju na otvorenom prostoru ili u kui, a ponekad uu u kuu kroz vrata, otvoren ili zatvoren prozor, tanki nemetalni zid ili dimnjak. Loptaste munje se esto definiu kao bezelektrodno pranjenje (kod obine munje, elektrode su oblaci, ili je jedna od elektroda Zemlja) izazvano stojeim UHF (visokofrekventnim radio) talasima nepoznatog porekla. Po jednoj drugoj teoriji, loptaste munje su uzrokovane atmosferskim maserom mikrotalasnim laserom koji ima znatno manju energiju, a ija je zapremina nekoliko kubnih kilometara. Po ovoj teoriji, maser nastaje kada rotacioni energetski nivoi molekula vode postanu inverzno naseljeni (tj. kada je vie rotaciono pobuenih molekula nego to je molekula u osnovnom rotacionom stanju) pod dejstvom kratkotalasnih elektromagnetnih pulseva pod dejstvom olujnog pranjenja. Kroz inverzno naseljenu oblast vazduha, fotoni teko mogu da prolaze, jer dolazi do MASER (Microwave Amplification by Stimulated Emission of Radiation) efekta. Ukoliko zapremina inverzno naseljenog vazduha nije isuvie velika ili zatvorena (kao u sluaju aviona ili podmornica u kojima se ponekad pojavi ovakva munja), sudari izmeu molekula e dovesti do opadanja inverzne naseljenosti. Meutim, kada je zapremina inverzno naseljenog vazduha dovoljno velika, maser moe stvoriti lokalizovano elektrino polja ili tzv. soliton, poznatiji kao loptasta munja. Za razliku od loptastih munja koje se pojave u kui, gde ne prave nikakvu tetu ukoliko je kua dobro uzemljena, loptaste munje na otvorenom prostoru se gase ili neujno ili

veoma eksplozivno, pri emu od sebe odbacuju uglavnom provodne materijale, ali ne i dielektrike.

- Kako moemo da napravimo elektrinu bateriju?

Kada se tapi koji je napravljen od nekog prelaznog metala, kao to je bakar, zagnjuri u rastvor njegovih jona (kao npr. bakar sulfat), uspostavlja se ravnotea izmeu metala u vrstom stanju i metala u vidu tenih jona. Kada se neto metala od koga je napravljena ipka rastvori, atomi metala e odavati elektrone i uspostaviti negativno naelektrisanje na povrini tapia. Ovakav sistem se naziva poluelijom, a veliina ovog nagraenog negativnog naelektrisanja zavisi od toga koliko je metal jako redukciono sredstvo (redukciona sredstva odaju svoje elektrone tokom reakcije, za razliku od oksidacionih sredstava koji ih primaju). Stoga, ako poveemo dve poluelije napravljene od dva raznorodna metalna tapia, jedan od njih e posedovati vei negativni potencijal od drugog i izmeu njih e se uspostaviti odreeni napon (tj. razlika potencijala) koja e uzrokovati kretanje elektrona sa tapia koji poseduje vei negativni potencijal ka tapiu manjeg negativnog potencijala. Ukoliko bakarnu polueliju i polueliju od cinka spojimo napraviemo jednu tzv. Danijelovu eliju koja e moi da stvara dovoljno intenzivnu elektrinu struju koja bi mogla da odrava sijalicu upaljenom. Jedan od najlakih postupaka za pravljenje jedne baterije u vidu Danijelove elije, izgledao bi ovako: napunite jedan bakarni sud sa rastvorom bakar sulfata; uzmite, zatim, jedno porozno ane (tako da elektroni mogu da prolaze kroz njega), napunite ga rastvorom cink sulfata i stavite u bakarni sud. Proverite da se rastvor cink sulfata, sluajno ne preliva u posudu sa bakar sulfatom. Potopite sada tapi od cinka u ane sa rastvorom cink sulfata, tako da mu vrh ostane u vazduhu. Poveite sada jedan kraj sijalice sa tapiem od cinka, a drugi kraj sa bakrenim sudom. Sijalica e zasvetleti jer e se uspostaviti tok elektrona izmeu dve elektrode baterije, a struja e prolaziti kroz vlakno sijalice.

- Kako se neke baterije mogu ponovo puniti?

Sve baterije izvode elektrohemijsku reakcije radi dobijanja korisne energije, a u okviru ovakvih reakcija, na katodi, tj. negativnoj elektrodi, deava se elektrohemijska oksidacija, dok se na anodi, tj. pozitivno naelektrisanoj elektrodi odigrava elektrohemijska redukcija, a istovremenost oba ova procesa omoguava tok elektrona od anode do katode, a oni su sa svojom energijom u stanju da pokreu razne ureaje. Da bi se baterije mogle ponovo napuniti, jedan od neophodnih preduslova je da hemijske reakcije koje se deavaju u njoj prilikom njenog pranjenja, mogu biti izvrene u suprotnom pravcu kada se na bateriju primeni suprotno usmerena elektrina struja. U nikl-kadmijumskum baterijama se tokom rada baterije stvaraju kadmijum hidroksid (Cd(OH)2) i nikl hidroksid (Ni(OH)2), koji se mogu ponovo preobratiti u poetne elektrodne materijale (Cd i NiOOH), prilikom ponovnog punjenja baterije, tj. preusmeravanja toka elektrine struje. Osim neophodne reverzibilne hemijske reakcije, baterija mora biti sposobna da podlee reverzibilnoj reakciji veoma efikasno, kako bi se mogla puniti nekoliko stotina ili hiljada puta, a alkalne baterije, koje se baziraju na pretvaranju MnO2 i cinka u Mn3O4 i ZnO predstavljaju odlian primer ovog poslednjeg zahteva.

- Kako istroene baterije ponekad prorade same od sebe?

Poveite icom jedan ugljenini tapi i jedan tapi od cinka, potopite ih jednim svojim krajem u rastvor sumporne kiseline i dobiete jednu bateriju. Elektroni e tei od tapia od cinka (anoda) kroz provodnu icu ka tapiu od ugljeniku (katoda). Poto e tapi

od cinka (anoda) postati pozitivno naelektrisan, na njemu e se taloiti negativno naelektrisani sulfatni joni iz kiselog rastvora u eliji, dok e se na povrini negativno naelektrisanog ugljeninog tapia (katoda) izdvajati pozitivni joni vodonika. Gas vodonika e se nagraditi na povrini ugljenine elektrode i nakon relativno kratkog vremena e prekriti najvei deo njene povrine. Ovaj sloj vodonika koji oblae ugljenik e spreavati dalje odigravanje reakcije u eliji i mi emo zakljuiti da se baterija potroila. Meutim, ako ostavite bateriju neko vreme sa strane ili je malo prodrmate, malo adsorbovanog vodonika e se rastvoriti u kiselom rastvoru i baterija e ponovo moi da se koristi. U svakoj bateriji se moe desiti slina stvar, bilo da je to alkalna baterija iz none svetiljke ili olovna baterija iz automobila. U svakom sluaju se tokom rada baterije, reakcioni proizvodi u sve veoj meri nagomilavaju na krajevima baterije, to dovodi do usporavanja reakcije i slabljenja rada baterije. to je vei odvod baterije, to e se proizvodi reakcije bre nagomilavati na elektrodama, a ovakve baterije e se i u veoj meri oporavljati nakon odmaranja.

- ta su to gorivne elije?
Gorivne elije su elektrohemijski ureaji koji pretvaraju energiju hemijske reakcije u elektrinu struju, vodu i toplotu. Za razliku od elektrinih elija ili baterija, gorivne elije ne mogu da pregore i ne zahtevaju ponovno punjenje, ve funkcioniu sve dok se gorivo i oksidaciono sredstvo kontinuirano dovode u eliju. Gorivna elija se sastoji iz anode, na koju se dovodi gorivo (najee vodonik, ali sve ee i amonijak, hidrazin, fosforna kiselina, neki ugljeni hidrat ili baza, vrsti oksid ili metanol) koje joj predaje elektrone; i katode, na koju se dovodi oksidaciono sredstvo (najee vazduh ili kiseonik) koje preuzima elektrone, prethodno osloboene na anodi i provedene kroz spoljanje kolo. Izdvajanjem elektrona na anodi stvaraju se protoni koje privlai katoda, gde dolazi do njihovog rekombinovanja sa redukovanim atomima kiseonika i formiranja molekula vodene pare, jedinog nus-proizvoda gorivnih elija. Dve elektrode su odvojene jonskim provodnim elektrolitom, a struja elektrona koja protie kroz spoljanje kolo izmeu anode i katode koristi se za napajanje nekog elektrinog aparata ili za rad automobila ili nekog drugog vozila. Iako gorivne elije predstavljaju jedan od najistijih izvora energije jer ne koriste sagorevanje, osloboena energija iz ovakvih sistema je jo uvek dosta manja od izvora energije u vidu motora sa unutranjim sagorevanjem. Nekoliko planetarnih kompanija intenzivno radi na razvijanju gorivnih vodoninih elija koje bi trebalo da u budunosti u potpunosti zamene motore sa unutranjim sagorevanjem koje koriste dananji automobili. U skladu sa procenama trita, smatra se da e 2010. godine, oko 8 % automobila koristiti izvor energije u vidu gorivnih elija, a takoe, smatra se da e njihova ira upotreba znaajno smanjiti zagaenje vazduha i potronju nafte.

- Kako radi elektrini motor?

Da bi rotor elektrinog motora poeo da se okree, potrebno je na njega delovati torzijom (silom koja izaziva rotaciju). Torziju, najee, stvaraju magnetne sile koje deluju izmeu magnetnih polova rotora i magnetnih polova na stacionarnom delu motora. Privlane ili odbojne sile privlae ili odbijaju od sebe spoljanjost rotora, stvarajui tako torziju koja polako, pa zatim sve vie i vie ubrzava rotor sve dok trenje objekta koji je zakaen za njega ne smanji ukupnu torziju do nule. Tada, poto sila vie ne deluje na rotor, on nastavlja da se okree konstantnom ugaonom brzinom. Kako rotor, tako i stacionarni deo motora su namagnetisani. Sile izmeu ovih magneta su upravo ono to stvara torziju. Premda se permanentni magneti esto koriste u elektromotorima, barem neki od magneta u motoru mora biti elektromagnet, jer se motor moe okretati samo ukoliko neko od magnetnih polja u njemu

stalno menja svoj polaritet dok se rotor okree. Tako, dok se rotor trudi da to je mogue vie priblii raznoimene magnetne polove, polovi se menjaju tako da se rotor konstantno okree pokuavajui da pronae optimalni poloaj polova koji naravno, odgovara minimalnom energetskom stanju itavog sistema, odnosno motora. Jednostavan elektrini motor moemo napraviti ukoliko oko rotirajueg dela naeg motora obmotamo elektrinu icu kroz koju emo propuitati struju i zatim ovaj rotor postavimo izmeu dva magneta, tako da su raznoimeni magnetni polovi ova dva magneta okrenuti blie rotoru (iznad rotora je severni, a ispod njega juni magnetni pol ili obrnuto). Proputajui elektrinu struju kroz namotaje ice na rotoru, formirae se magnetno polje oko njega, jer kao to znamo, svako naelektrisanje u pokretu proizvodi oko sebe magnetno polje. Meutim, tano kada magnetno polje rotora bude okrenulo konstrukciju rotora tako da njegov juni magnetni pol priblii severnom, a severni junom polu susednih magneta, promeniemo smer elektrine struje u namotajima ice oko rotora, tako da e se tako i severni pol njegovog magnetnog polja pretvori u juni, a juni u severni, pa e tako rotor teiti da se okrene za jo 180o kako bi opet postavio svoje polove u optimalan poloaj, ali emo mi neposredno pre nego to on bude to izveo opet obrnuti smer elektrine struje kroz namotaje ice oko njega i tako emo ga stalno vrteti u krug. Ukoliko za rotor motora zakaimo neki ureaj, kao npr. sistem traka i tokia, moi emo da energiju rotacije motora prevedemo u mehaniku energiju kojom emo obavljati razne poslove.

- ta je to statiki elektricitet?
Jedan od najpopularnijih kolskih naunih eksperimenata je onaj kada proeljamo kosu, a zatim sa eljem privuemo listie papira sa stola. Uzrok ovom privlaenju papira ka elju je upravo statiki elektricitet. Slino tome, kada protrljamo stakleni tapi sa svilenom tkaninom ili pare ilibara sa vunom, stvorie se statiki elektricitet koji e biti u stanju da privue male parie plastike ili papira (re elektron zapravo i potie od grke rei za ilibar). Takoe, tokom hladnih zimskih dana nam se moda desilo da se statiki elektricitet nagradi u naem telu i da zatim u vidu iskre skoi na neko drugo telo ili pare metala kada dodirnemo npr. kvaku na vratima. Naime, sva materija oko nas je sainjena od atoma, koji se priblino mogu zamisliti kao pozitivno naelektrisana jezgra (koja se sastoje od pozitivno naelektrisanih protona i neutralnih neutrona) oko kojih krue elektroni. Materija je najee neutralna, to znai da sadri podjednak broj protona i elektrona. Meutim, neki atomi znatno jae vezuju za sebe elektrone od nekih drugih materija. Koliko je najslabije vezani elektron u atomu stabilan definie jonizacioni potencijal atoma koji predstavlja koliinu energiju koju je potrebno predati atomu da bi iz njega izleteo najslabije vezani elektron. Kada protrljamo dva razliita materijala, pod dejstvom trenja dolazi do blsikih susreta izmeu atoma sa povrine dva predmeta prilikom kojih neki od atoma imaju dovoljno energije da prevaziu energetsku vrednost jonizacionog potencijala i da izbiju poneki elektron iz ponekog atoma. Osloboeni elektroni se zatim privlae ka jednom od materijala gde poveavaju njegovo ukupno negativno naelektrisanje koje je zatim u stanju da privlai suprotno naelektrisane predmete (npr. listie papira). U zavisnosti od svog jonizacionog potencijala, svi atomi nalaze svoje mesto na odreenom delu triboelektrine krive. Ukoliko materijal lako oslobaa svoje elektrone u kontaktu sa drugim materijalom, onda je on pozitivniji na ovoj krivoj i obrnuto. Ukoliko bismo poreali neke od svakodnevnih materijala od pozitivnom ka negativnom kraju triboelektrine krive, dobili bismo jedan ovakav niz: ljudske ruke (veoma pozitivne), zeje krzno, staklo, ljudska kosa, najlon, vuna, krzno, olovo, svila, aluminijum, papir, pamuk, elik (neutralan), drvo, ilibar, tvrda guma, nikl, bakar, mesing, srebro, zlato, platina, poliester, stiren (stiropor), saran traka, poliuretan, polietilen (kao selotejp), polipropilen, vinil (PVC), silicijum, Teflon (veoma negativan). Relativan poloaj dve supstance u triboelektrinom nizu nam kae kako e se one ponaati kada dou u kontakt. Staklo protrljano sa svilom uzrokuje

razdvajanje naelektrisanja, jer se oni nalaze neto udaljeni u nizu, a isto vai i za ilibar i vunu. to je vee rastojanje u nizu, to e se vie naelektrisanja osloboditi u kontaktu dva materijala. Materijal koji primi osloboeno naelektrisanje putem kontakta postaje negativno naelektrisan, dok drugi materijal postaje pozitivno naelektrisan. Upravo ova neravnotea naelektrisanja se naziva statikim elektricitetom. to je vea dodirna povrina izmeu materijala u kontaktu i to je manja vlanost, to e vei napon (razlika elektrinih potencijala) izmeu materijala moi da se uspostavi, a ovaj napon je u stanju da dostigne vrednosti i od nekoliko desetina hiljada Volti.

- ta je to Van de Grafov generator?

Ukoliko ste nekada protrljali kosu sa plastinim balonom, onda znate da elektroni preskau sa vae kose na balon, pa ste usled ovako stvorenog elektrinog polja, mogli balon da nosite zalepljen za kosu. Meutim, ukoliko ste nekada dodirnuli jedan ureaj koji poseduje jednu kuglu veliine fudbalske lopte, montirane na postolju, a vama je tada u trenutku dodira, skoila kosa na glavi, onda sigurno znate da ste dodirnuli Van de Grafov generator. Ovaj ureaj koji stvara statiki elektricitet iji napon moe dostii i vie od 20 miliona Volti, izumeo je ameriki fiziar Robert Dejmson Van de Graf (Robert Jameson Van de Graaff) 1931. godine kako bi se dodatno poveavala energija u ranim akceleratorima estica. Van de Grafovi generatori se esto opisuju kao elektrostatiki ureaji konstantne struje. Naime, kada opteretimo Van de Grafov generator, jaina struje ostaje ista, ali se menja napon. Kada prilazimo sferi Van de Grafovog generatora sa uzemljenim objektom, napon se smanjuje, ali struja ostaje ista. S druge strane, baterije su poznate kao ureaji konstantnog napona, jer koliko god da ih opteretimo, napon na njihovim krajevima ostaje isti. Postoje dva tipa Van de Grafovih generatora, jedni koji se napajaju od strane izvora visokog napona i drugi, ei tip, koji koristi pojaseve i valjkove za napajanje. Ovaj, drugi tip Van de Grafovih generatora se sastoji od motora, dva valjka, pojasa, dva skupa etkica i izlaznog terminala (najee metalne ili aluminijumske lopte). Kada se pokrene motor Van de Grafovog generatora, donji valjak (punja) poinje da okree pojas. Poto je pojas napravljen od gume, a donji valjak je obloen silicijumskom trakom, pod dejstvom trenja izmeu raznoimenih materijala dolazi do oslobaanja naelektrisanja na valjku (jer je na triboelektrinom nizu silicijum negativniji od gume). Poto je valjak znatno manji od trake, elektrino polje sa valjka je znatno jae na mestu na kome se nalaze skupovi etki. Ovo elektrino polje poinje da odbija elektrone u blizini skupa donjih etki (napravljenih od nekog provodnika, odnosno nekog metala) koje stoga postaju pozitivno naelektrisane, kao i da odvaja elektrone iz okolnih atoma vazduha, tako da u vazduhu izmeu valjka i etke postoje elektroni i pozitivno naelektrisani joni (ostaci atoma kada ih napusti jedan ili vie elektrona). Pozitivno naelektrisani atomi bivaju privueni ka negativno naelektrisanom valjku, ali im se na putu ispreava pokretna traka koja postaje dodatno prevuena pozitivno naelektrisanim esticama iz vazduha. Stoga, dokle god postoji vazduh u prostoru izmeu valjka i etke, pojas e se napajati naelektrisanjem. Teorijski, Van de Grafov generator bi ovako mogao da se napaja beskrajno dugo, premda praina u vazduhu uzrokuje ograniavanje nagomilavanja naelektrisanja na pojasu. S druge strane, pozitivno naelektrisani pojas prolazi i preko gornjeg valjka koje se nalazi u blizini gornjeg skupa etki, a u unutranjosti metalne sfere. Elektroni delimino naputaju etke, jer bivaju privueni pozitivno naelektrisanim pojasom, pa pozitivni joni iz vazduha bivaju privueni ka etki. Istovremeno, slobodni elektroni iz vazduha se kreu ka pojasu. Kada naelektrisano telo dodirne unutranjost metalne sfere, sfera preuzima svo njegovo naelektrisanje i telo postaje neutralno, a viak naelektrisanja se pojavljuje na spoljanjoj povrini sfere. Putem ovog efekta, Van de Grafov generator je u stanju da postigne napone vee od milion Volti, ali pri

tome stvara i veoma male struje (male brzine toka naelektrisanja) pa se stoga slobodno moe dodirivati.

- ta je to piezoelektricitet?
Piezoefekat predstavlja pojavu polarizacije (razdvajanja naelektrisanja u elektrino neutralnim esticama tako da se pojavljuje dipolni elektrini momenat) estica nekog materijala pod dejstvom mehanikog naprezanja. Drugim reima, kada delujemo pritiskom na neke posebne supstance (feroelektrini materijali, kvarc, kao i neke keramike) doi e do razdvajanja naelektrisanja, pa i do stvaranja raznoimeno naelektrisanih oblasti u materijalu, pa stoga i do pojave napona du kristala koji u nekim sluajevima moe biti prilino visok. Piezoelektrine supstance se koriste kao: upaljai (na dugme) rotilja ili kamina, biperi (u digitalnim satovima, stereo zvunicima i mnogim drugim elektronskim ureajima sa kojih se uje bip), izvori zvuka u eho sonarima, delovi aparata za lociranje riba i ultrazvunih ureaja, fonografske igle (na gramofonima), vremenske baze u vidu kvarcnih kristala digitalnih satova, koriste se u kristalnim mikrofonima za prevoenje zvunog signala u elektrini signal itd. Tako, npr. u upaljaima za kamin ili rotilj, kada pritisnemo dugme, eki udara piezoelektrini kristalni materijal i proizvodi napon od nekoliko hiljada Volti du povrine kristala. Ovako visoki napon dovodi do pojave varnice koja pali okolni gas. Piezoelektrini materijali mogu raditi i u suprotnom smeru primenite napon du kristala i njegov oblik e se promeniti. Ova promena dimenzija kristala je najee veoma mala, ali je dovoljna da bi npr. mogla da pokree male zvunike.

- ta je to Halov efekat?
Kada u metalu postoji elektrino polje, ono dovodi do pojave slobodnog naelektrisanja u njemu. Elektrino polje deluje silom na naelektrisane estice koje ine struju kreui se izmeu dva kraja provodnog metala. Ukoliko sada postavimo jednu metalnu ipku kroz koju protie struja sa leva na desno u magnetno polje iji je pravac normalan na ipku, magnetna sila e gurati pozitivno naelektrisane estice ka vrhu ipke, a elektrone ka dnu u sluaju da se struja prenosi upljinama, ili e gurati elektrone ka vrhu ipke, a pozitivno naelektrisane estice ka dnu ipke ako se struja prenosi elektronima. U oba sluaja se uspostavlja merljivo elektrino polje izmeu gornje i donje povrine ipke, koje se naziva Halov potencijal, i koje u velikoj meri zavisi od jaine primenjenog magnetnog polja. Ovu pojavu uspostavljanja merljivog napona izmeu suprotnih povrina nekih materijala postavljenih u magnetno polje otkrio je Edvin Hal (Edwin Hall) 1879. godine. Znak razlike potencijala (+ ili -) izmeu gornje i donje povrine ipke odreuje da li su nosioci naelektrisanja upljine ili elektroni. Kod poluprovodnika, Halov efekat se najvie koristi za procenu dopingovanja i polariteta poluprovodnikih materijala. Elektrini pretvarai na bazi Halovog efekta se koriste u mnogim ureajima dananjice u svrhu merenja magnetnog polja i prevoenja ovog merenja u napon, a u stanju su da detektuju fluktuacije magnetnog polja reda veliine jednog stotog dela Gausa. Takoe, mnogi drugi moderni elektronski ureaji koriste Halov efekat. Tako, npr. kompjuterska tastatura koristi Halov efekat u svrhu snimanja kada je odreeni taster pritisnut, a antilock konice koriste pretvarae na bazi Halovog efekta radi detektovanja promene ugaone brzine automobila, to se zatim koristi za izraunavanje pogodnog koionog pritiska na svakom toku.

- Zato je tano izmeu dva jednaka ali raznoimena naelektrisanja elektrini potencijal jednak nuli, a elektrino polje nije?

Na mestima na kojima je elektrini potencijal jednak nuli, elektrino polje najee nije jednako nuli. Elektrini potencijal predstavlja skalarnu veliinu koja je mera elektrine potencijalne energije koju bi jedinino naelektrisanje (najmanje stabilno naelektrisanje u prirodi koje je jednako naelektrisanju koje nose jedan elektron ili jedan proton, odnosno 1,6 10-19 Kulona) posedovalo u odreenoj taki prostora. S druge strane, elektrino polje predstavlja vektorsku veliinu (to znai da za razliku od elektrinog potencijala kao skalarne veliine, poseduje kako intenzitet, tako i pravac i smer) koja je jednaka elektrinoj sili koja bi delovala na jedinino naelektrisanje u odreenoj taki prostora. Meutim, ove dve veliine su veoma bliske s obzirom da je sila jednaka negativnom izvodu (brzini rasta) potencijalne energije, a elektrino polje predstavlja negativan trodimenzionalni izvod elektrinog potencijala. Drugim reima, elektrino polje predstavlja meru brzine promene elektrinog potencijala, s tim to je usmereno ka maksimalnoj negativnoj promeni elektrinog potencijala. Premda je tano izmeu dva jednaka, ali raznoimena naelektrisanja (jedno je pozitivno, a drugo negativno) elektrini potencijal jednak nuli, on se veoma brzo menja ukoliko bismo krenuli da se pribliavamo ka jednom ili drugom naelektrisanju. Stoga, u ovoj centralnoj taki i elektrino polje nije jednako nuli, ve poseduje odreeni intenzitet, a po dogovoru je usmereno od pozitivnog ka negativnom naelektrisanju (premda se i po dogovoru naelektrisanje elektrona nazvalo negativnim, a protona pozitivnim). Analogni sluaj bismo imali u sluaju automobila na putu. Naime, nadmorska visina automobila je mera njegovog potencijala u gravitacionom polju Zemlja koji je analogan elektrinom potencijalu u sluaju elektrinog polja, a gravitaciona sila koja deluje na automobil je analogna elektrinom polju. Gravitaciona sila koja deluje na kola zavisi od nagiba puta (izvoda rastojanja du puta po nadmorskoj visini), ali ne i od nadmorske visine na kojoj se nalaze kola. Drugim reima, kada bi kola poela da se kotrljaju nanie, gravitaciona sila usmerena nadole bi nastavila da deluje na kola ak i kada bi se ona nala na nivou mora, odnosno na mestu gde je potencijal automobila jednak nuli. Sila koja deluje na kola, zapravo, uopte ne zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalaze kola ve samo od nagiba puta.

- Koliko se brzo kreu elektroni kroz bakarnu icu?

Brzina kretanja elektrona kroz neki provodni materijal, npr. kroz tipinu bakarnu icu, definie se pomou njihove srednje brzine u pravcu kretanja struje koja se jo naziva drift brzinom. Pojedinani elektroni se ne kreu kroz provodnik u pravim linijama, ve se kreu u cik-cak pravcu, jer menjaju svoj pravac i smer svaki put kada se sudare sa nekim atomom koji ini materijal provodnika. Stoga je drift brzina kretanja elektrona kroz provodni materijal u pravcu struje veoma mala. I pored toga to je brzina kretanja pojedinanih elektrona bliska brzini svetlosti, drift brzina elektrona kroz bakarnu icu poprenog preseka od 3 mm2 i pri jaini struje od 10 ampera, iznosie samo oko etvrtinu milimetra u sekundi. Ipak, elektrini ureaji se skoro trenutno upale kada ukljuimo struju, jer je iniciranje elektrine struje u provodniku analogno putanju vode kroz batensko crevo koje je ve ispunjeno vodom. im odvrnemo slavinu i pustimo mlaz, voda sa drugog kraja creva e potei.

- ta je to superprovodljivost?
Superprovodljivost je osobina nekoliko metalnih i keramikih materijala (posebno keramika na bazi bakar oksida) da prilikom hlaenja do temperatura izmeu apsolutne nule (273oC) i oko 100oC (koliko danas iznosi rekordno visoka temperatura na kojoj je neko jedinjenje superprovodno), dolazi do nestanka njihovog elektrinog otpora. Prilikom kretanja elektrona kroz obian metal, oni se sudaraju sa vibrirajuim esticama materijala i gube energiju u vidu osloboene toplote. Meutim, u jednom superprovodniku, elektroni putuju u

parovima i brzo se kreu izmeu atoma, bez ikakvog gubitka energije. Naime, kada se elektroni nalaze u sredini krunog oblika i to u obliku elektronskih parova, njihov kvantni talas (sve estice su istovremeno i talasi) koji prolee prstenom, u stanju je konstantne energije koju dejstvo obinog otpora ne moe da poremeti. Takvi superprovodni elektroni ponaaju se tada podjednako stabilno kao i elektroni koji krue oko jezgra, pa se stoga moe rei da su superprovodnici neto poput dinovskih, makroskopskih atoma. Niske temperature omoguavaju formiranje ovakvih parova elektrona, a kritina temperatura superprovodnosti predstavlja temperaturu ispod koje elektrini otpor supstance postaje jednak nuli. Naravno, svaki materijal poseduje uvek izvesnu dozu neistoa, pa stoga u stvarnosti superprovodna otpornost nikada nije jednaka nuli, ali u svakom sluaju, provodljivost jedne superprovodne ice je nekoliko redova veliine vea od provodljivosti najkvalitetnije trenutno dostupne konvencionalne provodne ice. Kritina temperatura superprovodljivosti, tj. temperatura na kojoj otpor postaje jednak nuli je razliita za razliite supstance, pa npr. za ivu iznosi 4,15 K, za kalaj 3,72 K, za aluminijum 1,19 K, za magnezijum diborid (MgB2) 39 K, a za neke keramike materijale je vea od 50 K, te u sluaju nekih keramika dostie i temperature i od preko 220 K. Razne osobine superprovodnih materijala nalazie bogatu primenu u industriji budunosti. Tako je npr. Mejsnerov (Meissner) efekat osobina superprovodnih materijala da su neprobojni za sile magnetnog polja a ovaj efekat ve nalazi primenu u pravljenju super brzih, magnetno lebdeih vozova. Takoe, kada se dva superprovodnika spoje tankim slojem izolatora, dolazi do nesmetanog protoka (tuneliranja) parova elektrona sa jednog na drugi superprovodnik (Dozefsonov efekat), a ovaj efekat nalazi primenu u pravljenju super brzih elektronskih prekidaa, koje koriste minijaturni kompjuteri visokih brzina procesovanja podataka. Najdinaminija istraivanja u oblasti superprovodnih materijala odnose se na razvoj materijala koji bi bili superprovodni na sobnoj temperaturi, a i koji bi pri tome mogli lako da se sintetiu. Smatra se da bi ovakvo otkrie unelo revoluciju na polju elektronike i prenosa elektrine energije.

- ta su to superprovodni magneti?
Premda se i obini permanentni magneti i elektromagneti mogu koristiti za magnetno lebdenje, veina maglev vozova (vozovi koji lebde na inama) koristi superprovodne elektromagnete. Ovi specijalni elektromagneti su lagani, relativno jeftini i mogu da stvaraju jaka magnetna polja koja su potrebna za odravanje vozova iznad ina. Superprovodni materijali se zasnivaju na egzotinim materijalima poznatim i kao superprovodnici koji mogu da provode elektrinu struju bez ikakvih toplotnih, odnosno energetskih gubitaka. Dok su elektrine struje u obinim provodnim metalima podlone sudaranju sa atomima kristalne reetke i rasipanju energije, elektroni u okviru elektrine struje u superprovodnim materijalima putuju u parovima (odnosno u specifinom kvantnom stanju, tako da jedan elektron sledi drugog, dok parovi slede putanje elektronskih parova ispred sebe) ne rasipajui nimalo energije. Poto ne postoji nita to bi zaustavilo kretanje elektrona u superprovodnom materijalu, jednom putena struja kroz ovakav materijal e tei dokle god postoji materijal, a poto se prolaskom elektrine struje kroz provodnik stvara i magnetno polje (jer svaka naelektrisana estica u kretanju stvara magnetno polje, dok ubrzana naelektrisana estica stvara elektromagnetne talase), tako e i supeprovodnik kroz koji protie elektrina struja stvarati magnetno polje dokle god struja protie kroz njega. Tako, dok je obinom elektromagnetu stalno potreban dovod elektrine energije za odravanje magnetnog polja, sve to treba da uradimo u elektromagnetu sa superprovodnim icama je da pustimo struju kroz ove ice, spojimo dva otvorena kraja ice (tako da se formira petlja) i struja e kroz ice tei godinama. Premda ovu struju ne moemo da vidimo, magnetno polje koje je njena posledica lako moemo da detektujemo. Superprovodni magneti su idealni za elektrodinamiko

levitiranje maglev vozova. Naime, elektrina struja se dovodi na superprovodne magnete voza jo u fazi njegove izgradnje, a kada se superprovodne ice zatvore u petlju, magnetima nije potreban dodatni izvor elektrine energije, naravno, sve dok se ovi magneti dre u dovoljno hladnoj sredini (u tu svrhu se koriste rashlaivake jedinice u vozu), jer superprovodni materijali poseduju superprovodna svojstva samo na niskim temperaturama (na temperaturama niim od 100oC, to je trenutno maksimalna temperatura ispod koje je jedan materijal superprovodan, premda ova temperatura zavisi od sastava i strukture materijala).

- ta su to none naoare?
None naoare pojaava slabu svetlost u nonim uslovima, a zasnivaju se na fotoelektrinom efektu, tj. pojavi da su svetlosni fotoni u stanju da izbijaju elektrone sa nekih metala. U optem sluaju, kada se uglaani tanjir izloi dejstvu elektromagnetnih talasa, on moe emitovati elektrone. Veliina emitovane struje elektrona zavisi od intenziteta i frekvencije svetlosti koja pada na predmet. Ovi, tzv. fotoelektroni e se emitovati samo ukoliko frekvencija svetlosti prelazi odreeni prag (kada energija fotona koje je jednaka proizvodu Plankove konstante i frekvencije fotona postane vea od maksimalne energije elektrona u materijalu), a vrednost ovog praga zavisi od same vrste materijala, pri emu metali poseduju najslabije vezane elektrone pa e najmanje energije biti potrebno da se oni udalje iz metala. U naoarima za nono posmatranje, fotoelektrini efekat se koristi za pojaavanje prisustva individualnih fotona. Naime, sistem soiva alje prikupljenu svetlost na staklenu plou obloenu sa fotoelektrinim materijalom. Izbijeni fotoelektroni se ubrzavaju kroz potencijalnu razliku od nekoliko stotina Volti nakon ega padaju na kanalnu plou koja se sastoji od malih rupica prenika od po nekoliko mikrona. Ove rupice poseduju provodnu povrinu i dodatnu potencijalsku razliku izmeu dve strane ploe. Kada fotoelektron udari u ovu mreastu plou, on jonizuje atome u taki sudara, to dovodi do stvaranja dodatnih nekoliko elektrona koji nastavljaju da se ubrzavaju du rupe i u daljim sudarima opet izbijaju po nekoliko elektrona. Ovaj deo ureaja se naziva fotomultiplikatorom i ima za cilj da povea broj elektrona u struji. Tako od jednog elektrona koji udari u rupu, nastane oko desetak hiljada elektrona koji napuste rupu. Ovi elektroni se dalje ubrzavaju do fluorescentnog ekrana gde ostavljaju trag koji nae oi mogu videti. Fotoni koji padaju na fotoelektrinu povrinu su diskretni i njihov broj varira sa vremenom. to je manja brzina pristizanja fotona, vee su fluktuacije bilo kog piksela, a ova pojava se manifestuje kao fluktuirajua osvetljenost ekrana ili tzv. fotonski um, koji spreava da ovaj ureaj bude beskonano osetljiv. Da bi se ublaio ovaj problem, dolazei fotoni se integriu za due vremenske periode uz pomo fluorescentnog ekrana ija se osvetljenost polako poveava i smanjuje. Meutim, postoje granice ovog integracionog vremena. Naime, predugo integraciono vreme e dovesti do razmazivanja slike po ekranu.

- ta je to laserska svetlost?
Laseri (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) predstavljaju ureaje koji emituju koherentnu i monohromatsku svetlost, to znai da se ova svetlost sastoji od jednakoenergetskih fotona (istih talasnih duina i frekvencija) koji se kreu u fazi (bregovi i dolje svih talasa se poklapaju). Za razliku od svetlosti obine lampe, koja se emituje u svim pravcima, laserska svetlost je usmerena, to znai da se moe fokusirati du veoma uskog snopa, pa zbog toga i poseduje niz primena. U laserima, atomi odreene supstance (na primer, rubina koji emituje fotone talasnih duina od 694 nm) se pomou snopova obine svetlosti ili elektrinog pranjenja prevode u pobueno stanje, u kojima neki elektroni prelaze u visokoenergetskije atomske orbitale. Intenzivnim pobuivanjem atoma postavljenih izmeu

dva ogledala, nakon odreenog vremena se postie inverzna naseljenost materije, odnosno stanje supstance u kome postoji vei broj pobuenih atoma od broja atoma u osnovnom stanju. Prelaskom elektrona iz vie-energetske u nie-energetsku orbitalu dolazi do emitovanja jednog fotona ija je frekvencija jednaka koliniku razlike u energijama izmeu ta dva stanja i Plankove konstante, a talasna duina fotona je jednaka koliniku brzine svetlosti i frekvencije fotona. Supstanca se nalazi u prostoriji sa parom paralelnih ogledala, razmaknutih na rastojanje jednako celobrojnom umnoku talasnih duina emitovanih fotona, kako bi se mogla formirati koherentna svetlost. Emitovani fotoni se odbijaju od ogledala i ponovo vraaju ka supstanci izazivajui pobuivanje jo veeg broja atoma, a na taj nain i za laser karakteristino stanje inverzne naseljenosti. Jedno od dva ogledala je posrebreno, to znai da se deo svetlosti koja padne na njega odbija od njegove povrine, dok se jedan deo proputa. Upravo ovaj proputeni deo svetlosti ini izlazni laserski snop svetlosti. U zavisnosti od tipa supstance koja emituje koherentnu svetlost, laseri se esto dele na: vrste (kao to su na primer, rubinski i neodimijumski laseri koji emituje infracrvenu svetlost na 1064 nm), gasni (helijumski i helijum-neonski laseri koji emituju crvenu svetlost ili ugljen dioksidni laseri koji emituju infracrvenu svetlost i esto se koriste za seenje ak i elinih predmeta), eksimerski (re koja je nastala od kombinacije rei pobuen (excited) i dimer predstavljaju smee nekog reaktivnog gasa kao npr. hlora ili fluora i nekog inertnog gasa kao npr. argona, kriptona ili ksenona, a smee u ovakvim laserima se tokom pobuivanja pretvaraju u dimere nakon ega emituju ultraljubiastu svetlost), poluprovodniki (tzv. diodni laseri koji emituju crvenu svetlost i veoma su male snage, pa se stoga koriste u svakidanjim elektronskim ureajima, kao to su CD plejeri ili laserski tampai), i laseri sa bojama (koji sadre rastvor neke organske boje, kao npr. rodamina, i mogu se podeavati tako da emituju lasersku svetlost raznih talasnih duina). Laseri danas na naoj planeti nalaze niz primena od merenja rastojanja od Zemlje do Meseca sa preciznou od manje od jednog milimetra, preko praenja brzine pomeranja kontinenata i oblaka, predvianja zemljotresa, oitavanja i snimanja kompakt diskova, pravljenja i oivljavanja holografskih zapisa, bruenja dijamanata, seenja metala, prenosa informacija du optikih vlakana, pa sve do pisanja po TV ekranima i oblacima.

- Zato neki kablovi na sebi poseduju ogrlice?

U jednom tipinom kompjuterskom sistemu, kablovi sa mia, tastature ili monitora najee poseduju du sebe postavljene cilindrine figure. Ovi cilindri se, takoe, skoro uvek sreu na kablovima za dovod struje kod ureaja (npr. skenera ili tampaa) koji koriste spoljanji transformator. Ovi cilindri se nazivaju feritnim ogrlicama ili feritnim priguivaima, a njihova uloga je redukovanje elektromagnetne interferencije (preklapanja elektromagnetnih talasa) i to posebno u radio-frekventnom opsegu. Jedna feritna ogrlica predstavlja nita drugo do uplji cilindar napravljen od ferita, supstance nastale meanjem (legiranjem) gvoe oksida sa nekim drugim metalom. Feritni cilindar je obloen slojem plastike koji je vidljiv spolja. Kompjuteri su elektronski ureaji koji stvaraju veliki um. Naime, matina ploa kompjutera poseduje oscilator koji radi na frekvenciji izmeu 300 i 1000 MHz. Takoe, i tastatura poseduje svoj sopstveni procesor i oscilator, a i video kartica poseduje svoj oscilator koji pokree monitor. Svi ovi oscilatori emituju elektromagnetne talase ija je frekvencija jednaka frekvenciji njihovog oscilovanja, to najee pripada radiofrekventnom opsegu, tj. radio talasima (mada su esto prisutni i audio, kao i visoko-frekventni oscilatori). Ipak, najvei deo interferencije izmeu radio talasa sa ovih oscilatora se eliminie od strane kuita oko matine ploe i tastature. Ipak, drugi izvor radio uma kod kompjutera (i drugih elektronskih ureaja) su kablovi koji povezuju komponente kompjutera. Ovi kablovi se zapravo ponaaju kao veoma duge antene, koje usled prolaska struje kroz njih, emituju i radio

talase u okolinu. Ovi radio talasi lako mogu da stupe u interferenciju sa signalima koje primaju okolni televizor, radio-aparat ili mobilni telefon. Kablovi takoe, mogu da prime radio signal nekog bliskog ureaja i da ga prenesu do kompjuterske komponente, gde e ovi neeljeni signali biti neoekivano primljeni. Stoga, feritne ogrlice oko kablova imaju osobinu eliminisanja nastalih radio signala du kabla. Na delu kabla na kome se nalaze, feritne ogrlice priguuju nastalu interferenciju izmeu radio talasa, pa se stoga one najee stavljaju na samim krajevima kablova. Umesto da nastave da putuju du kabla, radio signali se u feritnim ogrlicama prevode u toplotu.

- Kako svetlucaju boine lampice?

Nekada su se kao novogodinje lampice koristile male sijalice u boji ija je snaga iznosila oko 5 Vati, a radni napon 220 Volti, to je zahtevalo mnogo energije, a osim to su bile prilino skupe, ove sijalice su stvarale i velike koliine toplote tako da su lako mogle da istope stvari oko sebe. Meutim, prednost starih boinih lampica je bila u tome to su one bile povezivane paralelno, pa ukoliko bi se prekinulo usijano metalno vlakno na jednoj sijalici, ostale lampice bi nastavile da svetle. Sedamdesetih godina 20. veka su se prvi put pojavile tzv. mini-lampice koje zahtevaju napon od samo 2,5 Volti. S obzirom na ovako mali napon pojedinanih lampica, one su morale biti povezane redno, kako bi se mogle prikljuiti na zidni utika. Naime, niz od 96 2,5-Voltnih lampica daje ukupni napon ovog niza od 220 Volti. Takoe, snaga mini-lampica je znatno nia od starih lampica (25 Vati za niz od 50 sijalica), a i cena im je isto tako manja. Meutim, ove mini lampice su veoma osetljive na prekid rada samo jedne od njih. Ukoliko jedna sijalica pregori, i sve druge sijlaice u nizu e se ugasiti. Razlika izmeu dananjih novogodinjih lampica i mini-lampica je u tome, to se niz dananjih lampica nee ugasiti ukoliko jedna od sijalica pregori, ali hoe ako jednu od sijalica izvadimo iz njenog postolja. Uzrok ovome je u tome to dananje boine lampice sadre jedan specijalni prekida koji se u sluaju pregorevanja sijalice aktivira tako da nastavlja da provodi struju kroz sijalicu. U svakom sluaju, kod svih vrsta boinih lampica, mogua su dva naina za izvoenje svetlucanja. Mogue je npr. ubaciti samo jednu svetlucajuu lampicu u niz, tako da bi sve ostale sijalice u nizu simultano svetlucale. Ova svetlucajua sijalica sadri u sebi jednu bimetalnu traku kroz koju protie struja do metalnog usijanog vlakna. Kada se vlakno zagreje, ono prenosi toplotu do bimetalne trake koja se savija, prekidajui tako tok struje do vlakna i izazivajui gaenje sijalica. Kada se bimetalna traka ohladi, ona se ponovo ispravlja i pada na vlakno, ime se opet uspostavlja tok struje kroz vlakno i sijalica se ponovo pali. S druge strane, umesto upotrebe bimetalnih traka u sijlaicama, mogue je upotrebiti 16-funkcionalne kontrolere koji provode struju kroz eljene putanje. Jedan ovakav kontroler se sastoji od integrisanog kola i 4 tranzistora gde svaki pokree jedan od 4 niza za koje je vezan kontroler. Integrisano kolo predaje naredbe tranzistorima da pale 1 od 4 niza lampica. Podeavanjem redosleda paljenja ovih tranzistora mogue je dobiti razliite naine svetlucanja lampica.

16. Muzika Zemlje i Kosmosa

- Kako pevaju zvezde?
ezdesetih godina 20. veka, astronomi su otkrili da nae Sunce vibrira kao jedan dinovski muziki instrument aljui oko sebe skladne note, odnosno dobro definisane zvune frekvencije. Energija koja pobuuje Sunce na emisiju ovih zvunih talasa potie iz turbulentnih strujeih oblasti neposredno ispod vidljive povrine Sunca. Ovo otkrie je dovelo do nastanka nove oblasti u astronomiji koja se naziva helioseizmologijom (u sluaju sluanja Sunca, dok se u sluaju sluanja i nekih drugih zvezda naziva astroseizmologijom) i primenom koje smo doli do znatno boljeg razumevanja unutranje fizike strukture Sunca. Naime, slino kao to detektovanjem i praenjem seizmikih talasa koji prolaze kroz Zemlju moemo da saznamo poneto o unutranjosti planete po kojoj hodamo, isto tako moemo i zvune talase sa Sunca koristiti za izuavanje detalja o Sunevoj strukturi. Turbulencijom u spoljanjim slojevima Sunca uzrokovani zvuni talasi dovode do oscilovanja Sunca pri odreenim frekvencijama, a najvie prouavan Sunev otkucaj srca traje 5 minuta. Tek tokom kasnog juna 2001. godine, astronomi iz La Silla opservatorije u ileu su otkrili zvuke sa prve zvezde van Sunevog sistema i to sa nama najblie, golim okom vidljive zvezde posle Sunca Alfa Kentaure A, udaljene neto vie od 4 svetlosne godine (oko 39 miliona miliona kilometara) od nas. Ova zvezda koja je po svojoj veliini, boji, temperaturi i starosti veoma slina naem Suncu, pokazuje i sline oscilacije sa sedmominutnim periodom, a njeni udisaji imaju amplitudu od samo 40 metara, to je veoma malo u poreenju sa njenim poluprenikom od 875 000 kilometara. Interesantno je i da je letelica Cassini koja se nalazi na svom putu ka planeti Saturn (do koje e stii 2004. godine), tokom decembra 2000. godine izmerila varijacije u magnetnom polju na veoma retkim esticama meuplanetarnog prostora, a ovi talasi koji se nalaze u radio-frekventnom opsegu, prevedeni su u zvuke, tako da se na ovaj nain moe zaista sluati muzika Kosmosa iz okoline Jupitera. Letelica Cassini je 8. decembra 2000. godine uz pomo radio-prijemnika i plazma naunog instrumenta izmerila ove talase na rastojanju od oko 23 miliona kilometara od Jupitera, a naunici danas smatraju da oni potiu usled interakcije Jupiterovog magnetnog polja sa naelektrisanim esticama solarnog vetra koje u Kosmos emituje Sunce. Takoe, tokom maja 2002. godine, astronomi su detektovali zvuke u spoljanjoj atmosferi zvezde udaljene 130 svetlosnih godina od nas. Ova zvezda kojoj su astronomi dali ime xi Hya nalazi se u sazveu Vodolije, poluprenik joj je 10, a sjaj 60 puta vei od Sunevog i ona osciluje sa nekoliko perioda od po oko tri asa, a sa brzinama od samo do dva metra u sekundi. Duboki tonovi zvezde xi Hya su takoe otkriveni u La Silla opservatoriji u ileu, koja je poznata po tome to je osim zvezdane muzike, pomou nje otkriveno i nekoliko desetina planeta koje se nalaze van Sunevog sistema.

- Kako se uje ding-dong kada pozvonimo na vratima?

Srce svakog zvonceta na ulaznim vratima je elektromagnet, koji najee predstavlja nekoliko namotaja ice oko pareta magnetnog metala. Proputanjem elektrine struje kroz icu stvara se magnetno polje oko ice, a to je vie namotaja ice, to e magnetno polje u veoj meri da se pojaa. Kao i svako drugo magnetno polje, i polje oko elektromagneta poseduje svoj severni i juni pol, to privlai gvozdene i druge magnetne predmete iz okoline. Kada pritisnemo dugme zvonceta, mi zapravo pritiskamo jedan prekida koji u tom trenutku zatvara elektrino kolo i proputa struju kroz transformator (koji smanjuje napon struje sa 220 Volti na oko 10 Volti) do elektromagneta. Strujom izazvano magnetno polje oko

elektromagneta zatim pokree neki zvuni ureaj koji stvara zujei ili zvonki zvuk. Naime, jedan kraj ice elektromagneta je povezan sa strujom, dok je za drugi kraj preko jedne ploice zakaen gvozdeni teg. Kada struja poinje da prolazi kroz icu, stvara se magnetno polje koje privlai gvozdeni teg, a njegovo pomeranje ka elektromagnetu biva praeno pomeranjem ploice i prekidanjem toka struje. Usled nestanka magnetnog polja, ploica zajedno sa tegom pada nadole to opet uspostavlja tok struje kroz elektromagnet i ponovno privlaenje tega i prekidanje toka struje itd. Udaranje ploice o elektromagnet brzinom od nekoliko desetina puta u sekundi biva praeno zujeim zvukom. Zvonasti sistemi radi na potpuno istom principu, osim to je za pokretnu ploicu zakaena druga dugaka ploica (klatno zvona) koja sa pokretanjem prve ploice udara u pravo zvonce. Meutim, ding-dong zvonca koriste specijalnu vrstu elektromagneta, koja se zove solenoid i kod koje je metalna ica obmotana oko metalnog klipa koji se sastoji od pokretnog gvozdenog jezgra montiranog za nemagnetnu metalnu ipku. Kada pritisnemo zvonce, stvara se magnetno polje oko solenoida to povlai gvozdeno jezgro ka jednom kraju klipa gde ono udara o metalnu ipku koja pod dejstvom udarca poinje da vibrara u tonu ding. Kada pustimo dugmence, magnetno polje nestaje i gvozdeni deo klipa se vraa na drugi kraj gde udara drugu ipku koja stvara zvuk dong. Postavljanjem vie solenoida i zvunih ipki, mogue je praviti itave melodije na zvoncetu. U modernim vremenima, sve je vie kua koja imaju instalirana elektronska zvonca koja ne rade na principu elektromagneta, ve poseduju integrisana kola koja registruju da je neko pozvonio na vratima, nakon ega aktiviraju umemorisanu pesmu ili melodiju.

- Koje su frekvencije muzikih nota?

Postoje dva opteprihvaena standarda muzikih tonova: tzv. ameriki standard tonova, po kome ton A u etvrtoj klavirskoj oktavi predstavlja zvuk frekvencije 440 Hz; i stariji tzv. meunarodni standard tonova, po kome isti ovaj ton A4 predtavlja zvuk frekvencije od 445 Hz. Postoji, takoe, i tzv. nauna ili precizna skala koja je zasnovana na frekvenciji tona C4 jednakoj 256 Hz, ali koja se najee ne koristi u muzike svrhe. Frekvencija bilo kog tona je dvostruko manja od istog tog tona u narednoj, a dvostruko vea od istog tog tona u prethodnoj oktavi, to znai da se frekvencija svakog tona moe izraunati kao proizvod 12tog kvadratnog korena iz broja 2 i frekvencije prethodnog tona u dvanaestotonskoj lestvici (C, C#, D, E!, E, F, F#, G, A!, A, B!, B). Tako je odnos frekvencija bilo koje dve susedne tipke na klaviru jednak 1,05946309436. Oktava predstavlja niz od dvanaest nota, a interval izmeu dve susedne note se naziva polustepenom. Poto je svaki naredni prag povezan sa prethodnim preko umnoka jednakom 12 2 (tj. 21/12), svaka naredna oktava odgovara dvostruko veoj frekvenciji od prethodne. Pomou poznate frekvencije standardnog tona u skali, mogue je izraunati frekvenciju bilo kog drugog tona. Dovoljno je samo da prebrojimo broj polutonova (dirki na klaviru ili pragova na gitari) od standardnog do eljenog tona, i da zatim isto toliko puta pomnoimo frekvenciju standardnog tona sa 12 2 . Oba ova standarda definiu ono to se obino naziva dobro temperovanom hromatskom skalom, a to predstavlja kompromis prilikom korienja 12 2 kao faktora koji frekventno razdvaja susedne note. Tako, npr. u Cdur (C, D, E, F, G, A, B, C) lestvici, razmak izmeu prvog tona u lestvici, tj. C i petog tona u lestvici, tj. G, predstavlja kvintu, a odnos frekvencija savrene kvinte i prime (prvi ton u lestvici, a u sluaju C-dur lestvice to je C) iznosi tano 1,5. S druge strane, ton G je sedam hromatskih pragova udaljen od tona C, pa uz pomo 12 2 moemo izraunati odnos frekvencija tonova G i C na bilo kojoj standardnoj skali kao ( 12 2 )7 = 1,49830707688, pa stoga moemo primetiti da je ovaj odnos neto manji od odnosa jednakom 1,5 kod savrene kvinte. Takoe, odnos frekvencija prime i savrene terce (treeg tona u lestvici, a u sluaju C-dur lestvice to je E) je jednak 4/3, a poto je ton E etiri hromatska praga udaljen od tona

C, na standardnoj skali pomou odnosa njihovih frekvencija kao umnoka 12 2 , raunamo njihov odnos kao 24/12= 1,25992104989, to opet nije jednako odnosu savrene kvinte i prime od 4/3. Ovo malo smanjenje frekvencije predstavlja sutinu procesa temperovanja bilo kog muzikog instrumenta. Temperovanje muzikih instrumenata je neophodno jer je nemogue natimovati sve terce, kvinte i druge tonove u lestvici do njihovih savrenih odnosa sa prvim tonom u lestvici (kao to je npr. 3/2 za odnos prime i kvinte ili 4/3 za odnos kvarte i prime) i istovremeno ouvati odnos frekvencija izmeu prvih tonova u susednim oktavama jednakim tano 2.

- Zato se razlikuju isti tonovi odsvirani na violini i flauti?

U skladu sa muzikom teorijom, tonovi predstavljaju zvuke u kojima dominira samo jedna frekvencija, pa se tako oni razlikuju od svakog uma kao skupa zvukova razliitih frekvencija, a slinih intenziteta. Veina muzikih instrumenata proizvodi tonove, dok neki proizvode iskljuivo um, kao npr. bas bubanj, gong i druge udaraljke. Tonovi se stoga, smatraju osnovnim gradivnim jedinica muzike. Svaki ton poseduje 4 osnovne osobine, a to su: visina (odnosno, dominantna frekvencija), trajanje (to se u muzikoj signaturi oznaava pomou notnih simbola), intenzitet (odnosno amplituda zvuka) i boja. Upravo, boja zvuka ini zvuke razliitih instrumenata razliitim. Naime, kada bismo iz zvunog spektra koje proizvode razliiti instrumenti odsviravi isti ton u istom trajanju i podjednakim intenzitetom, odstranili sve zvuke osim dominantne frekvencije, mi bismo u sluaju svakog instrumenta dobili isti zvuk. Boja tona upravo definie pratei spektar tiih zvunih frekvencija u pozadini dominantne zvune frekvencije datog tona, i ovi pratei, tii tonovi se nazivaju overtonovima. Interesantno je da je najniskofrekventniji ton u zvunom spektru datog harmonskog tona uvek i dominantan ton, dok frekvencije svih overtonova (ostale frekvencije iz tonskog spektra) predstavljaju celobrojne umnoke frekvencije ovog najdubljeg, dominantnog, odnosno tzv. fundamentalnog tona (kod anharmonksih tonova, frekvencije overtonova ne moraju biti celobrojni umnoci frekvencije fundamentalnog tona). Tako e se na primer u zvunom spektru fundamentalnog harmonskog tona frekvencije 100 Hz, pojaviti i zvuci frekvencija 200 Hz (1. overton), 300 Hz (2. overton), 400 Hz (3. overton) itd. Meutim, intenzitet overtonova je jedinstven svakom instrumentu i na svakom tonu, pa tako, na primer, zvuk violinskog tona E poseduje prilino intenzivan 1. overton, slabo intenzivne 2. i 3. overton, dok su svi vii overtonovi praktino neujni, dok violina, odsviravi ton G, stvara 1. overton izuzetno niske ujnosti, 2., 3. i 5. overon su podjednake srednje ujnosti, dok je 4. overton najintenziviji. Zvuk flaute, s druge strane, proizvodi prilino intenzivan 1. overton, slabo intenzivan 2. overton, dok su svi drugi overtonovi skoro neujni. Klarinet, opet, proizvodi veoma irok spektar overtonova, s obzirom da su 1., 3., 8., 9. i 10. overton podjednako ujni, dok se prilino glasno uju i 5.,7., 11. i 12. overton. Kod oboe su prva tri overtona skoro neujni, dok su 4., 6., a pogotovo 5. overton veoma ujni, dok kod horne, intenzitet overtonova od 1. do 4. stepeniasto opada.

- ta je to decibel?
Decibel je logaritamska jedinica za merenje jaine, odnosno glasnoe zvuka. Decibel skala je vrlo iroka zato to su i ljudske ui izuzetno osetljive. Nae ui mogu uti praktino sve zvune talase ija se jaina nalazi u rasponu od tananog klizenja prstiju preko koe pa do glasnog motora mlaznog aviona, koji je 1000 milijardi puta buniji od najmanjeg ujnog zvuka. Na skali decibela, najmanji ujni zvuk, odnosno praktino totalna tiina za nae ui poseduje glasnou od 0 dB. 10 puta glasniji zvuk ima snagu od 10 dB, dok 100 i 1000 puta glasniji zvuci imaju jaine od 20 i 30 dB, respektivno. Tako, na primer, apat ima jainu

zvuka od oko 15 dB, normalan razgovor oko 60 dB, automobilska sirena 110 dB, a rok koncert ili motor mlaznog aviona su glasni oko 120 dB. Svaki zvuk od preko 85 dB moe izazvati smanjenu osetljivost naeg slunog instrumenta to zavisi kako od jaine zvuka, tako i od vremena izlaganja. 8 asova sluanja zvuka jaine 90 dB, moe dovesti do oteenja sluha, dok makar i trenutno izlaganje zvuku od 140 dB izaziva trenutno oteenje. Osim ove, apsolutne skale za merenje glasnoe zvuka, postoje i relativne skale, kao to su foni i soni, a koji zavise od subjektivne procene nivoa glasnosti. Ukoliko elite da prevedete jainu zvuka u decibelima u zvuni pritisak, dovoljno je da podelite broj decibela sa 20, logaritmujete dobijeni broj, a zatim ovu vrednost pomnoite sa referentnim zvunim pritiskom praga ujnosti koji iznosi 2 10-4 mikrobara. Tako se moe izraunati da jaini zvuka od npr. 110 dB odgovara zvuni pritisak od 63,2 mikrobara.

- Koja je razlika izmeu reverberacije i eha?

Kada pustimo muziku u sobi, na zvunu sliku utiu dve komponente: direktni zvuk, koji u pravoj liniji stie sa zvunika ili instrumenta do naih uiju; i difuzni zvuk, koji nastaje viestrukim reflektovanjem (ehoima) sa zidova, plafona i poda sobe. Direktna komponenta zvuka utie na stvaranje osnovne predstave o zvunoj slici, dok difuzni zvuk odreuje dve veoma vane osobine jainu i boju, na ta direktni zvuk ima uticaja samo u neposrednoj blizini zvunih kutija. Zvuk se praktino oblikuje na zidovima sobe i stoga, ne treba da nas udi to prostorija svojim akustikim osobinama odreuje njegov kvalitet. Naravno, to je bolja difuznost sobe, odnosno to je zvuk u njoj raspreniji, interferencija zvuka (pojava preklapanja razliitih talasa, pri emu u razliitim delovima sobe, neke zvune frekvencije dolaze do veeg, a neke do manjeg izraaja, ime zvuk nije verno interpretiran) je slabije izraena. Difuznost sobe se karakterie preko pojmova eha i reverberacije. Kao to smo rekli, eho predstavlja reflektovane zvune talase, dok je reverberacija (ili jeka) vreme potrebno da se u jednoj prostoriji stia odreeni zvuk (jaine 60 dB) nakon niza reflektovanja. Eho i reverberacija su direktno srazmerni, jer to se zvuk vie reflektuje, to on due i traje. Na pojavu reverberacije, koja presudno utie na kvalitet i jainu zvuka, utiu priguenost i veliina prostorije. Tako e jedan ton koji odsvirate u jednoj dnevnoj sobi trajati dvostruko due od duine odsviranog tona, dok e isti ovaj ton trajati ak est puta due ako ga odsvirate u koncertnoj dvorani ili crkvi. Kao posledica pojave reverberacije, sigurno ste primetili da je zvuk iste jaine uvek glasniji u sobi, nego u dvoritu, na ulici ili na obali mora. Kada tapkate koarkaku loptu u sali, znate da je zvuk tapkanja glasniji nego kada igrate koarku napolju. Reverberacija je osnovni razlog to se ni pomou najkvalitetnije Hi-Fi opreme ne moe doarati atmosfera jednog koncerta. Inae, nae uho je izuzetno osetljivo na detektovanje promena u reverberaciji, jer smo u stanju da registrujemo promene u jeci od samo 0,1 do 0,2 sekunde. Kada je prilikom snimanja nekog zvuka, neophodno da se eliminie njegova difuzna komponenta, tada se snimanje vri u gluvim sobama, iji zidovi apsorbuju skoro sav zvuk koji doe u kontakt sa njima. U najveem broju soba, difuzni zvuk je za oko desetak decibela glasniji od direktnog zvuka, dok je u sobama sa posebno dobro reflektujuim zidovima (npr. u kupatilu, iji su zidovi pokriveni keramikim ploicama), difuzni zvuk jo glasniji u odnosu na direktni.

- ta je to beli um?
Beli um (ili bela buka) predstavlja zvuk koji se dobija istovremenim kombinovanjem svih moguih zvunih frekvencija. Tako, ako istovremeno emitujemo sve tonove koje pripadaju naem ujnom opsegu, dobiemo belu buku. Ovaj um se naziva belim po analogiji sa belom bojom u prirodi. Naime, bela boja predstavlja zapravo kombinaciju svih boja, u ta

se moemo i uveriti ukoliko propustimo belu boju kroz prizmu, prilikom ega e se boje iz bele svetlosti razdvojiti. Slino tome, kada bismo podelili beli um na zvuke razliitih frekvencija, dobili bismo da je intenzitet zvuka na svim frekvencijama podjednak. Poto beli um sadri u sebi sve frekvencije, on se esto koristi za maskiranje drugih zvukova. Tako, ako elite da maskirate zvuk sa televizije, moete da ukljuite ventilator, fen ili mainu za ve, jer veina elektrinih ureaja sasvim solidno aproksimira beli um radom svojih sastavnih delova. Pojam uma se esto koristi i ne vezano za zvuk. Naime, fiziari definiu um kao nepredvidljive promene neke veliine u vremenu (ili u prostoru). Meutim, osim belog uma kod koga je srednja vrednost amplitude tonova na svim frekvencijama jednaka, postoje i 1/f i 1/f2 (tzv. Braunovo kretanje koje se zapaa kada spustimo esticu praine na povrinu mirne vode) umovi iji su nazivi povezani sa funkcionalnom zavisnou srednje amplitude sa frekvencijom. Naime, kod 1/f i 1/f2 umova, intenzitet zvuka opada sa njegovom frekvencijom, pri emu je brzina opadanja vea kod uma 1/f2 nego kod uma 1/f. Poto beli um predstavlja najneprirodniji i najsluajniji od svih vrsta umova, on se moe proizvesti pomou generatora pseudo-sluajnih brojeva (na primer kompjutera), pri emu ne postoji nikakva korelacija od take do take. S druge strane, 1/f um predstavlja najprirodniji um, jer se najee sree u prirodi. Ovaj um se sree u mnogim sistemima: u skoro svim elektronskim komponentama poev od jednostavnih ugljenih otpornika pa do vakuumskih cevi i svih poluprovodnikih ureaja; kod svih ureaja za merenje vremena, od najtanijih atomskih satova i kvarcnih oscilatora do starih peanih satova; u strujanju mora i okeana i godinjem kolebanju nivoa Nila; u malim naponima na membranama nervnih elija kao rezultata toka natrijumovih i kalijumovih jona, pa ak i u protoku automobila na autoputu. 1/f um se takoe javlja i u muzici. Jedno od najuzbudljivijih otkria bilo je da skoro sve muzike melodije lie na 1/f um. A poto tenja muzike i jeste jedinstvo sa prirodom, ona poseduje isti odnos predvidljivog i neoekivanog kao 1/f um.

- ta je to sonoluminiscencija?
Sonoluminiscencija predstavlja zvukom izazvanu emisiju svetlosti od strane mehuria u tenosti. Naziv ove pojave potie od rei sono to znai zvuk i rei luminiscencija koja se odnosi na sve vrste svetljenja. Ova pojava je otkrivena 1934. godine prilikom jednog eksperimenta na Univerzitetu u Kelnu, a do danas jo uvek u potpunosti nije razjanjen uzrok ove pomalo neobine pojave. Danas se mogu napraviti veoma stabilni mehurovi (prenika od po oko 1 mikrometra) koji zahvaeni stojeim akustikim talasom emituju svetlost tokom svakog zvunog pulsa. Ipak, da bi jedan niskoenergetski zvuni puls mogao da izazove emisiju svetlosti na jednoj tako maloj zapremini kao to je mehur, on bi morao da se trilion puta koncentrie u delu prostora da bi njegova energija bila dovoljna da izazove prebacivanje elektrona u atomima na pobueno stanje, a zatim i emisiju svetlosnih fotona sa njihovim povratkom na osnovna energetska stanja u atomima. Uz ovo, spektar emitovane svetlosti se u najveem delu sastoji od fotona veoma niskih talasnih duina koji uglavnom pripadaju ultraljubiastoj svetlosti. to je manja talasna duina fotona, to je njihova energija vea, a dobijeni spektar sonoluminiscencije mehurova ukazuje da bi temperatura u njima morala premaivati 10 000 oC, a najverovatnije bi bila jednaka oko milion oC, to bi je uinilo veoma interesantnom za npr. aktiviranje reakcija fuzije (za koje su potrebne ovako velike temperature kao to su u zvezdama). Svetlosni bljeskovi koje emituju mehurovi su veoma kratki, s obzirom da traju manje od 12 pikosekundi (pikosekunda je jedan trilioniti deo sekunde). Takoe, frekvencija svetlosnih bljeskova je veoma stabilna, ak je stabilnija i od oscilatora koji stvara pobuujue zvune talase. Uz sve ovo, a takoe iz jo uvek nepoznatih razloga, dodatak male koliine nekog plemenitog gasa (npr. helijuma, argona, ksenona ili neona) u gas u mehurovima, izaziva veliko poveanje intenziteta emitovane svetlosti.

- ta je to rezonancija?
Svako oscilatorno telo u prirodi poseduje svoju prirodnu (ili rezonantnu) frekvenciju, odnosno frekvenciju kojom bi oscilovao kada na njega ne bi delovala nikakva spoljanja sila. Tako, npr. klatno duine jednog metra, poseduje prirodnu frekvenciju od pola Herca, to znai da napravi jednu puno oscilaciju na svake 2 sekunde. Stoga, ako kucnemo klatno na svake dve sekunde, njegova amplituda e nakon odreenog vremena postati veoma velika (vie e se zanositi u stranu, ali e mu frekvencija ostati nepromenjena). Slino tome, svaki materijal u prirodi poseduje jednu ili nekoliko karakteristinih (prirodnih ili rezonantnih) frekvencija pri kojima vibriraju (vibracije su kvantne oscilacije) njegove elementarne estice, odnosno atomi du atomskih veza. Pod pojmom rezonancije se moe smatrati i prisiljena vibracija atoma u okviru nekog tela. Ukoliko supstanci predajemo energiju na jednoj od njegovih rezonantnih frekvencija, doi e do sve intenzivnijeg vibriranja estica, to u jednom trenutku moe dovesti i do razdvajanja estica koje moe izazvati lom predmeta. Uzmite au vina, protrljajte njene krajeve sa vlanim prstom i zauete blagu kripu i to ba na rezonantnoj frekvenciji te ae (koja zavisi od oblika ae, kao i koliine vode u njoj). Mehaniki talas pritiska pod dejstvom trenja predaje energiju molekulima stakla ae i uzrokuje njihovu rezonanciju, a vibrirajue staklo prenosi talas na okolne molekule vazduha, to ujemo kao zvuk. Ako predate staklu dovoljnu koliinu energije na njegovoj rezonantnoj frekvenciji, doi e do njegovog lomljenja. Neki pevai su u stanju da otpevaju ton ija je frekvencija jednaka rezonantnoj frekvenciji predmeta i tako ga slome. Rezonanca je takoe, bila uzrok kolapsa mnogih mostova. Naime, nekoliko puta se desilo da se frekvencije vetrova poklope sa rezonantnom frekvencijom mosta i da ga na taj nain prelome. Takoe, ako se vozite u kolima koja se tresu, onda se rezonantna frekvencija automobila verovatno poklopila sa frekvencijom rada motora.

- Zato metalni predmeti odzvanjaju kada se udare?

Predmet za koji kaemo da je sonoran odzvanja kada ga kucnemo nekim elastinim predmetom, jer udarcem o zvuni materijal direktno delujemo silom na atome i molekule sa povrine udara, dok indirektno delujemo silom i na skoro sve atome od kojih je sastavljen dati materijal. Naime, pod dejstvom nae sile, odgurnuli smo atome sa povrine iz svojih ravnotenih poloaja i isivue ih pribliili njima susednim atomima (ili molekulima) iz dubljeg sloja, to je dovelo do pomeranja svih atoma iz svojih ravnotenih poloaja. Ukoliko je materijal elastian, onda e se svi njegovi atomi vratiti u prvobitne poloaje da bi se zatim zaneli u suprotnom pravcu, pa se formira oscilovanje atoma napred-nazad tako da se talas prenosi kroz celo telo i njegove konstitutivne estice vibrirajui prenose talase na okolni vazduh to ujemo kao zvuk, ija amplituda kao i amplituda udarcem izazvanog pojaanog oscilovanja estica oko svojih ravnotenih poloaja, usled rasipanja mehanike energije (koju smo uloili delovanjem sile) na talase pritiska u vazduhu, polako se smanjuje tokom vremena, pa zvuk postaje sve tii. Skoro sve metale karakterie visok Jungov modul elastinosti (koji je stotinak puta vei od istog modula kod drveta ili jakih plastika) koji se definie kao kolinik primenjene sile po jednici povrine materijala i deformacije (kolinika odreene prostorne dimenzije tela pre i tokom dejstva sile) tela. to je vei modul elastinosti materijala, to e zvuk koji on stvara biti vee frekvencije. Tako, elik koji poseduje veoma veliku vrednost modula elastinosti, proizvodi veoma visok, skoro pitei zvuk, dok olovo, kalaj ili natrijum, iji su moduli elastinosti znatno manji (u ta se moemo uveriti ukoliko delujemo jednakom, ali i dovoljno velikom silom na olovo i na elik, lako emo primetiti da e se olovo mnogo vie deformisati) stvaraju prilino dubok zvuk. Staklo poseduje slinu vrednost modula

elastinosti kao i aluminijum, pa oboje proizvode karakteristian zvonasti zvuk koji moemo uti ukoliko kucnemo au za vino (frekvencija e u ovome sluaju zavisiti i od nivoa vode u ai usled formiranja stojeeg talasa koji se odbija od vode i zidova ae). Duina odzvanjanja materijala je povezana sa mehanizmom i brzinom rasipanja energije koju smo preneli telu ime smo izazvali pojaano oscilovanje atoma. Metali veoma sporo rasipaju ovu energiju, pa stoga i zvuk njihovog odzvanjanja traje prilino dugo. Naravno, sva vrsta tela u prirodi zavibriraju kada se kucnu, ali ujni zvuk proizvode samo ona tela ija je frekvencija oscilovanja u naem ujnom opsegu (od 20 do 20 000 Hz). Takoe, to je materijal savreniji kristal (tj. to sadri manje odvojenih zrna, pukotina, upljina itd.), to e zvuk koji on stvara biti istiji. Metali se mogu zamisliti kao pozitivni joni koji su potopljeni u moru valentnih elektrona (elektrona koji mogu slobodno da prelaze sa atoma na atom, to metale ini elektroprovodnim), to im prua izvesnu homogenost, koja je neophodna kako bi materijal bio zvuan. Ipak, ukoliko se upljine u materijalu prave namerno, tada se mogu postii odlini zvuni efekti, slino bronzanim (bronza je legura kalaja i bakra) zvonima (koja se izlivaju odozgo to stvara naglo slivanje metala nadole i formiranje nesavrene kristalne strukture sa mnogo defekata), od kojih je najvei broj prepun pukotina (kao npr. Big Ben u Londonu ili Veliko zvono u Moskvi), ali to im ne smeta da pruaju aroban i sjajan zvuk.

- Zato se promukana konzerva gaziranog pia nee preliti po nama ukoliko je kucnemo metalnim predmetom pre nego to je otvorimo?
Kucnuvi nekoliko puta promukanu konzervu gaziranog pia sa nekim metalnim predmetom kao to je npr. kaika ili kljui, stvaramo pri svakom mehanikom kontaktu dva metala po jedan visokofrekventni talas pritiska (zvuk) koji se iri kroz tenost. Ovaj talas izaziva fine vibracije u piu ime se oslobaaju mehurovi iju smo nukleaciju (u ovom sluaju skupljanje molekula ugljen dioksida u mehurove) prethodno izazvali mehanikom energijom mukanja. Manji mehurovi rastvorenih gasova se kombinuju u vee mehurove koji se zatim skupljaju pri samom vrhu konzerve, gde se meaju na vazduhom ili ugljen dioksidom koji ispunjava gasoviti sloj iznad povrine tenosti. Stoga, kada otvorimo konzervu, odnosno kada naglo smanjimo pritisak iznad gazirane tenosti ime nestaje ravnotea izmeu gasa rastvorenog u tenosti i gasa iznad nje, to dovodi do tenje ka izdvajanju rastvorenih gasova iz tenosti, gasni mehurovi se ne oslobaaju naglo povlaei sa sobom tenost i rasprujui je u okolinu, ve u vidu mlaza sa povrine tenosti mirno izlaze iz konzerve. Naime, nakon to smo mukanjem konzerve izazvali pojavu mehuria gasova u tenosti, otvaranjem konzerve, rastvoreni gasovi nee imati samo jednu povrinu (onu iznad tenosti) na kojoj e se izdvajati, ve e i mehurii u tenosti biti povoljna mesta za rast gasne faze, to upravo dovodi do rasprskavanja tenosti usled naglog rasta gasnih mehuria unutar tene faze. Drugi trik za izbegavanja prosipanja pia kao posledice naglog izjednaavanja pritiska u konzervi i van nje, je da paljivo oslukujemo zvuk koji dolazi iz promukane konzerve. Ukoliko se uje tiho utanje, to znai da se mehurii u piu i dalje stvaraju pod dejstvom prenete energije, pa bi trebalo da saekamo jo malo sve dok vie ne ujemo zvuk iz nje, to znai da se ravnotea povratila i da mehurii ugljen dioksida vie ne nastaju u tenosti.

- Da li se zvuk kree bre kroz vodu ili kroz drvo?

Zvuk putuje kao poruka koja se u obliku pomeraja iz ravnotenih poloaja, prenosi sa atoma na atom. U najveem broju sluajeva, to je manji razmak izmeu atoma, to e se zvuk bre prenositi. Slino dominama, koje najbre padaju kada se nalaze na najmanjem meusobnom rastojanju. Stoga, iako se zvuk najee bre kree u guim nego u reim telima, to ne vai za sluaj drveta i vode. Samo drvo je mnogo gue od vode, ali su drvene

daske najee veoma porozne, to znai da imaju mnogo praznina ispunjenih vazduhom u sebi, pa stoga, pare drveta najee pluta na vodi, jer ga prisustvo laganog vazduha u svojim upljinama ini znatno reim od vode. Iako je voda gua od pareta drveta, brzina zvuka u drvetu je vie od 3 puta vea od brzine zvuka u vodi. Drvo nije homogeno i sastoji se u najveoj meri od vlakana celuloze iji su atomi veoma vrsto i stabilno povezani, za razliku od pokretljivih i fluidnih molekula vode koji su u stalnom pokretu. S obzirom da je zvuk talas pritiska koji se prenosi sa atoma na atom, oigledno je da e se poruke bolje prenositi kroz drvenu sredinu u kojoj su atomi fiksirani i vrsto povezani, nego kroz promenljivu (fluidnu), vodenu sredinu. Ipak, treba znati da ne utie samo gustina, tj. bliskost estica, na brzinu zvuka. Tako je, npr. olovo 3-4 puta gue od aluminijuma, ali se zvuk prostire 4 puta bre u aluminijumu, nego u olovu. Drugi faktori koji utiu na brzinu zvuka su veliine atoma, privlane i odbojne sile meu njima, kao i celokupna mikrostruktura (dimenzije kristalnih zrna, poroznost itd.).

- Da li se brzina zvuka u nekoj sredini moe spustiti na jedan metar u sekundi?

Zvuk predstavlja talas pritiska koji se prostire kroz neku materijalnu sredinu, slino kao kada sruimo niz domina tako to gurnemo samu prvu od njih. Brzina kojom se prostiru ovi talasi od atoma do atoma u suvom vazduhu na temperaturi od 0oC iznosi 331,6 m/s, dok se na temperaturi od 20oC, brzina zvuka poveava do 344 m/s. S druge strane, zvuk se mnogo bre prostite kroz vodu i veinu drugih tenosti, dok se jo bre prostire kroz materijale, a posebno one sa to jaim meuatomskim vezama i sa to lakim atomima, kao to je npr. dijamant. Stoga bi se brzina zvuka mogla spustiti do samo jednog metra u sekundi iskljuivo u nekom gasu i to na veoma niskoj temperaturi. Brzina zvuka u gasu zavisi takoe i od mase atoma (ili estica) gasa i to tako to se sa smanjenjem njihove mase poveava brzina kojom one prenose zvune talase. Meutim, u sluaju kada masa estica gasa postane velika, a kada je temperatura mala, gas e se kondenzovati u tenost (ili u sluaju ugljen dioksida u kristal), pa e se u tom stanju poveati brzina zvuka kroz njega. Sobna temperatura iznosi 27oC ili 300 K. Gasovima kao to su kiseonik ili azot moemo smanjiti temperaturu do oko 75 K, a da oni i dalje ostanu u gasovitom stanju. Meutim, s obzirom da je brzina zvuka u gasu srazmerna kvadratnom korenu iz kolinika temperature gasa i mase njegovih estica, ovako bismo smanjili brzinu zvuka za samo 50 %, to je i dalje vee od 100 m/s. Ako bismo koristili helijum, tada bismo mogli da smanjimo temperaturu do oko 4 K, ali atomi (a i molekuli) helijuma poseduju veoma malu masu, pa na taj nain opet neemo dobiti isuvie malu brzinu zvuka. Meutim, da bismo spreili prelazak gasa u tenost na temperaturi ispod njegove take isparavanja pri atmosferskom pritisku, moramo mu smanjiti pritisak (odnosno gustinu), a interesantno je da brzina zvuka skoro uopte ne zavisi od pritiska. Ipak, to opet ne znai da bismo mogli da smanjujemo brzinu zvuka koliko god hoemo putem smanjenja pritiska i temperature. Naime, pritisak gasa je mera sudara izmeu njegovih estica, a pri veoma niskim pritiscima, vreme koje protekne izmeu dva sudara izmeu gasnih atoma ili molekula postaje isuvie dugo, a zvuk moe da se prostire kroz materiju samo ako su frekvencije zvuka male u odnosu na recipronu vrednost prosenog vremena koje protekne izmeu dva sudara izmeu susednih atoma ili molekula materije tokom prenoenja zvunog talasa. Stoga, ako elimo da postignemo brzinu zvuka od oko jednog metra u sekundi, morali bismo da se koristimo materijom na veoma niskim temperaturama (manjim od 0,01 K) i veoma niskom pritisku, pri emu bismo kroz nju mogli da prenosimo samo veoma niske frekvencije zvuka.

- Kako pevaju peane dine?

Peane dine stvaraju dva razliita muziki skladna zvuka prilikom smicanja peska u procesu odronjavanja, a ovi zvuci se u zavisnosti od svoje frekvencije dele na tipove zviduueg i treskajueg peska. Visokofrekventni zvidui zvuci opsega od 500 do 2500 Hz pojavljuju se u pustinjskim dinama, kao i u pesku na plai, ee u vlanom nego u suvom pesku, a traju najee krae od sekunde. Ovaj zvuk se moe uti kada proemo rukom ili olovkom kroz malo peska, a jedan od preduslova za ovakvo zvuanje peska su obla i sferina zrna peska. Frekvencija zvunog talasa je povezana sa srednjom veliinom zrna, a oblik povrine zrna odreuje veliinu amplitude talasa, odnosno glasnou zvuka. Zvuk treskajueg peska odgovara opsegu niih frekvencija od 50 do 264 Hz i traje due nego zvuk zvidanja, a esta je pustinjska pojava, pa se ponegde naziva i pesmom peska. Kada se suvi pesak akumulira do take kada moe da se obrui, pod dejstvom vetra brzine nekoliko metara u sekundi dolazi do smicanja slojeva peska, to dovodi do interakcije izmeu zrna peska i stvaranja kako akustike (koja putuje kroz vazduh), tako i seizmike (koja putuje kroz Zemlju) komponente zvunog talasa. Da bi peane dine stvarale ovakve tutnjee zvuke, potrebno je da zrna peska budu veoma uglaana i obla.

- Da li nas drugi uju drugaije nego mi sami?

Ukoliko ste nekada snimali svoj glas na magnetofonu ili kompjuterskoj memoriji, verovatno ste primetili da vam glas ne zvui isto okako kako ga vi sami ujete. Razlog ovoj pojavi lei u tome to kada nas slua neko drugi, zvuk do njih dolazi samo putem vazduha, dok kada sluamo sebe, zvuk se prenosi kroz vazduh, ali i preko nae glave, to dovodi do znatno bogatijeg spektra frekvencija zvuka u ovom drugom sluaju. Kada kljockamo zubima, mrmljamo, pevuimo u sebi ili grickamo bombonu, zvuk se do naih uiju prenosi uglavnom preko kostiju. Kada se govor prenosi vazduhom, neke njegove komponente niske frekvencije (dublji tonovi) se gube, tako da preovlauju frekvencije iznad oko 300 Herca, pa zbog toga na glas zvui vie, tanje i manje snano drugima nego nama samima. Mi imamo tu prednost da ga ujemo provoenjem i kroz kosti i kroz vazduh.

- Zato su ulice tako tihe kada padne sneg?

Sve sneg apsorbuje zvune talase poput zvunih izolacionih materijala. U snegu se izmeu malih pahuljica nalaze milijarde sitnih upljina u koje prodiru molekuli vazduha, nosei zvunu energiju koja se gubi u dinovskom lavirintu mikroskopskih tunela. Zvuni talasi ne mogu da nau izlaz i nestaju, pretvarajui svoju energiju u toplotu. Tiina koju donosi sneg priguuje zvuke ljudskih naselja i doprinosi tako tihom izgledu ulica pokrivenih snegom. Jedini zvuk koji remeti ovako idilinu tiinu snenih predela predstavlja kripa snega pod naim koracima. Moda ste primetili da sneg kripi pod nogama samo kada je veoma hladno, dok ne kripi kada je temperatura vazduha blizu 0oC. Naime, pritisak kojim delujemo naom teinom na sneg, sniava taku mrnjenja vode, to znai da e voda postojati i na neto nioj temperaturi od 0oC. Kristali snega se usled toga, u sluaju nedovoljno hladnog vremena, prekrivaju tankim podmazujuim slojem vode koji spreava kripanje snega kao posledice trenja izmeu kristala leda. Iz istog ovog razloga je po nedovoljno hladnom vremenu teko napraviti snenu grudvu, jer se voda topi pod poveanim pritiskom.

- Kako nastaju gromovi?

Gromovi nastaju kao posledica munje, tj. toka elektrona izmeu dva oblaka ili izmeu oblaka i Zemlje. Vazduh koji okruuje svetlei tok elektrona postaje vru, to znai da

njegove estice dobijaju velike energije kretanja i eksplozivno se ire u svim pravcima. Naime, vazduh oko munje dostie temperaturu od oko 10 000 oC, pa se ovi vrui molekuli vazduha brzo, eksplozivno odbacuju u stranu ka hladnijem okolnom vazduhu. Ova eksplozija stvara skoro vakuumsku cev du putanje najmanjeg otpora koja prati munju kroz vazduh. Vazduh se u ovoj virtuelnoj cevi brzo iri i skuplja (tokom samo jednog milionitog dela sekunde) stvarajui tako talase pritiska, odnosno zvune talase, ije odjeke i refleksije od Zemljinog vrstog ili vodenog tla, objekata sa Zemljine povrine ili oblaka ujemo kao zvuk groma. Poto pravac du koga se prostire munja nije pravolinijski i skoro uvek zaklapa odreeni ugao sa vertikalom na Zemljinu povrinu, gromoglasni zvuci nastali u vazduhu oko iste munje, irei se u svim pravcima, stizae u razliito vreme do sluaoca, to je osim refleksije zvuka jo jedan razlog zato je zvuk groma razliven u vremenu i zvui tutnjee. Inae, gromove moemo uti i sa veoma velikih razdaljina, esto i do oko 24 km, i pored toga to je svetlosti munje prepreen put do nas.

- Zato strujovodi esto bruje?

Zvuk koji emituju visoko-naponski strujovodi potie od energetskog pranjenja koje se javlja kada je jaina elektrinog polja na povrini provodnog materijala vea od jaine proboja (tj. jaine polja neophodne da zapone tok struje) okolnog vazduha. Ovo pranjenje je takoe odgovorno i za um radio aparata, vidljivu svetlost u blizini provodnika, zatim tzv. korona pranjenje u gasu itd. Intenzitet ovog pranjenja zavisi od vlanosti i gustine vazduha, vetra, kie i magle. Voda poveava provodnost vazduha i tako smanjuje intenzitet pranjenja. Takoe, nepravilnosti na povrini provodnika, kao to su zarezi ili talozi iz vazduha, poveavaju intenzitet pranjenja, a samim tim i brujanje strujovoda, pa je to i razlog zato stariji strujovodi vie bruje od novijih.

- Zato umi drvee?

Pobuivanje zvuka pri susretu vazdune struje sa kronjom drveta nastaje usled sudaranja listova jednih sa drugim i sa granama drveta, kao i usled vrtlonog kretanja koje se stvara oko grana i lia, kao i etinarskih iglica. Razne vrste drvea stvaraju razliite umove. Duboko i potmulo mrmljanje hrasta nastaje usled meusobnog sudaranja njegovih listova i grana, to spada u oblast niskih zvunih frekvencija; zvidui fijuci bora stvaraju se usled vrtlonog kretanja oko igala ovog etinara i pripadaju oblasti viih frekvencija. U prolee, kad je lie na drveu mlado i neno, njihovo utanje je meke nego u jesen, kada lie postaje tvre.

- Zato ljudi hru?

Hrkanje nastaje kada postoji prepreka slobodnom proticanju vazduha kroz prolaze iza nosa i usta. Zvuk hrkanja nastaje kada vazduh koji se udie kroz usta tokom sna zavibrira meko tkivo koje se nalazi na mestu na kome jezik i gornji deo grla susreu uvulu (onaj mali jeziak koji slino stalaktitu visi ispred krajnika) i meku palatu. Uz pomo istog ovog mekog tkiva, mi gutamo, grgoemo ili priamo kao Paja Patak. Ipak, hrkanje tokom sna posledica je prevelike koliine ovog tkiva, koje se oputa i vibrira tokom disanja, stvarajui karakteristine zvune talase hrrrrk, pau, hrrrrk, pau Vibriranje ovog mekog tkiva moe izazvati i vibriranje usni, obraza i nozdrva, inei tako zvuk hrkanja jo intenzivnijim. Najglasnije do sada izmereno ljudkso hrkanje na naoj planeti je bilo jednako glasnoi od ak 93 decibela. Najuveniji trik za borbu protiv hrkanja je da ubacimo tenisku lopticu u arapu, i da zatim tu arapu veemo za lea glasnom sanjalici, kako bi bio prisiljen da se okrene na stranu, a

poznato je da se leanjem na strani (kao i spavanjem na veem jastuku) znatno redukuje hrkanje.

- Zato nam se promeni boja glasa kada udahnemo helijum?

Zvuk nastaje kada neto sabije vazduh, tj. povea pritisak u jednoj oblasti, pa se povieni pritisak u talasima prenosi kroz vazduni ili neki drugi materijalni prostor. Broj molekula u zatvorenoj zapremini nekog gasa na datoj temperaturi i pritisku je isti, nezavisno od vrste gasa. Gas helijuma ima molekulsku teinu od 4 grama po molu, a u jednom molu postoji tano 6,02 1023 molekula. Glavne komponente vazduha su tee od helijuma, a 80 % vazduha sainjava azot ija je molekulska masa jednaka 28 grama po molu, to znai da je samo azot sedam puta tei od helijuma, to opet znai da se zvuk, tj. talas pritiska bre prostire kroz laki helijum, nego kroz tei vazduh. Kada udahnemo helijum, tj. ispunimo naa plua ovim gasom, i ponemo da priamo, tada na glas, tj. niz talasa pritiska naputa helijum iz plua i prelazi u guu atmosferu vazduha, prilikom ega se ovaj talasni voz iznenada uspori, to dovodi do smanjenja talasne duine talasa (dok frekvencija zvunog talasa ostaje nepromenjena). Nae ui interpretiraju ovo usporavanje i iznenadno zbliavanje talasa na prelazu iz ree atmosfere helijuma u guu atmosferu vazduha kao vilje tonove nego kada su glasovni talasi pritiska normalno razdvojeni. S druge strane, kada biste se vi i va drug nalazili u sobu ispunjenoj helijumom, va glas bi bre stizao do prijateljevih uiju, ali promene u visini zvuka ne bi bilo, jer ne bi postojalo usporavanje talasa. Osim ovog objanjenja promene nivoa zvuka prilikom udisanja helijuma, postoji i drugo objanjenje na osnovu koga nae glasne ice, natimovane za atmosferu vazduha, ine isti napor kada su okruene helijumom, ali poto je helijum laki od vazduha i prua manji otpor oscilaciji glasnih ica, one e vibrirati sa neto viom frekvencijom.

- Odakle potie zvuk puckanja prstiju?

Ako ste ikada ukrstili prste na rukama, okrenuli dlanove od vas i zatim savili prste onda sigurno znate kako zvui krckanje prstiju. Ovaj zvuk potie od rasprskavanja mehuria tenosti koji okruuju zglobove. Dve razliite kosti su spojene vezivnim tkivom i ligamentima, a oblast gde se susreu dve kosti zove se zglob. Kada ispruimo koleno ili savijemo prste mi izazivamo istezanje zgloba, odnosno poveanje zapremine vezivnog tkiva u okolini zgloba. Sa poveanjem zapremine bilo kog sistema, dolazi i do sniavanja pritiska u njemu, a sa opadanjem pritiska u telesnom fluidu koji okruuje zglob, dolazi i do opadanja rastvorljivosti gasova rastvorenih u njemu, pa se oni koncentriu u vidu mehurova ije rasprskavanje stvara zvune vibracije koje ujemo kao karakteristian zvuk krckanja zgloba na prstu ili kolenu. Nakon puckanja prstima, potrebno je oko pola sata da se ovi gasovi ponovo rastvore u fluidu, posle ega je opet mogue puckanje. Ipak, ukoliko vam je puckanje zglobovima navika, moete slobodno da je se odviknete jer ona ne proizvodi nikakve korisne posledice.

- Zato se uje bukanje kada istiemo vodu iz flae okrenute naopake?

Ovaj zvuk bukanja potie od vazduha koji ulazi u flau kako bi popunio prazan prostor koji ostaje iznad tenosti. Kako tenost istie, tako i pritisak iznad nje opada sve dok vii atmosferski pritisak ne potisne vazduh u flau kako bi se izjednaili spoljanji pritisak vazduha i pritisak vazduha u flai. Ukoliko punu i otvorenu flau vode ne okrenemo skroz naopake, ve je drimo pod manjim uglom tako da na otvoru ostane otvoreni prostor za

slobodan protok vazduha, onda neemo uti zvuk bukanja, jer e vazduh ulaziti u flau znatno kontinualnije, tie i mirnije.

- Zato su vodokotlii u avionima tako buni?

Kada aktiviramo obian kuni vodokotli, pomou male ruke povlaimo sifon i voda koja se nalazi u vodokotliu pod dejstvom gravitacije pada kroz olju u septiki rezervoar ili kanalizacioni sistem. Problem korienja ovakvih vodokotlia u prevoznim sredstvima kao to su avioni, autobusi ili brodovi je oigledan. Naime, svaki put kada bi se vozilo malo zatreslo, voda bi se razlila unaokolo. Stoga, avionski toaleti umesto pasivnih sifona koriste vakuum, pa se nazivaju vakuumskim toaletima. Kada povuemo vodu u avionskom toaletu, otvaramo ventil u kanalizacionoj cevi i vakuum iz cevi usisava sadraj olje i odvodi ga u rezervoar. Vakuumski toaleti koriste samo oko 2 litre vode ili plave sanitetske tenosti za dodatno postvakuumsko ienje olje. Jedna od prednosti vakuumskih toaleta proistie iz veoma male potronje vode, a posebno ako oko dve litre potroene vode prilikom svakog korienja toaleta uporedimo sa 4 do 10 litara vode koje potroe tipini kuni toaleti. Takoe, prenik kanalizacionih cevi je znatno manji kod vakuumskih nego kod tradicionalnih instalacija. Poto vakuumski toaleti ne koriste gravitraciju za pomeranje vode, oni mogu istiti olju u svim pravcima, a ne samo odozgo-nadole. Uz sve ovo, injenica da se odvodna cev ne mora nalaziti ispod olje znai i da se ne mora sei pod radi ugraivanja ove cevi, ve se ona moe montirati u vazduhu pored olje.

- Zato Harley Davidson motori imaju specifian brundajui zvuk?

Obini etvorotaktni motor poseduje klip koji prolazi kroz taktove dovoda, kompresije, sagorevanja i ispusta tokom svake dve revolucije osovine. Kada vaa maina za travu radi u prazno, moete uti zvuk pop-pop-pop-pop od pojedinanih udaraca klipa. Ovakav zvuk potie od kompresovanih gsova u cilindru koji se oslobaaju kada se ispusni ventil klipa otvori, a to se deava u svakoj drugoj revoluciji osovine. U uobiajenom sluaju, kada motor poseduje dva cilindra, rad klipova je utempiran tako da jedan ispaljuje tokom jedne, a drugi tokom druge revolucije osovine, to radu motora daje oseaj uravnoteenosti. Kod ovakvih motora, osovina poseduje dve upljine pod uglom od 180o u koje se ubacuju klinovi klipova. Motor Harley Davidsona takoe poseduje dva klipa, a specifinost Harley motora je u tome to njegova osovina poseduje samo jednu upljinu za koju su vezana oba klipa. Ovakav dizajn je kombinovan sa prostornim ureenjem cilindara u obliku slova V, to znai da klipovi ne mogu da ispaljuju na parnim intervalima. Umesto da jedan klip ispaljuje na svakih 360o rotacije osovine, ispaljivanje klipova kod Harley Davidson motora ide ovako: prvi klip ispaljuje, nakon 315o rotacije osovine ispaljuje drugi klip, zatim se nita ne deava tokom obrtanja osovine za 405o, nakon ega opet prvi klip ispaljuje, a nakon 315o rotacije osovine opet ispaljuje drugi klip, pa opet 405o pauze itd. Kada motor radi u prazno, moemo uti pop-pop zvuk praen kratkim pauzama, to ispada kao pop-pop---pop-pop---pop-pop--, to daje tako specifian zvuk Harley Davidson motorima.

- Kako se muzika snima na kasetama?

Audio i video kasete, flopi diskete, hard diskovi i magnetne kreditne kartice predstavljaju neke od primera magnetnih memorija koje skladite informacije na svojim povrinama. Magnetne trake u audio i video kasetama sa sastoje od tankog plastinog materijala koji je presvuen sa prahom feri oksida (gvoe(III)oksida). Prilikom pravljenja magnetnih traka, estice feri oksida se pomou pomonog vezivnog sredstva lepe za plastinu

povrinu trake, a zatim se traka oblae sa suvim podmazivaem kako bi se spreilo odvajanje estica feri oksida sa povrine trake (a time i izlizavanja magnetne glave koja zapisuje podatke na traku). Fero oksid (gvoe(II)oksid - FeO poznatiji kao ra) je crveno jedinjenje koje se sastoji od dvovalentnog jona gvoa (Fe2+), dok se feri oksid (Fe2O3), poznat i pod imenom magemit ili gama feri oksid, sastoji od trovalentnog jona gvoa (Fe3+). Feri oksid je feromagnetni materijal to znai da se u magnetnom polju, magnetni momenti ovih estica (zapravo atoma koji ine estice) orijentiu u smeru polja i zadravaju tu orijentaciju ak i nakon uklanjanja polja. Upravo ova osobina magnetnih traka, prua im osobinu pamenja zapisanih informacija, kao i njihovog brisanja i zapisivanja novih. Kasete su patentirane 1964. godine i od tada su na tritu potisnule 8-kanalne magnetne trake i postale dominantan format magnetnog zapisa u audio industriji. Ukoliko otvorimo jednu kasetu (ili ukoliko je njen plastini omot providan, dovoljno je da pogledamo kroz nju) videemo da se ona sastoji od dva kotura i namotaja trake oko njih, dva mala valjka (jedan sa donje leve, a drugi sa donje desne strane, a njihova uloga je da odravaju horizontalno kretanje trake u kasetofonu, gde se ona kree standardnom brzinom od 4,76 santimetara u sekundi), kao i dve polovine plastinog omota sa nekoliko rupa i rafova koji slue da dre ove dve polovine spojenim. U jednoj kaseti ije trajanje iznosi oko 90 minuta, duina trake je jednaka 135 metara. Tokom snimanja informacija na traku, glava kasetofona, koja zapravo predstavlja jedan elektromagnet, stvara magnetno polje u zavisnosti od audio elektrinog signala koji se provodi kroz namotaje ice ovog elektromagneta. Magnetno polje izaziva trajnu magnetizaciju estica feri oksida na traci, a time i skladitenje eljenih informacija na njoj. Tokom emitovanja muzike sa trake, magnetni zapis prolaskom pored glave indukuje strujni signal u namotajima ice, a ovaj signal se preko pojaivaa dovodi do zvunika, ije membrane vibriraju u zavisnosti od strujnog signala i tako u vazduhu stvaraju odgovarajue talase pritiska koje opisujemo kao muziku. U uobiajenim kasetofonima, magnetna glava za itanje i snimanje informacija je podeljena na dva elektromagneta koji su zajedno iroki kao polovina irine trake. Svaki od ova dva elektromagneta snima i ita po jedan od dva stereo kanala koji se snimaju na traci i koji se posebno odvode jedan na levi, a drugi na desni zvunik kasetofona. Kada okrenemo stranu kasetu, tada dva elektromagneta na glavi dolaze u kontakt sa drugom polovinom trake na kojoj se mogu snimati drugi podaci. Takoe, osim glave za snimanje, kasetofoni obavezno poseduju i jednu glavu koja slui samo za brisanje trake. Naime prilikom presnimavanja trake, ona najpre prolazi pored razmagnetiue glave koja brie signal sa trake, a tek onda traka prolazi pored glave koja na nju zapisuje nove podatke. Danas postoje u upotrebi 4 tipa kaseta koje su poreane po rastuem kvalitetu snimka, a to su: tip 0 (originalna feri oksidna traka koja se retko gde jo moe videti), tip 1 (standardna feri oksidna traka, poznata i pod imenom normal bias, a bias je signal frekvencije 100 kHz koji se dodaje audio signalu tokom snimanja kako bi se snimljeni signal uklopio u linearni deo magnetizacione krive trake i na taj nain se vernije snimio zvuk), tip 2 (hromna CrO2 traka, u kojoj su estice feri oksida pomeane sa esticama hrom dioksida) i tip 4 (metalna traka u kojoj se umesto metal oksidnih estica koriste metalne estice).

- Kako radio prenosi muziku?

Radio talasi prenose muziku, prie, slike i podatke u nevidljivom obliku kroz vazduh i na rastojanja od po vie miliona kilometara. Uz pomo nekoliko elektronskih komponenti koje sve zajedno ne kotaju vie od dolar ili dva i sami moete napraviti jednostavan predajnik i prijemnik radio talasa. U ranim danima radija, predajnici su predstavljali varnine kaleme koji su proizvodili varnice pri naponima od oko 20 000 Volti, a danas su ovakvi predajnici zabranjeni jer njihovo podruje emisije obuhvata ceo spektar radio talasa. Slian efekat stvaranja radio talasa moete postii ako kuckate metalnim noviem o terminale

obine devetovoltne baterije ispred ukljuenog radio prijemnika, na ijim zvunicima ete uti iste taktove kuckanja. Svi dananji radiji koriste kontinualne sinusoidne talase za prenos informacija, a razliiti radio signali se razlikuju na osnovu razliite frekvencije (broja oscilacija u sekundi) ovih sinusnih talasa. Svaki radio aparat poseduje dva dela: predajnik i prijemnik. Predajnik uzima neku vrstu poruke (glas spikera, TV slika, podaci za modem), deifruje ih u sinusoidalne talase i alje u Svemir u obliku radio talasa. Prijemnik prima radio talase i deifruje poruku na osnovu primljenih sinusoidnih talasa. Jednostavno kolo koje se sastoji iz paralelno vezanih kondenzatora i induktora moe stvarati sinusoidni elektromagnetni talas koji se pojaava prolaskom kroz nekoliko tranzistora i alje na antenu odakle odlazi u svim pravcima. Meutim, sam sinusoidni talas ne sadri nikakvu informaciju, ve je u svrhu odailjanja informacije putem njega, neophodno izvriti njegovu modulaciju na jedan od tri naina. U pulsnoj modulaciji (PM), sinusoidni talas se jednostavno ukljuuje i iskljuuje. Ova modulacija je veoma retka ali se ovako npr. moduliu signali kojima se alju informacije svim radio satovima na planeti. Samo jedan pulsno modulisani predajnik je dovoljan da pokrije svojim signalom itav kontinent. U amplitudnoj modulaciji (AM), vri se menjanje amplitude sinusoidalnih talasa. Tako se npr. sinusoidni talasi neijeg glasa mogu prevui preko noseeg sinusoidnog talasa, to kao rezultat daje menjanje amplitude noseeg talasa. U frekventnoj modulaciji (FM) koju koristi mnotvo radio stanica i beinih tehnologija, vri se blago variranje frekvencije noseeg talasa u zavisnosti od talasastog signala informacije. Kod prenosa muzike preko radija, radio stanica vri amplitudno ili frekventno moduliranje nosee frekvencije sa signalom muzike, a ovako modulisani elektrini signal se pre odailjanja preko antene pojaava do snage od oko 50 000 Vati. S druge strane, na radio prijemnik kod kue poseduje antenu koja skuplja signal na podeenoj frekvenciji naeg radija. Okretanjem potenciometra tjunera se menja rezonantna frekvencija na kojoj osciluje rezonator (kolo koje se sastoji od kondenzatora i induktora) koji e dalje kroz kolo proputati samo ovu rezonantnu frekvenciju. Ovako proputeni signal zatim prolazi kroz detektor, tj. demodulator, koji se kod AM prijemnika sastoji od diode koja proputa struju samo u jednom smeru, pa stoga odseca jednu stranu talasa, dok kod FM prijemnika, detektor prevodi promene u frekvenciji signala u zvune talase. Proputeni demodulisani signal se dalje pojaava prolaskom kroz nekoliko tranzistora i alje na zvunike, odakle ujemo muziku.

- Zato se zvuk radija u automobilu esto prekida?

Muzika koju sluamo preko radija u automobilu esto je u stanju da se prekida jer dolazi do interferencije radiofrekventnih elektromagnetnih talasa koje prima na radio prijemnik sa elektromagnetnim talasima iz nekog drugog izvora. Interferencija predstavlja susretanje dva razliita talasa, pri emu se kao rezultat njihovog preklapanja, tj. sumiranja, pojavljuje rezultujui talas, koji u sluaju bilo kakve ne-konstruktivne interferencije ne nosi bilo kakav jasan signal, ve najee dovodi do utanja naih televizijskih, radio i drugih antenskih prijemnika. Elektromagnetni talasi sa kojima interfererira signal koji prima radio prijemnik u kolima moe poticati iz unutranjosti automobila ili iz njegove okoline. Najei izvori interferencije u kolima potiu iz elektrinog sistema automobila, i to posebno iz varninih ica, koje vremenom degradiraju pod dejstvom toplote motora ili hemijskog razlaganja motornih fluida, kao to su ulja, maziva, fluid za koenje ili antifriz. To je i razlog zato je interferencija radio signala izraenija kod starijih automobila. Drugi izvor interferentnih elektromagnetnih talasa u automobilu moe poticati iz sistema za napajanje automobila. Generator elektrine struje koji napaja baterije automobila predstavlja magnet koji se pokree kroz namotaje ice i na taj nain stvara naizmeninu elektrinu struju koja se pojaava uz pomo dioda, pri emu se napon prevodi u direktnu struju koja se koristi za

napajanje baterija. Ovakav jedan sistem predstavlja izvor elektromagnetne energije, a time i elektromagnetnih talasa, koji su u stanju da interferiraju sa elektromagnetnim signalom koji prima automobilski radio. Za izolovanje automobilskog radio aparata od ovakvih izvora interferentnih talasa, moete obii neki auto servis ili prodavnicu elektronskih ili automobilskih delova, gde moete nabaviti interferentni filter. S druge strane, privremenu interferenciju radio prijemnika u kolima izazivaju neki spoljanji izvori elektromagnetnih talasa, kao to su strujovodi, transformatori, generatori i drugi radio-komunikacioni predajnici.

- Zato se signali FM radio stanica uju i ispod mostova za razliku od AM signala?

Ukoliko ste se nekada vozili u automobilu sluajui muziku sa radija, sigurno ste primetili da signal sa AM (Amplitudno Modulisanih) radio stanica prestaje da dolazi do radio prijemnika u kolima svaki put kada ona prolaze ispod mosta ili nadvonjaka, kroz tunel ili ispod veih strujovoda. Naime, svaki sistem koji se sastoji od metalnih ica predstavlja Faradejev kavez, odnosno strukturu koja blokira prolaz elektromagnetnim talasima ija frekvencija zavisi od finoe ove metalne strukture. Standardni AM signali se prenose na frekvenciji od 800 kHz, FM signali se nalaze u opsegu od 80-110 MHz, dok frekvencija kratkih radio talasa iznosi oko 10 GHz. to je vea frekvencija elektromagnetnih talasa, to je potrebno napraviti guu mreu metalnih niti da bi se blokirao prolaz svetlosti, to je i razlog zato vrata mikrotalasne penice poseduju tako finu metalnu mreu. FM talasi poseduju znatno veu frekvenciju od AM talasa, pa e stoga i u veoj meri prolaziti kroz mostove i druge metalne konstrukcije za razliku od AM talasa. Slina pojava se deava i u jonosferi, sloju atmosfere koji se prostire izmeu nadmorskih visina od 50 do 1000 km, i koji je ispunjen jonizovanim esticama kao posledicama stalnog pristizanja visoko-energetskog kosmikog zraenja. Naime, AM talasi se odlino refraktuju od jonosfere i odbijaju ka Zemlji te tako i imaju vei domet od FM talasa koji uglavnom prolaze kroz jonosferu (kao i svi elektromagnetni talasi ije talasne duine spadaju u opseg izmeu 8 mm i 20 m) i nastavljaju svoj put kroz Kosmos. Ipak, svi radio signali, kako AM, tako i FM se odlino reflektuju od strane svih zemaljskih predmeta, a razlog zato se FM radio ponekad slabije uje u gradu od postojanog AM radija je u tome to su FM signali usled vee frekvencije od AM signala znatno podloniji interferenciji sa drugim FM talasima odbijenim od zgrada, kua i drugih stvari.

- Zato se neke radio stanice bolje uju nou nego preko dana?
Radio talasi se kreu pravolinijski, pa bi bilo prirodno oekivati da usled zakrivljenosti Zemljine povrine, nijedna radio stanica nije u stanju da odailje svoje talase na rastojanja vea od 100 kilometara. Kratki radio talasi su ipak ponekad u stanju da obiu celu zemljinu kuglu, a AM radio stanice nou mogu emitovati talase i stotinama kilometara oko sebe. Objanjenje ove pojave bi trebalo potraiti u sloju atmosfere koji se zove jonosfera. Atomi iz ovog sloja atmosfere u sudaru sa fotonima Suneve svetlosti gube elektrone, postaju jonizovani i u tom stanju imaju sposobnost da reflektuju radio talase odreene frekvencije. Na taj nain, neki radio talasi obilaze celu Zemljinu kuglu odbijajui se naizmenino od Zemlje i jonosfere. Sastav jonosfere je razliit tokom dana i tokom noi, a po svemu sudei, izgleda da jonosfera u nedostatku Suneve svetlosti bolje reflektuje radio talase, pa se stoga neke radio stanice bolje uju nou nego danju. Takoe, tokom noi oko nas postoji znatno manje razliitih radio talasa, jer najvei broj radio i televizijskih stanica emituje svoje programe

uglavnom preko dana, dok nou prave radne pauze. Stoga, tokom noi, radio signali manje interferiraju sa drugim talasima, pa je i njihov prijem na radio prijemnicima znatno jasniji.

- Zato kretanje po sobi ponekad utie na jasnou prijema radio signala?

Sigurno nam se nekada desilo da sluajui muziku preko radio prijemnika, stanemo u takav poloaj da se muzika sa radija pretvori u utanje ili u signal sa neke druge stanice koja emituje program na skoro identinoj frekvenciji. Naime, talasna duina radio talasa koji su stalno oko nas iznosi oko 3 metra u sluaju talasa sa FM radio stanica. Elektromagnetni talasi ovako velikih talasnih duina se skoro uopte ne apsorbuju u telima sa kojima dou u kontakt, ve se u potpunosti reflektuju ili eventualno proputaju. Tako, osim to antena naeg radio prijemnika prima talase direktno od antene predajnika radio stanice, ona prima i talase reflektovane od strane zidova sobe u kojoj se nalazi radio, kao i od nametaja i ivih bia u njoj. Kada se ovi reflektovani talasi susretnu, oni se sabiraju meu sobom kao i sa talasima koji dolaze direktno sa antene predajnika. Ovakva pojava sabiranja talasa se naziva interferencijom i rezultujui talas koji dolazi do antene e zavisiti od razlike u fazi i razlike u intenzitetima (amplitudama) talasa u susretu. Kada je razlika u fazi jednaka 180o, odnosno takva da se breg talasa poklopi sa doljom drugog talasa doi e do destruktivne interferencije i u sluaju kada su oba talasa jednakih intenziteta, rezultujui talas nee ni postojati, slino kao kad oduzmemo dva jednaka broja i dobijemo nulu. Meutim, kada se dva talasa jednakih intenziteta susretnu tako da meu njima nema razlike u fazi, amplituda rezultujueg talasa e biti jednaka zbiru amplituda preklopljenih talasa i dobiemo intenzivniji, rezultujui talas pa e i zvuk na radiju tada biti jasniji. U sluaju kada raspored nametaja ili zidova u sobi izaziva delimino destruktivnu interferenciju signala, tada pomeranjem antene menjamo faznu razliku izmeu talasa u susretu ime moemo nai poloaj antene pri kome ona prima dovoljno intenzivan rezultujui signal. Mnogi FM radio prijemnici poseduju posebno kolo koje skroz utia zvuk sa radija kada prijemni signal padne ispod odreene granice, a na taj nain se eliminie utanje koje nastaje usled delimino destruktivne interferencije direktnog talasa sa talasom reflektovanog od nas. Meutim, ovu pojavu naeg uticaja na signal sa radija kada se etamo po sobi ne bi trebalo da meamo sa pojavom da je signal postojan samo kada se nalazimo blizu radija ili kada ga dodirujemo. Ova pojava je povezana sa preplitanjem signala izmeu kola za automatsko pojaavanje i kola za automatsko podeavanje frekvencije. U ovom sluaju, kada se nalazimo blizu radija, talasi reflektovani od nas dolaze do antene, ime se menja jaina prijemnog signala, to podstie sam radio na fino podeavanje prijemne frekvencije putem posebnog kola.

- Zato pomou ultrazvunog TV daljinskog upravljaa moemo da stiamo vatru u kaminu?

Jo u 19. veku je bilo primeeno da zvuk, odnosno talasi pritiska u odreenoj materijalnoj sredini (kao to je npr. vazduh kada sluamo muziku) znatno utie na intenzitet plamen, kao i um koji plamen proizvodi. Tako je i potpuno uobiajena pojava da emitujui ultrazvuni signal sa starog TV daljinskog upravljaa (moderniji daljinski upravljai komuniciraju sa televizorom pomou infracrvenog signala) ka vatri u kaminu znatno stiamo zvuk njenog pucketanja. Naime, u sluaju kamina koji stvaraju vatru u reakciji sagorevanja plina, akustiki talasi usmereni du vrha mlaznog otvora stvaraju smetnje u ravnomernom protoku gasa to dovodi do formiranja virova koji dovode do irenja oblasti u prostoru koje pokriva ovaj mlaz, a to dovodi do ireg i stabilnijeg plamena sa znatno manje uma. Veoma mala koliina zvune energije je dovoljna da se postigne primetno smanjenje intenziteta uma. Tako, ultrazvuni daljinski upravlja koji stvara akustiku energiju koja je vie od 10 000 puta

manja od energije plamena uspostavlja redukovanje uma od ak 5 decibela. Ultrazvuni sistem smanjenja buke u okolini velikih industrijksih grejaa, kao i mlaznih motora aviona, odavno se ispituje, a u budunosti bi mogao da nae i iru upotrebu.

- Da li se moe napraviti telefon od jedne ice i dve konzerve?

Ovaj nain razgovora na daljinu moe se izvesti ako je ica koja spaja dve konzerve (odnosno slualice) prava i zategnuta. Kada jedan od sagovornika pria u svoju konzervu, dno konzerve e vibrirati napred nazad pod dejstvom zvunih talasa (govornikovog glasa). Vibracije konzerve se prenose na vibracije ice, to nakon odreenog vremena dovodi do vibriranja konzerve sluaoca stvarajui zvune talase koje slualac moe uti kao glas govornika. Ovaj sistem razgovora nije mnogo razliit u odnosu na telefon, osim to je oscilujua ica zamenjena elektrinom strujom. Naime, u elektrinim telefonima, osoba priajui u slualicu pokree osetljivu dijafragmu, koja naizmenino sabija i oputa granule ugljenika menjajui pri tome njihov otpor. Struja koja prolazi kroz granule pojaava se i smanjuje usled promene otpora ugljenika i tako se dobija telefonski signal. Ovaj signal se alje do slualice drugog sagovornika, gde brze promene struje kroz zvunik slualice uzrokuju pomeranje dijafragme napred nazad, pa druga osoba moe uti ta je ova prva rekla.

- Kakvi sve mikrofoni postoje?

Mikrofoni pretvaraju zvuk u elektrinu struju, a svim mikrofonima na svetu je zajedniko postojanje osetljive membrane, tj. dijafragme koja se pokree pod dejstvom zvuka. Najstariji i najjednostavniji mikrofoni iz starih telefonskih slualica koriste prah ugljenika. Kada zvuni talas pogodi dijafragmu, ona sabija ugljenini prah, to menja njegov otpor. Proputanjem elektrine struje kroz ugljenik, promena otpora praha dovodi do promene jaine proputene struje, pa se tako dobija elektrini signal adekvatan (odnosno analogan) zvunom signalu. Dinamiki mikrofoni poseduju magnet koji se okree u blizini ice i na taj naini indukuje struju u njoj. Dijafragma pod dejstvom zvuka pomera magnet ili icu, pa se tako dobija elektrini signal vremenski promenljivog intenziteta. Trakasti mikrofoni koriste tanku traku koja visi u magnetnom polju. Zvuni talasi pomeraju traku, to menja struju koja protie kroz nju. Kondenzatorski mikrofoni koriste kondenzator kod koga se jedna ploa pokree pod dejstvom zvunih talasa. Ovi pomeraji menjaju kapacitet kondenzatora, a ove promene se pojaavaju kako bi se dobio merljivi signal. Najnoviji tip mikrofona su kristalni mikrofoni i koriste osobinu pojedinih kristala da menjaju elektrina svojstva u zavisnosti od svog oblika. Povezivanjem kristala sa dijafragmom, kristal e stvarati signal kad god zvuni talas pogodi dijafragmu. Takoe, postoje i mikrofoni sa parabolikim tanjirom, tj. tzv. zvuni teleskopi. Naime, paraboline povrine imaju osobinu da svi zvuni talasi koji se kreu paralelno sa njenom centralnom osom prevaljuju ista rastojanja do fokusa, to znai da e se zvuci koji potiu sa nekog udaljenog mesta odbijati od tanjira i konvergirati ka ii u fazi (sa poklapanjem maksimuma talasa, tako da se zvuk pojaava). Postavljanjem osetljivog mikrofona u iu tanjira, uemo veoma jasan i glasan zvuk sa udaljenog objekta ka kome smo usmerili tanjir. Interesantno je da se kod parabolikog mikrofona, samo zvuk ka ijem smo izvoru usmerili mikrofon pojaava, dok se svi ostali zvuci eliminiu.

- ta je to mikrofonija?
Mikrofonija predstavlja jedan tip povratne sprege (feedback), koja u optem sluaju predstavlja proces vraanja dela izlazne energija nazad ka ulazu ureaja koji vri konverziju

energije. Da biste postigli efekat mikrofonije, morate imati mikrofon, pojaalo i barem jedan zvunik. Ukoliko dovoljno pribliite mikrofon zvuniku i zatim kucnete u mikrofon, zvuk e otii preko mikrofona kroz pojaalo u zvunik. Zvunik emituje zvuk vaeg kuckanja koje opet dolazi do mikrofona. Mikrofon isti zvuk alje do pojaala koje dodatno pojaava zvuk, alje ga opet na zvunik i tako mnogo puta sve dok ne ujete da se zvuk beskrajno pojaava usled mnogostrukog prolaska kroz pojaiva. Usled previe pojaanog mikrofona ili isuvie malog rastojanja izmeu zvunika i mikrofona nakon odreenog vremena se uje glasan pitei zvuk koji predstavlja posledicu efekta povratne sprege, a u sluaju pojaala kao u ovom primeru kada se stvara glasan zvuk, naziva se mikrofonijom. Frekvencija zvuka mikrofonije je najee vrlo visoka a zavisi od rastojanja izmeu zvunika i pojaala jer ovo rastojanje odreuje koliko e brzo zvuk napraviti jedan krug u zatvorenom sistemu. Da biste izbegli efekat mikrofonije, bitno je postaviti mikrofon iza zvunika, jer ukoliko zvunici gledaju u mikrofon, do mikrofonije e skoro sigurno doi.

- ta su to neutralizatori buke?
Oscilacije zvunih talasa se ire kroz elastinu sredinu (za nae ulo sluha, ova sredina je najee vazduh) slino talasima formiranim posle bacanja kamenia u vodu. Kada ovi talasi dou do naih uiju, oni izazivaju oseaj zvuka. Opseg zvunih frekvencija koje moemo uti se kree od 20 Hz (20 treptaja izvora u sekundi) do 20 000 Hz, a osetljivost naeg uha je najvea za frekvencije izmeu 2000 i 3000 Hz. Osnovna osobina talasa mogunost njihovog sabiranja (tj. interferencije) od presudnog je znaaja za metod neutralisanja buke. Naime, dva talasa koja se susretnu u prostor-vremenu, preklapaju se, sabiraju i daju trei, rezultujui talas. Ukoliko se, meutim, sabiraju dva talasa koji se jedan prema drugom odnose kao predmet i lik u ogledalu, rezultujueg zvuka nee biti, jer e se ova dva talasa meusobno ponititi. Neutralizatori buke predstavljaju ureaje koji primaju spoljanje zvuke i sa to manjim zakanjenjem emituju ponitavajue talase, tako da u sobi sa instaliranim neutralizatorom buke preostaje samo tiina. Moderni neutralizatori buke poseduju osobinu podeavanja radnog opsega frekvencija, pa se najee eliminiu samo izuzetno duboki zvuci (300 - 2000 Hz), kao npr. kada elimo da utiamo pneumatsku builicu koja bui asfalt u susednoj ulici, ventilator, mainu za pranje vea ili elisu helikoptera. U sastav jednog neutralizatora buke ulaze: senzor (osetljivi mikrofon koji prima zvuke iz okoline), kompjuter (koji prima signal iz mikrofona putem kabla ili radio veze i zatim, formira signal koji odgovara primljenom zvunom talasu, ali sa suprotnom fazom, koji zatim alje do zvunika) i zvunik (koji emituje kompjuterski obraene zvuke). Ceo sistem je najee potpomognut povratnom spregom. Naime, dodatni mikrofoni ugraeni u zvunike registruju ostatak zvuka i alju signal kompjuteru, u kome se podaci selektiraju: na pojavu signala koji odgovaraju onima koje prima senzor, procesor izvrava korekcije sekundarnog zvunog talasa, dok pojavljivanje drugih zvunih signala ne uzrokuje promene. Korekcije se vre sve dok se u mikrofonu registruje zvuk izvora. Neutralizatori buke se nalaze ugraeni u naslone sedita nekih putnikih i klipnih aviona, helikoptera, kamiona i drugih vozila, mogu se instalirati u bilo kojoj sobi ili ak i dvoritu, a koristi ih i nekoliko kompanija za proizvodnju papira radi poboljanja kvaliteta hartije. Naime, neutralisanjem vibracija koje potiu od pumpi i kompresora, dobija se mnogo ravniji papir.

- Da li ploe imaju bolji zvuk od kompakt diskova?

Odgovor na ovo pitanje lei u razlici izmeu analognog i digitalnog snimka. Vinil (gramofonska ploa) i magnetne trake su primeri analognih snimaka, dok CD-ovi i DVD-ovi predstavljaju primere digitalnog snimka. Originalni zvuk je po definiciji analogan. Prilikom

digitalnog snimanja na CD, svaka sekunda analognog signala deli se na 44 100 delova i svakom delu se pridaje odreena brojna vrednost. Poto je CD 16-bitni zapis, to znai da postoji 65 536 razliitih brojeva kojima se vrednuju zvuci odgovarajuih odlomaka. Iz ovoga moemo zakljuiti da digitalno snimanje ne obuhvata itav zvuni talas, ve ga aproksimira nizom koraka. Pojedini zvuci koji imaju veoma brze prelaze, kao npr. udarac bubnja ili ton trube bie blago izoblieni (premda najee nismo u stanju da ujemo razliku) jer se menjaju isuvie brzo za brzinu semplovanja. Kada elite da ujete muziku sa CD-a, onda CD plejer prevodi digitalni zapis u analogni signal koji se pojaava u pojaivau. Pojaalo zatim poveava napon signala do nivoa dovoljnog da bi izazvao vibriranje membrane zvunike. Vinilni zapis ima urezane brazde u kojima se ogleda oblik originalnog zvunog talasa. Poto je ovakav zapis analogan, on se moe bez prevoenja (digitalno u analogno) slati na pojaalo, pa na zvunike. Iz ovoga sledi da je oblik signala sa ploe mnogo precizniji, to se i moe uti u bogatstvu zvuka. Sa druge strane, estice praine ili mala oteenja ploe mogu izazvati umove i pucketanja, dok digitalni zapisi ne propadaju sa vremenom. Glavni nain poboljanja kvaliteta digitalnog snimka je poveanje brzine i preciznosti semplovanja. DVD (digitalni video diskovi) predstavljaju novi tip digitalnog zapisa koji je znatno unapredio kvalitet zvunog snimka. DVD diskovi pri snimanju koriste 24-bitne semplove i brzinu semplovanja od 192 kiloherca to je vie od 4 puta bre od obinih CD-ova. Tako se na jedan DVD disk moe snimiti 74 minuta zasad najkvalitetnijeg digitalnog zvuka ili ak 7 sati muzike iji kvalitet odgovara standardnom CD-u (ili oko 70 sati muzike MP3 formata). Meutim, ploe imaju tu prednost to na njih moe stati praktino beskonano duga pesma. Dovoljno je samo da se poslednja brazda na ploi vrti u krug i ploa e se okretati sve dok je mi ne prekinemo.

- ta je to surround zvuk?
Za razliku od mono zvunih snimaka koji se snimaju na samo jednom kanalu (tj. u obliku jedne spiralne putanje na ploi ili ili samo jedne od najee 2 magnetske linije na traci) i stereo snimaka (standardni format TV-a, radija i savremenih muzikih ureaja) koji se snimaju na dva kanala (pa se emituju i preko dva zvunika), surround zvuni zapisi se snimaju na vie od dva, a najee na etiri kanala. Fantazija Volta Diznija iz 1941. godine predstavlja jedan od najranijih filmova iji je zvuk bio sniman u vidu surround zapisa. Razliiti delovi orkestra su snimani na 4 odvojene trake koje su prilikom emitovanja filma u bioskopu pokretale membrane 4 odvojena zvunika uz panning efekat, tj. stiavanje kanala na jednom, a pojaavanje na drugom zvuniku, tako da se stie oseaj etanja muzike (ili orkestra) kroz prostoriju. Dolby Stereo predstavlja najpopularniji analogni sistem surround zvuka, a da bi smestili 4 zvuna kanala na filmsku traku, Dolby sistem koristi 4-2-4 sistem procesovanja koji se jo od sedamdesetih godina 20. veka koristi u kvadrofoninim kunim stereo ureajima. U okviru ovog sistema, 4 toka informacija (tok A, tok B, informacija koja je ista u tokovima A i B i informacija koja je razliita izmeu ova dva toka) se izvode iz dva razliita zvuna toka (koja odgovaraju stereo zapisu, snimanom pomou dva odvojena mikrofona). Audio signal izaziva fluktuacije elekrine struje koje se mogu predstaviti kao oscilatorni talas kome amplituda odreuje veliinu pomeraja membrane zvunika, a frekvencije odreuju visine (odnosno, frekvencije) tonova koje u vazduhu stvara zvunik. Signal A se dovodi na levi, a signal B na desni zvunik. Dekoder surround sistema izabira identine signale u zvunim tokovima A i B u zavisnosti od njihove putanje i amplitude, i rezultujui signal dovodi na centralni (3.) zvunik. Jedna od osobina surround sistema je ta da su identini signali na tokovima A i B koji se dovode na levi i desni zvunik, meusobno pomereni u fazi, tako da jedan drugog ponitavaju i bivaju neujni na rastojanju koje nam sugerie surround sistem. Stoga, dekoder surround sistema pomera tokove A i B tako da

njihovi identini signali postanu ponovo jednaki u fazi, a ovaj rezultujui signal se dovodi na surround (4.) zvunik. S druge strane u znatno modernijem, digitalnom surround zvunom sistemu (koji se prvi put koristio prilikom snimanja Parka iz doba Jure 1993. godine), 6 odvojenih audio kanala se snimaju na jedan ili dva CD-a. Prilikom projekcije filma, dekoder deli ove kanale i puta ih na razliitim zvunicima rasporeenim po dvorani. CD je sinhronizovan sa filmskim slikama putem specijalnog koda u vidu niza crtica i takica du strane svake slike. Optiki ita montiran na projektoru alje putem LED lampe svetlost na film. Svetlost u prolasku kroz film pada na malu fotoeliju koja alje odgovarajue strujne impulse procesoru. Putanja crtica i takica na CD-u je ista kao i na filmu, a procesor se trudi da uskladi ove putanje tako da se one istovremeno emituju. Takoe, umesto na CD-u, digitalni zvuk se moe snimati i u obliku fine putanje na filmu izmeu rupica na filmskoj traci, tako da se ove informacije mogu itati putem prolaska svetlosti kroz film. S druge strane filma, svetlost pada na CCD (isti ureaj koji koriste digitalne kamere za hvatanje slike) koja zapis sa filma prevodi u niz jedinica i nula koje odgovaraju audio zapisu.

- ta je to MP3?
MPEG (Moving Picture Experts Group) je razvila kompresioni sistem video podataka. Tako, na primer, DVD filmovi, HDTV i DSS sateliti koriste MPEG kompresiju kako bi uklopili video i filmske podatke u manji prostor i na taj nain ubrzali prenos podataka, a i omoguili efikasnije skladitenje filmskih podataka. MPEG kompresioni sistem ukljuuje i podsistem za kompresiju zvuka koji se zove MPEG Audio Layer-3, a poznatiji je po svojoj skraenici kao MP3. MP3 format omoguava da se redukuje broj bitova koji zauzima pesma, a da se pri tome ne utie bitno na kvalitet njenog zvuka. Pomou MP3-a, pesma od 32 MB sa CD-a se kompresuje na samo 3 MB, to znai da se efikasnost MP3 kompresije kree izmeu faktora 10 i 14. Da bi se napravio dobar kompresioni algoritam za zvuk koristi se metoda poznata kao perceptualno oblikovanje uma, to znai da se MP3 kompresija koristi odreenim karakteristikama ljudskog uha kako bi efikasno kompresovala podatke. Na primer, neke zvuke ne moemo uti, neke ujemo bolje od ostalih, a u sazvuju dva tona, mnogo bolje ujemo glasniji ton. Stoga, MP3 format neke pesme zvui veoma slino originalnoj verziji, premda ne i identino. Popularizacija MP3 muzikih fajlova dovodi i do velike popularizacije same muzike jer je danas preko Interneta mogue nai praktino bilo koju vrstu muzike, pri emu je za download-ovanje jedne etvorominutne pesme potrebno oko 10-15 minuta na proseno brzoj vezi. Sve to nam je potrebno za download-ovanje i sluanje MP3 fajlova su kompjuter, zvuna kartica, zvunici, veza sa Internetom i MP3 plejer u vidu programa (npr. Winamp) instaliranog na kompjuteru. Takoe, ukoliko posedujemo writable CD drajv, uz pomo nekog programa za MP3 kompresiju (npr. Audio Catalyst) moemo najpre kompresovati pesme na MP3 format, a zatim ih i nasnimiti na CD.

- ta je to MusicTeller?
Kompanija ETC Music je nedavno napravila mainu koja po svom izgledu i mestu nalaenja podsea na obian ulini bankomat, ali umesto novca, korisnicima nudi pesme u MP3, WMA (Windows Media) i AAC (Advanced Audio Coding) formatima. Prvih nekoliko godina nakon pojave MP3 muzikih fajlova, njihovo korienje je bilo ogranieno na kompjutersku opremu. Meutim, danas postoji sve vei broj MP3 plejera, pomou kojih se mogu download-ovati pesme sa MusicTeller automata. Nakon to su se probne maine MusicTeller-a pojavile u gradu Bostonu, danas ih je sve vie na aerodromima, maloprodajnim trnicama, benzinskim pumpama i drugim mestima. ETC skladiti muzike fajlove na privatnoj, veoma brzoj kompjuterskoj mrei koja je odvojena od Interneta, a za povezivanje

MP3 plejera na jednu od MusicTeller maina nije potreban nikakav poseban kabl ili adapter. Korisnici putem tehnologije dodirnog ekrana biraju pesme koje se zatim prenose na portabl ureaj brzinom od oko 6 pesama po minutu, a cena download-ovanja pojedinih pesama se kree od besplatnih do nekoliko dolara, to verovatno zavisi od popularnosti pesama. Plaanje se za sada vri ili putem kreditne kartice ili putem MusicTeller lanske kartice.

- Kakvi su to visoki i tanki zvunici?

Veina uobiajenih zvunika poseduje elektromagnet koji pod dejstvom elektrinog signala koji stie sa muzikog ureaja, potiskuje i pomera dijafragmu oblika kupe. Ipak, moda ste nekada primetili elektrostatike zvunike, koji su karakteristini po tome to su izuzetno vitki i visoki, a pri tome proizvode znatno precizniji zvuk od obinih zvunika. Umesto elektromagneta, elektrostatiki zvunici stvaraju talase pritiska u vazduhu pomou tanke, provodne i pokretne ploe (dijafragme) postavljene izmeu dve nepomine provodne ploe, koje se napajaju elektrinom strujom iz zidnog utikaa stvarajui elektrino polje sa pozitivno i negativno naelektrisanim krajevima. Zvuni signal pokree struju elektrona kroz usendvienu dijafragmu, brzo menjajui znak naelektrisanja ploe. Kada se dijafragma naelektrie pozitivno, ona se povlai ka negativno naelektrisanom kraju polja, a kada se naelektrie negativno, ona biva povuena ka pozitivnom kraju polja. Na ovaj nain, dijafragma veoma brzo vibrira, prenosei vibracije adekvatnih frekvencija na okolni vazduh, to ujemo kao muziku. Poto je masa dijafragme veoma mala, ona je u stanju da na dati strujni signal odgovara veoma brzo i precizno kako bi stvorila zvuni signal. Na ovaj nain se dobija veoma jasna i precizna reprodukcija zvuka. Meutim, dijafragma se ne pomera du velikih rastojanja, pa stoga nije naroito efikasna za proizvodnju dubokih tonova niskih frekvencija. Iz ovog razloga, elektrostatiki zvunici se esto sparuju sa woofer-om koji pojaava nisko-frekventni opseg zvukova. Ipak, izrazito tanki, ploasti zvunici mogu biti i specijalni zvunici kod kojih je izvor istoe zvuka plazma. Naime, jonizacijom vazduha ostvarenom pomou vie elektroda stvara se konstantni i nepokretni fluid (plazma mase od nekoliko stotih delova grama) koji vibrira u ritmu muzike modulacije.

- Koja je razlika izmeu elektrine i akustine gitare?

I akustina i elektrina gitara imaju po 6 ica, ivije pomou kojih se zatezanjem ica podeava njihova frekvencija oscilovanja, kao i metalne ispupene are na dugakom vratu, pomou kojih se skrauje duina ice i time dobijaju tonovi ije frekvencije mogu odgovarati svim notama dvanaestotonske muzike lestvice. Meutim, osnovna razlika izmeu ove dve vrste gitare je u tome to za pojaavanje zvuka, elektrina gitara koristi magnetne prijemnike i nekoliko dugmia umesto prazne rezonatne upljine koju koristi akustina gitara. Magnetni prijemnici elektrine gitare predstavljaju magnetne ploe obmotane sa oko 7000 navoja fine ice. Mehaniki talasi pritiska pod dejstvom vibriranja ice dovode do odgovarajuih vibracija magnetnog polja magneta, to rezultuje u isto tako oscilujuoj elektrinoj struju kroz ice navoja. Uz pomo dugmia, tj. potenciometara na gitari, mogue je podeavanjem otpora umanjiti prisustvo odreenog opsega frekvencija u signalu, koji se zatim preko elektrinog kabla prenosi na pojaiva, a zatim na zvunik, gde se elektrini signal ponovo pretvara u zvuni signal koji dalje nastavlja da putuje kroz vazduh.

- Zato vlaan pesak kripi kada hodamo po njemu?

Zvuk koji ostavljaju naa stopala dok koraamo po nekoj peanoj plai zavisi u mnogome od vrste peska koji dodirujemo. Naime, to je pesak vlaniji to e u nastalom zvuku biti prisutan intenzivniji spektar viih frekvencija to e initi zvuk kripeim. S druge strane, hodanje po suvom pesku esto ostavlja oko nas blage, mekane i nene peane tonove. Slino kao kada piui kredom po tabli, kreda pone da kripi jer usled trenja sa tablom njeni atomi poinju da vibriraju, a ove vibracije se prenose na vazduh to ujemo kao kripu, tako isto pod dejstvom mehanikog pritiska naih stopala, dolazi do trenja izmeu susednih zrna peska pod ijim dejstvom dolazi do vibriranja silicijuma i kiseonika u zrnima peska, a ove vibracije se prenose na estice vode i vazduha oko njih, to opet ujemo kao zvuk. Kada je pesak vlaan tada su zrna peska znatno bolje vezana meu sobom nego to je sluaj kod suvog peska. Naime, polarni molekuli vode koji okruuju zrna peska, meusobno se privlae to blago slepljuje zrna peska. Iz ovog razloga, naa stopala znatno vie tonu prilikom hodanja po suvljem pesku ija su zrna okruena vazduhom pa su i slabije slepljena. Zvuk izazvan dejstvom trenja izmeu susednih zrna peska u najveoj meri zavisi od efikasnosti prenosa mehanike energije trenja u pobuivanje vibracija atoma, a ovaj prenos e biti tim efikasniji to je povrina zrna peska glaa i manje pranjava. Voda koja se nalazi izmeu zrna u mnogome ispira njihovu povrinu, pa se trenjem izmeu dve glatke povrine lake pobuuje visokofrekventni zvuk. Zvuk hodanja po pesku u mnogome zavisi i od razmera malih kvarcnih kamenia koji ine pesak. Naime, to su ove estice manje, to e zvuk biti bogatiji. Tako, hodanje po bilo suvom ili vlanom ljunku koji se sastoji od prilino velikih kamenia ostavlja siromaan zvuni spektar za nama, dok je hodanje po sitnom pesku sa plae lep i bogat zvuni doivljaj.

- Kada su to i naunici otkrili muziku Kosmosa?

Kosmolozi nam kau da je Kosmos u kome ivimo nastao pre izmeu 12 i 15 milijardi godina u jednoj dinovskoj eksploziji koja se danas naziva Velikim Praskom (ili Big Bengom). Intenzivna toplota koja je u trenutku nastanka Kosmosa ispunila itav njegov prostor i danas se moe iz svih pravaca na nebu detektovati kao mali sjaj u mikrotalasnom delu spektra, ija frekvencija odgovara temperaturi toplotnog zraenja crnog tela od 2,73 K. Nakon to je pozadinsko zraenje prvi put registrovano (ime je toerija Big Benga postala opteprihvaena) 1965. godine, kosmolozi su oekivali da bi sve strukture u Kosmosu trebalo da ostave traga na ovo zraenje u vidu malih varijacija u njegovom sjaju na razliitim delovima neba, to bi kosmolozima prualo podatke na osnovu kojih bismo saznali neto vie o nastanku Galaksija, zvezda, pa i samih kosmologa. Naime, neposredno nakon prvog detektovanja pozadinskih talasa, ruski i ameriki naunici su izraunali da bi veliine i amplitude struktura nastalih u mladom Kosmosu trebalo da ostave traga u pozadinskom zraenju u vidu onoga to matematiari nazivaju harmonijskim nizovima, odnosno harmoninim varijacijama intenziteta ovih talasa du neba. NASA-in COBE satelit (COsmic Background Explorer) ugaone rezolucije od samo 7o je prvi 1991. godine otkrio male oekivane varijacije u sjaju mikrotalasnih talasa sa neba. 1998. godine je jedan visokorezolucioni mikrotalasni teleskop (sa ugaonom rezolucijom od 0,25o) stavljen u balon i puten da leti tokom 10 i po dana na visini od 37 km iznad Antarktika snimajui intenzitet pozadinskog zraenja (na 2,5 % nebeske sfere) i jo nekoliko drugih parametara koji su bitni za kosmoloke proraune. Na slikama koje je snimio BOOMERANG teleskop, postojala su oigledne temperaturske fluktuacije u temperaturi pozadinskog zraenja (2,73 K) koje su bile reda veliine oko 100 milionitog dela stepena, a uz to, otkriveno je i postojanje harmonijskog odnosa u amplitudama temperaturski ekvivalentnog signala na ugaonoj skali neba. Meutim, detaljne analize mape neba koju je snimio BOOMERANG, otkrila su prisustvo i akustikih (zvunih) pikova na mapi. Otkriveno je da je mladi Kosmos (posmatrajui pozadinsko

zraenje, mi posmatramo Kosmos iz vremena Velikog Praska) prepun zvunih talasa koji sabijaju i razreuju materiju i svetlost Kosmosa, slino kao to zemaljska muzika naizmenino sabija i razreuje (formirajui talase pritiska, odnosno zvuk) vazduh u flauti ili trubi. Osim to se smatra da idu u prilog inflatornom modelu Velikog Praska, harmonini zvuci iz ranog Kosmosa nam saoptavaju i da je Kosmos sainjen od energije koju nikada nismo naunim instrumentima izmerili na Zemlji.

17. O kompjuterima
- ta je to ip?
ip i Dejl su veverice iz Volt Diznijevog crtanog filma, a u nauci o kompjuterima, ip predstavlja malo parence poluprovodnikog materijala koje sadri elektrino kolo sastavljeno od 100, 1000 ili ak i milion meusobno povezanih tranzistora i drugih mikroelektronskih komponenti, kao to su otpornici i kondenzatori. ipovi, poznati jo i kao integrisana kola ili mikroipovi, predstavljaju osnovne gradivne jedinice kompjutera, a razmere im dostiu oko 5 santimetara na svakoj strani. Dva najvanija tipa ipova koje koriste dananji kompjuteri su: centralna procesorska jedinica (CPU), koja predstavlja osnovu svih digitalnih elektronskih ureaja, a slui za obradu informacija; i memorijski ipovi, koji skladite informacije i mogu biti razliitih kapaciteta. Pravljenje kompjuterskih ipova zapoinje seenjem ultra istih kristala silicijuma na tanke ploice, koje se zatim oblau svetlosno-osetljivom prevlakom. Ploice poluprovodnog silicijuma zatim podleu dejstvu intenzivne ultraljubiaste svetlosti kako bi se iscrtale putanje komponenti kola koje e biti ugraene na njemu. Na osnovu iscrtanih putanji, ip se izlae dejstvu mlazova elektrona, gasova i jona kako bi se na njegovoj povrini formirali tranzistori. U narednom procesu obrade, tranzistori se povezuju pomou tankih iica metala i izolatora. Usled stalnih poboljanja u procesu proizvodnje ipova, broj tranzistora na ipu, kao i brzina prenosa signala kroz elektronske komponente mikrokola, u stalnom su porastu, dok je cena proizvodnje bilo kog tipa ipa u stalnom padu. Ipak, uprkos Murovom zakonu koji nam kae da se kao posledica ugraivanja sve manjih tranzistora u ipove, brzina procesovanja podataka od strane ipova udvostruuje na svakih 18 meseci, dimenzije tranzistora ipak ne mogu biti manje od nekoliko atoma, pa se smatra da e brzina procesovanja poluprovodnikih ipova pri savremenim dostupnim tehnolokim mogunostima dostii uskoro (do 2020. godine) svoju maksimalnu vrednost. Naime, jedan procesor brzine 1 GHz izvri milijardu ciklusa u sekundi, odnosno za jedan ciklus mu je potrebna jedna nanosekunda. Svetlost za jednu nanosekundu pree put od oko 30 cm, pa stoga dimenzije ovako brzog ipa moraju biti manje od 30 cm, a najoptimalnije je da budu oko 3 cm. Meutim, ukoliko zamislimo ip ija bi frekvenciju procesovanja iznosila oko 100 GHz, tada bi jedan procesorski ciklus trajao 0,01 nanosekundu, svetlost za to vreme pree 3 mm, a pravljenje ipa koji bi posedovao dimenzije reda veliina oko 0,3 mm je isuvie mali prostor da bi se na njemu upakovali sve njegove elektronske komponente. Najmanje elektronske komponente koje se nalaze u dananjim ipovima su dimenzija od po oko 150 nanometara, a smatra se da e tranzistori uskoro dostii veliine od samo 50 nanometara (to e odgovarati brzini procesovanja od oko 20 GHz), nakon ega e u cilju daljeg poveavanja brzine procesovanja, tranzistori morati da se grade atom po atom.

- ta su to tranzistori?
Tranzistori predstavljaju osnovne komponente svih ljudskom rukom napravljenih elektronskih kola koji se nalaze oko nas. Nakon izuma tranzistora etrdesetih godina 20. veka, kompjuteri su poeli da umesto zauzimanja itavog sprata zgrade, nalaze svoje mesto na prostorima dimenzija stranice jedne knjige, a da pri tome mogu da izvode stotine miliona raunskih operacija u sekundi. Tranzistori se u elektronskim ureajima koriste kao pojaivai struje ili kao prekidai. Oni to postiu korienjem manje struje koja kontrolie tok vee struje, slino kontrolisanjem protoka vode pomou ventila. Junction tranzistori predstavljaju

tzv. pnp ili npn sendvie, pri emu p predstavlja oznaku za neki poluprovodniki materijal ptipa (npr. element 4. grupe periodnog sistema dopiran sa elementom tree grupe tako da u materijalu postoje slobodni elektroni), dok n oznaava poluprovodniki materijal n-tipa (npr. element 4. grupe periodnog sistema dopiran sa elementom pete grupe tako da u materijalu postoje slobodne upljine). Spoljanji slojevi sendvia se nazivaju emiterom i kolektorom, dok se usendvieni sloj naziva bazom. Slanjem struje na bazu (ne preko emitera, ve sa posebnog ulaza) moe se kontrolisati jaina struje koja protie od emitera ka kolektoru. Za funkcionisanje tranzistora kao pojaivaa struje, neophodno je da napon baze bude vei od napona emitera, a da napon kolektora bude vei od napona baze. Emiter je prikljuen na bateriju koja je izvor struje, a ovi elektroni (ili upljine u sluaju pnp spoja) se ubrzavaju ka pozitivno naelektrisanoj bazi u kojoj dominiraju upljine. Male promene napona baze dovode i do promena u jaini struje koja tee kroz tranzistor. Ovaj proces se koristi i za stvaranje binarnog koda u digitalnim procesorima, pri emu na bazi postoji naponski prag od oko 5 Volti koji je neophodno probiti da bi struja nala svoj put od emitera ka kolektoru. Tako se tranzistori esto koriste i kao prekidai: ukoliko je napon manji od 5 Volti off (0), a kada je napon vei od 5 Volti on (1). Tranzistori se mogu sastojati i od samo dva sloja poluprovodnikih materijala i oni se tada nazivaju field-effect tranzistorima. Struja tada protie kroz jedan od slojeva (tzv. kanal), dok napon koji se dovodi na drugi sloj (tzv. kapiju) interferira sa strujom iz kanala i utie na njenu jainu. Ovakvi tranzistori su i metal oksidni field-effect tranzistori (MOSFET) koji se danas nalaze u skoro svim kompjuterima.

- ta je to logika kapija?
Na jednoj farmi ili u gradu, kapija moe sluiti za kontrolu prometa prolaznika kroz nju, ali u ipovima kompjutera, logika kapija kontrolie tok elektrine struje kroz kolo. Kapija se sastoji od tranzistora, a njih bira dizajner ipa izmeu dva osnovna tipa: PMOS i NMOS tranzistori (Metal Oxide Semiconductors). Struja koja protie kroz kapiju ustanovljava napon na odreenim takama u kolu, a ovaj napon predstavlja jedan bit informacije, to znai da moe biti ili visok (1) ili nizak (0). Da bi se ustanovio 1 na kolu, struja se kontrolisano usmerava do kola, putem paljenja PMOS tranzistora izmeu kola i pozitivnog izvora napajanja, iji napon najee ima standardne vrednosti izmedju 3,5 i 5 Volti. Veoma mali interval vremena, reda veliine nanosekunde je potreban da se ukljui logika kapija, tj. da struja proe od izvora napajanja kroz PMOS transistor do kola. Tok struje koji prebacuje napon kola na 0, odvodi se iz kola kroz razliit tip tranzistora (NMOS), vezanog izmeu kola i negativnog izvora napajanja, tj. zemlje. Tok struje opet menja napon u kolu, to ovoga puta predstavlja nulu, tj. novi bit informacije. Tako, kada logika kapija kontrolie tok struje, ona time kontrolie i tok informacija. Izlaz bilo koje logike kapije je napon, koji se opet moe koristiti za kontrolu neke druge logike kapije, a kompjuterski ipovi se stoga dizajniraju kako bi donosili sloene odluke u vezi sa informacijama koje prolaze kroz njih.

- ta je to Bulova logika?
Bulova logika (ili Bulova algebra iskaza kako se ponekad naziva) koju je razvio emgleski matematiar Dord Bul (George Boole) sredinom 19. veka, danas koristi kompjuterima u svrhu donoenja reenja svih problema i zadataka. Kompjuteri koji rade na principu Bulove logike koriste se kombinacijom 7 kapija (na kojima se moe promeniti vrednost binarnog signala koji prolazi kroz nju) u svrhu razvijanja logikog digitalnog kompjuterskog rasuivanja. Tako, osnovne tri kapije u Bulovoj logici su kapija NOT (koja je poznata i kao logika operacija negacije) koja za datu ulaznu vrednost (0 ili 1) kao izlaznu vrednost formira suprotnu binarnu vrednost (1 ili 0); kapija AND (koja je poznata i kao

logika operacija konjukcije - ! ) koja barata sa dve ulazne vrednosti, pri emu je izlazna vrednost jednaka 1 samo ako su obe ulazne vrednosti jednake 1, dok je u sva tri suprotna sluaja jednaka 0; i kapija OR (koja je poznata i kao logika operacija disjunkcije - " ) koja takoe funkcionie sa dve ulazne vrednosti i koja je jednaka 0 samo ukoliko su obe ulazne vrednosti jednake 0, dok je u sva tri suprotna sluaja jednaka 1. Sledee dve kapije su NAND i NOR koje su zapravo kombinacije kapija AND i OR sa kapijom NOT, tako da su iskazi ovih kapija suprotni od iskaza kapija AND i OR, respektivno. Poslednje dve kapije su XOR i XNOR, gde X oznaava ekskluzivnost ovih operacija. Izlazna vrednost XOR kapije je jednaka 1 samo ukoliko su vrednosti dve ulazne vrednosti razliite, dok ukoliko su njihove vrednosti jednake, izlazna vrednost je jednaka 0. S druge strane, izlazna vrednost kapije XNOR (ekvivalencije) je jednaka 1 samo ukoliko su obe ulazne vrednosti jednake, dok je u suprotnim sluajevima jednaka 0. Uz pomo Bulove logike se mogu napraviti jednostavne raunske maine (koje e za unete ulazne vrednosti izbacivati izraunati rezultat), kao i memorija, s obzirom da e odreeni raspored kapija moi da zapamti sve ulazne vrednosti, to se koristi kao osnova kod izrade RAM-a, kao i mnogih drugih elektronskih kola. Kompjuterska memorija se, zapravo, zasniva na principu povratne sprege. Drugim reima, u memoriji se izlazna vrednost prenosi unazad do ulaza kapije. Prva fizika implementacija Bulove logike, odnosno prvo njeno otelotvorenje u stvarnom svetu se zasnivalo na relejima, dok se danas umesto njih koriste sub-mikroskopski tranzistori ugraeni na silicijumskim ploicama.

- ta su to bitovi i bajtovi?
Za razliku od dekadnih brojeva koji poseduju 10 moguih cifara (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9) i heksadecimalnih brojeva koji poseduju 16 moguih cifara (uz 10 dekadnih brojeva, jo A, B, C, D, E i F), binarni brojevi se sastoje samo od dve mogue cifre: nule i jedinice. Svaki binarni (ili digitalni) broj predstavlja jedan bajt (drugim reima, bajtovi su binarni brojevi), a bitovi (skraenica od Binary digIT) predstavljaju cifre bajtova, odnosno binarnih brojeva. U dekadnom brojevnom sistemu kojim se svakodnevno koristimo, prva cifra sa desne strane u bilo kom broju predstavlja umnoak broja 1 (tj. 100), druga cifra sa desne strane predstavlja umnoak broja 10 (tj. 101), trea cifra predstavlja umnoak broja 100 (tj. 102), etvrta cifra sa desne strane dekadnog broja predstavlja umnoak broja 1000 (103) itd. Iz ovoga vidimo da je osnova svakog dekadnog broja desetka, to je i razlog zato se taj brojevni sistem naziva dekadnim (deka deset). Ipak, da smo se kao Diznijevi junaci rodili sa 8 prstiju na rukama, tada bi na brojevni sistem bio verovatno 8-cifren. Savremeni kompjuteri se koriste binarnim brojevima, jer se oni odlino uklapaju sa njihovim nainom razmiljanja u okviru koga su sve stvari ili tane ili netane (drugim reima, struja ili prolazi ili ne prolazi kroz kolo, treeg reenja nema). Svaki binarni broj se moe predstaviti kao umnoak broja 2. Naime, prva cifra (bit) sa desne strane binarnog broja (bajta) predstavlja umnoak broja 20 (tj. 1), druga cifra (bit) sa desne strane binarnog broja (bajta) predstavlja umnoak broja 21 (tj. 2), trea cifra sa desne strane binarnog broja predstavlja umnoak broja 22 (tj. 4) itd. Jedan bajt se sastoji od 8 bitova, pa stoga, bajt moe posedovati 256 razliitih vrednosti (od 0 do 255). Prilikom semplovanja (odnosno pretvaranja analognog zvuka u digitalni zapis), CD koristi 2 bajta (16 bitova), pa se stoga svakom semplu pridaje jedna od 65535 moguih vrednosti. Bajtovi se najee koriste sa uvanje pojedinanih slova u tekstualnim dokumentima (jednom slovu odgovara jedan bajt). Tako, u ASCII skupu znakova, svakoj binarnoj vrednosti izmeu 0 i 127 se pridaje odreeni znak, a veina kompjutera i ostalim 128 vrednostima bajtova pridaje neka slova iz stranih jezika. Pomou ASCII kodova, kompjuter skladiti dokumente u digitalnoj formi u svojoj memoriji ili na hard disku. Prve 32 vrednosti (od 0 do 31) ASCII koda oznaavaju simbole kao to su pomak kursora i novi red, space je 32, iza ega slede !, , #, $,

%, &, , (, ), *, od 48 do 57 se nalze dekadni brojevi, od 65 do 90 su rasprostranjena velika slova engleske abeceda, od 97 do 122 mala itd. Interesantno je da za razliku od dekadnog sistema gde prefiks kilo oznaava mnoenje sa 103 (tj. sa hiljadu), a prefiks Mega mnoenja sa 106 (tj. sa milion), u binarnom sistemu, kilo oznaava mnoenje sa 210 (tj. 1024), Mega mnoenje sa 220 (tj. 1 048 576), Giga 230, Tera 240, Peta 250, Egza 260, Zeta 270, Jota 280 itd. Stoga, jedan Megabajt memorije ne sadri million bajtova, ve tano 1 048 576 bajtova.

- Kako se klasifikuju kompjuteri?

Iako se pojam kompjutera odnosi na bilo koji ureaj koji sadri u sebi mikroprocesor, mnogi ljudi smatraju kompjuterom samo aparat koji prima ulazne podatke kroz mia ili tastaturu, obrauje ih, i zatim alje na ekran. U zavisnosti od snage, namene i veliine, kompjuteri se mogu podeliti na nekoliko vrsta. Personalni kompjuteri (PC) su mikrokompjuteri koji su namenjeni upotrebi od strane jedne osobe. Iako je i Macintosh PC, mnogi ljudi povezuju pojam PC-a sa raunarskim sistemom koji pokree Windows operativni sistem. Desktop kompjuteri se dre na stalnom mestu (na radnom stolu kako njihovo ime kae), a osim vee snage i skladinog kapaciteta, jeftiniji su od portabl, tj. prenosnih kompjutera. Laptop kompjuteri su portabl tipa i integriu monitor, tastaturu, upravlja kursora, procesor, memoriju i hard disk na jedan baterijski paket, veliine knjige tvrdog poveza. Palmtop kompjuteri (poznati i kao PDA Personal Digital Assistant) su jo manji portabl raunari od laptop-ova, a koriste fle memoriju umesto hard diska. Najee nemaju tastaturu, ve se oslanjaju ne neki vid tehnologije dodirnog ekrana. Veoma su lagani, napajaju se na baterije, a manji su od depnog romana. Radne stanice su desktop kompjuteri sa znatno snanijim procesorom, dodatnom memorijom i poveanim sposobnostima za izvoenje posebnih procesa, kao to su trodimenzionalna grafika ili razvoj animacionih igara. Serveri su kompjuteri koji su na usluzi drugim kompjuterima kroz Internet mreu, a najee poseduju snane procesore, veliku memoriju i velike hard diskove, s obzirom da se upravo podaci zapisani u njihovoj memoriji pruaju na uslugu korisnicima Internet mree. Mainframe-ovi su ogromni kompjuteri koji su nekada bili u stanju da zauzmu itavu sobu ili ak itavi sprat. Poto su se od tog vremena, dimenzije kompjutera smanjile, a njihove snaga se poveala, mainframe kompjuteri se danas nazivaju enterprise serverima, koji koriste velike kompanije za svakodnevno procesovanje miliona transakcija. Minikompjuteri se po svojoj veliini nalaze izmeu mikrokompjutera (PC-a) i mainframe-ova, a najee su to serveri srednjeg opsega. Premda su superkompjuteri ponekad pojedinani raunarski sistemi, najee se sastoje od veeg broja kompjutera visokih performansi, koji rade povezani u paralelnu mreu, a njihova cena dostie i do nekoliko miliona dolara. Najnoviji trend u kompjuterskoj industriji su tzv. odevni kompjuteri, koji se ugrauju u satove, mobilne telefone, kape i odeu.

- Zato kompjuter ne moe da radi bez sata?

Poto je svakom logikom elementu kompjutera potrebno malo ali konano vreme da obavi svoj zadatak, kompjuteru je neophodno da sinhronizuje rad pojedinanih logikih elemenata kako bri elementi ne bi odlazili u kontinuitetu svog rada ispred sporijih. Tako, na primer, ukoliko kompjuter pokuava da sabere dva broja koji su sami po sebi rezultati nekih prethodnih prorauna, tada logiki element koji bi trebalo da izvri operaciju sabiranja mora da bude siguran da su prethodni rauni zavreni pre nego to sam obavi raun. Kako bi se uskladilo odigravanje sloenih kompjuterskih procesa, kompjuteru je neophodan sinhronizujui ureaj koji e rei svakom logikom elementu da moe da bude siguran da su svi prethodni prorauni zavreni. U svrhu sinhronizujueg ureaja, kompjuter koristi sat.

Naime, stalni elektrini pulsevi sata kompjutera odravaju sve njegove logike elemente u taktu. Na poetku svakog pulsa sata, poinje novi proces raunanja. Sa sledeim pulsom, svi prorauni iz prethodnog takta su zavreni i poinje izvravanje sledeih operacija. Sa treim otkucajem sata, obe grupe prorauna iz prethodna dva takta su zavrene i otpoinje trea grupa logikih operacija. Sat kompjutera mora kucati u dovoljno sporom tempu kako bi bilo sigurno da su svi procesi u stanju da se zavre tokom razmaka izmeu dva udarca takta. Ipak, poto su neki zadaci isuvie sloeni da bi mogli da stignu da se obave za samo jedan takt, njima moe biti doputeno nekoliko taktova za izvravanje. Raunska operacija deljenja je upravo jedna od ovakvih sloenih operacija. Naime, kad god se aktivira element za deljenje, ostali logiki elementi kompjutera u optem sluaju ekaju da se zavri proces deljenja. Kompjuter koji je specifikovan da radi pri brzini od 100 MHz poseduje sat koji otkucava 100 miliona puta u sekundi, to znai da postoji 10 milijarditih delova sekunde izmeu otkucaja sata, kao i da sva logika kola u kompjuteru moraju da obave svoje zadatke za ovo vreme. Satovi u modernim kompjuterima otkucavaju na svakih 2 do 20 milijarditih delova sekunde, a to kompjuteri postaju manjih dimenzija, to se tempo otkucaja njihovih satova poveava.

- Koja je razlika izmeu statike i dinamike kompjuterske RA memorije?

RAM (Random Access Memory) moe biti statiki ili dinamiki, a odnos korienja ova dva tipa RAM-a direktno utie na cenu kompjutera. Samo ime RAM-a nam kazuje da moemo imati pristup svakoj memorijskoj eliji ukoliko poznajemo broj reda i kolone koji se seku na njenom poloaju. Suprotnost RAM-u je SAM (Serial Access Memory) koji u nizovima skladiti podatke u memorijske elije u koje se moe imati pristup samo po odreenom redosledu (kao kod magnetne trake). Dinamiki RAM je najei tip memorije koju koriste kompjuteri dananjice. U jednom dinamikom RAM ipu, svaka memorijska elija uva jedan bit informacije, a sastoji se iz jednog tranzistora i jednog kondenzatora. Kondenzator se moe nalaziti u dva razliita stanja (0 ili 1) koja odgovaraju bitu informacije, a tranzistor se ponaa kao prekida koji kontrolisano menja stanje kondenzatora. Ovi kondenzatori i tranzistori su naravno toliko mali da ih jedan memorijski ip sadri oko milion. Kondenzatori predstavljaju dve suprotno naelektrisane paralelne ploe koje imaju osobinu da skladite elektrone. Kada kondenzator uva broj 1, on je napunjen elektronima, a kada uva nulu, onda je prazan. Jedan od problema sa kondenzatorima je to da elektroni istiu iz njih nakon odreenog vremena, pa je za normalno funkcionisanje dinamike memorije neophodno da procesor ili memorijski kontroler stalno dopunjavaju elektronima kondenzatore koji skladite broj 1. Stoga, kontroler memorije ita podatke i stalno ih ponovo zapisuje. Ovaj proces obnavljanja skladitenja informacija deava se automatski nekoliko hiljada puta u sekundi, a na osnovu ovog procesa, dinamiki RAM je dobio i ime. U statikoj memoriji, jedan oblik flip-flopa uva bit informacije. Jedan flip-flop memorijske elije sadri 4 do 6 icama povezanih tranzistora koji ne moraju stalno iznova da se pune informacijama kao kod dinamikog RAM-a. Ovo ini statiki RAM znatno brim od dinamikog RAM-a, ali zbog vie sastavnih delova, statiki RAM zauzima vie mesta, pa ga to ini i skupljim od dinamikog RAM-a. Osim statikog i dinamikog RAM-a, u kompjuterima dananjice su esti jo i: FPM D (Fast Page Mode Dynamic) RAM koji eka tokom celog procesa lociranja bita podataka na preseku reda i kolone i zatim ita bit pre nego to pone sa sledeim; EDO D (Extended Data-Out Dynamic) RAM koji ne eka zavretak procesovanja prvog bita informacije da bi preao na sledei bit pa je za oko 5 % bri od prethodnog tipa; SD (Synchronous Dynamic) RAM koji ostaje na redu sa traenim bitom i brzo se kree kroz kolone itajui sve bitove na koje nailazi pa je za oko 5 % bri od prethodnog tipa i predstavlja jedan od najee primenjivanih tipova RAM-a u dananjim desktop kompjuterima; RD (Rambus Dynamic) RAM-ovi koji meusobno rade paralelno kako bi

postizali brzinu prenosa podataka od 800 Hz; Credit Card Memory koja se moe ubaciti u specijalne otvore nekih kompjutera; PCMCIA memorijska kartica; FlashRAM mala koliina memorije koju koriste televizori, video rekorderi i automobilski radio prijemnici, a posledica njihovog korienja u skoro svim kunim elektronskim aparatima je to to video rekorder kada se iskljui iz struje i ponovo ukljui u nju, svetli 12:00 ili 00:00; i VideoRAM, poznat i pod imenom MPD (Multiport Dynamic) RAM, jer osim RAM-a poseduje i SAM, a koristi se u video adapterima, 3D akceleratorima i drugim ureajima za uvanje raznih grafikih informacija, kao to su 3D geometrijske figure ili teksturne mape, a koliina ove memorije direktno odreuje rezoluciju i dubinu boja na displeju.

- Koja je razlika izmeu ROM-a, PROM-a, EPROM-a i EEPROM-a?

Za razliku od podataka koji se uvaju u RAM-u (Random Access Memory), podaci iz ROM-a (Read Only Memory) se ili ne mogu menjati ili je za izmenu njihovog sadraja neophodan poseban postupak. Podaci koji se uvaju u ROM ipovima su postojani, to znai da nee nestati kada iskljuimo elektrino napajanje ipa. Slino RAM ipovima, i ROM ipovi se sastoje iz mree kolona i redova. Meutim, dok RAM ipovi na presecima kolona i redova poseduju tranzistore koji iskljuuju ili ukljuuju pristup naelektrisanja kondenzatoru, ROM na istim mestima koristi diode za povezivanje linija ili za prekidanje veze izmeu njih. Dioda dozvoljava prolaz struje samo u jednom pravcu i poseduje tzv. probojni prag (u sluaju silicijumskih ipova odgovara naponu od oko 0,6 Volti) koji definie neophodnu jainu struje za proputanje elektrona. Ukoliko je dioda prisutna na datom spoju reda i kolone, tada e struja moi da se provodi do zemlje i binarna vrednost te elije e biti jednaka 1. Meutim, spojevi na kojima nije prisutna dioda ne mogu proputati struju pa e binarna vrednost elija spojeva bez diode biti jednaka 0. Iz ovog razloga, standardne ROM ipove je nemogue reprogramirati. Prednosti ovakvog pravljenja ipova su izrazito niska cena (od po nekoliko centi po komadu) prilikom proizvodnje na veliko, kao i ogromna pouzdanost. Za razliku od standardnih ROM ipova, PROM (Programmable ROM) ipovi poseduju delove koji se mogu programirati. Jedina razlika izmeu ROM i PROM ipova je u tome to svi preseci redova i kolona PROM ipa poseduju po jedan osigura koji ih spaja. Novi PROM ip poseduje poetne vrednosti svih elija jednake 1, jer svi osigurai proputaju struju od kolona do uzemljenih redova. Programiranje PROM-a se sastoji u slanju odreene jaine struje kroz elije kojima se dodeljuje vrednost 0. Visoki napon prekida vezu izmeu datog reda i kolone putem pregorevanja odreenog osiguraa. PROM ipovi se mogu samo jednom programirati, lomljiviji su od ROM ipova, a i mali statiki elektricitet iz okoline moe uzrokovati pregorevanje nekog osiguraa, tj. nehotinu promenu neke jedinice u nulu. EPROM (Erasable Programmable ROM) ipovi se mogu nekoliko puta reprogramirati. Brisanje EPROM ipa zahteva specijalnu opremu koja emituje odreenu frekvenciju ultraljubiastih talasa. Na presecima redova i kolona EPROM ipa nalaze se elije koje se sastoje od po dva tranzistora (plutajue i kontrolne kapije) izmeu kojih se nalazi tanak oksidni sloj (kao fle memorija). Svaka plutajua kapija se povezana sa redom preko svoje kontrolne kapije. Prazan EPROM ip poseduje sve kapije potpuno otvorene, pa je tako vrednost svake elije u njemu jednaka jedinici. Da bi se vrednost elije pretvorila u 0, neophodno je sprovesti naelektrisanje (od 1013 Volti) sa kolone kroz kontolnu i plutajuu kapiju elije do zemlje, ime se nagomilava naelektrisanje u oksidnom sloju izmeu tranzistora to blokira dalji tok naelektrisanja izmeu kolone i reda i data elija dobija vrednost 0. Da bi se EPROM ip reprogramirao, prethodno ga je neophodno obrisati, odnosno dovesti dovoljno energije koja e se probiti kroz elektrone koji blokiraju plutajuu kapiju. U ovu svrhu se najee koristi vieminutno dejstvo UV talasa frekvencije 2,537 1016 Hz. Poto UV talasi ove frekvencije ne mogu da prou kroz staklo ili plastiku, EPROM ipovi poseduju kvarcne prozore na svom vrhu. Ukoliko EPROM ip bude

isuvie dugo izloen dejstvu UV talasa koji briu njegovu memoriju, on moe postati preobrisan, to znai da su se plutajue kapije naelektrisale do te mere da nisu vie u stanju da zadravaju elektrone. Takoe, EPROM ipovi se ne mogu reprogramirati na nekim svojim delovima, jer nije mogue obrisati samo neke njihove delove, ve jedini nain brisanja podrazumeva totalno brisanje memorije ipa. Meutim, EEPROM ipovi se mogu brisati i reprogramirati na bilo kojem svom delu. Umesto dejstva UV svetlosti, elektroni iz elija EEPROM ipa se vraaju u normalno stanje (1) pomou lokalizovanog delovanja elektrinog polja na svaku pojedinanu eliju.

- ta je to operativni sistem?
Za razliku od hardware komponenti kompjutera koje predstavljaju same materijalne strukture kompjuterskih delova, software komponente kompjutera predstavljaju instrukcije, odnosno programe po kojima funkcioniu komponente hardware-a. Operativni sistem predstavlja software koji prvi vidimo kada upalimo kompjuter i poslednji vidimo kada ga ugasimo, s obzirom da upravo on otvara sve druge tipova software-a uskladitene u memoriji kompjutera. Meutim, nemaju svi kompjuteri operativne sisteme. Tako, na primer, kompjuteru u mikrotalasnoj penici, kao i svim drugim kompjuterima koji pokreu stalno jedan isti program nije potreban ovakav software. S druge strane, svi desktop kompjuteri poseduju barem po jedan operativni sistem. Osim popularnih operativnih sistema kao to su Windows, DOS, UNIX ili Macintosh, postoje i stotine drugih operativnih sistema opredeljenih za specijalne primene, kao npr. za mejnfremove, robotiku, manufakturu, real-time kontrolne sisteme itd. U zavisnosti od tipa kompjutera koji kontroliu i vrste programa koje podravaju, svi operativni sistemi pripadaju jednoj od 4 grupe, a to su: real-time operativni sistemi (koji kontroliu mainske pogone, nauno-istraivake instrumente i industrijske sisteme, a njihov cilj je obezbeivanje izvoenja procesa u tano odreenom vremenskom intervalu); singleuser, single task operativni sistemi (koji su dizajnirani tako da jedan korisnik obavlja jednu po jednu stvar na njemu, a takvi su npr. Palm operativni sistemi na Palm runim kompjuterima); single-user, multi-tasking operativni sistemi (koji se koriste na najveem broju desktop i laptop kompjutera dananjice, s obzirom da omoguavaju jednom korisniku da obavlja nekoliko poslova istovremeno, a primeri ovakvih operativnih sistema su Windows ili MacOS) i multi-user operativni sistemi (koji omoguavaju veem broju korisnika da istovremeno izvode raunske operacije na kompjuteru, a primeri ovakvih sistema su UNIX, VMS i mejnfrejm operativni sistemi, kao npr. MVS). Operativni sistem ima 6 osnovnih zadataka: upravljanje procesorom (obezbeivanje dovoljno vremena tokom kojeg e se procesor posvetiti svakom pojedinanom zadatku, kao i korienje to je mogue veeg broja ciklusa procesora), upravljanje memorijom (tako da svaki proces dobije dovoljno memorije za svoje obavljanje, a da pri tome ne zakorai u memorijsku oblast koja je dodeljena nekom drugom procesu), upravljanje ureajima (to se izvodi putem upravljanja drajverima, programima koji predstavljaju prevodioce izmeu elektrinih signala hardware podsistema i programskih jezika operativnog sistema i drugih programskih aplikacija), aplikacioni interfejs (slino drajverima koji pruaju korienje hardware podsistema bez poznavanja svakog detalja u radu hardware-a, tako i aplikacioni interfejs programi API dozvoljavaju aplikacionim programerima da koriste funkcije kompjutera i operativnog sistema bez direktnog poznavanja svakog detalja u radu centralne procesorske jedinice) i korisniki interfejs (slino API koji prua konzistentan nain da aplikacije koriste resurse kompjuterskog sistema, korisniki interfejs predstavlja strukturu koja prua interakciju izmeu korisnika i kompjutera, a tokom poslednje decenije, skoro svi razvoji korisnikog interfejsa, kao programa ili niza programa koji sede iznad samog operativnog sistema, su bili u oblasti grafikog korisnikog interfejsa sa dva najpopularnija modela, Apple-ovim Macintosh-em i Microsoft-ovim Windows-om).

- ta je to fle memorija?
Fle memorija se koristi za lako i brzo skladitenje informacija u ureajima kao to su digitalne kamere ili konzole video igara. Fle memorija predstavlja jedan vid EEPROM ipova, koji poseduju mreu redova (wordline) i kolona (bitline) na ijim se presecima nalazi po jedna elija sastavljena iz dva tranzistora izmeu kojih se nalazi tanki oksidni sloj. Jedan od tranzistora se naziva plutajuom, a drugi kontrolnom kapijom. Svaka plutajua kapija se povezana sa redom preko svoje kontrolne kapije. Prazan fle memorijski ip poseduje sve kapije potpuno otvorene, pa je tako vrednost svake elije u njemu jednaka jedinici. Da bi se vrednost elije pretvorila u 0, neophodno je sprovesti naelektrisanje (od 10-13 Volti) sa kolone kroz kontolnu i plutajuu kapiju elije do zemlje. Sa vremenom prolaska struje, poveava se broj zahvaenih elektrona u oksidnom sloju izmeu dva tranzistora, koji sve vie predstavljaju barijeru daljem prolasku elektrona. Specijalni ureaj (elijski senzor) stalno meri nivo naelektrisanja koji prolazi kroz plutajuu kapiju. Ako je tok elektrona kroz plutajuu kapiju vei od 50 % primenjenog naelektrisanja, tada e elija imati vrednost 1. Kada udeo elektrona koji prou plutajuu kapiju padne ispod 50 %, elija dobija vrednost 0. Primenom elektrinog polja veeg napona, elektroni u eliji se mogu vratiti u normalu (1). Fle memorija radi znatno bre od tradicionalnih EEPROM ipova, jer umesto brisanja jednog po jednog bajta, ona brie ceo ip u jednom trenutku (pomou in-circuit sistema ica primenjuje elektrino polje na ceo ip) ili ga brie po blokovima (grupe od 512 bajtova). U fle memorije spadaju: kompjuterski BIOS ip, CompactFlash, SmartMedia i MemoryStick (u digitalnim kamerama), kao i memorijske kartice sistema video igara kao to su Nintendo, Segas Dreamcast, Sonys PlayStation Prednosti fle memorije u odnosu na hard disk su: beumnost, bri pristup podacima, manji oblik, manja teina, kao i nedostatak pokretnih delova. Meutim, fle memorije su znatno skuplje od hard diskova, a i njihov kapacitet je manji.

- ta je to BIOS?
Jedna od najeih primena fle memorije kompjutera je za skladitenje osnovnog ulazno/izlaznog sistema (Basic Input/Output System), poznatijeg i kao BIOS (izgovara se kao bye-ose). Na skoro svakom kompjuteru na naoj planeti, BIOS proverava da li svi drugi ipovi, hard drajvovi, portovi i procesor pod imenom centralna procesorska jedinica (CPU), funkcioniu usklaeno. Osim operativnog sistema i programskih aplikacija, BIOS predstavlja jo jedan tip software-a koji ima niz funkcija, a pre svega da uita, odnosno podigne operativni sistem. Kada ukljuimo kompjuter, mikroprocesor eli da izvri svoju prvu raunsku operaciju, a instrukcije za nju dolaze upravo iz BIOS-a. Naime, i sam operativni sistem (pomou koga se zatim podiu svi programi) je lociran negde na hard disku, pa mikroprocesor ne moe da doe do njega bez odreenih instrukcija koje mu stoga prua BIOS. Osim ovoga, BIOS izvodi jo neke zadatke ukljuujui: POST (Power On Self Test) na raznim komponentama hardware-a kako bi se proverilo njihovo ispravno funkcionisanje, aktiviranje drugih BIOS ipova na raznim karticama instaliranim na kompjuteru (npr. SCSI i grafika kartica, koji najee imaju svoj BIOS), izvoenje niza rutina pomou kojih se prua interfejs izmeu operativnog sistema i raznih komponenti hardware-a (kao npr. tastature, monitora, serijskih i paralelnih portova itd., a pre svega tokom podizanja sistema) i upravljanje nizom postavki na hard disku, satu itd. BIOS se najee nalazi u okviru fle memorije, premda ponekad predstavlja poseban tip ROM-a. Svaki put kada upalimo kompjuter, BIOS izvodi nekoliko uobiajenih radnji, a to su: provera informacija koje se uvaju na 64 bajta RAM-a u okviru CMOS ipa (CMOS Setup); uitavanje upravljaa

prekida, odnosno malih paketia software-a koji predstavljaju prevodioce izmeu datih komponenti hardware-a i operativnog sistema (npr. svaki put kada pritisnemo neku dirku na tastaturi, signal se alje do upravljaa prekida koji operativnom sistemu prevodi ta je pritisnuto, a poto se BIOS stalno koristi za razmenu signala izmeu hardware-a i operativnog sistema, on se najee kopira, tj. seni na RAM-u kako bi kompjuter radio bre); u sluaju hladnog podizanja sistema (npr. kada smo nepravilno iskljuili kompjuter), BIOS izvodi test itanja i zapisivanja na svakoj memorijskoj adresi RAM-a, kao i proveru PS/2 portova i USB portova za tastaturu i mia, trai PCI bus i ukoliko ga pronae, proverava sve PCI kartice; i na ekranu ispisuje detalje o sistemu, ukljuujui informacije o procesoru, flopi i hard drajvu, memoriji, monitoru, BIOS reviziji i datumu.

- ta je to virtuelna memorija?
Virtuelna memorija predstavlja uobiajeni deo veine operativnih sistema i kunih kompjutera. Najvei broj kompjutera dananjice koristi oko 64 ili 128 Megabajta RAM-a (Random Access Memory) koja je dostupna centralnoj procesorskoj jedinici (CPU Central Processing Unit) za korienje. Meutim, esto se deava da samo RAM nije dovoljan za istovremeno pokretanje vie programa. Na primer, ukoliko istovremeno uitate u RAM Windows operativni sistem, e-mail program, Web pretraiva i neki tekstualni procesor, 64 Megabajta RAM-a nije dovoljno memorije da u nju stanu sve ove aplikacije. Kada ne bi postojala virtuelna memorija, kompjuter bi vam tada rekao da ne moe da radi istovremeno sa tolikim brojem programa i vi biste bili primorani da zatvorite neki od njih. Meutim, kada kompjuter poseduje virtuelnu memoriju, on moe pronai delove RAM-a koji se trenutno ne koriste i privremeno ih presnimiti na hard disk. Na taj nain, kompjuter oslobaa prostor na RAM-u koji se zatim koristi za uitavanje novih programa. Poto je prostor na hard disku znatno jeftiniji od prostora na RAM-u, virtuelna memortije prua i finansijske olakice kompjuterskim korisnicima. Oblast hard diska na koju kompjuter privremeno kopira podatke naziva se page file, a operativni sistem skoro stalno prebacuje podatke napred-nazad izmeu page fajla i RAM-a (ovaj proces se naziva thrashing). Naravno, brzina kojom se zapisuju podaci na hard disk je znatno manja od brzine zapisivanja podataka na RAM-u i stoga ukoliko se va operativni sistem isuvie oslanja na virtuelnu memoriju (odnosno kada koristite mnogo programa istovremeno) primetiete oigledno usporavanje i opadanje performansi kompjutera.

- ta je to tajna memorija?
Tajno memorisanje (caching) predstavlja tehnologiju zasnovanu na memorijskim podsistemima kompjutera koja dozvoljava znatno bre reavanje zadataka koji se daju kompjuteru. Princip rada tajne memorije moemo opisati na principu rada biblioteke sa i bez radne memorije. Ukoliko uemo u biblioteku u kojoj nema tajne memorije, i zatraimo Malog Princa, bibliotekar e otii u riznicu knjiga, pronai Malog Princa i doneti nam ga. Meutim, ukoliko nedugo za nama naie neko drugi ko e traiti istu knjigu, bibliotekar e opet morati da pree isti put do riznice i natrag kako bi pronaao i doneo eljenu knjigu. Meutim, u biblioteci koja poseduje tajnu memoriju, na stolu bibliotekara postoji malo pakovanje u koje moe da stane nekoliko najtraenijih knjiga, pa e na taj nain biti izbegnut dug put bibliotekara do riznice sa knjigama i natrag, pa e i cela biblioteka bre raditi. Jedini nedostatak tajne memorije je taj to ukoliko traena knjiga nije u specijalnom pakovanju, bibliotekar e izgubiti malo vremena svaki put kada pogleda u nju i ne pronae traenu knjigu, pa tek onda zapone put do riznice. Ipak, u svakom sluaju, ovo vreme pretrage tajne memorije je znatno manje od vremena koje se utedi na osnovu pronalaenja knjiga u njoj.

Isto tako, tajne memorije kompjutera predstavljaju male i brzo pretraljive delove memorije ija je osnovna svrha da ubrzaju rad vee i sporije pretraljive memorije. Takoe, mogue je postojanje nekoliko slojeva tajne memorije (L1 cache poseduje jednu, a L2 cache dve odvojene tajne memorije), to bi u biblioteci odgovaralo nekolicini pakovanja sa razliitim knjigama. Poto u kompjuteru postoji mnogo podsistema, mogue je radi ubrzavanja rada, postaviti tajnu memoriju izmeu bilo kog od njih. Hard diskovi se najee koriste kao tajne memorije najsporijeg podsistema u kompjuteru veze sa Internetom. Tako, program za surfovanje Internetom koristi memoriju hard diska da bi u njoj uvao proitane Web stranice kako bi eventualni, povratni put do njih manje trajao. Takoe, mnogi moderni hard diskovi poseduju tajnu memoriju od oko 512 kilobajta. Najee L1 i L2 tajne memorije memoriu delove glavne memorije koja zatim tajno memorie razne periferne podsisteme kompjutera. Naravno, razlog zato se svi delovi kompjutera ne prave tako da rade brzinom tajne memorije je u tome to bi takav pristup proizvodnji bio isuvie skup.

- ta su to grafike kartice?
Ako se paljivo zagledate u monitor PC-a, videete da se sve slike na njemu zapravo sastoje od velikog broja pojedinanih takica, poznatih kao pikseli. Nekada su pikseli mogli imati samo jednu od dve mogue boje: crnu ili belu (kao npr. u originalnim Macintosh kompjuterima), dok danas neki pikseli kompjutera imaju na raspolaganju 256 moguih boja, dok u true-color ekranima, postoji ak 16,8 miliona raznih osenavanja, to je vie nego dovoljno za stvaranje realnih slika, posebno ako uzmemo u obzir da nae oi mogu da razlikuju oko 10 miliona razliitih boja. Grafike kartice predstavljaju kompjuterske komponente koje prevode digitalnu informaciju u niz signala za osvetljavanje piksela na monitoru. Na veini kompjutera, grafika kartica prevodi digitalne informaciju u analogne informacije, mada u laptop kompjuterima, grafika kartica barata samo sa digitalnim informacijama, jer je displej laptop kompjutera digitalan. Moderne grafike kartice su elektronska kola sa memorijom i procesorom, posebno dizajniranim za rukovanje grafikim informacijama. U memoriji grafike kartice su uskladitene sve mogue boje koje se mogu davati pikselima. Povezivanjem grafike kartice za matinu plou preko busa (najee AGP Accelerated Graphics Port koji dozvoljava direktan pristup kartice sistemskoj memoriji), kompjuter moe kartici slati signale pomou kojih e menjati njenu memoriju. Takoe, kartica mora stvarati signale koji se alju na elektronski top katodne cevi monitora, kao i horizontalne i vertikalne sinhronizacione signale (koji kau elektronskom topu kada da pree na novi red piksela, kao i kada da pone iscrtavanje nove slike). U svrhu breg rada kartice, na nju se dodaje i njena sopstvena centralna procesorska jedinica (CPU), koja u zavisnosti od tipa kartice moe biti grafiki koprocesor (koji radi simultano sa CPU-om kartice) ili grafiki akcelerator (koji izvrava zadatke po instrukcijama sa CPU-a kartice). Takoe, svaka grafika kartica poseduje na sebi i mali ROM ip koji sadri osnovne informacije o nainu meusobnog funkcionisanja sastavnih komponenti kartice. Digitalno-analogni konverter (DAC) poznat pod imenom RAMDAC uzima podatke iz RAM-a kartice, prevodi ih u analogni signal i alje na video interfejs, odakle se ovi signali alju na katodnu cev monitora. Najstarija grafika karticu koju je napravio IBM (avgusta 1981. godine) bila je 2-bojni Monochrome Display Adapter (MDA), a displeji koji su koristili ovu karticu, mogli su samo da iscrtavaju zelena ili bela slova na crnoj pozadini. Kasnije su se pojavili 4-bojna Hercules grafika kartica (HGC), pa 8-bojni Color Graphics Adapter (CGA), pa 16-bojni Enhanced Graphics Adapter (EGA), 266-bojna Video Graphics Array (VGA) kartica (1987.), da bi zatim nastala Super Video Graphics Array (SVGA) kojoj su razni proizvoai na razliite naine dodavali rezoluciju i paletu boja. Nakon toga, Video Electronics Standards Association (VESA) se sloila na standardnom primenjivanju SVGA kartica sa paletom od

16,8 miliona boja i rezolucijom od 1280 x 1024 piksela. Danas, veina grafikih kartica podrava Ultra Extended Graphics Array (UXGA) koji osim 16,8 miliona razliitih boja poseduje rezoluciju od 1600 x 1200 piksela.

- ta su to zvune kartice?
Pre nego to su kao jednu od svojih sastavnih komponenti, kompjuteri poeli da koriste zvune kartice, svi zvuci koji su dolazili sa kompjutera bili su ogranieni na bi-bip zvuke koje su pravili mali zvunici montirani direktno na matinoj ploi. Meutim, 1989. godine je kompanija Creative Labs napravila prvu SoundBlaster karticu, nakon ega su i mnoge druge kompanije lansirale izume svojih muzikih kartica na trite. Tipina zvuna kartica poseduje: digitalni signalni procesor (DSP) koji barata sa najveim brojem informacija; digitalno-analogni konverter (DAC) iz koga zvuk izlazi iz kompjutera; analognodigitalni konverter (ADC) radi prevoenja spoljanjeg zvuka u kompjuter; ROM ili Fle memoriju radi uvanja podataka; MIDI (Musical Instrument Digital Interface) za povezivanje sa spoljnom muzikom opremom, iji bi se zvuk prevodio u digitalnu informaciju; dekove za povezivanje sa zvunicima i mikrofonom, kao i line-in (preko koga se mogu povezati sa radijom, kasetofonom, CD plejerom, DAT-om ili CD-ROM drajvom) i line-out (preko koga se zvuk moe izvoziti na kasetofon, DAT, CD-ROM drajv ili druge zvunike); i port za povezivanje sa dojstikom ili gamepad-om. Zvune kartice se najee ubacuju u PCI (Peripheral Component Interconnect) prorez, dok neke starije kartice koriste ISA (Industry Standard Architecture) bus. Takoe, mnogi dananji kompjuteri poseduju ugraenu zvunu karticu direktno na matinoj ploi, ime se drugi otvori ostavljaju slobodnim za neke druge periferne ureaje. Pomou zvune kartice moemo: putati prethodno snimljenu muziku (sa CD-ova ili audio fajlova kao na primer WAV, MP3 ili VQF fajlova), kao i igre i DVD filmove; snimati zvuke sa razliitih izvora (preko mikrofona, kasetofona ili bilo kog elektrinog instrumenta prikljuenog na line-in ulaz); sintetizovati razliite zvuke; i procesovati postojee zvuke. Poto se DSP kartice orijentie na procesovanje zvuka, glavni kompjuterski procesor obavlja sve ostale zadatke. Nekadanje zvune kartice su se koristile FM sintezom radi stvaranja zvuka, u okviru koje se uzimaju tonovi razliitih frekvencija i kombinuju kako bi se dobila aproksimacija odreenog zvuka, kao to je na primer zvuk trube ili odjek harfe. Iako je FM sinteza napredovala do te mere da proizvedeni zvuci zvue prilino realno, kvalitet zvuka ipak ne moe da se poredi sa sistemom wavetable sinteze pri kome se snima mali sempl nekog instrumenta pomou koga se zatim stvaraju svi mogui tonove koje taj instrument moe da proizvede.

- ta su to teno-kristalni displeji?
Teno-kristalni displeji (LCD Liquid Crystal Display) se nalaze svuda oko nas u portabl kompjuterima, digitalnim satovima, mikrotalasnim penicama, CD plejerima i mnogim drugim elektronskim ureajima. etiri fizike injenice se koriste za izradu LCD-a, a to su: 1.) svetlost se moe polarizovati (tj. mogue je menjati ravan du koje se prostiru svetlosni talasi); 2.) teni kristali mogu prenositi i menjati pravac polarizovane svetlosti; 3.) struktura tenih kristala se moe menjati pod dejstvom elektrine struje i 4.) postoje providne supstance koje provode elektrinu struju. Da biste napravili jedan LCD, uzmite dva pareta polarizovanog stakla. Specijalni polimer koji stvara mikroskopske brazde na povrini, utrljava se na strani stakla koja na svojoj povrini ne poseduje polarizujui film. Brazde moraju biti usmerene isto kao i polarizujui film. Dodajte sloj nematinog tenog kristala (tzv. uvrueg nematika koji se pod dejstvom elektrine struje rasplie do odreenog stepena koji zavisi od primenjenog napona) na jedan od filtera. Brazde e dovesti do toga da se prvi sloj molekula

usmeri isto kao i orijentacija filtera. Drugi sloj stakla se postavlja tako da je njegov polarizujui film pod pravim uglom u odnosu na prvo pare. Svaki sledei sloj molekula uvrueg nematika e postepeno da se uvre sve dok najvii sloj ne bude bio postavljen pod uglom od 90o u odnosu na najnii sloj, poklapajui se sa polarizujuim staklenim filterom. Kada svetlost pogodi prvi filter, ona se polarizuje, a svetlost zatim prolazi kroz slojeve tenog kristala, pri emu molekuli, takoe, menjaju ravan oscilovanja svetlosti u zavisnosti od svog poloaja. Kada svetlost doe do najnieg sloja teno kristalne supstance, ona e oscilovati pod istim uglom kao i poslednji sloj molekula. Ukoliko se orijentacija ovog, poslednjeg molekulskog sloja poklapa sa drugim polarizujuim staklenim filterom, svetlost e proi kroz filter. Meutim, kada primenimo elektrino polje na teni kristal, njegovi molekuli e se rasplitati, pri emu e menjati ugao pod kojim svetlost prolazi kroz njih pa se ovaj ugao vie nee poklapati sa uglom gornjeg polarizujueg filtera i svetlost nee moi da proe kroz tu oblast LCD-a, to e initi tu njegovu oblast tamnijom od okolnih (kroz koje nije proputena struja elektrona). Osim dva staklena polarizujua sloja, kao i jednog sloja tenog kristala, LCD poseduje i sloj ogledala ispod donjeg sloja stakla, kao i dve elektrode, koje se nalaze izmeu slojeva stakla i sloja tenog kristala. Tako, kada nema struje kroz teni kristal, svetlost se odbija od ogledala i vraa nazad, a dovoenje napona na elektrode dovodi do rasplitanja molekulskih lanaca tenog kristala to kao rezultat dovodi do zatamnjivanja te oblasti na ekranu. Naravno, jednom ovakvom LCD-u je za funkcionisanje potreban jo i izvor svetlosti. Pogledajte jedan LCD sat i primetiete da se brojevi pojavljuju tamo gde male elektrode napajaju teni kristal i izazivaju rasplitanje njegovih molekula tako da oni u tom stanju na proputaju svetlost kroz polarizujui film do reflektivne povrine. Ovakvi LCD-i koriste spoljanji izvor svetlosti. S druge strane, veina kompjuterskih teno-kristalnih displeja poseduje ugraene fluorescentne cevi iznad, pored, a ponekad i iza LCD-a, a bela difuziona ploa iz LCD-a preusmerava i rasipa svetlost kako bi se osigurala njena ravnomerna raspodela. LCD u boji poseduju na mestu svakog piksela po tri podpiksela u crvenim, zelenim i plavim filterima. Kombinovanjem intenziteta svakog podpiksela (koji poseduje 256 nivoa osvetljenosti) mogue je dobiti paletu od 16,8 miliona boja. Tipian laptop kompjuter poseduje rezoluciju od 1024 x 768, a ako pomnoimo 1024 kolone sa 768 redova i sa 3 (broj podpiksela u svakom pikselu) dobiemo 2 359 296, to predstavlja broj tranzistora koji je zakaen za jedan ovakav LCD.

- Kako izgleda kompjuterski LCD?

U kompjuterima dananjice se uglavnom koristi jedan od dva tipa teno-kristalnih displeja, a to su: pasivno matrini ili aktivno matrini LCD. Pasivno matrini LCD koristi jednostavnu mreu radi napajanja naelektrisanjem odreenog piksela na displeju. Pravljenje ove mree se poinje uz pomo dva staklena sloja (tzv. supstrati). Jednom supstratu se daju kolone, a drugom redovi napravljeni od providnog provodnog materijala (najee indijum kalaj oksid). Redovi i kolone se povezuju sa integrisanim kolima kompjutera koji kontroliu slanje naelektrisanja na odreene redove i kolone. Teno-kristalni materijal se stavlja izmeu dva staklena supstrata, a polarizujui film se stavlja na spoljanje strane svakog supstrata. Da bismo osvetlili odreeni piksel, integrisano kolo alje naelektrisanje na odgovarajuu kolonu na supstratu i povezuje sa zemljom odgovarajui red drugog supstrata. Svaki odreeni red i kolona se presecaju na odgovarajuem pikselu, pa se na taj nain dovodi napon koji rasplie teni kristal na tom pikselu. Pasivni matrini sistem je veoma jednostavan, ali poseduje nekoliko slabosti kao npr. spor odgovor i nepreciznu kontrolu napona. Spor odgovor se odraava u nezadovoljavajuem osveavanju slike na ekranu, to moete primetiti ukoliko brzo pomerate pokaziva mia po ekranu. Naime, primetiete niz odraza pokazivaa mia koji prate njegovu stvarnu sliku. S druge strane, neprecizna kontrola napona onemoguava LCD

da osvetljava samo pojedinane piksele. Kada se primeni napon za osvetljavanje samo jednog piksela, najee se pobude i okolni pikseli, to se odraava u malo zamagljenijoj slici i nedovoljno dobrom kontrastu. Aktivno matrini LCD-i koriste za rad male film tranzistore, koji zapravo predstavljaju matrini niz tranzistora i kondenzatora. Da bi se osvetlio odreeni piksel na displeju, ukljuuje se odgovarajui red, a zatim se alje struja na odgovarajuu kolonu. Poto su svi drugi redovi koje preseca data kolona iskljueni, samo kondenzator datog piksela prima naelektrisanje. Kondenzator ima tu osobinu da uva naelektrisanje sve do sledeeg ciklusa osveavanja. Ukoliko se paljivo kontrolie koliina napona koja se dovodi na kristal, mogue je rasplitati molekule u minimalnoj meri neophodnoj da propuste svetlost. Na ovaj nain, veina dananjih displeja poseduje 256 nivoa osvetljenosti po pikselu.

- Kako neki monitori rade na dodir?

Ukoliko ste drali u rukama jedan palmtop na kome se biraju mogue opcije direktnim dodirivanjem odgovarajue slike na displeju ili ste na aerodromu ili eleznikoj stanici birali mogue puteve na kompjuteru sa dodirnim ekranom, sigurno ste se zapitali kako ovi monitori fukcioniu. Naime, postoje tri osnovna sistema koje ovakvi monitori koriste za prepoznavanje dodira. Prvi je otporniki sistem koji se sastoji iz obine staklene ploe pokrivene sa dva sloja metala jednim provodnim i jednim otpornim. Elektrina struja protie stalno kroz ova dva sloja dok je monitor u radu, a kada korisnik dotakne ekran, u taki dodira dolazi do kontakta izmeu ova dva sloja metala, to dovodi do promene elektrinog polja u koordinatama ekrana koje proraunava kompjuter i zatim alje operativnom sistemu u obliku razumljive informacije. U kapacitivnom sistemu, sloj koji skladiti naelektrisanje stavlja se na staklenu plou monitora. Kada korisnik dotakne monitor uz pomo prsta, dolazi do prenosa naelektrisanja sa ekrana na korisnika, a ovaj pad u naelektrisanju kapacitivnog sloja meri se pomou elektrinih kola lociranih na uglovima monitora. Iz relativne razlike u naelektrisanju na svakom uglu, kompjuter izraunava tanu koordinatu ekrana na kojoj je dolo do dodira i zatim alje informaciju touchscreen drajver software-u. Sistem povrinskih akustinih talasa sastoji se od dva pretvaraa, jednog prijemnog i jednog emitujueg, koji su postavljeni du x i y osa ploe monitora. Na ploi se takoe nalaze i reflektori koji odbijaju elektrini signal poslat sa jednog pretvaraa na drugi. Prijemni pretvara je u stanju da primeti prekid talasa pod dejstvom dodira, kao i da identifikuje taan poloaj dodira prsta sa ekranom.

- Zato je kompjuteru potrebna baterija?

Veina kompjutera poseduje malu bateriju, koja je najee montirana na samoj matinoj ploi ili se nalazi u nekom vidu draa tako da ju je lako zameniti kada se potroi. Kompjuteri nisu jedini elektronski ureaji koji rade na struju i poseduju bateriju - i kamkorderi i digitalne kamere najee imaju po jednu bateriju. Zapravo, svi elektronski ureaji koji vode rauna o vremenu poseduju bateriju. Baterija u kompjuteru snabdeva elektrinom energijom Real Time Clock (RTC) ip, koji u sutini predstavlja jedan kvarcni sat koji radi bez prekida bilo da je kompjuter upaljen ili nije. Ovakav, mali kvarcni sat je najee u stanju da pomou jedne baterije radi od 5 do 7 godina. RTC ip izmeu ostalog sadri i 64 (ili vie) bajta RAM-a (Random Access Memory). Sat koristi 10 bajtova ove memorije, a ostala 54 ostaju slobodna za korienja u druge svrhe. Tako, na primer, ponekad BIOS skladiti razne vrste informacija u ovu memoriju, kao to su broj flopi diska i hard diska drajva, tipovi ovih drajvova itd. To je i jedan od razloga zato moe da se desi da kompjuter nee da se upali kada se baterija potroi. Stoga je sve vie kompjutera koji ne zavise od CMOS RAM-a, jer celu postavku operativnog sistema skladite u tzv. neisparljivom RAM-u kome nije potrebna baterija.

- ta je to UPS?
Ono to jedan kompjuter oekuje da e dobiti od elektrine mree predstavlja naizmeninu elektrinu struju od 240 Volti (120 Volti u Americi) koja osciluje frekvencijom od 50 Herca (60 Herca u Americi), to znai da struja promeni smer kretanja 100 puta u sekundi (120 puta u Americi). Kompjuter je najee u stanju da tolerie blage promene u naponu u frekvenciji struje, ali e vee promene uzrokovati pad kompjuterskog sistema. UPS (Uninterruptible Power Supply) predstavlja ureaj koji titi kompjuter od veeg ili manjeg napona od optimalnog radnog napona, od menjanja frekvencije struje, kao i od naglog nestanka struje. Danas se koristi jedan od dva uobiajena UPS sistema: standby UPS ili kontinualni UPS. Standby UPS koristi struju iz elektrine mree za rad kompjutera sve dok ne detektuje neku promenu u naponu ili frekvenciji struje. Tada, u veoma kratkom vremenskom intervalu (oko 5 milisekundi) UPS pokree invertor energije (koji prevodi jednosmernu struju iz baterije u dvosmernu struju koju zahteva kompjuter) pomou koga poinje da napaja kompjuter pomou sopstvenih baterija. S druge strane, kontinualni UPS stalno napaja kompjuter pomou svojih baterija koje se kontinualno pune preko elektrine mree. I sami veoma lako moete da napravite jedan kontinualni UPS pomou veeg punjaa baterija, baterije i invertora. Punja baterija stalno proizvodi jednosmernu struju, koju invertor prevodi u dvosmernu struju od 120 Volti. Kada nestane struja, baterija e nastaviti da snabdeva energijom invertor, preko koga e se elektrina energija dovoditi kompjuteru. Standby UPS sistemi se najee koriste kod kunih kompjutera, jer su dvostruko jeftiniji od kontinualnih UPS sistema koji napajaju ureaje sa veoma stabilnom snagom, pa se stoga koriste pri napajanju servera i vanih kompjutera velikih kompanija.

- Zato hard disk kri dok ita podatke?

Mnogim kompjuterima je, ukoliko kliknete na neku ikonicu sa desktop-a, potrebno oko 20 - 30 sekundi da otvore dati program, a za svo to vreme se iz unutranjosti kompjutera najee uje krei ili bukajui zvuk koji potie iz hard diska. Sastavni deo svakog hard drajva je ruica koja pokree glavu diska koja ita ili zapisuje podatke na povrini diska. Tipini hard disk ima prenik od oko 12,5 cm, a stoga se ova ruka pokree u rasponu od oko 5 cm du nalija diska. Ova ruica je veoma lagana, a elektronsko-mehaniki sistem koji je pobuuje je snaan i precizan, pa ruica moe prei preko povrine diska oko stotinak puta u sekundi. Ipak, da bi se startovao jedan program kao to je Word ili Excel, hard disk mora osim samog aplikacionog programa da uita i niz DLL-a (Dynamic Link Libraries) koji podravaju aplikaciju. Ukupna veliina ovih razliitih fajlova iznosi od 10-20 megabajta, a svi ovi fajlovi su rasuti po hard disku. Uitavanje 20 Megabajta podataka zahteva dosta vremena, a hard disku je potrebno da nekoliko hiljada puta pree preko povrine diska kako bi pokupio sve delove. Takoe, najee se zajedno sa aplikacionim programom, otvara i sam fajl sa podacima. U tu svrhu, operativni sistem mora da pomera glavu diska do direktorijuma diska kako bi pronaao folder, potvrdio postojanje fajla sa odreenim imenom i zatim locirao fajl. Nakon toga, da bi otvorio fajl, operativni sistem mora da uita desetak traka rasutih po povrini hard diska. Uz sve ovo, ukoliko je fizika radna memorija (RAM) ispunjena, tokom procesa uitavanja, operativni sistem e morati da prebacuje podatke sa RAM-a na paging fajl diska. Stoga, istovremeno dok operativni sistem uitava aplikacioni program zajedno sa DLLima i fajlom sa podacima, vri se i prepisivanje miliona bajtova podataka na paging fajl kako bi se oslobodio prostor RAM-a za novu aplikaciju. Upravo usled ovog brzog i intenzivnog repozicioniranja glave diska, uje se zvuk kranja.

- Da li je nasnimljeni hard disk tei od praznog?

Podaci koji se uskladite na hard disku utiu na njegovu energiju, a poto masa predstavlja jedan vid energije, tada e sa promenom energije diska doi i do promene njegove mase. Ipak, nije jasno da li bi prazni ili nasnimljeni disk bio tei, jer to uglavnom zavisi od toga kako je namagnetisana povrina i kako su podaci uskladiteni na disku predstavljeni preko ove magnetizacije. Ako pretpostavimo da je prazni disk dizajniran tako da su svi mali permanentni magnetii orijentisani u istom pravcu (u ili van ravni diska), tada e prazan disk posedovati najveu vrednost magnetizacije, a stoga i najveu potencijalnu energiju. Ovakav prazni hard disk e stoga biti za nijansu tei od nasnimljenog diska. Ipak, ako je prazni disk dizajniran tako da su mu magnetii nasumino orijentisani (kao kod prazne magnetne trake), tada e njegova magnetizacija u ovom stanju biti jednaka nuli, pa e i potencijalna energija u ovom stanju biti manja od potencijalne energije nasnimljenog diska, pa e stoga i prazan disk biti neto laki od nasnimljenog diska. Naravno, ova razlika u teini je toliko mala da je pitanje da li e ikada iko biti u stanju da je detektuje.

- ta su to modemi?
Modemi se koriste za slanje i primanje digitalnih podataka preko telefonske linije, a re modem potie od kombinacije rei modulator (jer modem modulira digitalni signal kako bi ga uinio kompatibilnim sa telefonskom linijom) i demodulator (jer se primljeni signal demodulira kako bi se preveo u digitalni format, razumljiv kompjuteru). Osim uobiajenih modema koji se kae za telefonsku liniju, postoje i beini modemi koji digitalne signale prevode u radio formu i obrnuto. Modemi su prvi put poeli da se koriste ezdesetih godina 20.veka radi povezivanja terminala (najee samo tastature i monitora) sa kompjuterskom bazom. Kada bi korisnik otkucao neko slovo na terminalu, ASCII kod tog slova bi se preko modema prenosio do kompjutera, odakle bi se slovo vraalo terminalo i ispisivalo na njegovom ekranu. Modemi su tada radili pri brzini od 300 bita u sekundi (300 bps) to odgovara prenosu od oko 30 slova u sekundi, a to je mnogo bre nego to smo u stanju da kucamo. Ipak. kada su kompjuteri preko svojih modema poeli da se povezuju na zajednike bulletin ploe, mogli su se prenositi programi i mnogo vee informacije preko kompjutera, pa je brzina modema poela polako da se poveava i to od 1200 bps sredinom osamdesetih, preko 9600 bps poetkom devedestih godina, pa sve do dananjih 56 Kbps u sluaju standardnih modema ili ak 10 Mbps kod ADSL modema. Modem od 300 bps predstavlja ureaj koji koristi FSK (Frequency Key Shifting sistem u kome se razliiti bitovi predstavljaju razliitim tonovima, odnosno razliitim zvunim frekvencijama) za prenos digitalnih informacija preko telefonske ice. Tako, u sluaju veze izmeu terminala i kompjutera, terminal predstavlja bit 0 frekvencijom od 1070 Hz, dok se bit 1 predstavlja sa 1270 Hz. S druge strane, kompjuter koji alje informaciju terminalu predstavlja 0 kao 2025 Hz, a 1 kao 2225 Hz, a poto dva modema koji komuniciraju alju signale na razliitim frekvencijama, oni mogu istovremeno slati i primati podatke. Kako bi poveali brzinu modema, njihovi dizajneri se umesto FSK-om koriste PSK-om (Phase Key Shifting) ili QAM-om (Quadrature Amplitude Modulation), ime je mogue ubaciti ogroman broj informacija na obinu telefonsku liniju opsega frekvencija od samo 3 kHz. Naravno, danas se umesto terminala i terminalskih emulatora koriste ISP-evi (Internet Service Provider) za povezivanje kompjutera. Umesto slanja pojedinanih slova, modem prenosi TCP/IP pakete izmeu kompjutera i njegovog ISP-a, a za slanje ovih paketa, modemi se koriste metodom poznatom i kao PPP (Point-to Point Protocol) kompjuter pravi TCP/IP datagrame i daje ih modemu radi prenosa, a ISP prima svaki datagram i alje ih na eljeno mesto na Internetu.

- ta je to Internet?
Internet predstavlja planetarnu mreu kompjutera koja podjednako pripada svim biima - stanovnicima nae planete. Kompjuteri mogu pristupiti Internetu, tako to bi se preko modema povezali sa lokalnim Internet Servis Provajderom (ISP) koji je stalno povezan sa jo veom mreom kompjutera. ISP u svakom veem gradu poseduje po jedan POP (Point of Presence), odnosno mesto na kome lokalni korisnici pristupaju ISP-u, a time i Internetu. Pomou optikih vlakana, POP-ovi istog ISP-a iz razliitih gradova su meusobno povezani. Razliiti ISP-evi se meusobno povezuju kroz Network Access Points (NAP), kako bi bio mogu protok informacija izmeu korisnika razliitih ISP-eva. Najinteresantniji podatak u vezi sa Internetom je taj da kada poaljemo neki podatak sa jednog kompjutera, ta informacija moe obii pola planete kroz razne sisteme mrea i stii do nekog udaljenog kompjutera za manje od delia sekunde. Ruteri predstavljaju specijalizovane umreene kompjutere koji povezuju razliite mree i imaju zadatak da usmeravaju informacije na svoja tana odredita. Svaki kompjuter na Internetu poseduje svoj identifikacioni broj u vidu IP (Internet Protocol) adrese koja se sastoji od 4 decimalna broja (tzv. okteta, jer se svaki decimalni broj sastoji od 8 cifara) razdvojenih takama. Poto svaka od 8 cifara u jednom oktetu moe biti 0 ili 1, ukupan broj moguih kombinacija po oktetu je 28 = 256 (od 0 do 255). Kombinacijom 4 okteta dobija se 232 = 4 294 967 296 kombinacija, to predstavlja priblian broj kompjutera koji se mogu prikljuiti na mreu. Od ovih 4,3 milijardi kombinacija, neke adrese su rezervisane za posebne namene, kao npr. 0.0.0.0. za default mreu ili 255.255.255.255. za broadcasting. Okteti se dele u dve grupe: Net i Host. Prvi broj u IP adresi (Net oktet) je zajedniki za sve kompjtere koji pripadaju istoj ISP mrei, dok je poslednji oktet (Host oktet) svojstven pojedinanom kompjuteru sa mree. Domain Name System (DNS) serveri predstavljaju sisteme koji prevode tekstualna imena sajtova (poznatija kao URL Uniform Resource Locator) i e-mail adrese u njihove IP adrese i obrnuto. Tako, kada u nekom Internet browser-u (programu za surfovanje Internetom, kao to su na primer Internet Explorer ili Netscape Navigator) otkucamo ime sajta koji elimo da virtuelno posetimo, browser kontaktira DNS server da bi pronaao IP adresu traenog sajta. DNS server vri pretragu po raznim root DNS serverima od kojih je svaki specifikovan za pronalaenje odreenih tipova adresa (com, net, org). Svi kompjuteri na Internetu se mogu podeliti na servere (koji stoje na raspolaganju drugim kompjuterima i na kojima su uskladitene stranice sajtova) i klijente (kompjuteri koji se koriste za uspostavljanje veze sa serverima). Serveri poseduju statine IP adrese, dok kuni kompjuteri kod svakog novog prikljuivanja na Internet od svog ISP-a dobijaju razliitu IP adresu. Svi serveri nude svoje usluge preko nekoliko razliitih portova, pri emu svakom portu odgovara poseban protokol (FTP File Transfer Protocol ili HTTP Hypertext Transfer Protocol), koji najee predstavlja tekstualan opis naina komuniciranja izmeu kompjutera.

- Zato se podaci alju u paketima kroz kompjuterske mree?

Svi podaci koji se alju preko Interneta, prenose se u vidu paketa. Tako, npr. kompjuteri primaju Web stranice u obliku niza paketa, a i svaka poslata e-mail poruka se alje do vaeg prijatelja u obliku malih paketa, od kojih svaki sadri odreeni broj bitova informacije. U zavisnosti od tipa mree kroz koju se prenosi poruka, paketi se jo formalno mogu nazivati frejmovima, blokovima, elijama ili segmentima. Tipini paket sadri oko 1000 do 1500 bitova informacije, a svaki paket obavezno sadri IP adresu kompjutera (etiri broja koja predstavljaju neku vrstu identifikacionog broja kompjutera) sa koga je poslata poruka, IP adresu kompjutera kome je poslata poruka, poruku koja kae mrei na koliko je paketa razbijena originalna poruka, kao i broj paketa. Svaki paket se alje do svog odredita

putem najdostupnije elektronske putanje, tj. putanje kojom su krenuli svi ostali paketi poruke ili nijedan od njih. Na ovaj nain se postie poveanje efikasnosti Interneta. Najvei broj paketa se deli na tri dela: header (zaglavlje ili naslov), payload (tj. telo poruke) i footer (tekst na dnu). Header sadri instrukcije u vezi sa podacima koji se prenose, a ukljuuju: duinu paketa, sinhronizaciju (paketa sa mreom), broj paketa (njegov poloaj u nizu poslatih paketa), protokol (definie tip informacije koja se prenosi e-mail, Web stranica, video zapis), IP adresu odredita i IP adresu porekla informacije. Payload paketa sadri sve podatke koji se prenose u njemu, a ako su paketi fiksirane duine, tada je payload dopunjen praznom informacijom kako bi se prilagodila (odnono korigovala) njegova veliina. Footer, koji se ponekad naziva i trailer, najee sadri nekoliko bitova koji kau prijemnom ureaju da je to kraj paketa. Footer esto sadri i neki vid provere greaka, kao to je npr. CRC (Cyclic Redundancy Check), koji sumira sve jedinice u payload-u paketa i rezultat uva u obliku heksadecimalnog broja u footer-u paketa. Prijemni ureaj takoe sabira sve jedinice u payload-u paketa i rezultat poredi sa uskladitenom vrednou iz footer-a. Ukoliko se dve vrednosti ove sume ne poklapaju, prijemni kompjuter alje zahtev kompjuteru-poiljaocu da ponovi slanje datog paketa.

- Kako se e-mail poruke alju kroz Internet?

Svakoga dana na naoj planeti, ljudi ukupno poalju i prime nekoliko milijardi e-mail (elektronska pota) poruka. Pre 1971. godine kada je poslata prva e-mail poruka kroz kompjutersku mreu, korisnici su meu sobom mogli da razmenjuju elektronske poruke samo ukoliko su se nalazili na istom kompjuteru. Ipak, e-mail poruke od dana svog nastanka nisu mnogo evoluirale, s obzirom da i dalje predstavljaju tekstualne poruke, premda se danas za njih mogu zakaiti razne druge vrste fajlove. Za slanje i primanje e-mail poruka, neophodno je posedovati e-mail klijenta koji predstavlja neki program kao to je npr. Microsoft Outlook, Outlook Express, Eudora ili Pegasus. Ako koristimo neki od slobodnih e-mail servisa kao to su oni na sajtovima Hotmail ili Yahoo, tada koristimo e-mail klijent koji se pojavljuje na samoj Web stranici, a ukoliko posedujemo AOL, tada koristimo njegov e-mail program. U svakom sluaju, e-mail klijent nam pokazuje listu svih poruka u naem potanskom sanduetu putem ispisivanja naslova ovih poruka, kao i imena poiljaoca i vremena i datuma kada je poslata svaka od poruka, kao i veliinu poruka, omoguuje nam biranje odreenog naslova i itanje itavih poruka, pisanje i slanje novih poruka, kao i slanje i primanje netekstualnih fajlova putem pripajanja (attachment-a) dodatnih fajlova originalnim tekstualnim porukama. Ukoliko na kompjuteru posedujemo e-mail klijenta, potreban nam je jo samo e-mail server (za ije korienje najee plaamo vreme kod lokalnog Internet provajdera) za koji e se email klijent povezati. Serveri predstavljaju kompjutere koji pokreu posebne software-e i koji poseduju otvorene specifine portove preko kojih se ljudi ili programi mogu povezati sa njima. U e-mail serverima se jednostavno uvaju sve poruke koje su usmerene ka korisnicima ovog servera, a koje oni download-uju prilikom povezivanja na ove kompjutere putem specifinog porta. E-mail sistemi se danas najee sastoje iz dva razliita servera: SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) servera koji usmerava poslate poruke i koji ima otvoren port broj 25 i POP3 (Post Office Protocol 3) servera koji usmerava pristiglu potu i iji je otvoreni port 110. Kad god poaljemo neku e-mail poruku, SMTP server za koji smo povezani stupa u kontakt sa drugim SMTP serverima putem DNS-a (Domain Name Server) od koga trai IP adresu SMTP servera dela adrese ka kojoj je poslata poruke iza znaka . Ukoliko na SMTP server nije u stanju da pronae IP adresu SMTP servera prijatelja kome aljemo poruku, tada poruka odlazi u red za ekanje iz koga pokuava ponovo da se poalje na svakih petnaestak minuta, a ukoliko ni nakon nekoliko dana poruka ne bude poslata, ona se vraa e-mail klijentu. Uloga POP3 servera je da sve pristigle poruke za odreenog e-mail klijenta sakuplja

u okviru jednog odgovarajueg tekstualnog fajla. Kada elimo da download-ujemo pristiglu potu, mi se povezujemo za POP3 server preko porta 110, POP3 server trai od nas korisniko ime i lozinku, a kada se ulogujemo, POP3 server otvara na tekstualni fajl i dozvoljava nam pristup njemu. E-mail klijent zatim pomou niza komandi, preuzima kopije naih e-mail poruka koje zatim prenosi na na kompjuter. Nakon ovog prenosa, poruke sa POP3 servera mogu biti obrisane ukoliko je to naznaeno u instrukcijama e-mail klijentu. Za obine tektualne e-mail poruke se mogu zakaiti drugi tekstualni dokumenti, tablini prorauni, muziki i video fajlovi ili delovi software-a. U svrhu slanja dodatnih netekstualnih fajlova putem e-mail poruka koriste se uuencode programi koji izdvajaju po 3 bajta iz binarnog fajla i prevode ih u po 4 tekstualna znaka (uzimanjem 6 po 6 bitova i dodavanjem broja 32 na njihove vrednosti dobajaju se odgovarajui ASCII znakovi), ime se vri ifrovanje poruka. Ovo uuenkodiranje smo nekada morali sami da radimo pomou posebnih uuencode programa da bi danas veina e-mail klijenata radila to automatski.

- ta je to ludo A ()?
Malo, smeno slovo ''a'' sa repom koji ga okruuje predstavlja jedan od najee korienih znakova dananjice, iako njegovo zvanino i univerzalno ime jo uvek nije formulisano. Iako postoji mnotvo razliitih imena koji se pridaju ovom slovu, najei pojam kojim se opisuje je ''at'' ( engleski prilog koji se u zavisnosti od smisla moe prevesti kao: u, na, po, kod, pri, pored, ka, oko, kroz, prema, za...). Na mnogim jezicima, ovom simbolu je pridodato ime neke ivotinje: kod nas se esto naziva majmunom, u Holandiji majmunovim repom, u Danskoj slonovom surlom, u Finskoj majim repom, u Nemakoj majmunom koji visi, u Maarskoj crvom, u Koreji puem, u Norvekoj praseom repom, a u Rusiji malom kucom. Pre nego to je poeo da se koristi u nazivima adresa elektronske pote, ovaj simbol se koristio za oznaavanje cene ili teine neega. Tako, npr. ako ste kupili 5 pomorandi po ceni od po dolar, mogli ste napisati kako ste kupili 5 pomorandi1$. Pravo poreklo ovog simbola jo uvek je nepoznato. Koristili su ga kalueri prilikom prepisivanja knjiga na engleskom pre 1537. godine, u vreme kada jo nije bila izumljena tehnika tampanja. Tako se umesto sa tri pokreta perom, re ''at'' pisala samo sa jednim pokretom kao ''''. Nakon toga, u 16. veku, u Italiji je uvedena oznaka kao skraenica za re amforu, koja je u to vreme predstavljala jedinicu koliine prilikom trgovine voem, zainima i vinom.

- Koliko je dugaak jedan paket od 1500 bajtova?

Kada aljemo neke informacije kroz Internet, tada se poiljka deli u niz paketa koji se pojedinano alju kroz kompjutersku mreu, a na njihovom odreditu se ponovo kombinuju u celovitu informaciju. Bilo da aljemo informacije kroz Ethernet kabl ili kroz bakarnu telefonsku icu, signal e putovati odreenim delom brzine svetlosti. Brzina svetlosti u vakuumu iznosi oko 3 108 m/s, odnosno 3 105 km/s. Kretanjem kroz staklo, svetlosni signal se usporava, dok se elektrini signal kroz icu kree jo neto sporije. Stoga moemo u aproksimaciji uzeti da u oba sluaja signal putuje brzinom od treine brzine svetlosti, odnosno brzinom od 105 km/s. Memorijski kapacitet jednog paketa iznosi najee 1500 bajtova, a brzina prenosa signala, a time i njegova fizika duina zavise od irine opsega kabla kroz koji prenosimo paket. Ukoliko koristimo modem koji poseduje brzinu prenosa podataka od 56 kilobajta u sekundi, tada emo vreme prenosa paketa od 1500 bajtova moi da izraunamo ako podelimo 1500 sa (56 x 1024), jer u jednom kilobajtu nema 1000, ve 1024 bajta. Tako emo dobiti vreme prenosa od 0,026 sekundi. Mnoenjem ovog vremena sa pretpostavljenom brzinom prenosa signala od 105 km/s, izraunaemo duinu paketa od oko 2600 km. Ukoliko koristimo iri opseg prenosa, tada emo moi da izvrimo bri prenoss podataka, pa e i

fizika duina paketa biti manja. Tako, ako koristimo kablovski modem sa brzinom prenosa od 1,5 Megabajta u sekundi, tada e vreme prenosa iznositi samo oko 0,001 sekundu, pa e paket biti dugaak samo oko 100 kilometara.

- ta je to satelitski Internet?
Satelitski Internet ne koristi telefonsku liniju ili kablovski modem za povezivanje kompjutera u raunarsku mreu, ve u tu svrhu koristi satelitski tanjir sa dvosmernom komunikacijom podataka (upload i download). Brzina odailjanja podataka iznosi samo jednu desetinu od brzine primanja podataka koja je jednaka 500 kilobita u sekundi. Stoga, kablovski i DSL Internet poseduju vee download brzine (brzine uzimanja podataka sa Interneta od strane kompjutera), ali je satelitski Internet ipak 10 puta bri od obinog modema. Sve to vam je potrebno da biste prikljuili va kompjuter na Internet preko satelita su: satelitska antena sa tanjirom, dva modema (uplink i downlink) i koaksijalni kablovi koji spajaju tanjir i modem. Poto se sateliti nalaze iznad oblasti ekvatora, neophodan vam je jasan pogled ka jugu (ukoliko se nalazite na severnoj hemisferi, a ukoliko ste na junoj hemisferi, tada vam je potreban jasan pogled ka severu), a kie, drvee i satelitska televizija mogu lako ometati vau vezu sa Internetom. Dvosmerni satelitski Internet koristi Internet protokol (IP) multikasting tehnologiju, to znai da vie od 5000 kanala komunikacije mogu istovremeno funkcionisati preko jednog satelita. IP multikasting istovremeno alje kompresovane podatke (kompresijom se smanjuje veliina podataka i frekventni opseg) u mnogo taaka na Zemlji. Naime, uobiajeni Zemljani sistemi poseduju ogranien frekventni opseg, to spreava multikasting na nivou satelitske veze. Ako ivite u nekom seoskom naselju, satelitski Internet je moda prava stvar za vas, s obzirom da je telefonska veza skuplja, a kablovsko povezivanje praktino neizvodljivo.

- ta je to HALO Network?
Nekoliko kompanija na planeti planira da uvede veoma brzo, beino povezivanje na Internet putem postavljanja aviona u fiksirane putanje iznad Zemlje. HALO (High Altitude Long Operation) bi se koristio laganim avionima koji bi kruili iznad naih glava i snabdevali kompjutere sa podacima znatno bre od T1 poslovnih linija. Smatra se da bi se u ovu svrhu mogli koristiti solarni avioni bez ljudske posade ili ak i male vazdune lae za izvianje morske obale. Naime, zemljani prenos podataka je ogranien samim tim to je prenik optikog kabla ili telefonske linije isuvie mali. HALO Internet e funkcionisati slino satelitskom Internetu, jer e oba sistema posedovati jednaku irinu opsega, premda e u sluaju HALO Interneta, signali putovati znatno krae vreme do aviona (koji e leteti na oko 20 kilometara iznad Zemlje) i natrag, nego to je vremena potrebno signalu da ode do satelita (koji se nalazi na nekoliko stotina kilometara iznad povrine Zemlje) i da se vrati natrag na Zemlju, pa e, stoga i kanjenje HALO sistema biti zanemarljivo malo u odnosu na satelitski Internet. Naravno, pristup Internetu preko HALO sistema nee biti potpuno beian. Naime, neophodno je instaliranje antene na kui kako bi se primali signali sa aviona. Takoe, mree razliitih provajdera e se i dalje povezivati pomou optikih kablova. Smatra se da e se prvi HALO sistemi uvesti u 10 gradova tokom 2006. godine. Avioni, dizajnirani u svrhu slanja HALO signala e posedovati dugaka krila, kao i nisko optereenje krila, to je neophodno za let na velikim nadmorskim visinama. Avioni e leteti na visinama izmeu 15 i 18 kilometara, a svojim signalom e pokrivati krunu oblast prenika 120 kilometara. U srcu ovih aviona e se nalaziti tzv. airborne-network utika, pomou koga e avioni slati signale do stanica na Zemlji i do kunih kompjutera. Niz antena na avionu e deliti Zemljane predele ispod sebe na stotine virtuelnih elija kako bi bilo mogue snabdevanje nekoliko hiljada korisnika Interneta

pomou jednog aviona. Tanjir prenika 6 metara, montiran sa donje strane aviona e se koristiti za reflektovanje signala sa Zemlje i usmeravanje ka kompjuterima korisnika. Svaki veliki grad e posedovati tri HALO aviona, pri emu e svaki provoditi po 8 sati u letu iznad grada. Takoe, mogue je postojanje solarnih i izuzetno laganih aviona, koji bi snabdevajui se Sunevom energijom mogli da lete iznad grada bez prestanka i po 6 meseci.

- ta je to DSL?
Ako elite da poveete kompjuter sa Internetom, moete to uraditi pomou obinog modema, local area network-a u kancelariji, kablovskog modema, satelitske veze ili DSL (Digital Subscriber Line) veze. Korienjem DSL-a moete imati vezu sa Internetom, a istovremeno koristiti telefonsku liniju (za koju je zakaen DSL) za glasovne razgovore. Takoe, dananja brzina prenosa podataka DSL-a (1,5 Megabita u sekundi) je znatno vea od brzine obinog modema (56 kilobita u sekundi), premda se smatra da korienjem dananje tehnologije, maksimalna teorijska brzina prenosa podataka putem DSL-a iznosi oko 7 Megabita u sekundi, dok e se primenom nekih jo modernijih tehnologija, ova brzina dodatno uveati u budunosti. Par bakarnih ica koje su skopane za va telefon mogu prenositi znatno vei opseg frekvencija od onog koji stvaraju nai glasovi. DSL upravo koristi ovaj dodatni kapacitet telefonske linije za prenoenje informacija, a da pri tome ne remeti sposobnost linije da istovremeno prenosi razgovor. Ljudski glas moe stvarati zvune frekvencije izmeu 0 i 3400 Herca (broja oscilacija u sekundi), zvunici mogu stvarati frekvencije izmeu 20 i 20 000 Herca, dok je jedna obina telefonska linija u stanju da prenosi frekvencije i do nekoliko miliona Herca. Jedna od najpopularnijih DSL veza koju koristi veina kunih i kancelarijskih kompjutera predstavlja asimetrina DSL (ADSL) linija ija je podela dostupnih frekvencija omoguena injenicom da veina kompjutera znatno vie informacija prenosi na svoj kompjuter nego to ih alje drugima. Ipak, ADSL se najee moe koristiti samo na rastojanjima do 5,46 kilometara izmeu kompjutera i telefonske centrale. Razlog ovome je u tome to telefonske centrale za pojaanje zvunog signala koriste male pojaivae (tzv. uitavajue kaleme) koji su nekompatibilni sa ADSL signalom.

- ta je to Ethernet?
Tehnologije kompjuterskog umreavanja se mogu podeliti u zavisnosti od toga da li povezuju ureaje na manjim udaljenostima, najee u okviru jedne zgrade (LAN Local Area Network) ili se povezuju ureaji koji mogu biti razdvojeni po nekoliko kilometara (WAN Wide Area Network). Upotreba optikih kablova omoguuje povezivanje i po desetak kilometara razdvojenih kompjutera putem LAN tehnologije, a istovremeno omoguava drastino poveanje brzine prenosa podataka (do 1000 Megabita u sekundi), kao i pouzdanosti u okviru WAN sistema. Ethernet je LAN tehnologija koja predstavlja najpopularniju i najrasprostranjeniju tehnologiju umreavanja na planeti. Najvaniji pojmovi u Ethernet terminologiji su: medijum za koji se kae svi Ethernet ureaji (koaksijalni bakarni kabl ili uvrnuti par optikih kablova); segment pojedinani zajedniki medijum; taka gramanja ili stanica ureaj koji se kai za segment; i frejm paketi informacija koje razmenjuju stanice. Ethernet protokol specificira niz pravila koji se primenjuju prilikom konstrukcije frejmova. Tako, na primer, postoji maksimalna i minimalna duina frejma, a i svaki frejm mora posedovati odredinu i izvornu adresu, pomou kojih se identifikuju poiljalac i primalac poruke. Osobina Etherneta je da njegovi frejmovi mogu umesto obine odredine adrese posedovati tzv. broadcasting adresu, ime je dati frejm namenjen svim kompjuterima (stanicama) u mrei. Takoe, samo jedan zajedniki kabl moe sluiti kao osnova za stvaranje kompletne Ethernet mree. Meutim, poto elektrini signali slabe

tokom putovanja kroz icu, kao i usled interferencije sa signalima iz drugih ureaja, duina Ethernet kabla je ograniena, a time i rastojanje izmeu stanica mree. Takoe, sa poveanjem veliine Ethernet mree pojavljuje se problem zaguenja informacionog saobraaja, jer nije mogue istovremeno slanje frejmova sa vie od jedne stanice. Stoga se esto u okviru Ethernet mree prave mostovi koji povezuju dva ili vie segmenata, poveavajui prenik mree i reguliui saobraaj. Jedno od najmodernijih unapreenja Ethernet tehnologije umreavanja je tzv. Full-Duplex Ethernet kod koja je za razliku od originalnog Ethernet-a, mogue istovremeno slanje podataka sa razliitih kompjutera.

- ta su to digitalni potpisi?
Digitalni potpis predstavlja nain za osiguravanje autentinosti elektronskog dokumenta (e-mail-a, tablinog prorauna, tekstualnog fajla). Autentinost dokumenta znai da je poznat njegov stvaralac, kao i da dokument nije u meuvremenu izmenjen od strane nekog drugog. Digitalni potpisi se zasnivaju na nekoliko tipova ifrovanja kako bi se osigurala autentinost poruke. ifrovanje predstavlja proces uzimanja podataka koje jedan kompjuetr alje drugom i prevoenja u formu koju e razumeti, tj. moi da deifruje samo ovaj drugi kompjuter. Postoji nekoliko naina da se potvrdi autentinost osobe ili informacije na kompjuteru. Korienje korisnikog imena i ifre predstavlja najuobiajeniju formu autorizovanja, odnosno overavanja. U ovom sluaju, ukucavamo korisniko ime i ifru kada drugi kompjuter to od vas zatrai. Ovaj par podataka se zatim proverava u odnosu na sigurnosni fajl, a ukoliko se ime ili ifra ne poklapaju, nije nam dozvoljen dalji pristup. Proverni zbir predstavlja jedan od najstarijih naina za osiguravanja ispravnosti podataka, a uz to predstavlja i oblik autorizovanja jer nevaei zbir ukazuje na to da su se podaci na neki nain izmenili. Proverni zbir se odreuje na jedan od dva naina. Ukoliko proverni zbir predstavlja memorijski paket duine jednog bajta, onda je njegova maksimalna vrednost 255. Ukoliko je suma drugih bajtova u paketu manja ili jednaka 255, onda proverni zbir poseduje tanu vrednost. Meutim, ako je suma drugih bajtova vea od 255, tada proverni zbir predstavlja ostatak ukupne vrednosti poto se ona podeli sa 256. Ciklina provera redundancije (CRC - Cyclic Redundancy Check) je slina konceptu provernog zbira osim to koristi polinomsko deljenje za odreivanje vrednosti CRC-a ija duina obino iznosi izmeu 16 i 32 bita. CRC metod je veoma precizan. Ukoliko samo jedan bit nije ispravan, nee doi do poklapanja CRC vrednosti. I proverni zbir i CRC predstavljaju dobar metod za spreavanje sluajnih greaka prilikom prenosa podataka, ali pruaju slabu zatitu prilikom meunarodnih napada na zatiene podatke. Tehnike ifrovanja na bazi privatnog i javnog kljua su znatno bezbednije i pouzdanije. Privatni klju predstavlja tajni kod (ifru) koji koristi svaki kompjuter za ifrovanje paketa informacija pre nego to ih poalje na drugi kompjuter preko elektronske mree. Kako bi meusobno komunicirali, dva kompjutera moraju imati instalirane svoje privatne kljueve. ifrovanje na bazi privatnog kljua predstavlja neto slino tajnoj ifri koju moraju poznavati oba kompjutera kako bi deifrovala informacije. Za razliku od privatnog kljua koji je poznat samo vaem kompjuteru, javni klju se alje svim drugim kompjuterima sa kojima va kompjuter eli bezbedno da komunicira. Da bi deifrovao ifrovanu poruku, kompjuter mora koristiti svoj privatni klju, kao i javni klju koji mu je dao drugi kompjuter. Kljuevi se zasnivaju na melannoj vrednosti, tj. vrednosti koja se rauna iz osnovnog unosnog broja uz pomo melannog algoritma. Vana stvar je ta da je skoro nemogue izvesti originalni unosni broj bez poznavanja podataka koji su korieni za stvaranje melanne vrednosti. Za stvaranje javnih kljueva najee se koriste sloeni algoritmi i veoma velike vrednosti melannih vrednosti od oko 40 do 128-bitnih brojeva. Jedan 128-bitni digitalni broj poseduje 2128 razliitih kombinacija, a to je otprilike isto onoliko brojeva koliko ima molekula vode u olimpijskom bazenu. Za primenu ifrovanja javnih

kljueva na velikim elektronskim mreama, kao prilikom pristupa javnom Web serveru, zahteva se neto drugaiji pristup, tj. uvoenje digitalnog potpisa. Digitalni potpis, u sutini predstavlja bit informacije koji Web serveru kae da je poveren nezavisnom izvoru, poznatom kao ovlaeni autoritet, koji se ponaa kao posrednik kome se poveravaju oba kompjutera. Ovlaeni autoritet potvruje identitet oba kompjutera i razmenjuje javne kljueve izmeu ova dva kompjutera. Standard digitalnih potpisa (DSS Digital Signature Standard) je odobren od strane amerike vlade i zasniva se na metodi ifrovanja javnih kljueva koja koristi Algoritme digitalnih potpisa (DSA Digital Signature Algorithms), koji se sastoje od privatnog kljua koji poznaje samo vlasnik dokumenta i javnog kljua koji se sastoji iz etiri dela.

- ta su to firewall programi?
Firewall je bilo koji program (kao npr. ZoneAlarm) ili deli hardware-a (npr. Linksys Cable/DSL router) koji filtrira informacije koje prolaze kroz Internet vezu i stiu do vae kompjuterske mree ili vaeg kompjutera. Ukoliko dolazei paket informacija biva zaustavljen na filteru, njemu se ne doputa dalji prolaz. Slino pravi vatrenim zidovima koji spreavaju irenje vatre sa druge strane zida, isto tako i kompjuterski vatreni zidovi spreavaju pristup naim fajlovima i programima sa nekih udaljenih kompjutera. Firewall programi se koriste jednim ili vie od tri mogua naina za kontrolu saobraaja kroz kompjuter, a to su: filterovanje paketa (paketii podataka se analiziraju pomou niza filtera), proxy servis (informacije sa Interneta se primaju od strane firewall programa i zatim alju do odredinog sistema i obrnuto) ili provera stanja (u okviru koje se ne ispituje sadraj svakog paketa, ve se odreeni kljuni delovi paketa porede sa bazom podataka koja sadri informacije od poverenja). Firewall programi se mogu podeavati, to znai da im se mogu dodavati ili oduzimati filteri u zavisnosti od nekoliko uslova kao to su: IP adrese (firewall program moe npr. blokirati sav protok informacija ka kompjuteru kome odgovara data IP adresa), imena Web sajtova (pa firewall program moe dozvoliti ili blokirati pristup kompjutera odreenom broju definisanih sajtova), protokoli (kompjuteru se moe dozvoliti korienje samo odreenih tipova protokola, od mnogo moguih kao to su Internet Protocol, Transport Control Protocol, Hyper Text Transfer Protocol, File Transfer Protocol, User Datagram Protocol, Internet Control Message Protocol, Simple Mail Transport Protocol, Simple Network Management Protocol, Telnet), portovi (onemoguavanje dostupnosti pojedinih portova na kompjuteru) i specifine rei ili fraze (firewall program moe blokirati sve pakete koji sadre odreeni unapred definisani zabranjeni tekst).

- ta je to Carnivore?
Carnivore predstavlja treu generaciju (posle Etherpeek-a i Omnivore-a) detektivskog Internet software-a (kompjuterskog programa) koji od 1999. koristi FBI za nadgledanje sumnjivih informacija koje se prenose kroz Internet. Administratori kompjuterskih mrea ve godinama koriste programe pod imenom njuai paketa za nadgledanje mree, izvoenje dijagnostikih testova i oktlanjanje smetnji, a Carnivore predstavlja jedan tip programa njuaa paketa. U normalnom sluaju, kompjuter posmatra samo pakete koji su adresirani na njega i ignorie ostatak saobraaja na Internetu. Meutim, kada je njua paketa instaliran na kompjuteru, njuaev mreni interfejs je postavljen na promiskuitetni mod, to znai da posmatra sve to prolazi kroz njega. Naravno, koliina saobraaja u mnogome zavisi od poloaja kompjutera na mrei. Dok obini, kuni kompjuteri predstavljaju samo izolovanu granu kompjuterske mree, jer ne prolazi mnogo informacija kroz njih, kompjuterski serveri predstavljaju prava raskra u razmeni informacija, pa se instalacijom njuaa paketa na

jedan ovakav kompjuter moe videti mnogo podataka. Paketi koji sadre odreene podatke se kopiraju u memoriju ili na hard drajv u zavisnosti od konfiguracije programa. Ove kopije se zatim analiziraju radi zapaanja specifinih informacija ili putanji. Takoe, poznajui Internet Servis Provajdera (ISP) neijeg kompjutera, njua paketa instaliran na kompjuteru Internet provajdera je u stanju da posmatra sve aktivnosti datog korisnika, ukljuujui i: koji Web sajt je posetio, ta je download-ovao i posmatrao na sajtu, kao i itave e-mail poruke koje je poslao ili primio. Uz pomo ovog programa se, takoe, moe tano znati koji kompjuteri su obilazili sajt. FBI esto postavlja Carnivore kompjutere na lokalne ISP-e kako bi imala pristup informacijama koje se prenose kroz dati ISP. Carnivore kompjuter se sastoji od: Pentium III Windows NT/2000 operativnog sistema sa 120 Megabajta RAM-a, komercijalnog komunikacionog software-a, C++ program koji omoguava njuenje i filterovanje paketa, tip fizikog blokadnog sistema koji spreava neovlaene osobe da se koriste kompjuterom, mreni izolacioni ureaj koji ini Carnivore sistema nevidljivim za kompjutere sa mree, kao i 2 Gigabajta memorije za skladitenje podataka. Naravno, dekret o privatnosti u elektronskoj komunikaciji (ECPA - Electronic Communications Privacy Act) prua zakonsku zatitu privatnosti svih vidova elektronske komunikacije, pa je za pijuniranje neijeg ISP-a neophodno posedovanje injenica koje ukazuju na prenos nemoralnih i opasnih informacija putem datog ISP-a.

- ta su to Web kamere?
Jednostavna Web kamera se sastoji od digitalne kamere zakaene za va kompjuter preko USB porta (nekada su se kamere kaile preko posebne kartice ili preko paralelnog porta). Deli software-a se vezuje za kameru i s vremena na vreme preuzima od nje poneku sliku, prevodi je u JPG fajl i alje do vaeg Web servera. Ove slike se mogu postaviti na neku Web stranicu odakle ih mogu posmatrati posetioci irom Interneta. Dakle, sve to vam je potrebno da biste napravili jednu Web kameru su: digitalna kamera, software koji preuzima slike sa kamere, Web server (postoje i neke kompanije koje nude slobodna mesta za postavljanje pokretnih slika na Internetu), sposobnost prenosa slika sa vaeg kompjutera na Web server (npr. putem File Transfer Protocol-a), kao i relativno postojana veza izmeu vaeg kompjutera i Interneta (npr. putem telefonske linije ili kablovskog modema). Trenutno se na Internetu mogu nai snimci sa raznih Web kamera postavljenih irom planete. Neke od njih posmatraju poletalita space shuttle-ova, displeje meteorolokih stanica i njihove vetrokaze, ulice, zgrade, semafore, pa ak i itave gradove.

- Kako se mogu pijunirati kompjuteri?

Postoji 5 naina na koje se mogu pijunirati kompjuteri, i to pomou: njuaa paketa, log fajlova, desktop programa za nadgledanje, telefona ili kamera sa zatvorenim kolom. Administratori kompjuterskih mrea se radi nadgledanja kompjuterske mree najee koriste programima pod nazivom njuai paketa, koji su u stanju da proslede do memorije sve informacije koje prolaze kroz mreu za koju je program vezan. Njua paketa moe raditi u filtrirajuem (prosleuje do hard diska samo informacije koje sadre neke unapred zadate ciljne podatke) ili nefiltrirajuem (memorie sve protone informacije) modu. Svaki put kada unosimo neku novu informaciju u kompjuter, bilo da neto kucamo na tastaturi ili otvaramo neki program, dolazi do prenosa elektrinih signala koji mogu biti registrovani od strane desktop programa za nadgledanje koji na samom kompjuteru moe biti instaliran na nivou operativnog sistema ili na asemblerskom nivou. Osoba koja prima ove uhvaene signale je u stanju da vidi praktino sve to se odigrava na ekranu pijuniranog kompjutera. Ovi programi se mogu instalirati fiziki (tako to neko doe do kompjutera i na njemu instalira program) ili

daljinski (slanjem attachment-a u e-mail poruci koju pijunirani korisnik sam aktivira). Hakeri se esto koriste ovakvim programima radi prepoznavanja raznih personalnih informacija (ifre i korisnika imena ili brojevi kreditnih kartica) na osnovu ukucanih slova. Mnoge kompanije koriste ove programe radi pijuniranja kompjuterskih aktivnosti zaposlenih. Desktop replikativni software ovih programa im omoguuje da hvataju slike sa monitora kompjutera putem presretanja signala koji se alje do grafike kartice, a ove slike se zatim preko mree alju do kompjutera sa koga se vri pijuniranje. Meutim, najee nije potrebno instaliranje posebnog software-a da bi se videlo ta se odigrava na kompjuteru. Naime, svi kompjuteri su prepuni log fajlova koji pruaju dokaz o tome ta se nedavno deavalo u njemu. Log fajlovi se mogu nai u operativnom sistemu, Web browser-u (u vidu cache-a), programima (u vidu back-up-a) ili u e-mail porukama. Ukoliko je pijunski kompjuter povezan sa hard diskom pijuniranog kompjutera, tada se na osnovu daljinskog pregledanja log fajlova lako moe videti koje Web sajtove je obilazio i kakve je e-mail poruke slao pijunirani. Naravno, kada je u pitanju prislukivanje glasa, mikroodailjai predstavljaju najstarije sredstvo elektronske pijunae. Dovoljno je postaviti aparat (veliine zrna pirina) u blizini osobe koju je potrebno prislukivati: mikrofon transformie zvuke u elektrine impulse pa ih kao elektromagnetne talase emituje preko odailjaa, a ove emisije se hvataju prijemnicima koji su podeeni na istu frekvenciju. Mogue je takoe, usmeravati infracrvenu lasersku svetlost na neki predmet u sobi koji vibira pod dejstvom zvunih talasa (na primer zavesa ili abaur lampe), a pri tom je zatien od spoljnih umova. Najpoznatiji pijunski sistem podrazumeva diskretno instaliranje mikrofona i pojaivaa u telefonski aparat ili negde na telefonskom vodu. Ova pijunska linija se moe otvoriti jednostavnim okretanjem odgovarajueg broja sa drugog telefona, i naknadnim slanjem signala (uz pomo generatora frekvencija) koji blokira zvono i ukljuuje instalirani sistem, nakon ega se razgovor u sobi moe sluati ili snimati. Meutim, ovaj sistem funkcionie samo kada prislukivana osoba ne telefonira, dok se za sluanje samih telefonskih razgovora na telefonsku icu prikopa magnetofon pomou koga se telefonski razgovori mogu direktno snimati.

- ta je to IP telefonija?
IP (Internet Protocol) telefonija, poznata u telefonskoj industriji kao Voice-over IP (VoIP), predstavlja prenos telefonskih razgovora preko neke od mrea za prenos podataka, slinih onima od kojih je sainjen Internet. U jednom obinom telefonskom razgovoru koji se u svakom pravcu prenosi brzinom od oko 64 kilobita u sekundi (ili eventualno 1024 bita u sekundi), najvei deo prenesenih podataka je beskoristan. Na primer, dok vi priate a va prijatelj vas slua, polovina veze se koristi za prenos tiine ili uma. Tako se dvostrukim redukovanjem ovog beskorisnog prenosa, ukupan 10-minutni prenos od oko 9,4 Megabajta moe svesti na oko 4,7 Megabajta. Takoe, tokom dosta dugog vremena, oba sagovornika ute pa bi se redukovanjem i ovog uteeg vremena dodatno mogla smanjiti koliina ukupno preneenih podataka. Za razliku od obinih telefonskih linija, linije za prenos podataka se ne koriste sistemom sa prekidaima elektrinih kola kod koga je veza stalno otvorena, ve metodom slanja paketa kojim se minimizira trajanje otvorene veze izmeu dva sistema, ime se, izmeu ostalog, smanjuje i optereenje mree. Drugim reima, veza se otvara tek toliko da bi kroz nju bio poslat segment informacija poznat pod imenom paket. Metod slanja paketa je pogodan i zbog toga to doputa istovremenu komunikaciju izmeu veeg broja sistema. IP telefonija se upravo koristi sistemom slanja paketa informacija, ime se trostruko redukuje ukupan prenos podataka po razgovoru. Naravno, da bi telefoni mogli da preko linije za prenos podataka komuniciraju izmeu sebe kao i sa drugim ureajima (npr. kompjuterima), neophodno je da se sporazumevaju na istom jeziku, poznatijem po imenu protokol. Postoje dva protokola koje koristi IP telefonija H.323 i SIP (Session Initiation Protocol). Osim to

oba protokola definiu nain na koji se ureaji povezuju izmeu sebe, oni ukljuuju i specifikaciju poznatu kao kodeks (od Coder-DECoder), koja radi prenosa prevodi zvune signale u digitalni oblik, a radi emitovanja primljenih informacija, primljene digitalne pakete prevodi u audio signal. Postoje 4 naina za voenje telefonskih razgovora putem IP telefonije: kompjuter kompjuter (za ovakvu, besplatnu telefoniju, potreban nam je samo specifikovan software kao na primer MSN Explorer, mikrofon, zvunici, zvuna kartica i veza sa Internetom), kompjuter-telefon (slino prethodnom nainu, potreban je samo poseban software kao na primer Net2Phone, a cena je razliita u zavisnosti od tarifa u dravi iz koje zovemo), telefon kompjuter (uz pomo specijalnih kartica, sa obinog telefona moemo zvati kompjuter na kome je instalirana IP telefonija) i telefon telefon (u ovom sluaju je neophodno najpre instalirati Private Branch Exchange PBX, ureaj koji prevodi standardni telefonski signal u digitalne podatke koji se dalje mogu u malim paketiima slati kroz Internet mreu ka drugom telefonu)

- ta je to e-tampanje?
E-tampanje predstavlja proces tampanja vizit-kartica, razglednica ili zaglavlja pisama putem Interneta, a osim znatno bogatijih mogunosti prilikom dizajniranja ablona, etampanje je znatno jeftinije od obinog tampanja na malo. VistaPrint.com predstavlja jedan od Web sajtova na kome se mogu dizajnirati eljeni abloni koji se zatim naruuju po veoma jeftinoj ceni. Naime, 250 vizit-karti u boji kota samo $5 (putni trokovi) pod uslovom da na poleini bude napisano VistaPrint.com. U funkcije dizajniranja ablona spadaju repozicioniranje ve postojeih grafikih i tekstualnih elemenata, podeavanje osvetljenosti i kontrasta pojedinih delova teksta, standardne Windows funkcije (boje fontova, nagnuta, deblja slova itd.), brzina odgovora koja odgovara jednom desktop programu, niz pozadina, mogunost postavljanja slika, logoa i druge grafike, kao i nekoliko stotina ve postojeih dizajna, razmetaja slova i slika. VistaPrint.com koristi Heidelberg Quickmaster DI 46-6 tampae koji kotaju po $400000, a u stanju su da odtampaju 10000 listova za sat vremena putem standardnog offset tampanja, u okviru koga se mastilo sa metalne ili papirne ploe prenosi na glatki gumeni cilindar koji prenosi mastilo na papir. U ovakvim tampaima postoji 4 para ploa/cilindar gde svaki postavlja 4 osnovne boje: cian, magentu, utu i crnu. Kombinovanjem ovih boja u razliitim odnosima, praktino sve druge boje i nijanse se mogu izvesti. Slino kao i kod laserskih tampaa, 16 infracrvenih laserskih dioda greju vosak na svakom od 4 tampae jedinice tampaa, uzrokujui tako lepljenje osnovnog materijala na bazi poliestera radi formiranja dela slike koji koristi datu od 4 boje. Kompjuter visokih performansi, zasnovan na Intel Pentium III procesoru (733 MHz) pokree ceo sistem. Po tampanju svakog lista, oni prolaze kroz automatski sistem koji papiru skrauje veliinu do dizajniranog okvira. Takoe, neki listovi, kao to su broure, moraju biti savijeni to radi drugi automatski sistem. Putem velikog broja porudbina, VistaPrint.com je u stanju da efikasno amortizuje trokove skupe opreme, pa je stoga i u stanju da ponudi veoma jeftine cene tampanja. Takoe, VistaPrint.com je razvila i inovativni sistem po imenu VistaBridge u okviru koga se kombinuju sline porudbine od razliitih muterija. Tako, na primer, ako naruimo odreeni broj razglednica, VistaBridge e na posao odtampati zajedno sa jo oko 150 drugih porudbina slinog tipa, to jo vie smanjuje trokove tampanja, a time i njegovu cenu.

- ta je to VIOS?
Internet na naoj planeti postoji vie od 30 godina. Tokom prve dve decenije postojanja, Internet je bio uglavnom tekstualan, a od surfera je zahtevao izvesno poznavanje

kompjuterskih komandi kako bi se interagovalo sa nekim udaljenim kompjuterom. Sa razvojem HTML-a (HyperText Markup Language) i WWW-a (World Wide Web), Internet je postao dostupan svim kompjuterskim korisnicima, s obzirom da je postao vizuelniji i poto koristi jednostavniji interfejs (mia). Meutim, VIOS (to je skraenica od Visual Internet Operating System) predstavlja jo vizuelniji operativni sistem s obzirom da se putnici kroz Internet u okviru ovog sistema sreu u virtuelnim gradovima ili raznim drugim predelima, gde mogu da igraju, priaju, pecaju, igraju tenis itd. VIOS browser sadri sve one mogunosti kakve poseduju i dananji Web browser-i (kao npr. Internet explorer) kao to su vraanje na prethodnu stranicu, odeljak sa omiljenim sajtovima i istorija obienih mesta, a kroz VIOS cyberspace se kreemo pomou tastature ili mia. U VIOS-u postoji 420 sadrajnih oblasti, od kojih svaka izgleda kao 3-D svet. Postoje VIOS gradovi sa po oko 15000 Web sajtova u koje se moemo uetati i razgledati ih na najrazliitije naine. Tako e i kupovina stvari preko Interneta postati jo vizuelniji virtuelni doivljaj, jer emo moi i da se etamo pored polica i razgledamo artikle, priamo sa animiranim prodavcima itd. Kompanije ili pojedinci imaju izbor pri lociranju svojih sajtova na mapi VIOS sveta, a mesta na kojima se mogu izgraditi sajtovi su gradovi (u kojima postoji najvie publike), tematski paviljoni (po mogustvu u blizini suparnike kompanije), na vrhu planine ili du reke, gde nema drugih sajtova u blizini. Kada se ulogujemo na VIOS, moemo da napravimo sopstvenu linost i da je poveemo sa avatarom (sanskritska re koja oznaava boansku inkarnacija u svetu materije), odnosno naim animiranim grafikim izgledom, to moe biti ljudsko telo, ali moe biti i delfin, veverica, neka ptica, brod, slika, predeo ili zapravo bilo ta to poelimo. Jedna od osobina VIOS-a je ta da omoguava ljudima da zajedno putuju kroz virtuelni svet Interneta. Naime, pomou opcija lead (voditi) i follow (pratiti), korisnici se mogu nai sa svojim prijateljima na nekom mestu na karti VIOS-a odakle mogu zajedno obilaziti sajtove, askati i deliti iskustva tokom puta. VIOS trenutno nudi niz naina komunikacije ukljuujui: tekstualne poruke, instant poruke, sobe za askanje, video mail servis, servis za kontaktiranje prijatelja i porodice, privatno tekstualno askanje, liste prijatelja, personalizacione alate i opcije lead i follow. Sobe za askanje u VIOS-u izgledaju kao providne sobe sa mehuriima koji plutaju po vazduhu, a pomou funkcije build je mogue i graditi konstrukcije, a zatim im dati odreene osobine i funkcije. Takoe, u odeljku preferences, mogue je modifikovati razne osobine VIOS sveta, ukljuujui i samo nebo iznad nas.

- ta je to sveprisutna mrea kompjutera?

Sistem svuda prisutne kompjuterske mree dozvoljava programskim aplikacijama da nas prate gde god da krenemo. Naime, pomou malog radio predajnika i sistema specijalnih senzora, na desktop se moe nalaziti ne samo na kompjuteru sa naeg stola, ve na bilo kom drugom kompjuteru. Pritiskom na jedno dugme, najblii kompjuter u sobi se pretvara u na desktop, a slian sistem prepoznavanja se ve koristi u nekim telefonima i digitalnim kamerama. Da bi kompjuterski program pratio svog korisnika, istraivai su razvili sistem koji je u stanju da locira kako ljude, tako i ureaje. Naime, istraivai iz AT&T-a su razvili ultrazvuni sistem lociranja koji se sastoji od tri osnovna dela: bubica (malih ultrazvunih predajnika koje nose korisnici), prijemnika (detektora ultrazvunog signala, koji su ugraeni u plafon) i centralnog kontrolera (koji koordinira lanac bubica i prijemnika). Jedan predajnik u bubici emituje 48-bitni kod ka prijemnicima u plafonu, dok drugi predajnik komunicira sa centralnim kontrolerom pomou dvosmerne radio veze na frekvenciji od 433 MHz. Bubice imaju dimenzije od 7,5 cm x 3,5 cm x 1,5 cm (slino dimenzijama pejdera), a snabdevaju se energijom od strane jedne litijum tionil hloridne baterije od 3,6 Volti. Bubice jo sadre po dva dugmeta, dve LED lampice, piezoelektrini zvunik (koji im dozvoljava da se koriste kako kao unosni, tako i kao izlazni ureaji) i voltani monitor na kome se proverava status

baterije. Na plafonu AT&T laboratoriji u Kembridu, na kojoj se eksperimentie sa ovim sistemom, 929 m2 je pokriveno sa 720 prijemnika. Poloaj predajnika se (kao kod GPS sistema) odreuje pomou trilateracije, odnosno merenja rastojanja objekta do tri razliite referentne take. Kada je potrebno da bubica bude locirana, centralni kontroler alje ID bubice putem radio veze ka njoj. Detektujui ovaj signal, bubica alje ultrazvuni puls. Poto je poznata brzina zvuka kroz vazduh, mnoenjem ove brzine sa vremenom koje protekne od slanja pulsa do njegovog registrovanja na svakom od tri najblia prijemnika, dobijaju se tri rastojanja, koji predstavljaju poluprenike oko adekvatna tri prijemnika, a u taki preseka ove tri sfere se nalazi bubica. Svi senzori (prijemnici sa plafona) i bubice se nalaze u virtuelnoj mapi zgrade (jednog dana, moda i grada), a kompjuter koristi prostorni monitor kako bi detektovao trenutak kada se zona bubice preklopi sa zonom odreenog ureaja. Kada se ove zone preklope, korisnik bubice postaje privremeni vlasnik, tj. korisnik bliskog ureaja. Tako, na primer, ukoliko korisnik, nosei na sebi bubicu, napusti svoju kancelariju i proeta se do druge sobe, elektronski sistem zna gde se nalazi korisnik i svi telefonski pozivi ka njemu e zvoniti u sobi u kojoj se nalazi, a on e moi i da sedne za najblii kompjuter u sobi koji e istog trenutka preuzeti sve programe sa njegove radne stanice. Slino tome, ukoliko je u sobi za videokonferenciju postavljeno nekoliko kamera, sistem lociranja e automatski usmeravati kamere ka korisniku koji se eta po sobi.

- ta su to Internet kolaii?
Cookie (kolai) je kratki tekstualni zapis koji Web server moe stavljati na hard disk klijenata (kompjutera koji se preko datog servera povezuju na Internet), a koji omoguava Web serveru da uva odreene informacije na kompjuteru korisnika i da ih kasnije ponovo preuzme. Tako, na primer, Web server moe da napravi jedinstveni ID (identifikacioni) broj za svakog pojedinanog posetioca sajta i da te brojeve skladiti na kompjuterima korisnika u obliku cookie fajlova. Cookie fajlovi se najee nalaze u Windows direktorijumu i svaki od cookie tekstualnih fajlova sadri jedan ili nekoliko parova ime-vrednost (ime moe bit UserID, a vrednost neki jedinstveni identifikacioni broj), a uz to, najee i ime sajta koji je poslao cookie fajl na na kompjuter. Premda postoje neki loi Web sajtovi koji na kompjutere klijenata alju cookie fajlove koji omoguavaju tzv. backdoor, tj. tajni pristup naim fajlovima sa nekog udaljenog kompjutera, Web sajtovi najee nemaju nameru da preuzmu sa kompjutera korisnika nita osim sopstvenog cookie fajla, koji zapravo sam kompjuter korisnika alje na dati sajt u trenutku kontaktiranja sajta preko Web browser-a. Pomou cookie fajlova, Web sajtovi mogu da izraunaju koliko kompjutera poseuje njihov sajt, u kojoj meri se poveava broj novih posetilaca, kao i razne druge statistike u vezi sa popularnou sajta. Cookie fajlovi doputaju prilagoavanje Web stranica (menjanje boje pozadine ili slova itd. to kompjuter uva u cookie fajlu), kao i brzu proveru prilikom Internet kupovine. Postoje neki moderni infrastrukturni provajderi (npr. DoubleClick) koji su u stanju da naprave cookie fajlove koji su vidljivi na viestrukim sajtovima, a koji se uitavaju na kompjuter korisnika prolaskom kursora kroz GIF fajl veliine 1 x 1 piksel, nakon ega je mogue praenje kretanja korisnika kroz niz sajtova, kao i posmatranje ukucanog teksta u search poljima.

- ta su to Internet arome?
Naunici iz DigiScience Inc. iz Ouklenda u Kaliforniji su napravili prvi digitalni ureaj za stvaranje mirisa pod nazivom ISmell. Personalni sintisajzer mirisa ISmell se povezuje za kompjuter preko serijskog ili UBS porta, a sa druge strane se ukljuuje u obian zidni utika. U ISmell ureaju se nalazi nekoliko hiljada uskladitenih mirisa koji se pomou

kompjutera mogu kodirati i prevesti u digitalni fajl i zatim zakaiti za Web stranicu ili za email poruku. Korisnici sa druge strane mree koji za svoj kompjuter, takoe imaju instaliran ureaj za stvaranje mirisa, u stanju su da primljeni digitalni fajl prevedu u miris. ISmell ureaji poseduju kartride sa po 128 osnovnih mirisa, ijom se kombinacijom moe napraviti oko hiljadu raznovrsnih mirisa. Slino toneru tampaa, i kartridi sa mirisima se moraju s vremena na vreme obnavljati kako bi se osveila kolekcija mirisa. S druge strane, kompanija TriSenx iz Savane, najstarijeg grada u Dordiji je izumela metodu tampanja downloadovanih aroma sa Interneta, koji se mogu okusiti. Ova, SENX (Sensory Enhanced Net eXperience) maina sa dimenzijama od samo 14 x 20 x 6,4 cm, predstavlja ureaj slian kompjuterskom tampau koji je u stanju da na vlaknastom papiru tampa odreene arome na osnovu podataka programiranih u Web stranici. Dva kartrida SENX-a poseduju po dvadeset komora ispunjenih aromama, a kombinacijom aroma iz ovih komora se moe napraviti na hiljade razliitih ukusa. SENX ureaj se prikljuuje za otvoreni spoljni COM port kompjutera, a snabdeva se elektrinom energijom pomou baterije od 6 Volti. Uz pomo ova dva ureaja, uskoro e biti mogue i posmatranje DVD filma zajedno sa mirisanjem okeana ili cvea iz filmske scene, a i mnoge video igre e biti obogaene mirisima virtuelnih scena. Uskoro e i mnoge reklame sa Interneta posedovati i mirisne fajlove, pa e biti dovoljno da preemo kursorom preko reklame pa da sa naeg digitalnog sintisajzera aroma osetimo miris parfema, soka, nekog slatkia ili cvea.

- Kako kompjuterski fajlovi mogu da se spakuju?

Ukoliko ste nekada download-ovali neke programe ili fajlove sa Interneta, verovatno ste se susreli sa fajlovima ZIP formata. Ovaj, kao i drugi kompresioni sistemi (ARJ, RAR i dr.) dozvoljavaju smanjenje ukupnog broja bitova i bajtova u fajlu tako da se spakovani fajl moe bre preneti preko Interneta ili zauzeti manje prostora na hard disku. Kada downloadujemo spakovani fajl, kompjuter koristi program za otpakivanje fajlova (npr. WinZip) kako bi povratio fajl u svoje originalno, proireno stanje i na taj nain ga osposobio za upotrebu. Naime, najvei broj kompjuterskih fajlova je prilino redundantan, to znai da se iste informacije u fajlu ponovljaju po nekoliko puta. Program za kompresiju fajlova samo jednom izlista takve ponavljajue informacije (koje mogu biti na primer iste rei ili isti slogovi koji se u tekstu vie puta ponavljaju), a njeno ponovno izlistavanje zamenjuje jednostavnim pozivanjem na nju. Odnos memorije koju zauzimaju obini i kompresovani fajl zavisi od niza faktora, a pre svega od tipa fajla, njegove veliine, kao i kompresione eme, odnosno specifinih algoritama koje primenjuje dati kompresioni program. U veini jezika, odreena slova i rei se esto ponavljaju, i po odreenim pravilima, pa se memorija tekstualnih fajlova moe skoro dvostruko smanjiti nakon kompresije. Takoe, veina programskih jezika je veoma redundantna jer koristi relativno malu zbirku komandi. Meutim, fajlovi koji poseduju mnogo jedinstvenih informacija, kao to su grafike ili MP3 fajlovi, ne mogu se mnogo kompresovati. Osim ovakve kompresije bez gubitaka, postoji i kompresija sa gubicima koja krojei manji fajl, trajno eliminie nevane bitove informacija, to je veoma efikasno kod kompresije skeniranih fotografija kod koje kompresija bez gubitaka nije preterano efikasna. Na primer, ako veliki deo slike obuhvata plavo nebo, svaki piksel slike e imati svojstvenu plavu boju. Kompresioni program e uzeti piksel jedne plave boje kao referentni, na ta e se pozivati kod pruanja informacije za sve druge plave piksele na slici. Moda ste primetili da se jednobojne slike (pogotovo one sa potpuno ujednaenom belom ili crnom pozadinom) posebno dobro kompresuju, jer je najvei broj piksela istobojan. Meutim, poto kompresija sa gubicima ne poseduje opciju vraanja fajla u svoje prvobitno stanje, u sluaju ovakvog tipa kompresije moramo se zadovoljiti sa programskom reprodukcijom slike koja nije ba verna kopija originala.

- Kako anti-virus programi uklanjaju kompjuterske viruse?

Postoji nekoliko tipova samoreplicirajuih programa koji se ubacuju u kompjuterski software, a najpoznatiji od njih su virusi i crvi. Virusi su programi koji se zakae sa neki drugi program tako da se aktiviraju prilikom aktiviranja svog programa domaina, a slino biolokim virusima, oni se ne mogu replicirati bez aktiviranja programa za koji su zakaeni. Za razliku od njih, crvi su nezavisni programi koji se reprodukuju bez potrebe da budu vezani za neki drugi program. U zavisnosti od tipa, neki crvi su u stanju da se razmnoavaju po kompjuterovom software-u bez ikakve akcije korisnika. S obzirom na njihov razliiti princip samorepliciranja, u borbi protiv virusa i crva su nam potrebni i razliiti zatitni mehanizmi. Virus skeneri (ili anti-virus programi) su kompjuterski programi koji trae tzv. potpise poznatih virusa i zatim ih eliminiu. Ovi potpisi su zapravo karakteristini programski abloni koji se pojavljuju u svakoj kopiji virusa, a to moe biti niz znakova (kao npr. poruka koju na ekranu ispisuje virus kada se aktivira), binarni kompjuterski kod ili neki karakteristian niz bitova koji je ugraen u virus. Ove ablone pronalaze specijalni timovi strunjaka koji zatim pronaeni ablon, zajedno sa programskim uputstvom za njegovo ienje, postavljaju na neki Web sajt odakle ga svaki program za skeniranje virusa moe download-ovati. Meutim postoje tri mala problema u vezi sa ovakvim pristupom. Najpre, ablon koji se izabere kao karakteristian moe se pojaviti u nekom drugom neinficiranom fajlu. Tako, na primer, re hello ne bi bila dobar ablon, jer se sigurno pojavljuje u velikom broju zdravih tekstualnih fajlova, pa se stoga mora pronai ablon koji je jedinstven postojeem virusu. Drugi problem je u tome to se virusi mogu uvati u ifrovanom obliku, tako da klju za deifrovanje zavisi npr. od vremena i mesta aktiviranja ili od nekog dela programa za koji su zakaeni, pa su stoga deifrovani abloni (koje virus deifruje prilikom aktiviranja) razliiti na razliitim kompjuterima. Virus skeneri tada trae deo programa koji deifruje virus (ovaj kod mora biti neifrovan) ili udvostruavaju proces deifrovanja pre nego to izvre poklapanje ablona. Trei problem je u tome to se virus moe zakaiti za bilo koji program, a poto moderni kompjuteri poseduju na stotine ili hiljade mesta na kojima se moe zakaiti virus, skeniranje svakog od njih oduzima mnogo vremena. Stoga se virus skener ograniava na manju listu najverovatnijih programa domaina. Tako su npr. flopi diskete ili programi u Windows/System direktorijumu popularna ciljna mesta virusa, pa ih virus skener najpre i pregleda. Lista ablona na osnovu koje virus skener identifikuje viruse moe sadrati i karakteristina mesta vezivanja odreenih virusa. Poto su crvi nezavisni programi, njih je znatno lake identifikovati od virusa. Naime, poto su nezavisni, oni moraju posedovati svoj sopstveni fajl koji je iskonstruisan tako da ga kompjuter automatski aktivira. Stoga, u sluaju crva, postoje karakteristina mesta na kojima se oni mogu nalaziti i kako se mogu zvati. Skener jednostavno proverava ova poznata mesta i zatim primenjuje istu tehniku poklapanja ablona koja se koristi i kod identifikacije virusa. Poto se najvei broj crva replicira putem email poruka, skener moe biti podeen tako da proverava svaku pristiuu (i poslatu) e-mail poruku ili poto stigne do korisnika ili na samom Web serveru pa se tada korisnik koji primi poruku obavetava o crvu u njoj. Privatni fajlovi se najee ne mogu zameniti, premda je mogue obrisati samo zaraeni deo programa ili ga presnimiti sa neim bezopasnim. Slino listi ablona koja anti-virus programu slui za detekciju, ona najee sadri i instrukcije o nainu ienja zaraenih fajlova.

- ta je to parazitsko kompjutersko raunanje?

Pouzdana komunikacija izmeu kompjutera na Internetu se obezbeuje pomou standardnog niza protokola koji koriste svi kompjuteri. Ovi protokoli se mogu koristiti za

raunanja u okviru komunikacione infrastrukture, pretvarajui tako Internet u raspodeljeni kompjuter u kome e serveri nesvesno obavljati proraune koje im zadaje udaljeni kompjuter, a ova ideja ini osnovu tzv. parazitskog kompjuterskog raunanja. Naime, da bi na kompjuter u radnim pauzama obraivao signale iz Kosmosa i tragao za inteligentnim vanzemaljskim civilizacijama, potrebno je da odemo na sajt SETIhome i odatle download-ujemo specijalan software. Meutim, uz pomo parazitskog sistema, neko moe preuzeti na kompjuter i pomou njega obavljati proraune, a da mi za to uopte ne znamo niti nam je za to potreban specijalan software. U sutini, parazitsko kompjutersko raunanje se zasniva na deljenju sloenog problema na manje delove koji se alju do mnotva servera irom planete, koji e zatim obraivati delove problema i rezultate vraati nazad do centralnog, tzv. parazitskog kompjutera. Na ovaj nain bi moda mogli da se ree neki tzv. NP problemi, odnosno problemi koje nijedan poznati polinomsko-vremenski algoritam ne moe da rei. Matematiari esto izlaze na kraj sa NP problemima tako to naprave veliki broj potencijalnih reenja koja se zatim mogu isprobavati u idealnom sluaju odjednom ili eventualno paralelno. Naunici sa Notr Dam Univerziteta su nedavno dizajnirali specijalnu poruku koja se simultano alje Web serverima tako da deo poruke sadri mogue reenje problema. Naunici su ovaj sistem isprobali tako to su ciljnim serverima dali da isprobaju validnost odgovora putem kapitalizacije na raunu koji serveri svejedno obavljaju, a to je jednostavni proverni zbir u TCP-u (Transmission Control Protocol) koji u uobiajenom sluaju proverava da li se poruka nije sluajno izmenila tokom puta. Jedna od osobina TCP funkcije je ta da predstavlja dovoljno monu logiku osnovu za implementaciju Bulove logike, a time i bilo koje aritmetike operacije. Naunici su dizajnirali poruku tako da izabrani proverni zbir alje odgovor u sluaju da je provereno reenje ispravno. U suprotnom sluaju, TCP proverni zbir ne nalazi reenje ispravnim i kao posledica toga i ne alje odgovor. Kada su ovu ideju tzv. parazitskog raunanja sproveli u stvranosti i to na Web serverima du severne Amerike, Azije i Evrope, sve je radilo kao pod konac. Inae, parazitsko kompjutersko raunanje ne spada u hakerisanje, s obzirom da se primenom ove tehnike ne naruava bezbednost kompjutera, ve se jednostavno alju paketi ka njemu koje on nakon obrade ili odbacuje ili vraa odgovor ka poiljaocu.

- Koji je to kompjuterski problem 2038. godine?

Veina programa napisanih u kompjuterskom jeziku C relativno je imuna na problem 2000. godine, ali umesto toga kod njih postoji problem 2038. godine. Naime, C programi koriste zbirku naredbi koja se zove biblioteka standardnog vremena. Ova baza podataka uspostavlja standardni 4-bajtni format za skladitenje vremenskih vrednosti, a takoe prua i niz funkcija za njihovo proraunavanje, konvertovanje i displej. U ovom standardnom 4bajtnom formatu, poetak raunanja vremena podeen je na podne 1.januara 1970. godine. U tom trenutku, vrednost vremena je bila jednaka nuli, a svaka sledea sekunda je dodavala na vremensku vrednost broj jedan. Tako, vremenska vrednost od 919642718 oznaava da je upravo toliko sekundi proteklo od podneva, 1. januara 1970. godine to odgovara Nedelji, 21. februaru 1999. godine i 16:38:18 po pacifikom vremenu. Meutim, problem se javlja ako znamo da je maksimalna vrednost 4-bajtnog celog broja jednaka 2 147 483 648. Do ovog broja e se doi 19. januara 2038. godine, a zbunjeni kompjuter koji koristi neki od C programa sa bibliotekom standardnog vremena, verovatno e poeti da ima probleme sa raunanjem vremena. Ipak, ovaj problem e se lake reiti nego problem 2000. godine (posebno na mainframe kompjuterima), najverovatnije putem prevoenja C programa u nove verzije biblioteka vremena koje e koristiti 8-bajtne vrednosti za skladitenje vremenskih vrednosti. Inae, za IBM PC-e (PC - personalni kompjuteri) postoji jo i problem 2116. godine. Naime, PC raunaju poetak vremena kao 1. januar 1980. godine i od tada svaku

novu sekundu dodaju 32-bitnom celom broju (slino UNIX vremenu). Ipak, i ovaj broj e doi do svoje kranje granice tokom 2116. godine. Takoe, Windows NT operativni sistem koristi 64-bitni ceo broj za merenje vremena, pri emu svakih 100 nanosekundi (nanosekunda je milijarditi deo sekunde) poveava vrednost ovog broja za 1. Za njega je vreme poelo 1. januara 1601. godine, pa on stoga poseduje problem 2184. godine. S druge strane, Macintosh kompjuteri kompanije Apple su u pogledu na probleme sa merenjem vremena potpuno pouzdani sve do 29 940. godine.

- Koji je najbri kompjuter na Zemlji?

Trenutno najbri kompjuter na Zemlji je IBM-ov RS/6000 SP superkompjuter, poznat i pod nazivom ASCI White koji je u stanju da izvri itavih 12,3 triliona raunskih operacija u sekundi. Brzina ovog kompjutera koji se nalazi u amerikoj Lorens Livermor nacionalnoj laboratoriji na hiljade puta je vea od brzine obrade podataka jednog prosenog kunog kompjutera. Pentium, npr. ima sposobnost obrade podataka od oko 100 miliona raunskih operacija u sekundi. Meutim, svi vetaki kompjuteri sveta su i dalje neuporedivo sporiji od najbreg prirodnog kompjutera, odnosno naeg mozga koji u samo jednoj sekundi izvravava oko 10 kvadriliona operacija. Naime, i pored toga to kompjuteri dananjice imaju takt od oko 10-9 sekundi, dok proseno vreme stvaranja akcionog potencijala neurona (vreme za koje se izvri prenos informacije du jedne nervne elije) iznosi oko 10-3 sekundi (to znai da je ljudski nervni sistem milion puta sporiji od elektronskog sistema kompjutera), ljudski mozak je i dalje superioran u odnosu na kompjutere kada su u pitanju za kompjutere komplikovani zadaci kao to su obrada i prepoznavanje slika, orijentacija i kretanje u prostoru promenljivih osobina, razumevanje govora itd., to je upravo posledica mogunosti mozga da paralelno obrauje informacije. Samo za proces pisanja diktata, ljudski mozak obavlja oko 100 miliona procesa u sekundi, a ovako jednostavan zadatak jo uvek nije u stanju da izvri ni najsavreniji kompjuter na svetu. Takoe, u elji da izraunaju skladini kapacitet, odnosno memoriju ljudskih bia, naunici su pokuali da izraunaju sve mogue naine meusobnog povezivanja oko 100 milijardi neurona (nervnih elija) koliko ih ima u mozgu i doli su do zakljuka da je potencijalna ljudska memorija praktino beskrajno velika, s obzirom da je procenjeno da na mozak moe da sadri u sebi mnogo vie informacija nego to ima elektrona u naem Kosmosu. Takoe, poto svaka veza neuron neuron moe da uestvuje u vie memorijskih konstrukcija, ovaj broj bi bio jo mnogo vei. Naravno, kompjuteri sa svakim novim danom postaju sve bri, pa je u trenutku dok ovo itate, titulu najbreg kompjutera na naoj planeti moda preuzeo i neko drugi.

- ta je to PDA?
Mnogi ljudi danas umesto sveica i agendi u kojima se zapisuju vremena zakazanih sastanaka ili lepe misli, u istu svrhu koriste male kompjutere koji mogu stati u aku, a nazivaju se Personalnim digitalnim asistentima (Personal Digital Assistants - PDA) i za razliku od obinih sveica mogu sami raunati, planirati, obavetavati nas na vreme sastanaka (putem sata ili alarma), procesovati rei, svirati muziku, putati MPEG filmove ili video igre i download-ovati e-mail. 1984. godine se pojavio prvi PDA pod imenom Psion 1 koji je mogao da pamti adrese i telefonske brojeve, a uz to je posedovao i kalendar, sat i digitron. Svi PDA-i se mogu podeliti na one koji se mogu drati u ruci i one koji se mogu drati na dlanu. Ipak, svim PDA-ima je zajedniko posedovanje: mikroprocesora, operativnog sistema, memorije, baterija, LCD displeja, ulaznog ureaja dugmii u kombinaciji sa dodirnim ekranom ili tastaturom, ulazno/izlaznih portova, kao i desktop PC software-a. Mikroprocesor je mozak PDA, i on koordinira svim njegovim funkcijama u skladu sa

programiranim instrukcijama. Operativni sistem sadri sve prethodno programirane instrukcije koje kau mikroprocesoru ta treba da radi. PDA ne poseduje hard disk, ve sve osnovne programe (adresar, kalendar, memo pad i operativni sistem) skladiti u ROM ipu, dok se naknadno dodati podaci i programi uvaju u RAM-u ureaja ija memorija iznosi oko 32 MB. Stoga za razliku od standardnih PC-a, nije potrebno ekati odreeno vreme nakon paljenja ureaja da se aplikacije uitaju. Neki modeli PDA se snabdevaju pomou alkalnih (AAA) baterija dok neki koriste baterije koje se mogu ponovo puniti, kao npr. litijumske, nikl-kadmijumske ili nikl-metal hidridne baterije. Za razliku od LCD displeja desktop i laptop kompjutera, koji se uglavnom koriste kao izlazni ureaji, PDA koriste svoje ekrane, kako za iznos tako i za unos informacija. Osim aktiviranja odreenih programa dodirom, uz pomo posebnog penkala, mogue je direktno po ekranu ispisivati tekst koji specijalan software (na primer Graffiti ili Jot) prepoznaje kao slova ili brojeve i direktno ih prevodi u memoriju ureaja. Naime, ekran PDA predstavlja jedan vieslojni sendvi, na ijem vrhu se nalazi tanki plastini ili stakleni list sa otpornom presvlakom na svom dnu. Ovaj sloj pluta na tankom sloju neprovodnog ulja ispod koga se nalazi sloj stakla obloen sa slinom otpornom oblogom. Tanke ipke srebrnog mastila oblau horizontalne i vertikalne ivice stakla, a direktna struja se primenjuje naizmenino na svaki par ipki, stvarajui naponsko polje izmeu njih. Kada penkalom dodirnemo ekran, gornji i donji sloj se dodiruju (tzv. touchdown), to uzrokuje promenu u naponskom polju, to se registruje pomou driver-a touch screen software-a koji skenira ekran hiljadu puta u sekundi i alje podatke trenutno aktivnom programu. Takoe, neki najnoviji PDA ureaji ukljuuju i tehnologiju prepoznavanja glasa, gde je dovoljno da priamo u mikrofon i software e prevoditi glasovne talase u podatke. Poto su predodreeni da asistiraju PC-evima, PDA mogu slati podatke veim kompjuterima preko serijskog ili USB porta na PDA ili preko infracrvenog komunikacionog porta koji e na infracrvenim talasima slati informacije drugim kompjuterima. Inae, najlaki PDA na planeti je danas teak samo oko 50 grama.

- ta je to Majestic?
Kompanija Electronic Arts je nedavno napravila kompjutersku interaktivnu igru koja se ne odigrava samo na kompjuterskim ekranima, ve se seli i u stvarni svet. Majestic stavlja svoje igrae u sred spletke u vezi sa kompanijom za pravljenje kompjuterskih igara iji poslednji proizvod sadri agendu sa misterioznim, top-secret politikim organizacijama tokom ijeg razotkrivanja igra dolazi u interakciju sa drugim igraima putem uobiajenih sredstava svakodnevne komunikacije, kao to su mobilni telefoni, faks maine, ICQ itd. Ime ove igre potie iz Majestic dokumenta koji je opisivao rad tajne amerike organizacije koju je 1947. godine osnovao tadanji ameriki predsednik Hari Truman (Harry. S. Truman) radi istraivanje pojava NLO-a (Neidentifikovanih Leteih Objekata) i vanzemaljskih bia i koja se zvala Majestic-12. Igrai Majestica interaguju sa izmiljenim likovima, razotkrivajui dokaze i traei odgovore koji bi reili misteriju zavere. Igra se prilagoava svakom igrau tokom njegovog napredovanja u reavanju misterije, a u stanju je i da primeti kada igrau ne polazi za rukom da prevazie odreenu prepreku, pa tada igra pomae igrau da rei igru i tako pree na sledei nivo. Igra se prikazuje po epizodama tokom sezona (jedna epizoda meseno), a prvi set od 9 epizoda je bio lansiran jula 2001. godine. Tokom igranja Majestica, likovi iz igre vam mogu slati poruke preko e-mail-a, telefona, faksa, AOL Instant Messengera (AIM) i svih drugih komunikacionih sredstava, a sami igrai provode vreme igranja etajui se po jednom od stotinak specijalizovanih Web sajtova gde trae neophodne dokaze. Sve to vam je potrebno za igranje Majestic-a su: kompjuter sa Windows operativnim sistemom, Pentium procesor od 166 MHz, 32 MB RAM-a, 3 MB slobodne memorije na hard disku, video kartica sa memorijom od 4 MB, modem sa minimalnom brzinom od 56 Kbps, Flash 4,

RealPlayer 8, AOL Instant Messenger 3 ili 5, Internet browser, e-mail i program Majestic Alliance koji se download-uje sa jednog od dva Netscape enterprise Web servera koji rade na Sun Solaris operativnim sistemima. Osim ova dva servera, platformu igre Majestic ini jo Oracle Enterprise server sa bazom podataka u kome se nalaze svi podaci u vezi sa igrom, kao i sedam BEA WebLogic aplikacionih servera.

- ta je to kompjuterizovana odea?
Za nekoliko godina emo moda biti u prilici da nosimo pametne majice koje e itati brzinu otkucaja naeg srca ili pratiti ritam naeg disanja, muzike jakne koje e u tkanini imati ugraen itav muziki studio ili odeu sa ugraenim LED monitorima na kojima emo moi da gledamo TV ili neki film po izboru. Svi ovi primeri kompjuterizovane odee e uskoro postati prvi korak ka pravljenju portabl kompjutera i elektronskih ureaja koje neemo morati da vezujemo za naa tela ili nosimo u depovima da bismo ih uinili pokretnim. Ipak, pamuk, poliester ili vetaka svila nisu dovoljno dobri prenosnici elektrine energije, to je neophodan uslov da bi se odea digitalizovala. Meutim, metalna prediva se ve dugo koriste u industriji odee. U svrhu pravljenja digitalne odee, istraivai iz MIT Media laboratorije se koriste svilenom organzom, vrstom tkanine koja se itav vek koristi u Indiji za pravljenje raznih vrsta odee. Svilena organza je skoro idealna za proizvodnju kompjuterizovane odee, jer se pravi iz dve niti koje su elektroprovodne. Prvo vlakno predstavlja najobiniju svilu, dok se drugo vlakno, koje je postavljeno normalno na niti prvog vlakna, sastoji od svilenih niti obmotanih sa tankom bakarnom folijom. Upravo ovaj bakarni dodatak prua svilenoj organzi sposobnost provoenja elektrine struje. Zapravo, metalna vlakna se prave slino telefonskim icama. Isecite jedan telefonski kabl i primetiete tanku bakarnu icu obmotanu oko niti najlona ili poliestera. Poto metalna prediva mogu izdrati prilino visoke temperature, ona se mogu iti ili vesti pomou industrijskih strojeva, to omoguava masovnu proizvodnju kompjuterizovane odee. Kada se tkanina saije do eljenog oblika, u nju se moraju uiti dodatne komponente kao to su otpornici, kondenzatori i kalemi. Sve druge komponente kao to su LED lampice ili monitori, kristali, piezo pretvarai, kao i sve druge povrinske komponente e morati da se leme direktno za metalno predivo za ta naunici kau da nije teko izvodljiv proces. Svi dodatni elektronski ureaju bi se mogli zakaiti za odeu pomou specijalnih zihernadli kako bi se lako mogli skinuti pre pranja odee. Levi-eva muzika jakna je napravljena od svilene organze i kontrolie se pomou tkaninske kapacitivne tastature. Natampana kola omoguavaju da kada pritisnemo neku dirku sa tastature, dolazi do poveanja kapacitivnosti elektrode koju dodirujemo. Tastatura je povezana sa MIDI sintisajzerom koji svira tonove pritisnutih dugmia. Energija za snabdevanje kola bi mogla da potie iz Sunca, vetra, promene u temperaturi ili mehanikoj energiji pod dejstvom okretanja navoja ili samo hodanja, a u budunosti se oekuje i razvoj piezoelektrine tkanine koja bi mogla da stvara elektrinu energiju pod dejstvom savijanja. Prva pametna majica je napravljena na Georgia Tech-u, a u njoj su osim redova optikih i elektrinih vlakana, uiveni i specijalni senzori koji prate i daju informacije o tempu kucanja srca, telesnoj temperaturi, pulsu, krvnom pritisku, kao i brzini disanja.

- ta su to tampai kompjuteri?
tampai kompjuteri predstavljaju proizvode spajanja konvencionalne tehnologije tampanja sa pravljenjem kompjuterskih ipova, a sve u svrhu dobijanja jeftinijih i fleksibilnijih kompjuterskih komponenti. Jedno proseno postrojenje za proizvodnju mikroprocesora kota oko 2 milijarde dolara i potrebno mu je pune dve nedelje za izradu jednog jedinog mikroprocesora na bazi silicijuma. Meutim, danas se vre intenzivna

istraivanja koja e nam jednog dana omoguiti da pravimo sopstvene kompjuterske komponente, ali ne na silicijumskim, ve na plastinim ploicama. Bie dovoljno da sa Interneta download-ujemo dizajn mikroipa i jednostavno ga odtampamo na plastinoj podlozi pomou desktop proizvodne maine koja po izgledu podsea na obian, ink jet tampa. Smatra se da e kompjuteri naredne generacije biti praktino nevidljivi, odnosno stopljeni sa svakodnevnim predmetima oko nas, kao npr. na odei. Pomou mastila sainjenog od suspenzije poluprovodnikih nanoestica (estica reda veliine jednog nanometra, odnosno jednog milijarditog dela metra) u tenosti, mogue je iscrtavati ili tampati komponente na plastinim ploicama. Neke od elektronskih komponenti dobijenih ovom metodom u laboratoriji MIT-a su: termalni pobuivai (kod kojih se toplota koristi za irenje komponenti i stvaranje pomeraja), linearni motori (kod kojih magnet ne krui oko namotaja ice kao kod obinih elektrinih motora, ve se kree napred-nazad slino klipu), mikroelektromehaniki sistemi (prekursori ili mostovi ka nanotehnologiji, a koriste se u nizu ureaja ukljuujui pejsmejkere, igre, akcelerometre itd. gde obavljaju razne funkcije, kao npr. oitavanje, raspoznavanje, komunikaciju i pobuivanje na rad). Kompanija MediaLab je takoe, napravila ipove pomou drugaije tamparske tehnologije. Naime, polimerni peati sa urezanom strukturom tranzistora su umakani u nanoestino mastlo i zatim runo pritiskani na supstrat. Ipak, kompanija, Bell Labs Innovations je 1997. godine napravila prvi tampani tranzistor. Korienjem plastinih providnih listova, teni plastini poluprovodnik se stavljao preko mree od nerajueg elika i tako formirao viestruke slojeve tranzistora. Nakon isparavanja rastvaraa iz smee, na mrei je ostajala samo plastika. Ipak, dananji desktop proizvodni ureaji mogu praviti plastine tranzistore reda veliine 25 mikrometara, to je isuvie veliko u odnosu na rezoluciju od 0,2 mikrometra koja je potrebna za izradu mikroprocesora. Kompanija Intel je npr. u stanju da na silicijumskom ipu spakuje oko 10 miliona tranzistora na kvadratiu osnovice nekoliko stotina nanometara. Takoe, tampani plastini tranzistori su oko 100 puta sporiji od konvencionalnih silicijumskih tranzistora, ali se i pored toga smatra da e kroz nekoliko decenija tehnika tampanja plastinih kompjutera biti znatno unapreena, a oni e u svakom sluaju uskoro nai primenu u odei, etiketama, igrakama, jeftinijim mobilnim telefonima, viestrukim displejima, digitalnim kamerama u okviru biznis kartica itd.

- ta su to DNK kompjuteri?
DNK molekuli spiralnog oblika nalaze su u srcima svih naih ivih elija odakle upravljaju fukcionisanjem elija. Njihov memorijski kapacitet je toliko veliki da se procenjuje da se na jednom milionitom delu kubnog milimetra moe uskladititi oko milijardu bitova. Stoga, kada bismo uspeli da napravimo memoriju sa takvom gustinom podataka, tada bi sve knjige koje su ljudi napisali do danas mogle da stanu u zapreminu od 100 cm3, to je zapremina koja otprilike odgovara jednoj fudbalskoj lopti. Umesto silicijumskih ipova i elektrine struje koje koriste konvencionalni kompjuteri dananjice, DNK kompjuteri upravo koriste nukleotide (adenin-A, guanin-G, citozin-C i timin-T koji spojeni izmeu sebe preko po jednog ciklinog molekula eera dezoksiriboze i fosfatne grupe PO4 formiraju dva meusobno obmotana spiralna lanca u okviru molekula DNK) kao memorijske jedinice, dok rekombinujue DNK tehnike predstavljaju osnovne raunske operacije. Ulazne i izlazne informacije su niti DNK, iji redosled nukleinskih kiselina predstavlja odreenu informaciju. Tipian program u DNK kompjuteru se izvrava nizom biohemijskih operacija, koje utiu na sintezu, izdvajanje, modifikaciju ili kloniranje DNK lanaca. Glavna razlika izmeu elektronskih i DNK kompjutera je kapacitet memorijskih jedinica. Naime, dok elektronski kompjuteri imaju dve razliite mogue pozicije (0 i 1), DNK kompjuteri imaju 4 dozvoljena poloaja (A, G, C ili T), pa je stoga njihov memorijski kapacitet znatno vei. Uz to, svaki

molekul DNK moe sadrati istu koliinu informacija kao i itav elektronski ip, a da pri tome zauzima 10 000 milijardi manje prostora od jednog silicijumskog ipa. Meutim, raunarske biohemijske operacije su jo uvek veoma spore, a i ee su podlone grekama, pa se ovakvi kompjuteri jo uvek nalaze u fazi razvoja i verovatno jo uvek daleko od realne primene.

- ta je to elektronski nos?
Ljudski nos koristi sloeni sistem meusobno povezanih receptora i neurona (nervnih elija), koji reaguju na molekule iz pare mirisa i zatim provode adekvatan signal mozgu radi interpretacije. Kod elektronskog nosa, niz hemijskih senzora se koristi za imitiranje proteinskih receptora u ljudskom nosu. Svaki od ovih senzora odgovara specifinim signalom na odreeni miris, a senzori su elektronskim putem povezani sa mikroprocesorom ili kompjuterom, gde se vri prepoznavanje mirisa uz pomo specijalno programiranog softwarea. Tehnologija elektronskog nosa, koju su izumeli naunici sa Kalifornijskog Instituta za tehnologiju koristi niz senzora, pri emu je svaki sensor sastavljen od polimera ispunjenog provodnim esticama. Kada senzori dou u kontakt sa parom arome, dolazi do irenja polimera, to dovodi do promene otpora ovog kompozitnog materijala. Elektrini signal srazmeran promeni otpora prenosi se na kompjuter, gde se na osnovu signala sa itavog niza senzora, odreuje tip, koliina i sastav registrovanog mirisa. Kao i u sluaju prirodnog nosa, proces uenja, odnosno navikavanja na odreene mirise i njihovog prepoznavanja, je neophodan.

- ta je to magnetski RAM?
Za razliku od televizora, koji nam prui sliku skoro istog trenutka kada ga upalimo, nakon paljenja kompjutera neophodno je priekati nekoliko desetina sekundi ili nekoliko minuta da kompjuter podigne sistem, tj. da u svoj RAM uita sve informacije, neophodne za funkcionisanje operativnog sistema. Meutim, magnetski RAM poseduje mogunost skladitenja vee koliine podataka, kao i breg pristupa podacima uz manju potronju energije, a i itav proces podizanja sistema e se primenom magnetskog RAM-a izvriti za deli sekunde. Ukoliko bi se masovnom proizvodnjom MRAM ipova uskoro ovladalo, oni bi mogli da se pojave u kompjuterima, mobilnim telefonima i elektronskim igrama ve oko 2004. godine, gde e zameniti znatno skuplji i manje efikasan dinamiki RAM, kao i fle memoriju. Naime, svaki kompjuter poseduje BIOS (Basic Input/Output System), tip softwarea koji izvodi niz operacija tokom procesa podizanja sistema. Osim uitavanja operativnog sistema u memoriju kompjutera, BIOS izvodi proces zapisivanja i brisanja podataka na svakoj memorijskoj adresi, a prva stvar koju radi je provera informacija zapisanih na malom delu RAM-a (64 bajta) pod imenom CMOS (Complimentary Metal Oxide Semiconductor) ip. Meutim, za razliku od dinamikog RAM-a, MRAM e radi skladitenja bitova podataka umesto elektriciteta, koristiti magnetizam. U MRAM ipu se samo mala koliina naelektrisanja koristi za skladitenja podataka i to za menjanje polariteta svake memorijske elije na ipu. Slino fle memoriji, a za razliku od DRAM-a, MRAM predstavlja oblik trajne memorije, to izmeu ostalog znai da e njegova primena dovesti i do dueg trajanja baterija koje napajaju ip.

- ta su to dijamantski ipovi?
Postoji realna mogunost da bi se mikroelektronski ipovi u budunosti mogli moda praviti od dijamanta, pre nego od silicijuma. Nemaki naunici sa Instituta u Ausburgu su

pronali nain za pravljenje tankih, visoko kvalitetnih dijamantskih filmova. Poznato je da dijamant ne provodi elektrinu struju ba najbolje ali ako se u njegovu kristalnu reetku ubace strani elementi, kao na primer bor ili azot, onda se ovakvim dopingovanjem obezbeuju dodatni elektroni u reetci, ime dijamant postaje poluprovodnik slian silicijumu. Dobre osobine dijamantskih ipova u odnosu na silicijumove su npr. da su postojani sve do temperature od 500 oC, za razliku od silicijumovih koji gube funkcionalnost ve na 150oC. Zatim, dijamant moe podneti znatno vei napon, pa bi dijamantski ipovi bili jo manji od silicijumovih, a radili bi pri istom naponu. Ove i druge prednosti ine dijamantske filmove veoma atraktivnim za elektroniku budunosti. Za sada postoji samo jedan problem, a to je nehomogenost kristalne strukture dijamantskog filma (granice izmeu kristalnih zrna), to onemoguuje potpuno pravolinijski tok struje elektrona kroz kristal.

- ta su to genetiki algoritmi?
Algoritmi u matematici predstavljaju naine reavanja problema (tj. zadataka) putem korienja jednostavnijeg kompjuterskog metoda, tj. jednostavnijih naredbi. Algoritmi se danas koriste prilikom reavanja raznih tipova problema kao jasno definisana uputstva koja vode reenju zadatka po redosledu koraka koje oni prikazuju. Prvi korak u pravljenju nekog kompjuterskog programa koji e reavati neki zadatak predstavlja pisanje algoritma, ija se struktura zatim prevodi na odreeni kompjuterski jezik, koji zatim sam kompjuter prevodi u digitalne informacije. Logiko rasuivanje kompjutera se nalazi na nivou algoritama, to znai da njegovi postupci uvek slede tano definisan put koji je definisan algoritmom, pa na taj nain za razliku od ljudskog rasuivanja, kompjuteri ne poznaju intuiciju i procene. Meutim, genetiki algoritmi su kompjuterski programi iju su globalnu strukturu dizajnirali matematiari, odnosno programeri, ali ije fine detalje odreuje sam kompjuter. Naime, izvesnim linijama u programu je dozvoljeno da mutiraju i evoluiraju slino pojedinanim genima lanca DNK. Tako, od originalno programa-majke, kompjuter moe generisati na hiljade programa-kerki koji se svi po neemu razlikuju usled sluajnih mutacija generisanih od strane kompjutera. Programe-kerke kompjuter zatim koristi za reavanje odreenih zadataka. Mnogi od programa-potomaka budu neuspeni u reavanju problema, ali onaj koji ode najdalje u reavanju problema, moe se dalje reprodukovati i kreirati novu generaciju mutiranih programa-kerki. Borba za opstanak se interpretira u svetlu toga koji program prie najblie reenju problema. Ponavljanjem ovog procesa, matematiari se nadaju da e bez spoljanje intervencije, genetiki algoritmi biti u stanju da evoluiraju i ree razne tipove problema, a u mnogim sluajevima je ovaj pristup ve postigao veliki uspeh. Ipak, kada su u pitanju razni matematiki dokazi koje na ovaj nain reavaju kompjuteri, potrebno je uzeti u obzir da dobijanje odgovora od strane kompjutera doprinosi znanju, ali esto ne doprinosi i razumevanju, koje je zapravo istovremeno i sutina i cilj znanja.

- ta je to fuzzy logika?
Standardna logika koju primenjuju digitalni kompjuteri dananjice koristi samo tri operacije (i, ili i ne), a primenjuje se na pojmove koji su ili potpuno istiniti, tj. imaju stepen istine jednak jedinici, ili su potpuno lani, tj. imaju stepen istine jednak nuli. Tzv. nejasna ili fuzzy logika predstavlja uoptavanje principa standardne kompjuterske logike po kome bilo koji pojam ili tvrdnja moe posedovati stepen istine jednak bilo kom broju izmeu nule i jedinice, a smatra se da e se u budunosti koristiti za kompjutersko rezonovanje u vezi sutinski nejasnih tvrdnji, koje se ne mogu precizno opisati putem matematikih modela, a takve osobine bi mogle biti npr. visina, lepota, mudrost, razboritost, znanje, mataIako ovaj tip logike ve nalazi primenu u jeziki kontrolisanim ureajima, kao i u svim kompjuterskim

sistemima koji poseduju, odnosno toleriu izvestan stepen nesigurnosti ili suprotnosti, smatra se da ovaj tip logike nee nai vrhunac svoje primene u vetakoj inteligenciji visokog nivoa, ve u kontrolnim mainama niskog nivoa, a posebno u potroakim proizvodima. U Japanu se jo od 1980. godine zapoelo sa integrisanjem malih analognih fuzzy sistema u obinim digitalnim kunim aparatima, kao to su usisivai, mikrotalasne penice, vozovi, liftovi ili video kamere, a ovakvi aparati imaju sposobnost automatskog adaptiranja na razliite uslove. Tako, bi npr. usisiva sam po sebi jae usisavao prainu na prljavijim mestima na tepihu.

- Kako kompjuteri stvaraju sluajne brojeve?

Kompjuteri predstavljaju logike maine to znai da nijednu svoju odluku ne preputaju sluaju, ve sve rezultate donose na osnovu unapred precizno definisanih naredbi. Stoga se problemu stvaranja potpuno sluajnih brojeva prilazi na jedan od dva naina. Mogue je npr. napraviti neku vrstu ureaja koji posmatra neki nepredvidljivi prirodni proces i alje dobijene rezultate kompjuteru. Takav ureaj bi mogao biti radioaktivni materijal ispred Gajgerovog brojaa ili pak, sam Gajgerov broja koji uvek otkucava prisustvo jonizujueg kosmikog zraenja u svojoj blizini. Naime, radioaktivna estica tokom leta kroz vazduh svojom velikom kinetikom energijom jonizuje estice vazduha, odnosno dovodi do pretvaranja neutralnih atoma na pozitivno i negativno naelektrisane jone, koji zatim bivaju privueni ka elektrodama Gajgerovog brojaa, a kada stignu na njih, broja otkucava jedna impuls. Poto je radioaktivni raspad jezgra atoma ili nailazak kosmikih zraka relativno sluajan proces koji se nalazi izvan dananjih mogunosti ljudskog predvianja, pa stoga podlee zakonu verovatnoe, tako e brojevi na izlazu Gajgerovog brojaa priblino zadovoljavati kriterijum sluajnosti. Ipak, ovaj pristup dobijanju sluajnih brojeva je veoma redak, zbog svoje nepraktinosti, pa se stoga najee dizajnira formula koja stvara pseudosluajne brojeva, a njene karakteristike su sledee: neponavljanje (nizovi brojeva se ne smeju vrteti u krug i neprekidno ponavljati); dobra raspodela brojeva (svi brojevi od 0 do 9 bi trebalo da budu podjednako zastupljeni tokom dueg perioda vremena) i nedostatak predvidljivosti (nemogunost predvianja sledeeg broja, osim ukoliko ne znamo formulu i poetnu ulaznu vrednost, koja takoe mora biti sluajan broj, a za ije dobijanje se u veini sluajeva koriste datum i vreme). Stoga, kada sledei put budete videli kompjuterski program kako baca kockicu, znajte da ovaj proces ne poseduju ni priblino toliko razliitih faktora koji deluju presudno na dobijeni rezultat (izlaznu vrednost) kao to je sluaj prilikom stvarnog bacanje kockice u prirodi.

- ta je to teksturno mapiranje?
Najvei broj trodimenzionalnih objekata koji se dizajniraju za potrebe kompjuterskih igara, sastoje se od mnotva poligona. Da biste nacrtali jedan poligon, neophodno je da nacrtate barem tri neparalelne linije, a zatvoreni oblik koji e ove linije oiviavati predstavljae jedan poligon. Stranice poligona povezuju niz koordinata u trodimenzionalnom prostoru koji kreira kompjuter, a svaka ivica poseduje po jednu X (definie relativno rastojanje na desno ili na levo u virtuelnom prostoru), Y (definie relativno rastojanje na gore ili na dole u virtuelnom prostoru), i Z (definie relativno rastojanje ka napred ili ka nazad u virtuelnom prostoru) koordinatu. Kada se definie oblik svakog poligona, neophodno je i obojiti ga u eljenom maniru, to se moe uraditi na jedan od etiri naina. Ravno senenje pridaje samo po jednu boju svakom poligonu, to predstavlja veoma brz nain bojenja, ali e obojeni objekti izgledati pomalo vetaki. Guroovo (Gouraud) senenje se znatno ee koristi eljene boje se nanose na svaku od ivica pojedinanih poligona i zatim se meaju du povrine poligona. Poto je ivica svakog poligona povezana sa najmanje tri druga poligona,

ovaj nain bojenja ini kompjuterske objekte znatno prirodnijim. Jo sloeniji tip senenja predstavlja Fong (Phong) bojenje koje se retko koristi u igrama. Naime, tamo gde se pomou Guroovog senenja interpoliraju boje putem usrednjavanja intenziteta boja ivica, Phong senenje usrednjava boju svakog piksela na bazi boje susednih piksela. Jo jedna uobiajena tehnika za definisanje izgleda poligona predstavlja tzv. teksturno mapiranje koje moete lako zamisliti kao umotavanje poklona u ukrasni papir. Poklon koji zavijamo je ustvari bezbojni poligon, a ukrasni papir je eljeni dizajn i izgled naeg poligona. Teksturno mapiranje zahteva korienje druge slike koja se presvlai preko objekta. Veina konzola za video igre i adaptera kompjuterske grafike sadri posebnu memoriju u kojoj se uvaju slike koje se koriste za teksturno mapiranje i specijalan ip pomou koga se slike primenjuju na svaki poligon u pokretu. Ovakav nain bojenja pokretnih i pozadinskih kompjuterskih objekata prua izuzetno realnu i detaljnu trodimenzionalnu animacionu virtuelnu grafiku.

- Kako se likovi kompjuterskih igara kreu tako fluidno?

Pokretni likovi kompjuterskih igara poseduju tzv. kosture, koji slino naem skeletu, predstavljaju niz skrivenih objekata koji su meusobno povezani i kreu se jedni u odnosu na druge. Korienjem tzv. parenting (roditeljske) tehnike, ciljni objekat - dete se dodeljuje drugom objektu roditelju. Svaki put kada se pokrene roditelj, pokrenue se i dete u skladu sa osobinama koje su mu dodeljene. Kompletna hijerarhija se postie time to svi pokretni objekti poseduju i svoju decu, kao i svoje roditelje. Kada se napravi skelet pokretnog karaktera i unesu sve njegove roditeljske kontrole, vri se animacija lika. Jedan od najpopularnijih naina animacije kompjuterskih likova se zasniva na inverznoj kinematici, u okviru koje se objekti deca pomeraju tamo gde ih postavi animator, to uzrokuje pomeranje i objekta roditelja kao i itavog niza drugih objekata. Druga tehnika koja je popularna kod kompjuterskih igara jeste tzv. hvatanje kretanja, u okviru koje igra koristi mnotvo senzora radi prenoenja niza koordinata kompjuterskom sistemu. Ove koordinate su mapirane u skeletu pokretnog virtuelnog lika i prevode se u fluidno kretanje po ekranu, a opseg kretanja svakog pokretnog lika je programiran u igri. Ceo proces iniciranja kretanja lika po ekranu bi izgledao ovako: pritiskate dugme na kontroleru signalizirajui pomeranje unapred; dugme kontrolera predstavlja prekida koji u trenutku pritiska dugmeta zatvara elektrino kolo; kontroler alje rezultujue podatke konzoli; ip kontrolera u konzoli obrauje primljene podatke i alje ih logikom (aplikacionom) procesoru igre koji prepoznaje odreenu signaliziranu akciju karakteru u tom trenutku igre (pomeranje unapred); isti logiki procesor analizira sve faktore ukljuene u pravljenje pokreta (senke, sudaranje ili preklapanje modela, promena ugla posmatranja) i zatim alje nove koordinate skeletu lika (kao i sve druge promene) pomonoj maini, koja tumai scenu sa novim poligonima za svaki objekat na koji se utie signalom sa kontrolera, ponovo iscrtavajui scenu oko 60 puta u sekundi. Naravno, nakon svih ovih elektronskih procesa, vidite kako se kompjuterski lik pomera unapred.

- Kako se kreu roboti?

Tipian robot poseduje pokretnu fiziku strukturu, motor, sistem senzora, izvor napajanja, kao i kompjuterski mozak koji kontrolie sve pomenute elemente. Zapravo, robotika definicija robota nam kae da oni zapravo predstavljaju reprogramirajue mozgove (kompjutere) koji pokreu telo. Po ovoj definiciji, roboti se razlikuju od drugih pokretnih maina, kao to su npr. automobili koji premda u novije vreme najee poseduju kompjuter, ne kreu se samostalno. Roboti mogu biti razliitog izgleda, oblika i funkcija, pa stoga mehanizam njihovog pokretanja zavisi od tipa do tipa robota. Tako, neki roboti poseduju motorizovane tokove, dok neki poseduju nizove pokretnih delova, napravljenih najee od

metala ili plastike. Slino naim kostima, i pojedinani pokretni delovi tela robota su povezani zglobovima. Roboti okreu svoje tokove i upravljaju povezanim pokretnim segmentima uz pomo neke vrste pokretaa koja moe biti elektrini motor uz solenoide, hidraulini sistem, pneumatiki sistem (kod koga se sistem pokree dejstvom kompresovanih gasova), a veina robota koristi nekoliko pokretaa istovremeno. Robotu je pokretan i izvor energije za napajanje pokretaa, pa stoga u sluaju da se robot snabdeva elektrinom energijom, on mora posedovati ili baterije ili se mora ukljuiti u zidni utika. Hidraulinim robotima je takoe potrebna i pumpa za sabijanje hidraulinog fluida, dok je pneumatskim robotima potreban vazduni kompresor ili rezervoari sabijenog vazduha. Svi pokretai su povezani za elektrino kolo putem koga se motor i solenoidi snabdevaju elektrinom energijom, a putem koga se istovremeno i aktivira hidraulini sistem i to pomou elektrinih ventila. Naime, ventili odreuju putanju fluida pod pritiskom kroz mainu. Tako, na primer, ako eli da pomeri hidraulinu ruku, kompjuter robota bi otvorio ventil koji vodi od fluidne pumpe do klipnog cilindra zakaenog za ruku. Fluid pod pritiskom bi proirio klip, tako da se ruka isprui unapred. Najee, da bi pomerali svoje ruke ili noge u oba smera, roboti poseduju klipove koji se mogu pomerati u oba smera. Kompjuter robota kontrolie sve to je povezano sa elektrinim kolima u njemu. Da bi se pokrenuo robot, kompjuter pomou prekidaa aktivira sve neophodne motore i ventile. Takoe, veina robota je reprogramirajua da bismo promenili njegovo ponaanje, dovoljno je da napiemo novi program njegovom kompjuteru. Nemaju svi roboti senzorske sisteme, premda neki od njih mogu da vide, uju i miriu. Najee ulo robota je povezano sa njegovom sposobnou da posmatra sopstveno kretanje. Standardni dizajn ukljuuje tokie sa prorezima na svakom zglobu. LED svetiljka sa jedne strane svakog tokia sija svetlou koja kroz rupice pada na svetlosni senzor sa druge strane toka. Kada robot pokrene odreeni zglob, odgovarajui toak sa rupicama se obrne, a rupice na toku prekidaju kontinuitet snopa svetlosti dok se toak okree. Svetlosni senzor ita ovu informaciju koju nosi promenljiv intenzitet svetlosti i prenosi je do kompjutera koji stoga na osnovu ove putanje svetlosti tano zna koliko se pomerio zglob. Inae, isti ovaj sistem se koristi i u kompjuterskim mievima. Naziv robota potie od ruske rei robota to znai rad (premda je eki pisac Karel apek prvi uveo pojam robota u drami R.U.R. iz 1920. godine), a to solidno opisuje i potencijalnu primenu robota, s obzirom da je najvei broj njih predodreen da obavlja teke i ponavljajue proizvodne poslove. Najei industrijski robot je upravo robotska ruka koja se u tipinom sluaju sastoji od sedam metalnih delova povezanih sa est zglobova. Kompjuter kontrolie robota putem rotiranja pojedinanih stepeniastih motora (koji se za razliku od obinih motora pokreu u tanim razmacima, to omoguava preciznu koordinaciju pokreta) povezanih sa svakim zglobom (neke vee robotske ruke koriste i hidrauliku ili pneumatiku). Kada robotske ruke slue za premetanje predmeta (na svojim vrhovima, one mogu imati i svetiljke, burgije, rafcigere, sprej boje i sl.), one esto poseduju ugraene i senzore na pritisak koji kau njegovom kompjuteru koliko snano je ruka zgrabila odreeni objekat, ime se spreava isputanje noenog tereta. Da bi nauio robota kako da obavlja svoj posao, programer vodi njegovu ruku kroz tanu sekvencu pokreta koju bi robot trebalo da izvrava i to uz pomo runog kontrolera. Ovaj niz pokreta robot skladiti u svojoj memoriji i primenjuje ga dokle god predmati kao npr. puter od kikirikija silaze niz pokretnu traku ka njemu. Meutim, robotske ruke koje se kreu u ogranienom opsegu prostora je relativno lako napraviti u odnosu na robote koji bi trebalo da se slobodno etaju. Tada se kao npr. u sluaju robotskih rovera koji su se pre nekoliko godina proetali Marsom, tokovi ili pokretne trake pokazuju kao najpogodnija opcija (kao npr. NASA-in robot FIDO). Mnogi roboti sa nogama poseduju i siatem za uravnoteavanje koji se sastoji od niza iroskopa koji alju kompjuteru signale za uravnoteavanje poloaja. Kretanjem mnogih robota se upravlja pomou daljinskih upravljaa (tzv. lutkasti roboti), npr. radio signala (i radio prijemnika ugraenom u robotu) ili snopova infracrvene svetlosti. Ovakvi roboti su

veoma korisni prilikom isptivanja morskih predela, unutranjosti vulkana ili drugih planeta. Neki roboti zahtevaju samo delimino daljinsko upravljanje u okviru koga samo moemo locirati mesto na koje robot treba da stigne i on e sam tamo stii bez naeg vostva. Kada robot naie na prepreku, udarac sa njom aktivira senzor na udarce na osnovu ijeg signala robot skree u stranu, zaobilazi prepreku i nastavlja svoj put. Meutim, neki roboti koriste i infracrvene ili ultrazvune senzore (slino radarskim ili sonarskim ureajima za lociranje) pomou kojih ne moraju da se sudare sa preprekom da bi je zaobili. Mnogi moderni roboti poseduju dve kamere koje im pruaju stereo vid pomou koga imaju dubinsko vidno polje, na osnovu koga mogu da iscrtavaju mape svoje okoline) a esto poseduju i mikrofone, kao i razne senzore za miris pomou kojih analiziraju svoju sredinu.

- ta je to vetaka inteligencija?
Pod vetakom inteligencijom se podrazumeva osobina nekog predmeta da obavlja funkcije koje su na naoj planeti samo ljudska bia u stanju da urade. Uporedo sa napretkom moderne nauke, mnogi naunici posveuju svoje vreme istraivanju vetake inteligencije i to najee se koristei jednim od dva ucrtana pravca: fiziolokim - koji se bavi prouavanjem tokova misli u ljudskoj svesti, i tehnolokim - koji radi na razvoju kompjutera. Pojam vetake inteligencije se esto odnosi na kompjuterske sisteme i programe koji su u stanju da obavljaju neke sloenije zadatke od samog itanja i primene programskih naredbi. Iako su ovakvi, vetako inteligentni programi i dalje beskrajno daleko od toka ljudskih misli, primetan je napredak u rezonovanju kompjutera. Tako danas postoje kompjuteri koji su u stanju da prepoznaju pisane ili izgovorene informacije, kao i da formiraju zakljuke (ili skraene opise) iz odreenih informacija, daju odgovore na specifina pitanja, ili da preraspodeljuju informacije meu korisnicima zainteresovanim samo za posebne oblasti date informacije. Vanom osobinom ovih programa se smatra njihova osobina stvaranja gramatiki pravilnih reenica, kao i uspostavljanje veza izmeu ideja, rei, kao i asocijacija sa drugim idejama. Kompjuter sa vetakom inteligencijom bi mogao da ui, rezonuje, koristi jezik i eventualno formulie originalne ideje (odnosno, da donosi ideje koje se nadovezuju na posojei napredak u datom polju nauke). Ipak, svakom kompjuteru je potreban ovek koji e uneti u njega ulazne informacije, a njegov sistem rada se zasniva na brzom pronalaenju posledica svakog dejstva i zatim predvianja koja e informacija ostaviti najpogodnije posledice, to se esto ilustruje na principu programa za igranje aha. Neki roboti danas poseduju sposobnost uenja, odnosno mogunost skladitenja informacija koje su nastale njegovim iskustvom, odnosno interakcijom sa okolinom putem senzora. Meutim, jo uvek se ne zna da li e ovakav razvoj inteligencije zaista dovesti do toga da e kompjuteri jednoga dana samo na bazi gomilanja znanja posedovati inteligenciju slinu naoj. Uostalom, danas ne postoji nijedan poznati nain da se od kompjutera naprave androidi (kompjuteri sa emocijama), koji bi i itavom njihovom znanju pruili smisao postojanja, kao to je sluaj sa ljudskim biima.

- Kako kompjuteri mogu da igraju ah?

Za razliku od nas, misaonih bia, koji se igrajui ah sluimo kako logikom, tako i intuicijom, kompjuter koji igra ah, zapravo reava niz matematikih formula koje mu doputaju da tako brzo pronalazi odline poteze. Iz ovako razliitih pristupa ahu izmeu misaonih bia i kompjutera, proizilazi da dok ljudi vie vode rauna o optoj strategiji i formiranju plana igre, maina poklanja panju redosledu poteza, odnosno taktici. Na poetku svake ahovske partije, beli ima na raspolaganju 20 moguih poteza: 8 peaka mogu zakoraiti za po jedno ili po dva polja unapred, a dva konja imaju po dva polja na koja mogu

skoiti. Nakon to beli odigra svoj prvi potez, crni takoe ima na raspolaganju 20 moguih poteza, nakon ega se broj moguih poteza belog neto poveava i tokom cele partije, prosean broj moguih poteza za svakog igraa iznosi oko 38 po potezu. Kompjuter posmatra ahovsku partiju kao jedno drvo, ije grane su mogui potezi. Ukupan broj moguih poteza u jednoj ahovskoj partiji iznosi oko 10128, to je veoma veliki broj, pogotovo ako uzmemo u obzir da je na Kosmos star oko 1017 sekundi, a da ukupan broj atoma u Kosmosu iznosi oko 1075. Stoga, verovatno nikada nee biti napravljen kompjuter koji e biti u stanju da izgradi celo drvo moguih poteza i da nam da odgovor na kljuno ahovsko pitanje: ukoliko bi i beli i crni vukli najbolje mogue poteze, da li bi partiju dobio beli ili bi se ona zavrila remijem. Nekada se smatralo da e ah prestati da se igra kada se bude naao odgovor na ovo pitanje i kada bi se pronali potezi te savrene partije, ali kada se uzme u obzir broj od 10128 ahovskih kombinacija, najverovatnije je da e se ah ipak jo dugo igrati. Ono to kompjuter rauna igrajui partiju je zapravo drvo moguih poteza za 5 do 20 poteza unapred. Poto je prosean broj moguih pozicija po potezu jednak 38, kompjuter koji rauna 5 poteza unapred imae posao da prorauna 385 = oko 80 miliona ahovskih pozicija, dok e jedan kompjuter koji rauna 10 poteza unapred, pamtiti 6,27 triliona pozicija. Najbri ahovski kompjuteri dananjice izraunavaju oko milion pozicija u sekundi. Nakon to napravi drvo moguih poteza, kompjuter mora da proceni svaku od pozicija, oidnosno da odredi koliko je u svakoj poziciji povoljan poloaj njegovih figura u odnosu na figure protivnika. Kompjuter ovo vri reavanjem izuzetno komplikovane funkcije procene koja za svaku proraunatu poziciju daje kao reenje jedan broj. to je ovaj broj vei, to je pozicija povoljnija za kompjuter i kompjuter e povui potez ija pozicija odgovara maksimumu funkcije procene. Kada protivnik odigra svoj potez, kompjuter ponovo stvara drvo moguih poteza, rauna vrednost funkcije procene za svaku moguu poziciju i povlai nov potez. Savremeni ahovski kompjuteri poseduju mogunost usavravanja funkcije procene sa svakom novom partijom, tako da kompjuter zahvaljujui ovoj tehnici uenja, sa svakim novim danom igra ah sve bolje i bolje.

- ta su to cvetni kompjuteri?
Najvanije komponente kompjutera budunosti se moda nalaze u laticama cvea, liu drvea i stabljikama svih drugih biljaka. Naime, molekuli hlorofila - biljni pigmenti koji apsorbuju odreene talasne duine koje uglavnom odgovaraju plavoj i narandastoj boji, te stoga biljkama daju zelenu boju, imaju sposobnost da razdvoje naelektrisanje, odnosno da stvore razliku elektrinog potencijala koja se naziva naponom, a upravo se ovaj napon koristi za "napajanje", odnosno predavanje energije hemijskim reakcijama u okviru kojih se od vode i ugljen dioksida u procesu fotosinteze stvaraju molekuli ugljenih hidrata, odnosno hranljive materije. Biofiziari iz amerike Nacionalne laboratorije u gradu Ouk Ridu u Tenesiju smatraju da bi molekuli hlorofila zahvaljujui sposobnosti razdvajanja naelektrisanja mogli da imaju funkciju dioda, osnovnih komponenti elektronskih kola koje proputaju elektrinu struju samo u jednom smeru te stoga imaju vanu ulogu u okviru implementacije tzv. Bulove logike kod svih digitalnih kompjutera. Ovi molekuli koji imaju sposobnost razdvajanja naelektrisanja su dugaki samo oko 5 nanometara (odnosno 5 milijarditih delova metra), pa bi stoga mogli da ine delove mikroipova koji bi bili 1000 puta manji od dananjih poluprovodnikih ipova. Istraivai iz laboratorije u Ouk Ridu su ve izolovali pojedinane molekule hlorofila iz biljnog sveta i ugradili ih u platinom presvuene ploice - baze tzv. cvetnih ipova budunosti. Merenjem napona koji su stvarali pojedinani molekuli hlorofila dolo se do vrednosti od jednog Volta po molekulu, to je vie nego dovoljan napon za funkcionisanje hlorofilnih dioda u buduim ipovima koji e se graditi na molekularnom

nivou, a prvi primerci ovih zelenih ipova e se verovatno ve tokom prve decenije 21. veka pojaviti oko nas.

- ta su to kvantni kompjuteri?
Kompjuteri dananjice rade na principu manipulisanja bitovima, tj. binarnim brojevima koji se sastoje samo od jedinica i nula. Pokazalo se da prenoenje informacija putem bitovi dosta dobro odgovara nainu na koji klasina fizika vidi svet. Tako, npr. elektrini prekidai mogu biti otvoreni ili zatvoreni (0 ili 1), elektrina struja moe proticati ili ne proticati (1 ili 0), objekti mogu biti na nekom mestu ili ne (1 ili 0) itd. S druge strane, kvantni kompjuteri nisu ogranieni binarnom prirodom tvrenja u klasinom fizikom svetu, ve se zasnivaju na posmatranju stanja kvantnih bitova (tzv. qubita) koji osim to mogu da predstavljaju nulu i jedinicu, mogu predstavljati kombinaciju nule ili jedinice, kao i broj koji se nalazi negde izmeu nule i jedinice. Po zakonima kvantne fizike, ne moemo sa potpunom preciznou rei da li subatomska estica postoji ona, zapravo, poseduje izvesnu statistiku verovatnou postojanja na nekom odreenom mestu u odreenom trenutku vremena, ali ne postoji nain da saznamo da li je ona stvarno tamo sve dok je ne osmotrimo (tj. dok ne izvrimo merenje), a poto inom merenja utiemo na nau esticu, tako emo joj od nekoliko stanja koje ona moe zauzeti pridati samo jedno (kae se da je talasna funkcija estice iz superponiranih stanja vie funkcija kolabirala samo u jednu). Drugim reima, estica se istovremeno nalazi na svim mestima u Univerzumu sve dok ne izvrimo merenje njenog poloaja i ne pridamo joj izmerenu vrednost. Naunici iz IBM-a su napravili prve kvantne kompjutere uz pomo korienja nuklearne magnetne rezonance (NMR), tj. metode za merenje i menjanje spinova jezgara individualnih atoma. Elektromagnetni talasi iz radiofrekventnog opsega menjaju energetske nivoe atoma putem dejstva na spinove njihovih jezgara, a ovi atomi dalje reaguju sa drugim atomima na kontrolisan nain tako da se izmeu individualnih atoma uspostavlja tok informacija kojim se mogu dobiti podjednako ispravni odgovori i prorauni kao i uz pomo obinih, mikroprocesorskih kompjutera. Postoji itav niz prednosti koje e posedovati kvantni kompjuteri budunosti u odnosu na dananje kompjutere. Naime, atomi menjaju svoja energetska stanja veoma brzo, pa e informacije u kvantnim kompjuterima moi da se prenose znatno bre nego u najbrim mikroprocesorima dananjice. Takoe, za odreeni tip prorauna, jedan qubit e moi da zameni itav procesor, tj. 1000 jona nekog elementa e zauzeti mesto 1000 kompjuterskih procesora. Naalost, trenutno se smatra da veliki kvantni kompjuteri nee u skorije vreme nai primenu za procesovanje tekstova ili prenos e-mail poruka, ve e se uglavnom koristiti za kriptografiju, modelovanje, kao i indeksiranje velikih baza podataka. Najvei problem sa kojim se suoavaju graditelji kvantnih kompjutera je kako odravati jedan atom na istom mestu dok stalno utiemo na njega menjajui mu energetske nivoe i pravac spina. Trenutno se, u ovu svrhu, radi hlaenja pojedinanih jona do skoro apsolutne nule, kao i njihovog izdvajanja iz grupe atoma, koriste laserski snopovi. Takoe, postoji i problem posmatranja stanja atoma i kolabiranja njegove verovatnoe stanja u pojedinano stanje, to naruava sva meustanja (izmeu 0 i 1) koja su tako vana za prenos i skladitenje informacija. NMR tehnika koja se koristi u IBM-u predstavlja jedan od naina da se indirektno odreuje energetsko stanje jona (to znai da ne dolazi do kolabiranja verovatnoe) putem posmatranja efekata energetskog stanja jona.

18. Automobili
- Kako motor pokree automobil?
Skoro svi automobili dananjice koriste tzv. etvorotaktne cikluse sagorevanja radi prevoenja slobodne hemijske energije goriva u energiju kretanja vozila. Ova etiri zamaha (takta) klipa se nazivaju: usisavajui (tj. dovodni), kompresioni (tj. sabijajui), sagorevajui i ispustni zamah. Na poetku rada motora, klip (koji je povezan sa obtnom osovinom motora) se nalazi na vrhu cilindra, dovodni ventil se otvara i klip pada nadole doputajui motoru da preuzme cilindar napunjen vazduhom i gorivom. Klip se zatim pomera nazad nagore kako bi sabio smeu goriva i vazduha. Kada se klip nae na najvioj taki zamaha, sveica emituje varnicu koja pali gorivo. Gorivo u cilindru eksplodira, pomerajui klip nadole. Kada klip dosegne svoju najniu taku zamaha, otvara se ispustni ventil i izduvni gasovi odlaze iz cilindra kroz izlaznu cev i auspuh (priguiva) u okolinu. Klip se ponovo penje na svoju najviu taku u cilindru, dovodni ventil se opet otvara i ceo etvorotaktni ciklus se nastavlja tokom rada motora. Poto se klip tokom ciklusa sagorevanja stalno kree gore-dole, tako se i menja veliina zatvorene komore u kojoj se deava sagorevanje. Razlika izmeu maksimalne i minimalne zapremine komore naziva se pomerajem motora i meri se u kubnim santimetrima, tj. kubicima. Tako, npr. ukoliko motor poseduje 4 cilindra, od kojih svaki ima pomeraj od po pola litre, tada je pomeraj celog motora jednak 2 litra, a od veliine pomeraja zavisi i snaga motora. Linearno kretanje klipa se pretvara u rotaciono kretanje pomou osovine, a njeno rotaciono kretanje se prevodi u rotaciju tokova. Vazduh ulazi u cilindar preko vazdunog filtera, a mnogi moderni automobili poseduju turbo i super punjae koji kompresuju vazduh, kako bi vea koliina vazduha mogla da stane u cilindar. Turbo punja koristi malu turbinu koja je zakaena za izlaznu cev i koja pokree kompresujuu turbinu u dovodnoj vazdunoj cevi, a super punjai su direktno zakaeni za motor, pod ijim dejstvom okreu kompresor. Gorivo se iz rezervoara dovodi u cilindar putem: karburatora (ureaja koji mea gas i vazduh) ili putem ubrizgavanja goriva, koje se moe vriti direktno u cilindar ili iznad dovodnog ventila. Automobili dananjice koriste motore sa unutranjim sagorevanjem, jer su oni: relativno efikasni (u poreenju sa motorima sa spoljanjim sagorevanjem, kod kojih se sagorevanjem nekog spoljanjeg izvora energije - drveta, uglja, ulja- proizvodi npr. para koja pokree motor), relativno jeftini (u odnosu na gasnu turbinu) i relativno ih je lako iznova puniti gorivom (za razliku od elektrinih automobila).

- Kako petnaestak kilograma vazduha u gumama moe da nosi dve tone automobila?
Ako ste se ikada zagledali u automobilske gume, sigurno ste primetili da njihova povrina nije glatka, ve je prepuna malih streliastih ispupenja. Dodirnu povrinu automobilskih guma i puta moete izmeriti ako uvuete dva lista papira ispod jedne gume, sve dok svaki od njih ne bude vie mogao da se zavlai. Izvucite ova dva lista i na njima ete primetiti are od praine, koje odgovaraju dodirnoj povrini izmeu gume i puta. Izraunajte povrinu jedne ovakve are, pomnoite je sa brojem ara na oba podmetnuta papirna lista, dobijeni broj pomnoite sa 4 (poto se automobil oslanja na 4 gume) i dobiete dodirnu povrinu itavog automobila sa tlom. Ukoliko sada podelite teinu automobila sa vazdunim pritiskom u gumama dobiete da je dobijeni kolinik priblino jednak dodirnoj povrini izmeu kola i puta. Ipak, u najveem broju sluajeva je dodirna povrina izmeu puta i automobila vea od kolinika teine kola i pritiska u gumama, a razlog ovome je u tome to

pritisak kojim kola deluju na put nije veliki na prednjim i zadnjim ivicama dodirne povrine. U takama u kojima gume jedva da dodiruju Zemlju, skoro da se uopte ne podrava teina, a kako se pomeramo ka centru dodirne povrine, sve vie i vie teine se podrava. (Drugim reima, teina koju nose gume je precizno izbalansirana). Ukoliko smanjimo pritisak u gumama za jednu etvrtinu, primetiemo da se dodirna povrina nije poveala etiri puta, to je posledica krutosti bonih zidova ara sa povrine guma. U sluaju ovako snienog pritiska, struktura gume poinje da nosi jedan deo teine automobila. Gume sportskih automobila poseduju kratke i krute bone zidove gumenih ara, pa se stoga ovakve gume manje savijaju od velikih guma na tokovima putnikih automobila i kamiona. Postoje i neke gume (tzv. ravne gume) koje su toliko krute da mogu podravati teinu vozila bez pritiska vazduha u njima.

- Koja je razlika izmeu automobila sa runim i automobila sa automatskim prenosom brzina?

Kao to bicikli poseduju prenosnike brzina i po jedan slobodan toak izmeu pedala i zadnjeg toka, tako i automobili poseduju prenosnike brzina izmeu motora i tokova. Prenosnici prihvataju torziju (kao to sila menja linearnu brzinu tela, tako torzija menja rotacionu brzinu tela) sa motora i predaju je tokovima, premda u optem sluaju pruaju mehanike pogodnosti kolima (to znai da se pomou njih kola mogu popeti i na brdo), a i oslobaaju tokove dejstva motora kada je to neophodno (npr. kada stajemo na semaforu). Postoje dva tipa prenosa brzina: runi (u okviru koga voza ima zadatak da prilagodi mehanike prednosti kolima i da oslobodi tokove rada motora) i automatski (kod koga sam automobil obavlja ova dva zadatka). Kod automobila sa runim prenosom brzina, oslobaanje tokova dejstva motora se vri od strane kvaila koje se sastoji od dva diska, pri emu jedan disk pokree motor, dok drugi disk pokree tokove. U obinom sluaju, tokom vonje, ova dva diska su snano pritisnuta jedan uz drugi tako da im trenje izmeu njih omoguava da se zajedno okreu. Meutim, kada pritisnemo pedalu kvaila u kolima, pokreemo mehanizam koji razdvaja ova dva diska tako da oni vie nisu prislonjeni jedan uz drugi i motor se tada moe okretati nezavisno od tokova. Kada otpustimo pedalu, dva diska se ponovo spajaju i trenje izmeu njih poinje da ujednaava njihove ugaone brzine, nakon ega oni nastavljaju da se zajedno okreu. Izmeu ostalih stvari, kvailo doputa kolima da se pokrenu postepeno bez potrebe da motor zaustavi svoje obrtanje. Kvailo prenosi torziju sa motora na prenosnu kutiju u kojoj pridola torzija pokree niz zupanika. Svaki rotirajui zupanik e preneti torziju bilo kom drugom zupaniku koji se okree zajedno sa njim. Tokovi su povezani sa drugim nizom zupanika koji u obinom sluaju nije povezan sa obruim zupanicima. Meutim, pokretanjem ruke pored vozaa, ukljuuje se u rad poseban par zupanika tako da motor poinje da okree tokove. U tipinim kolima sa 5 stepena prenosa brzine unapred i jednim unazad, voza moe izvesti 5 razliitih kombinacija rada zupanika za kretanje unapred. Najmanji stepen prenosa (1. brzina) je ona u kojoj se motor okree mnogo bre nego sami tokovi. Premda se tokovi okreu polako, oni primaju veliku torziju sa prenosne kutije. Tako prvi stepen prenosa najee koristimo samo za pokretanje kola ili za penjanje uz strmu ravan. S druge strane, u najveem stepenu prenosa, tokovi se okreu podjednako brzo ili ak i bre nego sam motor. Dok se brzo okreu, tokovi primaju malu torziju sa prenosne kutije, pa stoga petu brzinu koristimo samo kada vozimo kola velikom brzinom ili kada se vozimo niz strmu ravan. U sluaju stepena prenosa koji odgovara rikvercu, odnosno kretanju unazad, tokovi se okreu u suprotnom smeru od smera obrtanja prednjih zupanika. Prenosna kutija ovo postie jednostavnim dodavanjem jednog ekstra zupanika izmeu motora i tokova. Naime, svaki put kada se okrene zupanik, zupanik koji se spojen sa njim se okrene u suprotnom smeru, pa se stoga dodavanjem samo jednog zupanika u niz, postie kretanje

unazad. Kod automobila sa automatskom transmisijom, jedan ili vie fluidnih kuplunga zamenjuje kvailo, a prenosna kutija je dizajnirana tako da kola mogu automatski menjati stepene prenosa torzije. U ovom sluaju, torzija se prenosi sa motora na tokove pomou fluida koji cirkulie izmeu dva krilasta impelera. Motor pokree prvi impeler, koji gura prenosni fluid ka drugom impeleru, a pokretni fluid pokree drugi impeler koji pokree tokove. Ovakvo indirektno kuplovanje motora i tokova je korisno jer ne troi snagu ak i kada se dva impelera okreu razliitim brzinama. Kada se drugi impeler zaustavi kada zaustavimo kola na semaforu, prenosni fluid ne moe da izvri nikakav rad nad njim. Kada pokrenemo kola, drugi impeler poinje da se okree i postepeno poveava brzinu obrtanja sve dok se njegova ugaona brzina ne izjednai sa prvim impelerom. Tokom ovog procesa izjednaavanja brzina, snaga tee od prvog ka drugom impeleru i kola se lagano ubrzavaju unapred. Ovakav sistem rada je i razlog zato se kola sa automatskim prenosom brzina manje trzaju prilikom promene stepena prenosa brzina nego kola sa runim prenosom. Prenosnik brzina u ovom sistemu radi hidrauliki. Naime, hidraulini fluid gura ploe da se dodiruju tako da zaustavlja razliite delove prenosnika da se okreu. Sloeni niz zupanika se koristi tako da zaustavljanje jednih zupanika prenosi torziju na druge zupanike. Mehanizmi u kolima su osetljivi na brzinu i biraju koji e parovi ploa biti razdvojeni, a koji slepljeni. Ovi tanjirii odreuju relativnu brzinu rotacije izmeu osovine koja prenosi torziju ka automatskom prenosniku i osovine koja odnosi torziju sa nje. Postoje takoe i neki automatski prenosnici brzina koji kombinuju funkcije fluidnog kuplunga i delove prenosne kutije i predstavljaju mehanizam poznat kao konvertor torzije. Konvertor torzije je fluidni kuplung koji se sastoji od dva impelera (krila koja pokreu druge delove automobila) razliitog oblika. Prvi impeler se okree brzo, jednakom brzinom kao i motor, dok se drugi impeler okree sporije premda prenosi vie torzije tokovima.

- Kako benzinska pumpa zna kada je rezervoar napunjen do vrha?

Mehanizam punjenja automobilskog rezervoara za benzin do vrha se koristi jo od kada su izgraene prve benzinske stanice, pa stoga znamo da u pumpama sigurno ne postoji mala kamera koja snima nivo tenosti u rezervoaru i alje informacije mikroprocesoru u pumpi. Naime, u blizini otvora cevi pumpe kroz koju istie benzin, nalazi se mali otvor i jedna ua cev koja povezuje ovaj otvor sa rukom. Kroz ovu malu cev se primenjuje vakuumsko usisavanje uz pomo venturija, odnosno cevi koja je ua na svojoj sredini, nego na krajevima, tako da fluid koji tee kroz njega doivljava pad u pritisku ime se postie efekat usisavanja. Kada rezervoar nije napunjen do vrha, vazduh lako prolazi od otvora male cevi do izlaza na ruki. Meutim, kada nivo benzina u rezervoaru poraste tano toliko da prekrije otvor male cevi, pritisak kojim se usisavao vazduh postaje isuvie mali da bi povukao tenost i du male cevi se formira vakuum koji aktivira mehanizam kojim se prekida dalji dotok benzina kroz veliku cev pumpe.

- Koja je razlika izmeu benzina, kerozina i dizela?

Nafta predstavlja tenost koja sadri smeu raznih alifatinih ugljovodonika, tj. molekula koji su sastavljeni samo od atoma vodonika i ugljenika u kojima se ugljenikovi atomi meusobno povezuju gradei lanane (necikline) molekule razliitih duina. Ugljovodonini molekuli razliitih duina poseduju i razliite osobine i ponaanje. Tako, npr. metan (CH4) predstavlja gas koji je toliko lak da pluta na helijumu. Takoe, i etan (C2H6), propan (C3H8) i butan (C4H10) su takoe gasovi, a sa poveanjem duine ugljovodoninog lanca raste i taka kljuanja ugljovodonika, pa tako pri atmosferskom pritisku, metan kljua na 107 oC, etan na 66 oC, propan na 43 oC, a butan na 18 oC. Tako su ugljovodonici sa

brojem ugljenikovih atoma u lancu od 5 do 19 tenosti na sobnoj temperaturi, dok se svi ugljovodonici sa vie od 19 ugljenikovih atoma u lancu nalaze u vrstom stanju na sobnoj temperaturi. Usled poveanja take kljuanja sa duinom ugljovodoninog lanca, svi ugljovodonici iz nafte se mogu razdvojiti destilacijom, a upravo se ovaj proces koristi u rafinerijama nafte prilikom njene prerade sirova nafta se zagreva i lanci razliitih duina jedni za drugima isparavaju sa postepenim poveanjem temperature. Tenosti sa ugljovodoninim sastavom izmedju C5H12 i C7H16 veoma su lagane i lako isparljive, a nalaze primenu kao rastvarai. Iz ovih tenosti se mogu napraviti brzo isparavajue tenosti za ienje, kao to su npr. rastvarai za boje i drugi brzo-isparavajui proizvodi. Ugljovodonici od C7H16 do C11H24 zajedno ine benzin. Svi benzinski ugljovodonici isparavaju na temperaturama ispod take kljuanja vode. Opseg od C12H26 do C15H32 sainjava smeu pod imenom kerozin, a svi tei ugljovodonici do C19H40 sainjavaju dizel gorivo i tea gorivna ulja (kao to je npr. ulje za grejanje kua). Jo tee smee ugljovodonika na prelazu izmeu tenih i vrstih ugljovodonika na sobnoj temperaturi sainjavaju ulja za podmazivanje. Ova ulja ne isparavaju na uobiajenim temperaturama, pa tako npr. mainsko ulja moe ceo dan raditi na oko 120 oC, a da pri tome ni malo ne ispari. Ova ulja se mogu kretati od veoma lakih (npr. 3-in-1 ulje), preko razliito gustih motornih i veoma gustih alatnih ulja do poluvrstih masti, u koje spada i vazelin. Ugljovodonici sa lancima od po vie od 20 ugljenikovih atoma predstavljaju vrste supstance, poevi od parafinskog voska, katrana i na kraju asfaltnog bitumena koji se koristi za pravljenje asfaltnih puteva. I tako, sve ove razliite supstance dolaze iz sirove nafte, a jedina razlika meu njima je u duini ugljovodoninog lanca.

- Ako su dizel motori efikasniji i koriste jeftinije gorivo, zato onda svi automobili ne rade na dizel?
Iako su dizel motori efikasniji od benzinskih motora, postoji nekoliko problema usled kojih oni nikada nisu postali toliko zastupljeni i korieni na naoj planeti kao benzinski motori. Osim to su skuplji od benzinskih motora, motori koji rade na dizel imaju i znatno vei odnos kompresije (20:1 za tipini dizel motor u poreenju sa 8:1 za tipini benzinski motor), pa su zato i tei od ekvivalentnih benzinskih motora. Usled vee teine i odnosa kompresije, dizel motori imaju nii maksimalni broj obrtaja osovine motora od brzine obrtaja benzinskih motora. Ovo doprinosi poveanoj torziji dizel motora u odnosu na konjsku snagu, pa se automobili sa dizel motorima sporije ubrzavaju. Takoe, u dizel motore se gorivo mora utrcavati, a ovakav tip unosa goriva je skuplji i nije toliko pouzdan. Dizel motori tee da stvaraju vie dima i udnih mirisa. Dizel motore je izmeu svega ostalog i tee upaliti zimi, a i ukoliko sadre svetlee sveice, neophodno je saekati neko vreme pre nego to se pokrene motor kako bi se svetlee sveice zagrejale. Uz sve ovo, dizel motori su znatno buniji i vie vibriraju od benzinskih motora, a dizel gorivo je u optem sluaju, manje dostupno od benzina. Ipak, tri stvari koje idu u korist dizel motorima su korienje jeftinijeg goriva, bolja efikasnost, kao i dui radni vek motora. Takoe, najnoviji dizel motori koriste naprednu kompjutersku tehnologiju kako bi redukovali neke nepovoljnosti kao to su prisustvo dima, buke i vibracija, a i njihova cena se nalazi u padu, pa emo u budunosti moda biti u prilici da vidimo vie dizel automobila na putevima.

- Da li se kuhinjsko ulje moe pretvoriti u dizel?

Ukoliko sipate obino biljno ulje u rezervoar dizel vozila, njegov motor e normalno raditi, osim to e ivotni vek motora biti neto krai, a i cena opravke vozila nakon kvara e verovatno biti neto vea. Meutim, kuhinjsko ulje je lako prevesti u dizel gorivo ukoliko moete da nabavite sve potrebne hemikalije. Proces se sastoji u transesterifikaciji triglicerida

iz kuhinjskog ulja u estar, pri emu se mora izbei dobijanje monoacilglicerida (ija koncentracija mora biti ispod 0,05 %) koji e se u sluaju prisustva u vidu taloga izdvajati iz dobijenog goriva na niskim temperaturama. U Austriji, Novom Zelandu i jo nekim drugim zemljama postoje specijalna postrojenja u kojima se biljna ulja prevode u dizel gorivo. Najei katalizatori (supstance koje iniciraju izvoenje reakcije u vie stupnjeva ime se energetska barijera reakcija lake prevazilazi) koji se koriste za transesterifikaciju triglicerida su natrijum hidroksid (NaOH) koji je jeftiniji od ostalih, ali esto moe dovesti do stvaranja sapuna u reakcionoj smei, natrijum metoksid ili kalijum karbonat (K2CO3). Pomeajte 22 grama metanola (CH3OH) koji sadri 0,6 grama natrijum hidroksida (katalizatora) sa 100 grama zagrejane masti ili ulja. Nakon hlaenja ove smee, izdvojite sloj glicerola i ostatku smee dodajte jo 0,2 grama natrijum hidroksida, nakon ega je potrebno dobro meati smeu oko 5 minuta (po mogustvu u mealici). Dolazi do ponovnog razdvajanja faze glicerola i faze estra koja se zatim ispira sa vodom kako bi se odstranili ostaci katalizatora, glicerola i metanola.

- Zato je konjska snaga motora kamiona manja od konjske snage motora trkakih automobila?
Sagorevanje goriva u motoru izaziva pomeranje klipa koji vri pritisak na osovinu koja se okree pod dejstvom pritiska klipa, to osovini, pa i samom motoru prua izvesnu torziju (slino sili koja svojim dejstvom menja linearnu brzinu kretanja tela, torzija svojim dejstvom menja rotacionu brzinu tela). Postoje tri promenljive koje utiu na torziju, a to su: veliina osnove klipa, pritisak kojim zapaljeno gorivo deluje na osnovu klipa i rastojanje koje klip pree tokom svakog zamaha, a stoga i prenik osovine to je vei prenik osovine, vea je i njena torzija. Kamionski dizel motori poseduju dugaak zamah, to znai da klip prelazi veoma dugo rastojanje gore-dole tokom svakog obrta cilindra. S druge strane, trkaki motori imaju veoma kratak zamah, to znai da je klip kod ovakvih motora veoma velikog prenika u odnosu na veliinu motora i stoga prelazi relativno malo rastojanje gore-dole tokom svake rotacije cilindra, zahvaljujui emu motor trkakog automobila moe raditi znatno bre do 15 000 revolucija u minuti. Meutim, zbog kratkog zamaha klipa, motor trkakog automobila poseduje veoma malu torziju. Veliki kamionski dizel motori najee ne mogu raditi bre od 2000 revolucija u minutu, ali zato imaju veliku torziju usled velikog zamaha njihovih klipova, a upravo visoka torzija doputa motorima da prenose veliki teret. Jedna konjska snaga je jednaka radu od 33 000 stopa-funti u minutu. Drugim reima, po ovakvom merilu, jedan konj moe da podigne 33 funte tereta na visinu od hiljadu stopa za jedan minut ili 330 funti na visinu od 100 stopa za jedan minut ili 3300 funti na visinu od 10 stopa za jedan minut (1 funta je jednaka 453,5 grama, a 1 stopa je 30,48 cm) itd. Konjska snaga motora se moe izraunati kao proizvod torzije i broja obrtaja osovine u minutu podeljen sa 5,252. Motori trkakih automobila poseduju malu torziju, ali poto se njihova osovina tako brzo obre i njihova izlazna konjska snaga e biti veoma velika. S druge strane, i pored velike torzije motora kamiona, na njihovu snagu presudno utie mala brzina rotiranja osovine to dovodi i do niske konjske snage.

- Kako se moe poveati konjska snaga motora?

Postoji mnogo razliitih naina za poveanje snage automobilskog motora. Ponekad je mogue poboljati performanse automobila ukoliko promenite kompjuterski ROM ip u kontrolnoj jedinici motora. Takoe, snaga motora e se poveati ukoliko mu olakate pristup vazduhu. Kako se klip pomera nadole tokom dovodnog zamaha, otpor vazduha moe oduzimati snagu motoru. Neki noviji automobili koriste uglaane dodirne povrine klipa kako

bi smanjili otpor vazduha. Takoe, vei vazduni filteri i redukovano usisavanje mogu poveati dovod vazduha. Takoe, to se lake isputaju izduvni gasovi iz motora, to je njegova snaga vea. Ukoliko otpor vazduha ili povratni pritisak (nastaje ukoliko je ispustna cev isuvie mala ili uska ili kada priguiva, odnosno auspuh poseduje veliki otpor vazduha) oteavaju ispust izduvnih gasova, smanjuje se snaga motora. Veina motora poseduje po jedan unosni i ispustni ventil. Montiranje glave koja se sastoji od etiri ventila po cilindru, drastino e poveati tok vazduha u motor i iz njega, to e doprineti poveanju njegove snage. Zamenom paleva tokova moe se poboljati performans motora. Naravno, ukoliko biste mogli da nabijete vie vazduha (a time i goriva) u cilindar date veliine, mogli biste da dobijete vie snage iz cilindra. Tako, turbo i super punjai potiskuju i sabijaju unosni vazduh u cilindar, to doprinosi veoj snazi motora. Meutim, kompresovanje (sabijanje) vazduha poveava njegovu temperaturu, a to je vazduh u motoru topliji, to e se on i manje iriti prilikom sagorevanja goriva. Stoga, mnogi turbo i super punjai poseduju interkuler, tj. specijalni radijator kroz koji prolazi vazduh i u njemu se hladi pre nego to ue u cilindar. Laganiji automobilski delovi doprinose boljem performansu motora i vozila. Svaki put kada klip promeni svoj pravac kretanja, potrebno je uloiti energiju da se njegovo kretanje zaustavi i ubrza u suprotnom pravcu. Stoga, na osnovu Njutnovog zakona inercije, to je laganiji klip, manje e se energije troiti prilikom menjanja njegovog pravca kretanja. Takoe, laki delovi motora doputaju bre rotiranje njegove osovine, pa e tada i konjska snaga motora biti vea. Takoe, do odreene take, vei odnos kompresije stvara vie snage. Meutim, to vie sabijate smeu vazduha i goriva vea je verovatnoa da e se smea spontano zapaliti (pre nego to je sveica zapali). Visoko-oktanski benzini spreavaju ovakvu vrstu ranog sagorevanja, pa je to i razlog zato svi motori visokih performansi koriste ba ovaj tip goriva. Uz sve ovo, ukoliko poveate cilindre, poveaete i pomeraj (razlika izmeu maksimalne i minimalne vrednosti zapremine komore za sagorevanje goriva), to znai da e se i sama snaga motora poveati, jer e vea koliina goriva moi da sagori prilikom svakog obrtaja motora.

- Da li postoji brzina automobila pri kojoj se postie maksimalna efikasnost potronje goriva?
to brze vozimo automobil, to e njegov motor troiti vee koliine goriva. Drugim reima, to sporije budemo vozili automobil, to emo manje goriva potroiti u putu. Meutim, tada bismo moda isuvie dugo putovali, pa je stoga potrebno izvesti kompromis i pronai najbre mogue vreme putovanja sa potronjom najmanje koliine goriva (tzv. miljarina). Naime, snaga koja gura automobil niz put zavisi od brzine kretanja automobila i jednaka je: av + bv2 + cv3. v je brzina automobila, a je konstanta koja zavisi od otpora guma pri kotrljanju (tj. od teine automobila) i trenja izmeu komponenata kola, kao to je trenje u konicama ili leajevima tokova. b je konstanta koja osim to zavisi od otpora guma pri kotrljanju i trenja u komponentama automobila, zavisi i od snage koju koriste razne pumpe u kolima, a c predstavlja konstantu koja zavisi od svih stvari koje utiu na aerodinamiko podizanje, kao to su prednja povrina auomobila, koeficijent trenja i gustina vazduha. Iako su ove tri konstante razliite za razliite tipove automobila, oigledno je da ako udvostruimo brzinu, moraemo vie od dva puta da poveamo snagu koja gura kola niz put. Ukoliko je brzina jednaka nuli i snaga guranja e biti jednaka nuli, pa bismo na prvi pogled mogli oekivati da emo tada troiti najmanje goriva. Ipak, situacija je obrnuta. Ukoliko je motor upaljen, a brzina je jednaka nuli, u takvom stanju postiemo najslabiju miljarinu (tj. putni troak, odnosno efikasnost potronje goriva), jer se izvesna koliina goriva koristi za kretanje cilindara, kao i raznih ventilatora, pumpi, generatora i farova, a mi se pri tome uopte ne kreemo. Ukoliko stavimo kola u pokret do brzine od jednog kilometra na sat, motor e tada

koristiti samo neto malo vie goriva nego kada stoji, jer je snaga potrebna za guranje kola pri ovoj brzini veoma mala. Ova promena predstavlja drastinu promenu miljarine, jer uz samo malo veu potronju goriva nego kada mirujemo, mi prelazimo prilino rastojanje. Ako sada ubrzamo kola do brzine od dva kilometra na sat, snaga guranja se nee mnogo poveati, a mi emo se kretati dvostruko bre, pa e se naa miljarina dodatno poveati. Ipak, kada prekoraimo brzinu od oko 60 kilometara na sat, svako dalje ubrzavanje za po jedan kilometar na sat zahteva dodatno ulaganje mnogo vee snage nego pri malim brzinama, to znai da e sa daljim poveanjem brzine opadati miljarina. Stoga se kod najveeg broja automobila, maksimalna efikasnost potronje goriva postie u rasponu brzina od 60-90 kilomatara na sat, to naravno zavisi od odnosa snage potrebne da gura automobil (tj. od konstanti a, b i c) i efikasnosti samog motora. U optem sluaju, manji, laganiji i aerodinaminiji automobili postiu najbolju miljarinu pri veim brzinama, dok vei, tei i manje aerodinamini automobili postiu najbolju miljarinu pri manjim brzinama.

- Da li kola deluju veim pritiskom na Zemlju kada se kreu bre ili sporije?
Pritisak kojim automobil deluje na podlogu jednak je koliniku teine automobila i dodirne povrine izmeu njegovih guma i tla. Ovaj pritisak se, naravno, ne moe promeniti sve dok se bilo teina automobila ili kontaktna povrina izmeu tokova i Zemlje ne promene. U najveem broju sluajeva, ove dve veliine se ne menjaju sa promenom brzine automobila. Meutim, neki automobili poseduju spojlere na svom zadnjem kraju ija je uloga da spreavaju podizanje (odnosno, poletanje) automobila tokom kretanja pri velikim brzinama, a ove automobilske komponente su posebno primetne kod formula. Oblik spojlera je takav da omoguava poveani protok vazduha sa njegove gornje strane (s obzirom da je nakrivljen nadole u pravcu kretanje vozila), pa se tako i teina automobila poveava sa poveanom brzinom vazdunih strujanja oko njega. Na taj nain se teina automobila sa spojlerima poveava kada se ona ubrzavaju pa e se tada i pritisak kojim ovakva kola deluju na podlogu poveavati sa brzinom njihovog kretanja.

- Po emu su posebne formule?

Formule predstavljaju trkake automobile koji su predodreeni da dostiu brzine i do 400 km/h. U formulama ima mesta samo za jedno ljudsko bie, one poseduju otvorenu kabinu, kao i otvorene (nezavrnute) tokove, krila koja spreavaju poletanje vozila, kao i motor postavljen iza vozaa. asija formula je napravljena od ugljeninih vlakana i aluminijumske matrice, to je ini izuzetno snanom i laganom (samo oko 455 kg bez motora i elektronike). Kada se fabrikoj (tzv. rolling) asiji tekoj oko 400-500 kg, dodaju nedostajui elementi (motor i elektronika, s obzirom da dananje formule predstavljaju prave kotrljajue kompjutere), ona postaje tea za oko 200 kg, dok zajedno sa teinom vozaa i goriva, masa itave formule iznosi oko 800-900 kg. Motor formule za samo deset sati vonje stvori sagorevanjem metanola (7,5 litara u minutu ili litar po kilometru) dovoljno toplote za grejanje kue od 200 kvadratnih metara tokom cele zime, pa su stoga formule, osim vazdune crpke za direktno hlaenje motora, opremljene i radijatorom montiranim za vazduni tunel kroz koji prolazi oko 3 miliona litara vazduha u svakom minutu. Kako bi se u to je mogue veoj meri smanjilo trenje, formule su izuzetno glatke kako bi vazduh to lake proticao pored njih. Izbrazdane gume obinih automobila su iroke oko 20 santimetara, dok su glatke, tanke i mekane prednje gume formula iroke 30, a zadnje 40 santimetara. Meutim, dok su gume obinih automobila predviene da izdre izmeu 70 i 100 000 kilometara vonje, gume formule su predviene da traju oko 100 km, pa se stoga oko 60 guma promeni tokom jedne

vonje od 800 km. Kompjuter u vozilu konstantno meri 200 razliitih parametara (kao to su na primer brzina, temperatura motora i broj obrtaja u minuti, brzina vetra, temperatura goriva i razliitih delova izduvnog sistema, pritisak u gumama, visina vozila iznad staze u 4 take, poloaj formule na stazi...) i izmerene podatke skladiti u svojoj memoriji, a istovremeno poseduje 72 kanala preko kojih moe slati podatke lanovima tima koji su u pitstopu. Formula poseduje tri pneumatika deka integrisana u asiji koji omoguavaju da se povezivanjem sa izvorom azota pod pritiskom, gume napumpaju u pitstopu za deli sekunde. Motor formule poseduje 2-3 puta veu konjsku snagu (oko 900 konjskih snaga) od motora automobila visokih performansi, radi pri brzini od oko 15000 obrtaja u minuti, a poseduje 6 stepena prenosa brzina, kao i dugake i lagane klipove sa kratkim zamahom.

- Zato trkaki automobili ne koriste obian vazduh za pumpanje guma?

Mnogi timovi trkakih automobila koriste u gumama azot umesto vazduha, jer se azot u znatno manjoj meri skuplja i iri prilikom malih promena temperature i pritiska nego to je to sluaj sa obinim vazduhom. U najveem broju sluajeva, promena pritiska od samo etvrtine Paskala (atmosferski pritisak je jednak 101 325 Paskala) je dovoljna da se odrazi na promene u upravljanju vozilom, pogotovo ukoliko se ono kree velikim brzinama, kao to je to sluaj sa trkakim automobilima. Poto se temperatura podloge i gume menjaju tokom trke, male promene pritiska u gumi mogu uticati na vunu snagu i manipulisanje vozilom, pa stoga vozilu, odnosno gumama pogodi temperaturska postojanost azota. Pritisak azota je znatno stabilniji od vazdunog pritiska, jer vazduh obino sadri i odreenu koliinu vode u zavisnosti od vlanosti vazduha na dan trke, a upravo je voda uzrok ove nestabilnosti brzine irenja i skupljanja vazduha pri promenama temperature, odnosno pritiska. Korienje azota za pumpanje guma omoguava doslednije upravljanje vozilom, jer kada se gume vozila ne bi pumpale sa azotom ve sa okolnim vazduhom, postojala bi, izmeu ostalog i velika razlika u manipulisanju vozilom na trci koja bi se odravala na vlanoj Floridi (ili Monaku, kao i bilo kom drugom primorskom mestu), ili na reliju Pariz-Dakar kada bi se u gume upumpavao suvi pustinjski vazduh.

- Kada e se pojaviti letea kola?

Verovatno ste nekada tokom zastoja na nekoj gradskoj raskrsnici razmiljali kako bi bilo fino da moete da podignete kola u vis i preskoite raskrsnicu. Ne samo to bismo ranije stigli na odredite, ve to bi i sam put bio atraktivniji. Danas postoji vie od 80 amerikih patenata na temu leteih automobila, a mnogi od ovih, osmiljenih automobila su stvarno poleteli. Jo 1917. godine se pojavio prvi letei automobil pod nazivom Autoplane koji je bio izraen od aluminijuma, imao je tri krila raspona 12,2 metara i 4-krilni propeler na zadnjem delu kola. Nakon Autoplane-a su se pojavili mnogi drugi letei automobili kao npr: Arrowbile (1937.) trotoka koji je leteo pomou propelera; Airphibian (1946.) koji je bio zapravo avion (max. 200 km/h) koji se mogao i voziti po putu (max. 80 km/h) poto bi mu se prethodno skinula krila, propeler i rep; ConvAirCar (1940.) kola sa dvoja vrata za koja su se mogli zakaiti nepohodni avionski delovi; Avrocar vozilo oblika leteeg tanjira koje je moglo i da leti; Aerocar (1970.) najpoznatiji letei automobil obloen ljuskom od staklenih vlakana. I danas u prodaji postoje mnogi letei automobili kao to je npr. SkyCar (osim njega, popularni su jo i SkyRider i CityHawk), koji ima 4 sedita, pokree ga 8 rotirajuih motora sa zajednikom snagom od 720 konjskih snaga, dizajniran je da slee i uzlee vertikalno, moe da dostigne brzinu leta od 644 km/h, ima domet od 1449 km, a kao gorivo se mogu koristiti benzin, dizel, alkohol, kerozin ili propan. Kako bi se uinio bezbednim za obian drumski saobraaj, SkyCar je u potpunosti kontrolisan posredstvom GPS prijemnika koji je u stalnoj

vezi sa satelitima. Ipak, dananja cena SkyCar-a iznosi oko milion dolara, premda e sa poetkom masovne proizvodnje, njegova cena pasti na $60000.

- Da li automobili mogu da rade na vazduh?

Poto benzin kao gorivo za pokretanje automobila postaje sve skuplji (jer se planetarne zalihe nafte iz koje se on dobija sve vie smanjuju), a i poto se njegovim sagorevanjem u atmosferi formiraju mnogi tetni gasovi, sve vie se vre istraivanja na alternativnim izvorima energije u automobilima, pa su tako 2000. godine prva dva tipa hibridnih automobila poela da se voze planetarnim putevima, dok se oekuje da e se za nekoliko godina pojaviti na putevima i prvi automobili koji e se napajati gorivnim elijama. Takoe, ve za par godina bismo lako mogli da vidimo na ulicama i prve automobile koji e raditi na vazduh, a najverovatnije e to biti e.Volution, kola na kojima rade radnici kompanije Zero Pollution Motors iz Brinjola u Francuskoj. Meksika vlada je ve potpisala ugovor o kupovini 40 000 modela ovog automobila kako bi zamenila benzinske i dizel taksije u veoma zagaenom Meksiko Sitiju. Ipak, i ova kola zahtevaju elektrinu energiju kako bi kompresovala vazduh u rezervoaru, a ova energija se dobija sagorevanjem nekog fosilnog goriva. e.Volution pokree dvocilindrini motor na kompresovani vazduh. Kompresovani vazduh se skladiti u rezervoarima od ugljeninih ili staklenih vlakana pod pritiskom od 306 kg/cm2. Vazduh se zatim putem vazdunog injektora uvodi u motor gde otie u malu komoru u kojoj se vazduh iri. Prilikom irenja, vazduh potiskuje klipove koji pokreu osovinu koja pokree tokove. Kompanija Zero Pollution Motors radi takoe i na hibridnoj verziji ovog automobila koja e kombinovati unutranje sagorevanja (kao kod obinih motora) sa pokretanjem na bazi kompresovanja i irenja vazduha. Promene u izvoru snabdevanja pokretakom energijom e se automatski smenjivati elektronskim putem. Tako, kada se kola kreu brzinom ispod 60 km/h, ona rade samo na vazduh, dok pri veim brzinama rade na gorivo, kao to je benzin, dizel ili prirodni gas. Rezervoari za vazduh u kolima su u stanju da uskladite oko 300 litara vazduha, to je dovoljno za pokretanje e.Volution-a tokom puta od 240 km sa maksimalnom brzinom od 95 km/h. Kada nam se rezervoar sa vazduhom skoro isprazni, moemo ga napuniti na najblioj ne benzinskoj, ve vazdunoj pumpi. U obinom sluaju, potrebno nam je oko 4 sata da se u potpunosti napuni i kompresuje rezervoar sa vazduhom. Meutim, uz pomo vazdunih pumpi visokog pritiska, mogue je i samo za tri minuta napumpati rezervoar ovog automobila. Motoru je za rad neophodna i mala koliina ulja od oko 0,8 litara koju je potrebno obnavljati na svakih 50 000 km preenog puta. Automobil je opremljen sa automatskim prenosnicima, bie teak 700 kg, dugaak 3,81 metar, a irok 1,71 metar. Jednu drugu verziju automobila na vazduh razvijaju naunici sa Univerziteta u Vaingtonu koristei se konceptom parne maine, osim to u njoj nema sagorevanja. Naime, naunici koriste teni azot kao propelant za prototip vazdunog automobila pod imenom LN2000. Motor ovog automobila sadri 5 komponenti: rezervoar izgraen od nerajueg elika kapaciteta 90 litara, komora sa razmenjivaem toplote, pumpa koja pokree teni azot iz rezervoara do komore sa razmenjivaem toplote, razmenjiva toplote koji zagreva teni azot do kljuanja i tako stvara gas pod visokim pritiskom, i sistem za irenje u okviru koga se gas azota visokog pritiska prevodi u korisnu energiju. Naime, teni azot koji se uva na temperaturi od 196oC, isparava pod dejstvom toplote koju mu predaje razmenjiva toplote koji predstavlja srce kriogenog motora LN2000-a, koji je dobio ovo svoje ime po veoma hladnoj temperaturi na kojoj se mora drati azot da bi se nalazio u tenom stanju. Vazduh koji se kree oko vozila, koristi se za zagrevanja azota do take kljuanja. Gas azota koji se formira, zauzima 700 puta veu zapeminu od tenog azota, a ovakav gas pod visokim pritiskom se dovodi do sistema za irenje, gde se sila kojom molekuli azota deluju na zidove suda prevodi u mehaniku silu, odnosno pokretanje klipova motora. Jedini gas koji

izlazi iz motora je azot, a poto ovaj gas ve ini 78 % vazduha, onda on, naravno, nimalo ne remeti sastav nae atmosfere. Meutim, slino e.Volution automobilu, i LN2000 mora posedovati izvor elektrine energije kako bi sabijao vazduh, a ova elektrina energija se najlake dobija opet sagorevanjem nekog fosilnog goriva. Naunici iz Vaingtona su napravili prvi prototip ovog automobila uz pomo prerade Grumman-Olson Kubyan potanskog kamiona iz 1984. godine. Ovaj kamion poseduje radijalni petocilindrini motor koji radei na teni azot poseduje snagu ekvivalentnu 15 konjskih snaga. Uz to, poseduje i runi menja sa 5 brzina, a ovo vozilo je danas u stanju da se kree maksimalnom brzinom od samo 35,4 km/h, ali poto e obini automobili pokretani tenim azotom biti laki od ovog kamiona, smatra se da e rezervoar od 227 litara dati mogunost ovakvom automobilu da odjednom (bez dodatnog punjenja rezervoara) pree put od 321,8 km.

- Kako se neka vozila mogu voziti i pod vodom?

Da bi bilo koji motor na sagorevanje funkcionisao i pod vodom, neophodno je da poseduje izvor vazduha, kao i sposobnost da oslobaa izduvne gasove. Ukoliko voda nije isuvie duboka (do jednog metra), izduvni gasovi e se lako izbacivati jer su i dalje pod pritiskom. Problem unosa vazduha se esto reava putem uvoenja disaljke (kao kod maski za ronjenje) pomou koje se motor moe zaroniti do dubine od 1-2 metra, a naravno pod uslovom da su motor i ostatak vozila otporni na vodu. Da bi se napravilo jedno vodo-otporno vozilo, neophodno je da svi elektrini ureaji, kao to su rezervoar sa gorivom, instrumenti, kontrolni kompjuteri motora, drugi motori (kao npr. oni za ventilatore, air condition sistem ili brisae), svetla, baterije itd. budu dobro zaptiveni i da poseduju ispravno regulisane izlazne i ulazne ventile (po mogustvu u nivou sa disaljkom). Takoe, sve komore ili pukotine koje se mogu napuniti vodom, moraju posedovati drenanu cev. Najvei broj podvodnih motora koristi dizel gorivo za sagorevanje, a razlog tome je to motori na dizel ne poseduju sveice i sistem za paljenje kao benzinski motori, a ove komponente motora je veoma teko zavariti jer rade na visokom naponu. Takoe, mnogi dizel motori koriste mehanike pumpe za ubacivanje goriva u motor, kao i mehanike prenosnike, te stoga u njima nema kontrolne elektronike motora koju je veoma teko vrsto prikovati.

- Kako rade brisai na vetrobranu?

Za razliku od prvih brisaa automobilskih stakala koji su se pokretali runo putem pomeranja poluge u kolima napred-nazad, dananji brisai odravaju ofer-ajbnu nezamagljenom koristei se elektrinom strujom iz kola. Osim na vetrobranima (oferajbnama), brisai se koriste i na nekim automobilskim farovima, avionima, pa ak i na space shuttle-ovima. Brisai se pokreu pomou elektrinog motora i niza zupanika koje pokree po jedna mala ipka sa spiralnim navojima, tako da se sa pokretanjem ipke napred-nazad, okree zupanik na koji nalee spiralni navoj ipke. Ovaj sistem zupanika je, inae, u stanju da povea impuls motora 50 puta, a da pri tome smanji izlaznu brzinu motora za istih toliko 50 puta. Izlaz zupanika je preko spoja povezan sa brisaima koji se pokreu napred-nazad. U sistemu motor/zupanici, nalazi se elektronsko kolo koje je u stanju da registruje kada su brisai sputeni. Ovo kolo proputa elektrinu energiju do zupanika sve dok se brisai ne spuste, kada kolo prekida dovod energije. Za izlaznu osovinu zupanika je zakaen mali jeziak koji se okree zajedno sa motorom brisaa. Ovaj jeziak je povezan sa dugakom polugom, tako da se sa okretanjem jezika, poluga pomera napred-nazad. Ova poluga je povezana sa jednom jo kraom polugom koja pobuuje na kretanje brisa na vozaevoj strani vetrobrana. Jo jedna poluga prenosi silu sa brisaa na vozaevoj strani na brisa sa suvozaeve strane vetrobrana. Brisai predstavljaju tanke gumene trake koje imaju za cilj da

sputaju vodu sa vetrobrana nadole. Najvei broj automobila poseduje po dva brisaa, premda npr. Mercedesovi automobili poseduju samo jedan brisa. Veina brisaa se moe podesiti da brie prozor sporo ili brzo, ali neki automobili poseduju i vie od 10 razliitih brzina rada brisaa. Naime, kada je brzina prespora u odnosu na kiu, na vetrobranu e biti previe kinih kapi, a kada je brzina brisanja prebrza, tada e brisai prolaziti preko jo suvog vetrobrana, pa e kripati. Naravno, i brzina automobila je vaan faktor, jer e sa poveanjem njegove brzine, vie kinih kapi padati na vetrobran, to ne vai i za krov automobila.

- Kako se neki brisai sami pokrenu kada pone da pada kia?

Proizvoai automobila su u prolosti teili ili da eliminiu brisae sa vetrobrana ili da automatski kontroliu njihovu brzinu brisanja. Neki od ranijih pokuaja su ukljuivali detektovanje vibracija prouzrokovanih padanjem pojedinanih kapi kie na staklo, specijalne prevlake stakala koje nisu dozvoljavale kapima da se dugo zadre na povrini stakla ili ak i ultrazvuno vibriranje vetrobrana radi razbijanja kinih kapi na manje delove koji bi se slivali nadole ili postali isuvie mali da bi se svetlost znaajno prelamala na njima. Ipak, svi ovi sistemi su bili suoeni sa nizom potekoa, pa nikada nisu postali preterano zastupljeni na tritu automobila. Ipak, najnoviji tip brisaa koji se aktiviraju im pone da pada kie, pojavio se na tritu, a jedan od njih je napravljen od strane TRW Inc. Ovaj model koristi optike senzore radi detektovanja vlage na vetrobranu. Senzor je montiran tako da je u kontaktu sa unutranjim staklom vetrobrana, blizu centralnog ogledala u kolima. On emituje infracrvenu svetlost ka vetrobranu pod uglom od 45o u odnosu na nju. Ukoliko je staklo suvo, najvei deo svetlosti e se reflektovati od stakla nazad ka senzoru. Meutim, kada se vodene kapi nalaze na vetrobranu, one e rasipati svetlost u razliitim pravcima, a to je vlanije staklo, to e se manje svetlosti odbijati nazad ka senzoru. Elektronska kola (hardware) i software u senzoru aktiviraju brisae kada koliina svetlosti koja se vraa ka senzoru padne ispod unapred odreenog nivoa. Software senzora podeava brzinu rada brisaa u zavisnosti od toga koliko se vlage ponovo pojavi na staklu nakon svakog obrisa. Ovaj, TRW sistem se nalazi na mnogim automobilima proizvedenim od strane kompanije General Motors, ukljuujui i sve modele Kadilaka.

- Kako rade vazdune torbe u kolima?

Na prednjem delu automobila postoje senzori koji su u stanju da detektuju sudar i poalju elektrini signal kanisteru koji sadri oko 130 grama natrijum azida (NaN3). Elektrini signal detonira malu koliinu zapaljivog jedinjenja, a toplota dobijena iz njenog paljenja se koristi za razlaganje natrijum azida na atome natrijuma i molekule azota. Ovako formirani gas azota u vremenskom intervalu od 0,03 sekunde nakon sudara dostie zapreminu od oko 67 litara, to je dovoljno da napumpa vazdunu kesu koja prihvata kinetiku energiju vozaa u pravcu kretanja automobila, dobijenu pod dejstvom inercije nakon naglog zaustavljanja automobila. Dobijeni natrijum je vrlo reaktivan metal, koji se veoma brzo vezuje za molekule vode gradei jaku bazu natrijum hidroksid, pa da bi se izbegla ova reakcija, poetna koliina natrijum azida se mea sa odreenim hemijskim jedinjenjima koji mogu da reaguju sa natrijumom gradei manje toksino jedinjenje.

- Za ta se sve koristi kompjuter u kolima?

Svi moderni automobili koji se danas proizvode sadre barem po jedan kompjuter, koji slui za kontrolu emisije motora i njegovo podeavanje kako bi se to je mogue vie smanjile emisije gasova. Ovaj kompjuter prima informacije od nekoliko razliitih senzora, a to su:

senzor za kiseonik, senzori za temperaturu i pritisak vazduha, senzor za temperaturu motora, senzor za pocizioniranje auspuha, kao i senzor na mehanike udarce. Uz pomo informacija sa ovih senzora, kompjuter je u stanju da kontrolie razne stvari kao to su: gorivne trcaljke, sveice i brzina kretanja, a sve u svrhu dobijanja najboljeg i nejefikasnijeg mogueg performansa pri to je mogue manjim motornim emisijama. Kompjuter je u stanju da primeti kada se neto pokvarilo i da o tome obavesti vozaa preko Check Engine lampice. Automehaniar se moe koristiti dijagnostikom ifrom sa kompjutera kako bi bre ustanovio i opravio kvar. U zavisnosti od tipa automobila, mogu biti ugraeni razni dodatni kompjuteri, kao to je npr. kompjuter koji kontrolie automatski prenos brzine. Takoe, kompjuter moe oitavati brzinu tokova i usklaivati je sa kontrolom konica, pa tako i prilagoavati brzinu putu. Mnogi sistemi vazdunih torbi poseduju svoje sopstvene kompjutere, a i sigurnosni sistem moe posedovati kompjuter koji reaguje na poseban otporniki ili mikroprocesorski klju za paljenje motora. Sistemi ureaja za klimatizaciju esto poseduju kompjuter, a neki automobili poseduju kompjutere koji pamte i podeavaju poloaje sedita i orijentacije retrovizora za razliite vozae na istim kolima. Takoe, svi radio i CD plejeri sa digitalnim displejom sadre sopstveni kompjuter, a i kontrolni sistem krstarenja koristi kompjuter.

- Kako rade kola na struju?

Kola koja za funkcionisanje koriste elektrinu struju sadre elektrini motor koji snabdeva tokove energijom, kao i baterije koje snabdevaju motor. Trenutno su na naoj planeti znatno zastupljeniji hibridni automobili koji osim elektrinog motora sa baterijama, sadre i motor na benzin, koji slui da pokree generator koji puni baterije. Elektrini motor je veoma mali, snage od 10 do 20 konjskih snaga, a dizajniran je za kretanje pri samo jednoj brzini kako bi postigao maksimalnu efikasnost. Njegova uloga je da savlauje otpor podloge i otpor vazduha, kao i da napaja energijom dodatne automobilske ureaje kao npr. alternator, pumpu za benzin i air condition sistem. Razlog zato automobili poseduju motore od 100-200 konjskih snaga je u tome to je ovako velika dodatna snaga potrebna samo tokom poetnog ubrzavanja, kao i prilikom penjanja uz brdo. Zapravo, samo tokom 1 % automobilskog putovanja se koristi maksimalna snaga motora, dok je za savlaivanje otpora podloge i vazduha sasvim dovoljan elektrini motor male snage. Tokom ubrzavanja, baterije dopunjuju motor svojom energijom, a kada se automobil usporava ili kada miruje, baterije se ponovo pune. Najvei problem starijih modela hibridnih automobila je njihova velika teina, jer ona moraju da nose elektrini motor, generator, benzinski motor, kao i baterije. U novije vreme, izraeni su i znatno laki modeli hibridnih automobila koji koriste vei elektrini motor i na njega prikljuen benzinski motor, koji daje dodatnu snagu motoru prilikom ubrzavanja. Oslanjajui se vie na korienje elektrine struje, a manje na korienje sagorevanja goriva, moderni hinridni automobili postiu veu efikasnost goriva, kao i manju emisiju toksinih gasova.

- ta su to katalitiki konverteri?
Izduvni gasovi automobilskih motora sadre nekoliko gasova koji zagauju ivotnu sredinu, kao to su: ugljen monoksid koji nastaje usled nepotpunog sagorevanja goriva (tj. usled neispunjavanja zahteva za brzom i dovoljno dostupnom koliinom kiseonika koja bi izreagovala sa svim ugljenikom iz goriva); oksidi azota koji nastaju u uslovima visokog pritiska i temperature unutar cilindra; nesagoreli ugljovodonici; i oksidi sumpora (sumpor se nalazi u gorivu kao neistoa). Tokom toplih letnjih dana ovi gasovi se mogu primetiti u obliku smoga ili ozona blizu nivoa Zemljinog tla. Naime, azotovi oksidi i ugljovodonici se meaju sa vazduhom stvarajui smog, a pod dejstvom ultraljubiastog zraenja sa Sunca,

oksidi azota otputaju jedan atom kiseonika koji reaguje sa molekularnim dvoatomskim kiseonikom iz vazduha stvarajui ozon (O3) na niskim nadmorskim visinama. Katalitiki konverter predstavlja ureaj koji koristi odreeni katalizator radi ubrzavanja procesa reakcije kiseonika sa gorivom te tako dovodi do efikasnijeg prevoenja tetnih gasova u nekodljive supstance. Katalizator (tj. najee platina ili paladijum, premda se pokazuju kao perspektivni i katalizatori na bazi kobalta) se oblae oko keramikog saa ili ploica i ovakva pakovanja se kae za izduvnu cev izmeu motora i auspuha (priguivaa). Katalizator poveava efikasnost procesa prevoenja ugljen monoksida u ugljen dioksid, prevodi nesagorele ugljovodonike u ugljen dioksid i vodu, kao i azotove okside u azot i kiseonik, pa na ovaj nain doprinosi zdravijoj ivotnoj sredini.

- emu slui termostat u kolima?

Svi automobili koji za hlaenje motora koriste tenosti sadre i termostat, mali ureaj prenika oko 5 cm, koji se nalazi izmeu motora i grejaa. Uloga termostata je da spreava protok supstance za hlaenje do grejaa pre nego to se motor dovoljno zagreje. Kada motor dostigne svoju radnu temperaturu od oko 95 oC, termostat se otvara. Doputajui motoru da se to je mogue bre zagreje, termostat redukuje troenje, depoziciju i emisije motora. Ako razmontirate automobil i uspete da prepoznate njegov termostat, moete ga ubaciti u kljualu vodu i posmatrati kako se njegov ventil polako proiruje sa zagrevanjem. Tajna funkcionisanja termostata lei u malom cilindru lociranom u delu termostata na strani motora. Cilindar je napunjen voskom koji poinje da se topi na oko 180 oC. tapi povezan sa ventilom pritiska ovaj vosak. Kada vosak pone da se topi, izmeu ostalog se i iri i pritiska tapi ka spoljanjosti cilindra, te tako otvara ventil. Ista ova tehnika se koristi i kod automatskih ventilacionih sistema staklenih bati i staklenih krovova, samo to se tada koristi vosak koji se topi na niim temperaturama.

- Zato se zimi kola teko pale?

Postoje tri osnovna razloga zato se automobili tee pale po hladnom vremenu. Pre svega, benzin, kao i sve druge tenosti, znatno manje isparava na nioj temperaturi. Sipajte malo vode na osunani trotoar i sigurno ete primetiti kako voda u tom sluaju bre isparava nego da ste je prosuli na trotoar u hladu. Kada je napolju prilino hladno, benzin isparava u znatno manjoj meri pa se tee pali (benzin mora da isparava da bi se zapalio). Moda ste nekada tokom zimskih dana primetili ljude kako prskaju etar u motore automobila. Naime, etar bolje isparava od benzina po hladnom vremenu pa se njegovim prisustvom inicira paljenje smee goriva i vazduha. Takoe, ulje postaje gue i vre sa sniavanjem temperature. Kao to sirup ili med postanu gui kada stoje u friideru, ista stvar se deava i sa uljem. Stoga, kada pokuavate da upalite hladna kola, motor mora da pogura hladno i viskozno ulje koje znatno oteava poetak obrtanja motora. U prilino hladnim predelima, ljudi koriste sintetika motorna ulja koja ostaju tena i na izuzetno niskim temperaturama. Uz sve ovo, i baterije esto mogu predstavljati uzrok tekog paljenja hladnog motora. Naime, baterije predstavljaju kantu ispunjenu hemikalijama koje stvaraju elektrone, a po hladnom vremenu hemijske reakcije u unutranjosti baterije se odigravaju znatno sporije nego po toplom vremenu, pa baterije stvaraju slabiju elektrinu struju. Iz ovih razloga se automobili tokom hladnih dana dre u toplijim garaama ili se u njih stavljaju blok grejai koji se ukljuuju u struju i odravaju motor dovoljno toplim.

- Kako neki automobili imaju plava svetla?

Automobili sa farovima koji emituju plavu ili zelenu svetlost jo uvek nisu esta pojava iako ovakvi farovi stvaraju mnogo jau svetlost od obinih farova, a da pri tome koriste znatno manju koliinu energije. Najvei broj automobila dananjice poseduje farove u vidu halogenih ili nekih drugih gasnih lampi. U ovim farovima se nalazi para nekog plemenitog gasa, iji se atomi pobuuju na emitovanje svetlosti putem toplote. Ipak, plaviasti farovi koriste tehniku visokoenergetskog pranjenja pare natrijuma ili ive pod visokim pritiskom, a ovakve lampe se ve ponegde koriste kao ulina ili stadionska osvetljenja. Iako lampe na bazi pranjenja para ive ili natrijuma stvaraju vidljivu svetlost na slian nain kao i fluorescentne lampe (osim to je rastojanje izmeu elektroda znatno krae i svetlost se proizvodi direktno tako da nema potrebe za fosfornom oblogom), njihova efikasnost je dvostruko vea od efikasnosti uobiajenih fluorescentnih lampi. Pored halogenih i gasnih farova koji su za sada najzastupljeniji na tritu automobila, postoje i druge tehnologije koje koriste razliite vrste elektrine struje ili svetlosti za pobuivanje atoma u unutranjosti fara. Za sada postoji samo jedna mana plavih farova, a to je neto due vreme potrebno za paljenje (tzv. start-up vreme kao kod fluorescentnih lampi koje se ne upale istog trenutka kada dovedemo napon na njene elektrode). Ipak, mala koliina gasa ksenona u funkciji specijalnog regulatora lako reava ovaj problem.

- Zato su levi i desni retrovizor na kolima razliiti?

Na retrovizorima sa desne, suvozaeve strane automobila, esto je napisana poruka da su objekti posmatrani na njemu blii kolima nego to izgleda da jesu. Tokom osamdesetih godina 20. veka, proizvoai automobila su poeli da uvode ogledala razliitih oblika, ravna za levi, a zakrivljena (konveksna) za desni retrovizor. Naime, reflektujua povrina spoljanjeg ogledala koje se vozau nalazi sa njegove leve strane je najee ravna tako da se predeo iza automobila u retrovizoru ogleda to realnije. S druge strane, reflektujua povrina spoljnog ogledala koje se nalazi sa desne strane automobila je blago zakrivljena, tako da slino kao kada se ogledamo na ispupenoj strani kaike, posmatrani predmeti izgledaju malo ui i krai nego to stvarno jesu, pa nam stoga i izgledaju dalje nego to stvarno jesu. Naime, kada bismo hteli da i desno ogledalo na kolima prua podjednako dobar vidik vozau kao i levo ogledalo, tada bismo morali ili da ga nainimo veim od levog (jer se desno ogledalo nalazi dalje vozau od njegovog levog ogledala) ili da ga nekako nateramo da malo sabije odraz predela ispred sebe kako bi se vozau pruio podjednako dobar pregled desne pozadine automobila, a upravo ova druga kombinacija se postie primenom konveksnih desnih retrovizora. Razlog uvoenja zakrivljenih desnih retrovizora je i u tome to se pomou njih znatno bolje vidi onaj deo pozadine automobila sa njegove desne strane, koji je praktino nevidljiv pomou glavnog, sredinjeg ogledala, kao i pomou desnog retrovizora u sluaju kada je povrina njegovog ogledala ravna. Naime, spoljna (dalja od nas) iskrivljena strana ove ogledalske povrine se postavlja tako da je tano usmerena ka ovom esto nevidljivom predelu pored i iza automobila, a da reflektovanu svetlost alje ka naim oima.

- Kako se na nekim ogledalima u kolima mogu eliminisati zaslepljujui bljeskovi?

Kada nou stojite naspram obinog prozora u kui sa upaljenim svetlima, verovatno moete videti va odraz na prozoru. Ogledala u kolima koja poseduju posebnu regulaciju svetlosnih bljeskova koriste se istim ovim principom. Naime, povrina ogledala nije potpuno ravna, ve je prednja povrina stakla pod odreenim uglom u odnosu na zadnju (ogledalsku) povrinu. Tako, kada pogledate u ovo ogledalo bez njegovog rama, ono e biti klinastog oblika sa debljim krajem na vrhu. Kada se ogledalo prebaci u tzv. glare resistant mod, zadnja

povrina ogledala postaje usmerena ka tamnijem krovu automobila, tako da ne vidimo odraz slike. Ipak, ono to vidimo predstavlja sliku koja je reflektovana sa prednje povrine ogledala, a ova slika je znatno manje svetla od potpuno reflektovane slike, pa nam po veoma sunanom vremenu nee zaslepiti oi svojim bljeskom. Da biste dokazali mehanizam ovog procesa, probajte jedne noi da sedei u kolima, usmerite svetlost iz baterijske lampe ka krovu automobila (ponekad je mogue i ka podu) i potpuno reflektovana slika e prekriti refleksiju sa prednje povrine tako da ete moi da vidite krov na ogledalu.

- Zato su prozori na automobilima manje lomljivi od prozora na kui?

Sigurnosno staklo je neto kroz ta esto gledamo kada se vozimo u nekom prevoznom sredstvu ili kada se nalazimo u nekoj javnoj zgradi. U automobilima se koriste dva tipa sigurnosnog stakla: lisnato (laminirano) i odgrevano. Proizvoai automobila su 1927. godine proizveli prvo lisnato sigurnosno staklo za pravljenje vetrobrana. Ovakvo staklo se sastoji iz dva sloja stakla izmeu kojih se nalazi tanki sloj elastinog i prozirnog filma polimera polivinil butirala (PVB), koji prua dodatnu jainu na savijanje celom prozoru. Uz blagu elastinost, lisnato sigurnosno staklo smanjuje prenos zvukova visokih frekvencija i blokira 97 % ultraljubiastih talasa sa Sunca, a koristi se jo i u: termometrima, staklenim batama, pregradama kancelarija i tu kabinama. Odgrevano sigurnosno staklo je obino pare stakla koje je prolo kroz proces odgrevanja, odnosno dranja na temperaturi koja se naalzi ispod temperature kristalizacije stakla, a na kojoj se deavaju strukturne transformacije u staklu pri emu staklo prelazi iz neravnotenog u metastabilno energetsko stanje (tzv. strukturna relaksacija), a pri emu dolazi do ovravanja stakla, poveavanja njegovog modula elastinosti, otpornosti na habanje, sposobnosti viskoznog teenja itd. Proces odgrevanja poveava jainu stakla za 5 do 10 puta. Kada se ovakvo staklo ipak polomi, ono se ne razbija na otre, zupaste parie kao obino staklo, ve biva razbijeno na male ljunkaste parie bez otrih ivica.

- Zato se helijumom napunjen balon u kolima ponaa tako neobino?

Ako ste nekada videli balon vezan za menja brzina automobila ili za bilo koji drugi deo njegove unutranjost, verovatno ste primetili da se sa pokretanjem automobila balon pomera napred, a ne unazad, a i prilikom skretanja automobila, balon se naginje na stranu ka kojoj skreu kola. S obzirom na ovako neobino ponaanje jednog balona, moete zakljuiti da je on napunjen nekim gasom koji je laki od vazduha (najverovatnije helijumom) pa kao takav predstavlja i najrei predmet na automobilu, pa i u najmanjoj meri odgovara na primenjenu silu, to kao posledicu ima ovako naizgled neobino ponaanje. Naime, kada se kola pokrenu unapred, inercija (koja je srazmerna masi) pokuava da sprei ubrzavanje tela, jer kao to znamo telo koje miruje i tei da ostane u stanju mirovanja, a i telo koje se kree konstantnom brzinom tei da nastavi da se kree istom brzinom. Vazduh u kolima podlee istom procesu ubrzavanja kao i sama kola i vi u njima. Poto mi i vazduh teimo da ostanemo u stanju mirovanja, kola moraju da nas guraju unapred kako bi nas ubrzali. Kako nas kola guraju unapred, i mi (saglasno Njutnovom zakonu akcije i reakcije) guramo sedite unazad sa istom silom. S druge strane, vazduh iz prednjeg dela automobila ne poseduje u svojoj okolini nita to bi ga poguralo unapred osim vazduha iza sebe, pa stoga ovaj vazduh tei da sabije vazduh iz zadnjeg dela kola, to kao rezultat dovodi do blagog pomeranja vazduha ka zadnjem delu automobila, odnosno da poveanja vazdunog pritiska u zadnjim delovima automobila u odnosu na njegov prednji deo. Poto je helijum izuzetno lagan, gustina balona je znatno manja od gustine okolnog vazduha. Kada kola ponu da se ubrzavaju unapred, inercija uzrokuje pomeranje vazduha unazad, a skoro besteinski, pa stoga i skoro bezinercijalni

helijumski balon se pomera unapred kako bi ostavio vie mesta za vazduh koji struji unazad. Takoe, nastali poveani pritisak vazduha u zadnjem delu automobila dodatno potiskuje balon ka prednjem delu automobila. Kada kola prestanu da se ubrzavaju i kada dostignu odreenu stalnu brzinu kretanja, vazduni pritisak u prednjem i zadnjem delu automobila se izjednaava, a kao posledica toga, balon prestaje da se potiskuje unapred, pa se stoga vraa u svoj normalni poloaj. Prilikom usporavanja automobila, balon se naravno pomera unazad, jer opet kao posledica inercije, vazduh se pomera unapred, to stvara sada povieni pritisak u prednjem delu automobila, a to uzrokuje pomeranje balona unazad. Takoe, kada biste probali da ubrzavate au piva, primetili biste isti efekat - laganiji mehurii pene bi se pomerali unapred tokom ubrzavanja, a unazad tokom usporavanja ae, a sve to kao to smo ve rekli, kao posledica zavisnosti inercije tela od njegove mase.

- Kako rade daljinski kljuevi za kola?

Daljinski klju za kola, kao i daljinski klju od garae predstavljaju dva privezka koji sve vie zamenjuju tradicionalne kljueve. Oba ova daljinska kljua su radio predajnici koji komuniciraju sa radio prijemnikom u kolima ili na mehanizmu garae. Pedesetih godina 20. veka, daljinski otvarai garae su koristili signal na tano odreenoj frekvenciji, pa smo mogli vozei se u kolima, da otvaramo garae u prolazu. Sedamdesetih godina, daljinski otvarai garae su poeli da poseduju 8 dodatnih prekidaa (tj. samo 256 kombinacija) ijim se podeavanjem ifrirala poruka. Ipak, kontrolni ipovi u dananjim daljinskim kljuevima kola koriste tzv. hopping (ili rolling) kod kako bi korisnicima pruili sigurnost da ne moe bilo ko sa drugim daljinskim kljuem da otvori vrata njihovog automobila. Naime, predajnik kontrolnog ipa poseduje memoriju u kojoj su sadrani 40-bitni kodovi (odnosno digitalni brojevi sa 40 cifara koji poseduju 210, tj. oko trilion kombinacija, pa je stoga verovatnoa da daljinski klju otvori neka druga kola jednaka 1: trilion). Kada pritisnemo dugme na kljuu, predajnik emituje 40-bitni kod zajedno sa funkcijskim kodom koji kae ipu u kolima ta treba da uradi (zakljua ili otkljua vrata, otvori gepek). Prijemnik kontrolnog ipa u kolima takoe poseduje memoriju sa istim 40-bitnim kodovima i ukoliko primi neki od ovih 40-bitnih kodova, onda inicira nareenu funkciju, dok u suprotnom ne reaguje. Osim ovoga, i predajnik i prijemnik koriste isti generator pseudo-sluajnih brojeva. Kada predajnik poalje 40-bitni kod, generator pseudo-sluajnih brojeva bira novi kod koji zatim postavlja u memoriju umesto poslatog koda. Na ovaj nain se nijedan kod ne koristi dva puta, pa je time onemogueno otkrivanje koda pomou radio skenera. S druge strane, kada prijemnik primi ispravan kod (koji ve postoji u njegovoj memoriji), on koristi isti generator pseudo-sluajnih brojeva (istu matematiku funkciju sa istim ulaznim podatkom) kao i predajnik da bi popunio upranjeno mesto u memoriji, pa tako predajnik i prijemnik ostaju sinhronizovani. Meutim, ako se nalazimo vie od nekoliko stotina metara od naih kola i pritisnemo dugme na kljuu, predajnik i prijemnik prestaju da budu sinhronizovani. Meutim, prijemnik reava ovaj problem tako to prihvata bilo koji od narednih 256 moguih ispravnih kodova u sekvenci pseudo-sluajnih brojeva. Ako 256 puta pritsnete dugme dok ste udaljeni od vaih kola, sve e biti u redu, ali ukoliko pritisnete dugme i 257. put, prijemnik e ignorisati sve naredne signale sa predajnika (doi e do potpune desinhronizacije) i jednostavno vie nee funkcionisati. Ipak, veina automobila poseduje odreeni nain resinhronizacije. Najee je potrebno okrenuti klju za paljenje automobila 8 puta za manje od 10 sekundi, ime se sigurnosnom sistemu signalizira da aktivira programirajui mod. Zatim, pritiskamo dugme na svim predajnicima (najee je 4 maksimum) koje elimo da kola prepoznaju i zatim izvuemo klju za paljenje.

- Kako neki semafori snimaju kada automobil proe na crveno?

Sve je vie gradova na planeti u kojima su semafori povezani sa tzv. red-light kamerama, koje su u stanju da naprave video snimak prolaska automobila kroz raskrsnicu uprkos signaliziranom crvenom svetlu na semaforu, a sastoje se iz: po jedne ili nekoliko kamera, po jednog ili vie prekidaa, kao i po jednog kompjutera. Najee se postavlja po jedna kamera na svakom od etiri ugla raskrsnice, na preagama visokim nekoliko metara. Kamere su usmerene tako da mogu fotografisati kola u trenutku prolaska kroz raskrsnicu. Najea tehnologija koja stoji iza prekidaa koji aktivira paljenje kamere je indukciona petlja (niz namotaja ice) koja se nalazi na putu ispod sloja asfalta i koja je u vezi sa kompjuterom u stanju da na osnovu promene u sopstvenom magnetnom polju (to menja induktivnost petlje) detektuje prisustvo kola na putu iznad nje. Jedan od modernijih mehanizama za prepoznavanje prolaska automobila kroz raskrsnicu predstavlja primena video petlje. U ovom sistemu, kompjuter analizira video snimak raskrsnice i na osnovu odreenih promeni na slikama sa video snimka, u stanju je da prepozna kada su kola prola kroz crveno. Takoe, radari, laseri, kao i senzori sa vazdunim tubama se esto koriste u svrhu detektovanja nedozvoljenog prolaska automobila kroz raskrsnicu. Kompjuter je povezan sa kamerom, prekidaem i elektrinim kolom samoga semafora. Prolazak automobila kroz crveno svetlo aktivira prekida, na ta kompjuter uzima dve slike. Prva slika pokazuje kola na uglu raskrsnice, dok se na drugoj slici vide kola na sredini raskrsnice. U nekim zemljama se kazna za ovakav prekraj naplauje vlasniku automobila, pa tada kamere najee snimaju kola otpozadi kako bi se jasno video njihov registarski broj, dok se u nekim zemljama kazna naplauje vozau koji je proao kroz crveno, a tada se kamera postavlja ispred vozila kako bi se na slici prepoznalo lice vozaa.

- Kako neki semafori menjaju svetla kada im prilazi automobil?

Veina semafora ne poseduje nikakve vrste detektora. U velikim gradovima, semafori najee rade na vreme, jer je u svako doba dana guva u saobraaju. Meutim, u predgraima i seoskim raskrsnicama, semafori sa detektorima su esta pojava. Oni mogu primetiti kada im kola prilaze, kada je guva ispred semafora (radi kontrole duine svetla) ili kada kola skreu na raskru (kako bi upalili streliastu lampicu). Premda postoji mnotvo patentiranih i primenjivanih tehnologija za detekciju automobila na semaforu (od lasera do gumenih creva napunjenih vazduhom), najei nain za detektovanje prisustva automobila u blizini semafora podrazumeva prisustvo indukcionog kalema ugraenog u asfalt sa povrine puta. Indukcioni kalem (provodna ica obmotana oko komada gvoa) detektuje promene induktivnosti, a osim njega u elektrinom kolu semafora postoji paralelno vezana sijalica i redno vezane baterija i prekida. U ovakvom kolu, sijalica se ponaa neobino. Kada zatvorimo prekida, sijalica jako zasvetli i zatim se njena svetlost postepeno gasi. Kada otvorimo prekida, sijalica zasvetli i brzo se ugasi. Razlog ovom neobinom ponaanju sijalice je prisustvo kalema. Kada struja pone da tee kroz kalem, stvara se magnetno polje, a sa porastom ovog polja, kalem zaustavlja tok struje. Meutim, kada magnetno polje dostigne stalnu vrednost, struja moe normalno tei kroz namotaje ice. Kada se prekida otvori, magnetno polje oko kalema podrava tok struje neko vreme, nakon ega polje kolabira. Upravo ova struja odrava sijalicu upaljenom tokom odreenog vremena ak i kada je prekida otvoren. Induktivnost kalema zavisi od broja namotaja ice, kao i od materijala oko koga je ica obmotana. Pa sada zamislite da smo napravili rupu na putu i u nju ubacili jedan indukcioni kalem, za njega zakaili jedan induktometar i izmerili induktivnost kalema. Ako saekamo da neka kola stanu blizu naeg kalema, primetiemo da se induktivnost poveala usled prisustva velikog elinog tela u magnetnom polju kalema. Kola parkirana pored kalema ponaaju se kao deo gvozdene ploe kalema i stoga menjaju njegovu induktivnost.

Semaforski senzor koristi indukcioni kalem ugraen u put na isti ovaj nain. Konstantno proverava induktivnost kalema i kada registruje njen porast, zna da su kola u blizini.

- Koliko brzo bi trebalo da se kreu kola da bi za posmatraa u njima crveno svetlo na semaforu izgledalo kao zeleno?
Boje prema kojima se ovako brzi automobil kree pomerae se ka veim frekvencijama (tj. manjim talasnim duinama) kao posledica Doplerovog pomaka, dok e se boje od kojih se kola udaljavaju pomerati ka niim frekvencijama (tj. veim talasnim duinama). Naime, u skladu sa tzv. Lorencovim relativistikim jednainama imamo da je: 1" v /c f=f . f predstavlja frekvenciju svetlosti koju registruju posmatrai koji se 1! v / c kreu ka izvoru brzinom v, a f predstavlja frekvenciju svetlosti za posmatraa koji je u stanju mirovanja u odnosu na svetlosni izvor. c je naravno, brzina svetlosti (oko 300 000 km/s). Ako uzmemo da frekvencija crvene svetlosti iznosi oko 4,5 1014 Hz, a frekvencija zelene svetlosti oko 5,5 1014 Hz, uz malo matematike moemo izraunati da e brzina v iznositi jednu petinu brzine svetlosti, to je isuvie velika brzina da bi se mogla postii uz pomo savremene tehnologije. Naime, jedan ovakav super-brzi automobil bi za samo 3/4 sekunde mogao da obie itavu Zemljinu kuglu.

- ta znae znaci sa procentima na putu?

Kada putujete ka nekoj planini, veoma esto moete primetiti trouglaste znake pored puta na kojima je oznaen nagib puta u procentima. Naime, ukoliko se nadmorska visina puta povea za sto metara na svakom kilometru njegove duine, tada e na oznaci za nagib puta biti ispisano 10 % (100/1000 = 0,1 tj. 10 %), to zapravo predstavlja tangens ugla koji put zaklapa sa nivoom mora. I sami moete izraunati procentualni nagib puta ukoliko izmerite razliku u visini neke dve take na putu i zatim je podelite sa rastojanjem izmeu te dve take. Ukoliko elite da procentualni nagib puta prevedete u lune stepene, dovoljno je da pomou raunara ili trigonometrijskih tablica izraunate arctn (arkus tangens) od procentualnog nagiba. Tako ete saznati da nagibu od 10 % (tj. 0,1) odgovara ugao od 5,7 lunih stepeni (o). Jedan od razloga zato se na putevima primenjuje procentualno oznaavanje nagiba puta je u lakoi raunanja. Naime, ukoliko ste preli jednu milju po putu koji je nagnut nadole za 10 %, onda ete znati da ste za jednu desetinu milje pribliili nivou mora.

- Kako policajci koriste laser za merenje brzine automobila?

Laserski pitolji koje koriste policajci za merenje brzine automobila sadre pulsni diodni laser. Kada policajac okine obara, laser emituje kratak puls infracrvene svetlosti, koji se pomou soiva fokusira tako da putuje u veoma uskom snopu. Puls se reflektuje od kola u pokretu, a mali deo energije poetnog pulsa prima drugo soivo i fokusira u brzi i osetljivi detektor, kao to je npr. neka fotodioda, nakon ega elektronsko vremensko kolo meri vreme koje je prolo od ispaljivanja pulsa do njegovog ulaska u detektor. Mnoenjem ovog vremena sa brzinom svetlosti u vazduhu i deljenjem sa 2 (zbog preenog dvostrukog puta izmeu lasera i automobila) dobija se rastojanje od pitolja do automobila. U sledeoj polovini sekunde laserski sistem ponovi jo desetak opisanih merenja rastojanja do automobila, nakon ega kompjuter crta grafik rastojanja od detektora do automobila u funkciji vremena ispaljivanja laserskog pulsa, a gde naravno, nagib krive predstavlja brzinu kretanja automobila.

- Kako policija meri brzinu automobila pomou radara?

Uz pomo radara, policija koristi Doplerov efekat da bi izraunala kojom brzinom se kree automobil. Doplerov efekat je pojava porasta frekvencije emitovanog zvuka ili svetlosti od strane izvora koji se pribliava ka nama, i smanjenje frekvencije zvuka ili svetlosti kada se izvor udaljava od nas. Policajac ispaljuje zrak svetlosti poznate frekvencije (iz opsega radio talasa) na automobil u pokretu. Ako se automobil udaljava od svetlosnog izvora, prvi talasni breg koji udari u automobil e se reflektovati normalno. Kada drugi talasni breg dostigne kola, ona e biti neto dalja, pa e se stoga ovaj drugi reflektovani breg stii do prijemnika neto kasnije. Sa svakim sledeim reflektovanim bregom radio talasa, desie se ista pojava, a kao rezultat toga, antena pored policajca e primati reflektovani talas ija e talasna duina biti vea, a frekvencija manja od frekvencije odaslatog radarskog impulsa, srazmerno brzini udaljavanja automobila. Isto tako, ukoliko se automobil pribliava izvoru radarskog svetlosnog izvora, prvi talasni breg koji udari u automobil, reflektovae se normalno. Meutim, svaki sledei reflektovani talasni breg e stii do automobila kada on bude bio neto blie svetlosnom izvoru, to znai da e svetlosnim talasima trebati manje vremena da se odbiju od automobila i stignu do prijemne antene. Kao rezultat toga, talasna duina primljenog svetlosnog signala e biti manja od talasne duine emitovanog signala, a isto tako e i frekvencija primljenog signala biti vea od frekvencije emitovanog signala, pa e kompjuter, koji se nalazi u sklopu opreme, moi da na osnovu zavisnosti promene frekvencije od brzine pribliavanja ili udaljavanja izvora izrauna brzinu kretanja automobila u odnosu na policajca koji dri radar.

- Kako policajci odreuju nivo alkohola u krvi vozaa?

Alkohol se ne vari u elucu, niti se hemijski menja u krvi. Poto krv prolazi kroz plua, odreena koliina alkohola prolazi kroz plune alveole u vazduh, to je posledica visoke isparljivosti alkohola. Koncentracija alkohola u izdahu je proporcionalna koncentraciji alkohola u krvi i to sa odnosom 2100:1, to znai da e 2100 mililitara izdahnutog vazduha sadrati istu koliinu alkohola kao 1 mililitar krvi. Ameriko medicinsko udruenje smatra da nivo alkohola u krvi koji je vei od 0,05 promila (tj. 0,05 grama u 100 mililitara krvi) utie na vozake sposobnosti. Postoji nekoliko razliitih ureaja pomou kojih policajci testiraju vozae na alkohol. Tako, analizator daha koristi hemijsku reakciju pri kojoj alkohol menja boju, intoksilajzer koristi infracrveni spektroskop kako bi detektovao alkohol, dok alkosenzor detektuje hemijsku reakciju alkohola u gorivnoj eliji. U analizatoru daha, voza duva vazduh kroz tenu smeu sumporne kiseline, kalijum dihromata, srebro nitrata i vode. Sumporna kiselina izdvaja alkohol iz vazduha i odvlai ga u rastvor gde alkohol reaguje sa kalijum dihromatom stvarajui hrom sulfat, kalijum sulfat, siretnu kiselinu i vodu. Tokom ove reakcije, crvenkasto-narandasti dihromatni jon prelaze u zelene hromatne jone, a stepen promene boje direktno zavisi od koncentracije alkohola u vazduhu. Da bi se procenila tana koncentracija alkohola u izdahnutom vazduhu, reakciona smea se posredstvom proputanja elektrine struje poredi sa delom aparature u kome se nalazi neizreagovana smea. Svi atomi u molekulima stalno vibriraju oko meuatomskih veza, a frekvencije ovih vibracija su jednake frekvenciji elektromagnetnog zraenja koje pri tome emituju i karakteristine su za svaki tip veze. Alkohol koji se stavlja u alkoholna pia je etanol (C2H6OH) i u njemu postoje C-C, CH, C-O, kao i O-H veza gde svaka od ovih veza poseduje svoju karakteristinu vibracionu frekvenciju u infracrvenom delu spektra. Stoga, intoksilajzer poseduje lampu koja stvara kontinualni spektar infracrvenog zraenja koji se proputa kroz komoru sa izdahnutim vazduhom vozaa. Specijalni filter sa suprotne strane komore proputa samo zraenje onih

talasnih duina koje postoje kod etanola, a proputena infracrvena svetlost pada na fotoeliju odakle se pretvara u elektrini puls. Elektrini puls se odvodi do mikroprocesora koji izraunava nivo alkohola u krvi vozaa u zavisnosti od apsorpcije emitovanog infracrvenog zraenja. Naime, ukoliko postoji alkohol u komori, on e apsorbovati jedan deo emitovanog zraenja i stoga e elektrini puls biti manji nego u sluaju kada nita ne stoji na putu svetlosti. Alkosenzori poseduju dve platinske elektrode izmeu kojih se nalazi porozni elektrolitiki materijal. Kada alkohol doe do gorivne elije, platina oksiduje alkohol iz vazduha stvarajui siretnu kiselinu, fotone i elektrone. Osloboeni elektroni se kreu kroz provodnu icu za koju je vezana platinska elektroda do ampermetra koji meri broj elektrona koji u jedinici vremena proe kroz njega, tj. jainu elektrine struje. to je vie alkohola prisutno u vazduhu, to e se se vea koliina alkohola i oksidovati, pa e i registrovana jaina struje biti vea. Mikroprocesor do koga stie elektrini impuls poredi jainu registrovane struje sa jainom struje u vazduhu bez alkohola i na osnovu toga odreuje nivo alkohola u vazduhu.

- Zato u nekim filmovima tokovi automobila rotiraju u suprotnom smeru od smera kretanja automobila?
Tokovi koje vidimo na ekranu, izgledaju nam ponekad kao da rotiraju unazad iako se kola kreu unapred, usled takozvanog strob efekta. Ako toak koji se okree brzinom od 50 obrtaja u sekundi snimamo kamerom koja ima brzinu snimanja od 50 slika u sekundi, onda e nam na snimku izgledati kao da se toak uopte ne okree. Ako zatim malo usporimo toak, izgledae nam kao da se toak okree suprotno od pravog smera rotacije, jer mi na snimku ne vidimo kontinualno kretanje toka kao u prirodi, ve svaki pedeseti deo sekunde njegovog kretanja. Slinu pojavu moemo primetiti ukoliko posmatramo rotirajui toak ili propeler pod tano podeenom brzinom svetlosnih fleeva stroboskopa. U odreenim okolnostima, objekti osvetljeni nekom vrstom fluorescentne svetlosti izgledae kao da rotiraju suprotno pravom smeru rotacije, usled svetlucanja svetlosne lampe brzinom od oko 60 puta u sekundi, to je isuvie kratak interval osvetljavanja da bi ga ljudsko oko primetilo. Tako, uline svetiljke na bazi ivinih i natrijumovih para svetlucaju 120 puta u sekundi, to je mnogo bre nego to nae oi mogu da primete svetlucanje. Stoga, kada se vozimo na auto-putu, moemo da pogledamo tokove drugih automobila (ali, samo ukoliko mi ne vozimo), pogotovo onih koji nam idu u susret i primetiemo da na nekima od njih, izgleda kao da im tokovi rotiraju u suprotnom smeru od stvarnog smera rotacije ili ak izgleda kao da uopte ne rotiraju.

- ta je to E-ZPass?
E-ZPass predstavlja elektronski sistem prikupljanja putarine ijom primenom se znatno ubrzava funkcionisanje saobraaja. U svrhu detektovanja i elektronskog procesovanja putarine, E-ZPass sistem koristi pretvara koji je montiran na vozilu i koji se aktivira u blizini antene (tj. elektronskog itaa) postavljene na konstrukciji rampe. U pretvarau koji je veliine pila karata i koji se montira iza ogledala u kolima, uvaju se identifikacioni broj ili informacije o raunu vlasnika vozila, koje antena ita i zatim skida novanu vrednost putarine sa vaeg rauna. Pretvara predstavlja dvosmerni radio sa mikroprocesorom koji radi na frekvenciji od 900 MegaHerca, a detekciona zona antene je duga i iroka po 2-3 metra. Neki elektronski sistemi prikupljanja putarine koriste tzv. papuice i svetlosne zavese. Svetlosna zavesa predstavlja snop svetlosti koji se usmerava du rampe, a kada kola preseku put ove svetlosti, sistem zna da su kola tu. S druge strane, papuice predstavljaju senzorske trake koje su ugraene u put i koje prepoznaju da li je vozilo dvo-osovinsko ili tro-osovinsko, kako bi se vrednost putarine prilagodila veliini vozila. Ukoliko je raun automobila validan,

vozau se signalizira zeleno svetlo da moe da nastavi put, a neki sistemi poseduju i displeje na kojima se uz razne tekstualne poruke ispisuje i vrednost rauna automobila koji upravo prolazi kroz rampu. Brzina kojom se prolazi kroz rampu zavisi od sistema do sistema. Tako, neki sistemi dozvoljavaju da kola prolaze kroz njih brzinom do 86 km/h, dok neki sistemi zahtevaju usporavanje do oko 5 km/h. Takoe, video kamera snima kola koja prou kroz rampu bez pretvaraa na njima, zbog ega kasnije dobijaju novanu kaznu.

- Koja e se goriva koristiti u automobilima budunosti?

Glavne vrste goriva koja se koriste u automobilskoj industriji dananjice su benzin i dizel, koji se dobijaju izdvajanjem odreenih ugljovodonika iz nafte. Uz pomo raznih tehnologija na dananjoj planeti, mogue je dobijanje goriva istog hemijskog sastava (teni ugljovodonici) i iz raznih drugih izvora (umesto nafte), kao npr. iz itarica (npr. kukuruza). Pod alternativnim izvorima energije u automobilskoj industriji se danas uglavnom smatraju ili nefosilna goriva koja mogu koristiti i automobili koji su predodreeni da rade na benzin ili dizel, ili goriva (fosilna ili ne) koja zahtevaju izvesne izmene u dizajnu automobila. U perspektivne izvore energije za pokretanje automobila budunosti se danas ubrajaju: metanol, etanol, vodonik, kompresovani prirodni gas (CNG Compressed Natural Gas), petroleum, tzv. biodizel i vodonik, a sva ova alternativna goriva zadovoljavaju zahteve za neoslanjanjem na fosilna goriva kojih je inae sve manje na Zemlji, smanjenom emisijom gasova koji se inae javljaju kao posledica sagorevanja fosilnih foriva i ukupnim porastom efikasnosti goriva. Etanol i biodizel se dobijaju iz kukuruza pa tako zadovoljavaju zahtev za nezavisnou od fosilnih goriva, ali je njihova proizvodnja trenutno znatno skuplja od cene naftnih proizvoda koje bi oni potencijalno zamenjivali. Sagorevanjem CNG-a i petroleuma se smanjuje i koncentracija gasovitih proizvoda sagorevanja benzina i dizela, pa stoga, mnogi autobusi i kamioni u Evropi i Aziji koriste ova goriva. Meutim, neke od prepreka koje se pojavljuju u okviru pokuaja prelaska automobila na ova dva tipa goriva su: niska gustina uskladitene energije (odnosno miljarina po punom rezervoaru), kao i obavezno prilagoavanje motora sa unutranjim sagorevanjem ovim gorivima. Prelazak na gasovita goriva kao to je prirodni gas (plin) zahteva menjanje infrastrukture benzinskih pumpi, kao i poveanje mera bezbednosti u poreenju sa dananjim pumpama koje toe uglavnom benzin i dizel. Mogue je da bi u budunosti motori sa unutranjim sagorevanjem mogli da budu zamenjeni sa gorivnim elijama koje bi radile na vodonik, verovatno u kombinaciji sa elektrinim motorom. Postoje i neke tehnologije koje rade na razvoju procesa prevoenja benzina u vodonik kojim bi se hranile gorivne elije, tako da bi i benzinske pumpe ostale u upotrebi. Vrlo je verovatno da e se jednog dana svi automobili kretati pomou gorivnih elija, a benzinske pumpe nee vie prodavati ugljovodonoina goriva, ve samo vodonik. U svakom sluaju, smatra se da e barem do 2010. godine, automobili jo uvek raditi na benzin i dizel.

19. Kovnica za budunost

- ta spreava moderne vozne ine da se ire tokom leta?
eleznike pruge se sastoje od para paralelnih elinih ina na rastojanju od 143,51 santimetara, postavljenih na eleznikom pragu, odnosno podnoj konstrukciji od drveta i betona. Stare vozne ine su pod dejstvom toplote letnjih dana poinjale da se ire horizontalno, a zatim i da se ispupavaju (onog trenutka kada bi se dotakle, odnosno popunile prazan prostor izmeu njih). Moderne, zavarene eleznike pruge se postavljaju uz naprezanje tako da svaki porast temperature izaziva samo pad mehanikog napona, ali ne i termiko irenje. U ovom sluaju nije potreban prazan prostor izmeu ina, ali ukoliko temperatura nastavi da se poveava i poto napon padne na nulu, ine e poeti da se ire slino starim inama. Meutim, zavarene ine se pod dejstvom toplote ne ire horizontalno, ve vertikalno, odnosno ne u duinu, ve u visinu i to talasasto. Ukoliko ste nekada posmatrali voz dok prolazi preko ina, moda ste primetili kako se ine blago ugibaju pod dejstvom tereta voza, da bi se zatim opet podigle nakon to voz proe. Poto je krutost pruge proporcionalna njenoj povrini u pravcu dejstva sile, odnosno tereta voza, horizontalna krutost je oko 60 puta vea od vertikalne, pa se skoro svo termiko irenje ina tokom leta odigrava vertikalno, stvarajui tako talasie koji idu u visinu sa povrine ina. Kada doe zima, ova talasastost pruge se gubi i ona ponovo postaje prava i ravna. Takoe, za sluaj horizontalnog irenja ina, one se u razliitim duinama (od po nekoliko metara do pola kilometra) nadovezuju jedne na druge tako da je poetak svakog dela pruge povezan sa krajem prethodnog dela, a ine u spoju pod dejstvom irenja (leti) ili skupljanja (zimi) mogu kliziti jedna preko druge, pa na taj nain njene unutranje granice uvek ostaje na istim rastojanjima.

- Zato mastilo prestaje da bude teno kada ga stavimo na papir?

Mastilo iz penkala se sastoji iz tri komponente: nosaa, tj rastvaraa, od kojih se najee koriste glikol, glikol etar ili neki aromatini alkohol, dok se ponekad koristi i smea nekoliko razliitih rastvaraa; pigmentne boje, koja mora biti kompatibilna sa primenjenim rastvaraem, i koja ini do 50 teinskih procenata ukupne mase mastila; i aditiva, koji pruaju dodatne specifine osobine mastilu, i iji tajnoviti sastavi su odgovorni za niz patenata iz oblasti mastila. Jednom naneto na papir, mastilo se sui usled isparavanja higroskopnog rastvaraa (higroskopnost znai da za sebe vezuje vlagu to je neophodno kako se rastvara ne bi osuio dok stoji u boci, odnosno pre nego to se izlije na papir) kao i eventualne vlage koju sadri, a upravo otputanje ovih komponenti mastila u vazduh, doputa boji da se praktino trenutno inkorporira u celulozna vlakna papira, ime se spreava mrljanje mastila, odnosno njegovo razmazivanje po papiru. Aditivi se izmeu ostalog, dodaju u mastilo i kako bi usaglaavali higroskopnost rastvaraa sa njegovom tenjom ka isparavanju. Mastilo se zatim nakon odreenog perioda vremena potpuno isui usled isparavanja rastvaraa i penetracije mastila unutar mree vlakana celuloze u papiru, gde ostavlja trajni trag ispisanih slova i misli.

- Kako piu hemijske olovke?

Hemijske olovke predstavljaju penkala koja koriste malu rotirajuu kuglicu napravljenu od mesinga, elika ili tungsten karbida, koja razmazuje mastilo po povrini papiru. Sva penkala koja su prethodila hemijskim olovkama, bilo da su to ptija pera, metalna pera ili naliv-pera, koristila su vodeno, tamno, indigo mastilo koje se provodilo kroz pero

putem kapilarnog dejstva (pojava podizanja nivoa tenosti u tankoj cevi kada su molekulske sile izmeu tenosti i zidova cevi adhezione sile vee od meumolekulskih sila u samoj tenosti kohezionih sila). Meutim, nedostaci nekadanjih tipova penkala su u tome to se mastilo neravnomerno troi, veoma sporo se sui (mastilo je izloeno vazduhu dok prolazi kroz kapilarnu cev, pa stoga ne moe da se brzo sui, jer bi u tom sluaju zaepilo penkalo), a kada ovrsne u penkalu, neophodno je pedantno ienje itavog penkala. Takoe, naliv-pera imaju esto obiaj da iscure dok se sa njima vozimo u avionu. Stoga, kuglica u hemijskim olovkama se ponaa kao neka vsrta kape, s obzirom da spreava prodor vazduha ka mastilu u penkalu, to bi izazvalo njegovo suenje i ovravanje, a uz to ona predstavlja i mehanizam pomou koga se mastilo izvozi iz patrona olovke na papir. Naime, kada ponemo da piemo hemijskom olovkom po nekoj podlozi, kuglica olovke poinje da se okree, a sila gravitacije sputa mastlo iz patrona ka kuglici, koja ga razmazuje po papiru. Upravo je to taj udesni mehanizam koji dozvoljava mastilu da se pomou loptice prenosi na papir, dok je istovremeno rezervoar sa mastilom u olovci zatien od vazduha, tako da mastilo ne moe da se sui. Interesantno je da i stick dezodoransi, poseduju isti mehanizam kao i hemijske olovke, samo sa mnogo veom kuglicom, a s obzirom da oni takoe tee da nimalo vazduha ne ue u rezervoar sa parfemom.

- Kako gumica za brisanje brie slova ispisana olovkom?

Jedna obina olovka sastoji se grafitnog cilindrinog srca okruenog drvetom, a prilikom pisanja po papiru, sa grafitnog srca se pod dejstvom mehanikog pritiska i trenja sa papirom, odvajaju granule grafita veliine oko nekoliko mikrometara i inkorporiraju u polimernu mreu vlakana celuloze od kojih se sastoji papirni list. Gumica za brisanje predstavlja najee polimer ugljenog hidrata izoprena (C5H8), koji je nerastvoran u vodi, bazama i slabim kiselinama, ali se lako rastvara u benzinu. Izrazito meka gumica za brisanje uvlai se svojom povrinom izmeu vlakana celuloze i adsorbuje grafitne estice na svojoj povrini, a uz to i skida nekoliko gornjih slojeva celuloze sa papira.

- Koliko puta se moe reciklirati papir?

Recikliranje uzrokuje propadanje papira na dva naina: prvo, dolazi do skraivanja duine vlakana celuloze, to dovodi do opadanja jaine papira, kao i njegove savitljivosti, prozirnosti, trajanja i otpornosti na cepanje; drugo, nakupljene neistoe, a pre svih mastilo tampaa, ine da vie puta reciklirani papir gubi svoju prirodnu belinu. Da bi se spreilo cepanje vie puta recikliranog papira, tokom proizvodnje poetnoj smei staroga papira se dodaje oko 25-35 teinskih procenata sveih vlakana celuloze. Ipak, za izradu najkvalitetnijeg papira koji poseduje izvrsnu postojanost boja, najee se koristi smea od 25 % istih vlakana celuloze, 65 % pre-potronog otpadnog papira (tj. recikliranog papira iz mlina) i oko 10 % izbeljenog posle-potronog otpada (tj. papira baenog u kantu za otpatke). Na ovaj nain se papir moe reciklirati nebrojeno puta.

- Zato novine vremenom poute?

Papir se pravi od drveta, a drvo se uglavnom sastoji iz bele celuloze. Meutim, drvo takoe sadri i dosta tamne supstance koja se zove lignin, a koja esto zavri u papiru zajedno sa celulozom. Izlaganje lignina vazduhu i Sunevoj svetlosti dovodi do toga da papir vremenom pouti. Lignin je polimerna supstanca koja povezuje celulozna vlakna i daje drvetu krutost i sposobnost da stoji uspravno. Bez prisustva lignina, drvea bi mogla da rastu samo nekoliko stopa u visinu. Proizvoai papira koriste lignin na razne naine. Kartonski papir i

braon papir koji koriste prodavnice za voe imaju u sebi vie lignina pa su zato krutiji i vri od obinog belog papira. S druge strane, kvalitetniji beli papiri sadre to je mogue manje lignina, dok se dnevne novine najee, radi ekonominosti, tampaju na papiru koji sadri prilino velike koliine lignina (ali ipak manje od kartonskih kesa za voe). Kada postanu izloeni kiseoniku iz vazduha, molekuli lignina poinju da se oksiduju, apsorbujui vie svetlosti i tako postaju tamniji. Kada bi se novine mogle drati u prostoru bez kiseonika i Suneve svetlosti, one bi ostale bele. Meutim, nakon samo nekoliko sati na vazduhu i Suncu, novine ve poinju da menjaju boju.

- Koliko listova papira se moe napraviti od jednog drveta?

Broj papirnih listova koji se mogu dobiti iz jednog drveta najvie zavisi od veliine drveta. Najvei broj papirnih svezaka se pravi iz borovine. Prosene razmere borova su oko 30 santimetara u preniku i oko metar i 80 santimetara u visini. Stoga, mnoenjem kvadrata poluprenika drveta sa brojem ! i sa visinom moemo izraunati zapreminu jednog prosenog bora, koja iznosi oko 1334 litara (1,334 kubna metra). Teina jednog prosenog bora iznosi oko 730 kilograma. Tokom proizvodnje papira, drvo se prevodi u pulpu (istu celulozu), koja ini oko polovine teine drveta, dok druga polovina otpada na kvrge, lignin i druge supstance koje ine papir nekvalitetnim. Stoga se iz jednog prosenog bora moe koristiti oko 365 kilograma mase borovine za proizvodnju papira. Teina jednog kvalitetnog lista papira iznosi oko 4,5 grama, pa deljenjem efektivne teine drveta sa teinom jednog lista papira dobijamo vrednost od 81111,111, to predstavlja broj papira koji se moe dobiti iz jednog drveta bora prosene veliine.

- Kako se pravi javorov sirup?

Javorov sirup predstavlja verovatno jedinu marmeladu koja se dobija iz jednog drveta, tanije iz biljnog soka drvea iz porodice javora. Ukoliko tokom ranog prolea, iseemo koru odreenih vrsta javorovog drvea, bistri sok e potei iz njih. Najvei deo ovog soka ini voda, premda 2 % pripada eeru saharozi. Ukoliko zatim zagrevamo ovaj sok sve dok ne ispari najvei deo vode, dobiemo gusti javorov sirup. Najee je oko 30-40 litara javorovog soka potrebno da bi se dobio litar sirupa, a crpljenjem jednog javorovog drveta tokom 4 nedelje, moe se dobiti oko 40 litara soka. eeri iz kamenog javora (acer saccharum) i crnog javora (acer nigrum) daju najkvalitetnije sirupe, mada se esto koristi sok iz vrste crvenog javora. Pre etrdesetih godina 20. veka, javorov sok se prikupljao u kofama putem buenja drveta i zatim stavljanja drvene cevi kroz koju je tekao sok u kofu. Danas se u ovu svrhu najee koriste plastine slavine i creva kroz kojih tee sok iz vie drvea i sliva se u zajedniko odredite, gde se sok odliva u velike plitke posude koje se zagrevaju putem loenja drveta, gasa ili putem struje. Najbolji dani za prikupljanje javorovog soka su rani proleni dani pre pojave pupoljaka, tokom kojih je temperatura preko dana neto vea, a tokom noi neto nia od temperature mrnjenja vode (0o C pri atmosferskom pritisku).

- Kako se prave olovke?

Olovka, kako joj ime kae podrazumeva neto to se sastoji iz olova. Ipak, olovke se sastoje iz grafita, a ne olova, a ova zabuna potie jo iz 16. veka, kada je jedna velika oluja u Engleskoj sruila nekoliko stabala u kojima je pronaena izvesna koliina crne supstance za koju se tada mislilo da je olovo i od koje su se pravile prve drvene olovke za pisanje. Tek 200 godina kasnije, engleski naunici su zakljuili da ta materija ustvari nije olovo ve jedna vrsta ugljenika kojoj su dali ime grafit, to na grkom znai pisati. Prve olovke su bili komadii

grafita koje su koristili stolari i zanatlije kako bi obeleavali radni materijal. Zatim su se parii grafita poeli obmotavati najpre sa kozjim krznom, zatim sa nitima konopca, a italijanskim pronalazaima se pripisuje ideja pravljenja prvih drvenih olovaka. Oni su ubacivali grafit u prethodno napravljene rupe na drvetu kedra, a zatim su isecali gotove grafitne olovke. Danas se veina drvenih olovaka proizvodi iz greda kedrovog drveta, na kojima maina napravi nekoliko brazdi oblika poluvaljka. U ove brazde se stavlja grafit, nakon ega se na sve to lepi duplikat donje brazde. Poto se lepak osui, maina za seenje iseca gredu kako bi iz nje izdvojila olovke. Na Zemlji se svake godine napravi vie od 14 milijardi olovki, ija bi ukupna duina mogla da obuhvati Zemljinu loptu 62 puta. Olovke se razlikuju po tamnoi slova, a broj odtampan na olovci odreuje vrstou srca od grafita. to je vei ovaj broj, to je tvri grafit, a poto vrsto srce ostavlja manje grafitno glinene smee na papiru, to e slova koja ispisuje vrst grafit biti manje vidljiva od mekog.

- ta je to iverica?
per-ploa ili iverica je jedno od esto korienih drvenih graevinskih materijala. Neke od prednosti iverice nad obinim daskama su: standardna veliina, niska cena, jaina, kao i stabilnost (savijanje i lom se deavaju samo pri neuobiajeno velikim optereenjima). Kada per-ploe standardne veliine ne bi postojale, verovatno bi graevinski radnici testerisali daske do drvenih komada jednake veliine to bi predstavljalo dodatni veliki posao prilikom izgradnje kue. Da bi se napravila iverica, drvena klada se najpre omekava u pari, a zatim se montira na strug. Dugaki no secka montirano deblo na tanke furnirne listove koji nakon suenja postaju veoma jaki u jednom pravcu (du ose zrna), a veoma slabi u drugom pravcu (kroz osu zrna). Nekoliko ovakvih tankih slojeva (najee od 5 do 7) naleu jedan na drugi, tako da se usmerenost drvenih zrna menja od sloja do sloja. Izmeu slojeva se stavlja i lepak, i niz tankih slojeva se zatim zagreva i presuje kako bi se dobila kruta ploa. Poto su drvena zrna u razliitim slojevima razliito usmerena, per-ploa je veoma jaka u svim pravcima.

- Zato je super lepak tako super?

Super lepak verovatno zasluuje svoje ime, jer je jedna kap ove tenosti dovoljna da vam trajno zalepi palac za kaiprst pre nego to kaete Ups, a nekoliko kapi su dovoljne da veu itavu tonu. Glavni sastojak super lepka je cianoakrilat (C5H5NO2), akrilna smola koja skoro trenutno formira snane polimerne hemijske veze meu sobom. Jedina supstanca koju super lepak zahteva su hidroksilni joni, kojih ima na gotovo svakoj povrini u prirodi. U toku lepljenja, super lepak podlee procesu anjonske polimerizacije. Cianoakrilatni molekuli se u prisustvu vode, odnosno hidroksilnih jona (OH-) meusobno povezuju i stvaraju lance, formirajui tako trajnu plastinu mreu. Lepak ovrava sve dok gumeni molekulski lanci ne prestanu u potpunosti da se pokreu. Razlog zato se super lepak ne zalepi za zidove tube u kojoj se nalazi, je u tome to unutranjost tube sadri kiseonik i nimalo vlage. Naime, dok voda katalizuje proces polimerizacije, kiseonik ga inhibira. Uzgred, ako vam se desi da se sluajno ulepite super lepkom, malo acetona za skidanje laka za nokte pomoi e vam da se odlepite.

- Kako se prave polimeri?

Sintetiki polimeri se prave u hemijskim reakcijama polimerizacije. koje podrazumevaju hemijsko povezivanje mnotva individualnih molekula, odnosno monomera. Dejstvom toplote, pritiska i katalizatora moemo uticati na formiranje veza izmeu

monomera, a neke reakcije polimerizacije dovode do povezivanja svih monomera, dok se kod nekih reakcija javlja i nus-proizvod. Jedan od postupaka dobijanja linearnog polietilena (CH2-CH2-CH2-CH2-), najprisutnijeg vetakog polimera na planeti, podrazumeva tri stupnja: inicijaciju, propagaciju i terminaciju. Na poetku procesa se odreenoj koliini etilena dodaje katalizator, koji je najee benzoil peroksid, koji ima osobinu da se prilikom zagrevanja deli na dva dela, od kojih je svaki slobodan radikal, to znai da poseduje po jedan nesparen electron, pa je stoga veoma reaktivan. Ovi takozvani inicijacioni molekularni fragmenti sa nesparenim elektronima napadaju veze izmeu dva ugljenikova atoma u molekulu polietilena, uzimaju elektron iz njega i na taj nain se vezuju za po jedan od monomernih ugljenikovih atoma. Poetni katalizatorski radikali se tada nalaze u energetski stabilnijem stanju, ali novoformirani slobodni radikali iz molekula etilena usled svoje reaktivnosti poinju da se povezuju u lance, stvarajui nove radikale i produavajui polimerni lanac. Ovaj stupanj se naziva propagacija, a u okviru njega moe doi i do povezivanja razliitih linearnih polimernih molekula u itavu razgranatu mreu polimera. Polimerizacija slobodnih radikala se prekida u okviru stupnja terminacije, kada ugljenini radikal umesto uzimanja elektrona iz dvostruko vezanog ugljenika ili iz bliskog propagirajueg lanca, vee za sebe itav atom vodonika sa kraja drugog lanca. Kraj polimera bez svog vodonikovog atoma, lako se vezuje za susedni atom ugljenika i polimerizacija se zaustavlja.

- Zato se drke oljica za aj prave od plastike?

Postoji mnogo razloga zato se drke oljica za aj prave od plastike, a ne od metala ili stakla. Naime, proizvodnja plastinih predmeta je znatno jeftiniji proces od pravljenja istih predmeta od metala, pa e stoga i sama olja moi da bude jeftinija. Zatim, najvei broj plastinih materijala provodi toplotu znatno slabije od metalnih ili staklenih predmeta, pa e stoga drka biti dovoljno hladna da se moe drati u ruci i pored toga to smo u olju sipali vrui aj ili mleko. Keramike se takoe odlikuju slabom toplotnom provodljivou, ali su znatno gue od plastike, pa su stoga i tee od nje. Plastike poseduju znatno manje gustine i od metala ili stakla, pa e zato i itava olja biti neto laka ukoliko se njena ruka izradi od to laganije plastike. Takoe, plastiku je znatno lake oblikovati od metala ili stakla, pa se stoga uz podjednaki rad, plastini predmeti mogu izoblikovati i obojiti detaljnije i preciznije od metala. Uz sve ovo, plastika se lake lomi i topi od metala, pa tako, ona ne mora biti baena, ve se moe reciklirati u novi plastini proizvod.

- Kako su loptice iz kuglinih leajeva tako glatke?

Prvi stupanj u procesu pravljenja ovih skoro savreno uglaanih i oblih loptica, predstavlja hladno i toplo oblikovanje. Metalna ica iji je prenik otprilike jednak preniku eljene lopte, provodi se kroz mainu koja na svoja dva kraja poseduje metalne upljine iji oblik odgovara svakoj hemisferi kugle. Procesom mainskog seenja ice dobija se metalna kugla sa metalnim prstenom oko sebe, te ona tada podsea na planetu Saturn. Loptica ovakvog oblika zatim odlazi u mainu koja je obre izmeu dve veoma vrste eline i izbrazdane prstenaste ploe, ime se uklanja prsten, kao i neravnine oko nje. Jedna od ove dve ploe je stacionarna (ne pomera se), a druga se obre. Prolaskom loptice preko izbrazdanih ploa, glaaju se svi njeni neravni delovi i njen oblik postaje skoro savreno sferian. Ovakvo gnjeenje loptice kompresuje metal i daje kuglici jo tvru povrinu. Poto su loptice metalne, ovaj proces stvara dosta toplote, pa se kuglice i ploe polivaju vodom kako bi se ohladili. Promenljive veliine u ovom procesu su pritisak pod kojim se gnjee loptice izmeu dve izbrazdane eline ploe, brzina obrtanja ploa, kao i vreme dranja loptice u glaajuoj

maini. Podeavanjem ove tri promenljive, mogue je dobiti kuglice raznih veliina. Nakon zavrenog procesa glaanja, kuglice se izlau dejstvu toplote kako bi dodatno ovrsle. Meutim, tokom zagrevanja, loptice pomalo promene svoj oblik, a poto moraju biti savreno glatke do jednog milionitog dela ina (1 in je jednak 2,54 cm), one tada ponovo podleu procesu mrvljenja izmeu metalnih ploa, ali se ovoga puta umesto vode, za hlaenje koristi nagrizajua supstanca. Na kraju, loptice prolaze kroz proces bruenja za ta se koristi ista maina kao i za prethodna glaanja, ali su ovoga puta ploe napravljene od mekeg metala i maina koristi nii pritisak za gnjeenje loptica, a umesto vode ili nagrizajue supstance koristi se polirajua (glaajua) pasta. U ovom finalnom procesu se sa povrine loptica uklanja sav suvian metal, i one postaju savreno glatke i sjajne. Ipak, poslednji korak u procesu proizvodnje loptica za kugline leajeve je provera. Naime, u skladu sa standardom koji je postavilo Udruenje za proizvodnju leajeva protiv trenja (AFBMA Anti-Friction Bearings Manufacturing Association), kuglica treeg stepena mora biti sferina u okviru 3 milionita dela ina, a prenik joj mora biti taan u 30 milionitih delova ina, to znai da bi trostepena loptica od etvrt ina morala da poseduje prenik izmeu 0,24997 i 0,25003 ina, a najmanji izmereni prenik lopte ne bi smeo da bude za vie od 3 milionita dela manji od najveeg izmerenog prenika.

- ta je to kaljeno staklo?
Kaljeno staklo je oko etiri puta jae od obinog, brzo ohlaenog (kako supstanca ne bi stigla da kristalie, ve ostaje u amorfnom stanju) i zatim odgrevanog (kako bi staklo prelo iz neravnotenog u metastabilno stanje, ime se poboljavaju njegove mehanike osobine) stakla i za razliku od obinog stakla koje se prilikom lomljenja pretvara u prilino velike i nazubljene komade, kaljeno staklo se prilikom loma rasprava u relativno male i nekodljive komadie. Stoga se kaljeno staklo koristi za izradu prozora putnikih vozila, ulaznih vrata u zgradama, tu kabina, teniskih terena, kunog nametaja, mikrotalasnih penica i staklenih krovova. Da bi staklo podleglo procesu kaljenja, ono se najpre mora izoblikovati. Oblikovano staklo se zatim pregleda radi eventualnog pronalaenja veih strukturnih nepravilnosti koje bi lako mogle da uzrokuju njegovo lomljenje prilikom procesa kaljenja. Nagrizajue sredstvo, kao npr. mirgl-papir, koristi se u svrhu skidanja otrih ivica sa povrine stakla. Nakon toga, zapoinje proces zagrevanja u kome staklo putuje kroz pe za kaljenje. Pe zagreva staklo do temperature od preko 600oC (industrijski standard je 620oC), nakon ega se staklo hladi pod dejstvom visokog pritiska. Tokom hlaenja koje traje svega nekoliko sekundi, vazdune struje visokog pritiska se kroz niz cevica u blizini stakla dovode do njegove povrine. Kaljenjem (to u optem sluaju podrazumeva naizmenino zagrevanje i hlaenje, a u ovom sluaju oznaava proces brzog hlaenja nakon zagrevanja do odreene temperature) se spoljanja povrina stakla hladi znatno bre nego unutranji delovi stakla. Kako se sredite stakla hladi, ono tei da se odmakne od spoljanje povrine. Kao rezultat, centralni delovi stakla ostaju u stanju napetosti, dok se spoljanja povrina kompresuje to kaljenom staklu daje izuzetnu jainu. Staklo se pri naprezanju lomi pet puta lake nego pri sabijanju. Obino staklo se lomi pri pritisku od 420 kg/cm2, dok se kaljeno staklo lomi pri pritisku od oko 1700 kg/cm2. Drugi pristup kaljenju stakla predstavlja tzv. hemijsko kaljenje i podrazumeva upotrebu raznih supstanci koje razmenjuju jone sa povrinom stakla u cilju stvaranja kompresije.

- ta je to stereolitografija?
Tehnika stereolitografije, poznata i kao 3-D oslojavanje ili 3-D tampanje, prua mogunost stvaranja stvarnih tela iz kompjuterskih crtea. Nekada je bilo potrebno nekoliko meseci da bi se napravio stvarni prototip nekog kompjuterski konstruisanog tela, dok je

pomou stereolitografije danas potrebno svega nekoliko sati da bi se otelotvorio crte nacrtan u CAD programu. Stereolitografska maina poseduje 4 osnovna dela: rezervoar napunjen sa desetak litara tenog fotopolimera; izreckana platforma koja je potopljena u tenost i koja se tokom procesa tampanja moe pomerati gore-dole; ultraljubiasti laser; i kompjuter koji pokree laser i platformu. Fotopolimer predstavlja jednu prozirnu i plastinu tenost koja pod dejstvom ultraljubiaste svetlosti sa lasera ovrava. Nakon to napravimo 3-D model tela u CAD programu, software deli na CAD model u slojeve debljine od jedne petine do jedne desetine milimetra. Na osnovu ovih odlomaka modela, laser stereolitografske maine iscrtava svaki sloj putem izlaganja fotopolimerne tenosti ultraljubiastim snopovima koherentne svetlosti. Nakon iscrtavanja svakog sloja, platforma se sputa tano za debljinu iscrtanog sloja, nakon ega laser poinje da iscrtava sledei sloj. Tako, laser iscrtava itav model, sloj po sloj. Laseru je potrebno oko minut do dva za iscrtavanje svakog sloja. Fotopolimer koji se najee koristi u stereolitografiji poseduje fabriko ime CibaTool SL5170 i prodaje se po ceni od oko $220 po litru, to uz cenu stereolitografske maine od oko $220000 ograniava upotrebu ove tehnike iskljuivo na velike kompanije.

- Kako rade laserski tampai?

Za razliku od inkjet tampaa koji pomou malih mlazeva mastila iscrtavaju na papiru slova i slike, laserski tampai bre, preciznije, ekonominije, ali i skuplje iscrtavaju papir pomou specijalnog laserskog sistema, koji se sastoji od lasera, pokretnog ogledala i soiva. Pre nego to laserski tampa zapone svoj posao, on mora da primi podatke o strani, to se vri posredstvom printer kontrolera glavnog kompjutera u tampau, koji kroz komunikacioni port (paralelni ili UBS port) preuzima zadatke od kompjutera za koji je prikljuen. Laser, zatim prima podatke o strani (male takice koje se boje na stranici) i to jednu po jednu horizontalnu liniju. Sredite laserskog tampaa pripada fotoreceptoru rotirajuem dobou ili valjku, koji je napravljen od svetlosno provodnog materijala, koji se pod dejstvom laserske svetlosti prazni emitujui elektrone. Na poetku fizikog procesa tampanja, naelektrisana korona ica (ili naelektrisani roler) predaje dobou pozitivno naelektrisanje. Kako se dobo okree, laser alje snop koherentne svetlosti du njegove povrine kako bi pobudio odreena polja doboa na emitovanje elektrona. Ipak, ne iscrtava sam laser polja na dobou, ve se njegov snop svetlosti odbija od pokretnog ogledala koje alje lasersku svetlost kroz niz soiva. Na ovaj nain, laser iscrtava na dobou slova i slike kao naelektrisane putanje, to predstavlja tzv. elektrostatiku sliku. Nakon to se postavi ablon na valjku, on se zatim presvlai sa pozitivno naelektrisanim tonerom finim, crnim prahom (koji se sastoji iz pigmenta i plastike) koji se kai za suprotno naelektrisana polja na dobou, ali ne i za pozitivno naelektrisanu pozadinu. Ovo pomalo podsea na ispisivanje konzerve sa lepkom i zatim njeno uvaljivanje u brano. Zatim se tonerom obloen valjak prevlai preko lista papira koji se ispod valjka pokree zajedno sa pojasom. Meutim, pre nego to se papir provue ispod valjka, on se pozitivno naelektrie pod dejstvom korona ice (ili naelektrisanog rolera). Ovo naelektrisanje je jae od negativnog naelektrisanja elektrostatike slike, tako da papir moe da odbacuje toner od sebe, a poto se kree istom brzinom kao i sam dobo, papir precizno preuzima ablon. Da bi se spreilo vezivanje papira za dobo, on se, im pokupi sav toner sa doboa, razelektrie pod dejstvom druge korona ice. Na kraju, papir prolazi kroz fuzer par zagrejanih rolera (koji su radi svoje inertnosti obloeni Teflonom i koji se greju pomou kvarcne cevaste lampe), pri emu se neprivreni prah tonera topi i spaja sa papirnim vlaknima. Prolazei kroz fuzer, odtampani papir se izbacuje iz tampaa, to je i razlog zato je svee laserski odtampan ili fotokopiran papir uvek vru. Nakon to ostavi trag tonera na papiru, itav dobo se osvetljava jakom svetlou ime se potpuno brie elektrostatika slika sa njegove povrine.

- Kako se sakupljaju mirisi cvea?

Premda je mirisanje i posmatranje ivog cvea neuporedivo lepi doivljaj od pravljenja koncentrata cvetnih aroma, mnogi ljudi vole da se namiriu nekim opojnim, cvetnim mirisom. Tradicionalni postupak ekstrakcije esencijalnih ulja i komponenti parfema iz rua, jasmina i drugog cvea naziva se enfleurage, to na francuskom znai namirisati mirisom cvea. Ovom tehnikom se moe izdvojiti znatno vie cvetnih aroma, nego u sluaju jednostavnog natapanja i ekstrakcije u vruoj masti, rastvarau (koji se dobija iz nafte) ili pari. U enfleurage procesu se koristi preiena mast ijih 40 % ini govea slanina, dok ostalih 60 % ini salo. Ove dve masti se tope zajedno i zatim se glaaju pod hladnom vodom i aluminatnim rastvorom kako bi se proistili. Takoe, smei masti se dodaje benzoin kako bi se spreila njegova bioloka degradacija. Smea masti se zatim rasprostire na staklenoj ploi sa drvenim okvirom, tako da debljina masnog sloja iznosi oko 4 milimetra. Cvee se zatim presuje preko masnog sloja i ostavlja tako 1-3 dana. Nakon toga, na mesto ovog cvea koje je ispustilo u mast najvei deo svojih sokova dolazi novo cvee i nakon 30-35 ciklusa promene cvetnog sadraja, mast postaje zasiena sa parfemom, a ovako cvetno zasiena mast se naziva pomadom. Masni sloj se zatim skida sa staklene ploe, a zatim se ispira sa alkoholom kako bi se iz masti izdvojio parfem. Alkoholni rastvor se zatim hladi i filitrira kako bi se iz njega izdvojila sva rastvorena mast. Alkoholni rasvor parfema se naziva alkoholnim ekstraktom, a ukoliko ovaj ekstrakt ponemo da zagrevamo na ne previe visokoj temperaturi, sav alkohol e ispariti, dok e u vidu tenosti ostati enfleurage absolute, odnosno isti cvetni parfem. Inae, jedan od prvih parfema na naoj planeti je bilo ruino ulje, a potrebno je oko 4000 kvadratnih metara leje zasejane ruama da dobijemo tonu latica rue od kojih moemo da dobijemo samo 500 grama esencije.

- ta je to dinamit?
Dinamit je jedna vrsta hemijskog eksploziva, a eksploziv je bilo koja supstanca koja kada se zapali, veoma brzo izgori stvarajui veliku koliinu toplog gasa koji se iri i stvara talase pritiska u vazduhu ili bilo koj drugoj okolnoj materiji. Dinamit predstavlja neki upijajui materijal, npr. piljevinu utopljenu u nitroglicerin (C3H5(ONO2)3). Kada se ova smea zapali dolazi do burne reakcije kiseonika iz vazduha sa ugljenikom i vodonikom iz ugljovodoninih lanaca nitroglicerina pri emu se oslabaaju gas ugljen dioksida i pare vode (slino kao kod sagorevanja benzina ili bilo kog ugljenog hidrata), zajedno sa veoma velikom koliinom toplote, koja se oslobaa u vidu visokih kinetikih energija estica, proizvoda eksplozivnog sagorevanja. Topli gasovi se ire stvarajui talase pritiska koji su ponekad u stanju da raznosi stvari oko sebe, to se esto primenjuje kod iskopavanja rudnika ili razbijanja leda na rekama. Osim nitroglicerina, tj. dinamita, esti eksplozivi su trinitrotoluol (TNT), benzin, amonijum nitrat itd.

- Kako funkcioniu stadioni sa pokretnim krovom?

Ovakvi novi konvertibilni stadioni dozvoljavaju odravanje raznih sportskih nadmetanja po kinom vremenu, jer se njihov krov u tom sluaju za as moe navui ili ponovo otvoriti kada sine Sunce. Prvi stadion ovoga tipa izgraen na naoj planeti je Skydome u Torontu. Otvoren je 1989. godine i na njemu igra bejzbol tim Plave ptice (Blue jays). Iako su se pre njega gradili mnogi stadioni sa pokrivaima (po prototipu Olimpijskog stadiona u Montrealu), ovo je bio prvi izgraeni stadion sa potpuno pokretnim krovom. Sastoji se iz 4 eline table koje se pomou 72 motora kreu po elinim inama brzinom od 21 metra u

minutu, a potrebno im je 20 minuta da pokriju, odnosno otkriju ceo stadion. Osim ovog stadiona sa pokretnim krovom, u protekloj deceniji izgraeni su mnogi stadioni ovakvog tipa, kao npr. Bank one ballpark u Feniksu (izgraen 1998. godine, na njemu igra bejzbol tim Diamondbacks, a koristi sistem pokretnog mosta, gde par motora od 200 konjskih snaga pokree krovne ploe preko 7 kilometara kablova, pri emu je samo 4 minuta potrebno da se krov zatvori ili otvori), Safeco field u Sijetlu (na kome igra bejzbol tim Mariners, a izgraen je 1999. godine), Enron field (izgraen 2000. godine, a sastoji se od tri ploe koje se potpuno uklanjaju sa vrha stadiona dozvoljavajui da bejzbol loptica tima Astros moe da odleti van stadiona prilikom homerun-a) i Reliant stadium u Hjustonu (izgraen 2002. godine, na njemu igra ragbi tim Texans, a njegov krov se sastoji od dve ploe napravljene od staklenih vlakana presvuenih providnim Teflonom) i mnogi drugi.

- Kako se prave travnati tepisi?

Kada pone da se pravi travnjak koji bi trebalo da podsea na zeleni tepih kao npr. na fudbalskim terenima ili terenima za golf, buldoer najpre pravi rupu dubine 30 do 40 cm du cele povrine travnjaka. Ova rupa se iscrtava plastikom, a zatim se dodaju ljunak, cevi za drenau i pesak. Na taj nain, trava raste u sterilnoj peanoj sredini, a paljivo projektovanje povrine terena (blago zakrivljen) kao i dobro postavljene cevi za drenau stvaraju uslove da se nakon kie ne pojavljuju bare na povrini travnjaka. Mesto na kome se sadi trava takoe je vano jer zahteva to je mogue vie Suneve svetlosti i protoka vazduha, kao i velike koliine vode. Ipak, poto ovakva trava raste u sterilnoj peanoj sredini, njen razvoj u potpunosti zavisi od ljudi koji e je hraniti i zalivati. esto se travnjaku osim vode i komposta (prirodnog ubriva) dodaju razni herbicidi koji unitavaju korenje, pesticidi koji unitavaju insekte i fungicidi koji unitavaju gljive i odravaju travu zdravom. Kada trava izraste, poinje njeno odravanje, koje ukljuuje redovno ianje (koenje), navodnjavanje, ubrenje, eventualno nanoenje hemikalija, provetravanje i grabuljanje, odnosno maenje.

- Kako se prave ahovska polja i trafte na travnjaku?

Fudbalski tereni esto poseduju travnjake koji su oiani tako da poseduju kockice, dijamante, zvezde (kao na Coors Field-u u Denveru 1998. godine za potrebe All-Star utakmice amerikog fudbala) ili pruge razliitih nijansi na svojoj povrini. Pravljenje ovakvih oblika na travnjaku nije uopte mnogo komplikovano i moe se izvesti na bilo kom travnjaku putem tehnike tzv. trakastog koenja, za ije izvoenje su nam potrebni samo kosilica za travu i jedan valjak. U ovu svrhu mnogi profesionalni uvari travnjaka koriste staromodne kosilice sa tokiima za koje je tano ispod otrica koje seku travu zakaen valjak koji savija travu nadole. Neki proizvoai kosilica za travu su poeli da prave i kosilice-vozila sa valjcima za savijanje trave montiranim za zadnji deo vozila. Ipak, ne treba zaboraviti da koji god ablon eleli da napravimo na travnjaku, on e moi da se vidi tek nakon reflektovanja svetlosti sa njega. ahovski dizajn se postie prolaskom sa kosilicom du terena po trakama u pravcu sever-jug, a zatim prolaskom du pravca istok-zapad, tako da se na kockicama jedne boje unakrsno oiane trake presecaju, dok kod suprotno obojenih kockica to nije sluaj. Kada pogledamo travnjak, trake trave koje su savijene u suprotnom pravcu od nas, izgledae svetlije, jer se Suneva svetlost reflektuje sa itavih povrina travki. S druge strane, kod tamnijih kockica, travke su savijene ka nama, pa se Suneva svetlost reflektuje samo od vrhova travki. Razliite vrste trava se mogu koristiti u svrhu naglaavanja prelaza svetlotamno, kao npr. raana trava, fesna trava ili plava trava. Veliki kontrast se najee na primeuje kod trava toplih sezona, kao to su bermudska trava ili zojsija. Takoe, polivanje

trave nakon koenja e doprineti da kontrast izmeu razliito reflektujuih traka ili kockica bude jo oigledniji.

- Kako se pravi vetaki sneg?

Maine za pravljenje snega predstavljaju standardnu opremu na skijakim i klizakim stazama irom nae planete. Zahvaljujui vetakom snegu, mnogi skijaki centri su otvoreni i po vie od etiri meseca godinje, a postoje i neke zatvorene staze na kojima moemo klizati i skijati tokom cele godine. Naravno, ovaj vetaki sneg se od prirodnog snega razlikuje samo po tome to nije nastao pod dejstvom atomsferskih prilika, ve se pravi od strane maina. Poto je na visinama na kojima plutaju oblaci veoma hladno ak i tokom leta, molekuli vode se kondenzuju u kapi vode i kristalie leda, a kada ove estice ili kapi dovoljno oteaju, one poinju da padaju ka Zemlji. Mnogo povezanih kristalia leda ini jednu snenu pahulju, a ukoliko je i na povrini Zemlje dovoljno hladno, tada se snene pahuljice ne istope i padaju u obliku kie, ve padaju na nas kao sneg. Tradicionalni tipovi snenih tueva stvaraju ledene kapi putem kombinovanja hladne vode i kompresovanog vazduha. Na mnogim skijalitima se mogu videti ovi sneni tuevi za koje su vezane po dve cevi kroz koje se upumpavaju voda i vazduh pod visokim pritiskom. Kompresovani vazduh prolaskom kroz tenu vodu dovodi do rasprivanja malih estica vode u vazduh (tzv. atomizacija), odnosno do stvaranja aerosola. Takoe, kompresovani vazduh hladi vodene kapi tokom njihovog leta. Voda se najee kondenzuje na esticama praine, bakterijama i raznim esticama koje plutaju atmosferom, a poto najee voda od koje se pravi sneg nije potpuno ista, iste stvari e posluiti i za nukleaciju vetakim putem dobijenog snega, premda se u vodu esto ubacuje i prirodni protein pod fabrikim imenom Snowmax, koji posebno dobro privlai molekule vode i time olakava njihovu kristalizaciju. Postoje i sneni tuevi koji ne koriste kompresovani vazduh, ve poseduju samo trcaljku (slino sprej bocama) pomou koje se raspruje voda. Postoje, opet i neki sneni tuevi koji vre atomizaciju vode pomou rada veoma brzih ventilatora. Voda se sporije hladi kada je u atmosferi vea vlanost, pa se stoga prilikom pravljenja snega vodi rauna o vlanosti okolnog vazduha. Ukoliko je vlanost dovoljno niska, moemo dobiti sneg kada je temperatura vazduha nekoliko stepeni ispod take mrnjenja vode (0oC). S druge strane, kada je relativna vlanost stoprocentna, vea je verovatnoa da emo dobiti kiu umesto snega jer je vazduh zasien sa vodenom parom to usporava proces isparavanja vode, odnosno odnoenja toplote sa nje. Tako, kada je temperatura vazduha jednaka 1oC, potrebna nam je niska vlanost (manje od 30 %) vazduha za pravljenje snega, dok kada je temperatura ispod 6,7 oC, kolika god da je vlanost, moemo dobiti sneg. Za skijake staze se najee pravi suvi sneg, koji je lagan i vazduast, jer poseduje malu gustinu, a pogodan je jer skije prolaze preko njega bez zaglibljivanja u vodenu lapavicu. S druge strane, vlaan sneg je gui pa se stoga koristi za podizanje nivoa staza, nakon ega se povrina uvek oblae sa suvim snegom. Osim skijakih staza, vetaki sneg se esto koristi prilikom snimanja snenih filmskih scena, a esto se koristi i u zemljoradnji kao toplotno izolacioni sloj. Naime, sneni pokriva spreava rasipanje Zemljine toplote u atmosferu. Poto avioni lete u veoma hladnim oblastima atmosfere, ispitivanje dejstva hladnoe na njegove sastavne delove i konstrukciju se vri pomou vetakog snega. Sneni tuevi se mogu primetiti i po nekim dvoritima, jer pomou njih moemo napraviti sneni pokriva u dvoritu kada to poelimo, ali za pravljenje snega debljine 16 cm na povrini od 61 x 61 metar, potrebno nam je 285 000 litara vode. Jedan sistem snenih tueva na skijakoj stazi u svakoj minuti pretvori izmeu 20 000 i 40 000 litara vode u sneg.

- Kako se prave igloi?

Eskimi u Severnoj Americi i na Severnom polu ive zimi u zasvoenim kolibama koje se nazivaju igloi (to na eskimskom znai kua), a koje su u potpunosti izgraene od vode. Proces graenja jednog igloa poinje oblikovanjem vrstog snega u pravilne kockice ili kvadre, odnosno cigle. Prve cigle se zatim reaju tako da oblikuju jednu uplju poluloptu (sa malim ulazom) iznad snegom pokrivene zemlje. Pukotine izmeu zakrivljenih cigli se, zatim, popunjavaju mekim snegom. Kada je izgradnja igloa zavrena, u njoj se naloi pe (koja najee sagoreva kitovo ili fokino ulje), a vrata se zatvore blokovima snega. Unutranji vodeni zidovi poinju da se tope pod dejstvom toplote plamena, ali je iglo oblikovan (zasvoen) tako da voda ne curi na njegov pod, ve se vraa u graevne blokove. Kada zidovi postanu raskvaeni pod dejstvom topljenja, vrata se otvore i u unutranjost igloa se puta hladan vazduh. Cela graevina igloa se time zamrzava u vrst led koji je dovoljno vrst da ak i polarni medved moe prei preko njega.

- Zato ne moemo da napravimo Sneka Belia po mnogo hladnom vremenu?

Ako u naem dvoritu ima snega, ali je uz to temperatura vazduha veoma niska, neemo moi da napravimo Sneka, pa ak ni grudvu snega. Sneg prosto nee da se lepi koliko god ga mi pritiskali. Naime, voda zauzima manje prostora kada je tena nego kad je vrsta. Ako led ili sneg jako pritisnemo, on je prisiljen da zauzme manje prostora, a najlaki nain da to izvede je da pree u tenost. Prema tome, ako je led samo malo hladniji od 0oC, pri snanom pritisku, jedan njegov deo e se istopiti. Upravo se to deava kada pravimo grudvu snega po ne mnogo hladnom vremenu. Ako je uz to vazduh ipak malo hladniji od 0oC, tenost koju smo tako dobili uskoro ponovo mrzne i led sada dri na okupu sneg koji se nije smrznuo pod pritiskom. Kao rezultat toga, imamo vrstu grudvu. Meutim, ukoliko je sneg mnogo hladniji od 0oC, one se skoro uopte nee topiti (i kasnije mrznuti) pod naim pritiskanjem, pa neemo moi ni da dobijemo grudvu. Sneg e se jednostavno rasipati i nee hteti da se slepi. Tako, u severnim delovima nae planete, sneg tokom zime skoro nikada nije dovoljno topao da bismo se mogli grudvati ili praviti snene figure.

- Ko su to nobelovci?
Nobelovci su dobitnici nobelove nagrade, a svake godine, poev od 1901. dodeljuje se po jedna nobelova nagrada u oblastima hemije, fizike, medicine, knjievnosti, ekonomije, kao i nagrada za mir. Nagrada je dobila ime po veaninu Alfredu Nobelu, pronalazau dinamita, koji je veliki deo svoje imovine poklonio u fond za dodelu ove nagrade, a eleo je da se nagrada da onima koji daruju oveanstvo sa najveom dobrobiti i koji su napravili najznaajnija otkria ili izume u oblasti fizike. Nobelove nagrade daje Nobelova fondacija u jesen svake godine nakon detaljnih procesa selekcije. U dobitnike Nobelove nagrade za fiziku spadaju Albert Ajntajn (za otkrie fotoelektrinog efekta), Nils Bor (za istraivanje strukture atoma i emisije svetlosti iz njih), Robert Miliken (za radove o elementarnom naelektrisanju), Luj De Brolj (za otkrie talasne prirode elektrona), Verner Hajzenberg (za ostvarenja na podruju kvantne mehanike), Volfgang Pauli (za otkrie principa iskljuivosti), Maks Born (za statiku interpretaciju talasne funkcije), Marija i Pjer Kiri (za zajedniki rad na istraivanje pojave radioaktivnosti), Maks Plank (za otkrie kvanta energije), Vilijam Brag (za istraivanje strukture kristala pomou x-zraka), andrasekar Venkata Raman (za istraivake radove na disperziji svetla), Ervin redinger (za otkrie novih puteva u atomskoj teoriji, odnosno za formulisanje talasne funkcije), Hideki Jukava (za dokaz o nunosti postojanja mezona), Lev Landau (za radove o superfluidnosti) i druga poznata imena, a novana nagrada danas iznosi tano milion dolara.

- ta su to pametne zgrade?
Destruktivna i pustoea snaga zemljotresa je u stanju da srui itave gradove u samo jednoj sekundi, ostavljajui iza sebe ruevine i tugu. Iz ovoga razloga, naunici pokuavaju da naprave nove tehnologije koje e smanjiti razarajua dejstva zemljotresa. Istraivai iz laboratorije korporacije Lord u saradnji sa Univerzitetom Notr Dam izneli su na svetlo dana novi proizvod koji bi mogao da smanji tetu uzrokovanu zemljotresom. Kompanija Lord je naime jedan od najveih proizvoaa supstance koja se zove magnetoreoloki fluid. Ovaj tzv. MR fluid ima jedinstvenu karakteristiku da pod dejstvom magnetne sile prelazi u vrsto stanje, a po prestanku dejstva magnetnog polja opet se vraa u teno, fluidno stanje. U budunosti, visoke zgrade bi se mogle praviti tako to bi se du visine zgrade montirao niz velikih priguivaa ispunjenih ovim fluidom. Tokom zemljotresa, MR fluid u ovim amortizerima bi spontano pod dejstvom magnetnog polja indukovanog potresom Zemlje prelazio iz vrstog u teno stanje i na taj nain dozvoljavao znatno elastinije i fleksibilnije talasanje zgrade prilikom potresa.

- Kako se pravi kafa bez kofeina?

Kofein se u prirodi nalazi u vie od 60 biljaka, ukljuujui arabiku - biljku iji su plodovi zrna kafe, zatim drvo Theobroma cacao - iji su zrnasti plodovi glavni sastojci okolade, zatim zrna kole - pomou kojih se prave kola napitci i billjku Thea sinensis - od ijih lia se pravi jedna vrsta aja. Kada se izdvoji iz svojih prirodnih izvora, kofein predstavlja beli prah gorkog ukusa, a za ovo odvajanje koristi se najee jedna od etiri sledee metode. Metilhlorid je vetaka hemijska supstanca koja se koristi za ekstrakciju kofeina (kao i mnogih drugih aroma i ulja) iz prirodnih izvora, dok je etil acetat prirodna supstanca koja se nalazi u mnogim voima, a koja se najee koristi za vezivanje molekule kofeina i njihovo izdvajanje iz sirovih materija. Slino tome, ove dve supstance se esto koriste kao rastvarai za ekstrakciju (izdvajanje) kofeina iz kafe. Takoe, postoji metoda po kojoj se vodom omekana sirova materija toplo presuje u prisustvu ugljen dioksida (CO2). Na visokim pritiscima i temperaturama, CO2 se nalazi u superkritinom stanju, ponaajui se istovremeno kao gas i kao tenost. CO2 se rastvara u vodenom rastvoru sirovog materijala i svojom nepolarnou (ravnomernom raspodelom elektronskih oblaka du molekula) privlai male molekule kofeina. Poto su molekuli koji daju ukus kafi znatno vei od molekula kofeina, oni ostaju netaknuti od strane molekula CO2. Ipak, ekstrakcija kofeina uz pomo vode predstavlja najee primenjivani postupak za dekofeinizaciju kafe. Ovaj postupak podrazumeva kvaenje polaznog materijala u toploj vodi, a nakon toga prolazak rastvora kroz ugljenine filtere radi odvajanja kofeina. Voda se zatim vraa zrnima kafe radi ponovne apsorpcije aroma i ulja. U Swiss vodenom procesu, koristi se slian metod, samo umesto to se umau u vodu, zrna kafe se potapaju u rastvor supstanci koje daju ukus kafi. Kofein se ne moe u potpunosti ukloniti nijednom od ovih metoda, ali da bi se na jedan proizvod mogla zalepiti nalepnica na kojoj pie ''bez kofeina'', njegov sadraj kofeina mora biti manji od 2,5 %. Kofein ekstrahovan iz prirodnih izvora se najee koristi u gaziranim napitcima, kao to je npr. koka-kola (koja osim kofeina, u jednoj limenci od oko etvrt litre poseduje 12 kafenih kaIica eera - svaka kaiica stvara oko 16 kalorija, a litar koka-kole sadri punu olju eera). Naime, manje od 5 % kofeina u koka-koli potie iz zrna kole, dok je najvei deo kofeina dobijen u procesu dekofeinizacije.

- Kako se pravi pivo?

Stari Egipani su jo pre 5000 godina poznavali recepte za pravljenje 3 razliite vrste piva, dok su Vavilonci 4000. godine pre nove ere pravili ak 16 razliitih vrsta piva (glinene ploice stare vie od 8000 godina opisuju proces pravljenja piva), Kinezi su 2300. godine pre nove ere pravili pie slino pivu koje se zvalo kljun, a ovo pie se spominje i u epu o Gilgameu, jednoj od najstarijih knjiga na naoj planeti. Za pravljenje piva, potrebna su nam 4 osnovna sastojka: jeam (seme itarice koja podsea na penicu), voda, hmelj i kvasac. U prvom delu procesa, semenke jema moraju proklijati to se postie dranjem jema u vodi nekoliko dana, a zatim ceenjem i suenjem ove smee na oko 15,5 oC tokom 5 dana. Na ovaj nain, ljuska semenki se otvara, i semena klica poinje da klija, a proklijali jeam se naziva sladom. Tokom procesa klijanja, oslobaaju se enzimi koji prevode hranljive sastojke iz jema (uglavnom skrob, koji predstavlja umreene lance molekula glukoze) u jednostavnije eere kojim se hrani biljka u rastu. Kljuna stvar u sladnom procesu je da se klijanje zaustavi u trenutku kada se ovi enzimi pojave, ali kada najvei deo skroba koji oni razlau ostane jo uvek itav. Slad se zatim sui putem postepenog podizanja njegove tempereture, a jaina ukusa i boja slada u najveoj meri zavise od maksimalne temperature prilikom ovog suenja. Zatim se svo korenje nastalo u procesu klijanja mora ukloniti, nakon ega je slad spreman za proces varenja. Mnoge pivare tek odavde poinju proces pravljenja piva, s obzirom da se snabdevaju ne klicama jema, ve sladom. Sladni jeam se zatim, najpre razbija na sitne komadie (to se ova zrna razbiju na sitnije komadie, to e vie eera moi da se izdvoji), nakon ega se izvodi njihovo potapanje u toplu vodu precizno podeene temperature. U sladnom jemu se nalaze dve vrste enzima: alfa amilaze koje razlau linearne veze izmeu molekula glukoze u skrobu i koje su najaktivnije na temperaturama izmeu 65 i 67 oC, kao i beta amilaze koje razlau unakrsne veze izmeu molekula glukoze u skrobu, a najaktivniji su na temperaturama izmeu 52 i 62 oC. Ova vrsto-tena smea se zatim sipa u velike sudove u kojima se zagreva do kljuanja, nakon ega se u sudove dodaje hmelj. Hmelj koji se dodaju pivu predstavlja zapravo cvetove hmelja, koji je lan biljne familije konoplje (Cannabaceae), a sadri kiseline koje pivu daju gorinu, kao i ulja koja doprinose njegovom ukusu. Smea kljua tokom 90 minuta, pri emu se hmelj dodaje opet nekoliko minuta pre zavretka kljuanja, s obzirom da je aroma rano dodatog hmelja davno isparila. Smea se zatim ispumpava iz suda i kroz tanak otvor u vidu mlaza ponovo vraa u njega tako da se u sudu formira vir. Ako ste nekada meali aj sa kaiicom sigirno znate da se svi vrsti, nerastvoreni sastojci tokom intenzivnog meanja skupljaju u blizini centra olje. Ista stvar se deava i u sudu sa provrelim pivom, tako da se svi vrsti sastojci kondenzuju u sreditu dna suda, pa se tenost lako moe ocediti. Ova tenost se zatim provodi du cevi iji se zidovi hlade vodom, tako da se pivo brzo hladi, nakon ega se u pivo dodaju kvasci. Kvasci predstavljaju jednoelijske gljive koje se hrane eerima koje su iz skroba oslobodili enzimi iz proklijalog jema, pri emu se ovi eerni molekuli u glikolizi, biohemijskom procesu od 10 stupnjeva, razlau do 2 eera (sa po 3 ugljenikova atoma), koji se nazivaju piruvatima i neto ATP-a (adenozin trifosfata koji predstavlja glavni izvor energije svih ivih elija), nakon ega se dva piruvata prevode u ugljen dioksid i etanol (CH3CH2OH - alkohol iz svih alkoholnih pia, pa i piva). Ovaj proces pretvaranja glukoze u etanol i ugljen dioksid se naziva fermentacijom, a u sluaju piva, ona traje nekoliko, a najmanje dve nedelje. Merenjem gustine piva odreuje se procenat alkohola u njemu, pa se tako i proces fermentacije zavrava kada gustina tenosti dostigne unapred odreenu vrednost. Sud u kome se odigrava fermentacija, zatvoren je i poseduje samo jednu usku cev sa ventilom kroz koju moe izlaziti iz suda gas ugljen diokida. Sa postizanjem eljene gustine, ovaj ventil se zatvara i svi molekuli ugljen dioksida koji dalje stvaraju kvasci, ne izbacuju se iz suda, ve se rastvaraju u pivu, ime doprinose njegovoj gaziranosti i penuavosti. Kada se proces fermentacije priblii kraju, kvasci se skupljaju na dnu suda koji je najee kupastog oblika, pa se sa njegovog dna lako izdvajaju i zatim koriste u sledeem ciklusu varenja (sve dok ne mutiraju i ne ponu da stvaraju pivo razliitog ukusa).

Pivo se zatim hladi do oko 0oC, nakon ega se pretae u sledei rezervoar gde se kroz porozni kamen ubacuje jo CO2 sve dok se ne postigne eljena gaziranost, a nakon toga pivo odlazi ili u krigle ili u rezervoare sa pivom ili u flae na koje se zatim lepi odreena etiketa.

- ta su to homogenizacija i pasterizacija mleka?

Pasterizacija mleka zahteva poluasovno dranje mleka na temperaturi od 63oC ili grejanje mleka do temperature od 72oC i dranje mleka samo 15 sekundi na toj temperaturi. Ovako vremenski ogranieno zagrevanje je dovoljno za unitavanje bakterija koje postoje u pomuenom mleku. Mogue je izvriti pasterizaciju mleka i na temperaturama izmeu 138 i 150oC, pri emu tada vreme zagrevanja iznosi samo sekundu ili dve, a pri emu se dobija tzv. ultrapasterizovano mleko. Zapakovano u sterilne i hermetiki zatvorene posude, pasterizovano mleko moe stajati u friideru neto vie od nedelju dana, dok ultrapasterizovano mleko moe nekoliko meseci stajati van friidera. Za razliku od pasterizacije koju je otkrio Luj Paster (Louis Pasteur) u 19. veku, homogenizacija mleka je znatno skoriji postupak. Ukoliko uzmete bocu sveeg, tek pomuenog mleka i stavite je u friider, na povrini mleka e se izdvojiti kajmak (mlena mast), dok e ispod sloja masti ostati tzv. obrano mleko. Meutim, ako elimo da izdvojimo 2 %-tno mleko (mleko sa 2 % masti), moraemo da rastvorimo neto kajmaka u obranom mleku (koje sadri oko pola procenta mlenih masti). Homogenizacija predstavlja proces razbijanja globula masti (putem istiskivanja vrueg mleka kroz male cevice) do toliko malih razmera da one umesto da plutaju na povrini, ostanu ravnomerno suspendovane u mleku.

- ta je to hidraulini eki?
Mnoge seoske kue ispod ijeg nadmorskog nivoa se nalazi prirodni izvor vode, koriste hidraulini eki za pumpanje vode ka kuama. Hidraulini ekii (ili hidrauline pumpe) su posebni po tome to im nije potreban nikakav spoljanji izvor energije, jer ih napaja sila pokretne vode, a i poseduju samo dva pokretna dela. Princip rada hidraulinog ekia je veoma jednostavan: pumpa koristi kinetiku energiju dovoljno velike koliine vodenog toka da bi jednu manju koliinu vode pumpala navie. Da bismo koristili hidraulini eki, moramo imati izvor vode koji se nalazi ispod ekia. Na primer, ukoliko imamo jezerce na breuljku, moemo sprovesti cev od jezera do pumpe u podnoju brega. Pumpa poseduje ventil pomou koga se dozvoljava vodi da tee kroz cev i da povea svoju brzinu sputajui se nadole. Kada voda dostigne svoju maksimalnu brzinu, ventil se zatvara, to stvara visok pritisak u pumpi usled njene inercije. Poveanje pritiska izaziva otvaranje drugog ventila kroz koji prolazi voda pod visokim pritiskom i ulazi u cev kroz koju se voda isporuuje korisnicima. Pre ove cevi se najee nalazi i vazduna komora koja dozvoljava da se to je mogue vie vode pod visokim pritiskom prikupi tokom jednog mlaznog ciklusa. Nakon prolaska vode kroz drugi ventil, pritisak u pumpi opada, to izaziva zatvaranje drugog, ponovno otvaranje prvog ventila, proputanje vode nadole kako bi joj se poveala energija kretanja i itav ciklus se nastavlja. Otpustna cev (cev kroz koju se voda iz jezera ili potoka isporuuje korisnicima) se moe pruati u veu visinu od samog izvora vode. Tako, na primer, ako se hidraulina pumpa nalazi 3 metra ispod nivoa izvora, otpustna cev se moe popeti na oko 30 metara iznad visine izvora. Meutim, jedan od nedostataka hidraulinog ekia je taj da samo oko 10 % vode nae svoj put do esmi korisnika. Ostatak vode istekne iz pumpe tokom sputanja, odnosno poveanja energije vodenog toka. Dizajn hidrauline pumpe sa vie pokretnih delova bi mogao da se sastoji i u sledeem: voda padajui nadole pokree mlinski toak za koji je povezana neka osovinska pumpa (npr. reciprona, centrifugalna), koja pokree vodu navie.

- Kako se dobijaju gvoe i elik?

U modernoj industriji, gvoe i elik predstavljaju najvie koriene materijale jer su izuzetno snani u odnosu na drvo ili bakar, lako se mogu oblikovati na povienim temperaturama, mogu se namagnetisati i mogu izdravati visoke temperature pa se stoga od njih prave motori, konstrukcije svih prevoznih sredstava, mostova, zgrada, kao i skoro svi mainski delovi, a za razliku od aluminijuma koji je najprisutniji metal u zemljinoj kori (premda se nikada ne nalazi u elementarnom obliku, ve uvek u obliku jedinjenja), nije potrebno koristiti elektrolizu u postupku dobijanja. Gvoe se dobija iz gvozdenih ruda i to: hematita, (Fe2O3), magnetita (Fe3O4), limonita (Fe2O3 H2O) i siderita (FeCO3). Ovi minerali se najee nalaze u kamenju pomeani sa silicijumom. U najstarijem postupku za dobijanje istog gvoa, vri se sagorevanje uglja i neke gvozdene rude. Ugljenik iz uglja se jedini sa kiseonikom iz gvozdenih minerala i odlazi u vazduh u vidu ugljen dioksida i ugljen monoksida ostavljajui sirovo gvoe, odnosno smeu gvoa i silikata (koji su prisutni i u najistijim gvozdenim mineralima). Grejanjem i ekianjem sirovo gvoa, staklasti silikati se meaju sa metalom gvoa stvarajui tako kovano gvoe, koje se u kovnicama koristi za pravljenje orua i raznih gvozdenih predmeta i delova. Neto savremeniji nain za dobijanje skoro istog gvoa iz prirodnih minerala podrazumeva sagorevanje gvozdene rude, uglja i krenjaka (CaCO3) u visokim peima. Kalcijum iz krenjaka se jedini sa silikatima iz gvozdene rude formirajui ljaku, dok se na samom dnu pei izdvaja isto vrue gvoe, koje se povremeno puta da istie iz pei i da se hladi u peanim leajevima. Ovako ohlaeno gvoe se naziva sirovim gvoem, a za dobijanje jedne tone ovakvog sirovog gvoa, potroi se 2 tone rude, 1 tona uglja, pola tone krenjaka i 5 tona vazduha i sve to na temperaturi od oko 1600oC. Meutim, sirovo gvoe sadri 4-5 % ugljenika usled ega je ono veoma tvrdo i krto, pa se stoga sirovo gvoe topi, mea sa ljakom i ekia kako bi se eliminisalo to je mogue vie ugljenika (do ispod 0,3 %) i napravilo kovano gvoe, koje se zatim koristi za pravljenje raznih gvozdenih predmeta. S druge strane, elik predstavlja gvoe koje ne sadri nimalo neistoa osim 0,5-1,5 % ugljenika. Naime, sve primese u vidu atoma silicijuma, fosfora ili sumpora znatno slabe elik, pa se stoga moraju ukloniti. U postupku dobijanja elika, u pe sa otvorenim ognjitem se stavljaju sirovo gvoe, krenjak i gvozdena ruda i zatim zagrevaju do oko 870 oC. Krenjak i ruda formiraju ljaku koja pluta na povrini, a sve neistoe, ukljuujui i ugljenik se oksiduju i iz gvozdenog sloja isplivavaju na povrinu smee. Postoje takoe i neki jo moderniji i bri postupci za dobijanje elika ukljuujui i Besemerov proces, kao i sagorevanje u osnovnim kiseoninim peima.

- Zato su dna sprej boca udubljena ka unutranjosti?

Najvei broj sprej boca poseduje donju stranu svog metalnog okvira udubljenu ka unutranjosti boce, a razlog ovakvog dizajniranja je u tome to ovakav oblik prua strukturi boce dodatnu jainu. Kada bi boca imala ravno dno, sila kojom gas pod pritiskom deluje na tenost ispod sebe, a samim tim i na metalni omota boce, bila bi dovoljno velika da pone da savija metalno dno ka spoljanjosti boce. Zakrivljeno dno poseduje znatno bolji strukturni integritet, slino arhitektonskom luku ili svodu. Sa ovakvim oblikom, najvei deo sile koji se primeni na dno boce se provede i ravnomerno raspodeli do ivica okruglog dna. Takoe, ovako izoblikovano dno omoguava da se praktino i poslednja kap proizvoda izbaci u obliku aerosola u okolinu. Kod sprej boce sa ravnim dnom bismo morali da okreemo i naginjemo bocu kako bi poslednje kapi dole u blizinu otvorenog dna plastine cevice. S druge strane, kod boca sa udubljenim dnom, poslednje kapi tenosti se skupljaju oko ivica dna, tako da su uvek u blizini cevice koja ih izbacuje u vazduh.

- Zato se savremeni tuneli izgrauju od keramikih ploica?

Premda nisu svi moderni vetaki tuneli poploani iznutra, u novije vreme se za potrebe podzemnih eleznica irom planete sve vie koristi ovakav tip izrade unutranjih povrina tunela. Glavni razlog poploavanja tunela je slian pogodnostima ploica u kupatilu. Glatke keramike ploice se izrazito lako iste, jer se estice praine i ai ne inkorporiraju duboko u materijal, ve se skupljaju na samoj povrini ploica, pa se stoga lako skidaju samo uz pomo sunera (ili etke), deterdenta i vode. Otpornost na upijanje ai i vlage ini keramike ploice veoma trajnim i lako odrivim materijalom, a uz to one su veoma pogodne za oblaganje tunela bilo kojeg oblika. Dok bi se za oblaganje jednog cilindrinog tunela metalom morali sei ogromni metalni listovi adekvatnog oblika, pojedinane keramike ploice se slau jedna po jedna, pa stoga mogu pravilno oblagati povrine najraznovrsnijih oblika. Takoe, renoviranje tunela je znatno jeftinije nego kod metalnih obloga, jer se umesto ponovnog montiranja metalnog lista, pojedinane oteene ploice mogu izvaditi i zameniti sa novima. Uz sve ovo, povrine keramikih ploica odlino reflektuju svetlost, to doprinosi boljoj vidljivosti u tunelima, a time i bezbednijoj vonji.

- Zato se mnoge graevinske konstrukcije sastoje iz trouglova?

Graevinske strukture imaju zadatak da svaku spoljanju silu primenjenu na njih to bolje rasporede kroz konstrukciju do zemlje kako se ova sila ne bi nagomilavala na pojedinim mestima strukture, te tako eventualno dovela do loma i ruenja konstrukcije. Napon (sila po jedinici povrine) koji deluje na neku graevinu moe biti istezajui (kada se vue) ili sabijajui (kada se gura). Istezajuim naponom delujemo kada se penjemo ili vuemo kanap, dok sabijajuim naponom delujemo na pod kue kada hodamo preko njega i na strukture mostova kada se etamo ili vozimo preko njih. Elementi jedne graevinske strukture se esto uklapaju tako da meusobno preuzimaju i rasporeuju primenjeni napon na jednom od elemenata, a upravo radi stabilnosti pod dejstvom kompresionog, odnosno sabijajueg napona, mnogi sastavni elementi graevina su upravo oblika ttrougla, odnosno piramida. Uzmite jedno pare kartona i isecite od nje dve trake dugake po 3 cm, dve trake dugake po 4 cm i jednu traku dugaku 5 cm, pri emu je irina svake od pravougaonih traka jednaka. Izbuite zatim po jednu rupu na krajevima svakog od kartonskih pravougaonika i od prva 4 nainite jedan kvadar (samo sa bonim stranicama) poloen na Zemlji tako to ete kratkim iicama povezati susedne rupice. Primenite sada napon na ovu malu graevinu tako to ete prstom ili olovkom gurnuti strukturu pod pravim uglom u odnosu na neku od stranica kvadra. Ukoliko zatim primenite isti (ili priblino isti) napon ali ne pod pravim uglom, videete da e se graevina mnogo lake sruiti. A ukoliko primenite napon na uglove graevine videete da e se struktura najlake sruiti. Drugim reima, pravougle graevine su stabilne prilikom primene napona normalnog na njene zidove, meutim, postaju veoma nestabilne kada primenimo napon pod otrim (ili tupim) uglom u odnosu na njihove stranice. Ubacite sada pravougaonu traku duine 5 cm kao dijagonalu u okviru kvadarske graevine i primetiete da e ona postati znatno stabilnija kako na delovanje napona pod uglom na stranice, tako i pod delovanjem napona na spojeve strana. Razlog tome je postojanje dijagonale koja preuzima silu koja deluje na stranice i rasporeuje ih po sebi i prenosi zemlji, pa tako celoj graevini daje dodatnu krutost. A ubacivanjem dijagonale, nau graevinu smo pretvorili ne vie u kvadar, ve u dva trougla. Trougao, odnosno piramida predstavlja figuru koja je sama po sebi kruta, jer se sile kojima delujemo na bilo koji njen deo odlino rasporeuju kroz figuru i alju do zemlje. Upravo zato, mnoge graevine poseduju trouglove, odnosno piramide u svojoj konstrukciji. Tako, zgrade poseduju dijagonalne podupirae na podu koji slue za pruanje

otpora vetru, reetkasti mostovi se sastoje od niza trouglova koji slue radi prenoenja napona od sredinjeg svoda do krajeva strukture. Geodezijski svod, takoe predstavlja loptu napravljenu od trouglova povezanih preko svojih uglova, a ova konstrukcija je posebna po tome to poseduje najvei odnos unutranje zapremine sa spoljanjom povrinom konstrukcije. Tornjevi sa vetrovskim turbinama predstavljaju piramide napravljene od po tri ili etiri poluge. Meutim, prostor unutar piramide nije ba toliko efikasan za ivljenje kao kvadar, pa se stoga sobe izuzev potkrovlja retko kada grade u obliku piramide ili kupe.

- Kako rade nuklearni reaktori?

U nuklearnim reaktorima se pod dejstvom kontrolisane fisije atomskih jezgara stvara toplota iz koje se zatim stvara elektrina energija. Svi hemijski elementi koji su tei od gvoa oslobaaju energiju prilikom cepanja njihovih atomskih jezgara na manje fragmente, to je posledica injenice da je suma masa fragmenata na koje se raspalo odreeno jezgro (tee od gvoa) manja od mase tog atomskog jezgra, a ova razlika u masama se u skladu sa Ajntajnovom jednainom E=mc2 pretvara u toplotnu energiju. Nasuprot ovome, suma masa atomskih jezgara elemenata lakih od gvoa je uvek vea od mase jezgra koje bi nastalo stapanjem ovih jezgara u jedno jezgro, to je i razlog zato svi elementi laki od gvoa oslobaaju energiju u procesu fuzije. U sluaju kada masa fisionog materijala prevazilazi tzv. kritinu masu, fisija je lanana reakcija, jer se u svakom procesu fisije oslobaa nekoliko neutrona koji sudaranjem sa drugim atomskim jezgrima iniciraju cepanja sve veeg broja jezgara, pa tako dovode i do eksplozivne reakcije. Neposredno ispod kritine mase za dati fisioni materijal, svaka fisija pojedinanog jezgra stvara jo samo jednu fisiju, tako da se u tom sluaju reakcija fisije odigrava konstantnom brzinom, a upravo se ovolike koliine fisionog materijala odravaju u jezgrima nuklearnih reaktora. Naime, ubacivanjem ploa (tzv. kontrolnih ploa koja se najee sastoje od natrijum borata, jer jezgra bora odlino zahvataju neutrone) koje apsorbuju neutrone (koji iniciraju pojedinane procese fisije), u jezgrima reaktora se brzina fisije odrava konstantnom. Sa poveanjem broja kontrolnih ploa u jezgru reaktora, smanjuje se verovatnoa da e pojedinani neutron inicirati pojedinanu fisiju, pa se tako i smanjuje brzina fisije, dok se sa smanjenjem broja ovih ploa u jezgru reaktora, poveava verovatnoa neutronskog iniciranja fisije, a time se poveava i brzina fisije, odnosno brzina oslobaanja toplotne energije. Svako jezgro uranijuma-235 (koje se najee koristi kao fisioni materijal u nuklearnim reaktorima) tokom fisionog raspada oslobodi u proseku 2,47 neutrona koji za manje od hiljaditog dela sekunde indukuju novu fisiju, dok fisija U-235 stvara i neke atome koji se takoe radioaktivno raspadaju i oslobaaju neutrone, tako da fisija jednog atoma U-235 oslobodi u proseku i 0,0064 zakasnelih neutrona kojima je nakon fisije U-235 potrebno nekoliko sekundi ili minuta da bi se pojavili i inicirali novu fisiju, a upravo se o ovoj zakasneloj reakciji mora voditi rauna prilikom ubacivanja ili vaenja kontrolnih ploa iz jezgra reaktora jer ne moemo oekivati da e odgovor reaktora, odnosno brzina fisije trenutno opasti im ubacimo ploe ili trenutno porasti im izvadimo neke od ploa. Neki nuklearni reaktori poseduju automatsku kontrolu postavljanja ploa u jezgru kako bi kontrolisali brzinu odigravanja fisije. Fisioni materijal koji se nalazi u jezgrima najveeg broja nuklearnih reaktora na naoj planeti je prirodni uranijum (koji se sastoji od 99 % U-238 i 0,71 % U-235, a samo U-235 lako podlee procesu fisije) i supstance koja se zove moderator (vodonik, deuterijum, helijum ili grafit izmeu ijih atoma se neutroni elastino odbijaju tako da se usporavaju i iz moderatora izlaze posedujui tzv. termalnu brzinu, odnosno prosenu brzinu za datu temperaturu) i koja ima zadatak da uspori neutrone koje oslobaaju fisiona jezgra, jer U-235 najbolje zahvata neutrone koji se kreu veoma sporo. Kada se ne bi koristio moderator, tada ni prirodni uranijum ne bi mogao da se koristi u reaktorima (ve samo isti U-235 ili eventualno prirodni uranijum obogaen sa 25-50 % U-

235 to se i koristi u tzv. brzim fisionim reaktorima), jer U-238 znatno bolje zahvata bre neutrone od U-235, pretvarajui se ponekad pri tome (ukoliko su zahvaeni neutroni dovoljno brzi da se u zahvaenom jezgru U-238 pretvore u po jedan proton i elektron) u plutonijum239, jedan od uvek prisutnih nus-produkata reakcije fisije koji je takoe sklon fisiji. Jezgro tipinog nuklearnog reaktora se sastoji od niza naizmenino poreanih poluga uranijum dioksida (UO2) i moderatora, pri emu na svakih nekoliko poluga dolazi prazno mesto na kome se moe ubaciti kontrolna ploa. U najveem broju reaktora, veoma brze vodene struje se proputaju kroz cevi koje prolaze kroz jezgro reaktora. Voda koja se greje pod dejstvom toplote osloboene fisijom, pod pritiskom se odvodi iz jezgra reaktora u posebnu komoru u kojoj kljua (kod nekih reaktora voda kljua u samom jezgru, a ova voda tada esto predstavlja i sam moderator) tako da njena para pokree turbinu elektrinog generatora koja stvara elektrinu energiju koja se vodi direktno kod potroaa.

- Zato je kanap jai od ukupne jaine svih pojedinanih niti u njemu?

itav kanap je jai od ukupne jaine svih pojedinanih paralelnih vlakana u njemu, upravo usled njihovog uvrtanja prilikom uvijanja u kanap. Na ovaj nain se prilikom delovanja mehanikog napona na kanap (kao npr. kada obmotamo neki predmet njime i zatim ga nosimo), mehaniki napon (sila po jedinici povrine) na istezanje pretvara u napon na savijanje koji se veoma dobro rasporeuje po uvijenoj strukturi kanapa. Naime, pod dejstvom tereta, ose vlakana sa spoljanje povrine (one koja je izloena naponu) se pomeraju ka unutranjoj povrini za pola navoja du kanapa i obrnuto. Na ovaj nain se primenjena sila na kanap podjednako rasporeuje do svih vlakana u njemu, to odrava kanap zategnutim i jakim. Kada kanap ne bi bio uvijen (odnosno, kada bi njegova vlakna bila postavljena meusobno paralelno), male neravnomernosti u poloaju tereta bi dovele do toga da mehanika sila znatno veim intenzitetom deluje na neka vlakna, to bi dovelo do njihovog eventualnog pucanja na mestima gde su oni najtanji (gde sila prevazilazi meumolekulske privlane sile u kanapu), te tako i do slabljenja itavog kanapa. Kada su u pitanju staklena vlakna kojima se esto ojaavaju plastine ili betonske strukture, njihovim uvijanjem se jaina vlakava dvostruko poveava u odnosu na jainu paralelno postavljenih vlakana. Takoe, prilikom uvijanja kanapa i drugih vlakana, veoma je vano postii optimalnu uvijenost. Premala uvijenost e rezultovati u neadekvatnoj jaini na sabijanje, kao i nedovoljnom trenju izmeu vlakana ime se onemoguava kuplovanje slabih mesta na pojedinanim vlaknima, odnosno njihovo ojaavanje. S druge strane, prevelika uvijenost kanapa dovodi do meusobne orijentacije vlakana tako da se sila tereta prevodi u smicanje, to takoe, smanjuje jainu strukture. Kod mnogih tekstilnih tkanina se poveanje jaine na istezanje postie unakrsnim postavljanjem vlakana (dva meusobno normalna paralelna niza niti). I u ovom sluaju je slino kao kod postizanja optimalne uvijenosti niti kanapa, potrebno postii optimalnu gustinu umreenosti vlakana, kako bi se naao kompromis izmeu nedovoljog trenja i jaine na sabijanje s jedne strane kada je gustina vlakana premala i preteranog smicanja sa druge strane kada je gustina vlakana prevelika.

- ta je to plavo tampanje?
Ako ste ikada posmatrali ili uestvovali u graenju kue, sigurno ste primetili da se standardni metod komunikacije izmeu arhitekata i graditelja odvija preko listova papira koji se nazivaju plavim otiscima ili plavom tampom. Plavo tampanje predstavlja standardni nain za kopiranje velikih arhitektonskih i konstrukcionih nacrta, a plavo tampane skice se sastoje od belih linija na plavoj pozadini, ili eventualno u skorije vreme od plavih linija na beloj pozadini. U metodi plavog tampanja koja je izmiljena 1842. godine, nacrt koji je

ispisan na providnom papiru, stavlja se preko papira koji sadri smeu gvoe amonijum citrata i kalijum ferocijanida i izlae svetlosti. Tamo gde oblasti osetljivog papira nisu zaklonjene linijama gornjeg crtea, svetlost dovodi do reagovanja dve hemijske supstance i do stvaranja plave boje. Eksponirani papir se zatim pere u vodi i na ovaj nain se dobija negativ crtea tamne linije na originalnom crteu pretvaraju se u bele linije na kopiji, dok se providna kopija originala pretvara u plavu pozadinu na kopiji. U diazotipnom metodu, tj. jednoj vrsti plavog tampanja koja se tek odnedavno koristi, papir se ini osetljivim na svetlost uz pomo dodavanja smee diazonijumovih soli (koje se koriste u proizvodnji boja), reagensa i kiseline koja spreava reagovanje dizonijumovih soli i reagensa. Poluprovidni originalni nacrt se stavlja preko osetljivog papira i izlae svetlosti. Svetlost dovodi do unitavanja dizonijumovih soli, a osloboeni gas ili rastvor amonijaka se koristi kao razvija nakon izlaganja svetlosti. Naime, amonijak neutralizuje kiselinu i dozvoljava da se ouvana dizonijumova so kombinuje sa reagensom pri emu se stvara plava boja i to samo na mestima koja nisu bila izloena Sunevoj svetlosti. Stoga se diazotipnim metodom plavog tampanja dobijaju kopije plavih linija na beloj pozadini. Razlog zato se plavo tampanje jo uvek koristi lei u njegovoj eleganciji, kao i jeftinoi. Naime, plavo tampanje je znatno jeftinije od kopiranja na fotokopir maini.

- Zato su mostovi razliitih oblika?

Ako ste ikada postavili barem jedno deblo ili niz kamenia da biste suvi preli preko potoka, onda ste i sami napravili jedan most. Mostovi predstavljaju puteve preko kojih se zaobilaze odreene prepreke, kao npr. reke, jezera, doline, putevi, ine vozova i slino. U optem sluaju rastojanje prepreke koju zaobilazi most definie i njegov oblik, a postoje tri glavna tipa mostova: ravni, luni i visei mostovi. Najvea razlika izmeu ova tri tipa mostova se ogleda u veliini razmaka izmeu susednih podupiraa mosta, bilo da su to stubovi, tornjevi ili zidovi kanjona. Tako, npr. ravni mostovi poseduju razmak izmeu susednih podupiraa od oko 60 metara, luni izmeu 240 i 300 metara, dok kod viseih mostova ovaj razmak moe iznositi i do 2100 metara. Kod dobro konstruisanih mostova ne dolazi do ispupenja (kada kompresiona sila prevazilazi sposobnost mosta da ovu silu rasporeuje do zemlje bez svoje trajne deformacije) ili do pucanja (kada zatezna sila prevazilazi sposobnost mosta da je rasipa du velike povrine ili prenosi do zemlje). Naime, rezultat kompresije na gornjem delu mosta je istezanje na donjem delu mosta, a osim ove dve osnovne mehanike sile, prilikom izgradnje mosta se uzimaju u obzir i druge u ne tolikoj meri (kao prethodne dve) znaajne sile kao npr. torzija (odnosno, uvrtanje koje uglavnom potie od vetra), zatim rezonantna sila (odnosno sila koja u harmoninim razmacima u odnosu na prirodnu frekvenciju pri kojoj vibriraju estice mosta u njegovoj kristalnoj strukturi, deluje na most i koja stoga dovodi do intenzivnijeg vibriranja estica mosta, to lako moe dovesti i do loma mosta, slino kao kada peva otpeva odgovarajui visokofrekventni ton i njime slomije au ili prozor, a usled ega se u mostove esto ugrauju i priguivai koji priguuju rezonantne talase). Ravni mostovi predstavljaju krute horizontale strukture koje lee na dvema stubovima na krajevima mosta. to je vea visina eline (premda su nekada bile drvene ili gvozdene) ploe ravanskog mosta, to e se u veoj meri rasipati napon (sila po jedinici povrine) na istezanje, a u svrhu poveanja visine mosta, on se esto podupire reetkama kroz koje se prenosi kompresiona sila kojom deluju tela koja se kreu preko mosta. Luni mostovi predstavljaju polukrune strukture sa potpornim zidovima na krajevima. Luni mostovi se nalaze uvek pod kompresijom, a ova sabijajua sila se prenosi du krive luka do dna potpornih zidova. S druge strane, tenzija (sila zatezanja) je u lunim mostovima zanemarljiva, a to je vea zakrivljenost luka (odnosno, to je vei polukrug ispod njega), to e zatezna sila na njemu biti vea. Luni mostovi su posebni po tome to im sam oblik prua

jainu, a ovakvim mostovima nisu potrebni dodatni podupirai ili kablovi, a neki luni mostovi (kao i akvadukti) iz starog Rima su jo uvek postojani, to nam govori o njihovoj prirodnoj jaini koja se zasniva upravo na obliku. Visei mostovi su oni mostovi kod kojih su kablovi (ili kanapi ili lanci) razvueni du reke (ili neke druge prepreke za put), a platforma mosta visi vezana za ove kablove. Moderni visei mostovi poseduju i dva visoka tornja kroz koje se provlae kablovi, pa tada upravo ovi tornjevi nose teinu itavog mosta. Kompresiona sila gura nadole platformu mosta, ali poto je put visei, kablovi prenose kompresiju tornjevima koji predaju ovu energiju zemlji u kojoj su vrsto utemeljeni. Potporni kablovi koji se kreu izmeu uporita sa kraja mosta, primaju zateznu silu i pri tome je prenose ovim uporitima koja su uzemljena slino tornjevima, pa ovu primljenu energiju prenose zemlji. Takoe, skoro svi visei mostovi, osim kablova poseduju i sistem reetki koji ukruuje platformu i spreava tenju mosta da se ljulja i zanosi u stranu. Za razliku od ravnih mostova u okviru kojih postoji mnogo posebnih tipova i lunih mostova kod kojih postoji samo jedan jedini tip, visei mostovi mogu biti oblika slova M ili mogu biti manje uobiajeni mostovi oblika slova A kada ne poseduju dva tornja i etiri uporita, ve umesto toga, kablovi idu ispod puta gde su vezani za jedan jedini toranj koji odrava itav most.

20. Moderna vremena

- ta je to vetaki vid?
Danas na Zemlji ivi vie od 10 miliona ljudi kojima je mrenjaa oteena i koji su zbog toga na putu da ulno oslepe, ali uskoro bi im se pomou ugradnje malih ipova na mesto mrenjae, mogao povratiti vid. Naime, kada posmatramo neke predmete u svetu oko nas, nae oi registruju svetlost koju ti predmeti reflektuju. Ovu svetlost soiva u naim oima prelamaju i fokusiraju u mrenjau, gde ih detektuju pigmentne elije oblika tapia (koje su osetljive na pojedinane fotone i formiraju crno-belu sliku) i kupi (koje su osetljive na boje). Informacija koju primaju tapii i kupe, prenosi se dalje du oko milion nervnih elija u mrenjai odakle se ovaj signal dalje vodi do mozga. 1988. godine, Mark Hjumazun je pokazao da slepi ljudi mogu videti slike iz stvarnog sveta putem stimulacije nervnih elija u mrenjai putem elektrine struje, ime je dokazano da ove, nervne elija funkcioniu normalno ak i kada su pigmentne elije u mrenjai oteene kao to je sluaj kod slepih ljudi. Na osnovu ove injenice, naunici danas pokuavaju da naprave biomedicinske ureaje koji bi nakon implantacije u mrenjai slali odgovarajue elektrine impulse ka nervnim zavrecima u mrenjai, a ovi bi se dalje putem nervnih vlakana prenosili do centra za vid u mozgu. Jedan od takvih ureaja je i vetaka silicijumska mrenjaa, koju je napravila kompanija Optobionics, a koja ima oblik valjka sa prenikom osnove od samo 2 mm, a sa visinom manjom od prenika ljudske kose. Ovaj aparat sadri oko 3500 mikroskopskih solarnih elija koje su u stanju da prevode svetlost u elektrine impulse (bez ikakvog spoljanjeg izvora energije) imitirajui na taj nain funkciju kupastih i tapiastih elija. Na nekoliko Univerziteta u Severnoj Karolini se trenutno razvija jedan drugi aparat koji bi mogao da povrati vid slepim ljudima, a njegovo ime je vetaki komponentni mrenjani ip, koji predstavlja silicijumski kvadar sa stranicom od 2 mm, a visinom od 0,02 mm. Meutim, ovom ureaju je potreban i spoljanji izvor energije, u iju svrhu se danas koristi laser koji je montiran na paru naoara, a koji se napaja pomou malog baterijskog pakovanja, montiranog takoe na okviru naoara. Ovaj aparat danas daje mogunost posmatranja slika razmera 10 x 10 piksela, dok e se u budunosti razmera ovih slika poveati do 250 x 250 piksela to e sasvim sigurno omoguiti ljudima oteenog vida da itaju knjige.

- ta je to nanotehnologija?
Nanotehnologija se bavi nanostrukturama koje se mogu definisati kao atomski i molekulski sistemi dimenzija reda veliine nanometra, odnosno jednog milijarditog dela metra. Da vas podsetimo, jedan nanometar se prema jednom metru odnosi kao zrno groa prema Zemljinoj kugli, a istovremeno, jedan nanometar je duina koja je 80 000 puta tanja od prenika vlasi ljudske kose. Smatra se da emo tokom narednih 50 godina (ili manje, a najverovatnije kroz izmeu 5 i 15 godina), poeti da koristimo nanomaine koje e biti toliko male (ne vee od nekoliko nanometara) da e na hiljade njih moi da stane u prostor izmeu ove dve rei. Ove nanomaine e moi da prave razne ureaje tako to e graditi atom po atom (ili molekul po molekul), a naunici smatraju da e nanotehnologije preko minijaturizacije elektronskih (i drugih) ureaja, izvriti na nau civilizaciju slian uticaj kao to su tokom prolog veka izvrili pronalasci aviona, televizije ili kompjutera. Istraivai iz IBM-a su 1990. godine prvi uspeli da putem atomic force mikroskopa pozicioniraju logo IBM tako to su reali atom po atom ksenona na povrini kristala nikla. Sledei korak je razvoj nanoskopskih maina (tzv. asemblera) koji mogu biti programirani da manipuliu

pojedinanim atomima i molekulima. Poto bi jednom asembleru bilo potrebno hiljade godina da sam izgradi jedan proseno veliki elektronski ureaj, ovaj posao bi zajedno obavljalo nekoliko milijardi asemblera kako bi se eljeni proizvod napravio u doglednom vremenu. Posao stvaranja asemblera bi obavljale posebne nanomaine pod imenom replikatori. Milijarde asemblera i replikatora e moi da stane na zapreminu od jednog kubnog milimetra, a da pri tome neemo biti u stanju da ih (kao skupinu) prepoznamo golim okom. Nanomaine e biti u stanju da repliciraju bilo ta, ukljuujui vodu, dijamante i hranu. Pomou njih e se napraviti i prvi molekularni kompjuteri koji e sve knjige ikada napisane na naoj planeti moi da uskladite na prostoru veliine kocke eera. Nanoroboti e sami moi da izvode sloene hirurke operacije, da uklanjaju masti iz krvotoka, naftne mrlje i otpadne materije iz mora ili da u vazduhu izgrauju ozonski omota nad naom planetom, a zavisnost nae civilizacije od neobnovljivih sredstava (npr. drvea i fosilnih goriva) bi nestala sa razvojem nanotehnologije, jer bi nanomaine mogle da sintetizuju bilo koju supstancu.

- Kako neki foto-aparati sami fokusiraju sliku?

Autofokusirajui (AF) foto-aparati (i kamere) se esto nazivaju i power-fokus aparatima, jer kompjuter foto-aparata pokree minijaturni motor koji fokusira soivo aparata umesto nas. Fokusiranje predstavlja proces pomeranja soiva napred-nazad sve dok se ne projektuje najotrija mogua slika na film. U zavisnosti od rastojanja od predmeta koji slikamo do aparata, soivo mora zauzimati odreeno rastojanja do filma kako bi slika koja ostavlja trag na njemu bila jasna. Na modernim foto-aparatima, autofokusiranje predstavlja samo jednu od nekoliko automatskih funkcija aparata koje ukljuuju jo i automatsko premotavanja filma, automatski blic, kao i automatsku ekspoziciju. Postoje dva tipa autofokusirajuih sistema: aktivni i pasivni, a neki aparati koriste i kombinaciju ova dva principa. Najee, jeftiniji point&shoot foto-aparati koriste aktivni sistem, dok neto skuplji SLR (single-lens reflex) aparati sa premetajuim soivima koriste pasivni sistem. Slino podmornicama i delfinima koji alju ultra-zvune talase oko sebe i na osnovu primljenih ehoa lociraju prepreke na putu, i prvi autofokusirajui foto-aparat je koristio isti ovaj princip (Polaroid, 1986.) radi podeavanja poloaja soiva. Meutim, ukoliko biste pomou jednog ovakvog aparata eleli da slikamo nekoga kroz prozor, aparat bi se fokusirao prema prvoj svojoj prepreci, tj. prozoru, pa bi slikani lik ostao mutan na slici. Ovakav sistem je klasini aktivni sistem, jer aparat emituje neto kako bi odredio rastojanje do predmeta koji fotografiemo. Dananji aparati sa aktivnim sistemom, umesto zvunih talasa, koriste infracrvene talase i pokazuju se odlinim za slikanje predmeta do rastojanja od 6 metara. Meutim, i ovakvi sistemi ponekad nailaze na potekoe. Tako, npr. neki izvor infracrvenih talasa (npr. roendanska sveica ili kamin) moe zbuniti infracrveni senzor u aparatu, crna povrina moe u potpunosti apsorbovati sve infracrvene talase koje izemituje aparat, a slino ultrazvunim sistemima, i infracrveni talas se moe odbiti od neega na svom putu ka fotografisanom objektu. S druge strane, pasivni autofokusirajui sistem odreuje rastojanje do predmeta koji elimo da slikamo putem kompjuterske analzie samog lika. Tipini pasivni autofokusirajui senzor je CCD (charge-coupled device) koji prua unosne podatke za algoritme pomou kojih kompjuter proraunava kontrast izmeu elemenata slike. CCD je, u ovom sluaju, najee jedna traka sa izmeu 100 i 200 piksela. Svetlost pogaa ove piksele i mikroprocesor brojevno oznaava boju i osvetljenost svakog piksela. Ukoliko je scena van fokusa, susedni pikseli e imati sline intenzitete. Mikroprocesor tada pomera soivo i ponovo procenjuje razlike u intenzitetima izmeu susednih piksela, ponavljajui ovaj proces sve dok ne pronae maksimalnu razliku u intenzitetima, to odgovara i najboljem fokusu. Za razliku od aktivnog sistema koji se moe koristiti i u mraku, pasivni sistem mora posedovati svetlost kako bi procenjivao kontrast lika. Pasivni sistem se, takoe, dobro snalazi prilikom slikanja

kroz prozor, jer on za razliku od aktivnog sistema, vidi samo predmet iza prozora, a ne samo prozorsko staklo. Pasivni sistem najbolje reaguje na vertikalne detalje. Stoga e on malo tee fokusirati brod na horizontu, ali e se lako snai sa fokusiranjem motke za zastavu. Ukoliko ne znate koji tip fokusiranja koristi autofokusirajui foto-aparat, usmerite fokusnu oblast (izmeu dve pravougle zagrade) ka nebu na kome nema oblaka. Pritisnite zatim kapak aparata do pola puta nadole. Ukoliko dobijemo indikaciju koja kae fokus OK, onda znamo da aparat poseduje aktivni sistem, dok u sluaju indikacije fokus nije OK znamo da aparat poseduje pasivni autofokusirajui sistem, s obzirom da CCD nije u stanju da pronae kontrast, odnosno razliku u intenzitetima piksela na ravnomerno plavoj povrini kao to je nebeska sfera bez oblaka.

- ta je to maglev voz?
Smatra se da e isto onako kako su avioni uneli revoluciju u transportu ljudi tokom 20. veka, maglev vozovi predstavljati revolucionarno prevozno sredtsvo za 21. vek. Do sada su u nekoliko zemalja (Nemaka, Japan) uz pomo snanih elektromagneta napravljeni maglev (od MAGnetna LEVitacija) vozovi koji kako im samo ime kae, plutaju u vazduhu, odnosno lebde iznad magnetnih ina. U sistemu maglev vozova postoje tri osnovne komponente: veliki izvor elektrine energije, metalni kalemi koji oblau kolosek, i veliki magneti-vodii zakaeni za dno voza. Najvea razlika izmeu maglev vozova i vozova dananjice je u tome to maglev vozovi ne poseduju motor. Umesto korienja fosilnih goriva, kombinacijom magnetnog polja koje nastaje u naelektrisanim namotajima ice sa donje strane voza i koloseka, pokretae se voz. Naime, namagnetisani kalem koji je postavljen du koloseka (koji se naziva vodini put - guideway) e odbijati magnete voza dozvoljavajui tako vozu da lebdi (tj. levitira) na 1 do 10 santimetara iznad (vodinog) puta. Kada voz pone da lebdi, elektrina energija se dovodi na kaleme koloseka stvarajui tako jedinstveni sistem magnetnih polja koji e vui voz u pravcu njegovog kretanja. Elektrina struja koja se dovodi na kaleme koloseka stalno menja svoj pravac prostiranja kako bi menjala polaritet indukovanog magnetnog polja. Ove promene polariteta (sever-jug) su podeene tako da magnetno polje ispred voza privlai voz ka sebi, dok magnetno polje ispod i iza voza odbija voz od sebe. Maglev vozovi plutaju na sloju vazduha, pa se na taj nain eliminie trenje sa inama koje ograniava brzinu kretanja vozova, a i smanjuje efikasnost potronje goriva. Stoga, maglev vozovi dostiu brzine od oko 500 km/h, to je za samo 289 km/h manje od brzine leta Boeing-a 777. Tako biste uz pomo jednog ovakvog voza mogli da preemo rastojanje od Pariza do Rima za samo dva sata. Iako je ideja o Maglev transportu prvi put predloena pre vie od jednog veka, javni debut Maglev voza se ne oekuje pre 2005. godine. Nemaki naunici grade maglev vozove na principu sistema elektromagnetne suspenzije, poznate pod imenom Transrapid, dok japanski naunici prave maglev vozove na principu sistema elektrodinamike suspenzije. Kljuna razlika izmeu japanskih i nemakih maglev vozova je u tome to se japanski konstruktori slue super-ohlaenim superprovodnim elektromagnetima, dok nemaki naunici koriste standardne elektromagnete. Takoe, za razliku od nemakih maglev vozova koji mogu da levitiraju i u stanju mirovanja, japanski maglev vozovi se moraju ubrzati do odreene brzine kako bi mogli da ponu da lebde, pa stoga poseduju i gumene tokove, za razliku od nemakih vozova ije je dno obmotano oko koloseka.

- Kako se pokreu pokretne stepenice?

Pokretne stepenice se esto nazivaju i eskalatorima, a ovo njihovo ime je nastalo kao kombinacija engleske rei za lift (elevator) i latinske rei za stepenik (scala). Jezgro

eskalatora predstavlja par lanaca obmotanih oko dva para zupanika. Elektrini motor od oko 100 konjskih snaga na vrhu konstrukcije pokree gornji par zupanika koji zauzvrat pokree lananu petlju. Motor i lanani sistem su ugraeni u krovitu, metalnoj strukturi koja se prostire izmeu dva sprata. Umesto pomeranja ravne povrine kao kod pokretnih traka, u ovom sluaju lanci pokreu niz stepenika. Svaki stepenik eskalatora poseduje dva seta tokia, gde se svaki set vozi na po jednoj traci (lancu). Set tokia koji je blii vrhu stepenika je povezan za rotirajue lance i na taj nain se povlai pod dejstvom zupanika sa vrha stepenica. Drugi set tokia jednostavno klizi na svojoj traci, pratei prvi set. Svaki stepenik poseduje izbrazdanu povrinu, kako bi se uklopio sa stepenikom ispred i iza sebe prilikom poravnavanja na dnu i na vrhu eskalatora. Osim to pokree glavne lance eskalatora, motor pokree i traku za pridravanje, koja zapravo predstavlja ravnu pokretnu traku obmotanu oko niza tokova. Brzina kretanja ovog pojasa je precizno konfigurisana tako da se poklapa sa brzinom kretanja stepenica koja je najee izmeu 27 i 55 metara u minutu. Naime, eskalator koji se kree brzinom od 44 metara u minuti je u stanju da preveze 10000 ljudi sa sprata na sprat za jedan sat to je mnogo vie od kapaciteta bilo kog lifta. Meutim, sistem eskalatora nije toliko efikasan koliko liftovi kada je u pitanju prevoenje ljudi na rastojanja od vie spratova.

- ta su to pokretne kartice?
Pokretne kartice poseduju na svojoj povrini nekoliko razliitih slika koje vidimo ili ne vidimo u zavisnosti od ugla posmatranja. Nekada su se pravile kartice koje su imale kombinacije dve ili tri slike, npr. slike automobila i ime firme, ali se danas prave kartice koje poseduju vie od 20 vidljivih slika, tj. praktino itav jedan kratki video zapis. Ovakve kartice koriste specijalnu tehnologiju koja se zove lentikularno tampanje. U ovom procesu se uzima nekoliko razliitih slika koje se tampaju u naizmeninim trakama na poleini providnog plastinog lista. Plastini list poseduje niz iskrivljenih brazdi irokih oko 0,3 milimetra, koje se nazivaju lentikulama, a koje moemo osetiti na dodir. Poto svetlost proe kroz plastini list, dolazi do njenog reflektovanja sa glatkog belog papira koje nalazi ispod sloja plastike. Odbijena svetlost prolazi kroz trake slika odtampane na plastinoj ploici, a zatim kroz lentikulu. Svaka lentikula je napravljena tako da prelama odbijenu svetlost pod odreenim uglom i na taj nain uveava svaku sliku u odreenom ugaonom intervalu. Sve trake slika su poreane tako da se svaka slika prelama u istoj meri, ali pod razliitim uglom. Na taj nain, menjanjem ugla pod kojim posmatramo karticu, u nae oi e postupno stizati svetlost reflektovana sa razliitih slika odtampanih na kartici.

- ta su to pametne kartice?
Pametne kartice po svojoj veliini i obliku podseaju na kreditne kartice, samo to za razliku od kreditnih kartica koje za skladitenje podataka koriste magnetnu traku, pametne kartice u svojoj unutranjosti neposredno ispod malog zlatnog kontaktnog jastuia vidljivog na povrini kartice, sadre ugraen 8-bitni mikroprocesor. Pametne kartice najee poseduju do 1 kilobajt RAM-a, 16 kilobajta PROM-a, 24 kilobajta ROM-a, a njihov 8-bitni procesor radi pri brzini od 5 MegaHerca. Pametne kartice poseduju serijski interfejs, a napajaju se elektrinom energijom sa automata - itaa kartice. Kada se ubace u odgovarajui kompjuter ili automat, pametne kartice pruaju kompjuteru na uvid podatke zapisane u njihovoj memoriji. Magnetni zapis na obinim kreditnim karticama se moe lako prepravljati ili brisati uz pomo odgovarajue opreme, pa su stoga neke evropske zemlje nedavno uvele znatno pouzdanije i sigurnije pametne kartice koje nalaze primenu kao elektronski novac, identifikacione kartice, kreditne kartice, a primenjuju se i u kompjuterskim sistemima

obezbeenja, beinoj komunikaciji, satelitskoj televiziji, mobilnim telefonima i raznim drugim elektronskim ureajima.

- Kako bankomati prepoznaju raune i novanice?

Bankomati koriste niz razliitih tehnolokih dosetki kako bi prepoznali ispravne raune, a i kako bi razlikovali prave novanice od falsifikovanih. Najstariji tipovi bankomata se koriste injenicom da se bankovni rauni u SAD-u tampaju pomou magnetskog mastila, pa oni stoga za prikupljanje signala sa povrine rauna koriste magnetne glave, sline onima u kasetofonima. Odreeni delovi novanice e stvarati signal specifine frekvencije, a detekcija ovih frekvencija e potvrivati valjanost novanice i odreivati njenu vrednost. Takoe, ispravne novanice poseduju izvesnu elektrinu provodljivost, pa stoga neki bankomati vre merenje upravo ove fizike veliine na novanici. Takoe, mastilo i papir poseduju razliite fluoroscentne osobine, a i druge optike osobine (apsorpcija ili refleksija svetlosti od strane odreenih delova novanice) menica ili nekih njenih karakteristinih delova mogu se meriti pomou osetljive fotoelije ili kamere i zatim uporeivati sa ispravnim vrednostima koje se uvaju u memoriji automata. Mnogi moderni bankomati se koriste kombinacijom izloenih principa kako bi odredili vrednost i potvrdili validnost novanica.

- ta su to pametne etikete?
Danas se smatra da e dugaki redovi za kasama u prodavnicama ieznuti do 2005. godine, jer se do tada najavljuje uvoenje pametnih etiketa koje e zameniti dananje UPC bar kodove na prodajnim proizvodima. Ove pametne etikete predstavljaju zapravo radiofrekventne identifikacione (RFID) nalepnice koje su u stanju da komuniciraju sa mrenim sistemom koji prati kretanje svakog proizvoda od stajanja na polici, preko ubacivanja u korpu i izlaska iz prodavnice, pa sve do korienja i bacanja, odnosno recikliranja njegovog omota. Umesto da radnik za kasom kompjuterski oitava svaki bar kod, elektronski sistem e nakon naeg izlaska iz prodavnice sa odreenim proizvodima koji poseduju RFID etiketu, cenu kupovine automatski skinuti sa naeg bankovnog rauna. Danas postoje dva osnovna tipa RFID etiketa, a to su: induktivno skopane RFID etikete (koje osim silicijumskog mikroprocesora poseduju i namotaje bakarne ili aluminijumske ice koji se ponaaju kao antena etikete, s obzirom da alju signal ka itau, a kalem i ip su obmotani staklenim ili polimernim materijalom) i kapacitivno skopane RFID etikete (koje osim silicijumskog mikroprocesora koji moe da skladiti 96 bitova informacija u koje spadaju ime proizvoaa, ime proizvoda i 40-bitni serijski broj - to je dovoljno da se jedinstveni kodovi pridaju trilionima razliitih proizvoda, poseduju i provodno ugljenino mastilo koje je zajedno sa ipom zalepljeno za papirni supstrat). Za razliku od induktivno skopanih RFID etiketa koje napaja magnetno polje, kapacitivno skopane RFID etikete napaja elektrino polje koje stvara ita, a iako su kapacitivno skopane RFID etikete dvostruko jeftinije od induktivno skopanih RFID etiketa, njihov domet za sada iznosi samo oko 1 santimetar, a da bi se napravio globalni sistem triliona komunicirajuih etiketa, potrebno je da njihov pojedinani domet iznosi barem jedan ili vie metara.

- ta su to pametni prozori?
U jednu od tehnologija ijom bi se implementacijom smanjile energetske kune potrebe spadaju i pametni prozori koji su u stanju da po potrebi blokiraju ili proputaju prolaz Suneve svetlosti ka unutranjosti kue i na taj nain smanje elektrine trokove za osvetljenje, kao i za grejanje tokom zime i hlaenje kue tokom leta. Do danas su se samo

zavese i venecijaneri koristili za zatamnjenje sobi, ali Research Frontiers je trenutno jedina kompanija koja radi na novoj vrsti prozora koji sadre mikroskopski male estice koje su u stanju da apsorbuju ili proputaju svetlost u zavisnosti od toga da li postoji tok struje kroz njih. Ureaji na bazi ovih estica se esto nazivaju svetlosnim ventilima ili SPD-ima (Suspended Particle Device). Jedan pametni prozor na bazi SPD-a se sastoji od dve providne staklene ili plastine ploe provodnog materijala (koji oblae ove dve ploe), SPD-a (miliona tamnih estica rasporeenih izmeu dve ploe), tene suspenzije ili filma (koji dozvoljava esticama da slobodno plutaju izmeu dve ploe), kao i od kontrolnog ureaja. Kada se dovede struja na provodni materijal kojim su obloene dve granine ploe prozora, uspostavlja se tok struje kroz estice rastvorene izmeu dve ploe. Ova struja izaziva reanje estica du pravih linija i na taj nain, svetlost prolzi kroz prozor. Kada se iskljui dovod struje ka prozoru, estice u njegovom sreditu gube jednostranu orijentaciju i prestaju da proputaju svetlost. Napon na prozoru se moe podeavati pomou potenciometra tako da se intenzitet svetlosti koji proputa prozor moe podeavati. Fotoelije ili neki drugi senzori se mogu koristiti radi automatskog podeavanja nivoa proputene svetlosti. Osim kunih prozora, ovakvi pametni prozori se mogu koristiti i na sunanim krovovima, sunanim vizirima, retrovizorima, naoarima za skijanje i ploastim displejima kompjutera. Osim tehnologije SPD-a, i teni kristali se mogu koristiti u pametnim prozorima. Teni kristali se takoe ispravljaju i reaju paralelno pod dejstvom struje (pa tada proputaju svetlost), dok se sluajno rasporeuju po prostoru bez prisustva elektrinog polja (tada blokiraju prolaz svetlosti), ali kod njih ne postoji mogunost podeavanja intenziteta proputene svetlosti. Oni ili proputaju svu svetlost ili blokiraju prolaz svim fotonima. Ipak, za razliku od estine suspenzije i tenih kristala koji zahtevaju elektrinu energiju da bi proputali svetlost, elektrohromatski pametni prozori su providni bez prisustva struje, a zatamnjuju se tek kada provodimo struju kroz njih. Elektrohromatski prozori se prave putem usendviavanja nekoliko slojeva materijala izmeu dve staklene ploe, a presek jednog ovakvog prozora bi izgledao ovako: staklena ili plastina ploa, provodni oksid, elektrohromatska supstanca kao npr. tungsten oksid, jonski provodnik, odnosno elektrolit, sloj materijala koji skladiti jone, drugi sloj provodnog oksida i drugi stakleni ili plastini sloj. Kada se uspostavi tok struje izmeu dve oksidne provodne ploe, joni se kreu od sloja koji skladiti jone kroz sloj elektrolita ka elektrohromatskom sloju, a ovaj proces ini prozor neprozirnim. Kada prekinemo struju kroz prozor, joni poinju da se kreu od elektrohromatskog sloja ka sloju koji skladiti jone, to polako vraa prozoru njegovu providnost.

- ta je to Power Paper?
U bliskoj budunosti e postojati knjige iji e listovi biti digitalni papiri na kojima e moi da se ispisuju tekstovi bilo koje knjige na svetu koju elimo da itamo. Ove knjige, koje e se tampati sa elektronskim mastilom, moi e pritiskom na dugme da menjaju ispisani tekst, a u njima e postojati i mikroprocesori, kao i druga elektronska kola koja e obavljati razliite funkcije. Uz sve to, u ovom mastilu e biti ugraene male i kao papir tanke baterije koje se zovu Power Paper. Power Paper elija poseduje debljinu od samo pola milimetra i mogunost stvaranja napona od 1,5 Volti, to je otprilike jednako naponu koji stvaraju baterije u satovima ili digitronima. Takoe, vie Power Paper baterija je mogue povezati u niz kako bi se dobila vea izlazna snaga. Katoda Power Paper baterije je napravljena od cinka, a anoda od mangan dioksida (MnO2). Standardne silkscreen tamparske prese se koriste za tampanje baterija na papir ili na neke druge supstrate, pa se na taj nain, Power Paper baterije integriu u same elektronske ureaje. S obzirom da se Power Paper baterije tampaju direktno na papir, one su mnogo fleksibilnije od bilo kojih drugih baterija. Poto se elektrode baterije prave od mastila koje se brzo sui, one mogu biti raznovrsnih oblika, a i za razliku od

obinih baterija, ne moraju da poseduju metalne omotae, koje obine baterije mogu uiniti kodljivim. Poto u svrhu proizvodnje ne zahtevaju specijalnu opremu, cena pravljenja Power Paper baterija e iznositi manje od jednog centa po kvadratnom inu (1 in je jednak 2,54 cm). Power Paper baterije se trenutno koriste u pametnim karticama, interaktivnim etiketama i specijalnim pozivnicama, nekim senzorskim medicinskim ureajima, kao i raznim elektronskim igrama.

- ta je to elektronsko mastilo?
Na prvi pogled, boca sa elektronskim mastilom bi mogla da izgleda potpuno isto kao i boca obinog mastila, premda bi paljivije ispitivanje ipak pokazalo da je elektronsko mastilo sasvim razliito od obinog, pigmentnog mastila. Premda razliite kompanije (E ink iz Kembrida, MA i Xerox iz Palo Altoa, nedaleko od San Franciska u Kaliforniji) prave razliite vrste elektronskog mastila, sve ove vrste ipak poseduju neke zajednike osobine koje im omoguavaju da se preureuju po naredbi, a to su: milioni malih mikrokapsula, mastilo ili neka uljana supstanca koja ispunjava ove kapsule i pigmentisani ipovi ili loptice sa negativnim naelektrisanjem koje pluta u njihovoj unutranjosti. Elektronsko mastilo se moe nanositi na iste materijale na kojima se tampa i obino mastilo, a u sluaju digitalnih knjiga, stranice su napravljene od ultra-tanke plastike, a elektronsko mastilo pokriva celu povrinu stranica, pri emu je svaka stranica podeljena na male elije koje su malim icama povezane sa mikroelektronikom koja je ugraena u plastini list. Ova mikroelektronika primenjuju na svaku eliju posebnu struju kako bi se na listu knjige pojavio eljeni tekst ili slika. U elektronskom mastilu kompanije E ink, milioni mikrokapsula se porede sa mnotvom providnih loptica za plau. U svakoj od ovih loptica za plau se nalazi po nekoliko stotina jo manjih ping-pong loptica, a umesto vazduhom, lopte za plau su napunjene plavom bojom. Kada biste ovakvu jednu lopticu za plau pogledali odozgo, videli biste ping-pong loptice kako plutaju u tenosti, a cela loptica za plau bi bila bela. Meutim, ukoliko biste istu lopticu pogledali odozdo, njena boja bi bila plava. Kada biste poreali loptice za plau na jednu poljanu ili prostranu peanu plau, menjanjem njihove orijentacije biste mogli da ispisujemo tekst na plai. U sluaju stvarnog elektronskog mastila, mikrokapsule su iroke oko 100 mikrometara, a oko 100 000 mikrokapsula moe stati na jedna kvadratni in papira (1 in je jednak 2,54 cm). U svakoj od ovih mikrokapsula se nalazi oko stotinak malih pigmentisanih ipova. Kada se primeni elektrino polje na kapsulu, u zavisnosti od znaka polja, ipovi e prei na gornju ili na donju stranu kapsule. U prvom sluaju, kapsula e imati belu, a u drugom sluaju, plavu boju. S druge strane, kompanija Xerox radi na tzv. elektronskom papiru na kome su poreane loptice sa jednom tamnom i jednom svetlom polovinom, a pod dejstvom elektrinog polja, ove loptice rotiraju i posmatrau se pokazuju u eljenoj boji. U Xerox-ovim digitalnim knjigama, ove mikroskopske loptice su umoene u uljani sloj koji je povezan sa gumenim listom knjige. Digitalne knjige ispisane elektronskim mastilom e moi da na svojim listovima ispisuju tekstove bilo koje knjige na svetu. Jedna od velikih prednosti elektronskog mastila je da troe veoma malo struje, jer za razliku od kompjuterskih i TV displeja koji kontinualno obnavljaju sliku, struja se primenjuje na elektronsko mastilo samo kada je potrebno okrenuti stranu knjige (to zahteva oko 0,1 Vat), nakon ega napajanje radi odravanja ispisanog teksta nije potrebno. Takoe, prve stranice digitalnih knjiga poseduju rezoluciju od 200 taaka po inu (200 dpi), to je dvostruko vee od rezolucije LCD displeja, a to ini digitalne knjige znatno prijemivijim za itanje.

- ta su to elektronski kljuevi?

Mnogi moderni automobili poseduju elektronske kljueve za paljenje, a oni se mogu prepoznati po tome to sa obe svoje due strane poseduju ugraen modul. Premda e uskoro ovi moduli, kod nekih modela kljueva predstavljati ipove ili mikrokompjutere, kod PASS kljueva (jednog tipa popularnih elektronskih kljueva) ovaj modul predstavlja jedan obian mali i precizni otpornik. Kada ovakav klju ubacimo u bravu, otpornik sa njegove povrine postaje deo jednostavnog elektrinog kola koje ukljuuje jo tri otpornika iz automobila. Ukoliko klju ne poseduje otpornik ili ukoliko je vrednost otpora ovog otpornika pogrena, elektrino kolo blokira deo elektrinog sistema automobila kako bi se spreilo paljenje motora, odnosno startovanje automobila. Razlog zato se jo uvek ne ugrauju ipovi u kljueve je u tome to bi ovakvi kljuevi bili znatno skuplji od kljueva sa otpornikom, a i moralo bi znatno vie da se vodi rauna o ipu na kljuevima, to znai da nema vie noenja kljueva u depu punom novia, bacanja o sto ili ak i otvaranja flae sa njim, pa bi onda pouzdanost ovakvih kljueva brzo bila dovedena u pitanje. Kako PASS kljuevi, tako i kljuevi sa ipom, predstavljaju samo naine za borbu protiv krae.

- ta su to elektronski kompasi?
Elektronski kompasi u vidu irokompasa se koriste na naoj planeti ve 60 godina, to je znatno due od vremena od oko 7 godina tokom koga se koriste GPS prijemnici koji su takoe jedna vrsta elektronskog kompasa, ali kojima su sateliti neophodni za rad. Stoga se pod pojmom elektronskih kompasa danas podrazumevaju senzori magnetnog polja na bazi magnetootpornikog (MR) efekta. Ovakvi kompasi se mogu nai u okviru jeftinih pakovanja (od po nekoliko desetina dolara), a neke od njihovih povoljnih strana su te da lako stupaju u meuvezu sa mikroprocesorom ili drugim tipom navigacione opreme, a i njihov rad ne moe biti ometen visokim zgradama ili krovom iznad nas, kao to je sluaj sa GPS prijemnicima. Magnetootporniki (MR) efekat kojim se koriste ovi kompasi podrazumeva menjanje elektrine otpornosti nekog materijala sa promenom magnetnog polja u kome se on nalazi. Kao magnetootporniki materijal se u elektronskim kompasima koristi permalegura (legura sa visokom vrednou magnetne permeabilnosti odnosa magnetne indukcije i jaine magnetnog polja, pri maloj magnetnoj indukciji i pri malim histerezisnim gubicima) koja se sastoji od 19 % gvoa i 81 % nikla. Sastavni delovi jednog elektronskog kompasa su: dvodimenzionalni MR senzor (koji registruje promene u jaini struje kroz MR leguru), signalna jedinica stanja, jedinica za odreivanja pravca i displej. Na tankom filmu MR legure, postavljena su 4 MR senzora tako da formiraju kvadrat. Ovakvo kolo se u elektronici naziva mostom i predstavlja jedan od najpreciznijih naina za merenje promena u otpornosti. Poto je svaki od 4 MR senzora postavljen pod uglom od 90o u odnosu na susedne senzore, par senzora koji je usmeren du pravca sever-jug pruae maksimalan, dok e drugi par senzora pruati minimnalan signal. Kada kompas menja svoju orijentaciju, signalna jedinica stanja e pojaavati slabu MR struju, kompenzovati temperaturske efekte i slati signal do jedinice za odreivanje pravca koja e iz primljenih informacija izvoditi ugao pod kojim je kompas orijentisan u odnosu na spoljanje, Zemljino magnetno polje i ove informacije e slati na displej. Najjednostavniji tip displeja elektronskih kompasa se sastoji od 8 LED lampica poreanih tako da pokazuju 4 strane sveta, zajedno sa 4 pravca izmeu svakog od njih (severoistok, severozapad, jugoistok i jugozapad). U sluaju neto sloenijih displeja, na ekranu se ispisuje taan ugao (sa preciznou od jednog stepena) pod kojim se nalazimo u odnosu na linije sila magnetnog polja Zemlje koje se pruaju izmeu njenog severnog i junog magnetnog pola.

- ta je to elektronski mikroskop?

Za razliku od obinog, optikog mikroskopa koji za uveanje predmeta koristi svetlost, i koji postie uveanja do hiljadu puta, elektronski mikroskop koji koristi visokoenergetske elektrone za formiranje uveane slike posmatranih predmeta, postie uveanja vea od milion puta. Naime, minimalna talasna duina vidljive svetlosti iznosi oko 300 nanometara, pa se stoga pomou nje mogu u najboljem sluaju nazirati predmeti ije su razmere neto vee od 300 nanometara. S druge strane, ubrzavanjem elektrona u katodnoj cevi, njihova talasna duina se moe uiniti znatno manjom, pa je stoga i rezolucija elektronskog mikroskopa (od 0,1 do 2 nm u tipinom sluaju) u proseku oko 1000 puta vea od rezolucije tipinog optikog mikroskopa (oko 1000 nm). Meutim, uzorci koji se posmatraju na elektronskom mikroskopu moraju biti paljivo pripremljeni kako bi izdrali visoki vakuum unutar aparature. Tako se bioloki uzorci moraju dobro osuiti kako se ne bi smeurali ili isparavali tokom posmatranja, a i svi posmatrani uzorci moraju biti elektroprovodni, to se postie naparavanjem tankog sloja zlata na njihovu povrinu. U suprotnom, elektroni bi se odbijali od povrine i posmatranje predmeta ne bi bilo mogue. Mikroskopi koji sliku objekta formiraju analizom elektronskog snopa proputenog kroz objekat zovu se transmisioni elektronski mikroskopi (TEM), dok postoje i skenirajui elektronski mikroskopi (SEM) koji formiraju lik objekta na bazi reflektovanog snopa upadnih ili sekundarnih elektrona (izbijenih iz atomskih polja materijala pod dejstvom upadnog elektronskog snopa). Elektronski mikroskopi su esto povezani sa dodacima za spektroskopiju rasutog rendgenskog zraenja ili elektrona izbijenih iz atoma materijala, ime se istovremeno sa posmatranjem uzorka, moe analizirati i njegov hemijski sastav. U jednom TEM-u, elektronski top emituje elektrone iz usijane volframske niti i ubrzava ih u elektrinom polju ija je jaina izmeu 50 000 i 100 000 Volti. Kondenzorsko soivo fokusira elektronski snop na objekat, a elektroni koji prou kroz objekat nose sa sobom informaciju o objektu u obliku intenziteta (amplituda) i faznih razlika na osnovu ega se posle prolaska elektrona kroz soivo objektiva rekonstruie lik objekta u vidu neto uveane slike (tzv. meulik). Glavno uveanje se postie pomou projekcionog soiva koje meulik projektuje na fluoroscentni ekran. Da bi se neka supstanca posmatrala na TEM-u, ona mora biti dovoljno transparentna za elektrone, to zavisi kako od energije elektrona tako i od mase atoma u uzorku. Tanjenje uzoraka se vri rezanjem i bruenjem, nakon ega se primenjuje neka jo finija metoda tanjenja kao to su na primer elektrohemijsko ili hemijsko nagrizanje ili jonsko bombardovanje u vakuumu. S druge strane, glavna odlika SEM-a je da se objekat u njemu moe posmatrati direktno u reflektovanom snopu elektrona. Naime, reflektovani elektroni sa povrine uzorka, hvataju se elektronskim multiplikatorom, a dobijeni naponski impuls se vodi na reetku katodne cevi. Ako taka koju pogaa elektronski snop dobro reflektuje elektrone, to preko pojaivaa elektronskog multiplikatora izaziva dobru propustljivost reetke katodne cevi, pa se na odgovarajuoj taki ekrana dobija jae osvetljenje. Postoje i skenirajui tunel mikroskop (STM), iji rad koristi injenicu da su povrine vrstih tela prekrivene mikroskopskom atmosferom elektrona. STM sputa siunu metalnu iglu do na milijarditi deo santimetra od povrine, gde se elektronske atmosfere vrstog tela i igle prepliu. Elektroni tada preskau (tuneliraju) izmeu igle i povrine, dajui elektrinu struju koja zavisi od rastojanja izmeu vrha igle i povrine i na osnovu koje se kompjuterski rekonstruie povrina elektroprovodnog vrstog tela. AFM (Atomic Force Microscope) je jedina vrsta elektronskog mikroskopa na kome se mogu posmatrati i povrine koje nisu elektroprovodne. Kod AFM-a, vrh igle dodiruje povrinu uzorka slino gramofonskoj igli koja dodiruje gramofonsu plou, samo sa milion puta manjim pritiskom. Prilikom skeniranja povrine, vertikalni poloaj vrha igle se stalno menja kako bi se pritisak na podlogu odrao konstantnim, a ova promena poloaja daje nam informaciju o topografiji povrine.

- ta je to SET?
Uz pomo ugljeninih nanotuba, holandski naunici sa Univerziteta za tehnologiju u Delftu su nedavno napravili prvi jednoelektronski tranzistor (SET Single-Electron Transistor) koji funkcionie na sobnoj temperaturi. Ovakav tranzistor e moi da u digitalnim kompjuterima budunosti zauzme on ili off stanje u zavisnosti od protoka samo jednog elektrona, a primena ovakvih tranzistora e smanjiti proizvode celokupne dananje kompjuterske tranzistorske tehnologije do svojih potencijalno minimalnih dimenzija. Obini tranzistori dananjih kompjutera se zasnivaju na protoku miliona elektrona, a kada se mnogo tranzistora spoji zajedno, onda se kao rezultat ovakvog kretanja proizvodi i velika koliina toplote. Upravo usled pojave zagrevanja raunarske konfiguracije sa zbliavanjem tranzistora, naunici misle da nije mogue smanjenje dimenzija postojeih kompjuterskih komponenti do jo manjih razmera. Ipak, jednoelektronski prekidai e biti u stanju da premoste ovu barijeru. Ovakvi ureaji se sastoje od metalnih ostrva odvojenih od dveju elektroda putem okruujueg mora materijala. Napon koji se dovodi na kapije ostrva omoguava elektronima da tuneliraju kroz more i da skau na ostrvo tako da formiraju on signale, kao i da skau sa ostrva nazad u more formirajui off signale. Meutim, i toplota je u stanju da preda elektronima dovoljno energije za skok na ostrvo, to je i razlog zato su svi dosadanji jednoelektronski tranzistori funkcionisali samo na veoma niskim temperaturama. Meutim, grupa holandskih naunika je prevazila ovaj problem time to je napravila veoma mali SET koji je jedan nanometar irok i 20 nanometara dugaak, tako da se dejstvo toplote pokazalo zanemarljivim. Korienjem vrha atomic force mikroskopa, oni su napravili male krivine u jednoj ugljeninoj nanotubi, a upravo su ove krivine u nanotubi imale ulogu mora materijala u preanjim ureajima, reguliui broj elektrona koji prolazi kroz SET.

- ta su to jednomolekulska elektronska kola?

Naunici iz IBM-a su nedavno napravili prvo jednomolekulsko kompjutersko kolo koje je bilo sastavljeno od jedne ugljenine nanotube. Jednu nanotubu moemo da zamislimo kao list meusobno povezanih ugljenikovih atoma (u fulerenskoj modifikaciji) koji je savijen tako da obrazuje ultra-malu slamicu. Ovakav molekul su naunici iz IBM-a pretvorili u naponski invertor, odnosno NOT kapiju, jednu od tri osnovne logike kapije na kojima se zasnivaju svi kompjuteri dananjice. Ugljanine nanotube se danas smatraju glavnim potencijalnim naslednikom silicijumskih ipova koji e svoje maksimalne brzine i minimalne dimenzije dostii za 10 do 15 godina. Primenom nanotuba kao jednoelektronskih tranzistora i monomolekulskih logikih kapija, dimenzije kompjutera e moi da se smanje do nezamislivo malih razmera. Nanotube predstavljaju jedan vid tranzistora p-tipa, odnosno struktura u kojima se struja ne provodi elektronima, ve upljinama, odnosno upranjenim mestima u elektronskoj strukturi materijala. Da biste napravili jednu NOT kapiju koja zapravo pretvara unosni bit informacije iz nule u jedan ili obrnuto, potreban nam je i n-tranzistor, odnosno struktura koja provodi struju elektronima. Ovaj problem je bio prevazien kada je otkriveno da se nanotube mogu jednostavnim zagrevanjem u vakuumu prevesti iz tranzistora p-tipa u tranzistore n-tipa. Meutim, da bi se jedna nanotuba prevela u NOT kapiju, neophodno je jedan deo tube prevesti iz p u n-tip, to su naunici i uspeli. Naime, nanotuba je najpre bila postavljena preko zlatnih elektroda kako bi se formirala redna veza dva tranzistora p-tipa. Preko strrukture je zatim postavljen izolacioni sloj PMMA-a, da bi se nakon toga otvorio prozor na krajnjem delu strukture koji je zatim bio izloen dejstvu jona kalijuma, te se tako jedan p-deo nanotube pretvorio u n-tranzistor. to je najvanije, struja koja izlazi iz transistora je za 1,6 puta jaa od struje koja ulazi u njega, to je neophodan uslov za funkcionisanje nanotube kao jedne logike kapije.

- ta su to magnetski friideri?
Za razliku od uobiajenih hladnjaka i klima-ureaja koji se koriste freonima (hlorofluorougljenicima) ili fosilnim gorivima (ijim sagorevanjem se u atmosferu oslobaaju gasovi koji dovode do pojaanog efekta staklene bae, a time utiu na globalno zagrevanje), magnetni hladnjaci koriste vrste magnetne materijale kao rashlaivake agense, a vodu (ili antifriz) ili gasoviti helijum kao prenosnika toplote. Kao to u obinim friiderima, pod dejstvom kompresije dolazi do zagrevanja, a pod dejstvom irenja do hlaenja freona, tako se u magnetnim friiderima, posebni magnetni materijal zagreva pod dejstvom magnetnog polja (kada se magnetni momenti usmeravaju u pravcu polja), dok se hladi u njegovom odsustvu (tj. kada magnetni momenti u materijalu postanu nasumino orijentisani). Kao magnetni materijal se koristi gadolinijum, hemijski element iz porodice retkih zemalja, ije se magnetno ureenje (tj. prelaz u feromagnetno stanje) deava na temperaturi od 21oC. Jedna ploa gadolinijuma se nalazi u magnetnom polju, pod ijim dejstvom se zagreva, dok se druga ploa nalazi izvan polja. Voda ili neki drugi fluid se koristi kao razmenjiva toplote izmeu ove dve ploe. Voda preuzima toplotu dok prolazi preko (ili kroz) magnetizirane ploe gadolinijuma, a rasipa toplotu (tj. hladi se) prolaskom kroz topli razmenjiva toplote. Ova emitovana toplota se skuplja od strane vode iz hladnog razmenjivaa toplote i zatim se ponovo rasipa tokom prolaska kroz demagnetizirani (hladni) sloj gadolinijuma. Ovakav, kompletan ciklus se izvri za oko 2 sekunde, nakon ega, gadolinijumske ploe zamenjuju mesta. Ona koja se nalazila u magnetnom polju, izlazi iz njega, dok se druga, razmagnetisana ploa prebacuje u magnetno polje. Snaga hlaenja magnetskih friidera iznosi izmeu 200 i 600 Vati u zavisnosti od jaine primenjenog magnetnog polja i drugih radnih parametara. Poto zapremina dve ploe iznosi ukupno oko 600 ml, specifina snaga hlaenja iznosi oko 1 Vat/ml.

- ta su to isparavaki hladnjaci?
Isparavaki hladnjaci su ureaji koji za snienje temperature okoline, tj. redukovanje njene toplotne energije koriste isparavanje neke tenosti, a najee vode. Sistem koji se sastoji od molekula vode moe postojati u tri razliite faze (vrsta, tj. led, tena, tj. voda i gasovita, tj. vodena para). Molekuli vode imaju vee energije kretanja u gasovitoj, nego u tenoj fazi, a prelaz izmeu ova dva fazna stanja vode se postie oduzimanjem toplotne energije iz okoline, tj. iz vazduha i iz stvari koje se nalaze u jednom ovakvom hladnjaku. Meutim, da bi se postiglo isparavanje vode i na niim temperaturama od 100oC, to je temperatura kljuanja vode pri normalnom atmosferskom pritisku, aparatura stvara nizak pritisak u vazduhu iznad povrine tenosti, pa molekuli vode u znatno veoj meri isparavaju i na temperaturama bliskim sobnoj. Voda je veoma efikasna supstanca za ovakve tipove rashlaivakih ureaja, jer poseduje veliku toplotu isparavanja od oko 42 kiloDula po molu. Takoe, isparavaki hladnjaci zahtevaju da okolni vazduh bude niske relativne vlanosti, jer je brzina isparavanja obrnuto proporcionalna relativnoj vlanosti. Tako, npr. pri stopostotnoj relativnoj vlanosti vazduha, nimalo vode ne bi isparavalo i hladnjak ne bi uopte hladio okolinu.

- Zato neka piva u konzervi imaju lopticu unutra?

Veina piva je gazirana sa ugljen dioksidom (CO2). Dok je pivo u konzervi, jedan deo CO2 je rastvoren u pivu, a drugi deo se nalazi na vrhu konzerve. Kada je konzerva zatvorena, unutranji pritisak (pritisak piva) je vei od spoljanjeg (atmosferskog pritiska), ali kada otvorimo konzervu, dolazi do naglog pada unutranjeg pritiska i oslobaanja CO2 iji

mehurovi naputaju tenost i privremeno se zadravaju na povrini piva, stvarajui penu. Meutim, Guinness piva (koja poseduju lopticu u sebi) su konzervisana sa meavinom CO2 i azota. Azot se ne rastvara u pivu tako dobro kao CO2, pa su ova piva neto manje penuava jer sadre manje CO2. Kada biste sipali Guinness pivo iz konzerve u kome nema loptice, pena na pivu ne bi bila isuvie velika, jer bi prilina koliina CO2 ostala rastvorena u pivu. Svrha loptice u konzervama Guinness piva je upravo da oslobodi CO2 rastvoren u pivu kako bi se dobila pena. Ova loptica koja se stavlja u konzervu pre nego to se konzerva (ili boca) zatvori, predstavlja jednu plastinu sferu napunjenu azotom, sa malom rupicom na povrini. Ona pliva u pivu, sa rupicom malo ispod povrine piva. Pre nego to se konzerva hermetiki zatvori, pivu se dodaje malo tenog azota koji isparava tokom zaptivanja konzerve stvarajui dodatni pritisak u konzervi, a pivo (pod dejstvom poveanja pritiska) ulazi u lopticu i sabija azot u njoj. Kada otvorimo konzervu, dolazi do naglog pada pritiska u njoj, a sabijeni gas u loptici istiskuje pivo kroz mali otvor. Sa burnim izbacivanjem male koliina piva iz loptice, dolazi do oslobaanja CO2 koji u vidu mehurova izlazi na povrinu piva gde stvara penu.

- Kako alkohol deluje na ljude?

Ako ste nekada primetili ljudsko bie koje je popilo malo vie nekog alkoholnog pia, sigurno ste primetili oiglednu promenu u njenom ponaanju. Ljudska bia sa alkoholom u krvi najee ne koordiniraju svojom komunikacijom ispravno, ve priaju prvo to ima padne na pamet, poseduju poremeenu ravnoteu i eventualno, postanu sanjivi. Alkoholi su providne tenosti na sobnoj temperaturi, lako se rastvaraju u vodi, poseduju niu temperaturu isparavanja od vode i veoma su zapaljivi, pa se mogu koristiti i kao gorivo. Alkoholi se mogu dobiti putem fermentacije voa ili zrnevlja (kao na primer vino ili pivo, respektivno), destilacijom fermentisanog voa (viski, rum, vodka ili din), hemijskom modifikacijom fosilnih goriva kao to su prirodni gas, nafta ili ugalj (industrijski alkohol), i reagovanjem vodonika i ugljen monoksida (metanol). Svim alkoholima je zajedniko posedovanje OH grupe u molekulu, a alkohol koji se nalazi u alkoholnim piima je etanol (C2H5OH). Kada popijemo au piva, oko 20 % alkohola se apsorbuje u elucu, dok se ostalih 80 % apsorbuje u tankom crevu. U optem sluaju, to je vea koncentracija alkohola u piu, to se alkohol bre apsorbuje, a rastvoreni gasovi u piu ubrzavaju apsorpciju. Nakon to se apsorbuje, alkohol se rastvara u krvi koja ga prenosi do drugih tkiva u telu. Nakon dolaska alkohola u krv, poinje eliminacija alkohola iz tela brzinom od oko 15 mililitara na sat, pri emu bubrezi i plua eliminiu po 5 % alkohola, dok se ostali alkohol u jetri razgradi najpre do acetaldehida, a zatim do siretne kiseline (CH3COOH), dva protona i dva elektrona. Siretna kiselina se dalje moe koristiti za stvaranje masnih kiselina ili moe biti razloena na ugljen dioksid i vodu. Alkohol najvie deluje na nervne elije u mozgu, smanjujui aktivnost pobuivakih nervnih putanja (pre svih neurotransmitera glutamina), a poveavajui aktivnost inhibitorskih nervnih putanja (pre svih neurotransmitera GABA), to dovodi do karakteristinog oseanja opijenosti. Alkohol takoe iritira zidove eluca i tankog creva, to dovodi do munine u stomaku; poveava priliv krvi u stomak to dovodi do poveanog luenja eludane kiseline (HCl); poveava priliv krvi ka koi, to uzrokuje poveani gubitak telesne toplote, a ljudi koji popiju previe alkohola najpre oseaju vruinu, a zatim im postaje hladno; a i poveava priliv krvi ka miiima, to dovodi do oseanja umora, odnosno tzv. mamurluka.

- Kako kafa deluje na mozak?

Mnogi ljudi imaju obiaj da piju kafu jer imaju utisak da ih ona razbuuje. Hemijska supstanca kofein koja se nalazi u kafi, blokira akciju odreenih supstanci koje signaliziraju

mozgu da je vreme za spavanje. Vezivanje hemijske supstance adenozina za adenozinske receptore u mozgu usporava aktivnost nervnih elija, to interpretiramo kao stanje pospanosti. Vezivanje adenozina, takoe, uzrokuje proirivanje krvnih sudova u mozgu. Adenozin se u naim telima stvara tokom dnevnih aktivnosti (miine elije ga stvaraju tokom naprezanja, tj. vebe ili rada). Meutim, nervni receptori u mozgu nisu u stanju da razlikuju adenozin od kofeina, a vezivanje kofeina ne usporava rad nervnih elija ve ga ak i ubrzava. Kofein, takoe, za razliku od adenozina, uzrokuje suavanja krvnih sudova. Ako sa kofeinom blokiramo adenozinske receptore u mozgu, poveavamo aktivnost neurona (nervnih elija) u mozgu. Hipofiza posmatra sve aktivnosti u mozgu i misli kako se deava neka uzbuna pa stoga signalizira nadbubreenim lezdama da poveaju luenje adrenalina (epinefrina), hormona koji uzrokuje irenje zenica i disajnih puteva, ubrzavanje kucanja srca, priliv krvi u stomak, zatezanje miia, suavanje krvnih sudova na povrini tela kako bi se poveao priliv krvi ka miiima, kao i oslobaanje eera iz jetre u krv kako bi se obezbedila ekstra energija. Kofein, takoe, poveava nivo dopamina (neuroprenosnika koji aktivira centre za pobuivanje oseaja zadovoljstva) u mozgu, za ta se smatra da uzrokuje pojavu zavisnosti od kafe prilikom svakodnevnog konzumiranja. Osim neprirodno izazvanog stanja budnosti, kofein stvara i niz drugih neprilika tokom dugotrajnog konzumiranja. Tako, na primer, ako esto pijemo kafu, onda smo se verovatno navikli da vetakim putem izazivamo luenje adrenalina u krv, pa emo postati umorni i depresivni im nivo adrenalina u krvi opadne. Mnogi ljudi tada opet popiju kafu, ali dranje tela itav dan u stanju uzbune nije veoma zdravo, a i ini nas napetim i razdraljivim. Meutim, najvei problem u vezi sa dugotrajnim konzumiranjem kofeina je njegov uticaj na san. Poluivot kofeina je oko 6 sati. To znai da ako ste oko 3 sata popodne popili kafu od oko 200 miligrama kofeina, u 9 sati e jo oko 100 miligrama klofeina biti prisutno u vaoj krvi. Moi ete da zaspite, ali ete propustiti odmaranje u stanju dubokog sna. Probudiete se ne toliko svei, i moda ete pomisliti kako e vas jedna jutarnja kafa sigurno razbuditi i tako e se itav krug zatvoriti i proces pijenja kafe nastavljati. Ovo je i razlog zato oko 90 % stanovnika nae planete svakodnevno pije kafu. Kada dugotrajni konzumenti kafe odlue da prestanu da je piju, mogu imati problema sa umorom i depresijom usled smanjenog luenja adrenalina u krv, kao i sa glavoboljom usled irenja krvnih sudova u glavi. Iz razloga zavisnosti kofein se naalost, stavlja i u mnoga osveavajua pia (npr. koka-kole, pepsi-kole) kako bi se konzumenti navikli na njih i sve vie ih kupovali.

- Zato se povre pakuje?

Razne vrste hrane koje danas kupujemo su spakovane u plastine omotae koji se esto nazivaju Modifikovanim atmosferskim pakovanjem (MAP), a sadre smeu gasova u ijem prisustvu je omogueno due ouvanje spakovane hrane. Naime, mnogo je hranljivih namirnica koje traju due ukoliko se ne dre u atmosferi kiseonika (O2). Takoe, mnogi mikroorganizmi se znatno sporije razmnoavaju u atmosferi sa visokom koncentracijom ugljen dioksida (CO2). Prema tome, ideja MAP-a se sastoji u eliminisanju kiseonika i dodavanju ugljen dioksida u vazduni sloj koji okruuje hranu. Tako, MAP moe produiti rok trajanja mesu sa 3 na 21 dan, siru sa 7 na 180 dana, a svee skuvanim pagetima sa 3 na 60 dana. Ovakav nain pakovanja hrane mogao bi u skorije vreme dovesti do opadanja cene hrane, kao i do ire razmene hrane izmeu udaljenih predela nae planete. Takoe, i sezona odreenih vrsta voa i povra bi se mogla produiti. Sa biohemijske take gledita, pakovanje povra je korisno jer ovako modifikovana atmosfera sa niskom koncentracijom kiseonika i visokom koncentracijom ugljen dioksida: blokira akciju i biosintezu etilena, biljnog hormona koji dovodi do starenja; usporava proces truljenja jer spreava rast patogenih mikroorganizama; usporava uenje zelenog biljnog tkiva jer spreava degradaciju hlorofila;

odrava hranljive sastojke, pre svega vitamine i eere; usporava taloenje sekundarnih metabolikih produkata, kao to je amonijak; i usporava degradaciju elijskih membrana. S druge strane, jedan od najmodernijih naina za ouvanje voa i povra se sastoji u njihovom oblaganju sa tankim slojem smee soja proteina, stearinske kiseline (jedne vrste masnih kiselina) i pululana (lepljivog eera koji stvaraju peurke).

- Zato se aj ne zagreje, a supa ne ohladi kada se nalaze u termos-boci?

U prirodi, toplota spontano prelazi sa toplijih na hladnija tela, pa e se stoga, temperatura bilo koje stvari koja je toplija ili hladnija od temperature vazduha u sobi (ili uopte u okolini u kojoj stoji ovaj predmet), pod dejstvom spontanog prenosa toplote, izjednaiti sa temperaturom vazduha u sobi. Toplota se prenosi putem sudara izmeu estica (pri emu se slino sudarima izmeu bilijarskih kugli, bre estice usporavaju, a sporije ubrzavaju, pa nakon odreenog vremena, srednje kinetike energije estica obeju materija u kontaktu postaju jednake), putem zraenja (atomi vibrirajui du hemijskih veza u molekulu u kome naelektrisanje nije sferno simetrino rasporeeno, emituju infracrvene talase, a primajui iste, pobuuje se njihovo intenzivnije vibriranje, a time i temperatura kao mera intenzivnosti kretanja konstitutivnih estica materijalnog sistema) ili putem strujanja (kada se zajedno sa energijom prenosi i materija od toplijeg ka hladnijem telu, pa tako i topla supa greje okolni vazduh, koji postavi topliji i rei od okolnog, hladnijeg vazduha poinje da se penje u visinu da bi na njegovo mesto doao hladniji, gui i tei vazduh, to je i razlog zato duvamo u toplu supu kako bi se ona to pre ohladila). Stoga, ukoliko spreimo ova tri naina provoenja toplote, moi emo da odravamo temperaturu tela konstantnom. Starije termosboce su predstavljale staklene boce u koje se sipala tenost, a koje su bile obavijene sa plastinom penastom plastikom, s obzirom da su kako plastika tako i vazduh zahvaen u mehuriima plastike, slabi provodnici toplote. Meutim, najslabiji provodnik toplote je sam vakuum, pa stoga moderne termos-boce poseduju izmeu dva plastina omotaa tenosti i sloj sa vakuumom. Poto je staklo lomljivo, onda se staklena boca nalazi jo u plastinom ili metalnom pakovanju. Staklo termos-boce je takoe i posrebreno tako da nazad ka tenosti (ili ka spoljanjosti u sluaju posrebrene spoljanje povrine staklene boce) reflektuje sve infracrvene talase. Ipak, i termos-boce poseduju izvesne toplotne gubitke i to na vrhu, odnosno otvarau boce gde ne postoji vakuumirana izolacija, kao i na vrhu boce gde se sastaju unutranja i spoljanja staklena povrina.

- ta znae brojevi i pruge na bar kodovima?

Skoro svaki proizvod koji se moe kupiti u samoposlugama, robnim kuama ili trnim centrima, poseduje na sebi ili na svom omotu utisnut UPC bar kod (prugasti kod) u obliku niza trafti razliitih debljina i brojeva ispod njih. UPC (Universal Product Code) je osmislila kompanija UCC (Uniform Code Council) kako bi se izbegao proces tipkanja cene svakog proizvoda na kasi, i umesto toga se koristili skeneri koji znatno bre rade, elektronski itajui informaciju enkodiranu u bar kodu koja se zatim prenosi do centralnog POS (Point Of Sale) kompjutera prodavnice, gde se nalazi cena svakog bar koda koja se zatim alje nazad na kasu. Svaki bar kod poseduje prugasti deo koji prepoznaje kompjuter i 12-cifreni broj koji i mi moemo prepoznati. Kada odreeni proizvoa dobije od UCC-a dozvolu za korienje bar kodova, on zajedno sa uputstvom za korienja, dobija i 6-cifreni identifikacioni broj (proizvoaa), koji uvek predstavlja prvih 6 cifara na svakom UPC bar kodu (Coke 049000, Quaker Oats 030000, Del Monte 024000, ). Sledeih pet cifara na bar kodu su brojevi koji oznaavaju dati artikal. UPC koordinator, zaposlen od strane proizvoaa ima posao da obezbedi da dva proizvoda istog tipa ne dobiju isti ovaj petocifreni broj. Poslednji, 12. broj na

UPC bar kodu predstavlja proverni broj, pomou koga skener sa kase proverava da li je skenirani broj ispravan ili nije. Ova, 12. cifra se moe odrediti na sledei nain: saberimo najpre sve cifre na neparnim poloajima u kodu (1., 3., 5., 7., 9. i 11. cifra), pomnoimo zatim dobijenu sumu sa 3, a dobijenom broju zatim dodajmo sumu svih cifara na parnim poloajima u kodu (2., 4., 6., 8. i 10. cifru). Da bi kod bio ispravan, kada se poslednja cifra doda dobijenom broju u prethodnom proraunu, mora dati broj deljiv sa 10. Svaki put kada se skenira artikal, proraunava se ispravnost ove poslednje cifre, a kada ona, dodata sumi iz prethodnog rauna ne daje broj deljiv sa 10, onda skener signalizira da neto nije u redu sa bar kodom. U okviru prvih 6 cifara koji oznaavaju proizvoaa, najvie ima nula, te se stoga, one esto eliminiu iz koda, pa se dobija npr. 8-cifreni kod (kao npr. na dvolitarskim flaama Koka Kole ili Sprajta). Prvi broj u 6-cifrenom identifikacionom broju proizvoaa, takoe, moe oznaavati neto. Naime, 0, 6 i 7 su standardni UPC brojevi, a prva cifra mora biti nula kako bi ovaj deo koda mogao da se skrati putem oduzimanja nula; 1, 8 i 9 su rezervisani brojevi; 2 oznaava raznovrsne proizvode (najee hranu); 3 oznaava farmaceutske prioizvode; 4 koriste prodavnice kada su samo one u stanju da prepoznaju kod, a 5 odgovara kuponima. Ipak, ako elite da deifrujete pruge na bar kodovima, uoite najpre najtanju prugu i uzmite da je njena debljina jedinina. Sve ostale pruge deblje od nje, poseduju proporcionalno veu irinu, koja moe biti dvostruko, trostruko ili etvorostruko deblja u odnosu na jedinino debelu prugu, a isti odnos debljina vai i za praznine izmeu pruga. Na poetku svakog koda se nalaze 1-1-1, to se oznaava kao crna pruga iroka jednu jedinicu, praena belom prugom irokom jednu jedinicu, praena crnom prugom irokom jednu jedinicu. Nakon poetnog dela, sve cifre iz 12-cifrenog broja ispod pruga se oznaavaju kao: 0 = 3-2-1-1, 1 = 2-2-2-1, 2 = 2-1-2-2, 3 = 1-4-1-1, 4 = 1-1-3-2, 5 = 1-2-3-1, 6 = 1-1-1-4, 7 = 1-3-1-2, 8 = 1-2-1-3, 9 = 3-1-1-2 (interesantno je da je suma uvek jednaka 7), pri emu se svaka od cifara obeleava pomou pruge, praznine, pruge i praznine odgovarajuih debljina, a izmeu 6. i 7. cifre se nalazi standardni kod 1-1-1-1-1 koji se naravno, sastoji od prugepraznine-pruge-praznine-pruge jedininih debljina.

- Na kom principu rade sistemi protiv krae u prodavnicama?

Elektronsko nadgledanje artikala (EAS Electronic Article Surveillance) predstavlja najee primenjivani sistem protiv krae u prodavnicama. EAS sistemi rade na raznim principima, nisu meusobno kompatibilni, a i razliiti sistemi imaju svoje prednosti i mane u odnose na ostale sisteme. Tri tipa EAS sistema dominiraju u dananjoj samouslunoj industriji. U radiofrekventnim sistemima, etikete sadre minijaturno elektrino kolo i antenu koja odgovara na specifinu frekvenciju emitovanu od strane antene predajnika koja se nalazi na jednoj bazi na ulazu, odnosno izlazu prodavnice. Odgovor etikete se zatim skuplja na anteni prijemnika koja se nalazi na susednoj bazi na ulazu prodavnice. Mogue je zadati razne kriterijume za ukljuenje alarma na osnovu radiofrekventne veze izmeu etikete i nepokretne baze, a najee je to prolaz etikete izmeu dve baze. U okviru elektromagnetnog sistema, gvozdena, magnetska traka sa lepljivim slojem se kai na robu. Antena predajnika odailje niskofrekventno magnetno polje, a kada traka proe kroz prostor izmeu antena predajnika i prijemnika, dolazi do stvaranja karakteristinog signala frekvencija, koji prepoznaje antena prijemika i ukljuuje alarm. Magnetne trake se ne skidaju prilikom kupovine, ve se deaktiviraju pomou skenera koji koristi specifino, jako magnetno polje. Akustinomagnetni sistem se koristi za zatitu robe brzog kretanja kod irokih izlaza. Predajnik alje pulsni radiofrekventni signal, koji predaje energiju svim etiketama u zoni prolaza. Po zavretku pulsa, etiketa alje odgovor u obliku elektromagnetnog signala koji prima prijemnik. Mikrokompjuter zatim proanalizira signale frekvencija sa etiketa, i ukoliko ustanovi prisustvo etikete u zoni prolaza, aktivira alarm.

- ta su to detektori lai?
Poligrafi, poznatiji pod imenom detektori lai, predstavljaju instrumente koji snimaju fizioloke reakcije bia tokom iniciranja odreenih misli u njima. Poligrafi, zapravo, predstavljaju kombinaciju nekoliko razliitih medicinskih ureaja koji se koriste za nadgledanje promena koje se deavaju u odreenim delovima tela, kao to su npr. ritam otkucaja srca, krvni pritisak, brzina disanja, elektrostatiki naboj koe ili njena oznojenost. Premda poligrafi nikada ne mogu biti u stanju da sa apsolutnom sigurnou nagovetavaju istinitost ili neistinitost iskaza ispitivane osobe, oni su ipak esto korisni kada su u pitanju snimanja nevoljnih fizikih reakcija na spominjanje odreene teme ili pitanja u razgovoru. Prilikom poligrafskog eksperimenta, na ispitanika se postavlja nekoliko cevi i iica koje snimaju njegove spontane telesne reakcije. Dva pneumografa (gumene cevi ispunjene vazduhom) se stavljaju na grudi i stomak ispitanika. Kada se grudi ili trbuni miii proire, dolazi do premetanja vazduha u cevi, to je u nekadanjim analognim poligrafima delovalo na mehove ureaj slian harmonici koji se skuplja kada se vazduh u tubi sabije. Ovi mehovi su bili zakaeni za mehaniku polugu koja je pomou penkala iscrtavala promene u disanju na pokretnom papiru. U dananjim, digitalnim poligrafima, mehovi su zamenjeni pretvaraima koji promene u energije nastale pod dejstvom pomeraja vazduha u tubi prevode u elektrine signale. Takoe, maneta za merenje krvnog pritiska se stavlja oko gornjeg dela ruke ispitanika. Kako krv prolazi kroz krvne sudove u ruci, stvara se jedva ujan zvuk, a zvune promene pritiska pod dejstvom ovog zvuka se prenose na vazduh u cevi privrenoj za manetu, to se opet pomou mehova ili pretvaraa prevodi u grafik na papiru ili u fluktuacije elektrine struje. Uz ova dva aparata, i dva galvanometra (ureaja za merenje jaine elektrine struje) se stavljaju na dva prsta ispitanika, ime se meri provodljivost koe. Kada je koa oznojena, ona provodi struju mnogo bolje nego kada je suva, pa se merenjem provodljivosti koe moe znati nivo njene oznojenosti.

- Kako rade detektori metala?

Ukoliko nekome spomenete detektor metala, moda e prvo pomisliti na traganje za starim noviima ili zakopanim blagom na nekoj plai ili na traganje za zakopanim cevima i kablovima pre poetka izgradnje kue, pa tek onda na one svakodnevne detektore na aerodromima, koncertima, na ulazu javnih zgrada, kola ili stadiona koji poinju da pite ukoliko u depu ili u torbi nosimo neki metalni predmet, kao npr. klju. Tipini metalni detektori su veoma lagani, mogu se drati u ruci, a sastoje se od svega nekoliko delova: stabilizatora (koji spreava lelujanje aparata), kontrolne kutije (koja sadri elektronska kola, kontrole, zvunik, baterije i mikroprocesor), osovine (koja povezuje kontrolnu kutiju sa kalemom) i kalema (koji reaguje na blisko prisustvo metala). Neki detektori poseduju i male slualice, kao i displej, na kome se ispisuje vrsta detektovanog metala, kao i udaljenost do njega. Metalni detektori za svoj rad koriste jednu od tri tehnologije. Veoma nisko-frekventni detektori metala su najpopularniji tip i oni poseduju dva odvojena kalema: prijemni (antena) i predajni. Proputanjem struje kroz kalem predajnika, stvara se elektromagnetno polje u njegovoj okolini sa polaritetom magnetnog polja u normalnom poloaju u odnosu na kalem. Poto se kroz kalem proputa dvosmerna (naizmenina) struja, magnetno polje sa promenom smera struje menja svoj polaritet, pa stalno udara i odbija se od Zemlje, pri emu interaguje sa svim metalima koje susretne. Prilikom ovog susreta, stvara se magnetno polje u metalnom predmetu koje je suprotnog polariteta u odnosu na magnetno polje predajnika, to se detektuje pomou prijemnog kalema. Metali sa veom induktivnou imaju vei fazni pomeraj (kanjenje magnetnog polja metala u odnosu na magnetno polje detektora), dok e fazni

pomeraj metala sa veom otpornou biti manji, pa se stoga merenjem ovog pomeraja pomou para elektrinih kola (fazni demodulatori) moe identifikovati tip detektovanog metala. Pulsno-indukovani detektori metala alju oko 100 strujnih pulseva kroz kalem, pri emu svaki puls stvara kratkotrajna magnetna polja koja sa zavretkom pulsa menjaju polaritet i nestaju pri emu nastaje otri nekoliko mikrosekundi dugaak elektrini pik koji zatim generie oko 30 mikrosekundi dugaak reflektovani puls itd. Ukoliko se metalni predmet nalazi u magnetnom polju detektora, pulsevi e stvarati suprotno usmereno magnetno polje u metalu, koje e dovesti do dueg trajanja reflektovanog pulsa, to e inicirati pitanje detektora. Tonsko-frekventni oscilirajui detektori, takoe poseduju dva kalema povezana sa oscilatorom koji stvara hiljade pulseva u sekundi, pri emu je frekvencija oscilovanja struje razliita u dva kalema. Proputanjem naizmenine struje kroz kalem stvaraju se radio signali koji se skupljaju na malom prijemniku na kontrolnoj kutiji koji ih prevodi u razliite tonove u zavisnosti od razlike u frekvencijama izmeu kalema. Indukovano magnetno polje u metalnom telu interferira sa frekvencijom emitovanih radio talasa to dovodi do promene visine tonova.

- Kako detektori poara prepoznaju vatru?

Poarni alarmni detektori se sastoje iz dve paralelne ploe na meusobnom rastojanju od oko jednog santimetra, izmeu kojih se nalazi mala koliina radioaktivnog elementa americijuma-241 koji emituje alfa estice, tj. jezgra helijumovih atoma koja se sudaraju sa atomima iz vazduha. Tokom ovih sudara, pod dejstvom prilino velikih kinetikih energija alfa estica, atomi i molekuli vazduha se jonizuju, prelazei tako u pozitivno i negativno naelektrisane estice. Na dve ploe izmeu koji se nalazi radioaktivni element, dovodi se napon, tako da jedna ploa (anoda) postaje pozitivno, a druga (katoda) negativno naelektrisana. Svaka od ove dve naelektrisane ploe privlai jonizovane vazdune estice suprotnog naelektrisanja, to stvara elektrinu struju u kolu nadovezanom na ploe. U sluaju poara, prisustvo estica dima izmeu dve ploe alarmnog detektora redukuje elektrinu struju u kolu, jer se estice dima sudaraju sa jonizovanim atomima iz vazduha i neutralizuju ih. Ovaj prestanak elektrine struje u kolu detektora poara pokree glasni alarmni mehanizam.

- ta sadre vatrospremi?
Aparati za gaenje poara sadre razliite hemijske supstance u zavisnosti od njihove primene. Runi vatrospremi sadre smeu azota i ugljen dioksida pod visokim pritiskom, dok aktivni materijal moe biti prah kalijum bikarbonata (KHCO3), tena voda ili isparljivi fluorougljenik, od kojih se najefikasnijm smatra bromhlordifluormetan (CF2ClBr), poznat i pod nazivom halon 1211. Brom i fluor su izrazito efikasni u gaenju poara jer neverovatno brzo vezuju atome vodonika, koji su glavni element u lancu reakcija sagorevanja. Atomi broma i fluora se oslobaaju u atmosferu prilikom razgradnje halona pod dejstvom toplote plamena, stvarajui tako katalitiki ciklus koji ukljuuje molekule HBr i HCl, a ovaj ciklus pretvara aktivne atome vodonika u stabilne dvoatomske molekule vodonika, prekidajui tako lananu reakciju gorenja. Ipak, 1994. godine je otkriveno da haloni oslobadjaju atome fluora i bora koji odlaze u visoke slojeve atmosfere, gde smanjuju koncentraciju molekula ozona u jednom katalitikom ciklusu. I pored intenzivnih istraivanja, jo uvek se nije pronalo tako efikasno sredstvo za gaenje poara kao to su haloni, a da su pri tome nekodljivi za ivotnu sredinu. Trenutno se vre istraivanja na hidrofluorougljenicima koji slino azotu i ugljen dioksidu, deluju tako to apsorbuju toplotu i redukuju kiseonik iz okoline, a da pri tome ne

unitavaju ozonski omota, ali im ipak nedostatak atoma broma i fluora ne dozvoljava da prekinu lananu reakciju sagorevanja i ugase vatru tako brzo kao haloni.

- ta su to sigurnosne ibice?
ibice koje se danas uglavnom koriste nazivaju se sigurnosnim ibicama, s obzirom da se mogu upaliti samo ako sa njima delujemo trenjem na tano odreenu povrinu. Tako se uobiajene sigurnosne ibice sastoje od drvenog tapia na ijem vrhu se nalazi antimon sulfid, oksidaciono sredstvo, najee u vidu kalijum hlorata, sumpor (koji se lako oksiduje to izaziva sagorevanje ibice), neki lepak kao vezivno sredstvo sastavnih komponenti palidrvca i boja. esto se sloj drveta neposredno ispod vrha ibice oblae sa parafinom koji znatno lake (a i na niim temperaturama) poinje da gori nego drvo. Sama ova smea nije u stanju da zapone reakciju sagorevanja, ve joj u tu svrhu moramo predati energiju. Ipak, trljanjem o bilo kakvu povrinu emo teko uspeti da joj predamo dovoljno energije za iniciranje reakcije sagorevanja, ve na vrh ibice moramo delovati trenjem pomou specijalne naborane povrine koja je prevuena fosforom, kao i staklastim prahom i lepkom koji dri ovaj prah i fosfor u mestu. Kada se ibica kresne, toplota trenja izaziva prelazak crvenog fosfora u beli fosfor, to dovodi do paljenja itavog vrha ibice, a plamen sa nje se zatim prenosi i na drvenu drku. Za razliku od njih, prvim drvenim ibicama koje su se dobijale umakanjem drvenih tapia u neku sumpornu (ili fosfornu) rastopljenu masu, za paljenje nije bila potrebna tano odgovarajua povrina, ve su se one mogle trenjem upaliti o bilo ta kao npr. o kremen, mirgl-papir, trotoar, farmerke ili ak i izmu kao u kaubojskim filmovima. Postoje takoe i tzv. hemijske ibice koje se prave presvlaenjem vrha drvenog tapia sa sumporom i smeom kalijum hromata i nekog eera, a one se pale potapanjem njihovog vrha u sumpornu kiselinu.

- ta je to kamena hartija?
Pre nego to su stari Kinezi 105. godine nove ere izumeli proces dobijanja hartije iz drvea (vodena smea celuloznih vlakana kore duda se prostirala preko kalupa od bambusovih trski, gde se nakon suenja smee nalazila meka papirna prostirka), Sumerci su pisali na glinenim ploicama, Egipani na papirusu, Grci na pergamentu, Rimljani na bronzi i olovu, Indijci na koljkama, Inke na palminom liu, srednjevekovni Evropljani na daicama obloenim voskom, Rusi na brestovoj koriTokom 3. veka, skupi pergament je poela da potiskuje jeftinija hartija koja se tada dobijala iz starih krpa, konopaca i ribarskih mrea, a neto kasnije iz materija bogatih celulozom (vezivnim elijskim tkivom kod biljaka u okviru koga se nalazi najvei deo ugljenika sa nae planete), kao to su drvea. Tek u 19. veku, hartija je prestala da se izliva u pojedinanim listovim, jer se izumeo proces kontinualne proizvodnje traka hartije koje su se namotavale na valjke. Naime, drvene daske su se pritiskale uz kameno tocilo, a tako dobijena kaa se kuvala u vodi i izlivala u trake. Ipak, za dobijanje hartije se naalost, jo uvek koriste iva drvea, koja se esto nazivaju pluima planete, jer bez njihov ivot ljudskih bia na Zemlji ne bi bio mogu. Meutim, postoji razvijena, premda i malo koriena tehnologija dobijanja hartije iz kamenja, tanije iz bazalta, tufa (vulkanski kamen) ili peska. Naime, iz maine u kojoj se rastapa bazalt, izvlae se snopovi tankih neprekidnih niti brzinom od dva kilometra u minutu. Izravnati sloj vlakana se impregnira (ojaava) sa jeftinim formaldehidnim smolama ime se dobija tanka traka hartije slina indigo-papiru, ali mrke boje. Na ovu, mrku hartiju se zatim nanosi kaolinski prah ime se dobija hartija sneno bele boje, pet puta tanja, ali i mnogo vra od obinog papira. Kamena hartija, usled svoje velike otpornosti na kidanje omoguava da se brzina rada tamparskih rotacionih maina povea nekoliko puta, slike na njoj su mnogo otrije, a boje su

podjednako kvalitetne kao i na obinom papiru. Kamena hartija je na dodir svilasta i meka, tako da se teko moe poverovati da je dobijana iz kamena. Osim toga, kamena hartija moe da izdri nekoliko hiljada puta vie previjanja od obine hartije, otpornija je na vatru, dejstvo vode i bakterija. Zastupnici tehnologije kamene hartije smatraju da bi se uvoenjem ove tehnologije mogli spasti desetine miliona hektara uma, a i reke bi postale mnogo istije, jer se pri proizvodnji kamene hartije ne stvaraju otpadne materije. Ova nova vrsta hartija e moda jednog dana nai iroku primenu u svetu oko nas i to kao: dugoveni papirni dokumenti, tanke antikorozivne cevi, tapeti koji se mogu prati, odea, termoizolacione graevinske konstrukcije itd.

- ta su to miriljave razglednice?
Ukoliko ste nekada u potanskom sanduetu pronali razglednicu na kojoj je izmeu ostalog postojao i obojeni kvadrati na kome je pisalo zagrebi i pomirii onda ste se ve susreli sa tehnologijom mikroenkapsulacije. Naime, u okviru ove tehnologije, aromatina hemijska supstanca se pakuje u male elatinozne ili plastine loptice prenika nekoliko mikrona (hiljaditih delova milimetra). Svaki put kada zagrebemo datu povrinu, mi zapravo lomimo nekoliko ovih miriljavih loptica (od nekoliko miliona loptica) iz kojih se oslobaa isparljiva supstanca koja dolazi do naeg nosa i izaziva mirisni doivljaj. S obzirom da prilikom svakog grebanja otvorimo svega nekoliko kapsula sa mirisom od oko nekoliko miliona prisutnih kapsula, ovakvi proizvodi su u stanju da desetinama godina stvaraju mirise nesmanjene sveine. Mikroenkapsulaciona tehnologija se prvi put koristila za pravljenje indigo papira, odnosno neugljeninog papira za kopiranje. Naime, gornji sloj indigo papira je obloen sa mikrokapsulama koje sadre bezbojno mastilo. Kada piemo po papiru, lomimo odreeni broj ovih kapsula iz kojih se oslobaa mastilo koje se zatim mea sa razvijaem (specijalnom hemijskom supstancom) sa sledeeg sloja papira prilikom ega se stvara tamna boja koja ostavlja trag na donjem sloju papira. Tehnologija mikroenkapsulacije se danas koristi i u mnogim miriljavim slikovnicama ili knjigama, kartonskim bocama parfema, a nalaze i niz drugih primena u elektronici, hemijskoj industriji, industriji tekstila, deterdenata, hrane itd.

- Kako sprej-boce raspruju tenosti?

Fluidi (tenosti i gasovi) su supstance ije estice se slobodno kreu po zapremini fluida, a u sprej bocama se jedan fluid (propelant) koji se uva pod visokim pritiskom koristi za izbacivanje drugog fluida (proizvoda) iz boce. Temperatura kljuanja propelanta se nalazi ispod sobne temperature, dok proizvod kljua na znatno viim temperaturama. Prilikom izrade jednostavnijih sprej-boca, teni proizvod se sipa u bocu, koja se zatim dobro zatvori, nakon ega se gasoviti propelant upumpava u bocu kroz sistem ventila. Gas se unosi u bocu pod visokim pritiskom, tako da potiskuje nadole teni proizvod. U unutranjosti boce se osim donjeg sloja tenog proizvoda i gornjeg sloja propelanta, nalazi i dugaka plastina cevica koja povezuje dno boce sa sistemom ventila sa njenog vrha. Ventil na vrhu poseduje malo kompresibilno dugmence sa uskim kanalom koji prolazi kroz njega. Kada pritisnemo ovo dugmence, otvara se prolaz izmeu unutranjosti i spoljanjosti boce, a gas propelanta pod visokim pritiskom potiskuje teni proizvod od dna do vrha plastine cevi i dalje kroz mali ventil na vrhu boce. Izuzetno uzak otvor na izlazu boce slui za atomizaciju proizvoda, odnosno za formiranje malih kapljica proizvoda rastvorenih u okolnom vazduhu, a ovako fine kapljice rastvorene u vazduhu se jo nazivaju aerosolom. Moderniji sprej aparati, umesto gasovitog, koriste teni propelant, koji se ubacuje u bocu u gasovitom stanju, ali njegov pritisak u boci toliko poraste da se on kondenzuje, tj. pree u teno stanje. Prilikom

pritiskanja dugmia sa vrha boce, pritisak tenog propelanta se smanjuje, i propelant poinje da kljua, pa estice poinju da formiraju gasoviti sloj na vrhu unutranjosti boce. Ovaj gasoviti sloj pod pritiskom poinje da potiskuje tenost ispod sebe kroz cevicu ka otvoru boce. Neke sprej-boce, kao npr. one sa bojama, sadre u sebi kugline leajeve koji pomau da se tokom meanja propelant i proizvod dobro pomeaju tako da se proizvod izbacuje u vidu fine magle. Kako tenost poinje da naputa bocu, u sve veoj meri se poveava gasoviti sloj na vrhu unutranjosti boce, to kod nekih boca dovodi do pojave jo finijeg aerosola, dok kod nekih izaziva pojavu pene na izlazu boce. Sve do osamdesetih godina 20. veka, u svrhu propelanta su se koristili hlorofluorougljenici (CFC), ali kada je otkriven njihov uticaj na razaranje ozonskog omotaa Zemlje, kao propelant je u najveoj meri poeo da se koristi kondenzovani gas petroleuma.

- ta su to svetlei tapii?
Svetlei tapii predstavljaju male duguljaste tapie koji poinju da emituju svetlost kada se malo saviju, a njihova esencijalna osobina lei u tome da se uopte ne zagrevaju tokom svetljenja, pa se stoga mogu slobodno drati u ruci. Za emitovanje svetlosti, svetlei tapii koriste energiju dobijenu iz hemijske reakcije, koja se odvija u nekoliko koraka. Tipini komercijalni svetlei tapii sadri u sebi rastvor vodonik peroksida (H2O2), rastvor koji sadri fenil oksalat estar, kao i fluoroscentnu boju. Na poetku hemijsku reakcije, vodonik peroksid oksiduje fenil oksalat estar, a kao rezultat se dobijaju fenol i nestabilni estar peroksidne kiseline, koji se veoma brzo razlae na dodatni fenol i ciklino peroksidno jedinjenje, koje se zatim razlae na ugljen dioksid pri emu se oslobaa odreena koliina energije koja se predaje fluorescentnoj boji. Pod dejstvom primljene energije, elektroni iz atoma fluoroscentne boje skau na vie energetske nivoe, a prilikom povratka na osnovna energetska stanja emituju po jedan foton. Mnogo ovako emitovanih fotona daje svetlost odreene boje. Pre nego to aktiviramo lampu, dva rastvora se dre u odvojenim komorama. Fenil oksalat estar i boja ispunjavaju najvei deo plastinog tapia, a rastvor vodonik peroksida koji se naziva aktivatorom se nalazi u maloj, lomljivoj staklenoj ampuli na sredini tapia. Kada savijemo plastini tapi, staklena ampula se prelama i dva rastvora poinju da se meaju, to kao rezultat daje svetlost. U zavisnosti od jedinjenja koje se koriste u hemijskoj reakciji, ona moe trajati nekoliko minuta ili nekoliko asova. Ukoliko elimo da ve aktivirani svetlei tapi sauvamo za sledei dan, onda je najbolje da ga stavimo u friider, jer e sniena temperatura usporiti odigravanje hemijske reakcije, pa e tapi due svetleti. Isto tako, tapi e u toplijoj sobi svetleti znatno svetlije, jer e se reakcija na povienoj temperaturi bre odigravati.

- ta su to mezonske vage?
Kada biste imali zadatak da izmerimo masu neke velike graevine, sasvim sigurno ne biste ni pomislili na mogunost njenog razmontiranja i stavljanja pojedinanih potpornih stubova, betonskih armatura i slinih delova konstrukcije na vagu. Naunici moskovskog Instituta za geoloka istraivanja su pronali nain merenja masa raznih graevina uz pomo tzv. kosmike ili mezonske vage koja u sebi ne poseduje nikakve mehanike dosetke. Naime, umesto mehanikih delova, ova vaga koristi energetske atomske estice koje stiu na Zemlju iz dalekih kosmikih prostranstava, odnosno tzv. kosmiko zraenje. Visokoenergetsko primarno kosmiko zraenje u sudarima sa esticama iz visokih slojeva atmosfere proizvodi niz novih, sekundranih estica ukljuujui i mi-mezone, veoma prodorne estice koje se sastoje od po jednog kvarka i jednog antikvarka i koje mogu da prodru i do nekoliko stotina metara ispod Zemljinog tla. Naravno, to prepreka na njihovom putu raspolae veom masom,

to e njihov intenzitet (odnosno ukupan broj mezona koji pristignu na detktor u jedinici vremena) po izlasku iz prepreke biti manji. Stoga, odreujui stepen slabljenja snopa mimezona koji su proli kroz neku graevinu, brdo ili rudnik, moemo da zakljuimo koliko materije sadri prepreka na njihovom putu. Da biste to uinili, moramo da upotrebimo osetljive nuklearne detektore brojae mi-mezona od kojih jedan postavljamo ispod temelja graevine, pod brdo ili u okno rudnika iju masu elimo da odredimo, dok se drugi nalazi u vazduhu po mogustvu neposredno iznad graevine. Primenjujui ovakvu metodu merenja, ruski naunici su izraunali da hotel Moskva u Moskvi ima masu od 45 000 tona, a istom tehnikom merenja, odreen je i sadraj pojedinih minerala na nekim mestima na Zemlji, kao i koliina vode u snenim pokrivaima itd.

- Kako bakterije mogu biti i baterije?

Naunici su nedavno identifikovali izvesne bakterije iz porodice Geobacteraceae koje hranei se organskom hranom stvaraju elektrinu energiju. Smatra se da e se uskoro naftne mrlje u morima eliminisati od strane ovih bakterija, a da e one pri tome i stvarati elekricitet koji bismo mogli da koristimo. Naime, bakterije izdvajaju elektrone iz atoma ugljenika iz morskih sedimenata kako bi pravili molekule ugljen dioksida koji su im neophodni za metabolizam i rast. Ovi odbaeni elektroni, zatim, najee odlaze u gvozdene ili sulfatne minerale koji ine morsko dno. Meutim, ukoliko jednu elektrodu na koju e dolaziti elektroni postavimo preko morskog tla, a drugu elektrodu postavimo u morsku vodu, dobiemo jednu bateriju koja e stvarati elektrinu energiju na osnovu elektrona koje oslobaaju bakterije. Elektrina energija koja bi se dobijala iz jedne ovakve baterije bi bila posebno velika u zagaenim vodama, gde se bakterije mogu bogato hraniti, a to se vie hrane, to e oslobaati vie elektrona, pa e i dobijena struja biti vea. Uz to, ove bakterije bi bile u stanju da znatno redukuju otpadne materije i naftu iz reka i mora, to bi doprinelo istijoj ivotnoj sredini. Ovakve bakterijske baterije niske snage bi mogle da se koriste i za napajanje podvodne opreme, kao npr. ureaja koji mere jaine morskih struja i temperature vode, a koji se koriste kao pomo u pomorskoj navigaciji.

- Kako se isti odea na hemijskom ienju?

Kada peremo odeu u maini za pranje vea, voda predstavlja rastvara koji obavlja proces ienja. Meutim, mnoge vrste tkanine se ne mogu dobro oprati pomou vode. Na primer, vuna i voda se uopte ne meaju, a postoje i razne vrste mrlja koje voda ne moe efikasno da ukloni. Hemijsko ienje se esto naziva i suvim ienjem, a u okviru njega, umesto vode, rastvara predstavlja neka supstanca koja potie iz nafte. Nekada je ovaj rastvara bio kerozin ili benzin, a danas se u hemijskoj industriji i u servisima za hemijsko ienje koristi rastvara u vidu supstance perhloroetilena. Odea se najpre ispira u ovom rastvarau, a zatim se rastvara izdvaja iz odee pomou ekstraktora, tako da se isti perhloroetilen moe ponovi koristiti. Na ovaj nain se, izmeu ostalog, izbegava isparavanje perhloroetilena u vazduh i zagaivanje okoline. Poto se odea na ovaj nain oisti, ona se zatim pegla kako bi izgledala kao nova.

- ta su to pijunske muve?
pijunske muve za razliku od drugih tipova mikro letelica, lete imitirajui pokrete insekata. Ovi robotski insekti su veliki izmeu 10 i 25 milimetara, a mahanjem krila stvaraju vazdune virove koji im omoguavaju da se odravaju u vazduhu. Na kraju svakog zamaha, krilo se rotira unazad stvarajui tako backspin koji omoguava podizanje tela, slino teniskoj

loptici koja se podie u vazduhu pod dejstvom backspin-a. Danas postoje dva tipa pijunskih muva, a to su: mikromehaniki insekti koji se prouavaju na Univerzitetu u Berkliju u Kaliforniji i tzv. entomopteri koje prave istraivai sa Instituta za tehnologiju u Dordiji. Entomopter je u stanju da se kree kroz holove, ventilacione sisteme, kao i da prolazi ispod vrata, a osnovni delovi od kojih se sastoji su: trup (kuite motora i primarnog rezervoara za gorivo), dva krila (prednje i zadnje krilo napravljeno od tankih filmova, a koji su povezani za trup u X konfiguraciji), dodatni motor bez unutranjeg sagorevanja (koji je zakaen za krila i izaziva njihovo mahanje), senzori (za posmatranje napred, nadole i sa strane), kamere (osetljive na mirise), povrinski mehanizmi kormilarenja (koji pruaju pomo navigaciji kada se letelica nalazi na zemlji), radio antena, ruke i noge (koji se zajedno nazivaju povrinskim lokomotorima koji se suprotstavljaju inerciji i predstavljaju dodatno skladite goriva). Entomopter se snabdeva energijom iz hemijske reakcije. Naime, monopropelant se ubacuje u telo letelice gde izaziva hemijsku reakciju pri kojoj se oslobaa gas, iji pritisak pokree klipove u telu, koji su povezani sa krilima i izazivaju njihovo mahanje. Neto gasa se isputa kroz ventile u krilu, pa se na ovaj nain izvodi okretanje ili podizanje letelice u prostoru. S druge strane, Robofly (jedan tip mikromehanike letelice), napravljen je od Plexiglass-a, a modelovan po izgledu vone muice sa krilima umoenim u mineralno ulje. 6 motora (po 3 na svakom krilu) pokreu krila napred, nazad, gore i dole. Naredni tip Robofly-a e biti napravljen od nerajueg elika, imae masu od 43 miligrama, raspon krila od 10 do 25 milimetara, krila napravljena od Mylar filma, a bie napajan Sunevom energijom pomou piezoelektrinog pobuivaa koji e pokretati krila. Smatra se da e nam mikroletelice uskoro davati mnogo bre i detaljnije informacije o nebeskim telima (npr. planetama, satelitima i asteroidima) od savremenih, velikih kosmikih letelica. One e takoe imati pristup mnogim mestima u koje ljudi i velike maine nisu u stanju da kroe (npr. u blizini erupcije vulkana, zemljotresa, tornada itd.), a koristie se i za nadgledanje saobraaja, raznih zemaljskih predela, ispitivanje strujovoda, pravljenje fotografija iz prirode i dr.

- ta je to Peningova klopka?
Peningova zamka predstavlja ureaj koji koristi elektrina i magnetna polja za hvatanje i uvanje naelektrisanih estica, tj. jona, a najvaniju primenu u poslednje vreme nalazi kao aparatura za uvanje antimaterije u vremenu od po nekoliko dana. Poznato je da se antimaterija i materija prilikom susreta anihilaraju, tj. pretvaraju u iste elektromagnetne talase, pa je stoga uvanje antimaterije i spreavanje njenog kontakta sa materijom pravi problem i izazov za naunike. U Peningovoj klopci, dve baterije na krajevima proizvode elektrino polje, dok magnetno polje putuje normalno na linije sila elektrinog polja. Ovakvo uzajamno dejstvo elektrinog i magnetnog polja omoguava ravnoteu sila u sreditu aparature i stoga dugotrajno uvanje naelektrisanih estica, npr. antiprotona, u praznom prostoru izmeu dve baterije. U novijim eksperimentima uvedeno je i dodatno elektrino polje koje rotira oko linija sila magnetnog polja, a ovaj izum omoguava neodreeno dugo uvanje jona, a osim toga, u mnogim eksperimentima ukljuen je i plavi laser koji hladi jone do vrlo niskih temperatura i tako usprava njihovo kretanje, pa im na taj nain i smanjuje verovatnou bekstva iz klopke.

- ta je to Dozefsonov spoj?
Dozefsonov spoj predstavlja ime sendvia napravljenog od dva sloja superprovodnih materijala izmeu kojih je umetnut tanak sloj nekog provodnog materijala koji nije superprovodnik elektrine struje. Ovaj spoj je dobio ime po Brajanu Dozefsonu (Brian Josephson) koji je 1962. godine predvideo da bi superprovodni elektroni mogli da tuneliraju

kroz sredinji sloj, kreui se tako slobodno izmeu dva superprovodna kraja, a za ovo otkrie mu je 1973. godine pripala i Nobelova nagrada za fiziku. Ispod kritine temperature svakog superprovodnika, sila izmeu dva elektrona prestaje da bude odbojna i postaje blago privlana kao rezultat specifine nisko-temperaturske interakcije elektrona sa jonskom reetkom metala. Ovo blago privlaenje im dozvoljava da se spuste u nie energetsko stanje, stvarajui tako energetsku prazninu, to doputa struji elektrona da se kree bez sudaranja sa jonima reetke, pa je stoga elektrini otpor ovakvih materijala jednak nuli. U jednom Dozefsonovom spoju, sve dok se ne postigne odreena kritina vrednost struje, parovi elektrona nesmetano prolaze kroz sredinji sloj pri emu zbog odsustva magnetnog polja ne nailaze ni na kakav otpor, a kao rezultat toga pad napona u spoju je jednak nuli. Meutim, kada jaina struje premai kritinu vrednost (ili ako se stvori magnetsko polje), dolazi do pojave drugog, vremenski zavisnog napona du spoja i do naruavanja superprovodnosti barijere, a upravo prelaz izmeu ova dva stanja Dozefsonovog spoja (superprovodno stanje - 1 i otporno stanje - 0) i njegova detekcija lee u sri mnogih dizajniranih elektronskih ureaja budunosti.

- ta je to SQUID?
SQUID (Superconducting QUantum Interference Device) je akronim za superprovodni kvantni interferirajui ureaj, koji predstavlja veoma osetljivo elektrino kolo sastavljeno od dva Dozefsonova spoja koji prekidaju strujnu petlju. Ovaj ureaj predstavlja osnovu komponentu raznih tipova magnetometara i voltmetara koji su u stanju da izmere napon i od samo nekoliko pikovolti (i struju jaine od 10-15A), to ih ini 1000 puta osetljivijim od drugih dostupnih vrsta voltmetara. Rad SQUID-a se bazira na veoma velikoj osetljivosti na ukupnu koliinu magnetnog polja koje prolazi kroz petlju, a mereni napon je blisko povezan sa vrednou ovog magnetnog polja. Zahvaljujui svojoj izuzetno velikoj osetljivosti, SQUID je u stanju da vri merenja magnetskih pojava ak do nivoa kvanta magnetne energije (tzv. Borov magneton). SQUID se koristi u najrazliitijim vrstama istraivanja. Tako, npr. poto mozak funkcionie elektrino, mogue je praenjem magnetnih polja nastalih pod dejstvom neurolokih struja, posmatrati aktivnost mozga ili srca. U geolokim istraivanjima, SQUID magnetometar je u stanju da detektuje ostatke iz istorijskih geofizikih promena u Zemljinom magnetnom polju u kamenju. Takoe, i podmornice u prolazu deluju na promenu ambijentalnog magnetnog polja, pa se SQUID moe koristiti za detekciju poloaja raznih vrsta podmornica, brodova i drugih vozila, a napravljen je i SQUID skenirajui mikroskop, kod koga se SQUID eta po povrini uzorka, a na osnovu promena u magnetizmu uzorka stvara se njegova slika.

- ta su to spintronici?
Spintronici su elektronski uredjaji budunosti koji e za svoje funkcionisanje koristiti osim naelektrisanja elektrona i njegov spin. Spin je fundamentalna karakteristika svih elementarnih estica i predstavlja ugaoni momenat estice, to po klasinoj predstavi odgovara rotaciji estice oko svoje ose. Meutim, na osnovu kvantne mehanike, smatra se da estice nemaju neku odreenu osu. Ono to nam spin govori je ustvari, kako estica izgleda posmatrana iz razliitih pravaca. Tako, estice sa spinom 0 (fotoni) odgovaraju takama, jer izgledaju iste iz svih pravaca; estice sa spinom 1 (gluoni i virtuelni fotoni) odgovaraju strelama, jer izgledaju iste samo ako se okrenu za ceo krug (360o); estice sa spinom 2 (graviton) odgovaraju obliku dvostrane strele, jer izgledaju isto ako se okrenu za pola kruga (180o); dok estice sa spinom jednakim jednoj polovini (protoni, neutroni, elektroni) se sa stanovita spina teko mogu zamisliti jer izgledaju isto tek kada se okrenu za dva puna kruga (720o) S obzirom na to, spin protona, neutrona i elektrona moe imati samo dve vrednosti:

+1/2 i 1/2, odnosno moe biti usmeren na ''gore'' i na ''dole''. Iako jo uvek nije u potpunosti prevazien problem odravanja elektrona u odreenom spinskom stanju, napravljeni su prvi elektronski ureaji koji koriste spin polarizovane struje, odnosno struje elektrona iji su spinovi orijentisani u istom smeru. Ovakva spin polarizovana struje elektrona se dobija proputanjem kruno polarizovane svetlosti kroz odreeni nanostrukturni materijal.

- ta su to optika vlakna?
U poslednjih dvadeset godina, u telefonskoj industriji i u Internet saobraaju, optika vlakna intenzivno zamenjuju bakarne ice, ime se znatno smanjuju trokovi prenosa informacija. Da biste razumeli kako rade optika vlakna, probajte da zamislite jednu iroku cev dugaku nekoliko kilometara ija je cela unutranjost obloena ogledalima. Ako bi va drugar sa baterijskom lampom bacio snop svetlosti u cev, vi biste na drugom kraju cevi sigurno videli tu svetlost. Za obostranu komunikaciju pomou baterijskih lampi verovatno biste morali da koristite Morzeovu azbuku, ali biste sasvim sigurno bili u stanju da se sporazumevate. Pravljenje ovakvih cevi male veliine bi bilo veoma teko, pa se stoga optika vlakna prave od izuzetno istog stakla (najee 90 % SiO2 i 10 % GeO2). Ovo staklo je toliko isto da kada biste od njega napravili prozor debeo nekoliko kilometara i dalje biste mogli da gledamo kroz njega. Od dugake staklene niti se formira kabl debljine ljudske kose, koji se zatim oblae sa dva sloja plastike. Oblaganjem staklenog vlakna sa plastikom dobijamo ekvivalent ogledala oko vlakna, jer se i pomou plastinog omota postie totalna unutranja refleksija. Probajte da usmerite svetlost iz lampe na prozor pod pravim uglom i videete da e najvei deo svetlosti proi kroz prozor. Meutim, usmerite svetlost iz lampe pod malim uglom (skoro paralelno sa povrinom prozora) i videete da e se najvei deo svetlosti odbiti od prozora i pasti na zid sobe. Slina stvar se deava i dok svetlosni signali putuju kroz optiko vlakno. Svetlost se odbija pod malim uglovima i stalno ostaje u vlaknu. Da biste poslali telefonski signal kroz kabl sa optikim vlaknom, analogni zvuni signal se prevodi u digitalni signal. Laser se na jednom kraju vlakna pali i gasi kako bi slao jedinice i nule, tj. bitove informacije. Moderni sistemi vlakana sa jednim laserom mogu prenositi i do nekoliko milijardi bitova u sekundi, jer se laser moe ukljuivati i iskljuivati nekoliko milijardi puta u sekundi. Najnoviji sistemi koriste viestruke lasere sa razliitim bojama kako bi uklopili razliite signale u isto vlakno. Moderni kablovi sa optikim vlaknom mogu prenositi signal na rastojanje od oko 100 km. Za prenos informacija na vea rastojanja, koristi se dodatna oprema koja na svakih 100 km prima signal i ponovo ga alje na cilj.

- Kolika je energetska efikasnost optikih vlakana?

Iako optika vlakna danas predstavljaju najefikasniji put prenosa informacija na daljinu, ona ipak nisu savreno efikasna. Kod optikih vlakana, postoji dva osnovna izvora gubitka energije. Najvei deo svetlosti se izgubi na granici dodira izvora svetlosti i poetka vlakna, a ovaj gubitak definie tzv. efikasnost spoja koja retko kada prelazi 20 %, to znai da samo jedna petina fotona koji nose informaciju uspe da se ukrca iz svetlosnog izvora u vlakno. Kada se svetlost nae u vlaknu i zapone svoj put kroz njega, dodatni gubici postaju znatno manji i tada se opisuju priguenjem svetlosti (koja se najee definie kao broj decibela po kilometru preenog puta) na ta utie nekoliko faktora ukljuujui materijal od koga je napravljeno optiko vlakno (plastina optika vlakna proizvode vee priguenje signala od staklenih optikih vlakana), tip jezgra (ili debljine), tip vlakna (jednomodna vlakna stvaraju manja priguenja od multimodnih vlakana kod kojih se vie od jednog signala istovremeno alje kroz vlakno, to moe izazvati interferenciju izmeu signala pa i pojavu priguenja), razliku izmeu indeksa prelamanja jezgra vlakna kroz koji putuje svetlost i

omotaa vlakna (ako se ova razlika postepeno menja tada je priguenje manje nego kada postoji otar prelaz), krivljenje vlakna (to je optiki kabl savijeniji, to su vei gubici, premda je ovakvo priguenje najee zanemarljivo malo, ali kada se kabl zakrivi vie od tzv. specifinog poluprenika krivine, tada dolazi do prekida optike niti i do njenog znatno slabijeg funkcionisanja), kao i eventualne popravke na njemu. Tako, plastino multimodno optiko vlakno poseduje priguenje od oko 15 dB/km, stakleno multimodno optiko vlakno oko 5 dB/km, a stakleno jednomodno optiko vlakno oko 0,5 dB/km, premda se ove vrednosti stalno smanjuju usled svakodnevnog poboljanja kvaliteta ovih vlakana.

- Koja je razlika izmeu analogne i digitalne tehnologije?

U analognoj tehnologiji, talas se snima i koristi u svojoj originalnoj formi. Tako, na primer, u analognom tape recorderu, elektrini signal se direktno sa mikrofona prenosi na magnetnu traku. Elektrini signal sa mikrofona je analogan originalnom zvunom talasu, pa je stoga i zvuk sa magnetne trake isto analogan. Talas sa trake se moe uitati, pojaati i poslati na zvunik kako biste uli zvuk. U digitalnoj tehnologiji, analogni talas se sempluje, tj. deli na odreene intervale koji se zatim pretvaraju u digitalne brojeve, odnosno brojeve koji se sastoje od odreenog broja jedninica i nula, i skladite u memoriji digitalnog ureaja. Na kompakt disku, brzina semplovanja iznosi 44 100 semplova u sekundi, to znai da je svaka sekunda analognog zvuka na CD-u pretvorena u 44 100 brojeva. Da biste uli muziku, brojevi se pretvaraju u odreeni naponski signal koji odgovara originalnom analognom talasu. Dve velike prednosti digitalne tehnologije se nalaze u tome to digitalni snimci ne propadaju sa vremenom (poseduju high fidelity, kao i dobru reprodukciju jer isti brojevi uvek daju isti signal), a i brojevi se uvek mogu kompresovati pomou kompjutera, pa se na taj nain digitalni podaci mogu efikasnije skladititi.

- Kako neki diskovi mogu vie puta da se presnimavaju?

Unutranja povrina kompakt diskova se sastoji od spiralnih rupica ugraviranih na plastinom supstratu presvuenom sa reflektivnim slojem aluminijuma. Topografija ove povrine uzrokuje moduliranje reflektovane laserske svetlosti, od tamnih do svetlih delova. Da bi se napravio tzv. recordable CD koji se mogu samo jednom nasnimiti, poinje se sa plastinim supstratom koji ne poseduje ucrtane rupice, ve prazne brazde, a preko toga tanak sloj boje. Pulsirajui visokim intenzitetom, laser u CD drajveru sagoreva svojom svetlou otiske u boji, a ovako napravljena razlika izmeu otisaka moe se kasnije oitavati pod dejstvom laserskog snopa manjeg intenziteta. Meutim, kod tzv. rewriteable CD-ova, koji se mogu vie puta nasnimavati i presnimavati, tanak sloj takozvanog fazno-promenljivog metala zamenjuje sloj boje, a ovaj materijal zahteva dva dodatna dielektrina, odnosno staklena zatitna sloja. CD drajver koristi laserski snop velikog intenziteta za ucrtavanje amorfnih otisaka u metalnom sloju, snop srednje jaine radi ucrtavanja kristalnih otisaka i snop male jaine za itanje prethodno ispisanih podataka. Prilikom itanja, kristalno ucrtani otisci su svetliji od amorfnih, pa to drajver prepoznaje slino rupicama i ravninama na povrini obinog CD-a. Kristalno-amorfni prelazi su reverzibilni, a ovakvi diskovi se mogu oko 1000 puta presnimavati. Postoje tendencije za zamenom dananjih lasera u CD plejerima, koji emituju infracrvene fotone talasnih duina od 820 nanometara sa plavim laserima koji emituju koherentnu svetlost talasne duine 460 nanometara, ime bi se znatno poveala koliina podataka koja se moe smestiti na jedan disk. Tako bi umesto jedne Betovenove simfonije, na jedan CD moglo da stane svih njegovih 9 simfonija, dok bi u MP3 formatu na jedan CD mogla da stanu skoro sva napisana i izvedena Betovenova dela.

- ta je to DVD?
DVD (Digitalni Video Disk) predstavlja trenutno najpouzdanije sredstvo za uvanje podataka, od tekstova do zvuka, a pogotovo visoko kvalitetnih video zapisa. Iako je memorija DVD-a velika, nekompresovani dugometrani film ipak ne bi mogao da stane na jedan DVD. U ovu svrhu, grupa koja se zove Moving Picture Experts Group (MPEG) ustanovila je standarde za kompresovanje pokretnih slika. Kada se filmovi snimaju na DVD, oni se deifruju u MPEG-2 format i skladite na disk. Tokom kompresije, MPEG enkoder analizira svaku od 26 slika u sekundi filma i odluuje kako e je deifrovati, pri emu se slui standardnim tehnikama eliminacije redundacije i irelevantnih podataka, a koristi se i delovima prethodnih slika u sluajevima kada se scenografija ili pejza ponavljaju na vie slika (npr. vesti kod kojih se pozadina ne menja). Svaka slika se moe enkodirati na jedan od tri naina: kao intraslika (koja sadri podatke celokupne slike), kao predviena slika (koja sadri podatke koji plejeru kau koliko se slika promenila u odnosu na neku od prethodnih) ili kao bidirekciona slika (u sluaju koje, plejer interpolacijom podataka sa dve okolne slike projektuje boju svakog piksela). DVD plejer sadri MPEG-2 dekoder, koji je u stanju da dekompresuje ove podatke dovoljno brzo da bi se film mogao gledati. Za ovo dekodiranje je potrebna velika procesorska snaga, pa stoga neki kompjuteri sa ugraenim DVD plejerima nisu u stanju da putaju DVD filmove, jer im je brzina procesovanja nedovoljno velika. Svaki minut filma u sluaju MPEG-2 kompresije zauzima 30 Megabajta memorijskog prostora diska. Lako se moe izraunati da jedan dvoasovni film zahteva u sluaju ovakve kompresije 3600 Megabajta memorije, to je znatno vee od maksimalnog skladinog kapaciteta CD-a od 750 Megabajta. Razlog velike razlike u memorijskom kapacitetu izmeu CD-a i DVD-a je u tome to DVD poseduje na svojoj povrini rupice (koje je izgoreo laser prilikom snimanja) na rastojanjima od 0,4 mikrometra, dok ovaj razmak kod CD-a iznosi 0,83 mikrometara. Razmak i razlika u osvetljenju ovih spiralno ugraviranih rupica predstavljaju informacije koje ita DVD plejer kao jedinice i nule i prevodi ih u razumljivu informaciju. Dok disk rotira u unutranjosti DVD plejera, optika glava lasera alje svetlosne snopove na povrinu diska, a ova svetlost se reflektuje do detektora kada pogodi razmak izmeu rupica, a kada pogodi rupicu rasipa se unaokolo i ne stie do detektora. Na taj nain, razmak izmeu rupica odgovara jedinici u digitalnom zapisu, dok sama rupica predstavlja nulu. U lokalnim video klubovima su najzastupljeniji DVD-5 diskovi, to znai da imaju memoriju od 5 Gigabajta. Osim njih postoje i DVD-8 koji se sastoji od dva preklopljena diska, tako da laser koji ita informacije najpre interpretira podatke sa gornjeg diska, a zatim menja ugao osvetljavanja i prevodi podatke sa donjeg diska. DVD-18 se sastoji od dva preklopljena diska, gde je svaki nasnimljen sa obe strane.

- ta su to mini diskovi?
Mini diskovi veoma podseaju na flopi diskete dimenzija 3,5 ina, premda su neto manji od njih, jer imaju po 7 santimetara (2,75 ina) u duini i irini. Meutim, na jednom mini disku se moe smestiti 100 puta vie podataka nego na jednoj flopi disketi. Naime, memorija mini diska iznosi oko 140 Megabajta u modu za podatke, a 160 Megabajta u zvunom modu, dok memorija flopi diskete iznosi 1,44 Megabajta. Premda se svi podaci zapisani na mini diskovima mogu menjati, mini diskovi se mogu nai u dva oblika: kao prethodno nasnimljeni ili kao prazni. Prethodno nasnimljeni mini diskovi predstavljaju umanjenu verziju kompakt diskova, Iako se na jednom CD-u moe smestiti 650 Megabajta podataka u modu za podatke, a 740 Megabajta u zvunom modu, CD-ovi i mini diskovi mogu uskladititi podjednaku duinu muzike (oko 75 minuta). Ovako efikasnije skladitenje muzike na mini diskovima u odnosu na CD-ove omogueno je primenom kompresione tehnike koja

se zove ATRAC (Adaptive TRansform Acoustic Coding) koja petostruko smanjuje memoriju muzikih fajlova i predstavlja lossy kompjuterski algoritam, to znai da veoma malo menja zvuk prilikom kompresije. Mini diskovi koji se mogu presnimavati i koji se kupuju kao prazni predstavljaju magnetno-optike ureaje na kojima moe stati 140 Megabajta informacija. Muzika na njima moe biti rasuta svuda po povrini, a mini disk plejer e pravilno povezivati ove odvojene delove prilikom putanja muzike. To znai da za razliku od snimanja CD-ova kod koga se svaki put mora presnimavati cela povrina, sa mini diska se pojedinane pesme mogu brisati i neke nove nasnimavati.

- Kako na CD moe stati 800 puta vie podataka?

Dananji kompakt diskovi se prave putem injektiranja tenog polimera preko kalupa koji poseduje kodirajue grebene na svojoj povrini. Ovi grebeni odrazi u ogledalu udubljenja koja se u navojima pojavljuju u polimeru, seku se putem litografije, istog procesa koji se koristi i za proizvodnju kompjuterskih ipova. Meutim, u litografiji se koriste snopovi svetlosti koja nije u stanju da napravi ove grebene na veim razmacima od talasne duine svetlosti (koja ih ucrtava). Takoe, i povrinski napon u tenom polimeru ograniava mu sposobnost prilagoavanja grebenima ispod odreenih dimenzija. Da bi prevaziao ove prepreke, Stiven ou sa Univerziteta u Prinstonu je umesto snopa svetlosti koristio snop brzih elektrona za ucrtavanje putanja na disku. Naime, ubrzavanjem elektrona do velikih kinetikih energija, njihova talasna duina se moe uiniti znatno manjom od talasne duine vidljive svetlosti. ou takoe ima ideju da se u okviru ovog procesa koji je nazvao nanoimprint tehnologijom, kalup ubaci u omekan, ali dovoljno vrst polimer, jer bi se na taj nain eliminisali problemi povezani sa visokim povrinskim naponom tenog stanja. S obzirom da memorijska gustina ovako dobijenih CD-ova iznosi 62 Gigabita na jednom kvadratnom santimetru, primenom ovakve metode bi na CD obinih dimenzija moglo da stane 800 puta vie podataka nego na obinom CD-u, dok bi na jednom disku prenika bakarnog novia moglo da se uskladiti pet sati filma. Meutim, rastojanja izmeu udubljenja u polimernoj strukturi ovakvog CD-a su manja od talasne duine laserske svetlosti pomou koje CD plejeri itaju informacije enkodirane u ovim rastojanjima i prevode ih u muziku. Stoga se za itanje ovakvih diskova koriste gramofoni sa iglom jednog atomic force mikroskopa (ovakvi mikroskopi se koriste za pomeranja pojedinanih atoma prilikom dizajniranja materijala na atomskom i molekularnom nivou) iji je vrh irok samo nekoliko atoma. Ona ne mora da dodiruje povrinu CD-a da bi ga itala. Naime, na dovoljno malim rastojanjima, formira se dovoljno jako elektrostatiko polje izmeu povrine diska i igle gramofona tako da sa vibriranjem igle i njenim pribliavanjem porini CD-a, sila izmeu atoma dovodi do menjanja frekvencije vibriranja igle. Kada igla proe preko udubljenja u polimernoj strukturi diska, intenzitet vibriranja (odnosno amplituda vibracije) blago opada jer na ovakvim mestima postoji vei razmak izmeu igle i povrine diska nego to je to sluaj kada igla prolazi iznad mesta na disku na kome nema udubljenja. Merenjem promena frekvencije vibriranja igle ovog specijalnog gramofona sa njenim prolaskom preko povrine diska, itaju se podaci i prevode u muziku.

- Kako rade kvarcni satovi?

Kada su se kvarcni satovi prvi put pojavili na naoj planeti sedamdesetih godina 20. veka, predstavljali su najnovije tehnoloko dostignue, premda su posedovali iskljuivo crvene LED displeje, a kotali su itavih 500 dolara. Danas je njihova cena znatno manja, a umesto LED lampica poseduju LCD (teno kristalni displej) ili obine kazaljke. Runi satovi na navijanje koji se na Zemlji koriste od 14. veka, sastoje se od opruge ijim skupljanjem se

skladiti energija, oscilujue mase kao vremenske baze, kazaljki, kruga sa obeleenim satima, kao i zupanika koji usporavaju brzinu otkucaja oscilujue mase i povezuju masu i oprugu sa kazaljkama. Tokom ezdesetih godina 20. veka, prvi put su napravljeni satovi sa tranzistorskim oscilatorom koji odrava zvunu (rezonantnu) viljuku, koja bruji pri frekvenciji od nekoliko stotina Herca (broj oscilacija u sekundi), ali su zupanici i dalje prevodili ovo mehaniko brujanje u kretanje kazaljki. Ipak, balansni toki i opruga su tada po prvi put bili zamenjeni zvunom viljukom i baterijom. Sledei korak je bio pronalazk tehnologije koja e davati jo preciznije vreme od zvune viljuke, a upravo to je bilo uvoenje oko hiljadu puta preciznijih kvarcnih kristala. Kvarcni kristali (silicijum dioksid SiO2 koji ini najvei deo peska) se veoma dugo koriste za davanje preciznih frekvencija u svim radio predajnicima, prijemnicima i kompjuterima, nerastvorljivi su i ostaju kristalni do temperatura od nekoliko stotina Celzijusovih stepeni. Meutim, osobina zbog koje se koriste u satovima je ta da kada se kompresuju ili saviju, dolazi do stvaranja slobodnog naelektrisanja (tj. napona du kristala) na njihovim povrinama, to predstavlja pojavu poznatu kao piezoelektrini efekat. Slino tome, ukoliko primenimo napon na kristal, doi e do promene njegovog oblika. Ukoliko oblikujemo zvono od kristala kvarca (posebno kada je ono oblikovano du glavne kristalne ose), ono e zvoniti nekoliko minuta nakon to ga kucnemo. Na povrini zvona e se pojaviti naelektrisanje, a povezivanjem zvona sa elektrodama moi emo da registrujemo napon, pojaamo ga putem tranzistora ili integrisanog kola i ponovo primenimo na zvono kako bi ono nastavilo da zvoni. Ipak, kvarcno zvono nije najpovoljniji oblik, jer se velika koliina oscilujue energije rasipa u vazduh, pa je stoga najzgodnije oblikovati kristal kvarca u ravnu ipku ili disk. Kvarcna ipka u kvarcnim satovima najee osciluje pri relativno niskoj frekvenciji od 32 kHz, to je povoljno ne samo zbog oblika kristala (odnos duine i irine ipke mora ostati isti kako se ne bi promenila frekvencija), ve i zbog toga to je elektronskom kolu (koje deli ovu frekvenciju oscilovanja na svega nekoliko pulseva u sekundi radi ispisivanja na displeju ili jednog pulsa u sekundi radi pokretanja malog elektrinog motora povezanog sa standardnim zupanicima koji pomeraju kazaljke) potrebno mnogo vie snage za procesovanje viih frekvencija. Osnovni uslovi za postizanje dobre preciznosti kvarcnih satova su to preciznije poznavanje poetne frekvencije oscilovanja, kao i to preciznije poznavanje ugla pod kojim se seku kvarcni listovi u odnosu na kristalografske ose, a i primese u kristalu mogu uzrokovati nepreciznost asovnika.

- Kako rade samonavijajui satovi?

Za razliku od mehanikih i kvarcnih satova, samonavijajuim satovima nisu potrebne baterije, niti ih moramo navijati svaki dan kako bi normalno funkcionisali. Ukoliko se zagledamo u providnu pozadinu jednog samonavijajueg sata, lako moemo primetiti jedno polukruno pare metala, koje u neku ruku, predstavlja srce ovih satova. Naime, ovo polukruno metalno pare je veoma masivno u odnosu na druge komponente sata, pa stoga na njega najvie deluje Zemljina gravitacija. Ukoliko pomeramo sat, ovo metalno pare e se okretati tako da je uvek usmereno u pravcu Zemlje. Kada hodamo sa satom na ruci i nae ruke se klate napred-nazad, pa se ovo pare metala u satu isto tako blago pokree. Pokretno pare metala u satu je povezano sa nizom zupanika koji navijaju sat. Svaki pokret ruke navija pomalo oprugu u satu, a to su nam pokretnije ruke, to e se i sat vie navijati. Ukoliko posle noenja ostavimo sat na polici ormana, navojna opruga koja ima sposobnost skladitenja energije, u stanju je da pokree kazaljke na nepokretnom satu jo oko jedan i po dan.

- ta su to radio satovi?

Radio satovi su vrste satova koji na osnovu radio signala pokazuju tano vreme. Ovi satovi su najee povezani sa vremenom nekog atomskog asovnika u svetu, kao to je npr. atomski sat u amerikom nacionalnom Institutu za standarde i tehnologiju u Fort Kolinsu u Koloradu, u SAD-u. Ovaj atomski sat poseduje radio stanicu (WWVB stanica koja alje vremenske kodove) snage od 50 000 Vati i niske frekvencije od samo 60 000 Herca (radi poreenja tipina AM radio stanica alje signale na frekvenciji od oko 1 MHz, dok su FM radio stanice locirane na frekvencijama od oko 100 MHz) pomou koje alje vreme radio satovima u Severnoj i Centralnoj Americi. U svrhu radio odailjanja vremenskih kodova, WWVB radio stanica koristi jedan od najjednostavnijih poznatih sistema, a i radi pri veoma niskoj brzini slanja podataka od samo jednog bita u sekundi (radi poreenja, tipini modemi prenose desetine hiljada bitova u sekundi, a jedna Web stranica bi se brzinom prenosa WWVBa uitavala vie od 10 dana). Signal frekvencije 60000 Hz se stalno emituje, ali se njegova snaga periodino menja, tako da signal slabije snage u trajanju od 0,2 sekunde oznaava binarnu nulu, u trajanju od 0,5 sekundi oznaava binarnu jedinicu, a u trajanju od 0,8 sekundi predstavlja razmak (kao STOP u telegrafskim porukama, to oznaava kraj prethodne i poetak nove reenice). Emitovani vremenski kod sadri informacije o minutu, asu, danu u godini, kao i o samoj godini, ukljuujui i informacije o viku vremena u njoj (s obzirom da godina traje priblino 365,24 dana), kao i o prestupnim godinama. Tano vreme se prenosi pomou 53 bita i 7 razmaka, pa mu je stoga potreban tano jedan minut da prenese signal asovnicima. Za razliku od obinih satova, radio satovi sadre malu antenu i radio prijemnik pomou koga primaju i deifruju vremenski signal i podeavaju precizno vreme. Da biste namestili na radio satu tano vreme, sve to je potrebno da uradite je da izaberete vremensku zonu u kojoj se nalazite i sat e automatski pokazati tano vreme na svom displeju. Jedini nain da dobijete jo tanije vreme je da pronaete asovnik koji bi radio signalima bio povezan sa atomskim satom na jednom od Zemljinih satelita, a takvi satovi se nalaze npr. u okviru GPS prijemnika.

- Koliko je irok radio spektar?

Radio spektru pripadaju svi elektromagnetni talasi koji kroz prostor i vreme osciluju frekvencijama manjim od 300 GigaHerca, to je manje od frekvencija kojom osciluju mikrotalasi ili jo energetskiji infracrveni talasi. Po definiciji, talasne duine radio talasa se nalaze u opsegu izmeu 1 mm i 100 km, dok se njihove frekvencije nalaze u opsegu od 3 kiloHerca do 300 GigaHerca. Kada posredstvom zvunika naeg radio prijemnika ujemo spikera koji nam kae kako sluamo datu FM stanicu na frekvenciji od 92 MegaHerca, onda znamo da predajnik u datoj radio stanici osciluje sa frekvencijom od 92 MegaHerca (92 miliona amplituda u sekundi), a frekventnom modulacijom ovog signala se postie prenos informacija (u vidu muzike, govora itd.) preko elektromagnetnog talasa upuenog ka anteni naeg prijemnika. Sve frekventno modulisane (FM) radio stanice prenose signale u frekventnom opsegu izmeu 88 i 108 MegaHerca i ovaj opseg se ne koristi ni u jednu drugu svrhu osim za rad FM radio stanica. Na isti nain, AM radio stanice su dogovorno ograniene na opseg frekvencija izmeu 535 i 1700 kiloHerca, kratkotalasne radio stanice na opseg izmeu 5,9 i 26,1 MHz, CB (Citizens Band) radio stanice na izmeu 26,96 i 27,41 MHz, televizijske stanice na opseg izmeu 54 i 88 MegaHerca (od 2. do 6. kanala, najee) ili izmeu 174 i 220 MHz (od 7. do 13. kanala, najee). Takoe, i svi beini aparati poseduju svoje posebne frekventne opsege, pa tako daljinski otvarai garanih vrata i daljinski alarm kljuevi za kola komuniciraju preko signala frekvencije od oko 40 Hz, standardni beini telefoni koriste opseg izmeu 40 i 50 MHz, a novi beini telefoni rade na frekvenciji od 900 MHz, bebi monitori na 49 MHz, radio avionii na oko 72 MHz, a radio automobilii na oko 75 MHz, ogrlice za kune ljubimce od 215 do 220 MHz, svemirska stanica MIR je tokom

svog petnaestogodinjeg orbitiranja oko Zemlje, pre nego to je pala u Tihi Okean, komunicirala sa Zemljom u opsegu izmeu 145 i 437 MHz, mobilni telefoni koriste frekvencije izmeu 824 i 849 MHz, radari za kontrolu vazdunog saobraaja izmeu 960 i 1215 MHz, GPS sistem izmeu 1,227 i 1,575 GHz, a komunikacije sa svemirskim letelicama namenjenim za put kroz daleki Kosmos se obavljaju na frekvencijama od 2,29 do 2,3 GHz.

- Kako neki radio aparati na svom displeju pokazuju poruke sa radio stanice?
Radio aparati koji na svom displeju prikazuju tekstualne poruke koje emituje radio stanica, poseduju ugraeni Radio Data System (RDS) koji je razvio vedski Telecom 1976. godine kao nain slanja podataka radio pejderima. U Evropi, FM radio stanice emituju svoj program u frekventnom opsegu od 100 kiloHerca (u Americi, 200 kHz). Stanica, naravno ne mora da ispunjava ceo svoj frekventni opseg sa radio programom, ve jedan deo opsega moe koristiti za simultano emitovanje radio poruka u vidu RDS signala. RDS prenosi digitalnu informaciju na frekvenciji od 57 kiloHerca, sa brzinom prenosa podataka od 1187,5 bps (bitova u sekundi). Pomou RDS-a, radio stanice esto emituju imena pesama, pozivne poruke ili obavetavaju o guvama u saobraaju ili vremenskim prilikama.

- ta je to satelitski radio?
Za razliku od zemaljskih radio stanica iji signali mogu da putuju na rastojanja od samo oko 50-70 kilometara od mesta izvora (pre nego to bivaju apsorbovani u atmosferi ili otputeni u Kosmos), satelitski radio alje svoje signale sa visine od 35 000 kilometara (geostacionarna orbita na kojoj sateliti stalno stoje iznad istog mesta na Zemlji), a muzika sa njega poseduje kristalno ist zvuk i nije u stanju da upadne u interferenciju sa bilo kojim drugim signalom (kao kada se u kolima ili kada zazvoni mobilni telefon, prekida muzika sa radija usled preklapanja radio talasa razliitog porekla). Takoe, sluaoci satelitskog (koji se esto naziva i digitalnim) radija nee morati da trae muziku sa lokalnih radio stanica, ve imaju pristup stotinama svetskih radio stanica sa najrazliitijim tipovima muzike, radio drama, vesti, pria, a bez reklama. Proizvoai automobila su u modelima kola za 2001. i 2002. godinu ugradili prijemnike satelitskih radio talasa, a elektronske kompanije su nedavno lansirale na trite nekoliko modela portabl prijemnika satelitskog radija. Danas, na naoj planeti postoje tri satelitska radija: Sirius, XM (koji su dostupni u SAD-u) i WorldSpace (koji je trenutno dostupan u Africi, Aziji i Junoj Americi). Komponente svakog od ova tri satelitska radio sistema su: sateliti, zemaljski ponavljai signala (ripiteri) i radio prijemnici. XM radio koristi dva Boeing HS 702 satelita (Rock i Roll) postavljena u geostacionarnoj orbiti, jedan na 85, a drugi na 115 stepeni zapadne geografske duine. Zemaljska stanica XM radija alje signale satelitima koji ih dalje odbijaju do radio prijemnika irom Zemlje. Radio prijemnici su programirani tako da deifruju (unscramble-uju) digitalne signale koji sadre oko 100 digitalnih audio kanala, a uz enkodiran zvuk, signal sadri i dodatne informacije, kao to su ime pesme, izvoaa, vremenska prognoza itd. koje se emituju na displeju radio prijemnika. U gradovima, gde zgrade lako mogu blokirati satelitske signale, XM radio-difuzni sistem je obogaen sa dodatnim zemaljskim predajnicima. Sirius je po svom sistemu slanja digitalnih enkodiranih sugnala slian XM radiju, osim to za razliku od XM-a, Sirius ne koristi satelite u geostacionarnoj orbiti, ve tri SS/L-1300 satelita formiraju nagnutu eliptiku satelitsku konstelaciju, tako da svaki satelit dnevno provede oko 16 sati iznad severnog dela amerikog kontinenta. Takoe, Sirius nudi i adapter pomou kojih je obian radio prijemnik mogue preobraziti u prijemnik digitalnih signala sa satelita. WorldSpace predstavlja najstariju satelitsku radio industriju koja je svoj satelit AfriStar lansirala u geostacionarnu

orbitu jo 1998. godine, AsiaStar satelit je bio lansiran 2000., a AmeriStar 2001. godine. Svaki od ovih satelita alje po tri snopa radio talasa, gde svaki od snopova prenosi oko 50 kanala audio i multimedijalnih programa na segmentu radio spektra od 1467-1492 MHz, koji je posveen digitalnom audio brodkastingu.

- emu slue rupice na satelitskom tanjiru?

Uloga satelitskog tanjira je da u to je mogue veoj meri reflektuje satelitske talase i usmerava ih na antenu tanjira. Kada se pomou postavki teorije elektromagnetnog polja ree jednaine za raspodelu polja u i oko provodne povrine, nalazimo da se elektromagnetni talasi ne prostiru daleko kroz rupe ije su razmere manje od talasnih duina elektromagnetnih talasa. Isto tako, rupe ili druge nepravilnosti koje se nalaze na povrini provodnika, a po razmerama su manje od talasne duine elektromagnetnog talasa, ne utiu na refleksiju elektromagnetnih talasa sa provodne povrine. Ovakav mreasti zaklon od elektromagnetnih talasa naziva se Faradejev kavez. U sluaju satelitskog tanjira, pomou rupa, razmera manjih od talasne duine radio talasa, odravaju se refleksione karakteristike tanjira, a u sluaju samog Faradejevog kaveza koji se esto montira oko snanih emitera elektromagnetnih talasa, pomou rupica adekvatne veliine, postie se blokiranje emisije elektromagnetnih talasa aparata koji u svom radu emituju ovo zraenje. Ukoliko se talasna duina zraenja smanji do te mere da talasna duina postane manja od razmera rupa, onda bi se ovakva pojava znaajno odrazila na funkcionalnost satelitskog tanjira ili Faradejevog kaveza. Tako, za odreeni tip mree, Faradejev kavez prestaje da predstavlja tit od zraenja iznad neke granine frekvencije. Slino tome, i satelitski tanjiri prestaju da funkcioniu efikasno iznad neke odreene frekvencije prijemnih talasa.

- Kako se obavljaju telefonski razgovori na velikim razdaljinama?

U prvim danima telefonije, telefonska kompanija bi izgradila centralnu kancelariju u sred grada i povezala sve telefonske korisnike sa centralom pomou po para bakarnih ica. Telefonski operator bi sedeo u centralnoj kancelariji ispred utikane ploe u koju bi bile utaknute ice iz svih telefona u gradu. Ako biste tada hteli da pozovete prijatelja putem telefona, podigli biste slualicu u kui i tada bi se u centrali upalila lampica pored utikaa sa parom ica iz vaeg telefona. Operator bi prikljuio svoju slualicu na va kabl i pitao vas sa kim elite da razgovarate. Kada bi saznao vae eljeno telefonsko odredite, operator bi povezao svoju slualicu sa parom ica koji vodi do telefona vaeg potencijalnog sagovornika, poslao signal koji inicira zvonce, i kada neko podigne slualicu sa druge strane linije, rekao bi da vi elite da razgovarate sa njim. Operator bi zatim posredstvom utikaa uspostavio vezu izmeu vaeg para ica i para ica vaeg sagovornika. Kada bi se ugasila lampica iznad vaeg utikaa, to bi znailo da ste prekinuli vezu i operater bi tada uklonio vezu izmeu vaa dva telefona. Da ste u to vreme eleli da razgovarate sa prijateljem iz nekog udaljenog grada, va gradski operator bi vas najpre povezao sa jednom od linija koje idu do meugradske centrale. On bi tada najpre operateru iz meugradske, a zatim i operateru iz centrale grada u kome va prijatelj ivi rekao traeni telefonski broj tako biste uspostavili vezu sa udaljenim prijateljem. Meutim, danas je sistem prenosa telefonskih signala znatno drugaiji. Prva stvar koja se uvela u starom telefonskom sistemu bili su mehaniki prekidai koji su zamenili mislee operatere. Ipak, danas su kompjuteri dozvolili zamenu misleih i mehanikih prekidaa sa kompjuterizovanim prekidaima. Umesto ljudi, danas kompjuteri povezuju telefone i izraunavaju i uvaju zapise o telefonskim raunima. Bakarne ice i dalje povezuju telefone sagovornika ali vas kompjuteri povezuju u svakoj centrali. Ipak, u najmodernijim delovima nae planete, bakarne ice vie ne povezuju telefonske centrale, jer je takav sistem telefonije

izuzetno skup. Umesto bakarnih ica, uvode se linije optikih vlakana koje prenose digitalizovanu verziju naeg glasa. Na glas se prevodi u tok bajtova, tj. niz signala sastavljen od jedinica i nula koje se kree kroz optiko vlakno izmeu centrala, a razlika u isplativosti izgradnje para ica kojim se moe prenositi samo jedan razgovor i jednog optikog vlakna kojim se moe istovremeno prenositi oko hiljadu razgovora je neverovatno velika. Kada danas poelimo razgovor sa prijateljem iz nekog drugog grada, prekida u lokalnoj centrali pristupa bazi podataka koja sadri zapise o svim telefonskim brojevima povezanim na taj prikljuak. Baza podataka sadri ono to se zove PIC (Primary Interchange Carrier) kod koji ukazuje na to koja je meugradska ili meudravna centrala pozvana. Drugim reima, kada okrenete brojeve koji ukazuju na zemlju (381, 311) ili mesto (011, 021) PIC kod se menja. Prekida zatim trai PIC kod za va traeni broj telefona i povezuje vas sa meugradskim prekidaem, koji vas povezuje sa lokalnim prekidaem telefona vaeg prijatelja. Ceo ovaj proces se uz pomo kompjutera, prekidaa, ica i optikih vlaka obavlja u treptaju oka.

- Da li je mobilni telefon ustvari radio?

Mobilni telefon stvarno jeste radio. Ako ste ikada rasklopili mobilni telefon, verovatno ste primetili da su njegovi sastavni delovi: antena, teno kristalni displej (LCD), tastatura, mikrofon, zvunik, baterija, i naravno, ploa sa elektronskim kolima na kojoj se nalazi digitalni signalni mikroprocesor koji rukovodi svim zadacima, zatim radiofrekventni pojaivai, kao i nekoliko ipova, a to su dva ipa za prenos izlaznog zvunog signala iz analognog u digitalni, i ulaznog signala u obrnutom smeru, kao i ipovi sa stalnom i fle memorijom. Relativno savremene pretee mobilne komunikacije su bili automobilski radio telefoni. Postojala je po jedna centralna antena u svakom gradiu i na njoj samo oko 25 dostupnih kanala. Telefonu u automobilu je stoga bio potreban neobino jak predajnik koji bi mogao da prenosi radio signal na razdaljinu i do sedamdesetak kilometara. Takoe, poto je postojao mali broj dostupnih kanala, nije mogao veliki broj ljudi da koristi mobilne telefone. Deobom grada na manje oblasti, tj. tzv. elije (eng.- cells, odakle je i nastala engleska re za mobilni telefon - cell phone) omoguila se proirena raspodela frekvencija tako da milioni ljudi mogu istovremeno koristiti mobilne telefone. Tipini nosilac mobilne komunikacije prima 832 radio frekvencija du grada i deli grad u manje oblasti, tzv. elije (oko 26 kvadratnih kilometara), gde svaka elija ima svoju baznu stanicu, koja se sastoji od tornja i male zgrade sa radio opremom. Svaki mobilni telefon koristi dve frekvencije po pozivu (tzv. dupleks kanal), pa stoga postoji 395 glasovnih kanala po nosau, jer se ostale 42 frekvencije koriste kao kontrolni kanali. Svaka elija ima oko 56 dostupnih glasovnih kanala. Drugim reima, u svakoj eliji, oko 56 ljudi moe istovremeno priati preko mobilnog telefona. Uz pomo metoda digitalnog prenosa, broj dostupnih kanala se moe poveati. Osim radio prijemnika, mobilni telefoni poseduju i radio predajnike niske jaine (0,6 ili 3 Vata), isto kao i same bazne stanice, to svodi baterijske trokove na minimum, a i razmena frekventno modulisanih (FM) radio signala izmeu stanice i telefona ne odlazi daleko van elije. U proseno velikom gradu postoji oko stotinak baznih stanica, kao i mobilna telefonska kancelarija date kompanije, koja raspodeljuje sve mobilne telefonske pozive na obini, zemljani telefonski sistem, i kontrolie rad svih baznih stanica u oblasti.

- Zato je nije preporuljivo koristiti mobilni telefon na benzinskoj pumpi?

Postoji jako mala, ali i realna opasnost prilikom korienja mobilnih telefona na benzinskoj pumpi. Baterije koje koriste mobilni telefoni predaju dovoljno energije da bi mogle da zapale bilo koje gorivo. Zatim, zvono telefona najee koristi izvor od preko 100

Volti za pobuivanje. Mobilni telefoni, takoe, emituju radiofrekventne talase od oko 5 Vati, to moe izazvati pojavu elektrine struje u nekom okolnom metalu. Eventualna varnica iz elektrinog kola telefona bi takoe mogla da uzrokuje eksploziju goriva, a i podzemni tankovi goriva bi mogli da stupe u rezonanciju sa signalom mobilnog telefona. Iako statiki elektricitet na spoljanjosti automobila poseduje za nekoliko redova veliine veu verovatnou za uzrokovanje poara, mnoge benzinske pumpe na Zemlji zabranjuju korienje mobilnih telefona u okolini benzinske pumpe. Pre tri godine, u gradu Adelejdu, u Junoj Australiji, eksplodirala je benzinska pumpa, sreom bez ljudskih rtava, a za uzrok poara proglaen je mobilni telefon.

- Koja je razlika izmeu analognih i digitalnih mobilnih telefona?

Danas, na naoj planeti, tri najpopularnija tipa mobilne telefonije predstavljaju obina analogna mobilna telefonija (AMPS), digitalna mobilna telefonija i PCS. Postoje dva popularna digitalna mobilna sistema. Jedan je poznat kao digitalni servis, a drugi kao PCS. Digitalni servis koristi novije, digitalne telefone koji komuniciraju preko obinih AMPS tornjeva. Poziv se vri putem uobiajenog AMPS protokola, a zatim se razgovor prenosi digitalno. Digitalni telefoni dele jedan AMPS zvuni kanal na tri digitalna kanala pomou tehnike poznate pod imenom TDMA (Time Division Multiple Access), to znai da tri telefona mogu deliti isti kanal, pri emu svaki telefon koristi kanal deli sekunde, zatim isto toliko vremena kanal koristi drugi, pa zatim trei telefon, pa opet prvi itd. Stoga, digitalni mobilni telefoni predstavljaju hibride izmeu postojeih analognih telefona i digitalne tehnologije. S druge strane, PCS telefoni su u potpunosti digitalni. Oni koriste svoje posebne tornjeve, kao i potpuno odvojeni raspon frekvencija (izmeu 1,85 i 2,16 GigaHerca). S obzirom na ovako visoku frekvenciju komunikacije, tornjevi moraju biti postavljeni na znatno manjim meusobnim rastojanjima nego to je to sluaj kod tornjeva za analognu komunikaciju. S obzirom da je prenos informacija potpuno digitalan, greke kod deifrovanja su potpuno izostavljene, to znai da je prekid veze skoro nemogu, a i veza je znatno razgovetnija. Ipak, PCS se koristi drugim servisima kada su u pitanju pejdiranja, ID pozivi ili slanje e-mail poruka.

- ta su to pejderi?
Pejderi su mali radio aparati koji sve vreme sluaju samo jednu radio stanicu. Radio predajnik prenosi signale na specifinoj frekvenciji, a svi pejderi sa mree datog predajnika imaju ugraene prijemnike koji primaju ove signale. Svaki pejder poseduje specifinu identifikacionu sekvencu koja se naziva Channel Access Protocol (CAP) kodom. Kada uje ovaj kod, pejder obavetava korisnika i uz to eventualno, prua neku dodatnu informaciju. Postoji 5 osnovnih tipova pejdera: biperi prvi i najjednostavniji oblici pejdiranja koji obuhvataju samo razliite zvune, svetlosne ili vibrirajue signale; glasovni/tonski koji omoguavaju sluanje snimljene glasovne poruke nakon njenog primanja; numeriki imaju mogunost slanja samo telefonskih brojeva i brojevnih poruka, gde svaki broj predstavlja neku tekstualnu poruku u skladu sa uputstvom za korienje; alfanumeriki koji osim brojeva mogu slati i tekstualne poruke; i dvosmerni koji osim primanja, imaju mogunost i slanja poruka. Regionalne i dravne pejding mree postavljaju tornjeve, sline onima koje koriste mree mobilne telefonije, kako bi svojim signalom pokrile odreene predele. S druge strane, on-site pejding sistemi koriste male, desktop predajnike, jer su predodreeni da signalom pokrivaju znatno manju oblast. Ako ste nekada doli u restoran u kome vam je konobarica odmah pruila u ruke jednu napravu radi alarmiranja u sluaju pojave slobodnog mesta, onda moete znati da je ova naprava ustvari jedan on-site pejder ijom primenom se

spreava guva u samom restoranu, ve se moemo etati negde po okolnim ulicama, dok nas pejder ne obavesti o slobodnom mestu. Tipian pejder se sastoji iz: baterija, zvunika, LED-a, motora, radio antene i mikroprocesora. Jednostavna radio antena, napravljena od namotaja ice oko metalnog jezgra, prikuplja signal koji alje predajnik. Ovaj signal se zatim alje do mikroprocesora, koji ga poredi sa CAP kodom. Ukoliko se primljeni signal poklopi sa CAP kodom, pejder se koristi zvukom, LED svetiljkom ili vibriranjem da bi obavestio korisnika o pristigloj poruci. Zvuni signal se stvara posredstvom malih piezoelektrinih zvunika, montiranih direktno na ploi sa elektronskim kolima. U svrhu vibriranja, pejderi, slino mobilnim telefonima, koriste mali jednosmerni motor za koga je zakaen mali teg. Kada se motor zavrti, teg se odvaja od centra i poinje da udara o zidove komore u kojoj je postavljen motor, a s obzirom da se teg obre sa brzinama izmeu 100 i 150 obrtaja u sekundi, ovakvo kretanje izaziva snanu vibraciju celog pejdera.

- ta je to univerzalni prevodilac?
Na naoj planeti danas postoji vie od 6000 razliitih jezika, a ovolika raznovrsnost lako moe predstavljati potekou u sporazumevanju sa nekim ko ne govori nijedan od jezika koje mi poznajemo. Ideju o univerzalnom prevodicu smo videli u Zvezdanim stazama, a ViA, kompanija koja proizvodi kompjutere kao delove odee, razvila je Zemljanog univerzalnog prevodioca. Univerzalni prevodilac ViA je veliine dva pila karata (24,77 cm x 7,95 cm x 3,18 cm), podeljen je u dve polovine koje su povezane pokretljivim zglobom, a teak je 0,63 kg i lako se moe zakaiti za kai ili staviti u dep od jakne. Univerzalni prevodilac je opremljen sa mikroprocesorom od 600 MHz koji pokree Windows 2000 operativni sistem, a kompatibilan je sa tastaturom ili software-om za prepoznavanje glasa. Osnovni delovi ViA univerzalnog prevodioca su: mikrofon (koji se dri u rukama ili stavlja oko glave), zvunik (ugraen u prednjem delu ureaja), hard disk drajv (2,5-inni IBM hard drajv sa oko 6,2 Gigabajta memorije), kontrole (na gornjem desnom delu ureaja), prikljuak za baterije (koji pokree litijum-jonske baterije na punjenje), dva ulaza za dve PC kartice tipa II ili jednu PC karticu tipa III, USB port (preko koga se neki periferni ureaj moe povezati sa ViA ureajem), AC/DC dek (preko koga se ureaj moe napajati u kolima putem automobilskih baterija ili u kui putem struje iz elektrine mree), integrisani ulazno/izlazni dekovi (za prikljuivanje za digitalni displej) i magnezijumova legura koja prolazi du ureaja kako bi rasipala toplotu iz sistemskog procesora. Kada korisnik pria (na engleskom), njegov glas detektuje software za prepoznavanje glasa koji zatim prepoznaje ta je korisnik rekao i prevodi to na jezik za koji je ureaj podeen. 5 sekundi nakon govora korisnika, prevedene rei se projektuju na zvunik ureaja odakle se uje prevod. Odgovor osobe sa kojom priamo e zatim biti preveden na engleski jezik, to znai da univerzalni prevodilac poseduje mogunost dvosmernog prevoda, pri emu je jedan od jezika uvek engleski. Dananja verzija univerzalnog prevodioca moe prevoditi na desetine jezika ukljuujui italijanski, francuski, panski, portugalski, srpski, nemaki, korejski, arapski, tai, kineski i mnoge druge jezike. Univerzalni prevodilac ViA ipak, najee ne prevodi re po re, ve pokuava da izrazi sutinu onoga to je korisnik rekao. Istovremeno je u stanju da razlikuje akcente engleskog koji se govoru u Hjustonu i engleskog koji se pria u Bostonu, a poseduje i stonu funkciju u reniku, omoguavajui tako dodavanje argona i slenga u standardne renike instalirane na ureaju.

- Kako neki foto-aparati odmah izbacuju sliku?

Fotografski film predstavlja plastinu traku koja je presvuena nekim jedinjenjem srebra (najee srebro bromid AgBr) koje je osetljivo na svetlost. Crno-beli filmovi

poseduju jednoslojnu prevlaku, dok filmovi u boji poseduju tri ovakva sloja gornji sloj, koji je osetljiv na plavu svetlost; srednji sloj, osetljiv na zelenu i donji sloj, osetljiv na crvenu svetlost. Kada kljocnemo dugme na foto-aparatu, blenda kamere se otvara, film se izlae dejstvu svetlosti i osetljiva zrna u svakom sloju reaguju na svetlost odreene boje, ostavljajuu trajan zapis od slici. Fotoni reagujui sa jedinjenjem srebra iz filma uzrokuju njegovu disocijaciju na pozitivne jone srebra i anjone drugog elementa (npr. broma). Da biste preveli ovakav zapis u sliku, neophodno je razviti film. Razvija predstavlja hemikaliju koja prevodi disosovane jone srebra u neutralne srebrne atome. Film se dalje izlae dejstvu tri razliita razvijaa boja koji sadre tzv. kuplere boja. Tri boje su cian (kombinacija zelene i plave svetlosti), magenta (kombinacija crvene i plave svetlosti) i uta (kao kombinacija zelene i crvene svetlosti). Svaka od ova tri tipa kuplera boja reaguje sa po jednim slojem filma. U obinom filmu, kupleri boja se kae za eksponirane estice, dok se u diapozitivnom filmu, kupleri boja kae za ne-eksponirane oblasti na filmu. Obian razvijeni film u boji poseduje negativnu sliku boje na njoj su obrnute od boja u originalnoj slici, dok se u razvijenom diapozitivnom filmu, dve boje kae za ne-eksponirane oblasti na filmu formirajui odreenu stvarnu boju na svakom sloju. Tako, na primer, ako je zeleni sloj eksponiran, uta i cian boja e se zakaiti na obe strane zelenog sloja, ali se magenta nee zakaiti za zeleni sloj. uta i cian e se kombinovati formirajui zelenu boju. Kamere i foto-aparati koji su u stanju da sami razvijaju slike (tzv. instant kamere), koriste boje na isti nain kao i diapozitvni film. Meutim, osim istih svetlosno osetljivih slojeva kao u diapozitivnom filmu, filmovi instant kamera poseduju i nekoliko dodatnih slojeva koji sadre sve neophodne hemikalije koje uestvuju u procesu razvijanja. Svi ovi slojevi stoje na crnom osnovnom sloju i poreeni su po sledeem redosledu: osnovni crni sloj, razvija cian boje, sloj osetljiv na crvenu svetlost, sloj razmaka, razvija magenta boje, sloj osetljiv na zelenu svetlost, sloj razmaka, razvija ute boje, sloj osetljiv na plavu svetlost, sloj reagensa, sloj slike, timing sloj, kiseli sloj i sloj iste plastike. Reagens (smea neprovidne supstance, baze, belog pigmenta i drugih elemenata) predstavlja kljunu komponentu u procesu razvijanja. Pre slikanja, materijal reagensa je udaljen od svetlosno osetljivog materijala i sakupljen u grudvici na granici plastinog sloja, to titi film od razvijanja pre eksponiranja. Nakon to kljocnemo kamerom, rolna filma prolazi izvan kamere kroz par valjkova koji ravnomerno razmau reagens kroz celi film. Kada se reagens rairi izmeu sloja slike i drugih svetlosno osetljivih slojeva, on reaguje se drugim hemijskim slojevima u filmu. Neprovidni materijal spreava prodiranje svetlosti u slojeve ispod, tako da film nije potpuno eksponiran pre nego to se razvije. Reagens se kree nadole kroz sve slojeve prevodei eksponirane estice u svakom sloju u metalno srebro. Hemikalije zatim rastvaraju razvijake boje tako da one poinju da difunduju nagore ka sloju slike. Oblasti neutralnog srebra u svakom sloju (zrna koja su bila eksponirana svetlosti) zahvataju boje i spreavaju njihovo dalje kretanje. Samo boje iz neeksponiranih slojeva e se kretati do sloja slike. Tako, na primer, ukoliko je zelena boja bila eksponirana, magenta nee nai put do sloja slika, ali uta i cian hoe. Ove boje e se kombinovati dajui poluprovidan zeleni film na povrini slike. Svetlost koja se reflektuje sa belog pigmenta u reagensu svetlee kroz ove slojeve boja isto onako kao to sijalica svetli kroz diapozitiv. U isto vreme, dok se hemikalije reagensa kreu nadole kroz svetlosno osetljive slojeve, druge hemikalije reagensa sa probijaju nagore kroz gornje slojeve filma. Kiseli sloj filma reaguje sa bazom i neprozirnom supstancom iz reagensa inei tako da ova neprovidna supstanca postane providna, to nam omoguava da vidimo sliku ispod. Timing sloj usporava reagens na svom putu do kiselog sloja to daje filmu dovoljno vremena da se razvije pre nego to se izloi svetlosti. Kada posmatramo postepeno pojavljivanje slike na aparatu, mi zapravo posmatramo ovu zavrnu hemijsku reakciju (slika je tada ve razvijena u donjim slojevima) u kojoj kiseli sloj razbistrava neprozirnu supstancu tako da slika postaje vidljiva.

- Kako su CCD zamenili fotografske filmove?

CCD (Charged Coupled Device) su moderni elektronski ureaji za primanje slika, a sastoje se od poluprovodnog silicijuma, koji ima osobinu da oslobaa elektrone kada svetlosni fotoni padnu na njegovu povrinu (fotoelektrini efekat). Da bi se sauvala putanja svetlosti koja pada na CCD, fotoni se registruju na malim deliima slike (pikselima 2048 x 2048), definisanim poloajima elektroda (tzv. kapija). Osloboeno naelektrisanje sa svakog piksela se, sistematskim menjanjem napona na elektrodama, pojaava, broji i prevodi u oblik koji moe biti zapamen od strane kompjutera i emitovan na ekranu. Za razliku od fotografskih filmova, CCD-evi su znatno osetljiviji na svetlost, pa se na njima mogu snimati i znatno manje sjajna tela, njihov um je takoe mnogo manji od fona fotografskih filmova, poseduju veliki opseg frekvencija svetlosti du kojih se moe snimati slika, poseduju veliki dinamiki opseg (to znai da se na istoj slici mogu snimiti i veoma svetli i malo sjajni objekti), visoku linearnost izlaznog signala (to znai da je broj izbijenih elektrona direktno srazmeran broju apsorbovanih fotona), a i za razliku od fotografskih filmova, stvaraju digitalne slike.

- Koja je razlika izmeu CCD i CMOS senzora svetlosti u digitalnim kamerama?

I CCD (Charged Coupled Device) i CMOS (Complimentary Metal Oxide Semiconductor) senzori digitalnih foto-aparata i kamkordera imaju za cilj prevoenje svetlosti u elektrone i mogu se zamisliti kao dvodimenzionalni niz solarnih elija. U CCD ureajima, naelektrisanje iz elija senzora se prenosi du ipa i ita na jednom uglu tzv. niznog procesora, a konverter prebacuje vrednost jaine struje iz analogne u digitalnu vrednost. S druge strane, u veini CMOS ureaja, za svaki piksel je povezano nekoliko tranzistora koji pojaavaju strujni signal. U svrhu nedeformisanog prenosa naelektrisanja du ipa, koriste se posebni procesi proizvodnje CCD senzora, dok pravljenje CMOS ipova ukljuuje sasvim uobiajene procese proizvodnje (kao kod obinih mikroprocesora), te su stoga CMOS senzori i jeftiniji od CCD senzora. Upravo zbog razlike u procesu proizvodnje, pojavljuju se razne razlike izmeu ova dva tipa svetlosnih senzora. Tako, npr. CCD senzori stvaraju visokokvalitetne i visoko-rezolutivne (tj. sa velikom gustinom piksela) slike sa malo uma, dok su CMOS senzori podloniji na um. Poto svaki piksel CMOS senzora poseduje u svojoj blizini nekoliko tranzistora, mnogi fotoni koji padnu na ip, pogode transistor umesto fotodiode, pa to doprinosi manjoj svetlosnoj osetljivosti CMOS senzora. CCD senzori troe stotinak puta vie snage za napajanje od CMOS senzora.

- ta je to Segway?
Segway, koji je pre nego to je bio javno otkriven, bio poznat i pod imenom IT (ili Ginger), predstavlja prvo samo-balansirajue prevozno sredstvo koje po svom spoljanjem izgledu pomalo podsea na skuter ili trotinet. Za razliku od automobila, Segway poseduje dva toka, a kada elite da se na njemu pomerate napred ili nazad, dovoljno je samo da se nagnete na eljenu stranu, dok za skretanje levo ili desno morate povui desnu ruku napred ili nazad. A to je najvanije, ta god da na njemu uradite, Segway se nee prevrnuti. Interesantno je da je pronalazaev model za konstrukciju Segway-a bilo upravo ljudsko bie. Naime, ukoliko se stojei nagnemo unapred tako da izaemo iz ravnotee, fluid u unutranjim uima e signalizirati mozgu na poloaj, pa emo znati kako da reagujemo (odnosno da ispruimo nogu unapred) da biste povratili ravnoteu. Segway ini praktino istu stvar, samo pomou tokova umesto nogu, motora umesto miia, skupa mikroprocesora umesto mozga i niza

osetljivih senzora umesto sistema za uranoteavanje unutranjeg uha. Kao to na mozak signalizira nogama da naprave korak kada se nagnemo unapred, isto tako mikroprocesori Segway-a signaliziraju okretanje tokova u pravcu u kome se nagnemo stojei na vozilu. Osnovu senzorskog sistema Segway-a ini niz iroskopa. iroskop u sutini predstavlja rotirajui toak unutar stabilnog okvira. Rotirajue telo se opire promeni svoje ose rotacije jer se primenjena sila pomera zajedno sa rotirajuim telom. S obzirom na pruanje otpora pri dejstvu spoljanje sile, iroskop zadrava svoj poloaj u prostoru (u odnosu na Zemlju) kada ga pomeramo ili okreemo. Meutim, okvir iroskopa se slobodno pomera u prostoru. Merenjem poloaja rotirajueg toka u odnosu na nepomini okvir, precizni senzor nam moe izraunati nagib tela, kao i brzinu naginjanja. Poto su uobiajeni iroskopi glomazni i teki za odravanje u ovakvom tipu vozila, Segway koristi specijalne silicijumske senzore koji odreuju rotaciju tela preko Koriolisovog efekta na malim razmerama. Ovi senzori se sastoje od malih silicijumskih tanjiria montiranih na okviru-drau. estice silicijuma se pomeraju pod dejstvom elektrostatike struje primenjene du tanjira. estice se pomeraju na odreeni nain, to uzrokuje vibriranje tanjira. Meutim, kada se tanjir zarotira du svoje ose (tj. kada se Segway zarotira u istoj toj ravni), estice se iznenada pomeraju u odnosu na tanjir, to menja nain vibriranja, ija je promena srazmerna stepenu rotacije. iroskopski sistem meri promenu u vibraciji i prosleuje informaciju kompjuteru, koji iz dobijenih podataka lako prosuuje du koje ose Segway rotira. Segway poseduje 5 iroskopskih senzora, premda su mu samo tri potrebna za detektovanje pravca naginjanja, dok ostala 2 senzora doprinose pouzdanosti vozila. Kompjuter Segway-a se sastoji iz 10 mikroprocesora, ija je snaga 3 puta vea od obinog PC-a. Elektrini motor Segway-a se napaja od strane para nikl-kadmijumskih (Ni-Cd) ili nikl-metal hidridnih (NIMH) baterija, koje pokreu svaki toak nezavisno od drugog, i brzinom koja zavisi od signala sa iroskopskih senzora. Kada stanemo na Segway, senzor teine automatski pali vozilo (poto smo prethodno ubacili elektronski klju u njega). Ukoliko stojimo mirno i pravo na Segway-u, kontrolni program e pokretati tokove tek toliko da se postie ravnotea sa silom gravitacije. Dananja verzija Segway-a je teka 36 kilograma, kree se maksimalnom brzinom od 20 kilometara na as, a potrebno joj je estoasovno punjenje baterija kako bi izdrala vonju maksimalnog dometa od 28 kilometara. Meutim za razliku od automobila, Segway se moe voziti i po trotoaru, pa se uskoro oekuje njegovo pojavljivanje i na aerodromima, zabavnim parkovima i raznim drugim velikim naseljenim predelima.

- Da li bi hologramska lupa mogla da uveava stvari oko nas?

Hologram (trodimenzionalna virtuelna slika) lupe, odnosno uveliavajueg soiva bi mogao da uveava detalje slike istog holograma u okviru koga se i ona nalazi. Na javnim demonstracijama holografije, esto se pravi hologram u okviru koga se izmeu ostalih stvari nalazi i uveliavajue soivo kroz koga svi ostali delovi slike istog holograma stvarno ispadaju uveani. Ova pojava je posledica injenice da hologram zapravo reprodukuje jednu scenu iz mnotva razliitih uglova. Naime, jedan hologram dobijamo usmeravanjem laserske svetlosti ka polupropustljivom ogledalu koje jedan deo svetlosti proputa prema soivu, dok drugi deo odbija ka ravnom ogledalu. Svetlosni talasi koji prolaze kroz soivo obasjavaju predmet i delom se odbijaju od njega i predstavljaju tzv. svetlost predmeta. Svetlost koja je pogodila ravno ogledalo i odbila se od njega naziva se referentnom svetlou, a kombinovanjem, odnosno interferencijom svetlosti predmeta i reflektovane svetlost direktno na foto-osetljivoj ploi formira se informacija iji trag biva zabeleen i uskladiten, a na osnovu njega se kasnije reprodukuje hologram. Slino kao to na fotografiji uveliavajueg stakla moemo videti uveani predeo kroz staklo, tako je ista stvar mogua i kod statinog holograma koji predstavlja milijarde ukombinovanih slika fotografisanih iz razliitih uglova,

pri emu se slino obinoj fotografiji, na svakoj od njih osim uveliavajueg stakla vidi i uveliana njegova pozadina. Stoga, ovakvo uveliavajue staklo zapravo ne uveliava stvarno, ve posmatrajui kroz njega, mi samo posmatramo trodimenzionalnu sliku kako soiva tako i predela koji je ono uvealo. Meutim, postoje dva sluaja kada hologramsko (tj. virtuelno) soivo moe uveliavati stvarne predmete oko nas. Ukoliko napravite hologramsko soivo, a zatim mranu sobu osvetlite sa laserskom svetlou, tada je mogue pronai poloaj ovog virtuelnog soiva u kome e ono isto kao i stvarno soivo savijati putanju laserske svetlosti. Ono e istovremeno uveavati i umanjivati posmatrani objekat. Ovo je posledica toga to su svi hologrami zapravo soiva. Svaki put kada se pravi hologram, pravi se ustvari veoma komplikovano soivo koje alje upadnu svetlost ka trodimenzionalnom liku, a poto svi hologrami predstavljaju istovremeno i pozitivna i negativna soiva (s obzirom da istovremeno uveavaju i umanjuju predmete), oni stvaraju dva lika: jedan je virtuelni lik fotografisanog predmeta, a drugi je izvrnuti lik koji se esto naziva i pseudoskopskom slikom. Drugi sluaj uveliavanja predmeta iz stvarnog sveta materije je tzv. refleksioni hologram neke zakrivljene i uglaane povrine kao to je npr. oko. U sluaju posmatranja ovakvog holograma moemo da vidimo minijaturne slike reflektovane sa hologramske povrine. Refleksioni hologrami veoma plitkih tela se mogu ponaati kao soiva ak i za nekoherentnu (u kojoj za razliku od laserske, koherentne svetlost, svi fotoni nemaju iste frekvencije ili se ne kreu u fazi) belu svetlost kao to je Suneva.

- ta su to DNK i geni?
Naa tela se sastoje od oko 1012 elija ije se razmere kreu od jedne desetina prenika dlake kose do jednog prenika kose. U srcu svake elije nalazi se dugaki i neprekidni spiralni molekulski lanac koji se zove dezoksiribonukleinska kiselina (DNA ili DNK). I pored toga to razliite elije obavljaju razliite funkcije, sve elije jednog organizma poseduju identine lance DNA u kojima su uskladitene informacije o nainu funkcionisanja datih elija. Lanac DNA koji kod oveka poseduju duinu od oko jednog metra, sastoji se od dva jedan oko drugog uvijena spiralna lanca, a svaki od lanaca se sastoji od oko 3,8 milijardi nukleotida pri emu se svaki nukleotid sastoji iz purinske ili pirimidinske (cikline azotne) baze (tzv. nukleotidna baza, od ije molekulske strukture zavisi kako emo nazivati dati nukleotid, s obzirom da su svi ostali delovi nukleotida identini) za koju su vezani dezoksiriboza (vrsta eera) i fosfatna grupa (-PO4), preko koje se povezuju susedni nukleotidi. Nukleotidne baze koje ulaze u sastav nukleotida, gradivnih jedinica DNA, predstavljaju petougaone prstenove, a kada biste posmatrali jedan lanac DNA du njegove ose, videli biste deset petougaonika poreanih u krug. Tako se na svakih deset nukleotida, struktura lanca DNA (ali ne i redosled nukleotida) ponavlja. U sastav DNA ulazi samo 4 tipa nukleotida: Adenin, Guanin, Timin i Citozin, pri emu se putem dvostrukih (A=T) ili trostrukih (G!C) vodoninih veza uvek povezuju Adenin i Timin iz suprotnih lanaca, kao i Guanin i Citozin. Zbog ovakvog karakteristinog naina sparivanja nukleotida, poznavanjem njihovog redosleda u jednom spiralnom lancu, mogue je automatski znati i redosled baza u komplementarnom lancu istog molekula DNA. Upravo ovaj redosled nukleotida u DNA nosi genetsku, odnosno naslednu informaciju. Naime, itav lanac DNA je neprekidan, premda se moe podeliti na 46 podoblasti koje se nazivaju hromozomima, pri emu smo 23 hromozoma nasledili od oca, a 23 od majke. Niz od 100 000 nukeotidnih parova ini jednu reenicu, tj. jedan gen, a du celog lanca DNA kod oveka postoji oko 38 000 gena, pri emu 31 000 gena preslikava svoju strukturu na lanac RNK (slian DNA, osim to je jednostruk, i umesto Timina poseduje Uracil) koji dalje predstavlja model za sintezu proteina u eliji (odreeni tripleti nukleotidnih baza znae odreenu aminokiselinu u polipeptidnoj sekvenci proteina), dok 740 gena

preslikava svoju nukleotidnu sekvencu na RNK koja zatim ne uestvuje u sintezi proteina, ve daje tzv. housekeeping instrukcije.

- ta je to genetski inenjering?
U sreditu svake elije naih tela, nalazi se dugaka spirala (DNK) sastavljena od 2 meusobno obavijena molekulska lanca, povezana vodoninim vezama. U svakom od ova 2 spiralna lanca ljudske DNK se nalazi oko 3,2 milijarde nukleotida (Adenozin, Guanin, Citozin, Timin), sparenih tako da svaki ovek ima svoj posebni redosled. Ukoliko poznajemo redosled nukleotida u jednom lancu, mi automatski moemo znati i redosled nukleotida u drugom lancu, jer se A iz jednog lanca uvek sparuje sa T iz drugog, a G iz jednog sa C iz drugog. Pojedine sekvence ovog dugakog ivotnog lanca (poznatog i kao genom) su poznati kao geni, a njihova osnovna funkcija je pruanje ablona za sintezu enzima u eliji. Pod genetskim inenjeringom se smatra modifikacija redosleda nukleotidnih parova u pojedinim genima kako bi se uticalo na proizvodnju enzima u datoj eliji. Jedan od prvih poduhvata genetskog inenjeringa je bilo modifikovanje (tj. dodavanje gena koji inicira sintezu dodatnog enzima) lanca DNK bakterije Escherichia Coli tako da ona uz svoje enzime pone da proizvodi lekovite supstance kao to su na primer ljudski hormon rasta, insulin ili interferon. Mnoge druge bakterije se danas genetski modifikuju kako bi se dobile razne korisne i lekovite supstance i enzimi (enzimi su katalizatori biohemijskih reakcija, koje najmanje milion puta ubrzavaju specifine hemijske reakcije u telu). Takoe, genetskom modifikacijom biljaka, mogue je povoljno uticati na njihovu osetljivost na razne prirodne pojave, napade stranih tela ili pesticide, pa tako i poveati prinos osetljivih biljnih vrsta. Tako, na primer, paradajz postaje potpuno otporan na gljive ukoliko se njegovom genomu doda sekvenca koja inicira stvaranja enzima itinaza u eliji. Ovaj enzim razlae itin, supstancu od koga su izgraene elijske membrane gljiva i na taj nain ih unitava. Takoe, pesticid Roundup unitava sve biljke, ali se genetskom modifikacijom biljaka, one lako mogu uiniti otpornim na njega.

- ta je to somatska rekombinacija?
Somatska rekombinacija predstavlja naziv za proces koji se deava u elijama imunog sistema (mree molekula i elija iji je cilj da razlikuju nae elije od elija stranih tela, odnosno tzv. antigena), a koji je odgovoran za stvaranje beskrajne ranolikosti antitela. U biohemiji se antitelima (tj. imunoglobulinima) nazivaju proteini koje lue plazmene elije koje stvaraju bela krvna zrnca (tj. limfociti). Antitela se sastoje od 4 proteinska lanca, 2 duga i 2 kratka, pri emu itav molekul antitela poseduje oblik dvostrukog slova Y u kome su susedni lanci povezani disulfidnim mostovima (-S-S-). Za razliku od dva paralelna, vertikalna lanca koja su skoro jednakog sastava kod svih tipova antitela, dva gornja kraja antitela mogu posedovati raznovrstan redosled aminokiselina, to se specifikuje za svaki posebni antigen ili hapten (strani molekuli, npr. enzimi antigena). Interakcija izmeu antitela i haptena ili antigena podsea na reakciju enzima i supstrata koja funkcionie po principu klju-brava. Naime, gornji krajevi antitela poseduju karakteristina mesta za koja se posredstvom vodoninih veza, van der Valsovih interakcija (interakcije izmeu dipola), slabog elektrostatikog privlaenja i hidrofobnih interakcija, vezuju hapteni i antigeni, nakon ega bivaju razloeni i onesposobljeni za dalje funkcionisanje. Imunologe i genetiare je dugo muilo pitanje kako je mogue da iva bia sa svojom ogranienom zalihom gena (oko 38 000 kod nas) proizvode neogranien broj raznih antitela. Naime, ne postoji takav uljez, bilo prirodnog ili laboratorijskog porekla, kome se organizam nee suprotstaviti odgovarajuim antitelom. Suzumu Tonegava je 1976. godine primetio da se raspored gena (koji kodiraju proteine od kojih su sastavljeni neki delovi antitela) u elijama embriona razlikuje od

rasporeda istih gena u elijama odraslih tela (kada elije poinju da proizvode antitela). Tonegava je otkrio somatsku rekombinaciju, kako se struno naziva proces meanja gena (slino meanju pila od karata kako bi se promenio redosled karata, odnosno nukleotidnih parova u genu) koji omoguuje beskrajnu raznovrsnost u proizvodnji antitela. Na ovaj nain je takoe dokazano i da spiralni lanac DNK nije statiko skladite informacija, ve se neki njegovi delovi stalno menjaju omoguavajui stvaranje antitela protiv svakog antigena. Danas se smatra da ovaj princip meanja gena postoji i u drugim sluajevima kada dolazi do velike raznovrsnosti, kao npr. kod nervnog sistema. Zahvaljajui ovom svom otkriu, Suzumu Tonegava je 1987. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

- Kako se vri kloniranje?

Svako ivo bie na Zemlji, u svojim elijama poseduje sebi svojstven i karakteristian lanac molekula dezoriksibonukleinske kiseline (DNK). Kloniranje predstavlja postupak dobijanja ivog bia (klona) iji je elijski sastav DNK identian sa DNK iz elija kloniranog organizma (donora). Naunici sa Roslin Instituta iz Edinburga klonirali su februara 1997. godine prvo bie, uvenu ovcu Doli. Tehnika koju su primenjivali u procesu kloniranja naziva se somatsko-elijskim transferom jezgra, a podrazumeva izdvajanje jezgra elije u kome se nalazi lanac DNK sa genetskim informacijama, i njegovim ubrizgavanjem u jajnu eliju, ije je jezgro prethodno bilo izdvojeno. Rezultujui embrion koji u svakoj svojoj eliji sadri lanac DNK donorskog organizma, implantira se zatim u matericu enke, gde se razvija sve do trenutka poraanja. Iako bi telo donora i telo klona bili isti po roenju, ne zna se u kolikoj meri bi razliito prirodno okruenje uticalo na eventualne meusobne razlike u oseanjima, izgledu, razmiljanjima i ponaanju, odnosno nainu interakcije sa svetom oko sebe.

- Kako se izvodi identifikacija pomou DNK?

U jezgru svake od naih elija se nalazi dugaak lanac DNK koji se prostire du 46 hromozoma, od kojih smo 23 nasledili od nae majke, a 23 od oca. Premda je 99,9 % lanca DNK u naim elijama identino kod svakog ljudskog bia, svako od nas poseduje sebi svojstveni redosled parova nukleotidnih baza (Adenin = Timin i Guanin ! Citozin) koji ini ostalih 0,1 % molekula DNK, tj. oko 3 miliona jedinstvenih parova nukleotidnih baza. Postoje dve vrste polimorfnih oblasti (oblasti u kojima postoji mnogo raznolikosti) u genomu (kompletnom lancu DNK) i to su: sekvencioni i duinski polimorfizmi. Sekvencioni polimorfizmi najee predstavljaju zamene samo jedne do dve nukleotidne baze u itavom genu. Da vas podsetimo, geni predstavljaju nizove od po oko 100 000 parova nukleotidnih baza koji ine jednu informaciju, odnosno ablon po kome se stvaraju odgovarajui proteini u eliji, a interesantno je da geni ine samo oko 5 % itavog genoma. Naime, ostalih 95 % lanca DNK (tzv. nekodirajua DNK) ne predstavlja ablon po kome se sintetizuju proteinski molekuli, ve pomae u regulaciji ekspresije gena, u prepoznavanju poetka i zavretka gena, a ini i gradivne delove hromozomske strukture. Upravo je ovih 95 % lanca DNK prepuno duinskih polimorfizama, koji ne predstavljaju nita drugo do varijacije u duini lanca DNK. Prilikom identifikacije ljudskih bia na osnovu DNK, upravo se koriste odreene vrste ovih, duinskih polimorfizama i to tzv. VNTR (Variable Number Tandem Repeats) koji predstavljaju identine ponavljajue sekvence parova nukleotidnih baza u okviru nekodirajue DNK. Interesantno je da broj ponavljanja ovih tandema (VNTR-a) na specifinim delovima hromozoma (tzv. loci) varira kod razliitih ljudi. U okviru RFLP (Restriction Fragment Length Polymorphism) analize, istraivai odreuju broj ponavljanja VNTR-a na specifinim delovima hromozoma. U ovu svrhu, dinovski molekul DNK se najpre izdvaja iz elije, zatim se pomou restrikcionih enzima secka na oko milion manjih fragmenata (dugakih izmeu

100 i 10 000 baznih parova) koji sadre poznate VNTR oblasti, nakon ega se ovi fragmenti sortiraju po veliini, da bi se zatim uporeivali DNK fragmenti iz razliitih uzoraka. Radi razdvajanja, fragmenti DNK se umau u elatinoznu agarozu i postavljaju na traku za elektroforezu. Na krajevima ove trake se nalaze dve elektrode, a stvaranjem razlike potencijala izmeu njih, formira se elektrino polje du trake, koje pozitivno naelektrisane molekule iz smee privlai ka negativno naelektrisanoj elektrodi, dok e se negativno naelektrisani molekuli kretati polako ka pozitivno naelektrisanoj elektrodi. Meutim, brzina kretanja molekula iz smee nee zavisiti samo od njihovog naelektrisanja, ve i od njihove mase, odnosno pokretljivosti. Tako e se laki molekuli kretati bre od teih molekula i pored toga to su jednako naelektrisani. Molekuli DNK su negativno naelektrisani, pa se stoga oni u elektrinom polju kreu ka pozitivnoj elektrodi, a poto su razliiti fragmenti razliitih veliina, vei i masivniji fragmenti e se sporije probijati kroz agarozu ka pozitivnoj elektrodi. Na taj nain e se fragmenti DNK razliitih veliina postepeno razdvajati na traci i formirati pravougaona polja zastupljenosti. Fragmetni DNK bi na ovoj traci poeli da se razlau nakon dan-dva, pa se stoga oni trajno fiksiraju za najlonsku membranu. Naime, dvostruki spiralni lanac DNK se najpre odvaja na dva komplementarna lanca, a zatim se pozitivno naelektrisana najlonska membrana pritiska na vrh gel trake, tako da se za nju lepe negativno naelektrisani fragmenti DNK. Da bi se sada locirale specifine VNTR sekvence na jednostrukom DNK fragmentu, moramo najpre napraviti komplementaran lanac DNK onoj iz VNTR dela (jer se uvek T sa jednog lanca vezuje za A iz drugog, a G iz jednog se vezuje za C iz drugog i obrnuto, pa znajui redosled baza u jednom lancu, moemo konstruisati redosled baza u drugom lancu), zatim ovaj komplementarni lanac VNTR dela obeleavamo sa odreenim radioaktivnim jedinjenjem, a zatim je putamo da se zakai za odgovarajuu sekvencu DNK sa membrane. Da biste sada odredili mesto na kome se komplementarni lanac VNTR dela DNK zakaio za odgovarajui fragment DNK sa membrane, vrimo fotografisanje membrane sa specijalnim filmom osetljivim na X-zrake. U ovu svrhu nam nije potreban nikakav fotoaparat, ve je dovoljno da prilepimo najlonsku membranu za specijalni film osetljiv na X zrake. Ono to vidimo na ovom filmu nakon dovoljno dugog dranja uz membranu sa DNK fragmentima su tamne trake koje nam indiciraju mesta na membrani na kojima se komplementarni lanac VNTR dela zakaio za DNK, to nam indicira tano mesto na kome se nalazi traeni VNTR deo. DNK istog ljudskog bia e uvek ostaviti obojeni trag na istom mesti na membrani, a ova injenica i predstavlja osnovu na kojoj se bazira cela prethodno opisana analiza. Meutim, rezultati na samo jednom VNTR delu podseaju na odreivanje samo prve cifre u broju line karte, pa je stoga u svrhu precizne identifikacije, neophodno izvriti istu analizu na nekoliko fragmenata DNK iz razliitih hromozoma. Uz pomou 4 ovakve analize (premda FBI vri 13 analiza), dobijamo 8 delia informacije o individualnom biu, poto svako od nas poseduje po dve odvojene kopije svake VNTR oblasti (jednu nasleujemo od majke, a drugu od oca). Takoe, svaki od ovih VNTR odlomaka najee sadri oko 30 razliitih varijanata duine (tzv. alele), a verovatnoa da e dva oveka pokazati iste rezultate na ovakvoj analizi iznosi 1: 5 miliona

- ta su to Jetpack letelice?
Jetpack letelice predstavljaju ureaje koje je dovoljno da zakaimo za naa tela da bi pomou njih mogli da letimo kroz vazduh. U jednom filmu o Dejmsu Bondu (Thunderball iz 1965. godine), kao i na otvaranju olimpijskih igara u Los Anelesu 1984. godine, imali smo priliku da vidimo ljude-rakete koji su koristili Bell raketne pojaseve, jedan vid personalne jetpack tehnologije koji nikada nije naao svoj put ka komercijalnom tritu. Naime, pomou Bell raketnog pojasa ne biste mogli da letimo, ve samo da pravimo dvadesetosekundne skokove. Ipak, dananja verzija Bell raketnih pojaseva (RB 2000 Rocket Belt) nam omoguava

da pravimo poluminutne letove, a raketna pakovanja sadre tri supstance koje zajedno uestvuju u hemijskoj reakciji u kojoj nastaje energija koja se zatim koristi za let, a to su: vodonik peroksid (H2O2 - propelant u koliini od 23 litre rasporeene u dva bona pakovanja), gas azota pod visokim pritiskom i srebro obloeno samarijum nitratom (katalizator). Oslobaanjem azota, potiskuje se vodonik peroksid ka komori sa katalizatorom, gde reaguje sa srebrnim materijalom, pri emu se teni vodonik peroksid prevodi u pregrejanu paru temperature 743 oC. Ova para se izbacuje kroz dve savijene cevi koje idu od vrha rezervoara do ispod vozaevih ruki. Ove cevi su obmotane izolatorom, tako da se toplota skoro uopte ne gubi, a usled ovako velike toplote pare, voza mora da nosi specijalno odelo koje je u stanju da podnosi veliku toplotu. S druge strane, kompanija Millennium Jet je razvila SoloTrek Exo-Skeletor letee vozilo (XFV eXo-skeletor Flying Vehicle) koje za razliku od mlaznog pogona, poseduje propelere pomou kojih se postie podizanje vozaa i vozila u vazduh. Kada biste uli u (odnosno privezali se za) jedno ovakvo personalno vozilo, koje se ponekad naziva i vazdunim skuterom, etvorocilindrini motor jaine 130 konjskih snaga bi poeo da obre propelere do brzine od izmeu 3500 i 4000 obrtaja u minutu, kako bi se izvelo podizanje letelice visoke 2,3 metra i teke izmeu 52 i 125 kilograma. Kada se podignemo u visinu, XFV biste mogli da vozimo maksimalnom brzinom od 129 kilometara na as tokom 241 kilometra, nakon ega biste morali ponovo da napunimo benzinski rezervoar od 40 litara. Poto XFV moe da dostigne visine od preko 3 kilometra, on moe deliti visinu sa drugim manjim avionima, pri emu biste za razliku od aviona, sa XFV-om mogli da sletimo na prostor veliine jednog kuhinjskog stola. XFV-om se upravlja pomou dve ruke, kao i putem pomeranja teita (radi skretanja ulevo i udesno), slino kao kod upravljanja paraglajderom ili segway-om. Uvrtanjem leve ruke, poveavamo brzinu rotiranja propelera, a time i brzinu vozila, a desna ruka nam omoguava podeavanja nagiba propelera radi kretanja napred ili nazad, kao i rotiranja vozila du vertikalne ose. Slino helikopteru, XFV moe lebdeti u mestu do tri sata, a vozilo je snabdeveno padobranom koji se automatski aktivira u sluaju kvara na letelici.

- Kako rade merai preenog puta na biciklu?

Merai preenog puta bicikla su brojanici, najstariji ureaji za merenje brzine, koji zapravo predstavljaju niz zupanika sa to je mogue veim odnosom brzina. Prosean brojanik pri svakom obrtaju zupanika registruje po jedan preeni metar puta. Mali toki koji dodiruje gumu bicikla, okree se u suprotnom smeru od smera obrtanja toka, to izaziva okretanja kabla za koji je zakaen ovaj toki, a ovaj kabl se uvre sve do pokazivaa brojanika, ija je skala izkalibrisana prema razmerama malog tokia. S obzirom da su brojanici samo nizovi zupanika, ukoliko biste vozili bicikl unazad (ili samo obrtali unazad njegove podignute prednje tokove), njegov mera preenog puta bi poeo da se pomera unazad. Meutim, ukoliko bicikl poseduje jedan od modernijih elektronskih brojanika, tada ovaj trik sa obrtanjem tokova unazad nee uspeti. Naime, veina modernih bicikala poseduje kompjutere, zajedno sa magnetom zakaenim za jedan od tokova, kao i detektor (pickup) zakaen za okvir bicikla. Tokom svakog obrtaja toka, magnet prolazi pored detektora, pri emu izaziva stvaranje napona du njega. Kompjuter sabira ove naponske pulseve i pomou njih rauna preeni put, kao i brzinu kretanja u odnosu na podlogu. Kompjuterski programi bicikla koji ovo izraunavaju, najee se moraju re-programirati u zavisnosti od dimenzija, odnosno obima toka. Obim toka je jednak rastojanju koje bicikl pree tokom svakog obrtaja toka. Stoga, nakon svakog registrovanog naponskog pulsa, kompjuter dodaje po jedan obim toka na ve preeni put i koriguje podatke ispisane na displeju.

- ta je to GPS?

GPS (Global Positioning System) je navigacioni sistem koji se sastoji od 24 satelita koji su u orbiti oko Zemlje (sa periodima orbitiranja od po 12 sati) i koji dozvoljavaju onima koji nose sa sobom specijalne GPS prijemnike da u svakom trenutku poznaju geografsku duinu, irinu i nadmorsku visinu (kao i poloaj i preeni put na umemorisanoj interaktivnoj mapi u okviru kompjuterskog sistema prijemnika) na kojoj se nalaze. Mnogi putnici kroz umu, mornari i noni piloti nose sa sobom ove prijemnike pomou kojih ne mogu da zalutaju. Pomou kvarcnih satova koji su ugraeni u njima, GPS prijemnici mere vreme koje potrebno radio signalu da stigne sa satelita (u kojima se nalaze atomski satovi) do prijemnika, nakon ega izraunavaju precizno rastojanje od prijemnika do satelita. Naime, poto se radio signali kao i svi drugi vidovi elektromagnetnih talasa kreu brzinom svetlosti, poznavajui vreme koje signal proputuje, mnoenjem ove dve vrednosti (brzine svetlosti i vremena puta signala od satelita do prijemnika) dobijamo rastojanje izmeu satelita i prijemnika. Naravno, u vazduhu elektromagnetni talasi putuju neto malo sporije od brzine svetlosti, pa se stoga GPS prijemnici slue sloenim matematikim formulama koje uzimaju u obzir i atmosferske uslove koji utiu na usporavanje svetlosti. GPS prijemnici istovremeno primaju signal sa najmanje etiri bliska satelita, a pomou signala sa svakog pojedinanog satelita mogue je nacrtati sferu iji je poluprenik jednak izmerenom rastojanju, a u kojoj se satelit nalazi u centru. Ukoliko iscrtamo 4 ovakve sfere za 4 razliita satelita, taka preseka sve 4 sfere e predstavljati na taan poloaj u prostoru, a koordinate ove take se lako mogu izraziti pomou geografskih koordinata. Iako se najee 8 satelita nalazi u prijemnom polju GPS prijemnika, ponekad se desava da je GPS prijemnik u stanju da izmeri rastojanje do samo 3 satelita. Tada, Zemljina sfera predstavlja 4. sferu pomou koje se mogu izraunati svi podaci o trenutnom poloaju osim nadmorske visine. Poto GPS sateliti orbitiraju na oko 20 000 kilometara iznad nas, njihov signal je esto veoma slab kada stigne do nas, pa je neophodno biti sa GPS prijemnikom ispod otvorenog neba kako bi on imao dobar prijem. Uz pomo stalnog poznavanja koordinata GPS prijemnika na Zemlji, oni nam mogu dati podatke i o duini i vremenskom trajanju preenog puta, o trenutnoj i srednjoj brzini kretanja, kao i procenu vremena potrebnog da stignemo do odreene lokacije na interaktivnoj mapi.

- ta je to augmentirana stvarnost?
Poznato je da istraivai planiraju da tokom naredne decenije izvuku grafiku sa TV ekrana i kompjuterskih monitora, i da je integriu sa stvarnom okolinom. Na liniji izmeu virtuelne stvarnosti (koja kompjuterski imitira stvarni, materijalni svet) i materijalnog sveta oko nas, augmentirana stvarnost se nalazi blie stvarnom svetu. Ona zapravo, dodaje grafiku, zvuk, dodir i miris naim ulima. Uz pomo displeja augmentirane stvarnosti u obliku obinih naoara, moi emo da se etamo, a da nam pri tome, informativna grafika uplivava u vidno polje i stapa se sa okolinom. Takoe, ova grafika e se menjati tako da se prilagodi kretanju oiju i glave korisnika, kako bi grafika uvek bila uklopljena u perspektivu. Postoje tri osnovne komponente ovih sistema koje mnogi nazivaju Walkman-ima za 21. vek, a to su: displej montiran na glavi, sistem praenja i mobilni kompjuter, a cilj istraivaa koji rade na razvoju augmentirane stvarnosti je da se ove tri komponente uklope u sistem koji e moi da se zakai za kai, a iji e displej to vie podseati na obine naoare. Danas postoje dva osnovna tipa displeja augmentirane stvarnosti: video providan (koji blokira pogled na stvarni svet, tako to pomou kamera sa spoljanje strane naoara snima sliku sveta koja se istovremeno, zajedno sa dodatnom grafikom, puta na displeju) i optiki providan (postoji mnogo prototipova ovakvih sistema, a jedan od njih koristi svetlost koja putem brzog pokretanja izvora svetlosti iscrtava slike po mreanjai oiju). Najvei trenutni izazov razvoju augmentirane stvarnosti je razvoj sistema koji bi stalno znao gde se korisnik nalazi u odnosu na njegovu okolinu, a pri

tome i pratio njegove pokrete oiju i glave. Da bi augmentirana stvarnost mogla svuda da se koristi, ona mora biti funkcionalna kako pod otvorenim nebom, tako i u kuama. GPS predstavlja trenutno najprecizniju tehniku lociranja na otvorenom prostoru (GPR prijemnici se ne mogu se koristiti u kuama). Meutim, preciznost odreivanja poloaja pomou satelita (tj. GPS sistema) iznosi oko 10 do 30 metara, a za potrebe augmentirane stvarnosti, neophodna je preciznost manja od milimetra, jer naravno ne biste imali mnogo koristi ako bi nam projektovana grafika bila prikazivana kao da se nalazi na udaljenosti od 10 metara, a u stvari nam se nalazi ispred nosa. Ipak, pomou tehnike poznate kao diferencijalni GPS, pri kojoj GPS prijemnik sa antenom iji je poloaj precizno poznat (npr. putem viestrukih merenja) prati poloaj korisnikovog GPS prijemnika, mogue je odrediti poloaj korisnika sa manjom grekom od jednog metra. Takoe, dananji kompjuteri koji se uklapaju u delove odee su jo uvek isuvie spori da bi mogli da procesuju izuzetno zahtevnu stereo 3-D grafiku. Kompanija Toshiba je nedavno dodala NVidia GPU (Graphics Processing Unit) na svoj kompjuter notnu sveicu, koji je sada u stanju da procesuje vie od 17 miliona trouglova u sekundi i 286 miliona piksela u sekndi, to znai da se na njemu mogu igrati 3-D igre. S druge strane, NVidia je za Microsoft-ovu Xbox konzolu razvila 3-D grafiki procesor koji je u stanju da procesuje 150 miliona poligona u sekundi, a poto ovako preciznu grafiku koriste ogromne konzole za igranje igara, pre 2005. godine se ne oekuje razvoj slinih ili jo kvalitetnijih sistema koji e moi da budu mobilni. Augmentirana stvarnost e nai niz primena u stvarnom svetu, poev od odravanja i konstruisanja, igranja i turizma.

- ta je to Bluetooth tehnologija?
Bluetooth predstavlja moderni standard beine radio komunikacije izmeu bilo koja dva elektronska ureaja. Ime ovog standarda potie od danskog kralja Haralda Blututa sa kraja prolog milenijuma, a osim Bluetooth-a, danas postoji nekoliko drugih standarda beinog prenosa informacija izmeu razliitih komponenata (od kompjutera, moblinih telefona do klavijatura i slualica) jednog sistema elektronskih ureaja, ukljuujui prenos informacija na infracrvenoj svetlosti (nedostaci ovog sistema su jednosmernost i prostorna ogranienost kao kada morate daljinski upravlja da usmerite direktno ka televizoru da biste promenili kanal) i sinhronizovanje kablova. Bluetooth komunicira na frekvenciji od 2,45 GigaHerca, na kojoj komuniciraju i mnogi bebi monitori, otvarai garae, pa i neki tipovi beinih telefona. Meutim, interferencija Bluetooth signala sa drugim sistemima je onemoguena jer Bluetooth ureaji emituju signal ija je snaga samo 1 miliVat. U poreenju sa njima, mobilni telefoni emituju signal snage 3 Vata, a radio stanice signale snage nekoliko desetina hiljada Vati. Ipak, ovako mala snaga emitovanog signala, ograniava komuniciranje izmeu Bluetooth komponenti na samo desetak metara u preniku. Sa nekoliko Bluetooth ureaja u istoj sobi, interferencija meu njima je spreena primenom tehnike poznate kao skakanje du irokog spektra frekvencija. U ovom sistemu, ureaj koristi 79 sluajno odabranih frekvencija u odreenom opsegu, a Bluetooth predajnik menja frekvenciju emisije 1600 puta u sekundi, to dozvoljava mnotvu ureaja da istovremeno koristi isto parence radio spektra za komunikaciju bez pojave interferencije. Primenom ove tehnike se minimizira i interferencija sa drugim kunim aparatima koji rade na istoj frekvenciji, jer e eventualna interferencija meu njima trajati samo 625 mikrosekundi. Takoe, kada razliiti Bluetooth ureaji dou blizu jedan drugom, doi e do automatske elektronske konverzacije i odreivanja da li oni mogu da razmenjuju podatke ili su predodreeni tako da jedan ureaj kontrolie drugi. im se dogodi konverzacija, ureaji, bilo da su deo kompjuterskog, televizijskog ili stereo sistema, formiraju komunikacionu mreu.

- ta je to digitalni nakit?

Naunici iz IBM-a (i Charmed Technology-a) smatraju da e mobilni telefoni uskoro dobiti nivi oblik. Naime, umesto pojedinanih ureaja, svaki mobilni telefon e moi da se razbije na svoje sastavne komponetne, a svaki komad nakita e sadrati pojedinu komponentu konvencionalnog mobilnog telefona, pri emu e razdvojene komponente komunicirati najverovatnije putem Bluetooth radio beinog prenosa. Minue e predstavljati prijemnike signala i imae ugraene zvunike, preko kojih emo moi da ujemo naeg sagovornika, ogrlica e imati u sebi ugraen mikrofon koji e pretvarati na glas u strujni signal i zatim ga slati ka naem telefonskom sagovorniku, na prstenu e se nalaziti LED lampice koje e u svrhu signalizacije poziva svetleti u raznim bojama u zavisnosti od osobe ili bia koje nas zove, a narukvica e biti opremljena sa VGA (Video Graphics Array) displejom na kome e se ispisivati telefonski broj i ime sagovornika. U okviru jednog ovakvog nakitnog telefona, dugmii sa brojevima i pozivne funkcije e ili biti ugraene u narukvicu ili e razgovori biti u potpunosti glasovno kontrolisani. Takoe, digitalni nakit e moi da nas obavetava i kada nam je pristigla e-mail poruka, a uskoro e na prstenu biti ugraena i TrackPoint tehnologija (mala loptica) pomeranja kursora po ekranu, koja e moi po potrebi da se montira za glavu, na primer, kao obine naoare ili e se nalaziti na samoj narukvici. Inae, u Celebration koli (inovativnoj K-12 koli) u okolini Orlanda na Floridi, poeli su da se koriste tzv. Java prstenovi, tj. prestenovi izraeni od nerajueg elika sa 16 mm u preniku i sa procesorom od milion tranzistora koji se zove iButton i na kome je uskladiten niz podataka karakteristinih za svakog studenta. Prsten poseduje 134 kilobajta RAM-a, 32 kilobajta ROMa, real-time sat, kao i software koji prepoznaje Java kompjuterski jezik i prevodi ga za potrebe prenosa u kompjuterski sistem. U ovim prstenovima koje nose studenti Celebration kole, upisani su broj bonova za ruak, klju koji automatski otvara vrata, informacija putem ijeg prenosa se upisuju na as, broj knjiga uzetih iz biblioteke, kao i druge personalne informacije o studentima koje koriste koli.

- ta je to LASIK?
Kada svetlost doe do naih oiju, ona prolazi kroz ronjau i zenicu, a zatim se prelama na onom soivu, koje uz pomo ronjae svetlost fokusira u mrenjau. Meutim, u sluaju kratkovidosti se kao posledica prevelike fokusirajue snage soiva i isuvie izduene one jabuice, svetlost fokusira ispred, a u sluaju dalekovidosti, kao posledice premale one jabuice ili preslabe fokusirajue snage soiva, iza mrenjae. U sluaju astigmatizma, oblik ronjae ili soiva je iskrivljen tako da svetlost pada u dve ie u mrenjai, a u sluaju tzv. starake dalekovidosti, ronjaa i soivo postaju manje savitljivi, pa se svetlost sa bliskih predmeta teko fokusira u mrenjau. LASIK (Laser-ASsisted In-situ Keratomileusis) predstavlja najpopularniji hirurki nain za eliminisanje dioptrije (dalekovidosti ili kratkovidosti) putem preoblikovanja ronjae. Laserska hirurgija oka se vri pod dejstvom pulsirajueg fino-fokusiranog snopa laserske svetlost usmerenog na povrinu oka. Prilikom kontakta laserske svetlost sa delom ronjae, dolazi do isparavanja njenog mikroskopskog dela. Kontrolisanjem dimenzija, poloaja i broja laserskih pulseva, ronjaa se moe problikovati. Kratkovidost se najlake lei pomou laserske hirurgije, jer je tada ronjaa isuvie iskrivljena, a uklanjanjem njenog malog dela, popravlja se vid. S druge strane, korekcija dalekovidosti zahteva zaokrugljivanje, tj. preoblikovanje, a ne samo uklanjanje dela ronjae, pa stoga predstavlja neto komplikovaniju operaciju. Kao laseri se koriste Excimer laseri koji su hladni, to znai da ne zagrevaju okolni vazduh ili neku drugu povrinu i koji se mogu fokusirati du prenika od 0,25 mikrometara, to je 200 puta manji prenik od prenika ljudske kose. Oni emituju veoma fini snop ultraljubiaste svetlosti koji dovodi do raskidanja

veza u okviru i izmeu organskih molekula sa povrine. Toplota koja nastaje u ovom procesu se rasporeuje samo du povrinskog sloja debljine jednog nanometra.

- ta je to lasetron?
Ukoliko ste nekada videli fotografije kapi vode kako pada sa krova snimljene pomou stroboskopske svetlosti, tada vam je sigurno poznato kako fiziari snimaju fotografije najbrih meuatomskih procesa. Naime, dovoljno kratak svetlosni ili elektronski puls moe uhvatiti deli putanje kretanja molekula ili ak i atoma. Meutim, jo uvek nije predloen nain na koji bi se mogli snimati i atomski procesi koji su odgovorni za procese kao to su fuzija, fisija, emisija gama talasa i slino. Meutim, pomou lasetrona, ureaja koji e se koristiti jednim od najmonijih lasera koji se trenutno prave na naoj planeti, moi e da snimi dogaaje koji traju reda veliine zeptosekunde (10-21 sekundu). Najkrai pulsevi lasera na Zemlji dananjice se nalaze u opsegu od oko 10-15 sekundi, to je dovoljno kratak vremenski interval da bi se mogle posmatrati atomske vibracije u molekulima. Poetkom devedesetih godina 20. veka, naunici su teorijskim putem doli do zakljuka da bi linearno polarizovani laserski snopovi fokusirani na inertnom gasu mogli da podele elektromagnetne talase na jo manje delie. Elektroni u atomima zahvaenim laserskom svetlou bi oscilovali emitujui aptosekundne (10-16 sekundi) ili jo krae bljeskove svetlosti. Meutim, naunici iz amerikog dravnog Njujorkog Univerziteta iz grada Stouni Bruka izraunali su da bi kruno polarizovana svetlost iz petaVatnih (1015 Vati) lasera koji se trenutno prave na naoj planeti, mogla da stvori izuzetno kratke pulseve sinhotrone radijacije, a aparate koji e stvarati ovako kratke svetlosne pulseve po predloenom mehanizmu, naunici su nazvali lasetronima. Elektroni zahvaeni u snopu kruno polarizovane laserske svetlosti visokog intenziteta bi poeli da brzo okreu zajedno sa rotirajuim elektrinim poljem laserske svetlosti, to bi ih nateralo da emituju uske radijacione kupe. Posmatrano sa ivice, oni bi izgledali kao da zasvetle u periodu od jedne zeptosekunde i to poput minijaturnih svetionika tako da nas zaslepe svetlou svaki put kada nas ova kupa obasja. Kada bi se elektroni nalazili na tankoj ici, ureaj bi se ponaao kao antena emitujui zeptosekundne svetlosne bljeskove po dva puta tokom svakog krunog ciklusa laserske svetlosti i to svaki put pod pravim uglom u odnosu na poloaj ice i pravac laserskog snopa. U skladu sa Hajzenbergovim principom neodreenosti, ovi ultrakratki pulsevi bi imali veoma irok energetski spektar pri emu bi neki fotoni pripadali i gama opsegu elektromagnetnog spektra sa energijama od po preko 1 MeV. Jedan od problema e se naravno ticati detekcije (odnosno merenja trajanja) ovako kratkih pulseva. Ipak, elektroni u pokretu e tokom perioda od nekoliko femtosekundi emitovati snano magnetno polje reda veliine milion Tesli, to je otprilike jednako magnetnom polju koje okruuje bele patuljke. Ovo polje bi u velikoj meri rasejavalo snop neutrona to bi predstavljalo nain za detektovanje kratkih svetlosnih pulseva.

- ta su to plazmeni displeji?
Tokom poslednjih 75 godina, najvei broj televizora koristi istu tehnologiju u okviru koje elektronski top katodne cevi emituje elektrone koje par horizontalnih i par vertikalnih elektroda (na jedan par elektroda se dovodi tzv. testerasta, a na drugi tzv. stepeniasta zavisnost napona od vremena) katodne cevi eta po ekranu koji se sastoji od niza fosfornih takica koje svetle u odreenoj boji kada ih pogodi mlaz elektrona. Jedan od nedostataka TV prijemnika sa katodnom cevi je taj to su oni veoma veliki. Naime, da biste poveali irinu ekrana, moramo mu poveati i duinu katodne cevi (kako biste elektronskom topu dali dovoljno mesta da moe da osvetli svaku taku ekrana). Kao posledica toga, ukoliko elimo da na osnovu ove tehnologije napravimo TV koji e biti velik kao zid sobe, tada e on morati

da bude teak barem tonu, a uz to e i zauzeti veliki deo sobe. Meutim, ukoliko vidite tanak i ravan televizor, onda je on verovatno napravljen na bazi tehnologije tenih kristala (LCD Liquid Crystal Display, premda za razliku od plazmenih displeja, LCD imaju relativno sporu brzinu osveavanja ekrana tako da i nisu ba najzgodniji za gledanje TV-a) ili predstavlja upravo plazmeni displej koji najee nije deblji od desetak santimetara. Meutim, veina plazmenih displeja zapravo nisu televizori, jer ne poseduju TV tjuner, odnosno ureaj koji prevodi televizijske signale i interpretira ih radi stvaranja video slike. Slino LCD monitorima, i plazmeni displeji su samo monitori koji emituju standardni video signal. Da biste posmatrali TV program na jednom plazmenom displeju, morali biste da ga prikljuimo na posebni aparat (npr. video-rekorder) koji poseduje svoj sopstveni TV tjuner. Svaki piksel plazmenog displeja poseduje tri fluorescentna svetla crvenu, zelenu i plavu svetlost. Slino kao i u sluaju TV aparata sa katodnom cevi, i plazmeni displeji variraju intenzitet pojedinaih boja kako bi formirali eljenu sliku. Plazma predstavlja stanje materije koje postoji na veoma visokim temperaturama kada se atomi toliko esto i intenzivno sudaraju da stalno izbijaju elektrone iz atomskih polja tako da supstanca postoji u stanju odvojenih elektrona i jona. Meutim, prilikom susretanja elektrona i jona (koji se privlae jer su raznoimeno naelektrisani) dolazi i do estih prelaza elektrona izmeu energetskih stanja u atomima, pri emu se emituju fotoni. U plazmenim televizorima se koristi plazma gasova ksenona i neona koji su postavljeni u stotinama hiljada malih elija poreanih izmeu dve staklene ploe. Dugake elektrode su takoe usendviene izmeu staklenih ploa sa obe strane elija. Adresne elektrode su postavljene iza elija du zadnje staklene ploe. Transparentne displejne elektrode, koje su okruene sa izolacionim dielektrinim materijalom i obloene sa magnezijum oksidnim zatitnim slojem, postavljene su iza elija du prednje staklene ploe. Oba niza elektroda se proteu du itavog ekrana, pri emu su displejne elektrode poreane u horizontalnim redovima, dok su adresne elektrode postavljene po vertikalnim kolonama tako da zajedno formiraju mreu. Da bi se jonizovao gas u odreenoj eliji, kompjuter plazmenog displeja napaja elektrode koje se presecaju na mestu date elije, ime se formira tok struje kroz gas u datoj eliji, a energija struje se koristi za pobuivanje i relaksiranje atoma u eliji koji pri tome emituju ultraljubiaste fotone koji reaguju sa fosforom kojim su obloene sve elije sa svoje spoljanje strane koja je okrenuta posmatrau u sobi. Fosfor prima energiju ultraljubiastih fotona iz zauzvrat emituje vidljive fotone. Svaki piksel je podeljen na tri podpiksela koji emituju crveu, zelenu i plavu boju, respektivno. Variranjem strujnih pulseva kroz svaku eliju (odnosno svaki podpiksel) televizora formiraju se pokretne slike.

- ta su to toplotni ispravljai?
U skladu sa drugim zakonom termodinamike, toplota se uvek kree od toplijeg ka hladnijem telu, nezavisno od orijentacije tela. S druge strane, elektrina struja moe biti ograniena na protok u samo jednom smeru, to se i odigrava u ispravljaima i poluprovodnikim diodama. Meutim, danas na naoj planeti postoje ideje i o izgradnji prvih toplotnih ispravljaa koji bi doputali protok toplote samo u jednom smeru, a smatra se da e biti izgraeni od niti DNK ili od nekog nanomaterijala. Kada biste zapalili vatru iznad erpe sa pagetima oni se veoma dugo ne bi skuvali, dok ukoliko postavimo istu vatru ispod erpe, oni e se brzo skuvati. Meutim, ovom jednosmernom protoku toplote doprinosi gravitacija, jer se topliji i laki vazduh podie navie pri emu predaje toplotu erpi ukoliko se ona nalazi iznad vatre. Ipak, u toplotnim ispravljaima ili ak i toplotnim tranzistorima budunosti, toplota bi i bez pomoi gravitacije mogla da uvek tee u istom smeru, a ovakvi ureaji bi nali izuzetno primenu u elektronici i biotehnologiji. Prenos toplote se vri rasipanjem meuatomskih vibracijama meu sobom. Naime, ukoliko zagrevamo jedan kraj nekog tela,

estice na toplijem kraju e poeti da znatno intenzivnije vibriraju oko svojih ravnotenih poloaja, dok se amplitude atomskih vibracija na hladnom kraju ipke nee poveavati. Kada bi ove oscilacije bile harmonine, u sluaju kojih bi srednji poloaj svake oscilujue estice odgovarao ravnotenom poloaju estice (poloaju kome odgovara minimum potencijalne energije u elektrinom polju susednih atoma), tada bi se sa predavanjem toplote, poveavale i amplitude oscilacija, a ove amplitude bi se u talasima prenosile do drugih atoma i ovakvo telo bi posedovalo beskonanu toplotnu provodljivost, a i ne bi se nimalo irilo sa zagrevanjem. Meutim, oscilacije atoma kristalnih tela u naem svetu nisu harmonine, ve anharmonine, to znai da se estice vie udaljavaju jedne od drugih tokom svake oscilacije nego to se pribliavaju. Ovo je posledica toga to odbojne sile izmeu atoma (kao posledice preklapanja njihovih elektronskih oblaka) rastu sa smanjivanjem rastojanja izmeu atoma mnogo bre nego to rastu privlane meuatomske sile sa udaljavanjem atoma. Kao posledica toga, i srednji poloaj oscilujue estice u sluaju anharmoninih oscilacija ne odgovara ravnotenom poloaju i oscilacije kristalnog tela se rasejavaju jedne na drugima, odnosno meusobno interaguju i stoga se toplotna energija prenosi manje efikasno. Tim naunika iz Univerziteta u Komu u Italiji i iz Ecole Normale Superieur iz Liona u Francuskoj su u svrhu pravljenja toplotnog ispravljaa teorijski razmatrali sendvi napravljen od dva harmonina poklopca (jedan zategnutiji koji vibrira pri viim frekvencijama i jedan oputeniji) izmeu kojih se nalazi lanac anharmoninih oscilatora (svaki oscilator predstavlja par oscilujuih atoma). Prilikom velikih amplituda vibracije (to odgovara visokim temperaturama), atomi u sreditu sendvia su se talasali (odnosno ljuljali gore-dole) sporije i bili su usaglaeni sa oputenijim oscilatornim poklopcem. Meutim, pri niim temperaturama, oscilujui atomi sredinjeg sloja su se bolje slagali sa atomima iz zategnutijeg i krueg poklopca. Tako, ako se na fleksibilnijem kraju sendvia izazove intenzivnije oscilovanje (npr. putem zagrevanja ovog kraja sendvia), ove oscilacije e se preneti kroz sredinju liniju postajui pri tome krae ali bre, i prenee se na krui kraj sendvia, premda sa ne ba savrenom efikasnou. S druge strane, zagrevanjem krueg poklopca, izazivamo vibriranje (inae, vibracije su samo kvantovane oscilacije, pa se stoga sve meuatomske i meumolekulske oscilacije nazivaju vibracijama) anharmoninog lanca sa veim amplitudama i pri viim frekvencijama, to ovaj lanac nije u stanju da prenosi pa se tako prekida prenos toplote u ovom smeru. Naunici smatraju da bi njihov jednodimenzionalni model (jer je sredinji sloj ispravljakog sendvia jednodimenzionalan) trebalo da bude podjednako primenljiv i na trodimenzionalni, realni sluaj. Ovakvi toplotni ispravljai bi u kompjuterima budunosti bili u stanju da preusmeravaju prenos toplote kroz ip, a niz toplotnih tranzistora bi bio u stanju da pokree mikrolaboratoriju na ipu, pri emu bi temperatura kontrolisala razne biohemijske reakcije.

- Kakvi su to sublimacioni tampai?

tampai sa sublimacionim bojama omoguavaju kunu izradu slika iji kvalitet odgovara jednoj fotografskoj laboratoriji. Poto cene tampaa ovoga tipa sve vie padaju, mnogo korisnika digitalnih foto-aparata biraju prednosti ove nove tehnologije. Za razliku od obinog, odnosno tzv. inkjet tampanja gde se boje u obliku mlaza nanose na papir kao pojedinane take koje se mogu razlikovati sa malog rastojanja, inei tako digitalnu sliku manje realnom, kod sublimacionog tampanja izvodi se isparavanje boja putem toplote. Kada biste zavirili u jedan ovakav tampa primetili biste dugaki kotur providnog filma koji lii na meusobno povezane trake crvenog, plavog, utog i sivog celofana. Glava tampaa se zagreva prolazei preko filma uzrokujui sublimaciju, tj. isparavanje odgovarajuih boja i njihovo nanoenje na papir gde se boje kondenzuju, tj. prelaze iz gasnog u vrsto stanje i na taj nain ostavljaju trajni trag. Prema tome, glavna odlika ovakvog tampanja je prisustvo

toplote. S obzirom da se ovim postupkom boja praktino uliva u papir, na ovaj nain dobijene slike su manje podlone bleenju i deformaciji pod dejstvom vremena.

- ta su to lava lampe?
Lava lampe predstavljaju svetiljke koje u sebi poseduju pokretne tenosti koje se prelivaju jedne preko drugih dok je sijalica upaljena, stvarajui tako lep vizuelni doivljaj. U tipinoj lava lampi se obino nalaze dve raznobojne tenosti, ija je gustina veoma bliska i koje se meusobno ne rastvaraju. Ulje i voda se ne mogu pomeati, ali im je gustina veoma razliita pa se ova smea ne bi mogla koristiti u lava lampama. Meutim, smea mineralnog ulja (eventualno sa malo parafinskog voska) i vodenog rastvora nekog alkohola (ili glicerol, premda se najee koristi propilen glikol) ije bi gustine bile vrlo bliske, mogla bi se lako koristiti u lava lampama. Kada upalimo lava lampu, uareno vlakno njene sijalice stvara odreenu koliinu toplote koja se provodi do dna smee dve nemeljive tenosti. Tea tenost (tj. ona koja je na dnu) apsorbuje toplotu i iri se, pa se stoga njena gustina smanjuje. Poto dve tenosti poseduju veoma sline gustine, pod dejstvom naglog irenja, donja tenost e iznenada postati rea od gornje i teie da se popenje na vrh smee. Tokom podizanja, tenost e se hladiti, njena gustina e se poveavati i ona e opet padati na dno. Apsorpcija i rasipanje toplote su prilino spori procesi, a kao posledica toga dolazi do laganog presipanja dve raznobojne tenosti u sudu lava lampe.

- Kako neke tenosti mogu same da se prospu iz ae?

Moda ste nekada bili u prilici da vidite neobine tenosti koje je dovoljno da samo malo pustimo da cure niz spoljanji zid suda i one e potpuno istei iz njega ak i pored toga to sud normalno stoji na podlozi. Ova neobina pojava se naziva efektom otvorenog sifona i moe biti demonstrirana pomou tenosti napravljene rastvaranjem pogodnog dugolananog polimera, kao to je npr. polietilen oksid koji je rastvoran u vodi i poseduje molekulsku masu od 100 000 do 5 miliona grama po molu (u jednom molu materije postoji 6,02 1023 molekula). Ovakvi viskoelastini materijalni sistemi (visko jer su viskozni, odnosno pruaju visok otpor kretanju slino medu koji je viskozniji od vode, a i elastini su s obzirom da se pod dejstvom sile vraaju u poetni poloaj) se mogu zamisliti kao inija prepuna kuvanih pageta. Naime, izdvajanje pojedinanih niti testenine je uvek teko jer se ona lepi i ukrta sa ostalim nitima. Slino tome, malo izlivanje jedne ovakve polimerne tenosti e usled snanih sila u okviru polimernog lanca, kao i izmeu razliitih polimernih lanaca, dovesti do privlaenja neizlivene tenosti ka izlivenoj koja se nalazi na niem nivou (odnosno u stanju nie potencijalne energije u Zemljinom gravitacionom polju) nego tenost u sudu, pa e kao tenja ka postizanju minimalnog energetskog stanja i ostatak tenosti u sudu istei napolje. Takoe, isticanje tenosti iz suda, ovaj fluid podlee istezanju to dovodi do ispravljanja (svi ugljenini polimerni lanci se ne pruaju u potpunosti linearno, ve u cik-cak) i reanja lanaca polimera u red to izaziva porast iree viskoznosti u odnosu na smicajuu viskoznost, pa kada se istegne, ovaj polimerni fluid postaje veoma jak (slino kristalnoj vrstoj supstanci). Meutim, poto su molekuli tano jedni iznad drugih, oni mogu i tei jedni preko drugih, pa se tako i izlivati iz suda. Sa padanjem tenosti van suda, njeno istezanje se poveava, a time i izvlaenje ostatka fluida iz suda. S druge strane, irea viskoznost obinih (tzv. Njutnovih) fluida kao to je npr. voda, ne poveava se sa poveanjem teenja. Tok fluida se u ovom sluaju brzo izduuje i pretvara u kapljice pre nego to sifonska akcija i zapone. Kod ovakvih tenosti se sifonski efekat moe postii samo putem veakog zaustavljanja naglog izduenja tenosti pomou cevi. Tenosti koje imaju sposobnost izvoenja sifonskog efekta su veoma sline nekuvanom belancetu koje usled prisustva dugakih polipeptidnih lanaca

pokazuje slina viskooelastina svojstva, slino nekim bojama, lepkovima itd. Slina pojava (poznata i kao Vajsenbergov efekat) se primeuje prilikom rotiranja ipkastog tela u viskoelastinom fluidu. Naime, slino rotiranju viljuke u iniji sa pagetima, i u ovom sluaju se pojedinani polimerni lanci meusobno povlae, to dovodi do porasta lokalnog pritiska koji izaziva penjanje fluida du rotirajueg tela ka njegovoj slobodnoj povrini. Rastvori poliakrilamida ili polietilen oksida u smei glikola i vode pruaju mogunost slikovitog opisivanja niza interesantnih viskoelastinih svojstava polimera. Naravno, karakteristika svih viskoelastinih tenosti je njihova osobina da se nakon deformacije vrate u poetni poloaj (tj. elastinost). Jedan od naina da odredimo da li je fluid elastian je da ga promukamo i da se zatim zagledamo u oblik mehuria rastvorenih gasova u njemu. Naime, ukoliko ovi mehurii nisu oblika sfera ili elipsoidnih figura, ve su oblika suze, tada je fluid elastian.

- ta je to MagnaDoodle?
MagnaDoodle je popularna deija igraka za crtanje koja poseduje beli zastor po kome se moe crtati uz pomo specijalne pisaljke, a zatim se samo pomeranjem klizaa sa dna zastora mogu obrisati nacrtani detalji. Deca vole ovu igraku jer nije potrebno izvriti veliki pritisak sa pisaljkom da bi se iscrtale veoma jasne linije, a i roditelji je vole jer pisaljka ne poseduje ni mastilo ni boje, ve predstavlja obino pare metala sa kojim se nigde drugde ne moe pisati. Ekran MagnaDoodle-a se sastoji iz dva sloja plastike, postavljenih jedan preko drugog, pri emu je gornji sloj providan i predstavlja povrinu po kojoj se kree pisaljka. Izmeu ova dva sloja nalazi se upljikava mreica koja odrava dva plastina sloja na odreenom meusobnom rastojanju i istovremeno deli prostor izmeu dva sloja na jednake elementarne elije u kojima se nalazi bela neprozirna tenost (slina mleku) u koju su umoene veoma fine tamne magnetne estice gvoe oksida. Kada delujemo malim magnetom, tj. pisaljkom na povrinu ekrana, pisaljka privlai tamne estica gvoe oksida ka povrini tenosti i one postaju vidljive. Nakon to iscrtamo liniju, magnetne estice se ne vraaju ponovo u dubinu tenosti, usled paljivo podeene debljine tenog sloja, kao i zbog jednake gustine estica gvoe oksida i tenosti. Ako elimo da obriemo ekran, dovoljno je da povuemo specijalni brisa (tj. dugaki magnet) preko njegove zadnje strane, i on e povui magnetne estice unazad i opet ih uroniti u belu tenost, pa e ekran opet dobiti belu boju.

- ta je to digitalni ram za slike?

Digitalni ram za slike predstavlja ureaj iji su oblik i veliina slini obinom okviru za slike, ali umesto samog postolja za slike, on poseduje teno-kristalni displej (LCD) na kome se prikazuju slike u slideshow formatu, a uz to se i pomou telefonske linije prikljuuje na Internet kako bi download-ovao nove slike ili druge vizuelne informacije. Nekoliko kompanija na naoj planeti danas proizvodi ovakve ureaje, ukluujui i Polaroid, Kodak, Kensington i Cevia-u. Svake noi, digitalni ram za slike se povezuje na odreeni Web sajt odakle download-uje nove slike (upload-ovanje personalnih slika na Web sajt kako bi se i one mogle prikazivati na digitalnom ramu vri se preko obinog kompjutera) da bi sledeeg jutra automatski pokazivao slike po principu slideshow rotacije. Preko odgovarajueg Web sajta se mogu podeavati razne opcje u vezi sa prikazivanjem slika ukljuujui i vreme tokom koga se emituju odreene slike, slideshow interval (koliko vremena prolazi izmeu svake dve slike), telefonski broj za prikljuenje na odgovarajui Web sajt (za sluaj da se digitalni ram pomeri u oblast sa drugim pozivnim brojem), kao i neke dodatke obinim slikama kao npr. njihova imena ili usputno prikazivanje trodnevne vremenske prognoze. Digitalni ram za slike

predstavlja zapravo jedan mali kompjuter, s obzirom da poseduje skoro sve glavne komponente kao i obian desktop kompjuter, premda je svaka od ovih komponenti znatno jednostavnija (nego u sluaju desktop kompojutera) jer je digitalni ram za slike, za razliku od desktop kompjutera predodreen za obavljanje samo jednog posla. U osnovne komponente digitalnog rama za slike kompanije Cevia spadaju: centralna procesorska jedinica (koje je slina kao kod malih, elektronskih video igara), memorija (i to ROM memorija u kojoj se uva operativni sistem, kao i neto malo fle memorije u kojoj se nalaze slike, postavke i odreeni delovi operativnog software-a), modem (sa brzinom prenosa podataka od 33,6 kilobita u sekundi), displej (pasivno-matrini LCD rezolucije 640 x 480 piksela i dimenzija 13 x 18 cm sa 12-bitnim spektrom boja to znai da se na displeju moe pojaviti 4100 razliitih boja, pri emu displej zajedno sa ramom nije nita deblji od obinog rama za slike), kontrole (jedina dva kontrolna dugmeta su jedno za podeavanje osvetljenosti slike, a drugo za paljenje displeja ili za prikljuivanje na Internet) i operativni sistem (tzv. PSOS koji je dizajniran za upotrebu u ureajima kao to su PDA-ovi, oprema za elektronsko testiranje i sl.). Digitalni ramovi za slike naredne generacije e biti u stanju da odtampaju slike po izboru (ili na specijalnom lokalnom tampau ili na tampau Web sajta kompanije proizvoaa digitalnog rama odakle e nam slike biti poslate potom), da putaju snimljenu muziku zajedno sa svakom slikom, posedovae CompactFlash memorijski otvor u svrhu prikazivanja slika direktno sa digitalnog foto-aparata, kao i daljinski upravlja za podeavanje rama.

- Kako se pravi vatromet?

Svetlee rakete, baklje, prskalice i svi drugi svetlei emiteri koji se mogu primetiti na vatrometima predstavljaju samo razne tipove pirotehnikih sprava. Tako se svetlee rakete sastoje od baruta (smee uglja, sumpora i kalijum nitrata) u zaptivenoj papirnoj cevi sa fitiljem na jednom svom kraju. Da bi se dobila to svetlija eksplozija, ugalj u barutu se u odreenoj meri zamenjuje sa aluminijumom. Takoe, da bi se dobila dimna zavesa, dovoljno je samo zapaliti smeu kalijum nitrata i nekog eera. Za razliku od raketa koje prave veoma kratkotrajne i intenzivne bljeskove svetlosti, prskalice stvaraju dugotrajnije (i do po nekoliko minuta) izrazito svetle tueve svetlosti. Zbog itave loptice varnica koja okruuje zapaljenu prskalicu, one se esto nazivaju i pahuljastim prskalicama. Svaka prskalica se sastoji od goriva, oksidansa, praha gvoa ili elika i nekog vezivnog sredstva. Oksidujue sredstvo esto moe biti kalijum nitrat, gorivo je najee smea uglja i sumpora, dok vezivno sredstvo moe biti obian kuhinjski eer (glukoza) ili skrob. Pomeane sa vodom, ove hemikalije formiraju kau kojom se oblau metalne ice. Bitno je da gorivo i oksidans budu zastupljeni u tano odreenom odnosu kako prskalica ne bi isuvie brzo izgorela (kada je previe oksidansa prisutno) ili kako se ne bi ugasila. Suenjem ice, prethodno natopljene u zapaljivu smeu, dobija se prskalica. Takoe, pirotehnike naprave koje se koriste u vatrometima veoma esto sadre i prahove aluminijuma, gvoa, elika, cinka ili magnezijuma. Ove metalne pahulje se tokom gorenja prskalica zagreju do usijanja tako da i same poinju da emituju svetlost raznovrsnih boja. Na vatrometima se najee koriste specijalne sprave koje se sastoje od suda u obliku eline cevi u kojoj eksplodira barut to dovodi do lansiranja loptice koja se sastoji od sredinje cevi (iji sastav odgovara sastavu jedne svetlee rakete) umoenoj u smeu baruta i tzv. zvezda (malih kuglica iji sastav odgovara sastavu prskalica). Sa trenutkom lansiranja, fitilj sprave se pali i na odgovarajuoj nadmorskoj visini varnica sa fitilja dolazi u kontakt sredinjom cevi to izaziva eksplozivno paljenje baruta, a zatim i cele sprave. Eksplozija pali zvezde koje poinju da emituju iskre svetlosti u svim pravcima. Putanja koju opisuje svetlost ovakve sprave na nebu zavisi od rasporeda zvezda u njoj. Tako, ako su zvezde rasporeene u krugu sa barutom u unutranjosti kruga, dobiemo na nebu kiu svetlosti rasporeenu po krugu.

- ta su to sintetike morske koljke?

Jedna vrsta morskog pua pod imenom abalon ve milenijumima marljivo grade svoje kuice kombinujui kalcijum karbonat (krenjak) i prirodni polimer stvarajui pri tome materijal koji je 1000 puta jai od materijala koji bi nastao nasuminim kombinovanjem ove dve komponente. Naunici iz amerike Nacionalne laboratorije Sandia u Albukerkiju uporno pokuavaju da imitacijom prirode naprave identini koljkasti materijal koji bi mogao da nae izuzetnu primenu u raznim ureajima budunosti, poev od soiva otpornih na ogrebotine pa sve do nesalomivih vetrobrana. Abaloni se nalazi na obalama svih toplih mora osim zapadnog Atlantika, a njihove kuice se esto koriste za pravljenje ogrlica. Abalon kreira svoju kuicu uz pomo organskih polimernih molekula koji upravljaju strukturnim rasporeivanjem neorganskih molekula (odnosno krede) dizajnirajui tako izuzetno otpornu strukturu praktino molekul po molekul. Naunici iz Sandia laboratorije su dugo tragali za polipeptidnim molekulom koji bi u formiranju imitacije koljke odigrao ulogu koordinatora neorganskih molekula. Ovi, neorganski molekuli ne bi trebalo da budu molekuli kalcijum karbonata ve komponente mikroipova koji bi u sluaju da ovaj projekat uspe bili toliko mali da bi mogli da predstavljaju komponente kompjutera koji e moi da stane u jednu morsku koljku. Sistemom eliminacije, naunici su doli do samo nekoliko polipeptidnih molekula koji bi mogli da igraju ulogu potencijalnog koordinatora u strukturnoj izgradnji materijala. Neke gradivne jedinice ovih proteina su se pokazale izuzetno selektivnima u vezi sa materijalom sa kojim se kombinuju. Tako su pronaeni peptidi koji bi se vezali za jedinjenje odreenog kristalnog poretka, ali ne i za isto jedinjenje druge polimorfne modifikacije. Ovi peptidni konstruktori zatim meusobno povezuju zakaene mikroskopske parie u slojeve jednistvenog materijala. Na taj nain se uz pomo peptidnih molekula kao nosaa pojedinanih molekula od dna do vrha formira materijal koji po nainu izgradnje potpuno imitira nain izgradnje oklopa koljki ili kuica pueva.

- ta su to polimerne perle?
Slino perlama koje se niu na ogrlici, i mikroskopske polimerne loptice se mogu povezivati tako da formiraju dugake malecne ogrlice koje e nalaziti izuzetne primenu u materijalima budunosti, a pre svega u optoelektronskim i magnetnim ureajima. Poluprovodniki i drugi neorganski kristali (kao to je npr. silicijum) predstavljaju osnovu elektronskih i drugih tehnologija, ali izuzimajui male promene koje se deavaju sa dodavanjem stranih atoma u njihovu kristalnu strukturu, njihove hemijske osobine su u sutini fiksirane. S druge strane, modifikovanjem monomernih jedinica u polimernim molekulima na bazi ugljenika mogu se neogranieno menjati osobine materijala, a time i nalaziti nova polja njihove primene. Naunici iz amerike Nacionalne laboratorije u Ouk Ridu u Tenesiju pronali su nain za meanje rastvora dva polimera koji se inae ne privlae. Naime, oni su izazvali toliko brzo isparavanje vode tako da polimerni molekuli nisu bili u stanju da se odvoje i umesto toga su se zajedno grupisali u mikroskopske sfere. Naunici su takoe otkrili i da se ove polimerne sfere u procesu mogu nanizati jedne na druge tako da formiraju prave mikroskopske ogrlice. Smatra se da sa isparavanjem vode, krajevi molekulskih lanaca koji vire iz sfera mogu da se povezuju gradei tako strukturu ogrlice. Ove molekulske sfere su dovoljno glatke i lagane da se svetlost moe odbijati u njima. Na taj nain se one ponaaju kao minijaturne laserske upljine. Naime, svetlost prave talasne duine moe napraviti oko stotinak krunih puteva oko svake mikrosfere. Poto su mikrosfere povezane, ove optike rezonancije mogu prolaziti izmeu njih i kretati se du ove lanane strukture. Ovaj efekat bi bio veoma koristan u optikim icama senzora i drugih svetlosnih ureaja koji mogu biti

podeeni na posebnu frekvenciju. Osim u optoelektronici, polimerne perle bi mogle da budu korisne i u magnetnim prevlakama. Naime, hvatanje magnetnih estica u okviru mikrosfera bi moglo da prui novi nain za oblaganje magnetnih ureaja za skladitenje informacija kao to su npr. hard diskovi: dovoljno je da samo obojimo namagnetisane polimerne perle.

- ta su to hologrami?
Hologrami predstavljaju fotografije snimljene pomou laserske svetlosti, u kojima se uvaju informacije o kompletnoj trodimenzionalnoj slici snimljenog tela. Na film na ijoj povrini se snima izgled predmeta, direktno se usmerava jedan laserski snop, dok se drugi snop (najee bez soiva) usmerava na film tek nakon reflektovanja od posmatranog predmeta. Dva snopa laserske svetlosti se prilikom pristizanja na film razlikuju u fazama (jer su se kretali razliitim putem) i stoga interferiraju (preklapaju se) i na filmu, tj. hologramu ostavljaju rezultujue tragove - rezultate njihove interferencije. Celokupna informacija takvog trodimenzionalnog snimka nalazi se u svakoj taki povrine, odnosno u samom interferencionom obrascu. Drugim reima, na fotoploi (hologramu) se ne vide konture predmeta, ve figure interferencije dva svetlosna polja izvornog koherentnog (laserskog) polja i rasprenog polja koje potie od snimanog predmeta. Svetle i tamne linije interferencionog obrasca sadre sve informacije o smeru, intenzitetu i fazi svetla sa snimljenog objekta. Na hologramu je sauvana i perspektivnost predmeta, pa se iz jednog holograma mogu dobiti razliite fotografije predmeta u zavisnosti od eljenog ugla posmatranja. Da bi se rekonstruisala snimljena slika, dovoljno je da hologram osvetlimo koherentnom svetlou koja e se difraktovati (pojava rasipanja svetlosnih ili nekih drugih talasa u svim pravcima prilikom prolaska kroz uzan otvor) od strane interferencionog obrasca holograma, nakon ega emo dobiti sliku snimljenog predmeta u trodimenzionalnom prostoru. Jedno od kljunih osobina holograma je to da on u svakom svom delu sadri kompletnu informaciju o celom predmetu. Naime, ukoliko osvetlimo bilo koji deo holograma, bie rekonstruisana celokupna slika, premda e ona pokazivati manje detalja nego slika dobijena sa celog holograma. Prema shvatanju mnogih naunika i filosofa, stvarni svet je ustrojen prema istim hologramskim principima tako da je Celina skrivena u svakom od svojih delova, kao na primer Kosmos u zrnu peska ili umu mora.

Umesto pogovora, pitanje broj 1001: - A ta je to ljubav?

Dragi itaoe, postoje pitanja na koja nam niko drugi do nas samih ne moe dati pravi odgovor. I ne samo to, ve postoje pitanja koja i nemaju odgovore, ili barem ne odgovore koji bi bili fiksnog i nepromenljivog karaktera. Kada bismo bili u stanju da pruimo odgovor na svako pitanje u Kosmosu, sve za ta znamo da postoji izgubilo bi svoj smisao i lepotu svoga postojanja. Zamislimo samo kako bi siromano druenje sa drugim biima i nae upoznavanje sveta kroz nadanja i verovanja koja ispunjavaju svaki novi zavijutak naeg ivota, kada bismo mogli da unapred poznajemo sve posledice naih dejstava. Stoga je u nepredvidljivosti i neznanju, u radoznalim susretima sa beskrajnim morem nepoznatog, novim otkriima i saznanjima prisutno izvorite sree ljudskih bia. Ne u nalaenju, ve u lepoti traganja; ne u cilju, ve u putu prisutna je Tajna odgovora na ovo pitanje. I nauka sa svim odgovorima kakvi

su prueni u ovoj knjizi, a koji naravno predstavljaju samo jedne od mnogih, predstavlja jednu takvu beskrajnu potragu. Najlepi odgovori nikada ne poseduju pretenzije finalnosti koja bi zatvorila polja naeg radoznalog istraivanja Prirode, ve su oni upravo usmereni ka irenju naeg uenja, ka buenju novih susreta i interesovanja, ka postavljanju starih pitanja u nove, sve vee i sve dublje saznajne okvire. Najlepi odgovori nas podstiu ne da otkrivajui ih postajemo mnogo vani, ve da se sve jae i sve radosnije divimo udesima sveta svuda oko nas. I jo neto. Najlepi odgovori nikada ne otkrivaju za nas ono to eznemo da saznamo, ve predstavljaju samo blage zvezde vodilje, puteve koji vode do naih samostalnih otkria. Dragi itaoe, doao si tako do samog kraja ove knjiga, ali to ustvari i nije kraj. Ovo je poetak jedne druge knjige, vee nego ova knjiga, vee nego sve druge knjige na svetu, knjige koja se nalazi u Tvome srcu. itanje ove knjige napisane boanskim jezikom, bilo u sebi tiho, neujno ili ponekad i na sav glas nazivamo ljubavlju. Tamo gde se spajaju svet duha svet naih toplih unutranjih tenji ispunjenih brinou prema svetu, njegovom ulepavanju i prosvetljenju, i svet materije naeg znanja i mudrog razmiljanja, raa se ljubav zbog koje i usled koje i postoji itav ovaj veliki svet. Negujmo ljubav kao jedan cvet svetlosti u naim srcima i dajmo vie nego to imamo i itav svet e tada biti na. Jer stvari zaista imaju onakav izgled kakav im dadne naa dua.