Naziv originala: The Mental Floss History of the World - An Irreverent Romp

through Civilization‘s Best Bits, Copyright 2009 HarperCollins

Prava za prevod na srpski 2009 Kompjuter biblioteka Beograd, K.B.B. - Zoin vrt

Autori: Erik Sass,

Steve Wiegand,
Urednici u Mental Floss
Glavni urednik: Mihailo Šolajić
Previdioci: Dragan Zujović,
Slobodan Šećerovski i
Dragan Stijelja-Jovanović
Lektor: Dragana Mijušković
Stručni saradnjik: Profesor istorije Zoran Milekić
Priprema za štampu: Zvonko Aleksić
Korice: Zvonko Aleksić
Ilustraciju za korice: Dobrosav Bob Zivković
CTR ploče i štampa: „Svetlost'‘ Cačak
Tiraž: 1000 primeraka
Izdanje: Drugo
Godina: 2011.
Biblioteka: Zoin vrt - Istorija
Broj knjige: 425
ISBN: 978-86-7310-445-4

Izdavač:
„Kompjuter biblioteka“
Vojvode Stepe 34
11000 Beograd
www.kombib.rs
Tel/Fax:+381-11-3096966

CIP - KaTajioru3auHja y ny6jiHKanHju

HapoAHa 6H6jinoTeKa Cp6Hje, Beorpajj

94(100)(02.027.3)
C A C , EpiiK
Smešna istorija sveta / Erik Sas i Stiv Vigand ; uz pomoć Vil Pirsona i
Magneš Hatikudur; [prevodioci Dragan Zujović, Slobodan Šećerovski i
Dragan Stijelja-Jovanović]. - 2. izd. - Beograd: Kompjuter biblioteka, 2011
(Čačak: Svetlost). - VI, 402 str.: ilustr.; 21 cm. - (Zoin vrt. Istorija; knj. br. 425)

Prevod dela: The Mental Floss History of the World / Erik Sass, Steve Wiegand.
- Tiraž 1.000. - O autorima: str. 401-402.

ISBN 978-86-7310-445-4
1. BnraHA, Cthb [ayTOp], 1951-
a) HcTopHja, onniTa
COBISS.SR-ID 186825740
 POGLAVLJE I
Afrikti i dalji razvej
pne ’ 1366 pne)
STRA N A 3

POGLAVLJEII
Haes i kentrel«
(1566 • 566 pre n.e.)
STRANA 3 3

POGLAVLJEIII
Atin«, Afeksandar i estali
(566 ■6 pre n.e.)
STRANA 6 5

POGLAVLJEIV
Ne pesteji takve
meste kae ste je Rim
(1- 566)
STRANA 9 5

POGLAVLJE V
Ne take mračne deba mračnjaštva
(566 -1666)
STRANA 12 5
 POGLAVLJE VI
Sredjfji vek
(l««« • 1366]
STRANA 1 5 5

POGLAVLJE VII
Renestmso je ređena
(1366-1575)
STRA N A 187

POGLAVLJE VIII
Rat i rebevlasništve
(1575 -17565]
STR A N A 221

POGLAVLJEIX
esleb«đ(on«. pedela, staanaciie
debrift starih nacija
(1756-1966]
STRA N A 255

POGLAVLJE X
?ad imperij«
(1966 -1936]
STRA N A 293

POGLAVLJE XI
Ivica anbisa
(1931 -1962]
STRANA 3 2 5

POGLAVLJE XII
Jedan svet
(1963 • 2667]
STRANA 3 5 9

DODATAK

Šta je sa Kanadem
STRANA 3 9 5
 ERIK SAS
V ećina ljud i sm atra d a je 99% „istorije", b arem u o n o m o b lik u u kom e
se izučava u školi, z am o rn o i d o sad n o . Z ao n a m je zbog toga, ali sada je
nem o guće izm en iti o n o što se dešavalo u našoj m iadosti.
O v a knjiga, m eđ u tim , i sam a k reira isto riju - o n a čin i isto riju zanim lji-
vom . Z ašto? Z a to što to polazi za ru k o m i H o liv u d u , čiji istorijski spektakli
drže gledaoce prikovane za sedišta. Ž e lite akciju? Im aćete je. Seks i nasilje?
U n eo g ran ičen im količinam a. M asovne ubice - p sih o p ate? M asovne ubi-
ce p o k re ć u istoriju. N ajlepše o d svega je što takve pojave zaista i p o sto je u
istoriji.
N a stran icam a ove knjige m o žete p ro č ita ti sve o b eb am a zavisnicim a od
o p iju m a, p iv u sa u k u so m piletin e, k o zm etičk im p erlam a o d testisa, tajn im
carevim a i životu zasnovanom n a d žin u . G o v o rićem o i o velikim krađam a
o d više m ilijardi dolara, tajn am a c e n traln o am eričk ih džungli, vojvotkinji
koja jaše naga k ro z grad kako bi n a terala svoga m uža da sm anji po reze, kao i
o rim skim orgijam a koje su biie skan d alo zn e čak i za sam e R im ljane.
N aravno, n ećem o zaboraviti n i značajne događaje k o ji sačinjavaju ,,oz-
biljn u “ istoriju. B iće reči i o relig ijam ak o je predstavljaju osn o v u hrišćanstva
(n e m islim o na ju d aizam ), o to m e zašto C rn a sm rt m o žd a i nije b ila tako
loša, kao i o d etaljim a zbog k o jih je 3 0 0 m ilio n a stan o v n ik a je d n e zem lje
svoje p o robljavanje p ro tu m a č ilo k ao so p stv en u ideju - sve u svem u, glavni
istorijski događaji n isu zaboravljeni.
Svaki pokušaj sm eštanja celo k u p n e istorije sveta u je d n u k n jig u neu-
m itn o nam eće o snovno p itan je : ,,D a li je sve o b u h v aćen o ?“ O d g o v o r je
jasan: nije, m ad a sm o pokušali. N a žalost, p rv u verziju našeg ru k o p isa o d
oko 5 00 m ilio n a stran ica H a rp e rC o llin s je o d b io , sa p rim e d b o m d a je

V
p ro je k at „previše am biciozan“ i d a b i k njiga b ila „preteška za n o šen je“. (Ipak,
o n a b i se m ogla uspešno reklam irati k a o p rv a k njiga vidljiva go lim o k o m iz
svem ira.) I p o re d to g a što sm o u kon ačn o j verziji izostavili n ek o lik o detalja,
sm atram o d a k n jig a koja je p re d vam a p redstavlja z a o k ru ž e n u celinu. U njoj
m o žete naći obilje zanim ljivih p o d a ta k a , zaje d n o sa o k o tri č e tv rtin e o n ih
n ajznačajnijih istorijskih događaja. Srećom , ove dve kategorije se prek lap aju
u izn enađujuće velikom stepenu.
P o jed in i ljudi sm atraju d a je istorija o zb iljn a n au k a, tak o da b ism o n a
ovom m estu m ogli ub aciti nek u svečanu p aro lu , p o p u t o n e da su „nepozna-
vaoci istorije o su đ en i na n jen o ponavljanjel'* To, m e đ u tim , ne m o ra uvek
b iti tačno. K ao što ćem o vid eti n a n a re d n im stranicam a, istorija je p re p u n a
lju d i koji su o njoj sam oj znali m n o g o , ali su i dalje n e p re k id n o p o navljali
iste grešjse iz prošlosti.
Ipak, značaj p ro šlo sti se ne sm e zanem arivati. Isto rija m ože b iti zabavna,
uzbu dljiva, srceparajuća i nenad m a šn a. O n a nas m ože nasm ejati, o d u z e ti
n a m d ah, n aterati nas n a p lač i slično. P o re d toga, istorija n am uliva nadu.
U p ravo zbog to g a zvanični istoričari vero v atn o im aju p ravo: u z m alo sreće
m o žem o i n au čiti n ešto što će nam p o m o ć i d a izb eg n em o zam ke b u d u ć-
nosti.
Pozivam o vas d ap ažljiv o i sa u živanjem p ro č ita te o v u k n jig u i d a p o k u -
šate nešto i da naučite. R azlog je jed n o stav an : n ak o n knjige sledi test, koji
se zove b u d u ćn o st,

* D ž o rd ž S antajana

VI
 UKRATKO
ostoji barem jedna činjenica koja je karakteristična

P za sva ljudska bića: oni su uvek gladni. Kada je sa-

vremeni čovek (H om o sapiens sapiens) napustio Afriku radi osvajanja
ostatka sveta pre više od šezdeset hiljada godina, svoja utočišta je nalazio u bli
izvora hrane, pri čemu su bogatije oblasti po pravilu bile i gušće naseljene. Poje-
dine grupacije su naselile šume i okrenule se lovu, dok su drugi birali pašnjake
na kojima su uzgajali krda goveda. Stanovnici Kamenog doba iz priobalnog dela
Meksika jeli su morske ljuskare, ostavljajući iza sebe ogromnu gomilu njihovih
oklopa i školjki dužine 240, širine 90 i visine 21 stopu.
Postoji još jedna osobina karakteristična za ljudski rod: ne volimo ništa da
delimo. Razna plemena su od davnina vodila bitke zbog teritorija, pri čemu su
pojedina bivala potisnuta na negostoljubive terene — nomadi su, sa druge stra-
ne, veoma uspešno koristili ionako ograničene resurse. Arapi su, primera radi,
pokorili celo Arabijsko poluostrvo zahvaljujući tome što su uspeli da pripitome
kamilu, izdržljivu pustinjsku životinju pomoću koje su savlađivali velika rastoja-
nja između bogatih oaza. Narodi Centralne Azije su se okrenuli uzgoju konja i
ovaca, prelazeći i po više hiljada milja u potrazi za izdašnim pašnjacima. Inuiti su,
sa druge strane, naučili da prave kuće od leda.
Kada je u pitanju broj kalorija koje je moguće dobiti po atu površine, žitarice
mogu nahraniti znatno veći broj ljudi u odnosu na ribolov, lov ili uzgajanje doma-
ćih životinja. Čovek je otpočeo sa uzgojem žitarica oko 9000. pre n.e., nakon čega
se ova delatnost brzo proširila na čitavu planetu, uz značajan porast populacije (ah,
da, Ijudi obožavaju i seks, i to prilično) u žitorodnim područjima. Uskoro je čove-
čanstvo proizvodilo dovoljnu količinu hrane, tako da je jedan deo populacije mo-
gao da napusti rad u polju i da se posveti raznim zanatskim delatnostima, Nakon
grnčara, tkača i zidara uskoro su se pojavili i krojači, stručnjaci za štavljenje kože,
rudari i druge zanadije. Naravno, tu spada i „najstariji" zanat na svetu.
O ko 8000. pre n.e. počinju da se javljaju i prvi organizovani oblici ljudske
civilizacije - pod tim podrazumevamo ljude koji žive u zasebnim naseljima. Za-
nadije se udružuju u privremene logore radi zaštite od rivalskih grupacija i lakše
razmene dobara.
 Naselja istovremeno postaju i sedišta prvih oblika vlasti - u najvećem broju
slučajeva to su bile nasledne monarhije nastale od starih plemenskih organa
upravljanja. Danas se malo zna o prvim obliđm a vlasti, m ada istorija smatra da
je tadašnja vlast bila skoncentrisana u jednoj porodici ili klanu i da je prenošena
sa generacije na generaciju, sa dom inantnim muškarcem na čelu. U preistoriji
su verovatno postojale zajednice zasnovane na m atrijarhatu (sa ženom u sredi-
štu), kao i one zasnovane naprim itivnim oblicima demokratije (bez lidera), ali
su takvi oblici organizovanja nestali do perioda kada istorija počinje da se bele-
ži. Prvim civilizacijama je po pravilu upravljao jedan čovek - kralj. Muškarci su
od togperioda imali skoro apsolutni m onopol na vlast.
D užnosti kralja su bile jednostavne: zaštititi svoje podanike. Ljudi su ve-
rovali da autoritet kralja potiče od besm rtnih bogova, tako da su vladari bili
tesno povezani sa religijom od sam ogpočetka. U pojedinim oblastima kraljevi
su istovremeno bili i najviši sveštenici, zaduženi za obrede žrtvovanja i druge
ceremonije koje obezbeđuju dobru žetvu. U drugim kraljevstvima vladari su
tesno sarađivali sa glavnim sveštenicima ili su angažovali proroke radi prori-
canja budućnosti.
I pored toga što je opasnost često dolazila i od susednih kraljevstava, naj-
veću pretnju prvim civilizacijama predstavljala je priroda, kojom su upravljali
nevidljivi bogovi. Suše, poplave i druge prirodne katastrofe često su uništavale
useve, donoseći glad i bedu. U prevodu: smatralo se da su bogovi zadovoljni
kraljem ukoliko su njegovi podanici imali dovoljno hrane. Zbog toga ne izne-
nađuje činjenica da je stvaranje rezervi žitarica obično bio prvi potez svakog
vladara širom „civilizovanog" sveta.
Da bi takav sistem obezbeđenja hrane funkcionisao, vladari su tražili od
svojih podanika da nakon dobrih žetvi odvoje određenu količinu žitarica, koju
bi zatim koristili u slučaju nestašica. Z ito je skladišteno u velikim postrojenji-
ma izgrađenim od kamena ili od cigli od blata, tzv. ambarima. Sveštenici su
bili zaduženi za evidentiranje količine žitarica koje je predao svaki pojedinačni
zemljoposednik.
Da bi mogli efikasno da evidentiraju količine predatog žita, sveštenici su
izumeli pismo. Beleženje količina, imena i datum a na glinene pločice je dovelo
do pojave računovodstva i bankarstva. U brzo su i obični sm rtnici otpočeli sa
prebrojavanjem (kvantifikacijom) svojih stada, alatki i razne luksuzne robe. Sa
širenjem pisanog jezika na široke slojeve društva, zanatlijama u gradovima su
se ubrzo pridružili novi specijalisti - trgovci, bankari i notari. N akon pojave
pisma ubrzo su se pojavili i prvi komercijalni ugovori (jednostavni sporazumi
tipa ,,Za ove četiri svinje dužan si da mi predaš dve krave u naredna tri dana“ -
to svakako nisu bili glamurozni ugovori).
Postoje, međutim, i zajednice koje se nisu opredelile za stacionarne uslove
života i zemljoradničke poslove. Razlike između nomada i gradskog stanovništva
izazivale su brojne sukobe. Akumulisano bogatstvo u gradovima u obliku viška
žitarica i drugih dobara prirodno je privlačilo pažnju ljudi koji su imali znatno

4 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
i cJ.i život izvan gradova. Nomadi su obično imali znatno taktičko preimućstvo
u odnosu na gradsko stanovništvo, tako da su ljudi iz divljine, vični ratovanju na
konjima, dugo terorisali obične farmere na periferiji gradova. Nomadske pretnje
postoje i danas - bez obzira što je moć stacionarnih ljudskih zajednica značajno
inrasla već do 1500. pren.e. Istorijacivilizacijejepričao nomadima.

KALENDAR DOGAĐAJA
2.500.000. pre n.e. Homo habilis, najstariji predak sd
pračoveka, počinje da koristi kamene A
alatke u Africi.
2.000.000. pre n.e. Različiti preci pračoveka naseljavaju
čitavu planetu.
1.500.000. pre n.e. Hominidi ovladavaju vatrom.
300.000. pre n.e. U Evropi se pojavljuju neandertalci.
150.000. pre n.e. Sahara je prekrivena gustom vegetacijom.
130.000. pren.e. U Africi se pojavljuje savremeni čovek, Homo
sapiens sapiens.
60.000. pre n.e. Homo sapiens sapiens naseljava čitavu planetu.
10.000. pren.e. Led na polovima počinje da se topi, uz podizanje
nivoa mora za četiri stotine stopa.
9000. pre n.e. Natufijanska kultura počinje sa uzgojom psenice;
rađa se poljoprivreda.
7500. pre n.e. Javljaju se prvi gradovi u svetu - Katal Hujuk i Jerihon.
5300. pre n.e. Sahara postaje pustinja.
5000. pre n.e. Stanovnici napuštaju Katal Hujuk i Jerihon iz
nepoznatih razloga.
4500. pre n.e. Osnivaju se prvi sumerski gradovi, Eridu i Ur.
4000. pre n.e. U Egiptu sejavljaju prvi gradovi.
3100. pren.e. Ujedinjenje Egipta pod faraonom. Egipattako
postaje prva država u svetu.
3000. pre n.e. Početak prve civilizacije u Kini (kultura Longšan).
2600. pre n.e. Procvat Harapan đvilizacije u dolini reke Ind.
2530. pre n.e. Egipćani završavaju veliku Keopsovu piramidu.
2200. pre n.e. Amoriti osnivaju Vavilon.

A f R IK A I DA LJI RA ZV O J 5
 1900. pre n.e. U Kini na vlastdolazi prva kraljevska porodica,
dinastija Ksia.
1750. pre n.e. Avram napušta Ur i odlazi u Kanan.
1700. pre n.e. Nestanak civilizacija Harapan.
1600. pre n.e. Indoevropljani uspostavljaju kraljevstva Hetiti i
Mitani u Mesopotamiji.

ZAVRTIMO PLANETU

Plodonosrti srp
Prva veća naselja u istoriji bila su Jerihon na teritoriji današnjeg Izraela i Ka-
tal H ujuk na teritoriji današnje istočne Turske. O ba su osnovana oko 8000. pre
n.e. u zapadnom delu tzv. „plodonosnog srpa“, bogatog poljoprivrednog pojasa
koji zahvata Srednji istok, sa Mesopotamijom (današnji Irak) u istočnom delu.
Navedeni gradovi su predstavljali „prvi pokušaf: oni nikada nisu dostigli veli-
činu gradova iz kasnijih civilizacija, a njihovo gašenje i nestanak je povezan sa
nerazjašnjenim okolnostima.
U periodu od 8000. pre n.e. do
7000. pre n.e. Jerihon je imao oko dve
— ŠAMAR ZADOVOLJSTVA
hiljade stanovnika, koji su živeli u pra-
Vavilonski kraljevi su irnali poseb- vougaonim kućama sa malterisanim
nu ulogu tokomfestivala Akitu koji zidovima i podovima, a bile su okru-
jeoznačavao Novu godinu: dobijali žene zaštitnim kamenim zidovima.
su takvu šamar'činu koju su mogle Stanovnici Jerihona su praktikovali
da osete i njihove majke. Taj ritual određene verske obrede u kojima su
je bio deo šire ceremonije pročišće- koristili lobanje ukrašene školjkama.
nja grada. Protokol je predviđao da
Katal H ujuk je bio veći: najstariji do
kralj dođe u hram Marduka, vrhun-
sada otkriveni slojevi koji prekrivaju
skog vavilonskog božanstva, gde
32 jutra potiču iz 7500. pre n.e., kada
bi izjavio da tokom protekle godi-
je grad imao oko šest hiljada stanov-
ne nije uradio ništa loše - poput ša-
maranja nekog odsvojih podanika, nika. Katal H ujuk je bio povezan sa
na primer. Vrhovni sveštenik bi za- mrežom seoskih naseobina koje su se
tim udario kralju veoma jak šamar; protezale više stotina milja oko grada.
eventualne suze u kraljevim očima G rad je istovremeno bio i glavni reli-
bi predstavljale siguran znak da on giozni i trgovački centar. Katal H ujuk
govori istinu, nakon čega bi Mar- je napušten p o d neobjašnjivim okol-
duk odobrio njegovu vladavinu i u nostim a oko 5000. pre n.e.
narednoj godini.

6 Sm e š n a is t o r ij a sveta
 SARGON NIJE ZABORAVLJEN ------------------------ :— -----
SargonVeliki je bio prvi u dugom nizu osoba sa sličnom idejom: pokoriti
čitav svet. Kao i kod većine sličnih, i njegov zapanjujući uspeh je bio krat-
kog daha.
Legenda kaže da je Sargonova majka, koja je rodila budućeg osvajača oko
2350. pre n.e., bila„retardirana", odnosno da je bila demon ili prostituka. Pre-
ma sumerskim izvorima, Sargon je u mladosti bio kraljevski peharnik kod
Ur-Zababe, kralja Kiša. Verujući da Sargon uživa naklonost boginje Iriane,
Ur-Zababa je pokušao da ga ubije, ali je Sargon umakao zloj sudbini. On je
pronašao sledbenike među lokalnim plemenskim poglavarima, nakon čega
je osnovao novi grad, Akad, kao svoju prestonicu, odakle je krenuo u ratni
pohod. Nakon zauzeća Sumera, uključujući i grad Kiš (slatka osveta), Sar-
gon je sjmbolićno oprao svoj mač u Persijskom zalivu - na krajnjim južnim
granicama Sumera - kao znak potpune kontrole nad čitavim područjem. Ti
uspesi nisu umanjili njegove apetite, tako da je ubrzo krenuo na sever gde
je porobio Asiriju, Liban i južnuTursku, nakon čega je na istoku osvojio Elam
u Persiji (današnji-lran).
Sargon je kao mudar vladar brzo shvatio značaj trgovine i kontrole dugih
trgovačkih ruta koje su povezivale gradove. Njegovo carstvo je potpuno
kontrolisalotrgovačke puteve koji su povezivali civilizaciju Harapan u Indiji
sa Sumerom, Egiptom i mediteranskim basenom. Zahvaljujući takvoj do-
minaciji, Sargon i njegovi naslednici su stvorili ogromno bogatstvo.
Sargon je pokušao da obezbedi kontinuitet svog carstva tako što je svoju
decu postavljao na moćne pozicije. Ipak, nakon njegove smrti ključne teri-
torije su podigle pobunu protiv jednog od njegovih sinova, Rimuša, koji je
nakon toga pogubljen od strane rođenog brata, Maništušua.To je ujedno
bio i kraj Sargonovog kratkotrajnog carstva.

N akon Jerihona i Katal H ujuka pojavilo se mnoštvo gradova-država u Me-

sopotamiji, koji su pripadali sumerskoj civilizaciji. Najpoznatiji su bili gradovi
Eridu i Ur, koji su osnovani između 4500 i 4000. pre n.e., U ruk i Lagaš (3500.
pre n.e.), Kiš (3200. pre n.e.) i N ip u r (3000. pre n.e.). Bez obzira na neprekid-
ne međusobne sukobe, ovi gradovi su delili isti jezik, kulturu i religiju.
Navedeni gradovi su bili mali prem a savremenim standardim a: najveći
od njih, U ruk, imao je najviše šezdeset do osamdeset hiljada stanovnika na
vrhuncu svoje moći. I pored toga, izm eđu gradova su postojali neprekidni
sporovi, prvenstveno zbog sukoba zem ljoposednika oko granica imanja.
Kada bi sporovi dostigli vrhunac, gradovi bi stupali u otvorene ratne sukobe.
Sumerski kraljevi su već im ali stajaće vojske, m ada je do sukoba u tim vreme-
nim a dolazilo uglavnom spontano, pretvaranjem gradskog skupa u razjarenu
gomilu. Ratnici su obično bili naoružani kopljim a, buzdovanim a i dobrim
starim kamenjem.

A f R IK A I D A I.JI RAZV O J 7
 U političkom smislu, na čelu svakog grada nalazio se lugal, ili „prvi čovek“,
kralj, drugim rečima. Raspodela vode radi navodnj avanj a je bilo osnovno zaduženje
vladara. Vode nije bilo dovoljno, tako da su gradske vlasti bile zadužene za nad-
zor vodosnabdevanja i za formiranje privremenih radnih timova za održavanje
kanala za navodnjavanje i brana nekoliko puta godišnje.
„Prvi čovek“ je obavljao svoje poslove zajedno sa vrhovnim sveštenikom
gradskog kulta, koji je upravljao religioznim ceremonijama i prikupljao daro-
ve za božanstva. Stanovništvo Ura je
slavilo boga Sunca pod im enom U tu
----- NEGOSTOLJUBIVI SUSEDI ili H adad, poglavara skupine bogova
u kojoj su bili Inana ili Ištar, boginja
Sa porastom dominacije Vavilo- plodnosti, proleća, oluja, ljubavi i
na u drugom milenijumu pre n.e. braka, i Ereskigal, njena sestra blizna-
javljali su se i novi problemi. Oko kinja, boginja smrti.
1900. pre n.e. u području severno
Najznačajniji religiozni obred
od današnjeg Bagdada divlje ple-
je bio prolećni festival setve, koji je
me Asiraca uspostavilo je sopstve-
nu civilizaciju duž reke Tigar, koja označavao i sumersku N ovu godinu.
je bila koncentrisana u gradovima Tokom dvanaestodnevnog festivala
Asur, Niniva i Nimrod. Asirci su sveštenici su obavljali sopstveno pro-
uglavnom živeli radi borbe i bili su čišćenje, prinosili životinjske žrtve i
znatno ratoborniji od svojih južnih nadgledali kraljevske molitve koje su
suseda,a posedovali su iodređene tražile božansku pomoć. Tu je bila i
'prednosti. Pored toga što su us- predstava u vidu posete ,,bogova“ na
pešno gajili konje, oni su ovladali rečnim dereglijama, kao i simulacija
i izradom gvozdenih alatki i oružja, bitke koja je predstavljala borbu do-
znatno oštrijeg i smrtonosnijeg od bra i zla. D osta vremena je odvajano
vavilonskog oružja sačinjenog od za bankete i prijeme, kao i za sve osta-
bronze. Oko 1500. pre n.e. Asirci le kvalitetne zabave.
su još uvek bili samo gomila selja-
Sa širenjem poljoprivrede širi se
ka, zaostala sredina u odnosu na
i civilizacija, uz istovremenu pojavu
Mesopotamiju, ali su istovremeno
novih igrača na sceni. N a teritoriji
bili organizovani, ambiciozni i želj-
ni borbe. Obratite pažnju na ovaj današnjeg severnog Iraka dalji (i oči-
prostor! gledno ambiciozniji) rođaci Sume-
ra — A m oriti — oko 2200. pre n.e.
osnivaju veliki grad Vavilon. Vavilon
je rastao znatno brže u odnosu na
prve države-gradove i veoma brzo je prerastao starije sumerske urbane centre.
Na vrhuncu svoje moći oko 1700. pre n.e., u vreme kada je postao regionalni
trgovački i zanatski centar, Vavilon je imao oko dve stotine hiljada stanovnika.
Poput stanovnika starijih sumerskih gradova Ura i Uruka, Vavilonci su izgra-
dili ogroman hram - stepenastu piram idu sa svetilištem na samom vrhu - na taj
način su tokom religioznih obreda bili bliži svojim božanstvima.

S m e Š N A IS T O R IJ A S V E T A
 lifiipat: pobednik prvog
ou’dudržavnog takmičenja
Kgipat se obično predstavlja kao
|>i v.i ljudska civilizacija, mada su
Hicpivi gradovi nastali nešto kasnije
i>d sumerskih, negde oko 4000. pre
ii c. Ipak, nekoliko stotinagodina ne
pmlstavlja značajniji faktor u tom
vii-menu neznatnih promena. Kada
hi «• organizovalo takmičenje u ve-
liiini, Egipat bi pobedio bez ikakve
iniikc. O ko 3100. pre n.e. Egipat
|r postao prva svetska megadržava,
Koj.i je objedinila skoro pet stotina
milja teritorije od M editerana do
pi vih katarakti (vodopada) na Nilu.
Kiraoni koji su vladali Egiptom bili
mi najmoćniji Ijudi na svetu, a nji-
liova moć je trajala znatno duže od
moći sumerskih kraljeva.
Egipat je ujedinjen pod polu-
initskimkraljem (ilikraljevima) Me-
ncsom, koji je osnovao Prvu Dina-
siiju, zajedno sa gradom Memfisom
smeštenim južno od delte Nila, koji
je predstavljao egipatsku prestonicu.
Pojedine legende govore o sukobima
između severnog i južnog Egipta, ali
su ove oblasti na kraju ujedinjene
zahvaljujući Nilu. Egipatska kultura
i religija bila je skoncentrisana oko
ovc reke, čiji su ciklusi određivali i
strukturu samog egipatskog društva
tokom hiljada godina. (C ak i danas
ogromna Asuanska brana kontroliše
poplave duž Nila.) Tokom zimskih
meseci u planinskom delu Etiopije,
gde je N il izvirao, padali su obilni
snegovi. Sa topljenjem snega u pro-
leće nivo N ila je rastao i reka je pre-
krivala plavne ravnice u donjem delu svog toka, u Egiptu. N akon mesec dana
Nil bi se povlačio u svoje korito, ostavljajući debeo sloj plodonosnogm ulja na
A F R IK A I
DAJTEIMETOM
BOŽANSTVU-------------------
Amonova moć je među aktivnim
božanstvima bila predstavljena u
obliku boga Sunca koji se nazivao
Ra. Ra je imao telo čoveka i glavu
sokola, sa krunom u obliku sunca.
On je svakoga dana prelazio preko
nebesa u zlatnom brodu, nakon
ćega je odlazio u podzemni svet
gde je provodio noć u borbi pro-
tiv Smrti, da bi se sledećeg jutra
nakon pobede ponovo pojavio na
nebu. Ra je bio patron faraona i
simbol njihove moći.
Prvi bog smrti (da, postojalo je
više takvih bogova) bio je Anubis,
sa telom čoveka i glavom šakala.
On je bio vrhovno božanstvo sa-
hrana, zadužen za merenje srca
pokojnika radi utvrđivanja isprav-
nosti njegovog ponašanja tokom
života. Drugi bog smrti, Oziris, pre-
uzeo je ulogu vodećeg božanstva
podzemnog sveta oko 2000. pre
n.e. Njegova priča je zaista bizar-
na: kada ga je suparnički bog ubio
i isekao na komade, Ozirisova se-
stra i žena (!) Isis je ponovo sasta-
vila čitavo telo osim penisa, koga
je zamenila drvenom replikom.
Egipćani su slavili mrtvog Ozirisa,
zajedno sa svim drvenim delovi
ma. Isrs,„boginja majka", obično je
predstavljana sa krunom od krav-
Ijih rogova i diskom u obliku s'un-
ca Ona je bila patron kraljevskog
prestola, čvrsto vezana za moć i
dostojanstvo faraona.
DALJI RAZV O J 9
okolnim posedima. Zahvaljujući tim nanosim a Egipat je postao žitnica antič-
kog sveta.
N il je često imao i rušilačku moć tokom poplava, tako da ne iznenađuje
činjenica da su Egipćani smatrali da on ima božansku moć. N il je zaista pred-
stavljao univerzum koji su kontrolisali bogovi, čiji gnev su ublažavali svešteni-
ci. Prvi bog je bio prim ordijalni d u h pod im enom Am on, predstavnik haosa
koji je vladao pre formiranja univerzuma. To je bio nevidljivi otac koji je po-
sedovao moć kreiranja - tačnije, on je kreirao samog sebe (paradoks). Njegovo
ime u prevodu znači „Onaj koji je skriven", zbog čega je prirodno uvek stajao
u pozadini.
Svaki faraon je bio predstavnik jednog božanskog duha, koji je prelazio sa
jednog faraona na drugog. To je ujedno i osnovna razlika u poim anju božan-
stva između Egipta i Mesopotamije. N a čelu vlasti u M esopotamiji nalazio se
„prvi čovek“ koji je upravljao zajedno sa najvišim sveštenikom, dok je u Egiptu
faraon istovremeno bio i vladar i sveštenik, ali i živo božanstvo.
Smrt faraona je pratio veličanstveni obred sahrane, koji je obezbeđivao
njegovo vaskrsnuće u zagrobnom životu. Običaj građenja piram ida kao grob-
nica za mrtve kraljeve nastao je oko 2700. pre n.e., kada je izgrađena stepenasta
piram ida za faraona Džosera u Sahari. G radnja piram ida nije uvek proticala
bez problema. Najupečatljiviji prim er je piram ida Snefru, izgrađena u Dašuru

----------------------- 1------------------------------------ OBIČNA JELA

Šta sujeli naši preci? Egipat je najpouzdaniji izvor podataka o ishrani utim
davnim vremenima. Prastanovnici Egipta su pravili kašu od pšenice i ječ-
ma i pekli hleb koji je ličio na današnju pitu. Ponekad su hlebu dodavali
smokve, med, maslac ili ulje pomešano sa biljkama radi poboljšanja ukusa.
Pivoje bilo važan prehrambeni proizvod koji je konzumiran uz svaki obrok,
zajedno sa hlebom.
Stanovnici Egipta su pravili maslac, a postoje i indicije da su pravili i odre-
đenu vrstu sira, mada nema podataka o njegovom sastavu, kao ni o ukusu.
Kada je u pitanju povrće, Egipćani su koristili cveklu, krastavac, crni luk,
rotkve, beli luk, repu, leblebije, pasulj, praziluk, sočivo i zelenu salatu. Jeli
su i meso, mada je to pretežno bila hrana bogatih,doksu ga siromašni slo-
jevi retko koristili. Više klase Egipćana jele su govedinu, ovčetinu, antilope,
gazele, kozoroge i hijene. (Svinjetinu nisu koristili, zato što su smatrali da
svinje prenose gubu.)
Siromašni slojevi su pretežno koristili domaću i divlju živinu, uključujući
patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Obilje ribe u Nilu je
svakako predsatvljalo osnovni izvor proteina u ishrani siromašnih. Najviše
su še koristili smuđevi, somovi i Cipli. Za dezert, Egipćani su upotrebljavali
slatko voće poput smokvi, urmi, pomorandži, grožđa i lubenica.

10 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
nko 2600. pre n.e.: njeni graditelji su na pola poslaprim etili da su stranice pre-
više strme, nakon čega su drastično smanjili uglove i tako dobili osm ostraničnu
strukturu koja je vidljiva i danas.
Velika piramida je najveća građevina te vrste ikada podignuta: njena visina
i/.nosi 481 stopu, dužina stranica je 756 stopa. Sačinjena je od 2,3 miliona gra-
nitnih blokova težine po 2,5 tone, dok je njena fasada izrađena od 144.000 blo-
kova belog krečnjaka, koji su naknadno korišćeni za gradnju drugih piramida.
Piramidaje izgrađena između 2550 i 2530. pre n.e. u čast faraona Kufua, koji je
u Grčkoj bio poznat pod imenom Keops. Za izgradnju takve masivne strukture,
koja prekriva više od 13 jutara, bilo je potrebno više od 100.000 radnika i 20
godina. Tehnika gradnje piramida nije razjašnjena do današnjeg dana.

Indija
Ko je poharao Harapane?
Savremena istorija raspolaže ograničenim podacim a o civilizaciji Harapa-
na koja je nastala oko 2600. pre n.e. u dolini reke Ind, na teritoriji današnjeg
Pakistana i Indije. Ipak, to je jedna od najzanimljivijih ranih civilizacija, prven-
stveno zbog visokog stepena organizovanosti njihovih gradova.
M ohenjo-Daro, koji je poput sumerskih gradova bio izgrađen od cigala od
blata i drveta, odličan je prim er za takvu tvrdnju. Pretpostavlja se da je grad
imao oko trideset i pet hiljada stanovnika lcoji su očito cenili higijenu - grad je
imao sistem za odlaganje srneća, akvadukte koji su snabdevali fontane svežom
vodom, kao i javna kupatila u kojima su podzemne peći grejale vodu. Siroke
ulice su bile postavljene u obliku rešetke, sa zonama koje su razdvajale stambe-
ne i komercijalne aktivnosti. M ohenjo-D aro je posedovao veliki ambar, javni
bunar i tvrđavu sa impresivnim kulama. Pored toga, grad je imao i dva „skup-
štinska" zdanja u kojima su održavani zborovi građana.
Harapanski pisani jezik nije dešifrovan do današnjeg dana. Pismo je imalo
oko četiri stotine karaktera, a njegovi tragovi se mogu naći na velikim javnim
,,bilbordima“, kao i na raznim glinenim i bronzanim pločama. D okum enta su
kreirana tako što su notari urezivali rečenice ili fraze u kamene pečate, sa kojih
je tekst prenošen pritiskom na vlažne ploče. Bronzani dokum enti su korišćeni
isključivo za posebne ceremonijale.
H arapanska religija je takođe obavijena velom tajne. Slike čoveka u po-
ložaju lotosa sa rogovima (ili sa šeširom na kom e su se nalazili rogovi) uka-
zuju da su H arapani verovatno upražnjavali k u lt bika. A rheolozi su pronašli
i male statue žena sa zaobljenim stomacima, koje verovatno predstavljaju
sim bol boginje plodnosti. H arapani su sahranjivali svoje m rtve sa glavom
okrenutom na sever, ostavljajući uz njih posude sa hranom , alatke i oružje
koje će im zatrebati u zagrobnom životu.

A F R IK A I D A LJI RAZV O J 11
 Tokom devetstotina godina postojanja M ohenjo-D aro je šest ili sedam
p uta potpuno rekonstruisan nakon katastrofalnih poplava. H arapanska civi-
lizacijajepotpuno ncstala verovatno oko 1700. pre n.e. nakon razornih popla-
va, zbog invazije drugih naroda (verovatno Indoevropskih plemena) ili usled
kombinacije tih uzroka.

Kina:
Gradnja zidova, grnčarija, žrtvovanje dece
Prvi kineski gradovi pojavili su se za vreme kulture Longšan, civilizaci-
je Kamenog doba koja je postojala u periodu od 3000. pre n.e. do 1500. pre
n.e. sa oko 50 zasebnih gradova raspoređenih duž Ž ute reke. Pripadnici ove
civilizacije su svoje gradove okruživali dubokim rovovima i velikim zidovima
izrađenim od nabijene zemlje. Pojedini gradovi su bili okruženi zidovima čija
je dužina prelazila četiri milje. Jake fortifikacije su već od tog perioda postale
jedno od glavnih obeležja Kineza - čak i kineska reč koja označava grad (ch-
eng) potiče od reči zid.
Prvobitna kineska religija bila je zasnovana na slavljenju i poštovanju pre-
daka, koji su imali odgovarajuću poziciju u širem univerzumu sa vrhovnim bo-
žanstvom na čelu skupine bogova koji su predstavljali sunce, mesec, vetar, kišu i
ostale prirodne sile. Sveštenici su otkrivali volju duhova urezivanjem pitanja na
koje žele odgovor na „magične kosti“, koje su zatim držali u vatri sve dok ne pu-
knu i na taj način daju odgovore tipa ,,da“ ili ,,ne“. Natpisi na magičnim kostima
su prvi tragovi pisanog jezika u Kini.
Za vreme civilizacije Longšan nastala je i izvrsna crna grnčarija, uključujući
i krhke posude za vino, činije i posude za sagorevanje tamjana. Neke od tih po-
suda imaju zidove koji su debljine Ijuske jajeta, ali su nekim čudom ipak saču-
vanc do današnjih dana. Kao i ostale rane civilizacije, i narod Longšana je ove
posude postavljao u grobnice bogatih ljudi radi olakšanja zagrobnog života.
Tokom ovog perioda, kinesko društvo je već bilo organizovano oko patri-
jarhalnih klanova (porodice sa muškarcem na čelu), koji dom iniraju kineskom
kulturom praktično do današnjih dana. Longšanska kultura otkriva i dokaze
velikog socijalnog raslojavanja: među više od 1500 grobova na Taosi groblju
samo devet sadrži veći broj dragocenih objekata, dok ostali praktično ne sadr-
že nikakve artefakte.

Prestonica mora bitipravougaona u osnovi. Na svakoj strani osnove mo

raju postojati kapije koje vode na devet glavnih ulica, koje presecaju grad
i kreiraju sistem rešetke.

- Book of Diverse Craft, Kina, tekst u kome su zapisane mnoge antičke

mudrosti.

12 Sm e š n a is t o r ij a sveta
 Dugo se smatralo daprva nasledna monarija u Kini, dinastija Ksia, pripada
mitu, sve dok nisu otkriveni tragovi kulture Erlitou, civilizacije iz bronzanog
doba koja je nasledila civilizaciju Longšan. Prema najranijim istorijskim zapisi-
ma, otac osnivača dinastije Ksia, Gun, izgradio je grad radi zaštite kralja i naro-
da. Takvi pokušaji kontrole obilnih poplava, međutim , nisu imali nikakve re-
zultate. Njegov sin, D aju , uspeo je da se izbori sapoplavama (Z uta reka je bila
najveća opasnost) prateći uputstva svog savetnika, Boija, koji je smatrao da se
poplave prvenstveno mogu zaustaviti kanalima, a ne blokiranjem tokova. Ju je
kasnije hteo i da preda presto Boiju, ali je njegov sin C i ubio očevog savetnika
i sam preuzeo vlast, udarajući tako osnove dinastiji Ksia. Tako jep rv a nasledna
dinastija u Kini nastala na temeljima neposlušnosti, ubistava i nepravde.

Moramo se setiti daje čitavživotnastao iz vode. U vodii danas žive brojna

bića. Sva bića piju vodu. Naša tela su pretežno sačinjena od vode: tanki su
slojevi koji nas čine Ijudima. Vazduh i hrana su nam možda neophodni,
ali nam je isto tako neophodna i moćvode koja gasi žeđ.
- 1Čing, mistični kineski tekst, oko 2800. pre n.e.

Dinastiju Ksia je oko 1750. pre n.e. zamenila dinastija Šang (verovatno je
postojalo i određeno preklapanje). U to vreme su prvi kineski gradovi bili već
dobro utemeljeni. Arheolozi veruju da su u današnjoj provinciji H enan otkrili
ostatke grada Ksibo, prestonice dinastije Sang. Žrtvovanje Ijudi je bilo uobiča-
jeni religiozni ritual u dinastiji Šang: u jednom gradu su pronađeni ostaci 852
ljudske žrtve posvećene novim zgradama. Pored toga, kraljevi su sahranjivani sa
više hiljada podanika-žrtava koji će im služiti u zagrobnom životu. Pored ljudi,
žrtvovani su i slonovi, nosorozi, bivoli, bikovi, ovce, jeleni, psi, tigrovi i deca.

Australija:
Ukoliko želite da pobegnete od svega
Ukoliko bi neko želeo da pobegne iz opšteg ljudskog meteža antičkog sve-
ta, Australija bi bila pravi izbor. Ovaj kontinent je pre oko 99 miliona godina
počeo da se odvaja od Antarktika, Indije i Afrike (ove celine su nekada davno
sačinjavale jedan jedinstvenisuperkontinent, G ondvanu), d a b ip re 35 miliona
godina već dobio karakter izolovanog kopna.
Krajem poslednjeg ledenog doba, pre dvanaest hiljada godina, preci da-
našnjih A boridžina su krenuli iz Azije prem a jugu i naselili kopnene delove od
kojih će sa otapanjem leda nastati izdvojena ostvra Indonezije, Nove Gvineje i
Australije. Podizanje nivoa m oraje potpuno izolovalo Aboridžine u Australiji,
odsecajući ih u potpunosti od ostatka ljudske rase više hiljada godina.

A F R IK A I D A LJI RAZVOJ 13
—OVO JE PTICA, OVO JE AVION, OVO JE... SUPER-VOMBAT
Australija je prepuna čudnih životinjskih vrsta koje su se razvijale u izolađji
dugoj nekoliko miliona godina, sa karakteristikama koje se ne mogu naći ni
kod jedne druge vrste na planeti. Bremenite ženke torbara kao što su kenguri i
koale, na primer, nose svoje mlade u spoljašnjoj torbi na prednjem delu svoga
tela. Kljunar platipus ima ptičji kljun, dok mu telo podseća na dabra; iza svake
noge poseduje i dodatnu oštru iglu punu izuzetno jakog otrova. (Ne igrajte se
sa platipusom.) Tu je i kivi, omanja ptica sa Novog Zelanda koja ne može da
leti; kivi je zaista čudna životinja. Ne smemo zaboraviti ni antičku megafaunu -
životinjeznatno veće od današnjih srodnika - uključujući i kengure visoke i po
deset stopa sa opasnim kandžamajava-torbara", kao i super-vombata teškog
više od tri tone. Nestanak ovih vrsta pripisuje se dolasku čoveka u Australiju
oko 50.000. pre n.e.

Australija nije uvek bilapustinja. Arheolozi su pronašli dokaze koji ukazuju

na postojanje slatkovodnih jezera i velikog mora u unutrašnjosti u centralnom
đelu kontinenta. N a obalama tog mora u kam enom dobu, u periodu između
45.000 i 40.000. pre n.e., postojala je kultura koja se bavila ribarstvom, lovom
i prikupljanjem plodova. Tragovi ove civilizacije protežu se sve do 20.000. pre
n.e., kada je more presušilo. Današnji Aboridžini su verovatno potom ci ove
izumrle grupacije.
Specifična religija Aboridžina zasnovana je na „vremenu snova“, kada su
arhetipske životinje i mitski junaci stvorili univerzum. Prema njihovom verova-
nju, džinovske kosmičke zmije i gušteri su imali glavnu ulogu u stvaranju kopna,
tako da su njihove karakteristikc služile i za opisivanje određenih osobina ze-
mljišta. Celokupno postojanje se može ispratiti unazad do prvih kreatora, tako
da su sva živa bića u prirodi međusobno povezana u jedinstvenu, ogrom nu ko-
smičku rnrežu. Smatra se da je religija Aboridžina preteča savremene ekologije.

TENDENCIJE:
U SPO N IIPAD O VI

Pšenica: uspon
Arheolozi smatraju da je čovek počeo sa uzgojem pšenice pre 11 hiljada
godina - nije li, m eđutim , pšenica, pripitom ila nas same ? Bez obzira kako čud-
no zvučalo, ovo pitanje predstavlja veliku enigmu za evolucione biologe.

14 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 N akon završetka poslednjeg ledenog doba došlo je do zagrevanja planete,
a samim tim i do obilnih kišnih padavina. U tipičnoj lovačko-prikupijačkoj za-
jednici kamenog doba muškarci su bili zaduženi za lov, dok su žene prikupljale
voće, povrće, goniolje i biljke koje su rasle u divljini. Jedna grupacija ljudi na
tcritoriji današnje Sirije i Libana, Natufijanci, žnjela je divlju pšenicu pom oću
glinenih srpova (koji su se neprestano lomili, ostavljajući tako tragove budu-
ćim arheolozima).
Pšenica je dobro uspevala u divljini i bez pomoći čoveka, zato što je pla-
neta u to doba bila prekrivena bujnom vegetacijom i, za razliku od današnjice,
predstavljala je pravi raj. Pre oko trinaest hiljada godina, međutim , nastupio je
hladan talas koji je izazvao velike suše. Takve prilike nisu odgovarale Natufijan-
cima: sušni talas i klimatske prom ene znatno supogodile divljapšeničnapolja.
Zetve su drastično smanjene, što je verovatno izazvalo veliku glad.
Glad je često veoma jak motivacioni faktor, tako da su Natufijanci veoma
brzo pronašli način da poboljšaju žetvu pšenice. O d svake žetve bi pažljivo
odvajali deo pšenice koju su koristili kao seme za narednu setvu, ovladavajući
istovremeno i osnovnim tajnama oprašivanja i ukrštanja. Selektivnim ukršta-
njem određenih sorti podsticali su razvoj određenih karakteristika pšenice,
kao što je veće zrno, veća količina zrna i manje pleve (nejestivih vlakanakoja se
moraju odvojiti od zrna).
Ko je u takvim uslovima bio pravi gazda, čovek ili pšenica? U stara dobra
vremena Natufijanci su bili polunom adi koji su slobodno lutali po šumama i
poljima divlje pšenice. Nakon suše koja je znatno suzila prostor sa plodnim
zemljištem, Natufijanci su morali da se skrase na stalnim lokacijama koje su
nudile dovoljno hrane. Uzgoj pšenice je izmenio i odnose između polova, kao
i celokupnu strukturu porodice i društva. Lov više nije bio osnovno zanima-
nje muškaraca, koji su sada radili u polju (po tradiciji to je bio ženski posao).
Uskoro je razvijen i pojam svojine i vlasništva, tako da su farmeri mogli među-
sobno da razdele plodnu zemlju.
Sve navedene aktivnosti imale su samo jedan cilj: obezbediti opstanak i
reprodukciju žitarica. Natufijanska poljoprivreda se brzo širila, obezbeđujući
istovremeno uslove za formiranje civilizacija u Jerihonu, Katal Hujuku, Sume-
ru i Egiptu. Zahvaljujući posvećenosti čoveka, pšenica danas pokriva znatno
veći procenat zemaljske kugle u odnosu na period kada je ona rasla u divljini.
Uzmimo SAD za primer: pšenica nije postojala na ovom kontinentu pre špan-
skih kolonista koji su se pojavili u šestnaestom veku, dok danas ona prekriva
četrdeset sedam miliona jutara zemljišta. To je skoro sedamdeset pet hiljada
kvadratnih milja! Sa stanovišta evolutivne biologije, pšenica je kultivisala pla-
netu - mada je čovek bio taj koji je obavljao celokupni posao.

A F R IK A I D A L JI RA ZV O J 15
 Jevreji: jo š uvek nije pad
Većina ranih religija je bila politeistička (verovanje u više bogova), tako da
su ljudi morali prvo da pogode raspoloženje određenog boga ili više njih, nakon
čega su pokušavali da utiču na njega (njih) žrtvovanjem dragocenosti, životinja,
pa čak i ljudi. Previše pažnje poklonjene jednom božanstvu obično je izazivalo
ljubom oru drugih, koje je takođe trebalo stišati molitvama i žrtvama.
Sta bi se, međutim , desilo ukoliko
bi celokupni univerzum kontrolisao
-------- :-------- DA Ll SU JEVREJI samo jedan, svemogući bog? Sa jed-
VEROVALI U nim bogom lako je odrediti njegovo
JEDNOG BOGA? raspoloženje. Ukoliko se stvari od-
vijaju kako treba, bog je zadovoljan
Nakon uvođenja pisanog jezika,
vama. U suprotnom , m orate pod hit-
Jevreji su tvrdili da su oduvek bili
no preduzeti određene mere.
monoteisti, mada istina nije tako
jednostavna. Pojedini istoričari Jednoboštvo je jedna od revolu-
tvrde da su Jevreji prešli na mo- cionarnih ideja koja stoji iza judaiz-
noteizam mnogo godina nakon ma, prve dugotrajne monoteističke
Avrama, kako bi se ujedinili u bor- religije u svetu. Osnivač judaizma je
bi protiv svojih suseda, stanovnika bio Avram, stanovnik Sumera, koji se
Kanana. Postoje čak i dokazi da su odazvao božjem glasu da napusti Ur
Jevreji poštovali kananske bogove u kome je živeo i nastani se u okolini
Ba'ala i Ela, kao i boginju rođenja Kanana (današnji Izrael i Palestina)
i milosti, Ašeru. Dokazi politeizma negde oko 1750. pre n.e. U znak za-
postoječaki u Bibliji, u Psalmu 82:1: hvalnosti što je obožavao samo jed-
„Bog je zauzeo svoje mesto u veću nog boga - Njega - bog je odlučio da
božanstava, među kojima je imao od Avramovih naslednika učini velike
presudnu reč." Čak i Prva božja za-
Ijude. Avram je poslušao božju nared-
povest„Nemoj imati drugog boga
bu i zajeđno sa ženom Sarom (koja
osim mene" ne tvrdi eksplicitno da
mu je istovremeno bila i polusestra)
drugi bogovi ne postoje.
prešao u O bećanu zemlju u Kananu,
nekoliko stotina milja na zapad.
Božji zahtevi, međutim , nisu bili tako jednostavni. Kada je posumnjao
u Avramovu veru, bog mu je naložio da žrtvuje svog najstarijeg sina, Isaka,
na kam enom oltaru u pustinji. U poslednjem trenutku on je ipak poverovao
u Avramovu posvećenost, tako da je prom enio mišljenje i rekao Avramu da
um esto sina može žrtvovati ovna, uvodeći tako još jednu od značajnih novina
u judaizam: ukidanje Ijudskih žrtava. Ljudski život je bio previše dragocen za
takvo krvoproliće. (Zivotinje, međutim , nisu bile te sreće.)
N ova pravila žrtvovanja nisu, međutim , olakšala život Avramovoj deci.
Kada je sa egipatskom nevestom H agar dobio sina Išmaela, ljubom orna Sara je
naterala Avrama da ih protera u pustinju, što je bilo ravno sm rtnoj kazni. Ipak,
Bog ih je zaštitio, nakon čega je Išmael postao „otac svih Arapa“. (Išmaliti je
prastari izraz za Arape.)

16 Sm e š n a is t o e ij a sv e ta
 Indoevropljani: uspon
Kombinacija konja i bornih kola donela je Indoevropljanima - nazivali su
se i Arijevci ili Kavkasci, zbog toga što su živeli blizu Kavkaza - veliku pred-
nost u odnosu na protivnike, koji su se još uvek borili pešice. Nomadski narod
Indoevropljana je u periodu od 2200. do 1500. pre n.e. napustio prvobitna
staništa u južnoj Rusiji i osvojio široke
prostore Evrope, Srednjeg istoka i Azije.
l’ored konja, osnovu njihovog imetka sa-
činjavala su i krda goveda. Njihove seobe
ISTORIJA MOŽE I DA SE ŠMINKA—
pratile su i brojne priče o krađi goveda i Neznanje ponekad može biti veoma
stalnim borbam a radi preotim anja krda od opasno. Evropski rasisti su u devetnae-
neprijatelja. stom veku tvrdili da su Indoevropljani
Persija, ili preciznije Iran (naziv Iran
bili„beli" osvajači koji su porobili„inferi-
orne" Semite i azijske narode. Adolf Hi-
potiče od Farsi izraza za „Arijan") bila je
tler je u dvadesetom veku tvrdio da„či-
jedna od prvih zajednica koju su Indoevro-
sta rasa" plavokosih i plavookih Nemaca
pljani pokorili. U M esopotamiji su se oni
potiče direktno od Arijevaca, zbog čega
sukobili sa Semitima, precima današnjih
imaju prirodno pravo da osvoje i poko-
Jevreja i Arapa, nakon čega su oko 1600.
re svoje susede. Takva rasistička vizija
pre n.e. formirali carstva H etiti i M itani. nema skoro ničega zajedničkog sa isto-
Carstvo H etita je bilo moćna i dobro or- rijskom realnošću. Pošto je mrzeo Ruse,
ganizovana država, čiji su ratnici opremlje- Hitler je čak tvrdio da Arijevci potiču
ni bornim kolima dugo terorisali Egipat. sa Tuie, mitskog ostvra u blizini Islan-
H etiti su zadržali dom inantan položaj sve da (šta kažete na to?). Ne postoje čak
do pojave semitskih Asiraca, koji su takođe ni podacj na osnovu kojih bi se moglo
uspešno koristili konje i borna kola. zaključiti kako su Arijevci izgledali. Po-
Dve hiljade milja istočno, u dolini reke red toga, sigurno se ne može govoriti
Ind, oko 1700. pre n.e. pojavila su se neka ni o nekoj rasnoj superiornosti: Arijevci
druga indoevropska plemena. Nestanak su jednostavno znatno brže savlađivali
harapanske civilizacije, koji se vremenski
rastojanja zahvaljujući tome što su ko-
ristili konje.
poklapa sa ovim događajem, može biti po-
sledica upravo te invazije. Indoevropljani
su postali novi gospodari Indije, a svoju
vladavinu su dodatno učvrstili uvođenjem striktnih kasta, koje su uspostavljale
jasnu hijerarhiju u društvu. O ni sami pripadali su trim a najuticajnijim kastama
- sveštenstvu, plem stvu i klasi trgovaca. Mešoviti brakovi su tokom vremena
oslabili rasne razlike, ali sistem kasta je i dalje ostao nepromenjen.
U međuvremenu, u periodu od 2100. do 1600. pre n.e. Heleni - narod od
kojih će nastati antički Grci - napuštaju Balkan i prelaze na poluostrvo, terito-
riju današnje Grčke. O ni su osnivači mikenske civilizacije, koja je dobila ime
po Mikeni, važnom gradu južno od Atine.

A f R IK A I D A LJI RAZV O J 17
 Narodi Mediterana: pad
Zam islite vodeni zid visine desetospratnice koji juri ka vama brzinom
od 450 milja na čas. Preplašeni ste? Upravo tako su se osećali i stanovnici
m editeranskog basena u kam enom dobu oko 7000. pre n.e., kada ih je bez
ikakve najave pogodio najveći talas u ljudskoj istoriji. Ovaj super-cunami je
zbrisao sva priobalna naselja duž obala Evrope, Azije i Afrike. Preciznih po-
dataka o broju žrtava nema, mada se može pretpostaviti da je poginulo više
m iliona ljudi.
Geolozi smatraju da je talas nastao nakon erupcije sicilijanskog vulka-
na Etna, kada je u more izbačeno preko 6 kubnih milja kamena brzinom od
200 milja na čas. Silina udara je inorsko dno pretvorilo u žitko blato, čime je
stvoreno džinovsko podvodno klizište. Rezultujući talas visine oko 40 metara
dopreo je do najudaljenijih delova M editerana za nešto više od tri i po sata.
Pošto je M editeran imao samo jedan izlaz, uzani Gibraltarski moreuz, talas se
verovatno više puta odbijao od morskih obala, baš kao što se talasići odbijaju
od zidova nekog ribnjaka.
Arheolozi su otkrili ostatke neolitskog naselja ribara u Atlit-Jamu, na istoč-
nim obalama M editerana, koje je očito napušteno u velikoj žurbi. N a osnovu
čega su naučnici došli do takvog zaključka? Bežeći od opasnosti, ribari su osta-
vili do pola očišćen ulov koji je zatrpan ogrom nim nanosima blata i tako ostao
sačuvan više hiljada godina.

Piće: uspon
N a svu sreću, većina antičkih naroda je poznavala neku vrstu vina - alko-
holnog pića jačeg od piva, koje se pravi od grožđa ili nekog drugog voća. Pro-
izvodnja vina je verovatno nastala odrnah nakon 6000. pre n.e., kada je čovek
počeo sa izradom posuđa od gline, uz dodatno pečenje na vatri, čime je dobijan
čvrst i otporan materijal za skladištenje. G linene posude su korišćene za skladi-
štenje voća i povrća, a prvo vino je verovatno bilo rezultat slučajne fermentacije
grožđa ili soka od grožđa.
Najstariji tragovi proizvodnje vina potiču sa planine Zargos u severnom
Iranu, gde su arheolozi otkopali antičku kuhinju sa šest glinenih krčaga koji
su korišćeni za proizvodnju neke vrste vina u periodu između 5400 i 5000. pre
n.e. U jednom 10-litarskom krčagu pronađeni su ostaci žute boje koji bi mogli
predstavljati ostatke belog vina dobijenogod beloggrožđa.
Proizvodnja vina se brzo širila antičkim svetom. Sumerci su pravili vino
već oko 3100. pre n.e., dok se na glinenim pločicama mogu naći crteži sumer-
ske aristokratije koja uživa uz male pehare vina, ispijajući ih zajedno sa pivom
posluženim u glinenim krčazima - prvo mešanje pića u istoriji. Grožđe nije us-
pevalo u Egitpu, ali su ga njegovi stanovnici verovatno uvozili iz Sirije. Glineni
ćupovi sa vinom su u Egiptu pokopavani zajedno sa pokojnikom. D o drugog

18 Sm e š n a is t o r ija sveta
milcnijuma pre n.e. postojalo je već
|K't različitih ,,brendova“ vina iz vi- PRVI RAČUNI------------------
nojirada D elte koje su pokojnici mo- Među prvim pisanim dokumenti-
fji koristiti u zagrobnom životu. ma iz Mesopotamije (Irak) nalaze
N a drugom kraju Azije, u Kini, se i popisne liste krčaga sa vinom.
lcgende kažu da je oko 2100. pre
n.e. im perator Jidi pronašao način za
lermentaciju prosa i dobijanje tzv. „žutog vina“. Arheolozi su u grobnicama u
Anijangu i dolini Zute reke pronašli glinene posude iz dinastije Sangu kojima
je nekim čudom sačuvana određena količina vina. Ukus vina je poboljšavan
dodavanjem određenih biljaka, cveća i biljne smole.
Stari Grci minojskog i mikenskog doba su takođe bili veliki Ijubitelji vina.
Arheolozi su na Kritu otkrili nožnu ptesu za ceđenje grožđa koja potiče iz
1600. pre n.e. Grčke legende su pune priča o ulozi vina u životu bogova, ju-
naka i običnih smrtnika. Prekomerne doze vina su verovatno olakšavale razne
šamanističke rituale, proizvodeći vizije slične onim a koje se javljaju kod halu-
cinogena, kao što je pejota ili razne otrovne pečurke. Tipičan prim er za takvu
tvrdnju je kult Dionisa, grčkogbogavina, čiji su sledbenici organizovali ritual-
ne orgije u kojima su pod dejstvom dkohola komadali žive bikove sopstvenim
zubima i golim rukama.

- Komparativna religija -

Kako je sve ovo nastalo?

Antičke kulture nisu imale nikakvih saznanja o poreklu univerzuma,
mada je svaka od njih imala svoje prilično bizarno objašnjenje o tome kako je
svet nastao. Interesantno je da među tim objašnjenjima postoji đosta siičnosti.
Tačnije, veliki broj istovetnih detalja u tumačenjima različitih kultura nameće
ideju o postojanju jedinstvenog prastarog mita koji je nastao u najranijoj civi-
lizaciji. Pregled tih tumačenja počinjemo sa Starim zavetom (mada on nastav-
lja sumerske mitove, ali Sumerci nam neće zameriti - oni su mrtvi.)
Na početku Bog stvori nebo i zemlju. Zemlja nije imala nikakav oblik i
bila je pusta; nad prazninom je vladala potptma tama. Nakon toga Bog stvori
vodu. Bog reče: “Neka bude svedostl”; i bi svetlost". D o sada se sve odvija
dobro. Bog zatim reče: „Napravićemo čoveka koji će biti sličan nama“, a zatim
postavi svoju kreaciju, Adama, u Rajski vrt. Videvši da je Adam usamljen, Bog
uze Adamovo rebro i stvori Evu. Sve je išlo dobro dok se nije pojavila zla zmi-
ja, Satan, koja je nagovorila Evu da pojede jabuku sa zabranjenog (ali bez ika-
kve zaštite) Drveta znanja. Ukratko: Adam je takođe zagrizao jabuku, zatim
su njih dvoje otkrili tajne seksa. Bog ih je zbog svega toga izbacio iz Rajskog

A F R IK A I D A L JI RA ZV O J 19

ALTERNATIVNI„NAUČNI"
KALENDAR DOGAĐAJA
U cilju objektivnosti prikazaćemo
i jedan alternativni kalendar do-
gađaja vezanih za nastanak uni-
verzuma. Kalendarje zasnovan na
otkrićima tzv. prirodne nauke.
20 milijardi godina pre n.e.:
Singularnost. Niko je ne može
opisati.
20 milijardi godina pre n.e. +
1 sekunda: Formiranje protona
i neutrona. Pojedinosti će biti re-
gulisane naknadno.
20 milijardi godina pre n.e. + 3
minute: Neutroni i protoni formi-
raju jezgra vodinika i helijuma.
19 milijardi godina pre n.e.:
Zvezde počinju da se grupišu i
formiraju galaksije.
S milijardi godina pre n.e.: Ro-
đeno je naše Sunce.
4.6 milijardi godina pre n.e.:
Od svemirskog otpada nastaje
Zemlja (takvo poreklo objašnjava
dosta toga).
4.53 milijardi godina pre n.e.:
Zemlja i kvaziplanetaTeja se prvo
ujedinjuju, a zatim ponovo raz-
dvajaju stvarajući Mesec.
4.4 milijardi godina pre n.e.: U
moru nastaju prvi oblici života.
Srećno, jadničci (sreća će vam zai-
sta i biti potrebna)!
ljudska bića i životinje i da svakoj grupaciji daju određene moći. Epimetej )e,
međutim, sve moći dao životinjama, tako da za ljudska bića nije preostalo ni-
šta. Prometej je zbog toga ukrao božansku vatru sa planine Olim p i podario
Z0 SU E & N A lS T O lllJ .l SVETA
vrta, osudivši istovremeno, zbog te
nesmotrene užine, na veenu patnju
čitavo čovečanstvo. Zvuči razumno,
zarne? Naravno.
Starija, sumerska varijanta pri-
če o nastanku univcrzuma kaže da
je svet u početku bio vodeni haos u
obliku boginje mora Namu, iz koga
je nastalo nebo u vidu muškarca pod
imenom An i zemlja u vidu žene
pod imenom Ki. Njihov sin Enlil
je postao šef svih sumerskih bogova
zahvaljujući tome što je razjedinio
roditelje i ostvario potpunu kontro-
lu nad majkom (Frojd bi pukao od
muke!). Uz pomoć ostalih bogova
Enlil je od blata i krvi žrtvovanog
boga stvorio čoveka - i to po uzoru
na sopstveni lik. Prvi ljudi su živeli
nomadskim životom u skladu sa pri-
rodom, sve dok ih boginja rađanja
Nincura nije nagovorila da počnu da
stvaraju gradove i potomke koji će
naseliti svet. (Baš kao što su Adam
i Eva napustili Rajski vrt i prekinuli
prirodni sklad.)
Prema grčkim mitovima posta-
nja, univerzum je takođc u početku
bio mračna praznina, Haos, pot-
puno prazan osim ogromne crne
ptice pod imenom Niks. Ova ptica
je snela zlatno jaje - mada nije jasno
gde, s obzirom na to da je univer-
zum bio potpuno prazan, ali šta je,
tu je — iz koga se iztegao Eros, bog
ljubavi. Gornja polovina ljuske jaje-
ta je postala nebo, Uranus, a donja
zemlja, Gea. O d njihovih nasledni-
ka su nastali bogovi, da bi kasnije
vrhovni bog Zevs naložio titanima
Prometeju i Epimeteju da naprave
jc čoveku - time je čovek stekao moć znatno veću o d one koja mu je stvarno
liiia potrebna, stekavši istovremeno i dominantnu poziciju u odnosu na sve
životinje.
Ideja sa jajetom je inače veoma popularna i prisutna je u više različitih kul-
tura. Kineski mit o stvaranju kaže da je prvobitni bezoblični haos univerzuma
postepenim zaleđivanjem pterastao n crno jaje sa čovekolikim bićem pod na-
zivona Pangu, koji se obično pređstavlja sa rogovima i krznom (poput Pana,
grčkog boga). Kada se izlegao, Pangu je đžinovskom sekirom prepolovio lju-
sku jajeta, formirajući tako zemlju i nebo, koji odgovaraju elementarnim obli-
cima energije, jinu i jangu. Kada je Pangu mnro, od njegovog daha su nastali
oblaci, od očiju sunce i mesec, od krvi su nastaie reice, a od tela kopno.

Dosta više sa tim poplavama!

Većina kultura sadrži i mitove o „Velikoj poplavi“, kazni koju su bogovi
poslali u davnoj prošlosti kako bi uništili čovečanstvo. Takav je i dobro po-
znati biblijski m it o Noju u zapadnoj đvilizaciji. Kada mu je dosadila ljudska
neposlušnost i poročnost, Bog je odabrao Noja i njegovu porodicu i dao im
specijalan zadatak: morali su da sagrade ogroman čamac (kovčeg) i da u njega
ubace po jedan par svake životinjske vrste radi ponovnog obnavljanja živog
sveta nakon potopa.
Sumerska verzija kaže da je bog Enki upozorio Ziusudru, kralja Surupa-
ka, da su bogovi odlučili da uniŠte svet potopom. Enki je naložio Ziusudri da
sagradi veliki brod na koji će se skloniti tokom jednonedeljne poplave. Za-
hvaljujući molitvama i žrtvama bogovi su kralju podarili besmrtnost. Prema
sumerskoj istoriji prvu sumersku dinastiju nakon velikog potopa osnovao je
kralj Etana iz Kiša.

Na brod natovari seme svih živih bića.

Brod ćeš sam sagraditi.
Njegova veličina mora biti odgovarajuća.
- Sumerska legenda o velikom potopu

Prema grčkoj iegendi, mitski poiubog Prometej upozorio je svog sina

Deukaliona da se sprema veiiki potop, rekavši mu da napravi ogroman ne-
propusni kovčeg za sebe i svoju ženu Piru. Devetodnevne kiše izazvale su ve-
liki potop u kome je nestalo celokupno čovečanstvo, osim Deukaliona i Pire,
koji su to vreme proveli u kovčegu. Nakon povlačenja vode, njihov kovčeg je
ostao nasukan na planini Ortis u severnoj Grčkoj, Zevs je rekao Deukalionu

A F R IK A I D A I.JI RAZVOJ 21
 i njegovoj supruzi da preko ramena bace po jedan kamen, od kojih su nastali
muškarac i žena koji će obnoviti čovečanstvo na Zemlji.
Konačno, indijska mitologija govori o svešteniku po imenu Manu, koji je
služio jednog od prvih indijskih kraljeva. Perući ruke na reci, Manu je jednoga
dana spasao ribicu, koja m u je u znak zahvalnosti prenela upozorenje o velikoj
poplavi koja nailazi. Manu je napravio brod na koji je utovario „seme života"
radi ponovnog oživljavanja sveta nakon poplave. Ribica - tačnije, prerušeni
vrhovni bog Višnu - nakon toga je odvukla brod do planinskog vrha koji je bio
iznad nivoa vode. Zvuči vam poznato?
Nemoguće je reći da Ii se sve navedene legende odnose na neki stvarni
đogađaj iz daleke prošlosti, mada u istoriji postoji nekoliko pojava koje pred-
stavljaju realnekandidate. Posebno se izdvaja veliki porast nivoa mora na kra-
ju prošlogiedenog doba pre nešco više od 12 hiljada godina (10.000. pre n.e.).
Naglo otapanje polam ogleda izazvalo je porast nivoa mora za više od četiri
stotine stopa širom sveta - što je svakako moralo ostaviti jak urisak.

DOVIĐENJA, IHVALA NA SVEMU...

Konji
Desetak milja na čas - to je najveća brzina koju je čovek
mogao postići trčeći pre nego što je pripitom ljen konj.
Malo je životinja koje mogu postići brzinu od četrdeset
milja na čas ili preneti čoveka na razdaljine od više hiljada
milja. Covek na lcđima konja stiće znatnu prednost u pogledu brzine i mobil-
nosti, cako da je potpuno jasno zašto su ljudi koji su pripitom ili konje uspeli
da osvoje svet.
Konji su se pojavili u Severnoj i Južnoj Americi pre više od 55 miliona
godina, odakle su preko Beringovog moreuza prešli u Aziju, Afriku i Evropu.
O ko 8000 pre n.e. došlo je do masovnog istrebljenja velikih sisara u obe Ame-
rike (uključujući i mamute, sabljozube rigrove i konje), što je verovatno pove-
zano sa pojavom Amerikanaca - đomorodaca. Istovremeno, Beringov moreuz
je usled pođizanja nivoa m ora bio potopljen, tako da konji nisu mogli nazad
u Ameriku.
Prvi tragovi uzgoja konja potiču iz perioda oko 4500 pre n.e. Prvi ljudi
koji su gajili konje živeli su oko Kaspijskog jezera, oko planina Ural i Kavkaz u
južnoj Rusiji. O ni su odgajili podvrstu konja p o d nazivom tarpan, koji je vezan
za prostor oko C rnog mora i Kaspijskog jezera. Isti narod je oko 2000 pre n.e.
izumeo i bojna kola kojasu vukli konji. Konji i borna kola su ponekad i poko-
pavani zajedno sa mrtvim poglavicama tokom ritualnih sahrana.

22 Sm e š n a is t o r ija sveta
 Oštrica
Osnovni materijal za izradu alatki u prvim danim a ljudske istorije bio je
kamen, kogajebilo u izobilju. O datle i potiče nazivkam eno doba, koji se može
podeliti na tri period. U Paleolitu (Starije kameno doba) ljudi su odlamali
komade kamenja i tako dobijali gruba sečiva. U M ezolitu (Srednje kameno
doba) alatke su postale nešto savršenije, a pojavili su se i prvi majstori koji su
mogli da naprave određene trouglaste ili trapezoidne kamene oblike. T i oblici
sti verovatno korišćeni za vrhove drvenih strela i sečiva na sekirama, od kojih
s u kasnije (u Neolitu, odnosno Mlađem kamenom dobu) nastale savršenije

•ilatke, kao što je strela sa dvostrukim sečivom i izuzetno oštra sekira.

Sledeći veliki iskorak napravljen je kada su naši inteligentni preci pronašli
način za zagrevanje grumena metala koje su nalazili u prirodi, nakon čega su
ttdaranjem kamenom iz metala dobijali oštrice i razne druge korisne oblike.
I’rvi tragovi primene bakra datiraju iz 6000. pre n.e., u kulturi koja se danas
označava kao Stari bakarni kompleks (engl. O ld C opper Complex), koja je
tiaseljavala današnji Mičigen i Viskonsin. Bakar je počeo nezavisno da se pri-
tnenjuje i na Srednjem istoku, u Aziji i Evropi na početku petog milenijuma
pre n.e. Period između 4300. i 3200. pre n.e. arheolozi inače nazivaju bakar-
nim dobom.
Bakarne alatke su predstavljale znatan napredak u odnosu nakam en, mada
su se bakarne oštrice lako krivile i gubile svoju oštrinu pri udaru u tvrde pred-
mete. Metalci iz Suze, Iran, su oko 3200. pre n.e. otkrili da bakar dobija načvr-
stini ukoliko se istopi i pomeša sa drugim metalom - kalajem. Tako dobijena
legura, bronza, bilaje jača od oba pojedinačna metala koji su je sačinjavali.
Bronza je donela ogrom nu prednost antičkim vojskama - Sumerima, Egip-
ćanima i Kinezima u doba dinastije Sang. Za razliku od kamenog i bakarnog
oružja koje su koristili protivnici, njihova bronzana sečiva su prolazila kroz
tela neprijatelja kao zagrejani nož kroz maslac (grubo, ali istinito). Bronzano
oružje je izrađivano u kraljevskim livnicama (metalske radionice), koje su kon-
trolisali predstavnici vlasti. Nalazišta bakra i kalaja su obično bila na potpuno
različitim lokacijama, tako da su stalne potrebe za bronzom dovele do pojave
prvih oblika trgovine na veiikim udaljenostima.

Leteće oštrice
Gađanje životinja i ljudi kamenjem je možda prim ereno maloletnim de-
likventima i neobuzdanim dečacima, dok je za postizanje pravih efekata nad
stvarnim neprijateljem potrebno nešto konkretnije, poput luka i strele. Tačno
vreme pojave ovih genijalnih izuma je tajna za današnju nauku, ali je sigurno
da je to bilo veliko otkriće. D obro zategnuta tetiva na luku mogla je izbaciti
objekte znatno brže i na veće daljine u odnosu na golorukog čoveka, zbog čega
je korisnik luka i strele stekao ogrom nu prednost u borbi i lovu.

A F R IK A I D A LJI RAZV O J 23
 Tragovi prvih strela sa vrhovi-
--------------------POVRATAK ma od krem ena p otiču iz perioda
LEDENOG ČOVEKA o d 9000 do 8000 pre n.e., iz kasnog
Paleolita (Starije kam eno doba).
Telo Oecija, našeg pretka rođe-
O n i su otkriveni u dolini A rensburg
nog oko 3300 pre n.e., pronađe-
no je u alpskim glečerima i ni- severno od H am burga, Nemačka.
malo se ne razlikuje od bilo kog N ajstariji lukovi pronađeni su u
drugog beživotnog tela mlađeg obližnjoj Danskoj, priro d n o kon-
datuma. Otkrili su ga planinari zervisani u m očvarnom tlu. Bili su
1991. godine, a austrijske vlasti izrađeni od bresta, a dužina im je
su u početku mislile da se radi o iznosila oko p et stopa. Tetive su ve-
žrtvi skorašnjeg ubistva. Njegovo rovatno bile izrađene od životinjske
telo je čak i oštećeno pri vađe- kože ili od biljnih vlakana, m ada ne
nju iz leda pomoću pneumatske postoje sigurni podaci koji bi ukaži-
bušilice, a posmatrači su čak slo- vali na to.
bodno uzimali nađene objekte Strelc su tokom M ezolita (Sred-
kao suvenire. Tokom dalje istrage
nje kam eno doba, počinjc oko 8000
veliki broj Ijudi je čak i dodirivao
pre n.e.) postale duže - do četiri sto-
mumificirano telo prenoseći tako
pe - a zahvaljujući sve jačim lukovima
bakterije i nanoseći nepopravlji-
verovatno je rastao i njihov dom et.
vu štetu. Kasnije se ispostavilo da
Tokom N eolita, lukovi su pravljeni
je telo otkriveno na italijanskoj
teritoriji, nakon čega je došlo i do pretežno od tisovine koja je istovre-
ozbiljnog diplomatskog spora. m eno i jaka i elastična, naročito kada
Oeci je danas izložen u južno-ti- se p otopi u vodu i dodatn o zagreje.
rolskom arheološkom muzeju u U švajcarskim A lpim a je pronađeno
Bolcanu, Italija. očuvano telo neolitskog pećinskog
čoveka popularno nazvanim Oeci,
koji je uz sebe imao nedovršeni luk
sa tetivom izrađenom od lancnih vlakana. U isto vreme natufijanska kultura
antičke Palestine i Sirije koristila je m ehanička ojačanja koja su poboljšavala
preciznost njihovih strela.
Lukovi i strele su postali nezaobilazni deo ratne opreme širom sveta već
oko 4000 pre n.e., u vreme kada su se na planeti pojavile i prve dugotrajni-
je civilizacije. Istovremeno, strelci su postali veoma bitan deo organizovanih
armija. H etiti, glavni protivnici antičkih Egipćana, postali su pravi eksperti u
rukovanju lukom i strelom. Početkom osamnaestog veka pre n.e. oni su orga-
nizovali svoju vojsku tako što su svakom paru strelaca dodeljivali i borna kola
zajedno sa vozačem. U isto vreme A sirđ su napravili veća i teža borna kola koja
su mogla prim iti vozača, strelca i dva borca opremljena zaštitnim štitovima.
Pravu revoluciju u vojnom organizovanju, međutim , izazvali su indoevropski
nom adi centralne Azije kada su negde u drugom milenijiumu pre n.e. postavili
strelca na leđa konja. Takav strelac naoružan lukom i strelom bio je sm rtono-
sniji i imao je veću m obilnost u odnosu na strelca u bornim kolima kojima

24 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
jc upravljao drugi čovek. Kada su Asirci ovladali ovom veštinom, za njihove
susede su počeli teški dani.

Šta pogoni vaše čamce

Coveku nije trebalo dugo vremena da zapazi da drvo p lu ta na vodi i da
veći komadi plutajućeg drveta mogu izdržati teret živih bića. Biljke i živo-
tinje su često na drvenim deblima savlađivali i hiljade rnilja slanih vodenih
površina, migrirajući tako iz jednog dela sveta u drugi. Naši preci su uz malo
kreativnog razmišljanja zaključili da bi i oni mogli prim eniti istu taktiku.
Prvi čamci nisu bili preterano složeni: to su bila obična drvena debla
izdubljena kam enom ili m etalnom oštricom radi smeštaja veslača. Prasta-
novnici današnje H olandije, Danske, Nemačke i Finske pravili su izdubljene
čamce - kanue - već oko 9000. pre n.e. Pojedina plovila pronađena u Danskoj
iz perioda od oko 5000. pre n.e. bila su dugačka i više od trideset stopa i
verovatno su korišćena za lov na kitove i bakalare, kao i za trgovinu. Ovi
čamci su verovatno korišćeni i kao mrtvački kovčezi i pogrebne lomače za
viđenije osobe p o p u t plem enskih poglavica - običaj koji su kasnije prihvatili
i Vikinzi.
Konstrukcija prvih čamaca je bila tako jednostavna i efikasna da je razvije-
na nezavisno u brojnim kulturam a antičkog sveta. Pripadnici japanske kulture
Jom on su takođe koristili izdubljene kanue već oko 7500. pre n.e. Najstariji
čamci u Africi potiču iz Nigerije, iz perioda oko 6000. pre n.e. Zahvaljujući
visokom tropskom drveću, antički brodograditelji su mogli da izrade zaista ve-
like čamce. Karipsko pleme Taino je tako pravilo čamce čija je dužina prelazila
90 stopa, u koje je moglo stati 80 veslača, dok su brodograditelji u Africi pravili
čamce duže od 120 stopa.
Polinežani su svakako neprevaziđeni majstori u gradnji izdubljenih ča-
maca. Pored toga, oni drži i rekorde u pogledu prevaljenih razdaljina. Tipi-
čan polinežanski čamac za plovidbu morem bio je dugačak ,,samo“ 30 do 60
stopa, ali ti čamci su mogli prebaciti čitave porodice sa svim neophodnim
stvarima i do nekoliko hiljada milja preko otvorenog m ora. Prastanovnici ju-
goistočne Azije započeli su naseljavanje ostrva u Južnom Pacifiku negde oko
1500. p te n.e. Jedna grupa doseljenika je u tim migracijama prešla rastojanje
od Nove Gvineje do Samoe - više od dve i po hiljade milja. Polinežani su po-
novili sličan podvig negde izm eđu 400. i 700. pre n.e., prevalivši ponovo slič-
nu razdaljinu između Samoe i Havaja. Polinežani su stalno putovali između
ovih ostrva radi trgovine. Za navigaciju su koristili detaljne mape napravljene
od grančica, školjki i kamenja, koje su verno prikazivale položaj ostrva, struje
i zvezde.

A F R IK A I D A LJI RAZV O J 25
 Boginja piva
Fermentacija radi proizvodnje alkohola je jedan od prvih postupaka koji
je čovek prim enio na žitaricama. Pivo je tretirano kao namirnica, mada je isto-
vremeno donosilo i omamu. Postoje dokazi koji ukazuju da su Sumeri pravili
pivo već oko 3000. pre n.e. Tačnije, oni su toliko cenili pivo da su imali i od-
govarajuću zaštitnicu, uglednu boginju Nin-Kasi. Velika količina podataka o
Sumerima dobijena je upravo proučavanjem religioznih tekstova posvećenih
ovoj boginji.
Boginja Nin-Kasi prvi put se po-
-------- ZABAVESU ODUVEK minje u te k sto v im ao k o 2 9 0 0 .p ren .e.
BILE OMILJENE N jeno ime u slobodnom prevodu gla-
si „Dama koja ispunjava usta“ ili „O na
Nema nikakve sumnje da su se koja ispunjava želje". O n a je bilapivar,
stari Sumeri rado opijaji uz pivo, ali je predstavljala i samo pivo. Pivsko
otkrivajući pri tome svoju divlju božanstvo je bilo ženskog roda zato
prirodu. Svoja pijanstva uopšte što je proizvodnja piva i upravljanje
nisu krili, pa su tako ostavili čak i
krčmama obično bilo u rukam a su-
dokumenta u kojima opisuju svoje
merskih žena, dok se pivo uglavnom
ponašanje pod dejstvom alkohola.
proizvodilo po kućama. Sumeti su
Glineni plakat iz 1800. pre n.e. pro-
imali još jedno božanstvo posvećeno
nađen u Vavilonu prikazuje ženu
pivu - to je bila boginja Siduri, zaštit-
koja ispija pivo slamkom iz krčaga
nica krčmi.
dok vodi Ijubav. U jednoj pesmi u
čast boginje Nin-Kasi koja potiče iz Nisu samo Ijudi bili ljubiteiji
istog perioda kaže se:„Osečam se piva: obožavali su ga i bogovi i bogi-
divno i blaženo ispijajući pivo." nje antičkog sveta. Sumerski mitovi
pom inju boga izvora i bunara Enki,
lcoji se napio zajedno sa Inanom, da
bi joj zatim poklonio neke od svojih najvažnijih moći - postupak zbog koga
se kasnije pokajao. Bogovi su koristili pivo i na svojoj svečanosti u Vavilonu u
sklopu proslavc osnivanja grada.

Pra-pra-pradeda rok-en-rola
Muzika spada u najveće misterije antičkog sveta. Arheolozi su doduše
otkrili brojne muzičke instrum ente i razne slike sa osobama koje ih sviraju,
mada je danas veoma teško zaključiti kako su ti instrum enti zvučali. Stvari su
dodatno otežane činjenicom da je pevanje bez ikakve pratnje verovatno bilo
okosnica antičke muzike.
Sam čovek je prvi muzički instrum ent: on može da peva (tačnije, to mogu
samo neki od nas) i tapše dlanovima i stopalima u određenom ritm u. Prva mu-
zika j e verovatno bila vezana za molitve koj e su pevušili sveštenici ili za ritualne
deklamacije kojima su stariji pripadnici plemena prenosili priče i iskustva ra-
nijih generacija svojim sunarodnicima. Antičke ritualne ceremonije su, poput

26 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
đanašnjih religijskih obreda, verovatno bile organizovane po principu „pitanje
i odgovor", sa delovima u kojima je publika ponavljala ključne fraze ili odgova-
rala na određena pitanja.
Najstariji registrovani muzički instrum ent je koštana flauta iz Kine, stara
najmanje sedam hiljada godina, nakon čega su se pojavile i panove frule i bron-
zana zvona. Rođake dvorskih zvaničnika u andčkom Egiptu svirale su harfe i
pevale na ritualnim ceremonijama posvećenim bogovima i mrtvima. Prelepe
pevačice su često zabavljale i bogataše na njihovim zabavama. Istovremeno,
izrada muzičkih instrum enata je bila rezervisana za časove dokolice bogatih
i m oćnih ljudi: zapis sa krunisanja faraona Tutmesa III govori o divnoj harfi
optočenoj srebrom, zlatom, malahitom, lazulijem i skupim kamenjem, koju je
ovaj faraon izradio.
Z natno manje podataka ima o muzici kod običnih ljudi, mada neki trago-
vi postoje i u ovoj oblasti. Egipatske
žene su obično pevale kako bi skrati-
le vreme tokom mlevenja žita. Obi- NEMOJTE TO PUŠITI...----
čan narod Sumera je svoje slobodno Koja je razlika između mari-
vreme često provodio u krčmama uz huane i konoplje? Prvo ćemo
pivo i zabavu koju su pružale žene- izneti ono što im je zajedničko:
muzičari, koje su istovremeno vero- obe biljke pripadaju porodici
vatno bile i prostitutke. Na jednom Cannabis sativa, imaju sličan
pečatu pronađenom u U ru koji po- miris koji podseća na marihu-
tiče iz 2500. pre n.e. nalazi se slika anu. Razlike su vezane za isto-
muškarca i žene koji ispijaju pivo riju, tačnije za način uzgajanja'.
dok žena svira na liri sa glavom bika. Marihuana je hiljadama godina
uzgajana tako da se poboljšaju
njena narkotička svojstva, dok
Osim droge... je konoplja uzgajana prvenstve-
K onoplja je, pored pšenice, ve- no zbog svojih vlakana.Tako su
rovatno bila prva biljka koju je čo- ove biljke postale dve krajnosti
vek počeo da gaji - mada u početku u rodu Canabis. Marihuana je
ona nije gajena radi osvajanja visina. niska - osam do deset stopa naj-
Vlakna konoplje koja su dobijana iz više, sa veiikim reproduktivnim
stabljike predstavljaju jak i otporan
pupoljcima u kojima se nalazi
i do 20 procenata tetrahidro-
materijal od koga je moguće praviti
kanabinola (THC). Konoplja, sa
odeću. U Katal H ujuku u Turskoj su
druge strane, može dostići visi-
pronađeni tragovi odeće stari preko
nu od 25 stopa, ali u njoj nema
deset hiljada godina, što je ujedno
višeod 1 procentaTHC-a.
i najstariji proizvod ljudskih ruku
(ako izuzmemo kamene alatke) ika- Napomena: lako je jos Džordž
da pronađen. Vašington savetovao Amerikan-
cima da sade konoplju što više,
Paleobotaničari (naučnici koji
današnji američki farmeri mogu
izučavaju ostatke antičkih biljaka)
biti uhapšeni zbog toga!
smatraju da konoplja potiče iz Cen-

A f R IK A I DA I.JI RAZVOJ 27
tralne Azije, sa teritorije današnjeg Avganistana, T ibeta i Kazahstana. Uz po-
moć čoveka, konoplja se istovremeno širilaka istoku i zapadu, tako da je u Kinu
stigla negde oko 10.000. pre n.e., u Mesopotamiju oko 8000. pre n.e., Evropu
oko 1500. pre n.e. i u Indiju oko 800. pre n.e. Različitim načinom uzgoja vre-
menom su u ovim oblastima nastale i različite biološke vrste ove biljke.
K onoplja se brzo širila prvenstveno zahvaljujući korsiti koju je donosi-
la čoveku. O na je u Kini oko 2500. pre n.e. zamenila znatno slabija vlakna
bambusa koji je do tada korišten za tetive lukova. Pripadnici kraljevskih loza i
plemstva u Kini su zbog toga otpočeli sa uzgojem konoplje na velikim površi-
nama. Postoje čak i neki ,,fantomski“ dokazi da su Kinezi koristili konoplju pre
Katal Hujuka: na grnčariji čija se starost procenjuje na dvanaest hiljada godina
postoje tragovi čvorova i konopaca napravljenih od konoplje, mada su sami
konopci odavno istrulili.
N ovokrunisani carevi Japana još od antičkih vremena nose specijalnu
odeću izrađenu od vlakana konoplje tokom posebne ceremonije pod nazivom
Daijosai, kojom se potvrđuje njihova nova pozicija. Tokom ceremonije car pri-
nosi žrtve boginji SuncaSinto religije pod im enom Amaterasu. Zrtvuje se žito,
stoka i svilene bube, čime se potvrđuje moć boginje nad hranom i odećom.
O deća od konoplje - koja je istovremeno izvor i hrane i odeće - dodatno izra-
žava poštovanje ove boginje.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Rupa u glavi
D a li ste ikada imali takvu zubobolju da ste hteli da
provrtite rupu u lobanji kako bi zli duhovi izašli napo-
lje? Ne? D obro je da niste živeli u periodu pre pet hi-
ljada godina, zato što je u to doba navedeni postupak
bio prihvaćen i veonra popularan medicinski tretman.
Trctman bušenja je primenjivan još pre oko dvanaest hiljada godina. N eo-
litski šamani, ondašnji ,,lekari“, lečili su različita oboljenja - verovatno migrene,
moždane tum ore i duševne bolesti - bušenjem rupe veličine novčića od pola
dolara na zadnjem ili gornjem delu lobanje. Dokazi takvih tretm ana pronađe-
ni su širom sveta - u Aziji, Evropi, Africi, Australiji, Severnoj i Južnoj Americi.
O ćito je da je ovaj m etod bio veoma popularan: među 120 lobanja pronađenih
u jednom neolitskom groblju u Francuskoj čak 40 je bilo probušeno.
Veliki broj ,,pacijenata“ je za divno čudo preživeo takve operacije, koje su
izvođene uz pom oć oštrog kamena i bez ikakve anestezije. Pretpostavlja se da
su pacijenti čak i sami ttažili operacije: određeni poremećaji u glavi poput he-

28 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
matoma izazivaju jak i bolan pritisak unutar lobanje, koji može biti ublažen
njenim otvaranjem. N a nekim lobanjama je pronađeno i više otvora, što znači
da je procedura ponavljana više puta.
Terapija bušenjem lobanje je primenjivana čak i po završetku neoiitskog
perioda. Bušenje je postala standardna procedura u antičkoj Grčkoj kada je
Čuveni lekar H ipokrat napisao uputsvo za pravilno izvođenje operacije. Rimski
doktori su mleli ostatke kostiju dobijene tokom operacije bušenja lobanje, da
bi ih zatim koristili kao lek za lečenje drugih boiesti. Bušenje iobanje je u Evro-
pi primenjivano sve do osamnaestog veka.

Pljačkaši grobova
I pored obim nih mera zaštite, pljačkaši grobova su poharali praktično sve
grobnice u egipatskim piramidama. Pljačkaši nisu tražili samo zlato i drago-
cenosti: oni su želeli baš sve, tako da je sa blagom ukradeno i više desetina
mumija.
U piramidi faraona Kfare lopovi
su umesto ukradene mumije ostavili PREPORUČUJEMVAM DVE
životinjske kosti. C ak je i najveća od
KAŠIČICE PRAHA OD
svih piramida, Kufuova Velika pira-
mida u Gizi opljačkana - zvuči pri-
MUMIJE...------------------------
lično ironično, s obzirom na to da je Odakle potiče ideja da mumije
Kufu zahtevao da se njegova pirami- imaju lekovita svojstva? Takva ide-
da dodatno obezbedi nakon pljačke ja je više nego pogrešna; mumije
piramide njegovog oca. Graditelj čak mogu biti veoma toksične. Ne-
Kufuove piramide A nkaf izmenio uki i prosti svet je, međutim, mleo
je položaj kraljevske odaje u toku ostatke mumija i koristio tako do-
realizacije samog projekta, ubacu- bijeni prah radi „lečenja" neizleči-
jući istovremeno nekoliko ,,lažnih“ vih bolesti. Bogati, ali ne i previše
odaja kako bi zbunio eventualne
pametni Evropljani su u periodu
od dvanaestog do devetnaestog
pljačkaše.
veka nove ere davali ogromne
Pljačkanje piram ida je složen svote novca za mumije od kojih su
poduhvat, koji zahteva angažovanje pravili čaj (koristili su ih i u sirovom
više stotina ljudi radi pomeranja stanju) radi lečenja raznih bolesti,
stena teških i po nekoliko tona. Pi- kao što su epilepsija, paraliza, ote-
ramida faraona Dedefre i danas čuva kline i migrene.
ostatke tunela koji su probili pljač-
kaši kako bi dospeli do pokopanog
blaga. Dugačak tunel do grobnice faraona Sensureta I, koji vešto izbegava gra-
nitne blokove postavljene kao dodatna zaštita od pljačkaša, jasno ukazuje da
su lopovi bili dobro upoznati sa konstrukcijom piramide - verovatno od nekog
insajdera.

A F R IK A I D A LJI RAZV O J 29
 L opovisu vremenom postajali sve drskijii smeliji: nepažljivipljačkaši pira-
mide faraona H uni u M edijumu su iza sebe ostavili mali drveni čekić kojim su
poduprli kam eni poklopac faraonovog sarkofaga. Pljačkaši piramide Sensureta
III su iza sebe na zidovima pogrebne odaje ostavili čak i grafit, kao očigiednu
porugu naslednicima mrtvog faraona.
N i danas nije potpuno jasno da li su u pljačkanju piram ida učestvovali i
kraljevski sveštenici. Neki tragovi ipak ukazuju na njihovu umešanost u siične
poslove. Nakon pljačke grobnice kraljice Heteferes, žene Snefrua, tokom vla-
davine njenog sina Kufua, sveštenici su u ponovljenoj sahrani zakopali prazan
kovčeg, pošto nisu mogli dapro n ađ u telo kraijice. Sveštenicj nikada nisu rekli
pravu istinu njenom sinu.

Zadržimo to u fam iliji

Incestne zajednice sa rođenom scstrom prožimaju čitav antički svet, tač-
nije, samo njegov bogatiji deo. K ulturni antropolozi tvrde da postoji univer-
zalni tabu protiv incesta, odnosno da
sve svetske kulture osuđuju seksualne
— ------------------SVE DOK SE RADI
odnose između članova iste porodice
U IME BOGA... - mada ta tvrdnja očigledno nije do-
Praksa rodoskrnavljenja počinje prla do vlađara antičkog sveta.
od sumerske kulture i traje sve do N ormalan čovek bi očekivao da
ranog judaizma. Osnivač judaizma sveštenstvo osuđujc rodoskrnavlje-
Avram bio je sumerski princ koji je nje, mada je prilično teško osuđivati
napustio lagodan život i posvetio ono što rade i sarni bogovi. Vrhovno
se molitvama upućenim jednom,
božanstvo stare Mesopotaniije, bog
svemogućem bogu. Sumerske
Enlil, spavao je sa sopstvenom maj-
kraljevske običaje, međutim, nije
kom Ki kako bi stvorio život, dok je
napustio: njegova žena Sara je
njegov brat Enki otišao i korak đalje:
ujedno bila i njegova polusestra. U
on je spavao sa sopstvenom ćerkom,
Starom zavetu možemo naći obilje
primera incesta. Kada se učinilo da sa unukom dobijenom iz te veze, a za-
Jevrejima preti istrebijenje, ćerka tim i sa praunukom po istoj liniji!
Avramovog nećaka po imenu Lot Zbog toga uopšte ne iznenađuje
napila je sopstvenog oca i sa njim činjenica da su sumerske kraljevske
izrodila dva deteta. porodice bile prilično slobođoumne
kada je u pitanju seksualni odnos iz-
m eđu članova familije. Očevi su često
ženili svoje sinove-prinčeve sa polusestrama kako bi sačuvali kraljevsku krv i
ođržali svu moć u okviru familije. I tu su, međutim, postojali dvojni standardi:
incest je bio striktno zabranjen među običnim stanovništvom, sa kaznama koje
su išle od progonstva do spaljivanja živog grešnika.
Stari Egipćani su dodatno razradili čitavu priču. Bogovi su ponovo imali
glavnu reč: bog sm rti i uskrsnuća Oziris je bio oženjen sopstvenom sestrom

30 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
Isis. Egipćani su zabave radi u rodoskrnavljenje ubacili i određenu dozu ne-
krofilije: nakon što je ponovo sastavila telo svog brata-muža, Isis je iskoristila
njegovo seme, ostala trudna i rodila Horusa, koji je nasledio Ozirisa na pre-
stolu Egipta.
U doba faraona, muškarci su imali odlučujuću reč u porodici, mada je kra-
ijevska krv i dalje prenošena ženskom linijom. Incestni brakovi su doprineli
očuvanju kraljevske krvi, čime je i svo bogatstvo ostajalo u porodici. Stavovi
Egipćana su vidljivi i u pisanom jeziku u sklopu njihovih hijeroglifa. Reč sestra
istovremeno može da znači i ljubav, ljubavnica i supruga!
Faraoni su rado stupali u braksasopstvenim sestrama (i ćerkama) i sa njima
su imali i dece. Pošto su i same imale kraljevsku krv, ćerke faraona nisu mogle
stupati u brak sa osobama nižeg ranga - što je znatno sužavalo izbor i uglavnom
ga svodilo na „dobrog starog tatu“. Jedan od najvećih egipatskih faraona, Ram-
zes II, oženio se sa čak četiri sopstvene ćerke: Binatanu, Meritamen, Nebetavi i
H entm iru. Smatra se da mu je Binatana rodila barem jedno dete.

JEZIK BROJKI
125.000 ukupan procenjeni broj stanovnika na
planeti oko 100.000. pre n.e.
1-10miliona ukupan procenjeni broj stanovnika na
planeti oko 10.000. pre n.e.
100 miliona ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 3000. pre n.e.
300miliona ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 1000. pre n.e.
12 broj podvrsta u rodu Homo (čovek) koje su postojale pre
pojave Homo sapiens sapiensa
1 broj žena koje su živele oko 150.000. pre n.e. do koje se može
svesti mitohondrijski DNKsvih Ijudi
20 prosečna dužina životnog veka čoveka pre 100.000 godina
22 prosečan životni vek u Sumeru pre 5000 godina
75 prosečan životni vek u Africi 2006.godine
5'1" prosečna visina muškarca pre 10.000 godina
5-9" prosečna visina današnjeg Amerika nca
1500 prosečan broj unetih kalorija ribara iz kamenog doba
pre 10.000 godina
2700 prosečan broj unetih kalorija današnjeg Amerikanca

A F R IK A I D A L JI RAZVOJ 31
 1:2 verovatnoća, pre 10.000 godina, da će novorođenče
umreti pre nego što napuni 5 godina
133 broj pojavijivanja reči obuzeti u Starom zavetu
190 broj pojavljivanja reči gnev u Starom zavetu
3000 ukupni broj godina vladavine faraona u Egiptu
170 ukupan broj faraona u tom periodu
31 broj dinastija koje su vladale Egiptom u tom periodu
20.000 broj glinenih tablica sa tekstom pronađenih u
biblioteci u Uru

32 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 UKRATKO
'^'"k o lik o pripadate onoj grupi ljudi koja smatra da
^ n ^ B j c „čaša do pola prazna“, verovatno smatrate da je
ljudska istorija neprekidan niz i reći ćete da je ljudska istorija nepre-
kidan sled nesreća i katastrofa, sa sporadičnim prekidim a u kojima na kratko
možemo povratiti dah. Kada je reč o periodu o kome ćemo govoriti u ovom
poglavlju, čak i nepopravljivi optimisti moraju priznati da je ono zaista kata-
strofalno. Toliko katastrofalno da ga pojedini istoričari nazivaju antičkim do-
bom mračnjaštva.
U trenutku kada se učinilo da se situacija konačno smiruje nakon invazije
Indoevropljana, stvari su ponovo krenule nizbrdo negde oko 1500. pre n.e.
Glavnu ulogu imale su misteriozne grupe koje su u to vreme napale već uspo-
stavljene civilizacije u Evropi i na Srednjem istoku. Neke od tih grupa su bile
indoevropskog porekla, mada se njihove invazijc razlikuju od indoevropskih
ili „arijanskih" migracija započetih skoro hiljađu godina ranije. Uzroci ovih
migracija u najvećem delu i dalje predstavljaju tajnu.
N a Srednjem istoku je grupa nepoznatih osvajača pod nazivom „ljudi sa
mora“ oko 1200. pre n.e. napala Egipat i carstvo H etita u centralnoj Turskoj.
Ljudi sa m ora su bili najveća opasnost sa kojom su se oba carstva ikada srela -
carstvo H etita je čak i nestalo zbog te invazije. Niko, međutim, ne zna tačno
odakle su osvajači došli, niti zašto je invazija uopšte i počela tako iznenada.
Vremenom je glavna opasnost prošla, ali je na pokorenim teritorijama ostala
prava pustoš i haos, u kome je iznikla jedna izuzetno surova grupacija novih
osvajača - Asirci.
U međuvremenu, na zapadu je nepoznata (da li je zaista bila nepoznata)
grupacija tzv. D orana srušila mikensku civilizaciju u Grčkoj. D orani su došli sa
severa Grčke i veoma brzo su ovladali većim delom grčkog poluostrva. D orani
i ljudi sa m ora možda predstavljaju i istu grupaciju, mada nema sigurnih do-
kaza za takvu tvrdnju. U svakom slučaju, istorija poseduje veoma malo znanja
o tim osvajačima.
Zvanična istorija najčešće isključuje Jevreje iz raznih varvarskih seoba tog
vremena, mada su oni upravo u tom periodu napustili Egipat. Jevreji su uspo-
stavili svoje kraljevstvo u Kananu, u Obećanoj zemlji, ali su veoma brzo usta-
novili da su novi susedi, Asirci i Vavilonci, negostoljubiviji čak i od Egipćana.
Daleko na jugu, u podsaharskoj Africi, dešavala se još jedna seoba. Ple-
me Bantu je sa teritorije današnje Nigerije krenulo ka prašumama centralne
Afrike i dalje. Poput Asiraca sa Srednjeg istoka, pripadnici ovog plemena su
raspolagali gvozdenim oružjem, što im je davalo znatnu taktičku prednost u
odnosu na protivnika koji je još uvek živeo u kam enom dobu na prostoru od
reke Kongo do Južne Afrike.
Haos nije zahvatio baš sve delove planete. Kina je, na primer, u isto vreme
uživala u dugom periodu stabilnosti pod dinastijom Zou, dok se u Centralnoj
Americi počinju javljati tragovi prve ondašnje civilizacije Olmeka, kreatora
sjajne urbane kulture čije tradicije su kasnije prihvatili Maje i Asteci.

KALENDAR DOGAĐ AJA

i/? 1550 pre n.e. Eksplozija vulkana na ostrvuTera opustošila je Mediteran.
1500. pre n.e. Jevreji stižu u Egipat.
1300. pre n.e. Javlja se civilizacija Olmeka.
1235. pre n.e. Osnovana je Atina.
1200. pre n.e. Ljudi sa mora napadaju kraljevstvo Hetita i Egipat;
Dorani osvajaju Grčku, Jevreji beže iz Egipta.
1122. pre n.e. Osnivanje kineske dinastije Zou.
1000. pre n.e. Podela jevrejskog carstva. Rođen je Zaratustra
(verovatno). Počinje ekspanzija plemena Bantu.
900. god. pre n.e. Olmeci počinju sa gradnjom piramida.
783. pre n.e. Asirci osvajaju jevrejsku kraljevinu Izrael (Kanan).
771. pre n.e. Kraj zapadne dinastije Zou.
750. pre n.e. Osnivanje dorske kraljevine Sparta.
729. pre n.e. Asirci osvajaju Vavilon.
671. pre n.e. Asirci osvajaju Egipat.
625. pre n.e. Kraj asirske carevine.
607. pre n.e. Vavilonci spaljuju Jerusaiim i kidnapuju Jevreje.
554. pre n.e. Veliki Kir postaje gospodar Persije i Medeje.
539. pre n.e. KirosvajaVavilon i oslobađa Jevreje.

36 Sm e š n a is t o r ij a sveta
 ZAVRTIMO PLANETU
Ljudi sa mora:
Negde na Mediteranu..
Problemi su otpočeli velikom eksplozijom: erupcijom vulkana na grčkom
ostrvu Tera u Egejskom m oru oko 1550. pre n.e. Ostrvo je zbrisano sa lica
zemlje, dok je eksplozija izbacila preko 16 kubnih milja kamenja i zemlje u
vazduh i more, dajući tako zamah ogrom nom morskom talasu visokom preko
120 stopa. Talas je brzo prošao čitavim M editeranom , odnoseći sa sobom više
stotina hiljada žrtava. O va katastrofa verovatno predstavlja i osnovu m ita o
Atlantidi.
Nakon pustoša koji je ostavio cunami, labava konfederacija plcmenajužne
Evrope pod nazivom „ljudi sa mora“ počinje migraciju u predele istočnogM e-
diterana. Pojedini istoričari smatraju da su ljudi sa m ora živeli na Balkanskom
poluostrvu, mada ima i onih koji tvrde da su naseljavali oblasti južne Italije i
Sicilije; jedna njihova grupa p o d nazivom Denijanci, verovatno je bila grčkog
porekla. Ljudi sa m ora nisu znali za pismo, tako da iza njih nisu ostali cragovi
koji bi ukazali na tačno poreklo. Razne civilizacije, poput Egipćana, provele su
dosta vremena u borbama sa ljudima sa mora. Pisani tragovi ovih civilizacija
otkrivaju nazive pojedinih plemena konfederacije osvajača - Peleseti, Tjekeri,
Sekeleši i Vešeši - ali to su jedini tragovi koji detaljnije govore o ljudima sa
mora.
Ljudi sa mora su oko 1200. pre n.e. krenuli na carstvo H etita na istoku, za-
tim i na Egipat na jugu. Zapisi iz ovih rcgiona otkrivaju sliku agresivnih stranca
koji su pohlepno pljačkali zlato i druge dragocene predm ete. Na osnovu opi-
sa može se zaldjučiti da su ljudi sa mora bili istovremeno pirati i izbeglice. U
svakom slučaju, radilo se o veorna okrutnim ratnicima. U jednom egipatskom
zapisu stoji: „Niko nije mogao da opstane pred njihovim oružjem.. Njihove
ruke su se protezale do kraja zemlje..".
Prema zapisima H etita, ljudi sa m ora su grupisali svoje brodove oko kraj-
njih jugozapadnih delova Turske, osvajajući prvo primorske gradove, nakon
čega su krenuli u dubinu kopna radi osvajanja glavnih teritorija. Njihov napad
je bio iznenadan i neočekivan: guverner jednogpriobalnog mesta u Siriji pod
nazivom Ugarit dobio je pismo na glinenoj pločici koje ga upozorava na pred-
stojeći napad, ali grad je uništen pre nego što je uopšte mogao i da reaguje.
Invazija ljudi sa rnora dovela je i do kraja carstva H etita, koje je toliko
oslabilo da su njihovi protivnici iz severoistočne Turske lako osvojili i spalili
prestonicu carevine, grad Hatušaš, negde oko 1200. pre n.e. Ljudi sa m ora su
nakon toga krenuli ka jugu, prelazeći teritoriju koja danas pripada Libanu i
Izraelu, pre nego što će udariti na Egipat.

H A O S IK O N T R O L A 37
 D o prvog ozbiljnog napada došlo je 1208. pre n.e., kada su čeriri grupe
udružene sa plemenima iz Libije krenule u sveopšti napad na deltu Nila. Bor-
ba Egipćana sa ljudim a sa m ora trajala je preko trideset godina, obuhvatajući
vladavinu više faraona. D ugotrajni sukobi su opustošili ekonomiju kraljevstva,
koje je često bilo i na granici građanskog rata. N akon velikih borbi Egipćani su
oko 1175. pre n.e. konačno uspostavili kontrolu nad celokupnom situacijom.
Ramzes III je izjavio da je ostvario dve odlučujuće pobede nad ljudima sa mora
na kopnu i m oru, nakon čega je prim orao pleme Peleseta da se naseli u Palesti-
ni koja je bila pod kontrolom Egipćana, gde će ono vremenom prom eniti naziv
u Filistine (oba naziva verovatno potiču od reči ,,PeIeset“). Ipak, navedena izja-
vaje verovatno samo deo dobro osm išljenePRkam panje; Peleseti su verovatno
sami naselili Palestinu, odbijajući kasnije da je napuste. O ni su upamćeni i u
Starom zavetu pod nazivom Filistini, kao stranci sa gvozdenim oružjem koji su
uništili sveta mesta Jevreja i pokrali svete predmete.

Napredovali su ka Egiptu ostavljajući u plamenu sve iza sebe.. Duša ovog

boga, gospodara svih bogovaje, međutim, bila spremna.. Ja sam organi-
zovao flotu jaku kao najtvrđi zid u delti Nila.. Flotu su sačinjavali najbolji
Egipćani, dobro opremljeni borci ćija se hrabrost može meriti sa hrabro-
šiu močnih lavova..
- Ramzes III, o borbi protiv Ijudi sa mora

I porcd toga što je Ramzes III odneo pobedu u borbi protiv Ijudi sa mora,
Egipat se nikada nije u potpunosti oporavio. Nekoliko oskudnih žetvi je unelo
dodatni haos u ekonomiju kraljevine, a Ramzes III je u kasnom periodu svoje
vladavine otkrio zaveru koju su protiv njega skovali njegova supruga kraljica
Teja i njihov sin Pentever. Zaverenici su osuđeni zbog izdaje i pogubljeni za-
jedno sa višc od četrdeset visokih zvaničnika. Prevrat je time sprečen, mada je
oslabljeno kraljevstvo moglo postati lak plen novih imperija koje su se rađale
na istoku.

Invazija Dorana
Povratak Heraklide
Istovremeno sa napadom ljudi sa m ora na carstvo H etita, pleme strana-
ca koje je sebe nazivalc D oranim a izvršilo je invaziju na mikensku civilizaciju
iz bronzanog doba na teritoriji današnje Grčke. Osvajači sa severa stigli su u
Grčku oko 1200. pre n.e.; pošto su stigli sa iste teritorije kao i ljudi sa mora,
pojedini istoričari smatraju da su ove dve grupacie bile povezane.

38 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Poreklo D orana je i dalje obavijeno velom tajne, tako da se najviše poda-
taka o njima može naći u grčkoj mitologiji. Prema sopstvenim usmenim pre-
danjima D orani su naslednici mitskog junaka H erkula (Herakle na grčkom).
Prema legendi, Herkulovo kraljevstvo u južnoj Grčkoj je bilo opljačkano od
strane zlog mikenskog kralja Euristeusa. U potrazi za savezniđma H erku 1 je
krenuo u severnu Grčku, ubijajuči usput brojna čudovišta i stvarajući uslove
za norm alan život ondašnjeg stanovništva. Istovremeno, nekoliko desetina
lokalnih princeza je ostalo u drugom stanju nakon njegovogprolaska. Herku-
lovi potom ci su kasnije osnovali grupu plemićkih porodica pod zajedničkim
nazivom Heraklide. D orani su tvrdili da su direktni potom ci Herkula, koji se
konačno vraćaju na teritoriju južne Grčke koja im p rip ad ap o nasledstvu.
Ova legenda, tzv. „povratak Heraklida“, možda ima neka uporišta i u stvar-
nim istorijskim događajima. Ipak, pre bi se moglo reći da se radi o spekulacija-
ma, zato što je dorska invazija predstavljala početak grčkog doba mračnjaštva,
koje je ostavilo malo istorijskih podataka. U tom periodu došlo je do gubitka
moći i konačnog nestanka veiikih grćkih gradova, kao što su Mikena, Teba i
Tirin. Tradicionalna um etnost u vidu grnčarije, tkanja i vajarstva je uvela, dok
se grčko društvo vratilo obradi usitnjenih farmi i uzgoju životinja. Sa prekidom
dugih crgovačkih saobraćajnica došlo je i do zamene bronzanog oružja i oruđa
onim izrađenim od gvožđa. Najznačajnija činjenica je, međutim, da je nestao i
pisani jezik, koji se neće pojaviti u sledećih pet stotina godina - zbog čega današ-
nja istorija zna veoma malo o ovom periodu Grčke. Ta činjenica joŠ više dobija
na značaju kada se zna da su u ovom periodu u Grčkoj nastale jedne od najzna-
čajnijih tvorevina u istoriji zapadne civilizacije: „klasični" gradovi-države.

Aiina:
Poljuljana demokratija
A tinu su osnovali starosedeoci Grčke, Heleni, oko 1235. pre n.e. - baš pred
dorsku invaziju. O dbrana atinskih Helena od varvara sa severa je bila razno-
vrsna - Atinjani su, izm eđu ostalog, uvek negovali sopstveni, jonski dijalekt,
odvajajući ga od grčkog, ili dorskog, koji su tretirali kao grub i primitivan.
Stanovnici Atine su ograničili vlast aristokratije uvođenjem organa vlasti
koji su birani među samim narodom . Promene u sistemu vlasti odvijale su se
prilično oprezno na samom početku. O bičan narod je u osmom veku pre n.e.
postigao dogovor sa aristokratijom o ukidanju kralja i zameni naslednog mo-
narha izabranim arhontom koji je poticao iz redova aristokratije. Nakon toga
A tinjani su nastavili sa postepenim ograničavanjem moći aristokratije: mandat
izabranog arhonta je u početku trajao deset godina, da bi 683. pre n.e. bio sma-
njen samo na jednu godinu.
Najveći deo demokratskih tvorevina Atine je 590. pre n.e. i zvanično for-
malizovano i ugrađeno u ustavni dokum ent, čiji je tvorac m udri lider Solon.
Kasnije, u šestom veku pre n.e., pod vođstvom ambicioznog političara Klistena,

H A O S IK O N T R O L A 39
Atinjani su konačno uspostavili zaokružen sistem kolektivne vladavine, u
kome su učestvovali svi muškarci. Sistem je nazvan demokratija - naziv potiče
od grčkih reči demos (narod) i kratos (moi'). Svaki građanin je imao pravo gla-
sa u skupštini, dok pripadnici aristokratije nisu imali nikakva dodatna prava,
mada su i dalje zadržali svoje bogatstvo - a time i veliku moć.
Atinjani su pažljivo branili svoju demokratiju, boreći se protiv povreme-
nih pokušaja prevrata u organizaciji aristokratije. Za vreme svoje vladavine
aristokratija je uspostavila oligarhiju, odnosno vladavinu manje grupe ljudi
zasnovanu na represijama. Aristokrate su zagovarale politiku koja nije odgo-
varala običnim Atinjanim a - oni su, primera radi, pokušavali da prisvoje veliki
deojavnih fondova (zvuči poznato?).
O d prvobitnog dremljivog malog grada Atina je polako prerasla u ko-
smopolitski grad zemljoradnika, m ornara i trgovaca koji je imao dom inantnu
ulogu u trgovinskoj zajednici u čitavom Egejskom moru. Početkom devetog
veka pre n.e. Atina šalje koloniste na zapadne obale Anatolije (Turska) preko
Egejskog mora. Kolonisti su osnovali jonske grčke kolonije, čvrsto povezane
sa kulturnim nasleđem Atine, koje su i dalje uvažavale rukovodeći položaj tog
grada. Istovremeno i drugi grčki gradovi uspostavljaju svoje kolonije u Medite-
ranu, na čelu sa Korintom i Argosom.
Atinsku vojsku su sačinjavali hopliti, građani-vojnici koji su sami obezbe-
đivali šlemove, koplja i omanje štitove. Njihova oprema nije bila ništa Iošija od
opreme Spartanaca, ali Atinjani ipak nisu mogli da pariraju ratobornim juž-
nim susedima. Atinjani jednostavno nisu imali dovoljno vremena za vojničku
obuku, dok Spartanci ništa drugo nisu ni radili.

Atinjanisu uvekinovatori, brziudonošenju rešenja injegovom sprovođe-

nju. Vi, sa druge strane, uvek želite da zadržite postojeći poredak stvari..
Dok vi oklevate, oni se nikada ne ustežu; dok viostajete u kuii, oni su uvek
napolju.. Oni uvek idu dalje.. nikada ne uživaju u onome što poseduju,
zato što uvek žele da dodaju još po nešto. Drugim rečima, onijednostav-
no ne mogu živeti mirno, niti dozvoliti bilo kome da tako živi.
- Korintski emisar poredi Spartu i Atinu pred spartanskom
skupštinom

M ornarica je bila najjače uporište Atinjana. Nju su sačinjavale galije koje su

pokretala jedra i veslači. To su bili ,,triremi“ (,,troredni“ u prevodu sa grčkog,
sa tri reda veslača koji su bili postavljeni jedni iznad drugih), oko 120 stopa
dužine, sa 170 veslača koji su sedeli na klupama na različitim nivoima. Brodovi
su bili opremljeni dugačkim bronzanim podvodnim ,,kljunovima“, kojima su
probijali trupove neprijateljskih plovila.

40 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Atinjani su počeli ozbiljnije da se bave brodogradnjom u šestom veku pre
n.e., da bi već oko 480. pre n.e. imali najmoćniju mornaricu u staroj Grčkoj.
Pojedini bogataši su čak sami finansirali izgradnju čitavih eskadri brodova. Si-
romašni slojevi, kojima su preostala jedino mesta veslača, povrem enim štrajko-
vima blokirali su čitavu atinsku flotu.

Sparta:
Ratoboran grad-država
Slične stvari u Sparti jednostavno nisu bile moguće. Dorski osvajači koji su
u osmom veku pre n.e. pokorili Mesenu, grad u južnoj Grčkoj, uspostavili su
čvrst klasni sistem koji je jasno odvajao manju grupu građana od ogromne po-
pulacije urođenika - helota, koji su praktično živeli poput robova. Citav sistem
je postao čak i brutalniji nakon neuspešne pobune helota u sedmom veku pre
n.e. U petom veku pre n.e. bilo je ukupno oko deset hiljada građana, naspram
dve stotine hiljada helota. Spartanska hijerarhija je bila izuzetno čvrsta: heloti
nisu imali nikakva politička prava niti slobodu kretanja, a polovinu svih žetvi
morali su da predaju spartanskim gospodarima.

Oni bi najradije pojeli Spartance žive.

- Ksenofon, o spartanskim helotima

Građanska klasa u Sparti nije imala milosti ni prema svojim pripadnicima

- njihov cilj je bio da stvore militarizovano društvo sa nepobedivim vojnicima
koji bi kontrolisali helote. Zivot Spartanaca je bio usmcren ka vojničkoj obu-
ci. Slaba novorođenčad, kao i ona sa deformitetima, ostavljana je po nalogu
države na milost i nemilost prirodnim silama. Dečaci su stupali u vojne škole
čim napune sedam godina. Prvi zadatak im je bio da satkaju prostirač od grube
rečne trske na kome će spavati do kraja života. U sklopu redovnih vežbi morali
su da trče i po nekoliko milja dok bi ih stariji dečaci šibali. Takve vežbc su
često bile praćenje sm rtnim slučajevima usled iscrpljenosti. Pristupni ritual je
između ostalog obuhvatao i ubijanje helota. Nakon trinaest godina obuke, u
dvadesetim godinam a života, preživeli kandidati bi konačno postali vojnici.
Vojni rok je trajao do šezdesete godine života, a provodio se u organizovanim
kasarnama, u kojima su vojnici spavali i delili obroke.
Vojnicima je bilo dozvoljeno sklapanje braka, mada su svoje supruge retko
viđali sve do tridesete godine života, kada bi ,,diplomirali“ i postali ,,jednaki“.
Ironično je da su spartanske žene upravo zahvaljujući takvoj razdvojenosti po-
lova uspele da skoncentrišu bogatstvo i moć u svojim rukama. Pretpostavlja se
da su žene posedovale oko 40 procenata obradive zemlje u Sparti i da su barem

H a OS I K O N T R O L A 41
— -TROJANSKI RAT - ZAŠTO ANTIČKA ISTORIJA IZLUĐUJE
OBIČNOG ČOVEKA?
Osnovna radnja Homerove “llijade" je dobro poznata: princTroje Paris kid-
napovao je prelepu Helenu. Kralj Menelaj, njen muž, okupio je saveznike
- mikenske kraljeve kako bi kaznio Trojance i vratio suprugu. Ovaj rat je,
međutim, samo deo širih zbivanja koja su posledica invazije Ijudi sa mora i
Dorana u istom vremenskom periodu. Ko je ko u čitavoj toj gužvi? (Imajte
na umu da se sve navedene teorije zasnivaju na grčkoj mitologiji, u kojoj se
slobodno mešaju mašta i činjenice.)
Po jednoj teoriji,Troju su naseljavali upravo Ijudi sa mora i Dorani.Takva tvrd-
nja donekle ima smisla, zato što je Herkul, praotac svih Dorana, imao sina sa
kraljicorh Omfale iz Lidije - trojanskim saveznicima iz zapadneTurske, gde je
stara nauka dugo smeštala i samuTroju. U igri su i Frigijanci (još jedna grupa-
cijaza koju sesmatralo da suTrojanci),za kojesu antički Grci tvrdili da su došli
u Malu Aziju izTrakije (Bugarska). IzTrakije je u Malu Aziju i Grčku istovreme-
no prešlo nekoliko grupacija koje su tvrdile da su Herkulovi naslednici.
Šta bi bilo kada bismo čitavu priču potpuno izokrenuli? Mogu li Ijudi sa
mora biti Grci?Takva tvrdnja nije potpuno besmislena: upravo su Grci ti koji
su preplovili more, opkolili Troju i spalili je do temelja na sličan način kao što
su to radili Ijudi sa mora. Pored toga, za Grke se često koristio i naziv Danajci,
odnosno„naslednici Danaja", mitskog junaka - pojedini naučnici smatraju
da su to Denijanci, jedno od plemena Ijudi sa mora koje pominju Egipćani.
Ukoliko su Grci bili Ijudi sa mora, šta je sa Doranima? Prema jednoj grčkoj
legendi, u vreme dok su mikenski Grci vodili borbu sa Trojom, dorski po-
tomci Herkula su pokušali da povrate svoja nasledna prava u južnoj Grčkoj;
drugim rečima, dok su Mikenci bili izvan grada, Dorani su upali u grad i pri-
grabili njihovu imovinu. Postoji, međutim, i druga legenda, koja tvrdi da je
do „povratka Heraklida" došlo čitavih osamdeset godina nakon završetka
Trojanskog rata.Toliko o legendama.
Šta se zaista desilo? Verovatno je u pitanju neka kombinacija navedenih
scenarija: Ijudi sa mora su verovatno bili mešavina sastavljena od Grka,Tro-
janaca, Dorana i brojnih drugih plemena iz iste oblasti, koja je bežala od
raznih katastrofa izazivajući istovremeno dodatne katastrofe („kaskadna"
teorija). Za sada su sve to samo nagađanja!

povrem eno bile odgovorne za organizaciju rada helota, dobijajući tako znatno
veću ,,emancipovanost“ u odnosu na ostale Grkinje.
Spartanci su kreatori i jednog sistema vladavine koji nije uobičajen u isto-
riji. O ni su, poput Atinjanja, imali skupštinu koju su sačinjavali svi muškarci
stariji od trideset godina. Skupština je birala veće od dvadeset i osam plemića
starijih od šezdeset godina, koje je bilo savetodavni organ ne jednog, već dva

42 S M E Š N A IS T O R IJ A S V E T A
icralja. D ualno kraljevstvo je bilo nasledno, mada su pravi gospodari Sparte
- petočlana grupa moćnih ljudi, tzv. efori - uvek mogli da svrgnu suverena uko-
liko nije dobro obavljao svoje poslove. Efori su birani u skupštini svake godine
i predvodili su Spartance u ratovima, kada su kraljevi bili odsutni.

Feničani:
Prvi svetski putnici u istoriji
Naši preci su po pravilu bili prilično loši mornari: njihovi drveni brodovi
su bili prilično mali, za navigaciju su koristili samo položaj Sunca i obalu, naj-
sigumiji su bili kada su se držali dalje od otvorenog mora. Bilo je, međutim , i
izuzetaka: Feničana.
Feničani, koji su kreirali sopstvenu civilizaciju na istočnim obalama Me-
diterana, vode poreklo od najstarijih semitskih plemena. Kao vrhunski more-
plovci, Feničani su organizovali pomorske trgovačke rute koje su povezivale
severnu Afriku i Evropu sa m etropolama u Egiptu i Mesopotamiji, razmenju-
jući maslinovo ulje, vino, mermer, kalaj i poljoprivredne proizvode.
Da bi savladali stotine milja otvorenog mora, Feničani su izumeli astro-
lab, složeni navigacioni uređaj koji
je simulirao kretanje sunca i zvezda
(izum je kasnije pripisan nekom SJEDINJENE FENIČANSKE
grčkom pronalazaču). Feničani su DRŽAVE?------------------------
mogli da plove i noću, daleko od ko-
pna, tako da su svoju robu mogli da Grupa američkih prevaranata je
isporuče urbanim tržištima dva puta oko 1840. godine razbacala sre-
brže u odnosu na konkurenciju. brne kopije kartaginskih novčića
širom Severne Amerike, tvrdeći da
I pored velikog uticaja na eko- su Feničani otkrili Severnu Ameri-
nomiju i kulturu mediteranskog ku hiljadu i sedam stotina godina
basena, feničanski gradovi su bili pri- pre Kolumba!
lično slabi i podeljeni, prvenstveno
zahvaljujući međusobnim sukobima.
Zbog toga su postajali lak plen svojih
suseda, prvenstveno Egipćana. Faraoni su prvi p u t porobili Fenikiju oko 1500.
pre n.e., stvarajući tako tam pon zonu prem a indoevropskim H etitim a koji su
naseljavali centralnu Tursku. Egipćani su oko 1400. pre n.e. izgubili kontrolu
nad ovom teritorijom, čime su otvorena vrata bornim kolima H etita sa severa.
Slabost na duže staze može doneti i određene prednosti. Feničani su svoje
mornarsko umeće verovatno razvili nakon invazije ljuđi sa mora, koji su u nji-
hove krajeve stigli oko 1200. pre n.e. Feničani su postali najmoćnija pomorska
sila oko 1100. pre n.e., a njihova prevlast na m oru je trajala do 800. pre n.e.
- zlatno doba u kome su osnovane glavne feničanske kolonije, uključujući i
Kartaginu, koja je kreiraia sopstveno Punsko carstvo (naziv je izveden iz reči
Phoenician) na teritoriji današnjeg Alžira, Tunisa, Libije, Sirije i Spanije.

H A O S I KONTROLA 43
 Na vrhuncu svoje moći Feničani su plovili dalje od bilo kog drugog an-
tičkog naroda. Iz svojih baza na teritoriji današnje Sirije, Libana i Izraela feni-
čanski trgovci su u osmom veku pre n.e. stizali do Britanije i Kanarskih ostrva
u Atlantiku, koja su udaljena više od sedam stotina milja od španske obale.
O ko 600. pre n.e. feničanska flota pod kom andom egipatskog faraona N eha II
oplovila je Afriku sa istoka prem a zapadu, što predstavlja izuzetan podvig za to
doba. Novčići pronađeni na Azorima ukazuju da su Feničani plovili do ovih
ostrva u središtu A tlantika već oko 200. pre n.e.

Bantu
Najveći deo Afrikanaca koji danas živi južno od ekvatora - oko 400 miliona
ljudi - govori jedan od 450 jezika iz Niger-Kongo lingvističke familije. Naziv
najveće podgrupacije, Bantu, znači ljudi na većini tih jezika. Pleme Bantu, među-
tim, nije stiglo u južnu polovinu Afrike pre početka prvog milenijuma pre n.e.
Iporednedostatkapreciznihpodataka, ekspanzijaplemenaBantujeverovat-
no otpočela oko 1000. pre n.e., kada su prastanovnici današnje Nigerije krenuli
ka istoku i jugu, naseljavajuči prašume i ravnice Kameruna, dolinu reke Kongo i
afrički region Velikih jezera (Tanzanija, Ruanda i Burundi). D o 0. pre n.e. oni su
stigli do Zambije i Angole, koje su udaljene više od dve hiljade milja ka jugu.
Nezaustavivo nadiranje pripadnika plem ena Bantu je podstican izuzetnim
porastom populacije usled bavljenja poljoprivredom, ali i vojnom premoći
usled korišćenja gvozdenog oružja.
Prvi tragovi obim nog krčenja zeinlje
-----------Ml NISMO RASISTI,
radi dobijanja obradivog zemljišta u
MISM OOBIČNL domovini plemena Bantu u Nigeriji
DOBRO, Ml SMO potiču iz 3000. pre n.e. O n i su uzga-
PRAVI RASISTI jali voće i povrće koje je raslo na toj
teritoriji, uključujući jam (tropska
Aparthejdska vlada Južne Afrike kori-
stila je reč Bantu kao nazivza Južnoa- biljka), dinje, kokosove orahe u ulj-
frikance koji govore nekim od Bantu ne palme, kao i žitarice poput pirin-
jezika (oko 80 procenata ukupne po- ča, prosa i šećerne trske. Pored toga,
pulacije), dajući tako toj reči pežora- prvobitna Bantu plemena su uvozila
tivno značenje, koje se zadržalo i do domaća goveda, koze i svinje iz medi-
današnjeg dana. Beli rasisti su na taj teranskih kultura sa severa, prelazeći
način sugerisali da su pripadnici Ban- pri tom e Saharsku pustinju. Rastuća
tu naroda stranci u sopstvenojzemlji, potreba za obradivim zemljištem i
što bi značilo da belci imaju barem pašnjacima je verovatno bila osnovni
jednaka prava kada je u pitanju motiv za migracije B antu plemena.
upravljanje zemljom kao i sami do- Ipak, osvajanje novih zemalja je
moroci - klasična taktika tipa „zavadi
postalo moguće prvenstveno zahva-
pa vladaj" iz britanskog kolonijalnog
ljujući njihovom poznavanju tehno-
perioda. Na njihovu žalost, takva po-
logije obrade gvožđa - prečišćavanju,
litika nije imala uspeha.
zagrevanju i oblikovanju gvozdene

44 S M E Š N A IS T O B IJ A S V E T A
i iiclc. O brada gvožđa je zahtevala specijalne peći koje su mogle postići visoke
irinperature. Peći supostavljane na vrhove brda; bile su izrađene od kamena i
l'Jine i imale su visoke reverzne dimnjake koji su koristili prirodnu snagu vetra
/.i raspirivanje vatre (čime su postizane veće temperature). Ostaci tih peći se
mogu naći i danas, u dvadeset prvom veku, na otvorenim pašnjacima južno od
Sahare (savane). Najstariji ostaci u centralnom Nigeru (severno od Nigerije)
potiču iz perioda oko 1500. pre n.e. O brada gvožđa je proširena na prostor
iužne Nigerije i severnog K ameruna do 800. pre n.e.
Gvozdene alatke su znatno poboljšale efikasnost poljoprivrede, omogu-
ćivši istovremeno i raskrčivanje gustih tropskih šuma, dok je gvozdeno oružje
dalo bantu ratnicima veliku prednost u odnosu na plemena koja su praktično
još uvek bila u kam enom dobu. Bespomoćni protivnici su tako potisnuti na
marginalne prostore, ustupajući Bantu plemenima najbolju zemlju. Potomci
tih poraženih domorodaca i danas žive u izolovanim kulturam a bliskim ka-
menom dobu. M eđu njima su i Pigmeji iz prašuma Konga, kao i Bušmani iz
pustinje Kalahari.
Ekspanzija Bantu jezika u Africi verovatno nije bila isključivo nasilnog ka-
raktera: antropolozi danas ističu da se jezik može širiti i putem trgovine i miro-
Ijubivih migracija. Današnji narodi koji govore bantu jezikom imaju različito
etničko nasleđe, što ukazuje daje do širenja jezika verovatno došlo i kroz mešo-
vite brakove i putem miroljubive kulturne razmene. Ipak, teško je reći kako je
tačno došlo do ekspanzije u uslovima kada ne postoje nikakvi pisani tragovi.
Jedna činjenica je, međutim , nesporna: bantu jezici su izuzetno kompliko-
vani. Kao i u većini evropskih jezika, svaka reč bantu jezika ima svoj rod - ali,
umesto uobičajena tri roda iz evrop-
skih jezika (muški, ženski i srednji),
bantu jezici imaju deset do petnaest
PTIČJA ZAVERA---------------
rodova. D rugim rcčima, postoji isto
toliko različitih pravila za prome- Kraljevi su često gubili moć zbog
nu imenice u zavisnosti od njenog najrazličitijih stvari: žena, novca,
mesta u rečenici! Bez obzira na to, vina i slično. Da li se tu mogu svr-
engleski jezilc je prihvatio veliki broj stati i lepe ptice? Legenda kaže da
bantu izraza, uključujući banjo, bon- je kralj Džao namamljen na teritori-
gos, jumbo, mambo, marimba, safa- ju Ču obećanjem da će tamo videti
neku retku pticu. Kralj teritorije Ču
ri, samba i naravno, uvek popularnu
je, kao i svaki dobar domaćin, ga-
reč zombie.
rantovao bezbednost gostu tokom
posete. Zahvaljujući ogromnoj lič-
Kina noj naivnosti, Džao je poverovao
svorn domaćinu. Čim je prešao na
Dži-Džou konglomerat teritoriju Ču, Džao je shvatio da se
Uticaj dinastije D žou na razvoj radi o zamci. Poginuo je pokušava-
Kine bio je dvojak. Prvi kraljevi ove jući da umakne preko reke Han u
dinastije ujedinili su Kinu i stvorili starom probušenom čamcu.

H A O S IK O N T R O L A 45
feudalni (pa dobro, neku vrstu feudalnog) sistem. N aredni kraljevi su, među-
tim, postali previše pohlepni. O n i su stvorili centralizovani birokratski sistem
vladavine i uveli poreze koji su predstavljali nam et za regionalno plemscvo.
Kao što ćemo uskoro videti, to je bio savršen recept za propast (tačnije, za čitav
lanac propasti).
Vladavina dinastije Džou može se podeliti u dve faze: ,,Zapadna“ faza, u
kojoj su kraljevi bili smešteni u zapadnu prestonicu H ao i druga, ,,Istočna“
faza, u kojoj je prestonica prebačena u istočni Lojan. Prva faza je imala uzlaznu
tendenciju, dok je druga faza pretrpana problemima.
Zapadna dinastija D žou osnovana je 1122. pre n.e., kada je porodica Dži
ujedinila centralnu K inu borbom , kolonizacijom i raznirn političkim manevri-
ma. Porodica Dži je držala prostor u dolini Z ute reke, gde su bile stađonirane
velike snage jačine četrnaest divizija, grupisanih u dve armije — „Sestazapadna
armija“ i „Osrna Cengdžou armija". Vojna moć je bila dodatno potpom ognuta
tvrdnjam a porodice Dži da imaju podršku i sa nebesa - što znači da je Bog bio
na njihovoj strani.

---------------------------CAR DŽIMU: LEGENDA.. IU PRAVO IME

NA NOVOROĐENČE?
Džimu, prvi i legendarni car Japana, vladaojezemljom od 660. do 585. pre'
n.e. Taj period Japana je, kao i u drugim delovima sveta, i dalje obavijen
velom tajne, zato što ne postoje nikakvi pisani tragovi iz tog doba.
Skoro svi podaci o caru Džimu baziraju se na japanskoj mitologiji. Pretpo-
stavlja se da je on naslednik boginje Sunca Amateracu - vrhovnog božan-
stva Šinto Pantenona - kao i boga mora Rjuina. Njegovo ime u prevodu
znači„božanska moć".
Džimu je rođen uTakačihu, ruralnom gradu na ostrvu Kjušju, u južnom Japa-
nu. Ovaj grad je bio previše udaljen od centralnog Japana, tako da je Džimuov
brat lcuse, koji je oduvek želeo da vlada Japanom, otplovio preko Japanskog
mora do Osake. Tu je ubijen u borbama sa negostoljubivim lokalnim vlasto-
dršcima, nakon čega je Džimu postao gospodar njegovog domaćinstva.
Da bi porazio lokalne vlastodršce, Džimu je odlučio da promeni taktiku i
umesto sa istoka, napadne sa zapada, kako bi popodnevno sunce zaslepelo
njegove protivnike. Uz pomoć boginje Amateracu Džimu je odneo pobedu
i pokorio lokalno stanovništvo.
Prema tradiciji, lunarna Nova godina označava prvi dan Džimuove vladavi-
ne, koji se i danas slavi kao dan osnivanja Japana. Osnivač dinastije Jamato
ostao je upamćen po mirnom periodu vladavine, po periodu mitske idile
kada Japan nije bio opterećen napadima spolja niti bilo kakvim unutraš-
njim razdorima.

46 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 D a bi održali uspostavljeni sistem, kraljevi dinastije Džou su vremenom
formirali birokratske institucije radi prikupljanja poreza i uspostave pravnog
sistema, pokrenuvši istovtemeno krupne projekte kao što je izgradnja puteva
i regulisanje vodotokova radi sprečavanja poplava. Takve inicijative su, na ža-
lost, naišle na protivljenje kod lokalnog plemstva, koje je smatralo da je time
ugrožena i njihova moć - osnovni razlog njihovog postojanja.
Stvari su pošle nizbrdo nakon katastrofalnog vojnog poraza tokom vlada-
vine kralja Džao: Sesta zapadna armija je 1024. pre n.e. p o tpuno uništena u
sukobu sa susednim, poluvarvarskim kraljevstvom Cu. Nakon Džaove smrti
državna birokratija je nastavila sa radom, mada je bilo očigledno da će veoma
brzo neko ugroziti vladavinu porodice Dži.
Pretnjasejavila771.pre n.e., kada jejedanljutiti tast spalio H ao d o temelja.
Markiz od Šena, moćni plemić, uništio je prestonicu nakon što je kralj Džou
odbacio svoju suprugu i markizovu ćerku,pretvorivšije ukonkubinu. Markizje
proglasio svog unuka Ping Vanga za novog kralja i prebacio prestonicu na istok,
u Lojan. Dinastija Džou je formalno i dalje ostala na vlasti, mada je njena moć
oslabila, tako da je postojala samo na papiru. U sledećih nekoliko stotina godi-
na plemstvo je čak prestalo i da se pretvara da prihvata autoritet kralja.

Mezoamerika:
Olmeci
N a drugoj strani planete, u tropskim predelima jugoistočnog Meksika,
oko 1300. pre n.e. pojavila se jedna potpuno nova civilizacija. Olm eci su prva
lokalna civilizacija koja se pojavila u Mezoamerici - zemljouzu koji spaja Sever-
nu ijužnu Ameriku. Njihov uticaj se širio u svim pravcima, tako da se smata da
su Olmeci začetnici civilizacija Maja, Zapoteka, Tolteka i Asteka. O va kultura
je, između ostalog, započela praksu gradnje piramida i ljudskih žrtava.
Kao i u ostalim delovima sveta, rađanje nove civilizacije je bilo povezano sa
poljoprivredom, porastom populacije i formiranjem gradova. Kukuruz je bio
(a i danas je) osnovni usev Mezoameričkog stanovništva. Njegov uzgoj je zapo-
čeo oko 4000. pre n.e. u zapadnom Meksiku, da bi se do 1400. pre n.e. proširio
na rečne doline gde su živeli Olrneci, u blizini današnjeg Vera Kruza.
Olmečki gradovi su verovatno nastaii grupisanjem većeg broja seoskih na-
selja, koja su tako potpala po d upravu nekog moćnijeg pogiavice koji će kasni-
je postati kralj. Jedan od najvećih gradova Olmeka, La Venta (španski naziv,
originalni naziv je zauvek izgubljen), je oko 800. pre n.e., na vrhuncu moći
ove civilizacije, imao oko petnaest hiljada stanovnika, među kojima su bili i
vešti grnčari, pletači korpi, tkači, zidari i ćilimari. O ndašnji juveliri pravili su
izuzetne ornam ente od žada za m oćno i bogato stanovništvo, koji su se dodat-
no ukrašavali i raznobojnim perjem tropskih ptica. Olmeci nikada nisu razvili
tehnologiju za obradu gvožđa, tako da su zauvek ostali u kamenom dobu.

H A O S IK O N T R O L A 47
 Prvi olmečki gradovi pravljeni su na zemljanim nasipima u obliku hramo-
va. Olm eci su takve hramove oko 900. pre n.e. zamenili kamenim piramidama,
čije ostatke možemo pronaći i danas. Pored piramida, iza Olmeka su ostale i
kolosalne skulpture Ijudskih glava, čija pojedinačna težinaprevazilazi dvadeset
tona. Glave su isklesane u vulkanskom bazaltu koji potiče iz kamenoloma uda-
ljenog preko pedeset milja. Arheolozi pretpostavljaju da ove skulpture pred-
stavljaju portrete olmečkih kraljeva.
O lmečka religija neguje kult bogova i boginja sa izmešanim Ijudskim i ži-
votinjskim karakteristikama. Vrhovno božanstvo, koje je imalo oblik jaguara,
mada je ponekad predstavljano i u obliku jaguara-zmije, imalo je moć nad ze-
mljom, kišom i vatrom. Pored njega, Olmeci su negovali i kult boginje-majke,
boga ptica i „pernate zmije" - zmije obložene perjem tropske ptice, božanstva
koje se stalno ponavlja u mezoameričkim religijama. Olm eci su verovali da sva-
ki čovek poseduje i neki životinjski duh, dok svaka životinja predstavlja neko
mitsko biće ili kosmičku silu. Najznačajnije mesto u hijerarhiji životinja pripa-
dalo je jaguaru.
Olmeci su začetnici brojnih trađicija koje su opstale hiljadama godina. O ni
su gradili igrališta za neku vrstu igre sa loptom , koja je verovatno imala i neko
religijsko ili ceremonijalno značenje. Dva igrača ili dve ekipe opremljeni kame-
nim pojasevima pokušavali su da probace gumenu loptu tešku oko 4kg kroz
manji kameni prsten koji je bio postavljen na određenoj visini iznad igrališta.
Zrtvovanje ljudi je bilo uobičajen ritual kod Olmeka: arheolozi pretpostavlja-
ju da je gubitnik u igri sa loptom bio žrtvovan radi zaodovljenja bogova!
Zivot Olmeka nije bio ispunjen samo igrom i zabavom. Poput Maja, ko-
smos je privlačio i Olmeke, tvorce tzv. „D ugoročnog kalendara" koji je zasno-
van na dvadesetdvogodišnjem ciklusu sa brojnim podciklusima - ovaj kalendar
je precizniji u odnosu na ondašnje kalendare u Evropi, Aziji i Africi, uključu-
jući i neke koji su kreirani nekoliko hiljada godina kasnije. D o 650. pre n.e.
O lmeci su počeli sa upotrebom pisanog jezika radi beleženja događaja, a pret-
postavlja se da su upravo oni izmislili nulu (mada se taj izum najčešće pripisuje
Majama), kao deo svog kalendarskog sistema.

- Igla kompasa -
Susret Istoka i Zapada
M ožda zvuči kao frazeološko pitanje, aii kada su se zaista sreli Istok
i Zapad? Srednjni istok (u našoj priči to je Zapad - zbunjujuće, zar ne?)
je odvojen od Kine (Istok) razdaljinom većom o d dve hiljade milja, koja
jep o p u n jen a centralnoazijskiro planinama i pustinjama. Ako uz memo u
obzir sve te prepreke, teško je reći kada je došlo do prvog kontakta ove
dve oblasti.

48 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 U rcžavanju ovog problema
arheolozima je pom ogla moda: CRVI NA RADNOM MESTU-
svila je jedna od prvih roba koja Za proizvodnju pola kilograma
je razmenjivana na relaciji Kina svile potrebno je oko dvadeset
- Srednji istok. Ta činjenica nije pet hiljada čaura svilene bube, pri
slučajnost. Pored toga što izgleda čemu svaka čaura proizvodi svile-
kao da potiče iz raja, svila je izu- nu nit dugačku i do devet stotina
zetno lagana i jednostavna za pre- metara!
nošenje. Bogataši Srednjeg istoka
su bili spremni da plaćaju zlatom
ovu izuzetno luksuznu tkaninu.
Kinezi su shvatili da je posao sa svilom veoma unosan već kada su
istkali prvu svilenu odeću u trećem milenijum u pre n.e. T kanina dobije-
na od niti koje prozvodi kineska svilena buba (Bombyx mori) uzgajana
na listovima duda bila je tako meka i nežna da su kineski kraljevi odm ah
prisvojili sva prava na proizvodnju svile. A rheolozi su pronašli ostatke
pogona za proizvodnju sviie, uključujući čak i polovinu čaure svilene
bube, koji potiču čak iz 2600. pre n.e.
Prvi tragovi svile na Srednjem istoku, m eđutim , pronađeni su na mu-
miji Egipćanke srednjih godina, koja je umrla oko 1000. pre n.e. Svilena
marama u kosi predstavlja sigurni indikator njenog bogatstva i statusa,
Potražnja za svilom se nakon Egipta širila i dalje na ostatak mediteranskog
basena, tako da je oko 600. pre n.e. uspostavljen čuveni karavanski p u t koji
je ime dobio upravo po robi koja je njime prenoŠena - Put svile. Put svile
je povezivao Vavilon i Kinu. Persijanci su nosili svilu ispod naoružanja, a
sm atra se da je upravo svila ona amordžinska tkanina koja se pom inje u
grčkoj komediji Lisistrata iz 411. pre n.e.
Teško je pretpostaviti da je kom pletnu razdaljinu od Kine do Egipta
duž rute koja će kasnije dobiti naziv Put svile savlađivao jedan trgovac.
Umesto toga, sm atra se da je više lokalnih trgovaca pravilo tzv. „kratke
skokove“ (koji su i dalje bili prilično dugački, čak i po današnjim stanđar-
dima) do sledećeg grada, odnosno do naredne trgovinske ispostave duž
rute. Zapadni trgovci su sretali kineske kolege na teritoriji današnjeg Av-
ganistana i zapadne Kine, gde su razmenjivali robu. D o krajnjeg odredišta
luksuzna svila je stizala tek nakon nekoliko godina, prevalivši ukupan put
od šest hiljada milja.

Susret severa i juga

Trgovci svilom nisu bili jedini putnici koji su prevaljivali tolike raz-
daljine u ovom periodu. Brojni biblijski i ostali izvori govore o istorijskoj
poseti Kraljice od Sabe kralju Solomonu. D anas je teško reći gde se tačno
nalazila Saba, ali je sigurno da je neko posetio Solom ona i da je ostavio
veoma snaian utisak.

H A O S IK O N T R O L A 49
 Prema Bibliji, Solom on je viadao o d 971. do 931. pre n.e., u zlatnom
periodu za Jevreje pre podele izraelskog carstva na dva dela. Malo kra-
ijevstvo je biio smešteno na raskršću između Afrike i Azije, tako da su
kroz njega prolazili brojni strategijski trgovački putevi. Pretpostavlja se
da je kontakt između Jevreja i Sabe ostvaren upravo zahvaljujući takvim
rutama.
Tačan položaj Sabe je i danas predm et brojnih rasprava, mada većina
istoričara smatra da je ona bila smeštena na teritoriji današnjeg Jemena,
južno od Saudijske Arabije, ili na drugoj obali C rvenog m ora u Etiopi-
ji, postojbini najstarijih civilizacija istočne Afrike. Etiopljani tvrde da je
„Kraljica od Sabe“ ustvari kraljica Makeda, dok se term in Saba odnosi na
etiopsko kraljevstvo koje je kontrolisalo i teritoriju današnjeg Jemena.
Prema Bibliji, Kraljica od Sabe je posetila Solom ona nakon brojnih
priča o njegovoj mudrosti, u nameri da iskuša njegovo znanje i moć ra-
suđivanja. O na je, međutim , sa sobom ponela i velike dragocenosti, tako
da se ne može tvrditi da je neki jednostavni kviz bio osnovni cilj posete.
Pored začina, dragog kamenja i vredne drvene građe, ona je u Jerusalim
đonela i 4.5 tona zlata, koje je poklonila Solomonu. Solomon, naravno,
nije ostao dužan već je uzvratio sličnom količinom dragocenosti koje je
Kraijica vratila u Sabu - ali tek pošto je prihvatila juđaizam.
Domaćin i gost su se toliko dobro slagali da se nisu mogle izbeći ni
određene intim nosti: prem a jednoj etiopskoj legendi, Kraljica od Sabe je
tokom ove posete ostala u drugom stanju, a rezultat te posete, njen sin
M enelik I, postao je prvi vladar Etiopije. Zahvaljujući toj legendi, etiopski
hrišćani i danas tvrde da potiču od kraija Solomona.

TENDENCIJE RAZVOJA:
U SPO N IIPAD O VI

Monoteizam: uspon
Večita borba između dobra i zla biće završena kada dođe Sudnji dan. Kada
svet bude zahvaćen plam enom, Spasitelj će ponovo doći na zemlju radi konač-
nog obračuna sa zlom i spasa duša vernika - dok će duše poročnih i prokletih
biti osuđene na večni boravak u vatri pakla. Priča vam zvuči poznato? Obuz-
dajte na trenutak svoje duhovne nagone: ova priča ne potiče iz hrišćanstva.
O na je nastala u zaratustrizmu, antičkoj religiji koja i danas ima sledbenike u
Indiji (Parsi).

50 Sm e š n a is t o r ij a sveta
 Z aratustrajeprorokkojije verovatno živeo oko 1000. pre n.e. u d o lin i reke
1litija, na krajnjem istoku današnjeg Irana. Njegovo učenje je došlo do Medeje,
najmoćnijeg kraljevstva u Iranu, preko nomadskih plemena i trgovaca koji sa
prevaljivali velike razdaljine.
Prema Zaratustri, zlo je nastalo kao posledica greške koju su prvi ljudi na-
činili neposredno pošto je Bog (Ahura Mazda) stvorio svet. O d tog m om enta
svet je stalna pozornica sukoba dobra i zla (ili istine i laži), u kome ljudi imaju
odlučujuću ulogu. D a bi dobro pobedilo, ljudi moraju razvijati vrline, činiti
milosrđe i biti odani svojoj veri bez obzira na ovozemaljska iskušenja. Legenda
kaže da je Zaratustra do ovih saznanja došao u tridesetoj godini života, da bi
odm ah nakon toga bio podvrgnut velikim iskušenjima u kojima je đavo Angra
Mainju pokušao da ga ubedi da se odrekne svojih ubeđenja. Stcćom, Zaratu-
stra je odoleo iskušenjima.
Sličnosti između hrišćanstva i zaratustrizma nisu slučajne. U haotičnim
vremenima ovozemaljskog života Isusa Hrista, Srednji istok je bio pod velikim
uticajem zaratustrizma, uključujući tu i obećavajuću viziju o konačnom isku-
pljenju, koja je ulivala nadu i onim a koji su patili u ovozemaljskom životu. Isus
H rist i najraniji hrišćani verovatno nisu svesno preuzeli učenja zaratustrizma.
Ipak, u to vreme je bilo teško izbeći uticaj ove antičke religije.
Iako postoje brojne sličnosti u životima i učenjima Zaratustre i Isusa Hri-
sta, evidentne su i određene razlike: umesto odlaska u Raj nakon apokalipse,
Zaratustra tvrdi da će duše dobrih doživeti reinkarnaciju u novom svetu koji
će kreirati Bog - takvo učenje više odgovara hinduizm u.
Božanski simboli u zaratustrizm u uključuju i sunce, tzv. „Oko A hura
Mazde", i vatru, koja predstavlja znak Njegove prisutnosti na Zemlji. Indij-
ski Parsi i danas svoje rituale obavljaju u „vatrenim hramovima", dok vatra
ima važnu ulogu u njihovim cerem onijam a. Zahvaljujući tom e, nedovoljno
obavešteni posm atrač može zaključiti da su Parsi „obožavaoci vatre“. Nji-
hovi sveštenici su obučeni u graciozne bele odore koje simbolizuju čistotu,
a pri ulasku u svešteničke redove dobijaju srebrni štap sa glavom bika na
vrhu.

Užasavajuće nasilje: uspon, zatim pad

Bacanje beba na vrhove kopalja? Skidanje kože sa živih ljudi? To su bile uo-
bičajene dnevne pojave kod Asiraca, koji su zaista bili „ludi, zli i opasni“. Nasil-
ni Asirci naseljavaju obale rekeTigar na teritoriji današnjegservernog Irakajoš
od 1800. pre n.e. Svoju priliku dočekali su nakon invazije ljudi sa mora, koja
je porem etila hijerarhijske odnose u regionu. N akon propasti carstva H etita,
Asirci preduzimaju nekoliko osvajačkih pohoda na prostoru od hiljadu i pet
stotina milja, od Egipta do Persijskog zaliva.
Vojske Srednjeg istoka su do tada koristile konje za vuču bornih kola, tako
da su i Asirci veoma brzo ovladali taktikom prim ene bornih kola. O n i su, me-

H A O S I KONTROJLA 51
đutim , bili veoma vešti i u vođenju borbe sa leđa konja. Asirska konjica je bila
naoružana kopljima, mačevima i lukovima i strelama. Pored toga, Asirci su izu-
meli i spravu za napad na utvrđene gradove - ,,ovna“.
Asirci nisu bili druželjubiv narod. N akon osvajanja nekog grada oni bi
pobili celokupno stanovništvo, pretvarajući tako naselje u grad duhova. Kralj
A đurnasirpal II se hvalio tim e da je zarobljenim vojnicima odsecao udove,
nabijao ih na kolac, skidao kožu sa njih i spaljivao ih žive. O n se toliko pono-
sio takvim uspesima da je svoju palatu ukrasio scenama sličnih mučenja. Kralj
Ešarhadon je gradio piram ide od lobanja stanovništva pokorenih gradova.
N akon neuspele pobune Vavilona 689. pre n.e., kralj Senaherib je bukvalno
sravnio grad tako što je otvorio kanale za navodnjavanje i po tp u n o potopio
grad.
Jasno je da okolni narodi nisu voleli Asirce, koji su držali kontrolu za-
hvaljujući m onopolu u snabdevanju oružjem izrađenim od gvožđa. Iz istog
razloga Asirci su Ijubom orno čuvali i svoje konje. Ipak, ni gvožđe ni konji
nisu mogli da spasu ovaj narod od sopstvene varvarske surovosti. Reputaci-
ja brutalnih ratnika je delovala kao najbolje priprem ljena psihološka ratna
operacija dok su bili jaki - kada su unutrašnji sukobi oslabili Asirce, sve je
puklo.
Uspon Vavilona 625. pre n.e. pod vođstvom princa Nabopolasara doveo
je do potpunog kolapsa asirskog carstva, uz masovnu pobunu svih pokorenih
naroda protiv brutalnih gospodara. Novi gospodari Vavilona su, međutim , po-
kupili neke od najgorih običaja Asiraca - u šta će se namučeni Jevreji veoma
brzo uveriti.

Jevreji: pad, uspon, pad, uspon

Jevreji su zapali u velike probleme u Egiptu u ovom dobu, ali su se proble-
mi još više iskomplikovali kada su pokušali da napuste Egipat.
Nakon svojih lutanja ka jugu, Jevreji su oko 1500. pre n.e. dospeli do
Egipta, gde su se i naselili u istočnim krajevima delte Nila. U početku su živeli
u dobrim odnosim a sa Egipćanima. U jednom trenutku, m eđutim , Egipćani
su okrenuli list pretvarajući došljake u robove radi izgradnje dve palate za fa-
raona - verovatno za Ramzesa II (1279 - 1213. pre n.e.). Prema Starom zavetu,
Ramzes II je nakon toga čak naredio da se udavi svako novorođeno jevrejsko
dete.
Jedna Jevrejka je, umesto da ubije svog sina, sagradila mali čarnac od trske,
stavila svoje dete u njega i otisnula ga niz Nil. N akon duge plovidbe čamac se
zaglavio u gustišu rečne trske, gde ga je našla jedna od faraonovih ćerki, koja
je odlučila da ga usvoji i odgaja kao svog sina. Mališan je dobio ime Mojsije
(Moses - verovatno potiče od staroegipatske reči sin).
Mojsije je u okruženju faraonskog domaćinstva izrastao u bogatog i kultur-
nog Egipćanina - ali je zadržao saosećajnost za patnje svog naroda. O n je čak i

52 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
nbio jednog Egipćanina - robovlasnika zbog surovosti prema jevrejskim robo-
vima. Mojsije je nakon ubistva proteran sa kraljevskog dvora i poslat u puste
predele Sinajskog poluostrva, gde je živeo kao pastir. Upravo tu je imao vizije
u kojima mu se javio Bog u obliku zapaljenog grma, naredivši mu da povede
narod Izrailja u slobodu.
N ovi faraon (verovatno M erneftah) je, m eđutim , želeo i dalje da zadrži
Jevreje kao roblje. L jutiti Bog je zbog toga poslao na Egipat deset pošasti,
pri čemu je svaka naredna kazna bila gora od one prethodne. U tim straš-
nim danim a za Egipat, N il je bio pretvoren u reku krvi, da bi zatim najezde
skakavaca i žaba uništile kom pletne useve i stoku. D eseta pošast - ubistvo
prvorođenog deteta u svakoj egipatskoj porodici - bila je kap koja je prevr-
šila čašu.
D a bi zaustavili božanske kazne, Egipćani su izveli Izrailje iz zemlje, što je
odgovaralo i njima samima, jer su već bili p o tpuno spremni za odlazak. Nakon
četrdeset godina lutanja kroz pustinju, Izrailji su se pod Jošuom, Mojsijevim
učenikom i veštim vojskovođom, konačno smirili u osvojenoj Obećanoj ze-
mlji, koja je kasnije nazvana Kanan. Jevreji su u velikom zanosu pristupili ob-
novi svoje O bećane zemlje, podelivši kom pletnu teritoriju i sve gradove među
trinaest izrailjskih plemena.
N akon Jošuine sm rti vlast je prešla u ruke tzv. „sudija", koji su putovali
zemljom tum ačeći jevrejske zakone i rešavajući pravne sukobe. N arod Izra-
ilja je, m eđutim , uskoro postao nezadovoljan njihovim radom, što je ujed-
no i prvi zabeležen slučaj nezadovoljstva sistemom vlasti u istoriji. O n i su
zahtevali da se četrnaesti suđija, Samuel, proglasi kraljem, radi fotm iranja
kraljevine po uzoru na većinu osta-
lih naroda tog vremena. Bez obzira
na ličnu rezervisanost, Samuel je MULTITASKING ZAISTA
izabrao inie mitskog heroja Saula i VIŠE ODGOVARA ŽENAMA..-------
postao prvi kralj Jevreja.
Jedan od hebrejskih sudija je bila
Saul je ostvario veoma značajnu
ženskog roda, što je prilično neo-
pobedu nad Filistincima - mada se
bično za društvo u kome muškarci
kasnije ispostavilo da je do pobede
imaju vodeću ulogu: Debora, koja
došlo na veoma neobičan način.
je je ujedno bila i proročica, pe-
Zahvaljujući ličnoj kolebljivosti, snik i uspešan vojni lider. Priča o
Saul se sve više oslanjao na Davida, Debori, koja je posao sudije obav-
m ladog pastira koji je često poprav- Ijala ispod palme u blizini pustinje,
ljao njegovo raspoloženje sviranjem ukazuje da su žene imale značajnu
na harfi. Saul je čak dozvolio Davi- ulogu u ranoj jevrejskoj istoriji. Re-
du da zastupa Izrailje u dvoboju sa ligijsko nasleđe kod Jevreja se i da-
ogrom nim G olijatom , najboljim nas vodi preko ženske linije (poput
ratnikom Filistinaca. Za divno drevnog Egipta) - što je još jedan
čudo, David je ubio G olijata jednim dokaz matrijarhata u ranim perio-
jednim kam enom iz svoje praćke. dima istorije.

H A O S IK O N T R O L A 53
 M eđuplemenski sukobi su i nakon Saulove sm rti predstavljali veliku koč-
nicu daljeg razvoja. Jevrejsko kraljevstvo je oko 1000. pre n.e. podeljeno na dva
dela, koja nisu imala dovoljno snage da se odupru agresivnim susedima sa se-
vera, koji su se pojavili oko 900. pre n.e. - prvo Asircima, a zatim i Vaviloncima
koji su nastavili njihov posao (potrebno je jedno čitavo selo da bi se razorilo
drugo selo).
Vavilonski kralj N abukodonosor je želeo da obnovi Asirsko carstvo, ali sa
Vavilonom kao prestonicom . O n je oko 607. pre n.e. po tpuno spalio Jerusalim,
uključujući i čuveni Solomonov hram, kako bi dao prim er manjim kraljevstvi-
m a i sprečio njihov otpor. D a bi utisak bio potpun, N abukodonosor je odveo
kom pletnu jevrejsku populaciju u Vavilon. Jevrejsko izgnanstvo u Vavilonu
trajalo je preko pedeset godina, sve do pojave vizionarskog lidera na Istoku,
velikog Kira iz Persije.

Otvorenost uma: uspon

Persija je pramajka svih svetskih imperija - velika carevina na prostoru ve-
ćem od tri hiljade milja, od Grčke do Indije. Persijsko carstvo je ujedinilo veliki
broj šarenolikih regija i zajednica, postavljajući ih pod vlast jednog čoveka, Ve-
likog Kralja, odnosno kralja svih kraljeva. Veliki Kir, osnivač Persijskog carstva,
umeo je da izvuče pouke iz asirskih grešaka i prihvati otvoreni sistem uprave,
koji je doneo uspeh Persiji.
Kir je bio sledbenik Zaratustre. O n, međutim , nikada nije bio otvoreni
protivnik bilo koje religije na koju je nailazio: Kir je bio spreman da prihvati
bilo kakav bizarni religiozni ritual, pod uslovom da su lokalni sveštenici pri-
hvatali njegov autoritet.
U vrerne Kirovog rođenja Persija je bila u vazalskom odnosu prem a su-
sednim Medijancima, koji su smatraii da su na višem civilizacijskom nivou u
odnosu na srodnike u Parsu (domovina Persijanaca). Civilizađja, međutim ,
ima i svojih nedostataka. Persijanci su uspeli da sačuvaju svoje nomadske ko-
rene stalnim lutanjem po dolinama današnjeg Iraka, što im je đonosilo znatnu
taktičku nadmoć.
Vremenom se kod Persijanaca razvilo nezadovoljstvo usled velikih poreza
koje su morali da plaćaju, tako da je
Kir 554. pre n.e. organizovao pobunu
----------- SVE ŠTO IM JE POTREBNO protiv sopstvenog dede, medijskog
NAUČILI SU U PLANINAMA kralja Astijagesa. Kao kralj, Kir je
ZAGROSA pokazao veliku razum nost tretirajući
M eđane kao i ostale svoje podanike.
Rani Persijanci su, prema Herodo-
tu, bili jednostavan i vešt narod čiji Medjiski vojnici kralja Astijagesa su
su sinovi morali da nauče tri stvari: upravo zbog toga prešli na njegovu
da jašu konja, koriste luk i strelu i stranu, čime su se stvorili uslovi za da-
govore istinu. lja velika osvajanja. Tačnije, u Kirovoj

54 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
.ulministraciji i vojsci je bilo toliko M eđana da su ondašnji hroničari umesto
tcrmina Persijanci koristili Međani. Naravno, preciznost svakako nije bila glav-
11a odlika antičkih hroničara (niti današnjih).

Kir je zatim krenuo na bogato lidijsko kraljevstvo u centralnoj Turskoj,

kojim je vladao kralj Krez, poznat po ogrom nom bogatstvu kojim je raspola-
gao. Inicijator sukobaje bio sam Krez: o n je smatrao daće K irprviosvojiti Va-
vilon, koji je Krez želeo za sebe. Pre samog napada na Persiju preko reke Halis,
Krez (prilično neurotična osoba) je želeo još jednom da proveri ispravnost
svojih namera. Z a to je izabrao najgore moguće rnesto - Apolonovo svetilište
u Delfiju. Tu je čuo za njega ohrabrujuće proročanstvo: „ Ako Krez pređe reku
Halis, veliko carstvo će biti srušeno", nakon čegaje hrabro napao Kira 547.
pre n.e.
Kir je, međutim, brzo preokrenuo situaciju u svoju korist: sledeće godine
je, u smeloj zimskoj operaciji, pred lidijsku konjicu postavio svoje trupe na azij-
skim kamilama. Preplašeni lidijski konji, nenavikuti na ove životinje, brzo su se
razbežali, nakon čega su Persijanci lako osvojili lidijsku prestonicu, grad Sardis,
zarobivši pri tom e i samog Kreza sa celokupnim blagom. Proročanstvo je bilo
istinito, mada je Krez prelaskom reke Halis srušio sopstveno carstvo (proro-
čanstvo je imalo ulogu ironičnog zvučnog efekta izvedenog trom bonom ).
Sledeća stanica: Vavilon. Srećom po Kira, kralj N abonidus - osoba iz nižcg
staleža koja je osvojila vlast prevratom - bio je potpuno nesposoban vladar. O n
se p otpuno udaljio od uticajnog vavilonskog sveštenstva odbijajući da iskaže
poštovanje M arduku, vrhovnom božanstvu Vavilona. Pored toga, većinu svog
vremena kralj je provodio u drugim gradovima obnavljajući hramove posveće-
ne drugim bogovima, tako da se može reći da njegovo ponašanje predstavlja
antičku verziju ponašanja i pada Džerija Springera.
Za vreme svoje odsutnosti, N abonidus je ovlašćenja preneo na svog sina
Belšazara, koji nije bio previše zainteresovan za državničke obaveze. Prema Bi-
bliji, u vreme sukoba sa Persijancima, na Belšazaravoj palati vantelesna ruka je
napisala natprirodnu poruku koja je glasila: „Vaši dani su odbrojani. Persijanci
će vas osvojiti". R ukaje bila u pravu. O tp o r Vavilonaje slomljen 539. pre n.e.,
kada je Kir ušao u grad kao oslobodilac, bez i jedne kapi prolivene krvi. Nabo-
nidus i Belšazar su bili uhapšeni i kasnije su umrli u zatočeništvu.
K ir je, za razliku od N abonidusa, bio spreman da prihvati opšta pravi-
la ponašanja. Poseta hram u M arduka je bio jedan od prvih poteza koje je
načinio nakon osvajanja Vavilona. Tokom posete podneo je brojne žrtve vr-
hovnom božanstvu, dok su se sveštenici m orali zadovoljiti obilnim m itom .
M ardukovo odobravanje takvog ponašanja je kasnije ušlo u propagandu
Persijanaca: K ir se kasnije hvalio da je M arduk izabrao baš njega za „kralja
čitavog sveta".
Kir je vratio i brojne sakralne objektekoje su Vavilonci pokrali od različitih
naroda Srednjeg istoka, zadobijajući tako snažnu podršku od novih podanika.
Najpoznatiji akt tolerancije je oslobađanje Jevreja, koji su živeli u zarobljeniš-

H A O S IK O N T R O L A 55
 cvu u Vavilonu oko pedeset godina. Pored toga, Kir je Jevrejima dao novac za
obnovu hram a koji je uništio vavilonski kralj Nabukodonosor. Između ostalog,
Jevrejima je vraćen i ukradeni zlatni
čamac koji je korišćen u religioznim
--------------- NIJE„IZABRAN", obredima.
ALI NIJE Nl LOŠ Kirovi naslednici su nastavili sa
daJjim intenzivnim širenjem carstva.
Kir nije bio Jevrejin, ali ga Jevreji
Za vreme vladavine njegovog daljeg
ipak pamte kao osobu „miropo-
rođaka Darija Persijsko carstvo je
mazanu od strane Boga", „mesiju"
i „spasitelja" (ali ne i kao Mesiju/ doživelo svoj zenit. Tokom svoje vla-
Spasitelja). Jevreji su u antička vre- davine Darije (još jedan iz redova ,,Ve-
mena cenili moralne pagane koji likiJi“) je primenjivao Kirova iskustva,
su poštovali osnovne zapovesti - poštujući lokalne običaje kad god je
ne ubij, ne čini preljubu, kloni se to bilo moguće. Uvažavanje lokalnih
idolopoklonstva, itd. - nazivajući karaktoristika je uspešno prilcrivalo
ih „pravednim paganima", što je efikasnu centralizovanu administra-
značilo da će biti primljeni u Raj ciju koju je Darije kreirao. Darije je
bez obzira što ne slave subotu. Sa- podelio ogromno carstvo na dvade-
vremeni Izrael čak ima i posebno set satrapija ili provincija, kojima su
priznanje pod nazivom „Pravedni upravljali satrapi, odnosno guverneri.
među Ijudima" (Righteous Among Svaka satrapija je plaćala godišnji da-
Nations), namenjeno pripadnici- nak u zlatu i srebru Velikom kralju i
ma drugih vera koji su pomagali morala je da obezbeđi određeni broj
Jevrejima u holokaustu. vojnika u vreme ratnih sukoba. D a bi
sprečio korupciju i držao satrape pod
punom kontrolom, Darije je postavio
i tzv. ,,uši Velikogkralja' - špijunc koji s tajno kontrolisali rad satrapa i izvešta-
vali kralja.
Persijska vladavina je bilastabilna, a njihovo carstvo, koje je prekrivalo naj-
veći deo poznatog sveta, izgledalo je večno. Postojao je, međutim , jedan mali
problem: ratoborna grupa Ijudi koja jc živela u krajnjim zapadnim delovinia
carstva, koja je sebe nazivala Grcima.

DOVIĐEN JAIH VALA VAM ZA..

Šta se dešava u Vegasu

Ljudska bića su zagriženi kockari još od prvog dana
postojanja, što potvrđuju i atheološki dokazi: kocki-
ce. Prva kockica je bila izrađena od petne kosti ko-

56 Sm e š n a jst o r ija s v e t a
pitara, a izradili su je ljudi kamenog doba pre četrdeset hiljada godina. Razne
varijante ove prirodne kockice, koju su arheolozi nazvali astragali prem a nauč-
nom nazivu petne kosti, korišćene su širom sveta hiljadama godina.
Negde oko 1500. pre n.e. neki kockarski nastrojen Egipćanin napravio je
prvu kockicu pravilnog (prizmatičnog) oblika. Bez obzira što su čak i prvo-
bitne astragali kockice davale prilično poštene (slučajne) rezultate pri bacanju
u vazduh, antički egipatski kockar je shvatio da se slučajnost rezultata može
dodatno poboljšati ako kockica dobije savršeni oblik kocke, čije stranice imaju
identičnu veličinu. Prva egipatska kockica je bila napravljena od slonovače - to
je bio početak velike patnje za nesrećne slonove i njihove kljove, koja je trajala
sve do izuma plastike.
Egipatske kockice su korišćene u igri sa rejigioznim prizvukom p o d na-
zivom Senet, u kojoj su protivnici upravljali svojim ,,dušama“ (figurama) u
zagrobnom životu. Bez obzira na religiozni karakter, igra je sigurno otvarala
m ogućnost izaklađenje- m adasu Egipćanipoznavali ibrojne druge kockarske
igre kojima su mogli da se zabave ukoliko bi im Senet postao dosadan. Tačnije,
kocka je postala toliki problem da su je faraoni zabranjivali, dok su prekršioce
upućivali na prinudni rad u kraljevske kamenolome. Poput ostalih pokušaja
kontrole kocke tokom istorije, kraljevski dekreti iz ovog doba verovatno nisu
imali većeg uspeha.
Etrurci iz severne Italije su oko 900. pre n.e. koristili kockice koje podseća-
ju na one današnje. Zbir brojeva suprotnih strana na tim kockicama iznosio je
sedam - jedan i šest, dva i pet, tri i četiri. Kockice iz tog perioda u ostalim delo-
vima M editerana bile su izrađefie o4.različitog materijala, uključujući bronzu,
ahat, oniks, mermer, kamene kristale, ćilibar, alabaster i porcelan.
Uz kocku se uvek javljaju i prevaranti. Prilikom iskopavanja antičke Pom-
peje - grada koji je prekriven pepelom u vulkanskoj erupciji 79- ne - arheolozi
su pronašli više kompleta kockica, od kojih su neke bile nameštene.

Tamale (sa salsom)

Pored izuzetno preciznog kalendara i broja nula, Olmeci iz Centralne
Amerike su izumeli i ukusno jelo tamale - lišće kukuruza skuvano na pari i
om otano oko testa nadevenog najrazličitijim sastojcima. Meksički restorani
širom sveta duguju Olmecima jedno veliko gracias!
Prve kamene alatke za mlevenje zrna kukuruza - avan i tučak, m etate i
m ano - potiču iz vrem ena pre pojave O lm eka, tačnije iz perioda oko 1500.
pre n.e. Zene su koristile cilindrične tučke p o p u t oklagije kojima su drobile
zrnevlje kukuruza postavljeno na zaobljenu površinu avana - m etate. Kla-
sična tam ala se, m eđutim , pojavila tek nakon 1000. pre n.e., kada su vešti
kuvari sa teritorije današnje Gvatemale otkrili tajnu za očuvanje nutritivnih
vrednosti kukuruza: on se m ora kuvati sa gašenim krečom ili pepelom od

H a o s I kontrola 57
 drveta kako bi se očuvao vitam in B3
-------- UZIMAJTE VITAMINE (niacin), koji je veoma b itan za ljud-
REDOVNO sko zdravlje.

Nedostatak niacina dovodi do Pošto su same tamale obično be-

opasne bolesti pod nazivom pela- zukusne, Olmeci su eksperimentisali
gra, koja obično ima smrtni ishod sa različitim sosovima kako bi im
- oboleli umire nakon četiri do pet popravili ukus, udarajući tako teme-
godina bolnih kožnih lezija, dijare- lje današnjoj salsi. Bez obzira što ne
je i demencije. Zabavno, zar ne? postoje fizički dokazi pravljenja salse,
arheolozi i etnobotaničari (naučnici
koji izučavaju poljoprivredu) znaju
da su O lm eci uzgajali paradajz, čili papričice, kukuruz i pasulj, sastojke koji se
danas obilato koriste za salsu.
Najlepši je, svakako, bio sam nadev u tamali. O lm eci su koristili razli-
čite vrste mesa, uključujući piletinu, meso jelena, divlje svinje i školjke, ali
i (priprem ite se) pse, kornjače, majm une, aligatore i različite insekte. Na
svu sreću, ove sastojke nećete naći danas u savremenoj meksičkoj kuhinji
(verovatno).

Autoputevi i zaobilaznice
Veliki kralj Persije je kontrolisao ogroman prostor: od istoka do zapada
(od Indije do Grčke) carstvo je prekrivalo tri hiljade milja. D a bi držao car-
stvo pod kontrolom - uključujući i pobunjenički nastrojene grčke kolonije na
zapadnim obalama Anatolije - Darije I je odlučio da izgradi prvi autoput na
svetu: kaldrmisani put dužine oko hiljadu i šest stotina milja, koji je povezivao
prestonicu imperije u Suzi sa provincijskom prestonicom Sardis, u blizini za-
padnih obala Anatolije.
Navedeni projekat je izuzetan građevniski poduhvat. Kraljevski p u t je gra-
đen po ugledu na kaldrmisane saobraćajnice koje su pravljene u ranijim vre-
menima, tako da je verovatno imao više slojeva: sloj gline, peska, šljunka i na
kraju površinski sloj od krupnog kamenja za kaldrmu. Na velikom broju mesta
posao se sastojao samo u povezivanju postojećih lokalnih puteva - mada je i u
tom slučaju trebalo obnoviti sloj kaldrme na njima.
Prema grčkom istoričaru H erodotu, duž puta je bilo postavljeno 111 od-
morišta (na svakih 15 milja) sa besplatnom hranom , vodom i posteljama za
odm or putnika. Bezbednost putnika je garantovao sam Veliki kralj, tako da je
H erodot zabeležio da je p u t bezbedan čitavom dužinom . Prema H erodotu, za
prevaljivanje rastojanja od 1600 milja bilo je potrebno oko tri meseca - izuzet-
no kratko putovanje za ondašnje prilike.

58 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 Kraljevski drum je doprineo razvoju trgovine između Istoka i Zapada,
omogućivši istovremeno i slanje poruka prim enom svetlosnih semafora. Per-
sijski kraljevi su tako mogli slati poruke - a time uvoditi i čitave armije u bitke
- do najudaljenijih krajeva carstva praktično trenutno.

Nijedan smrtnik ne.može postići brzinu persijskih kurira.. Oni će obavi-

ti svoj zadatak i savladati razdaljinu najvećom brzinom, bez obzira na
sneg, kišu, vrućinu ili mrak. Prvi jahać predaje poruku drugom, drugi tre-
ćem; na taj način se poruka prenosi iz ruke u ruku duž čitave linije."
- Herodot, o poštanskoj službi u Persiji

Standardi za Dan zaljubljenih

Iako je u jevrejskom Starom zavetu predstavljen u prilično lošem svetlu,
vavilonski kralj N abukodonosor je bio primeran porodičan čovek. Između
ostalog, on je kreator jednog od sedam svetskih čuda, koje je napravio samo da
bi udovoljio svojoj supruzi.
N abu ko d o n o so r je im ao problem a sa svojom m ladom i prelepom
suprugom , kraljicom A m itis, m ada je taj problem prevazilazio grani-
ce privatnosti dobijajući istovrem eno i po litičk i karakter. A m itis je bila
princeza iz M edije (današnji Iran), kojom se vavilonski kralj oženio da bi
učvrstio savez da M eđanim a. A m itis se žalila da m esopotam ijska pusti-
nja deluje depresivno na nju; nedostajali su joj zelenilo i p laninski p o to ci
rod n o g kraja. Z bog toga je N ab u k o d o n o so r odlučio da donese p lan in e do
švoje supruge.
Postojeća znanja o Visećim vrtovima Vavilona potiču iz kratkih opisa u
antičkim izvorima - uključujući i specifičan naziv, koji zvuči neobično savre-
menom čoveku (udaljeni posmatrač je verovatno imao utisak da su Vrtovi po-
duprti ili da ,,vise“ u vazduhu).
Visina izgrađenih Vrtova je bila impresivna, stvarajući tako utisak planine;
u principu, to je bila i suština njihove konstrukcije. Grči istoričar i geograf Stra-
bon opisuje konstrukciju Vrtova na sledeći način; „Vrtovi su izgrađeni u obliku
kaskadnih terasa poređanih jedna iznad druge; terase su postavljene na noseće
strukture u obliku kocke. Kocke su šuplje i ispunjene zemljom u kojoj se moglo
uzgajati i najveće drveće. Oslonci, kaskade i terase izgrađeni su od pečene cigle
i asfalta? D rugi grčki pisac, D iodorus Sikulus, dodaje da je u Vrtovima zasađe-
no najrazličitije drveće, koje je svojom lepotom i veličinom ostavljalo snažan
utisak na posmatrače.

H A O S r KONTROLA 59
 Koliko su Vrtovi zaista bili veliki? D iodorus Sikulus tvrdi da je njihova
širina iznosila četiri stotine stopa, a visina osamdeset, što ih čini jednom od
najvećih građevina u antičkom svetu. Kroz Vrtove je proticao veliki broj poto-
ka sa vodopadim a, napajajuči zelenilo i proizvodeći prijatan zvuk tekuće vode.
Izbacivanje vode na vrh građevine je prema Strabonu bio poprilično težak po-
sao: ,,Do najviših kaskada se dolazilo stepenicama, duž kojih su bila postavlje-
na postrojenja za napajanje vodom. O dređen broj ljudi neprekidno je izvlačio
vodu iz Eufrata radi navodnjavanja Vrtova.“
Nadajmo se da je Amitis bila zadovoljna.

Gvožđe, čoveče!
Bronzano doba je trajalo od 3200. do 1200. pre n.e., kada je bronza za-
menjena jačim metalom, gvožđem. Izrada gvozdenih alatki je zahtevala više
vremena, zato što se gvožđe nije moglo naći u obliku grumena u prirodi, kao
što je to slučaj sa bakrom. Izvori gvožđa su bili ograničeni uglavnom na mete-
orite sa visokim sadržajem ovog metala, tako da se može reći da je gvožđe bilo
veoma redak elemenat.
Indoevropska plemena koja su naselila Evropu, Srednji istok i Indiju vero-
vatno su poznavali tajnu topljenja gvozdene rude i izrade gvozdenog oružja.
Ovi narodi su oformili carstvo Heti-
ta na Srednjem istoku oko 1600. pre
-------------------SAVTAJ SJAJ n.e., a ubrzo i civilizaciju Veda u Indi-
ji. Sledeća grupa indoevropskih osva-
U pojedinim trenucima istorije
jača, D orani, pojavljuju se u Grčkoj
gvožđe je bilo dragocenije čak i od
sa oružjem izrađenim od gvožđa oko
zlata. U grobnici faraona Tutanka-
1200. pre n.e.
mona je, pored ostalih dragoce-
nosti, pronađen i gvozdeni bodež. Sira prim ena gvožđa postala je
Antički Egipćani su ovaj metal na- moguća tek nakon određenih tehno-
zivali„crnim zlatom sa nebesa", po- loških otkrića u mediteranskom ba-
tvrđujući tako njegovo meteorsko senu. Tek sa izumom specijalnih peći
poreklo. oko 1200. pre n.e. čovek je mogao da
izdvoji nečistoće iz rude i tako dobije
relativno čisto gvožđe. Veće količine
dobijenog gvožđa omogućile su izradu jačeg oružja i alata poput kose, rala,
čekića i sekire.
Ne-indoevropske civilizacije poput Egipćana i Asiraca počinju da koriste
gvožđe otprilike u isto vreme. Tehnologija proizvodnje i obrade gvožđa je ra-
zvijena nezavisno u podsaharskoj Africi oko 1000. pre n.e., počevši od civili-
zacjie N oka u zapadnoj Africi. Dalji razvoj obrade gvožđa vezan je za pojavu
Bantu naroda, koji su napustili svoju postojbinu u današnjoj Nigeriji i osvojili
podsaharsku Afriku u prvom milenijum u pre n.e.

60 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 NE, HVALA, NIJE POTREBNO..

Hemoroidi iz pakla
(tačnije, sa nebesa)
Raznolikost kazni kojima je Bog iz Starog zaveta
kaznio neprijatelje Jevreja (ali i Jevreje same) može da
iznenadi čitaoca. H em oroidi su jedna od tih kazni! D ok
se danas oni tretiraju kao obična neprijatnost, pokušajte
samo da zamislite nesrećnika iz antičkog doba koji nije
imao nikakav tretm an niti objašnjenje za bolnu analnu upalu. C ak i najbolji
doktor, kao i u ostalim oblastima antičke medicine, nije mogao preporučiti
ništa bolje od molitve i pozitivnog stava.
Filistinci, koji su stigli u Palestinu oko 1200. pre n.e., nisu bili po volji
Jevrejima. N akon što su pobedili narod Izrailja p o d vladavinom sudije Elija,
Filistinci su sa sobom poneli i A rk - ukrašeni drveni kovčeg u kome je Mojsije
(pretpostavlja se) smestio kamene ploče na kojima su bile ispisane božje zapo-
vesti. Takav postupak je izuzetno razljutio Boga. A rk je bio izuzetno dragocen
■za Jevreje: veoma im je bilo važno da kovčeg uvek bude uz njih, bez obzira na
okolnosti. Kada je devedesetosmogodišnji sudija Eli čuo za krađu, od iznena-
đenja je pao i slomio vrat - problem je bio toliko ozbiljan.
Kovčeg je, međutim , nosio i prokletstvo svim paganima koji bi ga obešča-
stili: Bog je poslao Filistincima kaznu u vidu masovne epidemije hemoroida.
Ukoliko smatrate da je epidemija hem oroida nemoguća, potpuno ste u pravu:
u istoriji nije zabeležen sličan slučaj takvog masovnog oboljenja, niti su po-
znati virusi ili bakterije koji bi prenosili hemoroide, koji su obično hroničnog
karaktera. Biblija je, međutim , veoma precizna u vezi sa ovim slučem. Koliko
precizna? Preciznija čak i od savremenih komercijalnih reklama za lekove pro-
tiv hem oroida: ,,On (Bog) je kaznio sve ljude, velike i male, i svi oni su dobili
hem oroide na skrivenim delovima svoga telai'
O čigledno je da se nije radilo o običnim hem oroidim a: jedan broj Fili-
stinaca je čak i umro zbog bolesti. Nesreća, naravno, nikada ne dolazi sama:
filistinski gradovi su bili preplavljeni miševima, koji su pojeli sve rezerve hrane,
pogoršavajući istovremeno ionako loše higijenske uslove. Nakon sedam meseci
analno-mišjegpogroma, Filistinci su se obratili zapom oć svojim sveštenicima,
koji su im preporučili da vrate kovčcg narodu Izrailja uz odgovarajuću ,,na-
doknadu" i da se izvine za čitav nesporazum. N adoknada se sastojala od pet
zlatnih miševa i — čujte ovo — pet zlatnih hemoroida.
Filistinci su smestili kovčeg G O S P O D A na dvokolicu, zajedno sa pake-
tom u kome su bili zlatni miševi i zlatne replike njihovih hemoroida, nakon
čega su rekli zbogom kovčegu sa tekstom božjih zapovesti. Epidemija hemo-
roida je odm ah prestala - ali sada su Jevreji upali u nevolje. Videvši filistinsku

H A O S IK O N T R O L A 61
volovsku zapregu bez Ijudi, jevrejski farmeri iz Bet-Šameša su pomislili: „Evo
besplatnog ručka!“. Vo je završio u kazanu, dok su zaprežna kola iskorišćena za
potpalu. D a stvar bude još gora, oni su videli i zlatne miševe i replike hemoro-
ida, što znači da su otvorili i kovčeg sa zapovestima, što je bilo protivno božjim
pravilima. Zbog toga je Bog zbrisao čitav grad, tako da kazna sa običnim he-
m oroidim a i nije bila previše strašna.

Pedofilija
Grci su bili prilično nastrani prem a savremenim standardima. Po savreme-
noj nauci antička civilizacija G rka je prihvatila homoseksualnost, mada to nije
u potpunosti tačno. Pod homoseksualnošću stari Grci nisu podrazumevali stil
života prihvaćen od strane određene grupe ljudi, tzv. homoseksualaca. Ume-
sto toga, homoseksulanost je kod njih bila uobičajena prolazna pojava kod
muškaraca iz viših klasa, odnosno period kroz koji su prolazili skori svi muški
pripađnici tih staleža. H om oseksulanost se jednostavno gubila u određenom
periodu njihovog života. Pored toga, seksulani odnosi između muškaraca su
bili prihvatljivi samo onda ako je jedan od njih bio odrastao - tipična starost
oko osamnaest godina - dok je drugi morao biti adolescent. Prilično uvrnuto,
zar ne ?
Seksulani odnos između dva odrasla muškarca je bio nastran i neprihvat-
ljiv čak i za stare Grke, dok je odnos između odraslog čoveka i dečaka bio sa-
svim prihvatljiv - takvi odnosi su čak i javno prikazivani, uz određenu dozu
ponosa. Odrasli muškarac - prosilac - bi javno objavio svoju ljubav prema ne-
kom dečaku, nakon čega bi ga obasuo poklonima. N akon pridobijanja deča-
kove naklonosti, prosilac bi počeo da ga vodi na sastanke na javna mesta, kao
što su javni trgovi i sportski objekti - ginmazijumi - gde su izlagali svoja naga
tela premazana velikom količinom maslinovog ulja. U intim nijem okruženju
njihov kontakt je bio bliži i kretao se od poljupca i težeg petinga do milovanja
butina i punog seksualnog kontakta.
H om oseksualni odnosi izm eđu odraslog m uškarca i adolescenta imali
su važnu socijalnu funkciju. O drasli muškarac je na taj način uvodio dečaka
u poiitički svet odraslih, objašnjavajući m u istovrem eno njegove građan-
ske đužnosti. Z aštitnik je u većini slučajeva m orao da traži odobrenje od
dečakovog oca pre uspostavljanja hotnoseksualnih odnosa, nakon čega je
on preuzim ao i odgovornost za njegovo obrazovanje. U borbam a su dečaci
često bili štitonoše svojim zašdtnicim a - p o p u t današnjih nosača štapova u
golfu.
Pojedini Grci su umeli da izraze i zabrinutost zbog eventualnih štetnih
posledica takvih pedofilskih odnosa - ali ne po dečake! Umesto toga, oni su
ukazivaii da ijubav prema dečacima može izazvati neum erenost i iracionalno
ponašanje kod odraslih. Grci su osuđivali muškarce koji su tražili usluge od de-
čaka-prosritutki, kao i one koji su svoje nagone zadovoljavali na miadim muš-
karcima-robovima, koji nisu mogli imati nikakav uticaj na vezu. Za razliku od

62 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
devojčica iz vremena antičke Grčke, dečaci su čak mogli da odbiju udvaranje
odrasle osobe koja im se nije dopadala.
Lepuškasti dečaci su obično imali više ljubavnika u svom tinejdžerskom
periodu. Antička džangrizala su, međutim , često upozoravala takve dečake
da ne postanu uobraženi zbog svoje lepote. Grčka legenda o Narcisu govori o
prelepom mladiću koji je provodio sve svoje vreme posmatrajući svoj odraz u
reci, ali je po kazni zbog preterane uobraženosti pretvoren u cvet (taj cvet se i
danas naziva narcis).
U Platonovim “Dijalozima” možemo naći tekst u kome filozof Sokrat
upućuje svog prijatelja u najbolji način za zavođenje zgodnog dečaka po imenu
Lisis. Sokratov prijatelj je do ušiju zaljubljen u Lisisa, do te mere da je počeo
da zamara svoje prijatelje dosadnim poemam a u kojima hvali Lisisa i njegove
pretke. Sokrat mu savetuje da potpuno odbaci ulagivanje, koje može izazvati
oholost i aroganciju kod dečaka. Umesto komplimenata, Sokrat mu prepo-
ručuje ozbiljne i ravnopravne filozofske rasprave sa Lisisom (koliko bi takvo
udvaranje bilo zabavno?).

JEZIKOM BROJKI
269.000 površina (u kvadratnim stopama)
palate podignute za asirskog
kralja Ašurnasirpala
69.574 broj zvanica na otvaranju palate
2 miliona krečnjačkih blokova ugrađenih u akvadukt u Ninivi,
asirskom gradu
100.000 broj civilnih službenika u asirskoj birokratiji
2,9 miliona veličina (u kvadratnim miljama) Persijskog carstva
16 miliona broj podanika u Persiji pod kraljem
Darijem
1600 dužina (u miljama) persijskog Kraljevskog druma
111 broj besplatnih odmorišta duž Kraljevskog druma
47 broj kraljevstava koja su ušla u Persijsko carstvo
14.560 godišnji prihod Persijskog carstva pod kraljem Darijem,
prema Herodotu (u euboenskim srebrnim talentima)
366.912 ista količina srebrnog novca, izražena u kilogramima
404,5 ista količina srebra, izražena u tonama

H A O S IK O N T R O L A 63
 200.000 broj helota pod spartanskom vlašću
10.000 broj građana Sparte za koje su heloti radili
35.000 broj muških stanovnika Atine
19.000 dužina (u miljama) koju su Feničani prešli preko mora
na putu oko Afrike oko 600. pre n.e.

64 SM E Š N A IS T O R IJA SVETA
 UKRATKO
zmeđu 500. i 0. pre n.e. na pepelu antičkog doba mrač-

I njaštva iznikao je jedan sasvim nov, blistaviji svet: le-

gendarni vladari su u ovom periodu izgradili ogromna carstva čija veliči-
na nije prevaziđena ni do današnjeg dana. Takvim megadržavama se upravljalo
iz prestonica smeštenih u najveće gradove koje je svet do tada video. Sve je
počelo sa prom enom balansa snaga, nakon pada prve globalne svetske imperije
- Persije i pojave novih sila u Evropi.
Pad Persije otpočeo je velikim porazom kralja Kserksa u borbi sa Grcima.
Grci su uspeli da odnesu pobedu nad brojčano nadmoćnijim neprijateljem
zahvaljujući tom e što su isprobali nešto sasvim novo: udruženi nastup inače
razdvojenih gradova-država. Zivot G rka nakon trijumfa ipak nije bio lišen
problema. U vreme najvećeg uspona oni su odbacili zajedništvo i završili u izu-
zetno destruktivnom građanskom ratu, koji je okončao Zlatno doba njihovog
razvoja.
D o ponovnog ujedinjenja G rka došlo je tek pod upravom novog kralja sa
severa, Aleksandra Makedonskog. Z bog čega je došlo do ujedinjenja? Osveta
(naravno)! Persijanci su možda želeli da oproste Grcima, ali Grci nisu želeli
da oproste njima. Aleksandar Veliki je bio upravo takav lider koji je mogao da
poravna konačni rezultat.
Pored toga što je poravnao rezultat, Aleksandar je uradio i nešto više: on
je osvojio kom pletno Persijsko carstvo. Ipak, kao i mnoge poznate ličnosti, i
Aleksandar je bio osuđen na ranu smrt, ali ga njegova imperija nije nadživela.
Bez obzira na ranu smrt, širenjem grčke kulture Aleksandar je uspeo da ofor-
mi novu m eđunarodnu zajednicu, čime je trasirao pu t najuspešnijoj imperiji u
svetskoj istoriji: Rimu (verovatno ste čuli za nju).
Rim je zaista bio impresivan, mada je na drugom kraju sveta, u dalekoj Azi-
ji, imao ozbiljnog takmaca: slični procesi konsolidacije su doveli do kreiranja
prve kineske imperije - dinastije H an. Poput Zapada, i Kina je imala nekoliko
neuspešnih pokušaja, uključujući i bolesno ambicioznog osvajača C in Si Hu-
angakoji je osvojio ogromne teritorije neverovatnom brzinom - m adaje sve to
izgubljeno istom takvom brzinom.
 U međuvremenu, indijski princ Č andragupta Maurija je iskoristio regio-
nalnu nestabilnost za kreiranje sopstvene velike imperije. Njegovo carstvo je
pokrivalo najveći deo današnje Indije i Pakistana, a naziv je dobilo po porodič-
nom im enu - Maurija.
Nekoliko „slova daleko", u ccntralnoj Americi, pojavila se nova napredna
civilizacija Maja. Izgradnjom izuzetno složenog društvenog sistema, iz koga
su iznikli današnji Meksiko i Gvatemala, Maje su znatno nadmašili svoje pret-
hodnike, Olmeke.
U celini, ovaj period je karakterističan po povratku iz haosa prethodnog
razdoblja. Zahvaljujući dobro uređenim imperijama, velikim gradovima, kul-
turnim dostignućima i grandioznim osvajanjima, smatra se da ovaj period
predstavlja jednu od najviših tačaka koju je ljudska civilizacija ikada dostigla.

KALENDAR DOGAĐAJA
509. pre n.e. Osnivanje Rimske republike.
492. pre n.e. Neuspela pobuna grčkih koionija u persijskom carstvu.
490. pre n.e. Darije napada Grčku.
480. pre n.e. Darijev naslednik Kserks napada Grčku.
479. pre n.e. Ujedinjena Grčka nanosi poraz Persijancima kod Platee.
475. pre n.e. Početak perioda „Zaraćenih država" u Kini.
433. pre n.e. OtpočinjeratAtineiSparte.
415. pre n.e. Alkibijad predvodi atinsku invaziju na Siciliju.
405. pre n.e. SpartananosiporazAtini.
399. pre n.e. Sokrat je primoran da izvrši samoubistvo zbog
podmićivanja atinske omladine.
359. pre n.e. Filip II postaje kralj Makedonije.
334.-326. pre n.e. Filipov sin Aleksandar Veliki osvaja Persijsko carstvo.
300. pre n.e. Čandragupta ujedinjuje Indiju i osniva dinastiju Maurija.
221. pre n.e. Ćin Ši Huang ujedinjuje Kinu u kratkotrajnoj dinastiji Ćin.
218. pre n.e. Hanibal napada Rim.
206. pre n.e. Kineski general seljačkog porekla Liu Bang osniva
dinastiju Han.
202. pre n.e. Poraz Hanibala.

68 S M E Š N A IS T O R IJ A SV ETA
 146. pre n.e. Rim uništava Kartaginu.
88. pre n.e. Prvi građanski rat u Rimu.
58. pre n.e. Julije Cezar napada Galiju.
44. pre n.e. Julije Cezar je izabran za doživotnog diktatora,
alijezatim ubijen.
31. pre n.e. Cezarev usvojeni sin Oktavijan nanosi poraz
Antoniju i Kleopatri.
27. pre n.e. Oktavijan postaje prvi imperator Rima.

ZAVRTIMO PLANETU

Kina počinje kao Ćin

(zatim prelazi u Han)
Kineska đinastija D žou nije nestala u kratkotrajnom kolapsu. Umesto
toga, ona je jednostavno izbledela sa slabljenjem uticaja i moći njenih kraljeva,
dok ie ostatak zemlie ulazio u
đanski rat. H aotični period od 475.
do 221. pre n.e. poznat je i pod na-
zivom „Zaraćene države“, koji jasno
ukazuje na opšte stanje: šest glavnih
pretendenata i gomila sitnih gubit-
nika otpočela je krvave međusobne
sukobe, koji su trajali sve dok se na
severoistoku Kine nije iznenada po-
javilo varvarsko kraljevstvo p o d na-
zivom Cin.
Ć in Ši Huang, vođa dinastije Ćin
(Qin), bio je talentovani autsajder koji
je, poput Aleksandra Makedonskog,
osvojio ogromne teritorije u „civili-
zovanom" svetu. Njegovo carstvo me-
đutim, baš kao i Aleksandrovo, nije
trajalo dugo, mada je udarilo temelje
dinastiji Han, koja je ujedinila Kinu
otprilike u isto vreme kada je i Rim
ujedinio mediteranske teritorije. En-
gleska reč C hina potiče od reči ,,Qin“.
PONEKAD IH MOŽETE
POVESTI SA SOBOM...-------
Kada je Ćin 5i Huang sahranjen, sa
njim je zakopano i 8099 glinenih
vojnika u prirodnoj veličini, zajed-
no sa konjima i bornim kolima (za
buduće borbe u zagrobnom živo-
tu). Smatralo se da je ova „terakota-
armija" legenda, sve dok je kineski
farmeri nisu slučajno otkrili 1974.
godine u blizini Ćinove prestoni-
ce Ksiana. Visina glinenih vojnika
je različita i kreće se od pet stopa i
osam inča do šest stopa i dva inča.
Njihova lica su potpuno različita,
tako da se smatra da su izrađena
prema licima stvarnih vojnika. Gli-
neni vojnici su verovatno simbo-
lična zamena za Ijudske žrtve koje
su bile uobičajene u ranijim perio-
dima.

A T IN A , A L EK S A N D A R I OSTA LI 69
 Ć in Ši H uang je bio izuzetno surov. Njegovi podanici su pogubili na hi-
ljade zarobljenika, spalili većinu kineskih knjiga i primoravali kineske seljake
na prinudan rad u velikim građevinskim projektima u kojima je život izgubilo
više stodna hiljada Ijudi. Neki od tih projekata su doneli dobro Kini (tako je iz-
građen i prvi nacionalni sistem puteva), mada je Veliki kineski zid bio prilično
beskoristan, dok je Ć inov ekstravagantni grob prvenstveno rezultat sujete.
U kidanje kineskog feudalnog sistema je svakako najveći doprinos Ć in Si
Huanga. Uz pom oć svog premijera Li Sija, Ć in Ši je ukinuo moć nezavisnog
plemstva koje je srušilo dinastiju D žou. Plemstvo je zamenjeno civilnim služ-
benicima i vojnim kom andantim a, čije su odgovornosti bile tako podeljene da
niko nije mogao steći previše moći. Feudalni sistem se kasnije ipak povratio,
ali je uspostavljena centralna administracija omogućavala i narednim kine-
skim im peratorim a da ponovo uspostave vlast čak i nakon krvavih građanskih
ratova.
Prvi građanski rat je došao veoma brzo. N akon sm rti Ć in Si Huanga 210.
pre n.e., na vlast je došao njegov sin Huhai, koji se nije mogao pohvaliti dr-
žavničkim sposobnostima. H uhai je
na tronu ostao samo četiri godine, pre
---------------CITATI LAO CUA
nego što ga je premijer koga je sam
,,U vladavini izbegavaj kontroiu. U izabrao prim orao na samoubistvo.
radu radi ono što ti pričinjava za- Ipak, zahvaljujući Ć in Ši Huangu,
dovoljstvo. U porodičnom životu ovaj period nereda nije trajao dugo.
budi potpuno prisutan. Ako posti- Već 206. pre n.e. harizmatični gene-
gneš da budeš ono što jesi, ako se ral iz provincije Jiangsu, Liu Bang,
ne porediš i ne takmičiš, svi će te ponovo je ujedinio Ć in Ši Huangovo
poštovati." carstvo. Mada je rođen u seoskoj po-
„Kada Gospodar vlada, Ijudi su jed- rodici, Liu Bang je uspostavio novu
va svesni njegovog postojanja." dinastiju pod nazivom Han.

„Upravljanje državom je poput pr- D oba vladavine dinastije H an

ženja male ribe. Ukoliko je previše smatra se zlatnim dobom za Kinu,
prevrćete, ona će se raspasti." dobom mira i prosperiteta. U ovom
periodu Kina je unapredila svoj prav-
(Tao Te Ching, preVod sa engle- ni sistem, ublažavajući oštarlegalizam
skog Dragan Žujović) Ć in Ši Huanga i prihvatajući umere-
nije ideale taoizma i konfučijanizma.
Legalizam C in Ši Huanga je pokušao da obezbedi poslušnost putem stra-
ha od drakonskih kazni; u Kini je postojalo toliko zakona da je svako mogao
biti kriv zbog nečega. Pristalice taozima i konfučijanizma su, sa druge strane,
smatrali da je zemlji potreban manji broj zakona, pod uslovom da lideri vode
računa o njihovom sprovođenju, uz neprekidnu edukaciju nižih slojeva o nji-
hovoj nameni: sprečavanje kriminala i održavanje reda, Siroka informisanost
donosi poštovanju zakona i harmonizaciji društva.

70 S M E Š N A IS T O R IJA SVETA
 Carstvo Maurija:
Veličina nije bitna
C andragupta Maurija je, poput Aleksandra i C i Si Huanga, bio veliki uje-
dinitelj. Rođen oko 340. pre n.e., Maurija je zbacio vladajuću istočnoindijsku
dinastiju N anda i proterao Aleksandrove guvrenere iz zapadne Indije pre nego
što je napunio dvadeset godina. G odine 305. pre n.e. Maurija je naneo poraz
Aleksandrovom generalu Seleukusu u Persiji, pripajajući time svom carstvu i
teritorije današnjeg Avganistana i Pakistana. N akon toga se uputio prem ajugu
radi osvajanja južnih delova Indije. Maurija je za dve dekade osvojio oko 1,6
miliona kvadratnih milja teritorije - veoma blizu Aleksandrovom carstvu od 2
miliona kvadratnih milja.
Maurija je čak bio uspešniji od
Aleksandra - njegovo carstvo je op-
IMATE DEVIJACIJU...----------
stalo. Tačnije, carstvo Maurija je Indijski hirurzi su izumeli plastičnu
dostiglo svoj maksimum pod vlada- hirurgiju još oko 600. pre n.e., kada
vinom C andraguptinog unuka Ašo- su otpočeli sa operacijama rekon-
ke. Ašoka je vladao zemljom preko strukcije nosa (odsecanje nosa je
četrdeset godina, od 273. do 232. bila uobičajena kazna za preljubu.
pre n.e. U tom periodu on je učvr- Zašto uopšte odsecati bilo koji deo
stio kontrolu nad južnom Indijom, da biste ga odmah prilepili nazad?
uspostavio centralizovanu admini- Nemamo pojma.) Prvi tekst o pla-
straciju i obezbedio vladavinu prava. stičnoj hirurgiji bio je Sushruta
Samhita, slavnog hirurga i učitelja
Ašoka je bio i duhovni vođa
Sušrute, ,,oca plastične hirurgije".
koji je prihvatio budizam i proširio Sušruta je radio u Banarasu (Va-
ga preko cele Indije nakon užasnog ranasi), gde je razvio sopstvenu
pokolja koji je izazvao jedan od tehniku rekonstrukcije nosa - sa
njegovih protivnika. Ovaj vladar je obraza bi odsecao deo kože koju je
zabranio robovlasništvo, obezbe- postavljao na oštećenje i oblikovao
dio dalju teritorijalnu ekspanziju, dok ne dobije novi nos, u koji bi za-
uz slanje diplom ata radi uspostave tim postavio dve cevčice umesto
prijateljskih odnosa sa susednim ze- nozdrva. Indijci su razvili još jednu
mljama. Izgradio je ogrom nu putnu tehniku rekonstrukcije nosa u kojoj
mrežu, brojne mostove i kanale koji su kožu uzimali sa zadrtjice. Prema
su povezivali različte delove carstva. Vagbatu, naučniku koji je opisao
Istovremeno, Ašoka je izgradio i ve- ove tehnike u dve knjige, rekon-
liki broj zgrada, bolnica i hramova strukcija nosa je potpuno usavrše-
radi poboljšanja opštih uslova života na do četvrtog veka pre n.e.
svojih podanika. Z a vreme njego-
ve vladavine došlo je do procvata
poljoprivrede i trgovine, tako da su indijski trgovci putovali i po više hiljada
milja radi razmene luksuzne robe, uključujući i slonovaču, svilu, začine i drago
kamenje.

A T IN A , A L E K S A N D A R I OSTA LI 71
 Period vkdavine Ašoke smatra se zlatnim dobom u razvoju Indije. Ipak,
ne smemo se zavaravati: stabilnost je bila zasnovana na ogromnoj vojnoj moći.
G arant m ira u Južnoj Aziji bila je Ašokova armija od šest stotina hiljada vojni-
ka, trideset hiljada konjanika i devet hiljada borbenih slonova.

Maje:
Prelazak na viši nivo
Vremenska granica između civilizacija Olmeka i Maja nije po tpuno jasna,
mada se zna da su se Maje pojavile oko 300. pre n.e., kada su nastali i njihovi
prvi gradovi na teritoriji današnje Gvatemale i Jukatanskom poluostrvu. Obra-
divo zemljište i prostot za izgradnju gradova Maje su uglavnom dobijali krče-
njem centralnoameričke prašume.
Najraniji gradovi Maja izranjaju iz džungle (doslovce) i danas, hiljadama
godina nakon gašenja civilizacije, zahvaljujući ogrom nim piram idam a koje
je ovaj narod gradio. Maje su izdigle olmečke tekovine na „viši nivo“ gradeći
stepenaste piramide visine i preko stotinu stopa u gradovima kao što su Kala-
kmul, Sival i Nakbe. Ovi gradovi su imali i po deset hiljada stanovnika.
Razvoj gradova je bio tesno pove-
------- UZ VELIKU MOĆ IDE I zan sa uzdizanjem aristokratske elite,
uključujući i kraljeve koji su ujedno
VELIKI TERET...
bili i vrhovni sveštenici. Prema majan-
Život majanskih kraljeva nije bio skoj legendi postanja, kreator sveta
ispunjen isključivo medom i mle- je bog kukuruza, koji je vladao kao
kom. U jednom ritualnom obredu svemogući kralj u centru kosmosa.
kralj je morao da probode kožicu Majanski kraljevi su svoju vlast vezi-
svog uda oštrom bodljom raže. vali za ovo božanstvo, ističući tu vezu
Krv koja bi potekla iz rane simbo-
simboličnom perjanicom sačinjenom
lizovala je stvaranje, prvenstveno
od lišća kukuruza i dragocenim ukra-
božje stvaranje sveta. Pored toga,
sima, uključujući i grudni oklop izra-
kraljevi su bušili i uši kako bi mogli
đen od žada i nakit od žada, školjki,
da čuju božji glas mudrosti, dok je
kostiju i perli. Sve te dragocenosti su
probušeni jezik obezbeđivao bo-
žanski autoritet izgovorenim reči- sahranjivane zajedno sa kraljevima
ma kralja. nakon njihove smrti. Majanski kra-
ljevi su uzimali ceremonijalna imena
koja su imala religiozno značenje, kao
što su K ‘ahk ,Yipyaj Chan K ‘awiil (Vatra Je Snaga Boga Neba) i K 'Inich Yax
K‘uk M o‘ (Sunčano Zeleni Makao).
Kraljevi i plemstvo su imali značajne ceremonijalne obaveze, koje su de-
taljno zabeležene slikovitim pismom koje podseća na egipatske hijeroglife.
Ceremonjie su obično izvođene u hram u na vrhu neke piramide, do kojih se
dolazilo dugačkim stepeništem. Sveštenici (kraljevi i plemići) su često postili, a
verovatno su koristili i drogu kako bi zapali u sveti trans u kome su mogli da ot-

72 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
kriju želje bogova. Poštovanje prem a bogovima su često iskazivali žrtvovanjem
ljudi (naravno, ne iz sopstvenih, već iz siromašnih slojeva).

Spedjalni izveštaj: mediteranska borbena liga -

Prva runda: G rciprotiv Persijanaca. Borbal
Oko 500. pre n.e. Persijanci su viadali najvećim delom poznatog sveta i
smatralo se da će njihova vlast trajati večno. U međuvremenu, i Grci su zaklju-
čili da imaju povlašćen poiožaj u odnosu na varvare - sve one prijave, nemo-
ralne, nepismene narode koji žive izvan Grčke. Tako su ove dve kuiture biie
jednostavno osuđene na sukob kada dođu u međusobni kontakt.
Upravo to se i zbilo u Joniji, na zapadnoj obali Male Azije (Turska). Osvaja-
nje razjedinjenih grčkih kolonija 540. pre n.e. je bilo dečja igra za Kira Velikog.
Atinjani nisu mogli prihvatiti persijsko ugnjetavanje njihove jonske ,,braće“
u Maloj Aziji, tako da su podstakli
koloniste na pobunu da bi se zatim
začuđiii kada su Persijand njihove
NEŽELJENI GOST
podsticaje shvatili ozbiljno. Darije
Veliki je napao Grčku 490. pre n.e.
NA VEČERI-----------------------
kako bi kaznio Atinu za izazivanje Biti persijski vazal i nije bilo previše
nevolja, ali su ga Atinjani potukli na naporno, sve dok„kralj svih kralje-
Maratonu. (Spartanci su bili odsut- va" ne bi došao na vašu teritoriju,
ni zbog obaveznog prisustva religio- kada ste (prema Herodotu) morali
znom festivalu. Interesantno je da su da ugostite persijsku vojsku i obez-
se takvi festivaii uvek održavaii onda bedite večeru za kralja. Kserskova
kada je Atinjanima bila potrebna armija je brojala petnaest hiljada
pomoć.) To, međutim, nije bio kraj oficira, članova porodica i pratnje
priče,čakniblizu.
(koja je obezbeđivala egzotičnu
hranu), uz dodatnih nekoliko sto-
tina hiljada običnih vojnika. Da bi
Druga runda: se nahranila tolika vojska, bilo je
Grci protiv Persijanaca potrebno oko 400 srebrnih tale-
nata, ili oko 100 miliona dolara.
Atinjani su olako prošli prvi
Troškovi deluju neverovatni, ali do-
put, baš kao i ostatak Grčke. Darijev
bijaju pun smisao kada se uzme u
sin Kserks, međutim, nije bio raspo- obzir da je za tu priliku izrađivano
iožen za šaiu. O n je skupio armiju ja- posebno posuđe od srebra i zla-
čine dvestapedeset hiljadaljudi, koji ta, dok je za odmor kralja trebalo
su prikupljeni iz čitavog persijskog obezbediti ogroman zaseban pavi-
carstva. Elitni deo armije sačinjavali Ijon. Kao šlag na tortu: Persijanci bi
su ,3esmrmici“, persijski konjanici narednog dana pri odlasku sve to
koji su radije prihvatali smrt nego poneli sa sobom!

A t in a , A l e k s a n d a r I O STA U 73
 poraz (bcz obzira na naziv). Kserks )e raspolagao sa oko deset hiljada ovih izu-
zetno obučenih fanatika.
Kserks je obožavao velike građevinske poduhvate, a zašto i ne bi? Takvi
projekti su nz pomoć robova bili potpuno besplatni - mada nisu bili lišeni pro-
blema: Kserks je u početku tražio od svojih stručnjaka da izgrade veliki pon-
tonski most preko Helesponta, kanala širokog jednu milju koji je razdvajao
Evropu i Aziju. Kada je jaka oluja uništila prvi most, Ksetks je natedio da se
konstmktorima odseče glava i da se more išiba (standardna procedura). Novi
konstruktorski tim je, poučen lošom sudbinom prethodnika, izgradio ne je-
dan, već dva znamo jača pontona. Svaki od njih je bio sastavljen od preko tri
stotine čamaca čvrsto uvezanih kanapom širine jedne stope.
Grci su se ovoga puta ozbiljno zabrinuli. Glavni cilj napada je bila Atina,
koja je uputila izaslanike u Spartu tražeći pomoć. Spartanci nisu bili jeđinstve-
ni u pogledu atinske molbe. Jedna struja, na čijem čelu je bio kralj Leonida,
želela je odmah da uputi vojnu pomoć Atini. Konzervativna frakcija je, sa dru-
ge strane, tvrdila da je Sparta bezbedna (otganizujući istovremeno još jedan
religiozni festival kao izgovor).
Da bi primorao konzervativne Spartance da učine nešto, Leonida je ne-
znamo (dobro, malo više) izmenio pravila igre formirajući ličnu „telesnu gar-
du“ od tri stotine istomišljenika, koju je uputio do uskogprolaza strategijskog
značaja u sevemoj Grčkoj, pod nazivom Termopile. Spartanci su tu uspeli
da zaustave četvrt miliona persijskih vojnika čitava tri dana. Spartanski bor-
ci su bili čvrsto rešeni da održe svoje položaje i daju život za slobodu: njihov
samoubilački otpor je podstakao ostatak Grčke na ujedinjenje u borbi protiv
Persijanaca.
Postizanje saglasnosti među Grcima je ipak bila skoro „nemoguća misija“.
Ipak, u Atini je (a gde bi inače?) bilo dovoljno mudrih političara koji su mo-
gli okupiti sve Grke. Jedan od najdarovitijih poiitičara, Temistokle, znao je da
ćc Sparta pomoći Atinjanima samo ako njima pripadne rukovodeća fimkcija.
Zbog toga je Temistokle ubedio Atinjane da komandu nad udruženim snaga-
ma prepuste Sparti, uključujući tu i komandu nad atinskom flotorn - mada su
svi (pa čak i sami Spartanci) znali da Sparta nema potrebna iskustva u ratovanju
na moru. Pored toga, Temistokle je ubedio Spartance da planiranje pomorskih
đejstava prepuste njemu lično. D a bi čitavu stvar doveo do kraja, Temistokle je
koristio i mito, kao i udaljavanje nekolicine oponenata iz Atine.
Najveći doprinos Temistokle je postigao ubeđujući Atinjane da evaku-
išu svoj grad. Bez obzira što je jedan deo grada već bio utvrđen zahvaljujući
njegovim savetima, najveći deo Atine je i dalje bio previše ranjiv. Brilijanmim
govorom Temistokle je primorao sugradane da prihvate realnost, pokupe svoje
stvar i isele se na jeđno ostrvo u neposrednoj blizini obale. I ovaj potez je, kao i
svi ostali njegovi potezi, imao i svoju pozađinu. Kserks je znao da mora zarobiti
stanovnišcvo Atine ukoliko želi zaista da osvoji grad. Prebacujući ih na ostrvo,
Temistokle je iskoristio Atinjane kao mamac za persijsku flotu. O n je želeo da

74 SM E ŠN A ISTO IU JA SVETA
namami neprijatelja u uzani kanal između Atine i ostrva, gde ga atinska flota
može blokirati i uništiti.
Kserks je čitavu bitku nadgledao sa obližnjeg brežuljka, odmarajući se na
zlatnom tronu u iščekivanju lagane pobede. Umesto pobede, doživeo je ogro-
mno razočaranje. U prvoj velikoj pobedi kod Salamine Grci su razbili persijsku
momaricu, eliminišući tako skoro polovinu invazionih snaga. Drugu pobedu
Grci su ostvarili na kopnu, u blizini grada Plateje dve godine kasnije. Tu je grč-
ka armija, ujedinjena oko deset hiljada spartanskih boraca, poraziia persijske
kopnene snage. (Spartanci su verovamo to mogli postići i sami, mada je lepo
što su se i ostali pojavili.)

Treća runda:
Grci protiv Grka
Nakon uspešnog ujedinjenja radi rešavanja zajedničkogproblema, realno
je očekivati da će konačno prestati i međusobni grčki sukobi - mada se to nije
desilo. Po završetka rata sa Persijom 479. pre n.e., Arina je oformila Delski sa-
vez, alijansu usmerenu protiv Persije (ime saveza potiče od naziva ostrva Del,
gde je savez i formiran). Ovaj savez je veoma brzo prerasatao u atinsku imperiju
koja je pokrivala prostor Egejskog mora. Atinska mornarica je prikupljala da-
nak od „saveznika", da bi tim novcem plaćala momaricu koja prikuplja danak
radi plaćanja mornarice, i tako u krug. Poučeni iskustvom u sukobu sa Persi-
jancima, Atinjani su izgradili velike kamene zidove oko grada i luke, čime su
praktično neutralisali borbenu moć Spartanaca.
D a bi uspostavili ravnotežu, Spartanđ su oformili sopstveni ldub, tzv. Pe-
loponeski savez, koji nije imao mornaricu, ali je zato imao potpunu prevlast na
kopnu. Tako je jednoj strani pripalo more, a drugoj kopno - savršen recept za
krvavi rat.
Poslovično sumnjičavi kada su međusobni odnosi u pitanju, Atinjani i
Spartani su 433. pre n.e. zapali u manji sukob. Zanimljivo je da je ovaj sukob
izbio nakon događaja koji nemaju veze ni sa jednim od ova dva grada. Korint,
tradicionalni saveznik Sparte, zapao je u sukob sa jednorn od svojih kolonija,
Korkirom. Korkira se obratila Atini za pomoć, dok je Korint pomoć zatražio
od Sparte, što je pokrenulo ratne sukobe.

A T IN A , A iE K S A N D A R I OSTA LI 75

---------- PRODUŽECI: ATINA
PROTIV KUGE
Kada je Peloponeski rat počeo, Ati-
njani nisu mogli ni pretpostaviti da
strategija upornog čekanja na zavr-
šetak spartanske opsade može iza-
zvati razne epidemije. Pokazalo se,
međutim, da su zatvorene gradske
četvrti idealan teren za pojavu miste-
riozne i smrtonosne bolesti. Prema
grčkom istoričaru Tukididu, u prvoj
fazi te bolesti jezik i grlo su postajali
krvavi, a iz usta je izlazio neprirodan
i izuzetno smrdljiv zadah. Nakon te
faze sledi kijavica, promuklost i težak
kašalj.Zatim dolazi dijareja i povrača-
nje, što je praćeno jakim bolom. Ova
faza je praćena i tako visokom tem-
peraturom da bolesnikjednostavno
ne može istrpeti nijedan komad
odeće na sebi, već skida sve sa sebe
dok ne ostane potpuno nag. Većina
bolesnika umire već nakon nekoliko
dana, dok preživeli ostaju bez prstiju
na rukama i nogama, očiju ili geni-
talija. Pojedinci prolaze bez fizičkih
oštećenja - ali zato potpuno gube
pamćenje, tako da više ne mogu
prepoznati prijatelje i rodbinu.
Kuga je prvi put udarila na Atinu 430.
pre n.e., u drugoj godini ratnog suko-
ba, kada je ubila oko trećine ukupne
populacije, uključujući i izbeglice iz
unutrašnjosti - pedeset do osamde-
set hiljada Ijudi. Prema Tukididu, ne-
prestano spaljivanje tela bolesnika
nalomačamajetolikozaplašilospar-
tansku vojsku sa druge strane zidina
da su Spartanci jednostavno pobe-
gli, smatrajući da se radi o nekom
prokletstvu poslatom sa neba. (Ako
su čak i Spartanci zaplašeni, onda se
svakako radi o ozbiljnoj stvari.)
76 S M E Š N A IS T O R IJ A SV ETA
Citava priča je prilično dugačka
i zamorna, tako da ćemo ovde izneti
samo skraćenu verziju: sigurni iza
svojih gradskih zidina, Arinjani su
godinama posmatrali kako Spartanci
pale njihova polja i farme, ubeđeni
u opstanak atinske imperije. Istovre-
meno, njihova momarica je blokirala
poluostrvo Peloponez, centar spar-
tanske moči, mada je poluostrvo još
uvek moglo proizvesti sve ono što je
neophodno za nastavak borbe. Re-
šenje se nije moglo nazreti, sve dok
Arinjani nisu pali pod uticaj mladog
aristokrate p o imenu Alikibijad.
Preterane ambidje mladog, zgod-
nog i bogatog Alkibijada nisu bile do-
bre ni za njcga, niri za njegovu zemlju.
Bez obzira na to, njegovi elokventni
govori su ubedili atinsku sknpštinu u
neophodnost opšteg napada na ostr-
vo Siciliju, koje je bilo u savezništvu sa
Spartom. U najboljem siučaju taj po-
duhvat je bio previše rizičan, mada je
u suštini bio potpuno nerazuman: sa
svojih deset hiljada kvadratnih milja
Sicilija je bila veća od čitavog atinskog
carstva! Pored toga, u izolovanim
brdskim gradićima na ostrvu živeli su
prilično ratobomi domaći stanovnici,
savršen teren za gerilski rat. Atinjani
čak verovatno nisu bili ni svesni ovih
činjenica - Siciiija je bila udaljena šest
stotina milja od njih, tako da je biia
potpuna nepoznanica, baš kao da se
nalaziia na Mesecu.
Poraz je bio potpun. U neuspeš-
noj invaziji Atinjani su izgubiii polo-
vinu svoje vojske i mornarice. Njiho-
va sudbina je bila zapečaćena kada su
Spartanci konačno izgradili flom koja
je mogia ugroziti atinsku kontrolu na
moru. Nakon pobede u pomorskoj
bici kod Aegospotamija 405. pre n.e.,
Spartanci su konačno postali gospo-
dari čitave Grčke.
Ipak, Peloponeski rat nije imao
stvamog pobednika. Pobeda Spar-
tanaca je bila beskorisna, zato što je
matična teritorija na Peloponeskom
poluostrvu bila potpuno osiromafe-
na nakon dvadesetsedmogodišnjeg
rata, dok je Atina postala pusta ze-
rnlja. Kratkotrajno zlatno doba Grč-
ke je dme bilo okončano, dokje moč
prešla u ruke malog kraljevstva na
severu, pod nazivom Makedonija.
Ovaj sukob je u prvi pian izbacio ve-
likog atinskog vođu Perikla, kreatora
odbrambene strategije grada koji je
obezbedio jedinstvo različitih frakci-
ja u prvim fazama rata.
Pored toga što su preživeli kugu,
Atinjani su čak nastavili borbu u na-
redne dvadeset tri godine, ostvarjući
povremeno i takve pobede koje su
skoro porazile Spartu. Primer Atinja-
najeočigledandokazda narod može
pobediti i nesreće i nastaviti sa be-
skonačnim ubijanjem drugih naroda,
pod uslovom da ih ima dovoljno.
Šta je izazvalo kugu u Atini? Odgovor
je nepoznat. Savremeni medicinski
stručnjaci su izneli nekoliko bolesti
kao mogući uzrok, uključujući bu-
bonsku kugu, tifus i tifusnu groznicu.

Četvrta runda: Aleksandar protiv svih

Bez obzira što je Aleksandar Makedonski jedan od najvećih vojskovođa
svih vremena, čitavu priču je pokrenuo njegov otac, Filip II. Nakon Pelopo-
neskog rata, Makedonija je pod Filipom II iskoristila grčku slabost i postala
vodeća sila u regionu. Filip je reorganizovao makedonske falange tako što je
u njih uveo konjicu, smrtonosnu novu formaciju naoružanu kopljima dugim
četrnaest stopa, nakon čega je lako izaŠao na kraj sa regionalnim takmacima.
Makedonska vojska je zarim krenula na jug, da bi 338. pre n.e. porazila grčku
armiju kod Heroneje.
Znajući da Grci smatraju da je Makedonija zaostala i nekulturna (ona je to
zaista i bila), Filip je na dvor pozvao nekoliko čuvenih grčkih učenjaka. Na taj

... ne samo da nije Grk, već nema nikakve veze sa Grčkom. Nije čak i
varvarin iz nekog mesta čije ime se može izgovoriti sa ponosom, već
običan smrdljivi nitkov iz Makedonije, gde ne možete čak kupiti ni pri-
stojnog roba.
- Demosten, atinski političar, o Filipu II Makedonskom

A T IN A , A L EK S A N Đ A R I O STA LI 77
 način je Aristotel postao lični učitelj
---- PORUKE ZAHVALNOSTI njegovogsina Aleksandra. Aristotel je
Aleksandrov prvi učitelj bio je Le- bio savrženvaspitač za mlađogprinca-
onida (nije u srodstvu sa spartan- tinejdžera. Tako je Aleksandar vaspi-
skim kraljem), grubi starac čiji je tavan u skladu sa Filipovim željama
zadatak bio da očvrsne dečaka. i u duhu dve osnovne pretpostavke:
Jednoga dana, tokom prinošenja pravo vladanja Grčkom i obavezno
žrtvi bogovima, Aleksandar je u kažnjavanje Persije.
vatru bacio previše tamjana. Leo- Aieksandar je imao razumevanja
nida ga je ukorio, podsećajući ga za Grke, mada Grci nisu gajili ista ose-
da je tamjan previše skup:„Kada ćanja prema njemu. Nakon smrti nje-
budeš osvojio zemlje u kojima
govog oca Filipa, Grci su 335. pre n.e.
uspevaju začini, možeš ga trošiti
digli pobunu, stavljajući tako Alek-
koliko želiš; do tada, međutim,
sandrovu vlast prvi put na ozbiljniju
moraš štedeti!" Aleksandar nika-
probu. Aleksandar je probu.prošao
da nije zaboravio ovaj minorni
časno, ili užasno - zavisi od tačke po-
ukor. Petnaest godina kasnjie,
kada je osvojio Gizu (skladište smatranja. O n je osvojio Tebu, centar
začina antičkog sveta), Aleksan- zavere, spalivši je do temelja, što je
dar je poslao Leonidi osamnaest šokiralo i pokorilo ostatak Grčke. Za
tona dragocenog tamjana i mire, Aleksandra je to, međutim, bio tek
uz poruku kojom se zahvaljuje početak. Pravi neprijatelj Persija još
svom starom učitelju na inspira- uvek nije došao na dnevni red.
ciji iz detinjstva, savetujući mu Revanš je otpočeno na teritoriji
istovremeno da ne bude takva Male Azije (današnja Turska). Tu jc
škrtica. Aleksandar oslobodio jonske grčke
kolonije na zapadnoj obali, da bi za-
tim krenuo ka istoku i 333. pre n.e.
potukao veliku persijsku vojsku kod Isa. Na tom putu je rnorao da reši čuvenu
zagonetku poznatu pod nazivom Gordijev čvor. Prema legendi, svaki čovek
koji želi da osvoji Aziju prvo mora da razveže ovaj izuzetno komplikovan čvor
koji je bio smešten u Gordionu. Aleksandrovo rešenje je bilo veoma jednostav-
no: on je presekao čvor mačem. Sledeće pitanje?
Sledeće pitanje je bilo vezano za Tir, neprobojnu ostrvsku tvrđavu pored
obala današnjeg Libana koju su osnovali Feničani. Aleksandar je imao jedno-
stavno rešenje i za taj problem: njegovi vojnici su izgradiii mol sa putem dužine
jednog kilometra koji je spajao obalu i ostrvo. Nakon sedam meseci izgradnje
togputa napadač je mogao da dovede svoju opsadnu opremu do samih zidina
grada. Ogorčen zbog kašnjenja izazvanog tirskom tvrdoglavošću, Aleksandar
je nakon probijanja zidina naredio da se grad spali do temelja - uočavate li
pravilnost?
N a red je zatim došao i Egipat, žitnica antičkog sveta. Pored toga što je
tamo očekivao veliko bogatstvo, Aleksandar (kod koga se brzo razvijao bož-

78 S m e š n a is t o r ij a sv e ta
ji kompleks) je voleo prizvuk reči
faraon, antičke titule egipatskih
kraljeva-bogova.
Nakon Egipta Aleksandar se
dao u poteru za Darijem III na teri-
toriji današnjeg Irana i Avganistana.
Potera se okončala u Iranu, gde je
Darija izdao jedan od njegovih sa-
trapa, Besus, koji je ubio persijskog
kralja u nadi da će se tako dodvo-
riti Aleksandm. Njegova računica
je ipak bila pogrešna. Aleksandar,
i sam kralj, užasavao se pomisli na
prolivanje kraljevske krvi. O n je ele-
gantno prekrio telo persijskog kralja
sopstvenim ogrtačem, dok je Besusa
predao Darijevoj porodici, naredivši
istovremeno da se organizuje raskoš-
na sahrana. Pored toga, Aleksandar
se oženio sa nekoliko persijskih prin-
ceza kako bi dodatno učvrstio svoju
kontrolu.
Ipak, Aleksandar je morao da
nauči da je čak i njegova moć ograni-
čena. To je shvatio u jedinom porazu
koji je ikada doživeo i to u organiza-
ciji sopstvenih trupa.
Kada su Makedonci 326. pre
n.e. stigh do seveme Indije, vojnici
su bili odvojeni od svojih domova
više od osam godina. Aleksandrova
vojska je ušla u oblast za koju su Grci
smatrali da predstavlja kraj sveta i u
kojoj je malarija već počela da uzi-
ma svoj danak. Nakon pobede nad
inđijskom vojskom (ni slonovi nisu
pomogli!) na reci Ind, vojnici su jed-
nostavno odbili da prate Aleksandra
na daljim pohodima. Aleksandar je
mimo svoje volje okrenuo armiju i
vratio se hiljadu i po milja nazad do
Vavilona, njegove nove prestonice.
A t JN A , A l E K SA N U A R XO S T A L I
ROTIRAJUĆI GRAD------------
Pored toga štoježeleoda osvoji čitav
svet ijoš mnogo toga, Aleksandar Ve-
liki se amaterski bavio (relativno us-
pešno) i planiranjem razvoja gradova.
Njegov omiljeni projekat u severnom
Egiptu, Aleksandrija, postao je jedan
od najvećih gradova antičkog sveta -
pa čak i ovog savremenog.
Lokaciju za grad Aleksandar je iza-
brao na mestu simboličnog značaja
na zapadnom kraku delte Nila, na
zemljouzu čiji je oblik podsećao na
oblik makedonskog vojnog ogrta-
ča. Obilazeći lokaciju, Aleksandar je
kredom lično označio položaje od-
brambenih utvrđenja. Pored toga,
lično je odredio i položaj centralne
tržnice, dokova i luke, kao i položaje
više hramova posvećenih grčkim i
egipatskim bogovima, uključujući i
boginju Isis. Da bi povezao grad sa
ostrvom Faros, Aleksandar je naložio
izgradnju kamenog mola dugačkog
oko 450 stopa. Kasnije će na Farosu
biti izgrađen i Veliki svetionik,jedno
od sedam čuda antičkog sveta.
Negde oko podneva mladi osva-
jač je ostao bez krede, ali nije hteo
da prekine sa planiranjem. Ljudi
iz pratnje su mu doneli ječmeno
brašno (namenjeno za ishranu nje-
govih sluga) kako bi mogao da za-
vrši raspored gradskih zidina. Gale-
bovi su, naravno, odmah navalili na
besplatan obrok, što je zapanjilo
Aleksandra, koji je smatrao da je
to loš predznak. Njegov lični pro-
rok Aristander je, međutim, imao
drugačije objašnjenje:„Grad će biti
toliko bogat da će moći da nahrani
Ijude bilo koje nacije baš kao što je
u stanju da nahrani i galebove".
79
 Pobuna je delovala obeshrabrujuće na Aleksandra, baš kao i brojni admi-
nistrativni poslovi vezani za upravljanje imperijom; on jednostavno nije bio
čovek koji je mogao ostati na jednom mestu. Tokom kontroie radova na isuši-
vanju močvara u južnoj Mesopotamiji 323. pre n.e., Aleksandar je dobio gro-
znicu (verovatno malariju) od koje je nekoliko nedelja kasnije i umro. Osvajač
poznatog sveta je imao trideset tri godine kada je preminuo.

TENDENCIJE RAZVOJA:
USPO N IIPAD O VI

Rim: uspon
Aleksandrovo carstvo nije dugo trajalo, ali je ipak udarilo temelje najus-
pešnijoj imperiji u istoriji: Rimu.
U kulturnom i vojnom pogledu Rim je bio ispod M akedonije u najvećem
delu vremena; Aleksandar nije ni pomišljao na slanje ambasadora u mali grad
na sedam brežuljaka u centralnoj Italiji. Ipak, Rimljani su bili potom ci junaka
(barem su oni tako smatrali) i bili su opredeljeni za velika dela.
Prema rimskoj legendi, grad su osnovale izbeglice iz Troje, grada koga
su napali mikenski Grci u H omerovom epu “Ilijada”. N akon pada Troje oko
1200. pre n.e., trojanski junak Eneja napušta zapadnu Tursku i dolazi u cen-
tralnu Itaiiju. G enetska istraživanja
(geni krava!) čak podržavaju m it o
------------------- ETRURCI
osnivanju Rima, tako da je moguće da
Etrurci su jedan od najmisterio- su se trojanske izbeglice zaista skrasile
znijih naroda u istoriji. Za razliku u Italiji, zajedno sa svojom stokom i
od većine ostalih kultura, etrursko ostalim imetkom.
pismo je po stranici išlo napred-
C entralnu Italiju je naselilo ne-
nazad - prvi red je ispisivan sleva
koliko različitih naroda, uključujući
udesno, dok je drugi nastavljan
i Etrurce, daleke rođake Rimljana.
sa desne strane ka levoj. Oa stvar
Poput svih velikih familija, Etrurci
bude još ćudnija, „naopake" linije
i Rimljani nisu bili u najboljim od-
su i bukvalno ispisivane obrnu-
to, tako da su slova izgledala kao nosima. U ranim istorijskim fazama
odraz u ogledalu. Etrurci su imali dom inantnu ulogu,
tako da su njihovi kraljevi vladali Ri-
m om skoro dve stotine godina. Stvari
su počele da se menjaju od 509. pre
n.e., kada su Etrurci „dobili italijansku čizmu“ od Rimljana.

80 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Rimljani su prom ene započeli od sopstvene kuće, uspostavom republičkog
političkog sistema zasnovanog na izborima. Sistem viasti je bio zasnovan na Se-
natu koji je imao tri stotine članova. Clanovi Senata su birani iz redova gradske
aristokratije - patricija. Pored Senata, postojala je i skupština koju su sačinjavali
pripadnici svih socijainih klasa. Senat je svake godine birao dva konzula koji
su bili odgovorni za vojna pitanja. Rimski glasački sistem je, kao i svi dobri gla-
sački sistemi, više bio naklonjem bogatijim klasama, koje su imale više glasova
u odnosu na pripadnike siromašnijih slojeva (ipak, rimski sistem je demokra-
tičniji čak i u odnosu na brojne današnje političke sisteme).
Imperijalističke težnje su se u rimskoj republici javile vrlo rano; na početku
su one bile usmerene ka susedima u samoj Italiji, a zatim i na ostrva Korziku,
Sardiniju i Siciliju. Osvajanja nisu tekla glatko, posebno nakon angažovanja na
Siciliji koje je dovelo do direktnog sukoba sa Kattaginom , jakim protivnikom
sa juga.
Kartagina, koju su osnovali feničanski pom orski trgovci 814. pre n.e., u
međuvremenu je postala m oćna pom orska imperija koja je pod svojom kon-
trolom držala zapadni M editeran, uključujući i severne obale Afrike, Španiju
i Siciliju. U vreme izbijanja prvog Punskog rata 264. pre n.e. Kartagina je bila
v ećaijačauodnosu naprotivnika, Rim. Ipak, čuvene rimskelegije su doprinele
konačnom uspehu Rimljana.
U drugom Punskom ratu koji je započeo 218. pre n.e. (da, upravo onaj
sa slonovima preko Alpa) kartaginski general H anibal je čvrsto odlučio da se
osveti Rimljanima za poraz u prethodnim sukobima. Nakon pobede nad rim-
skim trupam a jačine oko pedeset hiljada vojnika kod Kane 216. pre n.e. svima
je postalo jasno da se Rim suočava sa najozbiljnijom pretnjom . Ipak, Rimljani
nisu ni pomišljali na predaju, tako da su do 202. pre n.e. potisnuli H anibala

Carthago detenda est! (Kartaginu moramo uništiti!)

- Katon Stariji

nazad u Afriku, gde su mu po d rukovodstvom konzula Spicia naneli još jedan

poraz na teritoriji današnjegTunisa.
U tom periodu Rimsko carstvo je i zvanično bilo najmoćnija sila u zapad-
nom M editeranu, ali je veoma brzo bilo uvučeno i u složene odnose istočno-
mediteranske političke scene. Smrt Aleksandra Velikog 323. pre n.e. ostavila je
iza sebe konfuznu situaciju, koja se dodatno pogoršavala u narednom stoleću.
Aleksandrovi generali su zaključili da je država previše glomazna da bi njome
mogao da upravlja jedan čovek, tako da su čitavu teritoriju podelili na tri dela:
Seleuk je dobio Mesopotamiju i Persiju (Seleukidsko kraljevstvo), Ptolomej
je dobio Egipat (Ptolomejsko kraljevstvo), dok je trećem generalu A ntigoni

A T IN A , A L E K S A N D A R I OSTA LI 81
 Vidim velike sukobe nakon moje smrti.
- Posiednje reči Aleksandra Velikog

pripao ostatak. N ovoform irane države su, međutim , veoma brzo zapale u me-
đusobne sukobe (ništa neobično).
Ekspanzija Rima je bila podstaknuta željom njihovog Senata da održi rav-
notežu snaga u različiđm delovima M editerana - naravno, uvek po uslovima
koje su diktirali sami Rimljani. Svako preterano jačanje lokalnih saveznika je
izazivalo rimsku reakciju. Ponekad su aktivnosti lokalnih snaga tražile rim-
ski odgovor: 89. pre n.e. M itridat iz
Ponta je, na primer, naredio smaknu-
------ČAKNI RIMLJANI NISU će 80.000 rimskih građana u Maloj
Aziji. To je, naravno, bila poslednja
KORISTILI LATINSKL.
greška lcoju je M itridat učinio.
Ekspanzija Rima bila je olakšana N asuprot novoform iranim kra-
zahvaljujući jednom od najvažni-
ljevstvima koja su vodila međusobne
jih legata Aleksandra Makedon-
borbe u istočnom M editeranu, za-
skog: grčki jezik i kultura su bili
padni deo mediteranskog basena (te-
opšteprihvačeni među vlaćfajučim
ritorije današnje Spanije i Francuske)
strukturama osvojenih zemalja.
je bio po tpuno zaostao i u političkom
Rimljani su prihvatili grčki kao svoj.
zvanični jezik u istočnom Medite- i u tehnološkom smislu - varvarski,
ranu, u kome je grčka elita i dalje drugim rečima. U borbam a sa zaosta-
bila zadužena za nesmetano funk- lim keltskim plem enim a Rimljani su
cionisanje vlasti. često pribegavali drastičnim potezi-
ma (spaljivanje sela, pustošenje čita-
vih predela, pogubljenje više hiljada
ljudi i slično) kako bi uspostavili vlast.
G odine 59- pre n.e. za konzula je izabran Julije Cezar, senator koji se brzo
uzdigao na rimskoj političkoj sceni.
Samo godinu dana kasnije, Julije Ce-
------ CITATI JULIJA CEZARA zar je napao Galiju (današnja Fran-
cuska). Osvajanja su Cezara načinila
„Dođoh, videh, pobedih."
izuzetno bogatim; prem a rimskim
„Radije bih bio prvi u selu nego zakonima, uspešni generali su mogli
drugi u Rimu." da zadrže najveći deo ratnog plena
„Ukoliko moraš prekršiti zakon, ura- iz osvajačkih pohoda. Cezar je isko-
di to tako da stekneš vlast; ako to ristio svoje basnoslovno bogatstvo
nije moguće, pridržavaj se zakona." za kupovinu političkog uticaja i us-
postavljanje kontrole nad Senatom.
„Ljudi su skloni da veruju u ono što
bi i želelida je istina."

82 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
(Demokratija i politička korupcija: dve velike stvari koje ujedinjene daju još
veće rezultate.)
Bogatstvo je omogućilo Cezaru da već istrošenu rimsku demokratiju tran-
sformiše u vladavinu jednog čoveka. (Besplatne zabave, igre i javni festivali su
bili okosnica njegove strategije.) Rimska javnost je podržavala Cezara, tako da
su njegovi politički protivnici strepeli da će se on proglasiti za kralja, što je za
njih bilo potpuno neprihvatljivo. Ostatak je istorija: Cezar je ubijen u Senatu
44. pre n.e. u događaju koji je ovekovečen u Sekspirovim delima, ali i u brojnim
savremenim filmovima.
D a ironija bude potpuna, ubistvo Cezara je dovelo do prom ena kojih su
se prorepublikanci najviše i bojali: uspostavljen je p o tp u n i diktatorski sistem
pod rukovodstvom Cezarovog usvojenog sina Oktavijana, koga je laskavi Se-
nat kasnije čak proglasio za super-heroja i dodelio mu titulu Cezar Avgust.
Čitav mediteranski svet je u vreme Rimskog m ira (Pax Romana) bio ujedinjen
pod rimskom vlašću. Ipak, Rimska republika je nepovratno nestala; ubuduće
će Rimom vladati jedan čovek.

Robovi: kratko uzlazno putovanje, zatim ponovo p a d

Spartak, legendarna ličnost antičkog sveta, rođen je u Trakiji u severnoj
Grčkoj, dok je vojnu obuku završio u rimskoj vojsci u kojoj je služio kao var-
varski „saveznik", sve dok nije postao rob 73. pre n.e. Nije poznato zbog čega
je nakon službe Rimu Spartak postao rob. Zahvaljujući svojim borbenim spo-
sobnostima, Spartak je poslat u gladijatorsku školu u Kapui, mestu udaljenom
sto milja od Rima.
Skola je obučavala robove za surove međusobne borbe koje su zabavljale
rimsku publiku. Znajući da su u tim borbam a svakako osuđeni na smrt, oko
osamdeset gladijatora na čelu sa Spartakom je diglo pobunu koristeći kuhinj-
ski pribor kao oružje.
Pobunjenici su se veoma brzo dokopali pravog oružja, pobivši rimske voj-
nike koji su pokušali da ih zaustave. N akon toga su pobegli izvan grada, gde
je Spartak organizovao opšti ustanak robova, pridobivši još nekoliko hiljada
robova koji su radili u polju. Pobunjenici su se povukli na vrh jedne planine,
gde su podigli utvrđeni logor.
Rimski Senat je u početku tretirao pobunu robova kao manji problem, ali
su uskoro shvatili da je situacija ozbiljna, tako da su poslali dva kom andanta
(pretora) radi opsade pobunjeničkog logora i okončanja pobune. Spartak je,
međutim , naredio svojim sledbenicima da ispletu užad od vinove loze kako bi
se spustili niz planinu i izveli smeli kontranapad.
Senat se, naravno, nije mogao pom iriti sa širenjem pobune robova, koji su
bili okosnica rimske ekonomije. Zbog toga su na pobunjenike uputili novog
kom andanta Krasa sa dvanaest legija - ogromna sila - ali su i ove snage poraže-
ne, dok je prethodnica jačine dve legije praktično p o tpuno uništena.

A t IN A , A l EKSA N D A R I O STA LI 83
 Spartak je zatim poveo svoje snage ka jugu, ka Siciliji, da bi stupio u kontakt
sa piratim a radi prebacivanja snaga na sigurniju lokaciju. Prevoz je bio plaćen
unapred, ali pirati se uopšte nisu pojavili, tako da su robovi ostali zarobljeni na
uskom poluostrvu. (Zaključak: nikad nemoj verovati piratima.) U očajanju,
Spartak je zaključio da mu je direktan sukob sa Rimljanima jedini izlaz. U tom
sukobu Rimljani su konačno porazili robove, nakon čega su bez trunke milosti
pobili šezdeset hiljada odbeglih robova, uključujući i žene i decu. Sest hiljada
i šest stotina preživelih robova razapeto je na krstove duž p uta od Kapue do
Rima. Spartakovo telo, međutim , nikada nije nađeno.

Filozofska misao: uspon

U periodu koji se oznaćava kao zlatno doba za A tinu nastala su brojna, izu-
zetna dela grčkih filozofa, koje zbog značaja nazivamo klasicima. U nastavku
dajemo kratak pregled članova Kluba klasika.

Heraklit, 535-475. pre n.e. „Samo jepromena konstantna ", rekao

je H eraklit, dodajući: „Nikada ne možešdvaputa stati u istu reku.“
H eraklit je rođen u Efesu, gradu jonskih G rka u Maloj Aziji. Smatra
se da je on jedan od utemeljivača zapadne filozofije. Najveći značaj za
razvoj filozofske misli imalo je njegovo shvatanje da se univerzum nalazi
u neprekidnom kretanju, odnosno da nije statičan i nepromenljiv,
kako su ga doživljavale brojne tradicionalne filozofske škole. Kretanje
univerzum a nije haotično, već je određeno zakonim a i odnosim a koje
čovek može odgonetnuti pom oću razuma. H eraklit je bio zagonetan
mislilac koji je rekao da duboku harm oniju univerzum a možemo
shvatiti ukoliko zavirimo duboko u sebe.

Anaksagora, 500-428. pre n.e. „Bez obzira kolikoje mali neki objekat, on
je sastavljen od nelegajoš manjeg. Bez obzira kolikoje neki objekat veliki, onje
samo deojoš vešeg objektaH Anaksagora (još jedan jonski Grk) se potpuno
slaže sa Heraklitovim mišljenjem da univerzum funkcioniše u skladu sa
prirodniin zakonima, ali dodaje da je svaki objekat sačinjen od manjih
sastavnih delova, koji su dalje sastavljeni od još manjih delova, koje
on naziva semenima. H rana, koja omogućava naš rast, na primer, tako
m ora sadržati ,,semena“ kože, kostiju, kose, itd. Anaksagora je izučavao
prirodne fenomene kao što su zvezde, meteori, oluje i duge, kako bi
dokučio pravila koja upravljaju tim fenomenima.

Demokrit, 460-370. pre n.e. „Ništa nepostoji osim atoma ipraznog

prostora; sve ostaloje stvar opažanja". Uz pom oć svog učitelja Leusipa
D em okrit je ustanovio teoriju atom a - malih, sferičnih čestica koje se ne

84 S m E Š N A IST O R IJA SVETA

mogu daJje deliti. Ove čestice odgovaraju Anaksagorinom ,,semenu“.
D em okrit je tvrdio da se atom i nalaze u stalnom kretanju, čak i u čvrstim
objektima; interakcija atoma generiše fizička svojstva koja možemo
osetiti čulima. Ukus grožđa, na primer, potiče od interakcije atoma koji
ga sačinjavaju sa jedne, i atom a koji sačinjavaju našu pljuvačku i čulne
kvržice sa druge strane.

Zenon, 490-430. pre n.e. „Ziveti u saglasnosti saprirodom.“Ostavičemo

Z enonu da uskladi smisao života sa paradoksima. N a kraju krajeva,
upravo je on dokazao da je priroda znatno složenija nego što mi mislimo,
zato što je mnogo jednostavnija nego što izgleda. Zbunjujuće? Tačno!
Najpoznatiji Zenonov paradoks je sadržan u priči o trci između Ahila
i kornjače. Ahil, koji može pretrčati hiljadu stopa u m inuti, dao je
prednost od hiljadu stopa kornjači, čija je maksimalna brzina jedna stopa
u minuti. U prvoj m inuti Ahil je skoro odneo pobedu, ali je kornjača u
tom periodu prešla jednu stopu. U sledećem hiljaditom delu minute Ahil
je ponovo došao do tačke gde je kornjača bila prethodno, ali je kornjača
ponovo prevalila minim alnu, ali dovoljnu razdaljinu. Mada deluje
besmisleno, na taj način Ahil nikada ne bi pobedio kornjaču. Zašto je
Z enon izmislio ovaj scenario kada je znao da su pretpostavke pogrešne?
Razmislite o tome.

Sokrat, 470-399. pre n.e. „Znam da nista ne znam d Sokrat je poricao

mogućnost da čovek može biti apsolutno siguran u tačnost svog znanja.
O n je bio posvećen retorici, usavršenoj tehnici verbalnog ubeđivanja
kojom su atinski govornici ubeđivali slušaoce u tvrdnje koje nisu uvek
bile tačne. C ak je i Sokrat koristio retoričke trikove u svojim kritikama
(neka vrsta komplikovanih filozofskih šala koje većina ljudi uopšte i
ne razume). D a ironija bude veća, Sokrat je smatrao da je skepticizam
njegovapatriotska dužnost - mada je njome svoje Atinjane često
dovodio do besa, pošto je čak i atinsku demokratiju podvrgavao sumnji.
Zahvaljujući svorn kriticizmu, nakon poraza Atinjana od Sparte u
Peloponeskom ratu, Sokrat je postao idealni „žrtveni jarac“ kome je 399.
pre n.e. suđeno zbog lošeg uticaja na omladinu. Sokrat je prim oran da
izvrši samoubistvo ispijanjem soka od kukute.

A T IN A , A L E K S A N D A R I OSTALI 85
--------------------------- :-------------------- KAKVA JETOMUZIKA?
Šta je zapravo„muzika sfera" (harmonija sfera)? Da li se izraz odnosi na pra-
vu muziku? I šta su te sfere? Ne tvrdimo da naše tumačenje ima smisla, ali
ćemo ipak pokušati.
Antički filozofi su još od grčkog matematičara Pitagore tvrdili da je kosmos
izgrađen od kristalnih sfera različitih dimenzija, pri čemu veće sfere obuhva-
taju one manje (poput ruskih lutki-babuški). Sunce, Mesec, planete i zvezde
su postavljeni u različite rotirajuće sfere, na različitom udaljenju od Zemlje.
Ceo kosmos sadrži dvadeset dve sfere, uključujući tu i devet sfera solarnog
sistema.

Grci su tvrdili da razmere sfere odražavaju božanske ideale, Pitagora je pro-

učavao trouglove i krugove zato što je smatrao da ovi savršeni oblici (ka-
snije su nazvani „platonski oblici", kada je Platon prihvatio ovu ideju) imaju
neko mistično značenje, koje s'e odražavalo na sve aspekte realnog sveta,
uključujući i muziku i prostor.

Harmonija je, prema antičkim Grcima, bila tesno povezana sa geometrijom,

zato što su obe kategorije u krajnjoj liniji zasnovane na kombinacijama celih
brojeva. Pošto su kosmičke sfere bile matematički savršene, Grci su vero-
vali da njihovo kretanje proizvodi harmoničnu muziku - mada je Ijudi nisu
mogli čuti. Aristotel je na sledeći način opisao Pitagorinu teoriju:„Celoku-
pni univerzum je napravljen u skladu sa muzičkom skalom... zato što je i
on sačinjen od brojeva i organizovan numerički i muzički." Aristotel je bio
pomalo skeptičan u vezi sa ovom teorijom, koju je Pitagora čak i praktično
primenjivao: u tajanstvenim ceremonijama on je koristio muziku da bi„izle-
čio" svoje studente koji su izgubili sinhronizaciju sa univerzumom - šta god
to značilo.

DOVIĐENJA, I HVALA VAM ZA...

Poboljšane tehnike ubijanja

Pored toga što predstavlja nepobitan dokaz kineske ra-
tobornosti već od 341. pre n.e., izum samostrela uvodi
još jednu tehniku u neiscrpan arsenal m etoda za ubija-
nje ljudi. Kino, hvala!
Samostrelje zaistagenijalan izum. U šestom ili petom veku pre n.e. kineski
vojni eksperti su zaključiLi da je efikasnost klasičnog luka i strele prilično niska,
zato što zavisi od fizičke snage korisnika, koja znatno varira od pojedinca do

86 Sm e š n a ist o r jja s v e t a
pojedinca. Napinjanje strele i precizno nišanjenje je bio preveliki zahvat za ve-
ćinu seljaka-regruta: pojedine mišićave junačine su mogle izbaciti svoje strele
i na ciljeve udaljene nekoliko stotina metara, dok oni slabašni ne bi mogli baš
tako daleko.
Uvođenjem samostrela, čija tetiva može da se blokira u zategnutom po-
ložaju i otpusti posebnim okidačem, omogućeno je vojnicima da potpuno
razdvoje radnje natezanja luka, postavljanja strele i nišanjenja na cilj. Prvi sa-
mostreli su imali metalne punjače i okidače, koji su bili postavljeni na drveni
nosač (u obliku cevi puške) zajedno sa drvenim lukom.
N a osnovu rane kineske literature, uključujući tu i knjigu «U m eće rato-
vanja» čuvenog kineskog stratega Sun Cua, može se zaključiti da su samo-
streli ušli u upotrebu u šestom veku pre n.e. Prvi zvanični zapis o upotrebi
samosrrela u borbi potiče iz 341. pre n.e. i govori o bici kod Ma-Linga. Modeli
samostrela su pokopani zajedno sa prvim kineskim im peratorom, C in Si H u-
angom u sklopu njegove ceremonijalne sahrane. Najstariji arheološki ostatak
samog samostrela, međutim , potiče tek iz 228. pre n.e. - radi se o bronzanom
mehanizmu za biokiranje zategnute tetive koji je pronađen u grobu Ju Vanga,
vladara iz dinastije Han.
Slično oružje je razvijeno i na Zapadu, verovatno potpuno nezavisno. Sa-
mostrel se prvi p u t javlja u M editeranu u makedonskoj vojsci za vreme poho-
da Aleksandra Velikog, u makedonskoj opsadi T ira 332. pre n.e. Makedonci
su za svoje samostrele koristili naziv gastrofeti, od reči gastro koja označava
čovečji stomak: vojnici su oružje verovatno oslanjali na stom ak kako bi na-
tegli tetivu.
N a osnovu makedonske gastrofete, Rimljani su kasnije razvili znatno veće
i moćnije opsadno oružje, tzv. baliste, koje je moglo probiti kamene zidine, ali
i naneti gubitke snagama na otvorenom u žestokim borbama. Rimljani su iz
balista izbacivali oštre gvozdene strele i okruglo kamenje.

Par za antičke tabloide: ,,Kleopantonija“

Kao kraljica najbogatije države u M editeranu, Kleopatra je bila zadužena
za glamur. Kleopatra VII - kako je glasio puni naziv - rođena je 69. pre n.e. i
vladala je zemljom kao deseta generacija dinastije Ptolomej. O na je bila di-
rektan potom ak Aleksandrovog generala Ptolomeja, koji je dobio Egipat od
makedonskogosvajačapre tri stotine godina. Iako jeb ila Grkinja, K leopatraje
vladala Egiptom u stilu faraona - kao apsolutni monarh.
Marko A ntonije je bio vešt rimski političar kome je apsolutna moć izmakla
za dlaku - prestigao ga je Oktavijan, protivnik sa još većim ambicijama. Marko
A ntonije je rođen 83. pre n.e. U rimsku vojsku je stupio kao mlad konjički
oficir kome je ugled porastao naročito posle bitaka u Siriji. Istovremeno, stalno
ga je pratila i loša reputacija zbog razvratnog života.

A T IN A , A l e K SA N D A R I OSTA LI 87
 A ntonije je učestvovao u osvajanju Galije p o d Julijem Cezarom. Pored
toga, on je pom ogao C ezaru i u borbi protiv lukavog Pompeja. Kada je Cezar
ubijen 44. pre n.e., A ntonije je sklopio savez sa Cezarovim usvojenim sinom
Oktavijanom, sa kojim je odneo pobedu nad ubicama Brutom i Kasijem u bici
kod Filipija u Makedoniji.
I pored toga što su postali saveznici, A ntonije i Oktavijan su bili ljuti rivali
u borbi za apsolutnu moć u Rimu. Nakon pobede kod Filipija, njihovi putevi
se razilaze - Oktavijan je otišao u Rim, dok je A ntonije otplovio za Egipat radi
uspostave odnosa (i romanse) sa Kleopatrom. Kleopatra je ranije već boravila
u Rirnu u posed Juliju Cezaru, sakojim je čak imala i sina, a sada je želela novu
vezu sa uticajnim rimskim političarem kako bi dodatno učvrstila tron.
Lukavi Oktavijan je vešto iskoristio tradicionalni strah Rimljana od Egip-
ta. O ptužujući A ntonija da u savezu sa Kleopatrom želi da uspostavi apsolut-
nu m onarhiju egipatskogstila u Rimu, Oktavijan je uspeo da okrene Rimljane
protiv ovog para (ironično zvuči činjenica da je upravo Oktavijan nakon toga
uspostavio diktaturu).
G odine 31. pre n.e. A ntonije i Kleopatra proglašavaju Kleopatrinog i Ce-
zarovog sina Cezarijusa za punopravnog Cezarovog naslednika, u nameri da
neutrališu političku podršku koju je Oktavijan uživao. N akon toga, sukob iz-
među Oktavijana i A ntonija prerasta u pravi građanski rat.
Oktavijan nije bio preterano stručan za vojna pitanja (za vreme velikih bi-
taka on se obično pretvarao da je bolestan), ali je njegov vodeći general, Marko
Agripa, porazio A ntonija i Kleopatru kod Akcijuma, na zapadnim obalama
Grčke. Nakon toga Agripa je potisnuo A ntonija i Kleopatru u Egipat, gde je
naneo poraz njihovoj vojsci u bici kod Aleksandrije. Poraženi Antonije je izvr-
šio samoubistvo sopstvenim mačem, dok je Kleopatra nekoliko dana kasnije,
kada je čula tu vest, takođe izvršila samoubistvo dozvolivši smrtonosnoj egi-
patskoj naočarki da je ujede.

Unutrašnji mir
Ukoliko nikada niste imali utisak da je čitav materijalni svet samo jedna
obična iluzija, vreme je da upoznate Sidartu, odnosno Budu.
Sidarta je bio indijski princ iz jednog manjeg kraljevstva na severu Lndije
(današnji Nepal) pod nazivom Sakija. Rođen je oko 500. pre n.e. Prvih đva-
deset devet godina svog života Sidarta je živeo izolovano u kraljevskoj palati,
zaštićen roditeljskom pažnjom od svakodnevnih patnji običnih ljudi. Kada je
jednom slučajno izašao izvan zidina palate, na ulici je prvi p u t sreo siromašne
prosjake ibolesne ljude. Pored njih, naišao je i na monaha u meditaciji, koja je
odm ah pobudila njegov interes.
Razočaran dosadašnjim životom u komforu, Sidarta je odbacio svo bogat-
stvo i proveo šest naređnih godina u postu i meditaciji u potpunom siromaštvu
- ali to nije dalo nikakvih rezultata. Sidarta je zaključio daje dalje samokažnja-

88 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 Ne vraćajse uprošlost, ne sanjaj o budućnosti; koncentrišise na ovajmo-
menat.
- Buda

vanje beskorisno. Umesto toga, počeo je dapropoveda ,,srednjiput“ odnosno

umerenost u svim sferama života, uz obaveznu meditaciju i post.
U jednoj relaksirajućoj meditaciji pod svetim drvetom smokve u Bod Gaji,
današnjoj indijskoj državi Bihar, Sidarta je shvatio tajnu univerzuma i ulogu
čoveka u njemu, postajući na taj način Buda ili „Onaj Koji Zna“. O snovna po-
ruka čitavog učenja glasi: čovek se mora osloboditi želja. Buda je govorio da sve
ljudske patnje potiču od želje - želje za komforom, vlasništvom, moći, seksom,
ljubavlju i samim životom. Prema Budi, m ir i spokoj se nalaze na dohvat ruke
svakom čoveku, ali se čovek m ora osloboditi svih želja ukoliko želi da spozna
samog sebe.
Samospoznaja se bazira na tri osnovne činjenice. Prvo, u univerzumu se
ništa ne može izgubiti. Cak i nakon smrđ, delovi čoveka postaju večni delo-
vi univerzuma. Drugo, prom ene su neizbežne, tako da bilo kakvo zadovljstvo
koje potiče od stvari izvan nas samih predstavlja običnu iluziju. Treće, svaka
akcija ima svoje posledice - sve ono što radim o utiče i na druge ljude. Ukoliko
potpuno shvati ova tri principa, čovek će sasvim prirodno pokušati da usavrši
svoj govor, ponašanje i misao.
N akon postizanja spokoja u sopstvenom životu, čovek može rečima i de-
lom pomoći u oslobađanju drugih Ijudi od svih životnih patnji. Budino pro-
povedanje je zahvatilo severnu Indiju poput zaraze. Dva meseca nakon ličnog
prosvećivanja Buda je već privukao na hiljade sledbenika. Njegov otac, kralj,
slao je devet delegacija u pokušaju da nagovori Budu na sastanak. Kada bi čuli
Budine propovedi, izaslanici su listom prihvatali njegovo učenje i ostajali uz
njega. Kada je Buda konačno došao kući, čitava njegova porodica je odm ah
prihvatila novo učenje.
Bez obzira što je delovao prvenstveno u duhovnim sferama, Buda je isto-
vremeno bio i agnostik. U njegovom učenju se pojavljuju i tradicionalni H in-
du bogovi, kao što su Brama i Indra, ali niko od njih nema ulogu svemoćnog
kreatora. I sam Buda priznaje da je nastanak univerzuma obavijen velom tajne.
O n je propovedao reinkarnaciju, ali ne u klasičnom obliku u kome se ,,loši“
momci u narednom životu rađaju kao neka glibava stvorenja (kazna za loše
ponašanje u prethodnom životu). Umesto toga, Buda tvrdi da su ljudske duše
sačinjene od jedinstvene energije koja napušta telo nakon smrti. Tako oslobo-
đena energija učestvuje u kreaciji novog bića, uključujući tu i nežive stvari, kao
i niže oblike života. Prema Budi, čovek može izbeći taj beskonačni ciklus samo
ako postigne duhovno savršenstvo, N irvanu, čime i sam postaje Buda (on nije
bio jedini Buda).

A T IN A , A l EK SA N D A R I O STA LI 89
 NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Pijane orgije
(U dilemi smo kojem poglavlju pripada ova priča)
D a li su Rimljani zaista pravili orgije? Apsolutno! U
prvim danim a rimske republike orgije su počinjale
kao obične zabave koje su se kasnije otimale kontroli.
Zabave su trajale i po dvadeset i četiri časa, a počinja-
Le su u kasno popodne. Vino je služeno u neograni-
čenim količinama, tako da je do jutra/narednog popodneva svašta moglo da se
desi. Sa padom rimske republike slabio je i moral, i to znatno. Javne ličnosti su
vremenom počele da ispoljavaju skandalozno ponašanje, uključujuči i bisek-
sualne afere. Savremenici su, na primer, optužili Julija Cezara da je bio ,,muž
svakoj žcni i žena svakog čoveka“.
Prema istoričaru Svetoniju, prvi im perator Cezar Avgust (prethodno ime
Oktavijan) prognao je sopscvenu ćerku Juliju zato što se napila na celonočnim
orgijama u rimskom Forumu. Avgust je proterao i pesnika Ovidija zato što
je svojim nem oralnim pesmama skrenuo Juliju na stranputicu. Muški pratilac
Julije nije bio te sreće: Avgust je naredio njegovo pogubljenje.
Jedan od narednih imperatora, Tiberije, organizovao je šokantne seksual-
ne orgije u svom utočištu na ostrvu Kapri u kojima su učestvovali muškarci,
žene, deca pretpubertetskog uzrasta, pa čak i životinje. Za razliku od njega,
njegov usvojeni sin Kaligula je bio odgovorna osoba: u njegovim orgijama su
učestvovale samo odrasle osobe (orgije su opet održavane u rimskom Foru-
mu). Ulaz je naplaćivan, a novac je korišćen za punjenje državne kase koja je
bila pred bankrotom .
Nestašni Rimljani su mogli da pravdaju svoje celovečernje seksualne orgije
time da su oni tako samo nastavljali grčke ceremonije u čast boga Dionisa.
Takav izgovor je ipak neubedljiv, zato što su se Rimljani skoncentrisali samo
na zabavni deo ceremonije - grupni seks - zaboravljajući neke jezivije delove
Dionisovih svečanosti, u kojima su učesnici golim zubima komadali divlje
životinje.

Antička grupa Blue Man

Dizajneri sportskih šortseva su dugo pipanjem u mraku (?) tražili odgovor
na teško pitanje: kako uskladiti slobodukretanjasaneophodnom ,,podrškom“
i zaštitom? Antički Kelti iz severne Engleske i Skotske su, sa druge strane, u
svojoj jednostavnosti i praktičnosti potpuno odbacili odeću, koristeći ,,oklop“
koji je to jedvabio: plave ratničke boje.

90 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 N akon kratkotrajne invazije na Englesku 55. pre n.e. Julije Cezar je rekao:
„Britanci boje svoja tela vitrumom, zbog čega njihova koža dobija plavu boju
koja izgleda zatrašujuće u borbi“. Rimski istoričar Tacit je dopunio ovaj opis
rekavši da Kelti odlaze u borbu uredno postrojeni, sa podignutim rukam a ko-
jima se obraćaju bogovima, uzvikujući strašne kletve.
N astup snažnih i golih keltskih ratnika preko poljana Francuske, Spani-
je i Britanije je očito delovao užasavajuće na civilizovane Rimljane, koji su na
sebi imali barem oklop u vidu suknje (cingulum) radi zaštite nižih delova tela.
Pored farbanja tela, Keki su i svoju kosu mazali krečom i glinom, usled čega
je ona dobijala krvavo crvenu boju, dok su na telu nosili i tetovaže. Rimljani
su čak jednu grupu Kelta i zvali Pikti, zato što su njihova tela bila prekrivena
slikama (engl. pictures).

- Nadmetanje šefova antičkih kuhinja:

Rimljani protiv Kineza -

Rim:
Puževi u mleku prženi na ulju sa kuvanim pečurkama
Rimske zabave su vremenom ušle u legendu, ali upravo u tom e i leži
problem - danas je teško razdvojiti istinu o d mašte u antičkim opisima
nastranih zabava. Većina zabava sigurno i nije bila tako ekstravagantna.
Ukoliko bi neki m oćni Rimljanin ipak poželeo da pokaže svoje bogatstvo
i darežljivost, na trpezi bi se našla egzotična jela iz čitavog sveta, uključu-
jući i ona koja na nas deluju bizarno.
Z a predjelo bi se u takvim situacijama služili puževi u mleku ili morski
ježevi prženi na ulju sa kuvanim pečurkama, začinjeni biberom i ribljim
sosom. Ukoliko to ne zagolica vašu maštu, mogli ste probati puhove - vr-
sta miševa - tovljene u glinenim teglama u kojima su oni praktično bili
nepokretni (nešto poput mišetine). šta kažete na meduze punjene jajima?
Ukoliko ništa od toga nije p o vašem ukusu, možete probati svinjsku mate-
ricu, jajnike ili vime sa prazilukom, biberom i kuminom. T im e je predjelo
završeno.
U prvom krugu giavnog jela m ožete probati pile udavljeno u crve-
nom vinu, ždrala, kuvanog noja u slatkom sosu, pečenogpapagaja, pauna,
svinjske bubrege i testise, zečje fetuse, morža, labuda ili kuvanog flaminga
serviranog u začinjenom urm inom sosu. U čast boginje Minerve, jedan
rimski im perator je servirao papazjaniju od jetre štuke, mozga fazana i
pauna, jezika flaminga i ikre zmijuljice. Bljak!

A T IN A , A L E K S A N D A R I OSTAJLI 91
 Cilj takvih zabava je uvek bio
-------PITANJE KOJE NIKADA isti: zapanjiti goste raznolikošću
NISTE SMELI DA POSTAVITE i egzotičnošću hrane. Jeđan od
najpoznatijih „šefova kuhinje" u
Da li su Rimljani zaista izazivali po-
starom Rimu, Apikus, izjavio je
vraćanje između dva obroka kako
bi mogli još više da pojedu? Ukrat- da ukoliko domaćin striktno prati
ko: da, mada je takav potez smatran njegova uputstva, gosti čak neće ni
dekadentnim. Rimski filozof Seneka znati šta jedu. D a bi dodatno zači-
je osuđivao takvu praksu, ističući da nili čitavu stvar, domaćini su često
dok oni uživaju u zabavi, jedan rob u jela stavljali i razne nejestive po-
briše njihove ispljuvke, dok drugi klončiće p o p u t zlata, perli, ćilibara
ispod stola prikuplja ostatke iza pija- i dragulja.
nih gostiju. Rimski govornik Ciceron
optuživao je Julija Cezara zbog izra-
žavanja želje za povraćanjem nakon
večere. Ipak, tvrdnja da su Rimljani
imali posebnu prostoriju za povra-
ćanje (vomitorium) pripada mitu
i nije tačna. Postojala je, doduše,
prostorija koja se nazivala vomitoria,
ali to je bio običan hol u pozorištu u
koji je publika izlazila (obe reči vomit
i vomitorium potiču od latinskog
glagola vomere, štoznači povratiti).

Kina;
Fetus pripitomljenog leoparda
Kinezi su takođe imali dugu istoriju podjednako skupih i ekstrava-
gantnih zabava kojima su slavili ništa drugo osim svog bogatstva. Poput
Rimljana, i kineska elita je svoje obroke delila na nekoliko posluženja,
uključujući barem jedno predjeio, prvo posluženje, glavni obrok i desert.
I kod njih su zabave organizovane u skladu sa društvenim staležom, tako
da su najvažniji gosti dobijali najegzotičnija jela.
Šta su gosti jeli na takvim zabavama visokog nivoa ? O d supa, tu je bila
gusta čorba o d izlupanogpasjeg mesa ili supa od ptičjih gnezda. Naravno,
u kasnijem posluženju se obavezno nalazilo i pravo ptičje gnezdo (služi se
i danas). Ovaj cenjeni delikates potiče od laste, čiji se pljuvačni sok kojim
učvršćuje gnezdo u vrućoj vodi pretvara u želatin.
Glavni obrok je, kao i obično, prilika za zaista uvrnuta jela, uključu-
jući i nekoliko živih primeraka. N a stolovima im peratora mogao se naći
i pravi đelikates u vidu medveđe šape, fetusa pripitom ljenog ieoparda,

92 Sm e š n a is t o r ij a svjeta
slona, žabe, konja, živih mišića, guštera, vrabaca, kornjaća, zmija, ajkula
i vukova. Današnji šefovi kuhinja bi u pokušaju rekonstrukcije zabava na
dvorovima dinastije H an svakako preporučili zlatnu žabu sa morskim pu-
ževima, žive kornjače sa mekanim oklopom i čorbu od kam iljihpapaka.
Kao i u antičkom Rimu, ekstravagantne kineske zabave su bile samo
poltriće za razne oblike nastranog ponašanja, koje su ondašnji moralisti
oštro osuđivali (ili su sarno bili zavidni?). Pravi oblik zabave su dobile to-
kom dinasđje Šang. Jedan pesnik je opisao te zabave tako što su uz potoke
vina i šumu obešenog mesa, žene i muškarci jurili jedni druge p o tpuno
nagi, pijući celu noć. D obra stara vremena!

JEZIKOM BROJKI
29 dužina trajanja Peloponeskog rata (u godinama)
4500 težina (u funtama) zlatnog pehara koji je
Aleksandar Veliki zarobio nakon bitke sa kraljem
Darijem III kod Isa
329 broj persijskih konkubina kojeje Aleksandar zarobio nakon iste bitke
277 broj zarobljenih persijskih snabdevača
17 broj zarobljenih persijskih barmena
40.000 broj srebrnih talenata kojeje Aleksandar zarobio u persijskoj
prestonici Susi
1111 težina, u tonama, te količine srebra
6600 broj pobunjenika koje su Rimljani razapeli duž Apijskog puta nakon
neuspešne pobune robova pod Spartakom
52.000 milja puteva koje su izradili Rimljani
46.837 ukupna dužina (u miljama) sistema međudržavnih autoputeva
u SAD 2004. godine
9000 broj bornih slonova pod komandom indijskog imperatora Ašoke
120.000 broj kineskih plemića kojeje Ćin Ši Huang prebacio u Ksian, svoju
prestonicu, kako bi ih držao na oku
6000 milja puteva izrađenih po naređenju Ćin Ši Huanga
1000 milja kanala izrađenih po njegovom naređenju
2500 dužina (u miljama) Velikog zida koji je izrađen po njegovom naređenju
25 visina (u stopama) zida na većini mesta

A T IN A , A l E K SA N D A R I OSTA LI 93
 14 debljina (u stopama) zida na vrhu
1.000.000 broj kineskih seljaka umrlih tokom izgradnje zida
22 površina (u kvadratnim miljama) groba Ćin Ši Huanga

94 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 UKRATKO
• s r ....................................................................
rtvovanje ljudi. Socijalna osuda ubijanja dece rođe-

Z ne sa defektima. Otkriće algebre.

Čovečanstvo se našlo u tzv. klasičnom periodu svog razvoja.

Tačnije, ovaj period predstavlja poslednjih p et stotina godina šireg razdo-
blja koji se obično naziva klasičnim dobom.
Po prvi put u istoriji većina svetske populacije je bila podanik, građanin
ili rob nekog oblika državne organizacije. Preciznije rečeno, oko polovine
ukupne svetske populacije od 250 miliona ljudi živela je p o d jednom od tri
imperije: Rim, Partijska/Sasanidska Persija i Kina pod dinastijom H an. Ove
imperije su nastale i održavale se prvenstveno zahvaljujući ogromnoj vojnoj
moći. Njim a je upravljala masivna birokratija, neophodna novčana sredstva
su prikupljana velikim porezima, dok je problem ishrane rešavan prvenstveno
prinudnim radom.
Pored „velike trojke", u svetu se javljaju i druge zajednice i gradovi-države,
koje su se jedno vreme uspešno razvijale, ali su u najvećem broju slučajeva ne-
stajale sa scene. Sredinom ovog perioda pojavili su se Berberi - trgovci koji su
uz pom oć kamila uspostavli trgovačke rute širom severne Afrike.
Jedan od najvećih gradova na svetu u to doba bio je Teotihuakan, na čijim
temeljima je nastao današnji Meksiko. N a obližnjem Jukatanskom poluostrvu
Maje su postale prvi zaista pismen narod u Americi. N a teritoriji današnjeg
Perua nastalo je nekoliko država-gradova sa osobenim kulturnim nasleđem.
Ovaj period je karakterističan i po nastanku i razvoju hrišćanstva. Hri-
šćanstvo je bilo samo jedno od brojnih učenja i novih religija koje su nastale i
nestale u tom razdoblju - ali hrišćanstvo ne samo da je opstalo, već je potpuno
izmenilo religijska shvatanja na stotine miliona ljudi, baš kao i celokupni si-
stem vlasti.
U prvoj polovini novog milenijuma nastala su brojna pojedinačna i zajed-
nička otkrića kojih se ne bi postidelo nijedno istorijsko razdoblje. U Kini se
pojavio papir. Uz pom oć lukova pozajmljenih iz etrurskog doba, Rimljani su
uspevali da naprave ogromne zgrade i druge konstrukcije. Lekari iz više različi-
tih kultura sve više zaviruju u unutrašnjost čovečjeg tela kako bi pronašli vezu
između različitih organa, uobičajenih bolesti i eventualnih lekova. U egipat-
skom gradu Aleksandriji, G rk po im enu Diofan objavljuje trinaest knjiga o
jednačinama koje su postale osnova daljeg razvoja algebre.
Naravno, bilo je i suprotnih primera ljudskog ponašanja, onih nastranih
i nem oralnih (osim čuvenog „rešiti po x“). U Rimu je, baš kao i u drugim za-
jednicama, bilo potpuno norm alno da roditelji ubiju novorođenče sa nekom
urođenom manom . Sredinom petogveka, H uni predvođeni Atilom toliko su
razorili balkanski grad Naisus (Niš) d aje smrad nakon pokolja onemogućavao
novo naseljavanje tih oblasti nekoliko godina nakon bitke.
Najveće dostignuće ovog perioda je ipak bio istovremeni razvoj veoma ja-
kih kultura. Sa širenjem nacija-država širili su se i njihovi običaji i verovanja.
Ratovi su bili neizbežni kada bi dve ili više takvih država naletele jedna na dru-
gu pri širenju. Pored sukoba, međutim, dolazilo je i do razmena ideja - kao i
novih religijskih ubeđenja, što je bilo dodatno olakšano širokom upotrebom
dva osnovna jezika: grčkog i latinskog.
M eđusobni kontakti su imali pozitivan uticaj i na komercijalnom planu.
Uspostava Puta svile, mreže komunikacija između Kine i M editerana, zajedno
sa korišćenjem pogodnosti monsunskih vetrova koji sa prom enom sezone me-
njaju i smer, znatno su unapredili trgovinu između Istoka i Zapada. Iz Kine je
stizala svila, začini i bronza, dok je na Istok išao kovani novac, slonovača, drago
kamenje i razna staklarija.

KALENDAR DOGAĐ AJA

14. Prvi pravi imperator u Rimu Cezar Avgust umire nakon
četrdesetjednogodišnje vladavine.
30. Rimski vojnici razapinju na krst Isusa iz Nazareta u Jerusalimu.
70. Rimski vojnici spaljuju hram u Jerusalimu i uništavaju veći deo
grada nakon devetomesečne opsade.
79. Erupcija vulkana Vezuv uništava Pompeju i izletište
Herkulanum.
91. Dinastija Han odnosi pobedu nad susednim narodom Ksiongu
(drugi nazivje Mongoli), potiskujući ih na zapad u Centralnu
Aziju.
100. Štampanje prvog kineskog rečnika.
117. Rimska imperija dostiže svoju maksimalnu veličinu.
200. Bantu plemena prelaze u centralnu i južnu Afriku i postaju
dominantna sila na najvećem delu teritorije.

S M E Š N A IS T O E IJ A SVETA
 220. Kolaps dinastije Han u Kini nakon četiri stotine godina
vladavine.
224. Ardašir I uspostavlja dinastiju Sasanida u Persiji, koja nasleđuje
Partijsko carstvo.
320. Dolaskom Čandra Gupte I na presto manjeg kraljevstva u
severnoj Indiji otpočinje imperija Gupta.
350. Invazija Huna na Persiju.
391. Severnoafrikanac Avgustin postaje hrišćanski sveštenik u gradu
Hipo (teritorija današnjeg Alžira).
391. Rimski imperatorTeodosije I proglašava hrišćanstvo zvaničnom
religijom imperije.
395. Formalna podela Istočnog i Zapadnog rimskog carstva, u
skladu sa dodatkom testamenta Teodosija I.
400. Heptaliti, ili Beli Huni osvajaju teritoriju današnjeg
Avganistana i uništavaju ondašnju budističku kulturu.
410. Vizigoti pod vođstvom Alarika I ulaze u Rim i pljačkaju njegova
bogatstva.
439. Severnoafrički grad Kartagina pada'u rUkeVandala.
476. I formalni kraj Zapadnog rimskog carstva.
480. Heptaliti počinju da potiskuju dinastlju Gupta u
Indiji.

ZAVRTIMO PLANETU

Rim fgrad):
Da li ste čuli...
Put svile je očigledan prim er da bez obzira na prastaru izreku, svi putevi ne
moraju voditi u Rim. Ipak, nesam o daje većina putevazaistavodilau Rim, već
su ti putevi i izgrađeni pod patronatom Rimskog carstva.
Rim je, kao i sve prestonice, bio prilično impresivan grad. Umesto sopstve-
nom inventivnošću, svoj razvoj Rimljani su prvenstveno podsticali pozajmica-
ma dostignuća drugih kultura. Ipak, takve pozajmice su bile dodatno usavrša-
vane i iskorišćavane do maksimuma. Rimska arhitektura je, primera radi, bila
pod velikim uticajem Grčke, ali su Rimljani i tu uneli deo svoje osobenosti.
Kao i ostali gradovi imperije, Rim je bio prilično dobro isplaniran i relativno

Ne p o s t o j i tak v o m e s t o k a o št o j e R im 99

------------PRIJATAN OSEĆAJ
ISPODTOGE
Pojedine bogate rimske kuće u pr-
vom veku nove ere imale su cevi
od terakote ugrađene u zidove.
Kroz njih je išao topao vazduh iz
peći u podrumu: to su bili prvi si-
stemi centralog grejanja.
jene grnčarije izbačene iz ondašnjih skladišta na tom prostoru.
čist u odnosu na ondašnje standarde,
bez obzira što su stanovnici svoj tele-
sni otpad najčešće jednostavno izba-
civali kroz prozor.
U gradu je bilo obilje vode, kojaje
dovođena sistemom od desetak akva-
duktova, a postojala su i javna topla
kupatila. Coveče, Rimljani su zaista
bili nezasiti potrošaci! U blizini reke
T ibar i danas možete videti brdo visi-
ne trideset stopa načinjeno od razbi-

Mogu li se piramide, da ne pominjemo i one poznate aii beskorisne grčke

tričarije, uopšte i porediti sa ovim akvaduktima?
- Sektus Julijus Frontinius, komesar za vodosnabdevanje u
Rimu, 97. godine.

Među ljudima koji su upravljali gradom - a time i ogrom nom imperijom

nad kojorn je grad dom inirao - bilo je najrazličitijih ličnosti. Tu je bilo velikih
lidera, poput velikog putnika H adrijana koji je za vreme svoje dvadesetjedno-
godišnje vladavine obišao većinu imperije i stabilizovao sistem vlasti u njoj; ili
Konstantina Velikog, prvog im peratora koji je prihvatio hrišćanstvo i osnovao
grad Konstantinopolj (skromnost m u nije bila vrlina), jednu od najvećih svet-
skih metropola.
M cđu vladarima u Rimu bilo je
i nekoliko zaista nekom petentnih
-----------------OVE ČIZME SU osoba, kao što je i Vitelije Proždrljivi,
NAPRAVLJENE ZA 5EFOVE... koji je dnevno priređivao tri do četiri
zabave sa specijalitetima p o p u t jezika
Rimski imperator Gaj Cezar Ger-
flaminga ili ikre štuke, nakon čega je
manikus imao je nadimak „Mala
čizma" - pri povremenim pose- sledio tretm an sa perom pauna radi
tama vojnim logorima on je bio izazivanja povraćanja i „pravljenja
odeven kao minijaturni vojnik. dodatnog mesta“ za nastavak gozbe.
Nadimak nije bio baš prijatan, tako Sa početkom pada Rimskog car-
da ga je svet zapamtio po latinskoj stva počeli su i razni problemi njego-
verziji: Kaligula. vog stanovništva. Veliki broj rimskih
farmera, koji su ranije bili okosnica
državnog agrara, nije više mogao da

100 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
izađe na kraj sa jeftinim poljopri-
vrednim proizvodim a koji su uvože- SKUPI USNE-ZA POLJUBAC----------
ni iz udaljenih provincija, tako da su Rimski muževi su Ijubili svoje su-
prešli u prestonicu. pruge na kraju svakoga dana, mada
N asam om početku nove ere, oko iza toga nije bilo nikakve romanti-
6. godine, Rim je uvozio 14 miliona ke. Oni su na taj način proveravali
bušela žitarica godišnje, većinom iz dah svojih supruga kako bi utvrdili
severne Afrike. Istovremeno, broj da li su one tokom dana pile vino.
stanovnika u Rimu je do trećeg veka
narastao na više od 1.5 miliona.
D o drugog veka nove ere grad Rim je praktično živeo u izobilju. Besplatna
hrana je deljena svaki dan, dok su u gradu organizovani veliki spektakli kako se
građani ne bi previše olenjili.
G odine 390. Carstvo se definitivno podelilo na dva dela. O d istočnog dela
je nastala Vizantija, koja je opstala sve do sredine petnaestog veka. U zapad-
nom delu, međutim , sredinom petogveka H u n isu opustošili Italiju, d ab i4 1 0 .
godine Vizigoti opljačkali i sam Rim.

RIM U PLAMENU: KO JE PODMETNUO POŽAR?----------------

U toku noći 18. jula 64. godine izbio je požar u prodavnicama u blizini ogro-
mnog rimskog stadiona Circus Maximus. Vatra se brzo proširila na Veći deo
Rima, a požarjetrajao preko sedam dana. U požaru je uništeno ukupno 10
od 14 rimskih distrikta, koji su pokrivali preko 70 procenata grada.
Čim se dim razišao, šokirani građani su počeli da upiru prst u imperatora
Nerona. Uostalom, isti taj Neron je ubio svoju majku i suprugu na putu ka
rimskom tronu.
Gradom su se širile glasine da je Neron želeo da izgradi novu palatu u sa-
mom centru grada, ali Senat nije dozvoljavao rušenje postojećih građevina.
Požar je jednostavno mogao ukloniti sve prepreke. Čule su se i priče da su
naoružane osobe sprečavale svaki pokušaj gašenja požara, kao i da je Im-
perator, koji je inače smatrao daje talentovan muzičar, bezbrižno svirao liru
i pevao dok je Rim goreo. Istina je, međutim, da Neron uopšte i nije bio u
Rimu kada je požar izbio i da je odmah krenuo nazad kada je čuo za vatru,
otvarajući javna zdanja i obezbeđujući hranu za osobe koje su učestvovale
u gašenju.
Glasine su se, ipak, i dalje nastavile, tako da je Neron morao pronaći ne-
kog drugog krivca. Opredelio se za mali, tajnoviti religiozni kult za koji se
verovalo da organizuje prljave obrede sa elementima kanibalizma i orgija.
Pripadnici tog kulta su sebe nazivali hrišćanima. Nero je podvrgao mukama
njih nekolicinu, koji su uprli prstom u druge hrišćane, dajući povod Neronu
za organizaciju opšteg progona pripadnika ovog kulta.

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o j e R im 101
 Na stotine hrišćana je surovo pobijeno: neki su spaljeni živi, drugi su razapeti
na krst ili bačeni divljim životinjama u areni.
Bez obzira što je vatra najverovatnije izbila sasvim slučajno, pojedini istoričari
i dalje veruju da je upravo Neron naručio požar. Drugi, pak, smatraju da su
za požar odgovorni hrišćanski fanatici koji su hteli da ispune staro biblijsko
proročanstvo.
Hrišćanima je u svakom slučaju bilo potrebno više od dva veka da bi se konač-
no oslobodili sistematskog progona. Neron, međutim, nije imao ni približnb
toliko vremena. Četiri godine nakon požara Senat i vojska su oterali Nerona,
koji je nakon toga izvršio samoubistvo.

Kina:
birokratija u najboljem izdanju
Rimska imperija je bila jedna od najvećih sila tokom prvih pet stotina go-
dina prvog milenijuma, ali svakako nije bila jedina.
Dinastija H an u K ini je u to vre-
-------------:------ HAN MAN me bila na polovini svog istorijskog
puta dugog ukupno 426 godina. Ova
Reč iz savremenog kineskog jezika
dinastija je u drugom veku nove ere
koja označava čoveka iz Kine u slo-
dostigk maksimum svog razvoja; na
bodnom prevodu na engleski glasi
Istoku je bila ono što je Rim bio na
,,man of Han", kao omaž najdugo-
Zapadu (relativno), pokrivajući naj-
večnijoj kineskoj dinastiji.
veći deo današnje Kine, dosežući isto-
vremeno Koreju i jugoistočnu Aziju.
Dinastija Han, koja je na vlast došla 206. pre n.e., bila je zasnovana na uče-
nju i idealima filozofa i eksperta za organizaciona pitanja Konfučija (551-479.
pre n.e.). Osnovni ideali bili su lepo
ponašanje, dobri maniri, obrazovanje
-DRŽITE USTA ZATVORENA, i osećaj odgovornosti. Vladari dina-
NEVADITE PERO IZ DŽEPA stije H an se sigurno nisu stalno pri-
Pominjanje imena Han i direktno državali ovih ideala, ali je efikasnost
obraćanje imperatoru ove dinastije njihove vlade bila prilično visoka.
smatrano je najvećom uvredom. N a vrhuncu svoje moći p o d dina-
stijom H an Kina je imala verovatno
preko 60 miliona stanovnika, dok je
najveći grad Luojang imao oko 240.000 stanovnika. Carstvo je bilo podelje-
no na 80 provincija i 1600 prefektura, sa administracijom koja je brojala oko
130.000 sl užbenika, koji su polagali poseban ispit pre postavljenja na dužnost.

102 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 PAPIR—----------------- :---------------
Nisu svi Kinezi iz doba dinastije Han bili političari, birokrate ili umetnici.
Među njima je bilo i naučnika i izumitelja, iza kojih su ostali izumi poput
brodskog kormila, preciznih mapa i kolica sa jednim točkom.
Povremeno se i među pripadnicima državnog aparata pojavljivao neki po-
jedinac sa naprednim idejama.Godine 105.jedan nameštenikimperijalnog
suda po imenu Ćai Lun napravio je mešavinu kore od drveta, bambusa i
konoplje, koju je skuvao dodavajući pepeo drveta. Krajnji rezultat: papir.
(Naravno, kao evnuh, ovaj momak je imao vremena na pretek.)
Zahvaljujući izumu papira, zvanične vlasti su mogle da uspostave ogromnu
arhivu i učvrste upotrebu jedinstvenog pisanog jezika u zemlji u kojoj po-
stoji ogroman broj različitih govornih jezika. Do kraja drugog veka nove ere
u Kini su već upotrebljavani drveni kalupi sa slovima pomoću kojih su štam-
panečitave knjige.
Tako su kastrirane birokrate mogle sebe zabaviti administrativnim poslovima.

Pored birokratije, u dinastiji H an su cvetali i um etnost i nauka. H an Kine-

zi su bili majstori za obradu bronze, a njihov prelepi porcelan i lak su bili toliko
izdržljivi da su opstali više stoleća u vlažnim grobovima.
Vojska dinastije H an bila je opremljena samostrelima sa bronzanim okida-
čima, koji su bili nedostupni njihovim protivnicima. Vbjni lideri dinastije Han
gradili su dobro organizovanu i disciplinovanu armiju. Za razliku od ranijih
kineskih lidera, pripadnici ove dina-
stije su prednost davali ofanzivi. Za-
hvaljujući tome, oni su već oko 91. KRATAK PREKID
godine napali teritoriju Mongola, DINASTIJE HAN----------------
svog glavnog protivnika.
Godine 9. vladavina dinastije Han je
O ndašnja Kina je bila znatno
bila prekinuta reformističkim uzur-
manje zavisna od trgovine u odnosu patorom po imenu Vang Ming. To-
na Rimsko carstvo, mada su Kinezi kom četrnaestogodišnje vladavine
trgovali sa ostatkom sveta, uz dodat- Vang Ming je uveo brojne promene,
no slanje diplomatskih i trgovačkih . od niskokamatnih zajmova siromaš-
predstavnika kako u Rim, tako i . nim seljacima radi sahrana do za-
u Partiju. Njihova ekonomija nije brane trgovine robovima. Reforme
bila zasnovana na robovima, već na su izazvale bes viših klasa, zbunjuju-
nekom obliku napoličarstva. Vla- ći istovremeno one niže. Vang Ming
sništvo nad zemljom je bilo osnova je završio tako što su mu pripadnići
naplate poreza. Veliki zemljoposed- vojske odrubili glavu godine 23, na-
nici su, sa druge strane, naplaćivali kon čega je ponovo uspostavljena
poreze i uzimali jedan deo useva od vladavina dinastije Han, koja je tra-
seoske populacije. jala još dve stotine godina.

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o je R im 103
 Poput Rimskog carstva, i Kina iz vremena dinastije H an je bila opterećena
korupcijom, unutrašnjim borbam a za vlast i ogromnim državnim aparatom.
Za razliku od Rima, međutim , agonija dinastije H an je trajala relativno kratko.
O na je nestala godine 220, kada su umesto nje uspostavljena tri kraljevstva:
Vei, Su i Vu. Carstvo je nakon toga privremeno ponovo ujedinjeno p o d dina-
stijom Jin, mada će Kina u siedećih dve stotine godina biti rascepkana građan-
skim ratovima, dok će njome vladati ratni diktatori.

Srednji istok:
Imperija sa leve strane, imperija sa desne
U sendviču između Rimskog carstva i Kine pod dinastijom H an tokom
perioda kasnog klasicizma pojavilo se i nekoliko naslednika antičkih persijskih
dinastija.
Prvi od njih su bili Partijci, iransld nomadski narod koji je organizovao
pobunu protiv carstva Seleukida godine 240. pre n.e. Partijci su svoj vrhunac
dostigli jedan vek kasnije, pod vođstvom M itridata II, poznatim i pod im enom
M itridat Veliki. Pod vladavinom M itridata i njegovog naslednika, Partijci su
osvojili čak osamnaest samostalnih manjib kraljevstava, grupisanih oko terito-
rije današnjeg Irana, tako da se njihova država protezala od Sirije do današnjeg
Avganistana. Partijski vladari su zbog toga dobili naziv „kraljevi svih kraljeva".
Partijci su bili izuzetnovešti jahači, tako dase njihova taktika u borbi najvi-
še oslanjala na konjicu. Nakon osvajanja neke teritorije oni su zadržavali lokal-
ne vladare i administraciju, izbegavajući tako stvaranje centralne uprave koja je
bila karakteristična za dinastiju H an i Rimsko carstvo. Pored toga, Partijci nisu
vodili tako ažurnu evidenciju kao nji-
hovi rivali, tako da se malo zna o nji-
--------------------------- VARKA hovim unutrašnjim zbivanjima.

Partijci su u borbi često primenji- Partijci i Rimljani su imali više

vali jedan trik: strelci na konjima
bi krenuli direktno na neprijatelja,
ispalili plotun, a zatim krenuli u
povlačenje. Eventualni gonioci bi
doživeli neprijatno iznenađenje:
partijski strelci su se tokom povla-
čenja okretali u sedlu i ispaljivali
još jedan plotun strela. Navede-
na taktika je u to vreme nazivana
„partijski udarac". Danas se slično
ponašanje naziva „parting shot"
(dobacivanje nekome pri odlasku,
odnosno kada lice kome se doba-
cuje ne može više odgovoriti).
sukoba oko teritorije Srednjeg isto-
ka u drugoj polovini poslednjeg
stoleća starog milenijuma, mada su
njihove borbe nastavljene i u novom
milenijumu.
Pored agresivne rimske vojske sa
zapada i pljačkaški nastrojenih H una
sa severa, Partija je bila izložena i ve-
likoj imigraciji Arapa sa juga. Njima
su se nakon 70. godine pridružili i Je-
vreji, koji su živeli u rasejanju nakon
rimskog uništavanja Jerusalima.

104 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 OpkoJjeni sa svifi strana, Partijci su jednostavno nestaJi sa pozornice oko
224. godine kada su ih zamenili Sasanidi pod vođstvom Aradašira I. Za ra-
zliku od Partijaca, Sasanidi su imali centralizovani, četvoroslojni sistem vla-
sti, u kome su administrativne poslove i prikupljanje poreza obavljali njihovi
pripadnici.
Poput Partijaca, i Sasanidi su bili skoro u neprekidnom sukobu sa Rimom.
Kao i Rimljani, i oni su prihvatili jednu religiju za zvaničnu: zaratustrizam.
Zaratutsrizam, koji je zasnovan na učenju proroka Zaratustre, verovatno pred-
stavljaprvu monoteističku religiju u svetu. Pored toga, ova religija nije težila
preobraćanju, tako da su Sasanidi bili prilično tolerantni u odnosima prema
drugim religijama.
Takav odnos se ipak izmenio kada su Rimljani zvanično prihva tili hrišćan-
stvo 391. godine. N akon toga Sasanidi su gledali na hrišćane kao na potenci-
jalnu pretnju, zbog čega su bili intenzivno proganjani.
Carstvo Sasanida je vremenom prošireno sa teritorije Sirije do severnih
delova današnje Indije. To je jedino carstvo iz “velike trojke” doba kasnog kla-
sicizma koje je opstalo i nakon 500. godine. Tačnije, ovo carstvo je opstalo još
oko 150 godina, pre invazije arapskih snaga ujedinjenih pod zastavom nove
religije, islama.

Indija:
Nailaze dobra vremena
Ukoliko je uopšte bilo m irnih oaza u olujnim okeanima velikih imperija
ovogdoba, onda je to jedino mogla biti Indija pod dinastijom G upta, u perio-
du od 320. do 550. godine.

KAKAV OTAC.TAKAV SIN----------------------------------------------

Prema legendi, Čandra Gupta je na samrti oko 330. godine rekao svom sinu
Samundri da postane vladar čitavog sveta. Dečakje prilično ozbiljno shva-
tio očeve reči. Nakon neuspelih pokušaja starije braće da mu preotmu vlast,
Samundra je započeo čitav niz ratnih sukoba sa rivalskim kraljevstvima u
dolini reke Gang. Samundra nije izbegavao ni lično angažovanje u borbi:
prema jednom zapisu, u kasnijem periodu svog života on je jednom pri-
likom pokazao više od stotinu rana koje je zaradio u bitkama. Na vrhun-
cu svog razvoja, Samundrino carstvo, koje je bilo koncentrisano u blizini
današnjeg Delhija, kontrolisalo je najveći deo doline Ganga. Samundri se
pripisuje gašenje devet rivalskih kraljevstava i pokoravanjedesetine drugih.
Nasledili su ga njegovi sinovi, koji su dodatno proširili carstvo Gupta, sve do
njegovog konačnog gašenja 550. godine.

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o j e R im 105
 U periodu od 365. do 180. pre n.e. carstvo Maurija je dom iniralo većim
delom indijskog potkontinenta. Sa njegovim gašenjem, u Indiji se javlja veliki
broj regionalnih sila koje često menjaju savezništva i vode međusobne ratove.
Najveća među njima bila je imperija Kušan, smeštena na teritoriji današnjeg
Avganistana, kojase uperiod u od 80. do 180. godine proširila na severne delo-
ve Indije i na centralnu Aziju.
Kušan je oko 320. godine zamenjen dinastijom G upta, koju su predvodili
odlučni vladari, počevši od C andra G upte I.
Carstvo G upta, koje je na vrhuncu svoje moći pokrivalo najveći deo sever-
nog i centralnog indijskog potkontinenta, nije se mešalo u ekonomsku poli-
tiku: poraženi lokalni vladari su zadržavali svoje funkcije, pod uslovom da su
poštovali vrhovnu vlast i plaćali joj odgovarajuće takse.
Period vladavine dinastije G upta se u Indiji obično tretira kao „zlatno
doba“. Ovaj period je i u političkom smislu bio prilično miran. Trgovina sa Ri-
m om (Indija je obezbeđivala egzotičnu istočnjačku robu, dok je Rim obezbe-
đivao zlato) je bila toliko razvijena da su pojedini istoričari tvrdili da zlatne re-
zerve Rimskog carstva nisu isrpažnjene ratovima, već trgovinom sa Indijom.
Vladari dinastije G upta su bili Indusi, ali su zadržali tolerantan nivo prema
drugim religijama, dok su budizam i đainizam čak i podržavali. Uspostavom
gramatičkih pravila za pisani sanskrit jezik omogućen je i razvoj književnosti i
drugih oblika umetnosti.
K ulturni uticaj catstva G upta je čak i prevazišao njenu geopolitičku moć.
G upte su imale veliki uticaj na razvoj drugih civilizacija jugoistočne Azije, baš
kao što je i grčka kultura uticala na Zapad.
N a žalost, grupa H una pod nazivom Heftaliti nije bila previše impresio-
nirana kulturnim dosrignućima dinastije Gupta. Nakon nekoliko decenija
međusobnih borbi, carstvo G upta je potpalo pod vlast H eftalita oko 550. go-
dine. Indija je ponovo postala zajednica malih kraljevina, koje su najčešće bile
u mećtusobnim sukobima.

Afrika:
Tamo gde je nekada bio Aksum
Za razliku od Evrope i Azije, u ovom periodu na afričkom kontinentu
nisu postojale megasile. Veći deo severne Afrike, uključujući i teritorije nekada
moćnog etiopskog carstva, bio je p o d rimskom kontrolom .
Ipak, to ne znači da na afričkom kontinentu nije bilo značajnijih događaja.
K ulturni uticaj Bantu plemena, koji su već dugo koristili tehniku kovanja gvo-
žđa radi unapređenja poljoprivredne proizvodnje, širio se sa teritorije današnje
Nigerije kako na istok, tako i na zapad. Njihov jezik i običaji brzo su postali do-
m inantni u odnosu na običaje drugih grupa koje su se pretežno bavile lovom i
prikupljanjem namirnica.

106 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 U jednom trenutku pojavili su se i Berberi iz severne Afrike, koji su koristiii
pripitom ljene kamile radi prevoza robe poput zlata, nojevog perja i slonovače
iz zapadne Afrike (teritorija današnje Gane) do mediteranskih luka.
Glavna pozornica na ovom kontinentu je ipak bila postavljena u severoi-
stočnom deiu, na teritoriji današnje Etiopije. To je bio Aksum, grad-država na
raskršću trgovaćkih puteva koji su povezivali Indiju, Arabiju i Afriku. Pored
kopnene povezanosti sa svim važnijim centrima Afrike, Aksum je koristio i
prednosti monsunskih vetrova u Indijskom okeanu, koji su menjali smer sa
prom enom sezone. Tako su brodovi mogli u toku jedne godine otići na odre-
dište i vratiti se, a da pri tom e neprekidno budu usmereni niz vetar.
G rad je izvozio zlato, slonovaču, rogove nosoroga, kožu nilskog konja, ro-
bove, a uvozio je tekstil, m etalnu robu, sirove metale i luksuznu robu.
Grci su imali veliki uticaj na Aksum. Natipsi na kovanom novcu Aksuma
bili su ispisani i na grčkom i na pisanom jeziku Aksumita, Ge'ez. Počevši od
350. godine ovaj grad je bio jedina hrišćanska država u Africi izvan teritorije
koju je još uvek kontrolisao Rim.

Amerika:
Razvojpo sopstvenoj recepturi
U prvih pet stotina godina nove ere u Americi se javlja nekoliko različitih
kultura koje zaslužuju pažnju bez obzira što se po veličini i obimu sigurno ne
mogu meriti sa ondašnjim kulturam a Starog sveta.
Vodeću ulogu m eđu njima imale su dve civilizacije koje su se javile na te-
ritoriji današnjeg Meksika. N a poluostrvu Jukatan Maje su izgradile nekoliko
gradova-država, koji su bukvalno izrastali iz džungle. Maje nisu poznavale me-
talne alatke, ralo niti točak, ali su ipak razvili sopstveni pisani jezik, precizan
kalendar, prilično solidnu astronomiju, kao i arhitekturu koja se mogla meriti
sa egipatskom arhitekturom antičkog doba.
Maje su 455. godine osnovali grad Cičen-Icu, u kome su na šest kvadratnih
milja bile raspoređene piramide, hramovi, igrališta i stambeni blokovi. Za ra-
zliku od evropskih i azijskih civilizacija, Maje nisu imale centralizovanu vlast, a
većinu svog vremena provodili su u m eđusobnim borbama.
G rupa surovih ratnika, koja je sebe nazivala Teotihuakanosim a, izgra-
dila je oko I. godine ogrom nu m etropolu u središtu Meksika, na teritoriji
koja se nalazi severno od današnjeg M eksiko Sitija. D o 500. godine broj sta-
novnika u gradu 'leotihuakan u narastao je na dve stotine hiljada. U njetnu
se nalazila i čuvena piram ida Sunca, najveća konstrukcija u prekolumbijskoj
Americi.
Daleko na jugu, u jugozapadnim delovima Perua, kultura Naca je iscrtala
780 milja najrazličitijih linija na pustinjskom tlu: linije su m atematičkom pre-
ciznošću formirale slike pauka, kitova ubica i raznih geometrijskih oblika koji

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o j e R im 107
-------------------- -----------------TEOTIHUAKAN - IMA Ll KOGA?
Ukoliko možete da navedete ime najvećeg grada u svetu oko 500. godine oija
je ekonomija bila zasnovana na vulkanskom materijalu, onda ste verovatno
potomak Asteka - mada sam grad nema ničega zajedničkog sa Astecima. .
Teotihuakan je nastao i nestao nekoliko stotina godina pre pojave Aste-
ka. Ipak, upravo su Asteci dali ime ovom gradu, koje u prevodu glasi„grad
bogova". Savremena istorija nema podataka o nazivu grada koji su koristili
njegovi stanovnici.
Grad je bio smešten oko 30 milja severoistočno od današnjeg Meksiko Siti-
ja. Na vrhuncu svog razvoja Teotihuakan je pokrivao oko osam kvadratnih
milja. Gradska zdanja su bila raspoređena u pravilnu strukturu rešetke, sa
glavnom ulicom dužine 2,5 milje.
Gradom je dominirala čuvena piramida Sunca. Ona je bila visoka 216 stopa,
dok je njena osnova pokrivala površinu od 547.000 kvadratnih stopa. Za
njenu izgradnju biloje potrebno milion kubnih jardi materijala, uglavnom
vulkanskih stena.
Ekonomija grada je bila zasnovana na vulkanskom staklu pod nazivom
obsidijan, koje su vešte zanatlije pretvarale u vrhove kopalja, noževe, stru-
gače, figure i maske, ali i u kandila za tamjan, lonce i drugu robu koju su
stanovnici razmenjivali širom centralnog Meksika.
Sredinom osmog vekaTeotihuakan je postao grad duhova. Veliki požar, koji
su verovatno izazvali napadi drugih kultura poputTolteka, uništio je veći deo
grada, nakon čega je stanovništvo jednostavno napustilo svoja ognjišta.

su se mogli razaznati jedino iz aviona. Pored toga, Nace su razvile i efikasan

podzem ni sistem navodnjavanja, a bili su i veoma vešti keramičari.
U severnom Peruu narod pod
--------------- VRATILI GLAVA im enom Moče je izgradio čitav niz
Ostaci različitih ilustracija ukazuju ogrom nih piram ida od nekoliko mi-
da su Nace svojim zarobljenicima liona blokova od ćerpiča. Kao i Nace,
odrubljivali glave, dok su Moče i Moče su bile vešti grnčari.
više voleli da im prerežu grlo. U centralnim delovima današ-
njih SAD pojavljuju se nove kulture
Adena i Hopevela koje su posvećene
trgovini. Ovi narodi su poznati i po složenim pogrebnim humkam a, od kojih
neke dostižu visinu i do sedamdeset stopa.
Poput većine evropskih, azijskih i afričkih kultura, Teotihuanakosi, Nace,
Moče, Adene i Hopeveli su već do šestog veka potpuno nestali.
D ok je u Americi tek nadolazilo vreme u kome će se pojaviti zajednice koje se
mogu okarakterisati kao civilizacije, ostataksvetaje već bio napragu srednjegveka.

108 Sm e Š N A IS T O R IJA SVETA

 TENDENCIJE RAZVOJA:
U SPO N IIPAD O VI

Rimljani: blagipad
Tjz. razliku od većine carstava čija je propast nastupila relativno brzo usled
pojedinačnih uzroka (suša, kuga, brza hrana), na pad Rimskog carstva je utica-
lo više faktora, koji su delovali više stotina godina.
O snovni uzrok pada je verovatno biia sama veličina Carstva. Velika im-
perija podrazumeva i duge granice koje treba braniti, posebno u svetu punom
ljubom ornih suseda i nem irnih siromašnih naroda. Rimsko carstvo je bilo
izloženo pritiscima (obično istovremenim) iz različitih pravaca - nomadskih
plemena na konjima iz azijskih stepa, germanskih plem ena iz današnje severne
i centralne Evrope, Berbera iz severne Afrike.
Problem se mogao rešiti jedino velikom i skupom armijom koja bi delovala
kao faktor odvračanja ili podmićivanjem eventualnog napadača. Kada se tom e
doda i ekonomija koja nije bila zasnovana na proizvodnji, već prvenstveno na
uvozu, održavanje masivnog odbram benog sistema sigurno vodi u visoku in-
flaciju. Rimski denarijus je 98. godine sadržao 93 procenta srebra, da bi 270.
godine taj procenat spao na 0,02.

Sada kada više niko ne kupuje naše glasove, javnost je postala sasvim
ravnodušna; isti oni Ijudi koji su nekada davali komandante, konzule i le-
gionare više se ne mešaju u politiku i žele samo dve stvari - hleba i igara.
- Juvenal, rimski satiričar iz drugog veka nove ere, o tranziciji
Rima iz republike u imperiju.

PoJidčka nestabilnost je bila dodatni problem: 68. godine prom enjena su

čak četiri imperatora; dok je 238. godine ovu titulu imalo ili je delilo osam
različitih osoba. Rimska vojska je postala glavni faktor u izboru prvog čoveka
imperije, m ada je i ona često bila podeljena na neprijateljslđ nastrojene grupa-
cije. Zahvaljujući ukorenjenoj birokratiji čak je i državna uprava uspevala da
opstane, pa čak i da izvlači koristi od stalne borbe za vlast.
Rimski im peratori su povrem eno pokušavali da reše problem preglomazne
države putem deobe vlasti i kontrole. Im perator Dioklecijan je tako 293. godi-
ne proglasio sebe im peratorom istočne, a jednog od svojih generala imperato-
rom zapadne polovine Carstva. O ba im peratora su imala titulu Avgust, a svaki
od njih je imao i zamenika koji je nosio titulu Cezar. (Srećom po Dioklecijana,

Ne p o s t o j i ta k v o m e s t o k a o št o j e R im 109
---------------------------- :----- NIJE LAKO BITI NA SAMOM VRHU
Život imperatora Rima nije bio sačinjen samo od zabava uglednih Ijudi ode-
venih u toge i žrtvovanja prvog hrišćanina pri otvaranju Koloseuma.
Zvanje imperator čak nije ni postojalo u periodu 1-500. godine., Umesto
toga, osobe koje mi danas zovemo imperatorima koristile su titule kao što
je„princeps senatus" (glavni senator),„pontifex maximus" (glavni mostogra-
ditelj ili glavni sveštenik rimske religije) ili„pater patriate" (otac domovine).
Titula imperatora je podrazumevala vrhonvu komandu nad vojskom, dokje
titula Avgust praktično značila visočanstvo ili prečasni.
Moć i ovlašćenja imperatora nisu bili precizno definisani, već su više zavisili
od procene i odlučnosti samog lidera. Jak lider sa dobrim političkim oseća-
jem, čvrstim sistemom kontrdle nad vojskom i dobrim poznavanjem stvar-
nog i potencijalnog neprijatelja mogao je sebi priuštiti i šira ovlašćenja, uz
brojne dodatne po.godnosti. Vladavina slabih, lenjih ili stidljivih imperatora
je, sa druge strane, uvek trajala veoma kratko.
Posao imperatora nije bilo lako dobiti. Pojedini imperatori su jednostavno na-
sledili ovu titulu od svojih očeva koji su ih izabrali za naslednike. Drugi su bili
usvojeni od visokih službenika i vremenom pripremljeni za ovu đužnost. Bilo
je i onih koje je izabrao Senat ili neki deo armije kojim su oni komandovali.
Neki su čak morali da ubiju jednog ili više rođaka kako bi se dokopali titule.
Posao je ipak bio siguran, mada penzija nije bila obezbeđena, prvenstveno
zato što su šanse da se penzija doživi na tom radnom mestu bile ravne šansi
da vas pogodi grom. (Verovatnoća je čudna stvap imperator Karus je prona-
đen mrtav u svom šatoru 283. godine - prema zvaničnom izveštaju poginuo
je od udara groma, mada je verovatnije da je bio otrovan.)
Razmotrimo neke statističke podatke: od ukupno devetnaest osoba koje su
u periodu od 218. do 253. godine obavljale dužnost imperatora ili ko-impe-
ratora, svi osim jednog su ili ubijeni ili poginuli u bitkama. Šta je bilo sa tim
izuzetkom?On je umro zaražen kugom. . »

to se dešavalo nakon 253. godine, tako da njegov život nije okončan ubistvom
ili pogibijom u botbi - on se povukao nakon predaje dužnosti svom nasledni-
ku, nakon čega je umro prirodnom smrću.)
Ova „tetrarhija" trajala je do 324. godine, kada je jedan od Dioklecijanovih
naslednika, Konstantin, odlučio daproblem reši nasopstveni način. Nakon Kon-
stantinove smrti 337. godine bilo je još nekoliko pokušaja uvođenja kovladara
sve do 395. godine, kada je imperija definitivno podeljena na dva dela. Podela je,
međutim, izvedena kasno. Različite grupe varvatasu već upale u pojedine delove
Carstva. Njihove pljačke su trajale više od jednog veka, a godine 410. opljačkan
je i sam grad Rim. Propast Carstvaje odlagana sve do 476. godine savezimakoji
su sklapani između Istočnog rimskog carstva i pojedinih osvajača.

110 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Te godine došlo je do pobune germanskih snaga koje su se borile po d rim-
skom komandom - Germani su smatrali da nije ispoštovan dogovor o podeli
zemlje. Germani su prim orali poslednjeg im peratora Zapadnog carstva da na-
pusti dužnost i preda vlast njihovom vođi O doakaru.
Ljubitelji ironije će svakako uživati u činjenici da je poslednji rimski im-
perator bio Romulus Avgust - ime je dobio po legendarnom osnivaču Rima,
prvom i verovatno najvećem im peratoru.
Sentimentalno nastrojeni čitaoci će sa zadovoljstvom prihvatiti činjenicu
da je Romulusu Avgustu, koji je verovatno bio u tinejdžerskim godinama, bilo
dozvoljeno da ode u penziju u Napulj, sa godišnjim primanjim a od šest hiljada
zlatnika.
Poslednji rimski im pcrator čak nije bio toliko značajan da bi bio
pogubljen.

Varvari: pokret ka vrhu

Uobičajena predstava različitih grupa koje su povremeno vodile borbu sa
Rimskim carstvom izgleda ovako: gomila ogrom nih ludaka koji su živeli is-
ključivo za pljačku i silovanja, nakon čega su sledile teške pijanke.
Ukoliko se takvi ciljevi ostave po strani, većina tih grupa, poput Ostrogota,
Vizigota, Franaka i Vandala, imala je različite motive za sukob sa Rimom. Ger-
manskaplemena poreklom iz severne
Evrope bila su primorana na širenje
na zapad i jug zbog prenaseljenosti,
DVA ČOVEKA I DAMA--------
nedostataka izvora hrane - ali i zbog Svadbeni običaji poput prisustva
straha od Huna, koji su bili potisnuti kuma i prenošenja mlade preko
na zapad iz centralne Azije. praga verovatno potiču iz trećeg
Ovim plemenima je đodeljen za- veka, kada su germanske mlado-
jednički naziv varvari (engl. barbari- ženje otimale buduće mlad.e iz su-
an). Poreklo naziva vezuje se za Grke, sednog sela uz pomoć odanog pri-
kojima su evropski jezici bili prilično
jatelja i nosile je do novog doma.
nerazumljivi i zvučali su kao nepre-
kidno ponavljanje ,,bar-bar-bar“.
Pravi podstrekači sukoba su sami Rimljani, koji su napadali germanskaple-
mena u pokušaju da osvoje teritoriju današnje Nemačke, na kojoj su se nalazile
razne grupacije. Rimska vojska je dobila mnoge značajne bitke u tom periodu,
ali su se i nakon poraza uvek pojavljivale nove germanske snage.
Imperija je kasnije počela da angažuje različita plemena kao saveznike u
borbi protiv Huna,(još jedna grupa varvara). Zauzvrat, ta plemena su uživalaza-
štitu Rimskogcarstva, aponek ad su dobijali u vlasništvo i određene teritorije.
Rrajem četvrtog veka, međutim , javljaju se problemi u odnosima Carstva
i plemena-saveznika, kada su pljačkaški nastrojeni H uni potisli preko osam-

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o j e R im 111
deset hiljada Vizigota preko Dunava na teritoriju imperije. Rimski im perator
Valens je dozvolio ulazak Vizigota, ali nije ispunio obećanja o dodeli zemlje i
hrane, već je pokušao i da razoruža pripadnike plemena.
To je bilaloša ideja. Valens je ubijen, dokje rimska vojskaporažena. Ovaj poraz
je označio početak kraja Rimske imperije. Godine 410. Vizigoti su opljačkali i sam
Rim. (Bez obzira što su opljačkali dosta stvari, Vizigoti su spalili minimalan broj
zgrada, dok su se prema stanovništvu Rima ophodili humano.) Godine 439. Van-
dali su osvojili i Kartaginu, tako da su
praktično odsekli severnoafričku žitni-
cu imperije. Godine 452. H uni nadiru
kroz severnu Italiju i dolaze do Rima,
ali su se uzdržali od pljačke zahvaljujuči
ličnoj molbi pape Lea I njihovom vođi
Atili. Bez obzira na to, Vandali supono-
vo opljačkali Rim tri godine kasnije.
D o početka šestog veka različita
germanska plemena su isekla Zapad-
no rimsko carstvo na teritorije koje
približno odgovaraju nacionalnoj
podeli moderne Evrope: Vandali su
se naselili u severnoj Africi, Vizigoti u
Spaniji, Franci i Burgundci u Francu-
skoj, dok su O strogoti ostali u Italiji,
Nemačkoj i Austriji.
Nije loše za ljude koji su ograniče-
ni na ,,bar-bar-bar“.

Huni: uspon, pad, a nije ni

preterano važno”
(Sve dok možemo nešto razbiti)
U kasnom klasičnom dobu po-
stoji barem jedna grupacija koja se
uklapa u svačiju definiciju varvarina.
H uni su bili nomadski narod po-
reklom iz centralne Azije koji je sticao
lošu reputaciju gde god da se pojavi. Već u trećem veku pre n.e. H uni su toliko
iznervirali Kineze da su ovi morali da izgrade Veliki zid.
To su bili svirepi ratnici koji su najveći deo svog života provodili u sedlu.
O ni se nisu bavili poljoprivredom, niti trgovinom. O n i su jednostavno jahali
unaokolo i terorisali ostatak sveta.

112 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Nakon nekoliko internih sukoba i poraza od kineske armije, H uni su u
poslednjim decenijama pre 1. godine postepeno krenuli ka zapadu. D o posled-
nje polovine četvrtog veka, kada su stigli i do Evrope, H uni su razvili m oćnu
armiju sastavljenu od efikasne pešadije i smrconosne konjice.
Brzi, svirepi i nemilosrdni H uni su predstavljali najveće zlo na kontinentu.
Osvajanje teritorije nije bilo osnovni cilj njihovih pohoda; pljačka je bila nji-
hov glavni motiv. Upravo su H uni pokrenuli masovnu migraciju germanskih
plemena prema teritorijama Rimskog carstva.
Godine 434. komandu nad H unim a preuzima osoba pod imenom Bleda
zajedno sa svojim bratom Atilom, koji je veoma brzo dobio nadimak Bič božji.
H uni su do tada do velikih novčanih
suma često dolazili tako što uopšte ne
bi napadali eventualnog protivnika.
ONI SU MUZLI KONJE,
ZAR NE?----- -------------------
Moć je verovatno potpuno obuzela
Atilu. O n je ubio svogbrata, uspostavio U svojoj ishrani Huni nisu koristili
grad-komandu na teritoriji današnje previše poljoprivrednih proizvoda.
Mađarske, nakon čega je napao Italiju. Zahvaljujući konzumiranju velike
Godine 453, međutim, Atila je umro. količine kobiljeg mleka, koje sadr-
Umro je u svojoj prvoj bračnoj noći, i ži i do četiri puta više aksorbinske
to usled krvarenja iz nosa. Zaista. kišeline od kravljeg, Huni nisu obo-
levali od skorbuta.
N akon Atiline smrti izbili su
sukobi između njegove brojne dece.
G odine 455. H uni su pretrpeli poraz od saveza germanskih plemena, što je
označilo i kraj njihovogterora.

Jevreji: p a d Ništa novo

Retki su periodi u istoriji u kojima su Jevreji živeli stabilno. Kasni klasični
period svakako ne pripada takvim
vremenima.
U prvom veku, nakon osvajanja
Judeje od strane Rim skogcarstva 63.
pre n.e., jevrejska populacija je živela
u prilično dobrim odnosim a sa svo-
jim osvajačima Rimljanima.
G odine 66, međutim , došlo je
do revolta m eđu Jevrejima usled sve
većeg siromaštva, a naročito nakon
rimske konfiskacije novca iz novo-
izgrađenog jevrejskog hram a u Jeru-
salimu. Rimski garnizoni u gradu su
jednostavno zbrisani sa lica zemlje.
Ekstremisti pod nazivom Sikari
„NASTAVI DA KOPAŠ..."--------------
Prerria legendi, Huni su držali u taj-
nosti mesto sahrane njihovog vođe
Atile. Oni su navodno stavili njegovo
telo u troslojni kovčeg, izrađen od
gvožđa, srebra i zlata, koji su poko-
pali na neoznačenom mestu. Nakon
toga su pobili sve osobe koje su pri-
sustvovale ceremoniji sahrane kako
bi sačuvali tajnost lokacije groba.
Nameće Se jedpostavno pitanje: kako
su uspeli da obezbede ćutanje osoba
koje su ubile lica koja su kopala grob?

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o j e R im 113
(„ljudi naoružani bodežom“) išli su po gradu i ubijali nožem osobe koje su bile
odane Rimu. Jevrejska sekta pod nazivom Ziloti osvojila je planinsko utvrđe-
nje M asadu u jugoistočnom delu današnjeg Izraela.
N a odgovor Rimljana nije trebalo čekati predugo. Nekoliko godina in-
ternih političkih borbi u Rimu je samo odložilo ono što je neminovno. Ipak,
godine 70. Rimljani su organizovali opsadu Jerusalima. N akon devet meseci
oni su uništili novi hram i veći deo sam oggrada. O ko sto hiljadajevrejaje bilo
ubijeno, dok je još toliko zarobljeno, a zatim razapeto na krst, spaljeno, otera-
no u roblje ili preimenovano u gladijatore.
C etiri godine nakon pada Jerusalima, rimske legije su napale i utvrđenje
Masadu, koje je još uvek bilo u rukam a jevrejskih pobunjenika. Utvrđenje je
bilo toliko nepristupačno da je Rimljanima trebalo petnaest hiljada vojnika i
skoro dve godine da savladaju hiljadu stanovnika, uključujući i žene i decu.
Preživelo je samo sedam branilaca utvrđenja; veliki broj pobunjenika izabrao
je samoubistvo umesto predaje.
Istorija beleži još dve pobune, jednu 115. i drugu 132. godine. D ruga po-
buna je izbila zato što su Rimljani odlučili da izgrade paganski hram na mestu
uništenogjevrejskoghram a, ali i zato što je im perator H adrijan zabranio obre-
zivanje, jedan od značajnijih jevrejskih rituala.
Predvođeni mesijanskim liderom Simon Bar K ohbom („Sin zvezda“), Je-
vreji su čitave tri godine vodili uspešne borbe po principu „udri i b ež f. Na
kraju je ipak prevladala očigledna vojna nadm oćnost Rimljana, udružena sa
povremenim zverskim zlodelima nad civilnim stanovništvom. U sukobima je
ubijeno preko šest stotina hiljada Jevreja. Simonova glava je isporučena Hadri-
janu pri kraju 135. godine.
D a b i se obezbedio od daijih pobuna, Hadrijan jenaredio dase svijevrejski
hramovi spale. Jevrejima je zabranjen povratak u obnovljeni Jerusalim, koji je
dobio i novi naziv: Aelia Capitolina. Novi naziv je dobila i Judeja - Sirijska Pa-
lestina. Jevreji su raseljeni širom rimske imperije, tako da u sledećih osamnaest
vekova nije bilo zvanične jevrejske države (deceniju gore ili dole).

Putevi: uspon
Jedno od najvećih dostignuća Rimskog carstva je njihova putna mreža,
koja je u svom zenitu obuhvatala preko pedeset hiljada milja glavnih i regio-
nalnih puteva sa čvrstom podlogom od Velike Britanije do severne Afrike.
Puteve su gradile posebno obučene jedinice vojske. Konstrukcija puteva je
bila različita, u zavisnosti od lokalno dostupnog materijala, mada glavni putevi
imaju mnogo toga zajedničkog. O ni su izgrađeni na višeslojnoj osnovi, na koju
je postavljana kaldrma od krupnog kamenja koja je zalivana betonom , sa nagi-
bom od sredine ka ivicama radi odvoda viška vode.

114 Sm e š n a is t o s ij a sv e ta
 D už obe ivice puta postojale su nepopločane staze za pešake, ali i za konja-
nike koji su želeli da poštede kopita svojih konja od grube kaldrme. Kvalitet
konstrukcije potvrđuje i činjenica da veliki broj tih puteva postoji i danas.
D už glavnih puteva postavljani su i razni markeri koji su označavali pređe-
ni put - tzv. milla passum. Ovi markeri su bili postavljani na rastojanju od 4800
stopa, nešto manje od jedne milje.
Pored toga, na glavnim putevi- PUPAKRIMA--------------------
ma su izgrađena i odmarališta, na
približnom međusobnom rastojanju Imerator Avgust, koji je veoma ce-
od petnaest milja. D obro uređena nio urednost i poredak, postavio je
odmarališta su bila dostupna svima u Rimu „Zlatni putokaz", na kome
onim a koji su bili na nekoj vrsti služ- su bila prikazana udaljenja do svih
važnijih gradova imperijć. Impe-
benog puta, ali i onim a koji su imali
rator Konstantin je kasnije ovaj
novca ili veze. Putnici nižeg ranga su
putokaz nazvao Umbilicus Urbus
odm or mogli dobiti u neurednim
Romae - ili„Pupak Rima".
krčmama/hostelima, tzv. cauponae.
D už putne mreže bile su uspo-
stavljene i dve vrste poštanske službe. Poštansa služba za zvanične poslove na-
zivala se Cursus publicus. H itna pošta je prenošena relejnim sistemom - neka
vrsta rimskog „Poni ekspresa“ - koja je mogla preći p et stotina milja za dvadeset
i četiri časa. Z aprenos ličnih pošiljki korišćeni su robovi.
Bez obzira na dobro razvijenu putnu mrežu, najveći deo robe i hrane je i
dalje prevožen brodovima. Mada su dokazali svoju inteligenciju na brojnim
poljima, Rimljani ipak nisu imali odgovarajuće kočije i kola za prenos robe.

Religifa: široko rasprostranjena

Zahvaljujući poboljšanom sistemu transporta, zajedničkim jeziđm a kao
što su grčki i latinski i povećanom obim u trgovine između naroda, religije su
počele da se šire izvan granica u kojima su nastajale.
Budizam se proširio izvan matične teritorije severne Indije na Kinu i cen-
tralnu Aziju, dok je hinduizam prekrio indijski potkontinent.
Hrišćanstvo je, ipak, najviše iskoristilo takvo povezivanje svetskih imperija.
Sirenje ove vere je omogućeno upravo zahvaljujući dobro razvijenom poštan-
skom sistemu i mreži rimskih puteva; čak je i samo hrišćanstvo bilo organizva-
no po ugledu na imperiju. O no je bilo podeljeno na dioceze, koje su bile pan-
dan rimskim administrativnim distriktima. Dioceze su bile odgovorne višim
instancama, dok je vrh hijerarhije hrišćanstva bio smešten u Rimu, Antiohiji
i Aleksandriji. O d nejasnog i ponekad proganjanog kulta sa Srednjeg istoka,
hrišćanstvo je do 391. godine postalo zvanična religija Rimskog carstva.

Ne p o s t o j i tak vo m e s t o k a o št o j e R im 115
 Za razliku od hrišćanstva, koje se širilo prvenstveno zahvaljujući rimskoj
putnoj mreži, Budini sledbenici su izabrali drugi put: oni su koristili Put svile.
D o početka novog milenijuma budizam je stvorio jaku bazu u carstvu Kušan u
severnoj Indiji i na teritoriji današnjeg Avganistana, dok su glasovi o novoj veri
dopirali i do dinastije H an u Kini.
Prema ondašnjim kineskim istorijskim zapisima, im perator M ing je oko
68. godine u snu video zlatnu figuru, koja je predstavljala „boga sa Zapada“.
M ing je poslao svog predstavnika Kai Jina u Indiju da pobliže ispita čitavu
stvar. Tri godine kasnije, Kai Jin se vratio u Kinu zajedno sa dva budistička mo-

-------------------------------------------------- NA SCENU STUPA SIN

Bez obzira na verska ubeđenja, teško je naći osobu koja bi osporila
tvrdnju da je Isus Nazarećanin jedna od najvažnijih ličnosti u svetskoj
istoriji.
Znatno je teže, međutim, tačno utvrditi ko je Isus stvarno bio i šta je uradio.
Jedini istorijski dokumenti koji sadrže određene detalje o njegovom životu
su Jevanđelja iz Novog zaveta, kao i pisma svetog Pavla, uznekoliko rimskih
i jevrejskih dokumenata iz prvog veka noveere.
Naučnici se u principu slažu da je Isus rođen između 4. pre n.e. i 6. godine
n.e. u Vitlejemu, na teritoriji današnjeg Izraela. Njegova majka je bila Marija
iz Galileje, a odgajen je u gradu Nazaretu, u porodici koju su sačinjavali Ma-
rija i Jozef drvodelja.
Malo se zna o Isusovoj mladosti i zrelom dobu. Svoju karijeru propoved-
nika, koja je trajala oko tri godine, otpočeo je kada je imao oko tride-
set godina. Njegove propovedi su povremeno privlačile ogroman broj
Ijudi, dok je njegova osnovna poruka - bezrezervna Ijubav prema Bogu
i ostalim Ijudima - bila začinjena upozorenjem da će svet biti uništen
bez upozorenja, nakon čega će Ijudima biti suđeno u skladu sa njihovim
ponašanjem.
Oko sedam dana pre svoje smrti, verovatno oko 30. godine, Isus i njegovi
sledbenici dolaze u Jerusalim radi prisustva Pashi, gde je došao u sukob sa
Kajafom, lokalnim jevrejskim sveštenikom. Isusjeoptužen za bogohuljenje,
nakon čegaje izručen rimskom guverneru Pontiju Pilatu.
Pilat nije mnogo mario za religijske rasprave Jevreja, ali je u njima video
izvor mogućih problema, tako da je naredio pogubljenje Isusa. Nakon Isu-
sovog raspeća, nekoliko njegovih sledbenika je tvrdilo da ga je ponovo vi-
deloživog izdravog.
Veliki broj Ijudi je poverovao u Isusovo uskrsnuće, dok je ovaj istorij-
ski događaj imao (i dalje ima) značajan uticaj na veliki deo svetske
populacije.

116 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
naha. Nakon nekog vremena u prestonici dinastije H an, u Luojangu, osniva se
prva budistička zajednica.
G odine 148. u Luojangu se otvara i budistički hram, u kome počinje pre-
vođenje budističkih knjiga na ldneske dijalekte. Organizuju se i posete kine-
skih hodočasnika Indiji radi dodatnog proučavanja izvornog budizma. Do
kraja petog veka u Kini je već biio oko pet miliona budista, ali se budističke
misije već osnivaju i u Japanu.
Sirenje islama u sedmom veku dovodi do opadanja uticaja budizma duž
Puta svile. Njegov uticaj je ipak zadržan u um etnosti i arhitekturi centralne
Azije.

DOVIĐENJA, IH VALA VAM ZA...

Krema za lice
Kratko pitanje: Šta je zajedničko vašoj tetka
Dari i gladijatorima? Tačno: krema za lice.
Isto kao i Galenu iz Pergama, grčkom lekaru,
anatom u i sam oprom oteru iz drugog veka, čija su
otkrića uticala na medicinu sledećih hiljadu godina.
N akon višegodišnjegproučavanja medicine Galen je otpočeo praksu u gla-
dijatorskoj školi u današnjem Bergamu, Turska. Tražeći načina za brz oporavak
um ornih ruku mačevalaca, Galen je pomešao maslinovo ulje, pčelinji vosak
i latice ruža. Kada bi se tako dobijena masa nanela na ruke gladijatora, ona
bi postepeno isparila ostavljajući relaksirajući utisak hlađenja. Galen je kremu
nazvao ceratum hum idum . M i je nazivamo krem om za lice.
Galen je kasnije napustio gladijatorsku školu i otvorio praksu u Rimu, gde
je postao čuven kao lekar imperatora. Teran neutoljivom radoznalošću, tu je
seđrao na stotine životinja, prvenstveno majmuna, u pokušaju da bolje shvati
funkcionisanje čovečjeg organizma. Jedan od njegovih zaključaka je bio da ar-
terije služe za prenos krvi, a ne vazduha, kao što se verovalo do tada. Jedan nula
za nauku! Naravno, on je smatrao da su njegova istraživanja potvrdila i teoriju
o četiri telesne tečnosti - dobro zdravlje zahteva balans četiri tečnosti: krv, žuta
žuč, crna žuč i pljuvačka.
Galen je bio plodonosan pisac, tako da je iza sebe ostavio preko četiri sto-
tine dela, od kojih je sačuvana polovina. Sigurno je da je znao dosta o zdravlju:
doživeo je starost neverovatnu za ondašnje doba - umro je u osamdeset sedmoj
godini.

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o j e R im 117
 Rane od sedla
Izum običnih uzengija nije obećavao mnogo u prvom mom entu, mada su
ove naprave drastično izmenile način ratovanja pre i nakon kasnog perioda
klasicizma. Ljudi su i pre tog izuma jahali konje u bitkama već dugo vremena,
mada njihov efekat u borbi nije uvek bio na nivou očekivanog. Bilo je teško
održati se na konju i istovremeno vitlati različitim oružjem, pošto je jahač mo-
rao intenzivno da koristi butne mišiće ako je želeo da ostane na leđima konja,
bez mogućnosti eventualnog uspinjanja u sedlu. Ponekad je bilo teško čak i
doći do bojnog polja: persijski kralj Kambis je proboden sopstvenim kopljem
dok je bezuspešno pokušavao da se propne na konja.
Sredinom četvrtog veka, neka mudra glava u Kini je zaključila da dva čvr-
sta okvira sa obe strane sedla mogu poslužiti kao odmorište za stopala konja-
nika, koji tako može lakše ispaljivati strele, vitlati mačem i slično. Jahač je sada
mogao nositi veće oružje i teži oklop, ne narušavajući ravnotežu.
Uvođenje takve „teške konjice" drastično je umanjilo značaj spore pešadije,
menjajući istovremeno i taktiku na bojnom polju. Manje nomadske grupe su
sada mogle izvoditi svoja dejstva tipa „udri i beži“ i protiv znatno većih, ali
slabije pokretljivih armija.
Postoje čak i istoričari koji tvrde da je izum uzengija doveo i do rađanja fe-
udalnog sistema, zato što su oklopljeni konjanici postali dragoceniji od gomile
seljaka koji su bili naoružani borbenim sekirama.
Pored toga, konji i đodatna zaštitna oprema uopšte nisu bili jeftini, tako da
su kraljevi plaćali konjanike dodelom zemljišnih poseda i raznim privilegijama,
dok su ostali pripadnici armijc postajali zavisno seljaštvo. Zanimljiva teorija.

Očuvanje Pompeje
Da, njihove kuće jesu bile izgrađene na obroncima vulkana, Vezuva, ali
tu nije bilo erupcija već nekoliko stotina godina. Tačno je i da su 63. godine
registrovani jaki zemljotresi, ali ni to nije zabrinulo stanovnike Pompeje i Her-
kulanuma, udaljene oko dvadeset milja jugoistočno od današnjeg Napulja, sve
do podneva 24. avgusta 79. godine.
O grom na količina pepela i lave sručila se na Pompeju.nako da je grad za
veoma kratko vreme bio prekriven sa skoro deset stopa nanosa. H erkulanum
nije bio zahvaćen prvim udarom, ali tokom noći je došlo do novih erupcija. U
rano jutro dvadeset petog avgusta uzburkani oblakpregrejanih gasova i pepela
zahvatio je i ovaj grad. Prema naučnim procenama, reka stenja i pepela je do-
stizala brzinu od šezdeset milja na čas i tem peraturu od sedam stotina stepeni
Farenhajta, ubijajući sve pred sobom. U erupciji je poginulo više od dvadeset
pet hiljada Ijudi.
Rimski pisac Plinije Mlađi, očevidac eksplozije iz obližnjeg grada, napi-
sao je dva pisma sa prilično živim opisima erupcije rimskom istoričaru Tacitu.

118 Sm e š s a is t o r ij a sv e ta
Plinijev stric, Plinije Stariji, kom andant rimske mornarice u Napuljskom zali-
vu, rukovodio je neuspešnom misijom spašavanja u Pompeji. Stariji Plinije je
nakon toga ubijen zato što se u vreme erupcije m irno kupao, večerao, pa čak i
malo drem nuo dok je nebo bilo išarano plam enom erupcije.

... Odjednom je nastala tama koja nije bila poput oblaine noći bez me-
sečine, več poput crnila koje vlada u potpuno zatvorenoj i neosvetijenoj
prostoriji. Čuo se lelek žena, plač dece i vika muškaraca... Ustali smo i ne-
prestano smo stresali pepeo sa sebe; u suprotnom bismo bili prekriveni
njime i oboreni njegovom težinom.
- Plinije Mlađi, opis erupcije Vezuva

H erkulanum je ostao potpuno zakopan u vulkanski mulj koji je na poje-

dinim delovima dostizao debljinu od pedeset stopa. Sloj kamenja i pepela nad
Pompejom dostizao je polovinu te debljine. O ba grada su bila p o tpuno zabo-
ravljena (osim od strane pljačkaša) sve do sredine devetnaestog veka, kada su
otpočela sistematska iskopavanja. Danas gradove posećuje više hiljada turista,
koji mogu videti kako je u starom Rimu izgledao život - neposredno pre nego
što je okončan.

Zakon o seksu
Kama Sutra, koja je poslužila kao inspiracija za veliki broj web sajtova ,,ž“
klase, ima daleko veći značaj od obične zbirke slika nastranih ljubavnih poza.
O vo delo, čiji naslov u slobodnom prevodu glasi Aforizmi želja, nastalo je iz-
među prvog i šestog veka u Indiji, verovatno za vreme dinastije G upta. Delo se
pripisuje religioznom učeniku po imenu Vatsajana.
Knjiga je podeljena na trideset i pet poglavlja: četiri poglavlja o ljubavi
uopšte; deset poglavlja sa različitim temama o seksu, od ljubljenja do analnog
seksa; pet poglavlja sa savetima za pronalaženje žene; šest poglavlja sa savetima
za zavođenje tuđe iene; šest poglavlja o kurtizanama, odnosno ljubavnicama, i
dva poglavlja o opštim savetima za osvajanje različitih osoba.
Bez obzira na rasprostranjeno mišljenje, samo jedan deo jednog poglavlja
govori o ljubavnim pozama (ukupno šezdeset i četiri poze, uključujući „izvije-
ni čvor“, ,,tigricu“ i „paradirajućeg vrapca“).

Ne p o s t o j i tak v o m e s t o k a o št o je R im 119
 Žene i nauka
O na je bila vodeći filozof i matematičar u Egiptu, mada bi zbog takvih
karakteristika u petom veku verovatno bila osuđena na sm rt kao veštica.
Hipatija, ćerka poznatog naučnika Teona, rođena je negde između 350. i
370. godine (istoričari se ne slažu oko tačne godine). Kada je dostigla zrelost,
H ipatija je postala lider neoplatonističke škole mišljenja u egipatskom gradu
Aleksandriji, kojaje privlaćila veliki broj učenika. Pored filozofije, uspešno se
bavila matem atikom i astronomijom, mada danas ne postoje bilo kakva dela
koja bi se mogla pripisati njoj lično.
Pretpostavlja se da je Hipatija doprinela konstrukciji prvih verzija hidro-
m etra (uređaja koji meri gustinu tečnosti), hidroskopa (uređaja za posmatranje
ispod površine vode) i astrolaba (uređaja za merenje položaja nebeskih tela).
Pored toga, izvršila je obim ne revizije radova matematičara Diofana, posebno
u oblasti algebre.

Basne treba izučavati kao basne, mitove kao mitove, a čuda kao poetič-
ne maštarije. Izučavanje i tretiranje praznoverja kao istine je najopasnija
stvar.
- Hipatija iz Aleksandrije

Neoplatonizam je za H ipatiju značio da Ijudska bića mogu dostići savršen-

stvo i sreću bez pomoći božanstava. To je bilo opasno verovanje na početku
petog veka, pošto je rimski im perator Teodosije I u to vreme otvorio sezonu
lova na ne-hrišćane.
Tačnije, takvo verovanje je bilo kobno. G om ila hrišćanskih zilota je sma-
tralada je H ipatija pagan, zbogčega su je godine 415. napali i pretukli do smr-
ti. N jeno telo su iskasapili i spalili.
Bez obzira na tužnu sudbinu, Hipatija će bez sumnje ostati upamćena i u
narednim vekovima kao pionir u borbi za ženska prava - između ostalog i za
pravo rešavanja jednačine po x.

Zaista veliki grob

N intoku Teno je bio tradicionalno orijentisani šesnaestogodišnji vladar u
Japanu. O njem useneznapreviše, o sim d aježiv eo sred in o m p eto g v ek aid aje
tokom svoje vladavine dva puta slao emisare u Kinu. Postoji i legenda koja kaže
da je ovaj vladar ukinuo prinudni rad i da se odrekao ličnog komfora sve dok u
njegovom carstvu nije ponovo zavladalo blagostanje.

120 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 Kako god. Danas se ovaj vladar najviše pam ti po sopstvenom grobu. Nje-
gova grobnica je izgrađena od zemlje u obliku ključaonice dugačke 1600 i viso-
ke 115 stopa, prekrivajući 1,5 kvadratnih stopa zemljišta. Smeštenaje u blizini
Osake, okružena je naizmenično sa tri rova i dva zelena pojasa i spada m eđu tri
najveća groba na svetu. (Tu je još i grob Siguang-dija, prvog im peratora kine-
ske dinastije Cin, kao i Velika piram ida egipatskog faraona Kufua.)
Pretpostavlja se da je N intokuov grob prekriven sa više od dvadeset hiljada
glinenih skuluptura, haniva. Njegova izgradnja je verovatno trajala oko dvade-
set godina. Toliko o prinudnom radu.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Nesrećni gubitnici
Popularnu igru loptom pok-a-tok antičkih Maja
i drugih mezoameričkih naroda sigurno ne poznaje-
mo kao bejzbol, ali ipak možemo pretpostaviti da su
igrači izbegavali jelo pre velikih utakmica.
Pravila igre nisu potpuno jasna, mada se na osnovu arheoloških nalaza
može zaključiti da su igrači koristili gumenu loptu različitih veličina - od lopte
za bejzbol do one za odbojku. I sama struktura lopte je varirala - od punjene
gume preko šuplje lopte do lopte u kojoj je bila ljudska lobanja.
Pok-a-tok se igrao na velikom ograđenom igralištu koje je bilo duže i uže
od savremenog fudbalskog terena. N a bočnim zidovima bili su smešteni ka-
meni prstenovi na visini oko dvadeset stopa iznad zemlje. Cilj igre je bio da
se prsten dodirne loptom ili da se lopta probaci kroz prsten. Igrači (od jednog
do četvorice u svakom timu) nisu smeli da koriste ruke, što znači da je bilo
potrebno dosta vremena za završetak utakmice.
Predugo trajanje utakmice je čak i povoljna okolnost za stranu lcoja gubi
meč. G ubitnicim a bi često, mada ne i uvek, bila odrubljena glava, d okje njiho-
va krv prikupljana kao dar bogovima.

Zorobudohrišćanstvo
" Današnja istorija malo zna o osnivaču maničeizma - uključujući čak i nje-
govo pravo ime. Z na se da je M ani (ovo ime je nadenuto u znak poštovanja) ro-
đen u Persiji i da je njegova majka imala čvrste veze sa persijskom kraljevskom
porodicom . M ani je svoja propovedanja započeo kao mlad čovek, nakon prve
od ukupno dve vizije koje je, prem a njegovim rečima, imao.

N e p o s t o j i t a k v o m e s t o k a o š t o j e R im 121
 Oko 240. godine M ani je ustanovio novu religiju koja je pokušala da
ukom ponuje elemente hrišćanstva, budizma i zaratustrizma u jednu celinu.
Maničeizam je tvrdio daje duh nosilac dobrog, dok je telo nosilac zla i da spa-
senje dolazi kroz upoznavanje samoga sebe i identifikaciju sa duhom umesto
sa telom.
M ani je svoju religiju izvezao u Indiju, nakon čega se vratio u Persiju, gde
je od vladajućih krugova dobio dozvolu za propoved - barem do 276. godine
Kada je na presto došao Bahram I, zaratustristički sveštenici su ubedili vlada-
ra da pogubi Manija. Nakon suđenja koje je trajalo skoro mesec dana M ani
je pogubljen, očito na jeziv način: po jednoj verziji on je prvo odran živ; po

------- ------------------------------------------- AVGUSTIN IZ HIPOA

Ovaj momak, rođen u severnoj Africi, bioje teolog i pisac, ali je bio i svetac.
Tačnije, smatra se da je on jedan od najznačajnijih i najuticajnijih teologa iz
ranog perioda hrišćanske crkve.
Avgustin je rođen u maloj rimskoj zajednici pod nazivomTagasta, u blizini
Kartagine, godine 354. Njegova majka je bila hrišćanka, a otac pagan. Av-
gustin je imao dobro obrazovanje, tako da je pre odlaska u Rim u dvadeset
osmoj godini postao učitelj u Kartagini.
U Rimu, a kasnije i u Milanu, Avgustin je podučavao retoriku, gradeći isto-
vremeno reputaciju uspešnog govornika i pisca. Usput se zanimao i za re-
ligiju, zastupajući ideje maničeizma. Prema sopstvenim rečima, Avgustin
je prihvatio hrišćanstvo 385. godine, nakon čega se vratio u Afriku, gde je
mimo svoje volje postao sveštenik, a zatim i biskup u gradu Hipo. (Sigurno
se zna da je pre stupanja u kler imao barem dve Ijubavnice.)
Avgustin je bio uspešan i poznat pisac; najveći deb njegovih dela - više
od pet miliona reči - sačuvan je do današnjih dana i ima ključnu ulogu u
proučavanju tranzicije hrišćanstva od početnih korena do srednjeg veka.
Najznačajnija njegova dela su "Grad Boga” i "Ispovest" - u njima se mogu
naći detalji o životu samog Avgustina, ali i podaci o nastanku ortodoksnog
hrišćanstva.
Avgustin se borio protiv paganskih verovanja, kao i protiv raznih varijacija
hrišćanstva koja su nastajala u prvih nekoliko stotina godina nakon Isusove
smrti. On je izneo viziju života po kojoj je ovaj svet osuđen na nered i neza-
dovoljstvo, tako da se Ijudi moraju usmeriti ka pripremi za naredni život.
Avgustin je umro 430. godine u sedamdeset šestoj godini života, dok je
Hipo biopod opsadomVandala. Njegova dela su imala veliki uticaj ne samo
na teologiju, već i na filozofiju, sociologiju i druge oblasti zapadnjačkog mi-
šljenja - uključujući i koncept„rata u krajnjoj nuždi", po kome se ratu rriože
pribeći samo onda kada su iscrpljene sve miroljubive opcije i kada može
doći do gubitka života civila.

122 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
drugoj je prvo razapet na krst, a _ zatim odran, dok je njegova koža preparirana i
obešena na gradsku kapiju kao ruupozorenje njegovim sledbenicima.
N akon Manijeve smrti, njegsgova religija se brzo proširila zapadno i istočno
od Persije, obuhvatajući Rim, PEEgipat i Istočno rimsko carstvo, pa čak i Kinu
p o d dinastijom Tang. M eđu njoiegovim sledbenicima ističe se sveti Avgustin, i
to u periodu osam do devet g o d id in a pre prelaska na hrišćanstvo.
Njegovi sledbenici su, popw «ut pripadnika svih dobrih religija, bili proga-
njani gde god bi se pojavili. Be s z obzira na sporadične uspehe tokom nekoli-
ko stoleća, maničeizam n ik a d a js nije dostigao nivo razvoja religija iz kojih je
izveden.

JEZIKXOM BROJKI
0 broj žena koje su vlHadale Rimom od 1. do 500.
godine
0 broj žena koje su v l vladale Kinom u istom
periodu
3 prosećno trajanje 0 (u godinama) vladavine pojedinačnih rimskih
imperatora u tre će sm veku
40 prosečan životni va^ek (u godinama) građana Rimskog carstva
41 godina vladavine O Oktavijana Avgusta Cezara
7 ukupan broj go dirm a u periodu od 1. do 500. godine kada su vrata
Janusovog hrama ■ bila zatvorena (simbol koji je označavao daje
Rim u miru)
26 broj nacija koje su mušle u sastav Rimskog carstva
122 visina, u stopama, „ Colossusa Neronisa, bronzane statue koju je
Neron podigao u h svoju čast u Rimu u prvom veku n.e.
123 trajanje proslave («~u danima) rimske pobede 107. godine
11000 broj egzotičnih živvvotnja ubijenih u areni u sklopu te proslave

177 broj zvaničnih rim nskih praznika u toku godine u četvrtom veku
1.000.000 broj stanovnika u Rimu u vreme Isusa
250.000 broj sedišta u rimsEskoj areni Circus Maxiumus u petom veku
50.000 broj stanovnika Ri i .ima nakon upada Vizigota 476. godine
547.000 površina (kvadratnrnih stopa) piramideSunca uTeotihuakanu

N e p o s t o j i t a ic k v o m e s t o k a o š t o j e R im 123
 5500 funti zlata koje su Rimljani dali Vizigotima 410. godine kako bi
sprečili uništenjegrada
3000 funti bibera plaćenih iz istih razloga
6000 broj Ijudi u rimskoj legiji
4000 dužina (u miljama) Puta svile koji je povezivao Kinu i Zapad

124 S m E Š N A IS T O R IJA SVETA

N e t t t k a m ra c n « d «t»«
m r a č n jn š t v «
([)9d ysl9v«m (2o Histe
živeli 4»Evrapij
I (5 W • ! « • « )

fc o
 UKRATKO
ad i konačna propast Rimskog carstva na Zapadu
tokom petog veka n.e. bacila je svet u mrak i bedu,
dok je čovečanstvo postalo skupina maloum nih i sujeverjem zadoje-
nih nesposobnjakovića, nesposobnih za bilo kakva dostignuća vredna pažnje,
u iščekivanju renesanse.
D a li je baš tako bilo ?
Pojam „doba mračnjaštva“ - koji je korišćen za opis prve polovine perioda
koji se obično označava kao srednji vek - ne odgovara svojoj nameni. Ista kon-
statacija važi čak i za pojam srednji vek. Ideju o hiljadugodišnjem periodu od
pada Rimskog carstva do renesanse, u kome se ništa značajno nije desilo, krei-
rali su intelektualni krugovi petnaestogveka, naročito oni u Italiji, O vikrugovi
su želeli da veruju - ali i da ubede ostale - da više toga zajedničkog imaju sa
dobom klasike nego sa hiljadugodišnjim periodom koji im je neposredno pret-
hodio. Kreiranjem, a zatim i klevetanjem pojmova doba mračnjaštva i srednjeg
veka hum anisti su želeli da se distanciraju od stvarnog pada kvaliteta života u
većem delu Evrope nakon pada Rimske imperije.
Takvo gledanje je bilo karakteristično samo za Evropu. U svetu je, među-
tim, bilo obilje prim era u kojima je čovečanstvo pravilo krupne korake napred.
Na teritoriji današnje Turske razvijala se Vizantija, koja je predstavljala prtro-
dan i direktan nastavak kulturnih i naučnih dostignuća antičke Grčke i Rima.
U pustinjskim predelim a današnje Saudijske Arabije razvijalo se novo carstvo
zasnovano na novoj islamskoj religiji, koja se širila brzinom svedosti. Islam nije
donosio samo nova verovanja, već i nove poglede na medicinu, matematiku i
zvezde. U severnom Atlantiku, skandinavski brodovi su već uveliko ispidvali
obalne rubove Novog sveta, dok su u Pacifiku Polinežani plovilima savladavali
ogromna rastojanja i naseljavali prakdčno svako pristupačnije ostrvo koje su
mogli naći.
 U džunglama Centralne Amerike Maje su dostigle najvišu tačku razvoja
ove prilično impresivne civilizacije. U džunglama jugoistočne Azije javljaju se
Kmeri, koji formiraju još jedan napredan kulturni i trgovački centar. I u samoj
Evropi, koja je nesumnjivo bila u velikim problemima, javljaju se razni posve-
ćeni monasi koji pokušavaju da sačuvaju plam en znanja i prosvećenja.
Kao i u ostalim istorijskim razdobljima, i u ovom periodu je bilo velikih
pojedinaca. Franački kralj Karlo Veliki, koji se često označava kao otac moder-
ne Evrope, sa svojih 190 cm visine i bukvalno je nadvisivao svoje savremenike.
Ovaj vladar je bio uspešan ratnik i političar, ali je istovremeno bio i veliki pa-
tron obrazovanja.
Bilo je i onih koji su činili velika nedela po standardima bilo kog istorijskog
razdoblja. Takav je bio i Vu, lider dinastije Tang, koji je ubio sopstvenu malo-
letnu ćerku kako bi optužio svog rivala, a zatim ga i pogubio. (Plan je uspešno
realizovan.)
U ovom periodu su registrovana i neka izuzetna dostignuća ljudskog
umeća, poput Velikog kanala u Kini dužine preko 1200 milja, koji je povezi-
vao poljoprivredne krajeve u dolini reke Jangce sa tržištima gradova Luojang
i Cang-an. Registrovana su, međutim , i brojna varvarstva, poput oslepljenja
četrnaest hiljada zarobljenika u reiiji vizantijskog cara Vasilija II. Bilo je i izu-
zetnih pojedinačnih ostvarenja, poput osnivanja jedne od vodećih svetskih
religija od strane doborstojećeg arapskog trgovca koji će postati poznat pod
im enom prorok M uhamed.
Poput hrišćanstva u kasnom dobu klasicizma, pojava nove religije izazvala
je oluju u vidu brojnih političkih i vojnih sukoba čije su posledice prevazišle i
samo doba (ne tako mračnog) mračnjaštva. Ta oluja je istovremeno ubrzala i
mešanje različitih kultura i ideja, sa brojnim prednostim a za razne gurpe koje
su učestvovale u čitavoj igri.

KALENDAR DOGAĐ AJA

¥1 ^7 527. Početak tridesetosmogodišnje vladavine Justinijana u Vizantiji
538. Kineski misionari donose budizam iz Koreje u Japan.
570. Rođenje Muhameda
637. Islamska vojska osvaja Jerusalim.
661. Ubistvo Muhamedovog rođaka Alija produbljuje
raskol među muslimanima. Islamski svet se deli na dve sekte:
šiiti i suniti.

128 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 664. Hrišćanstvo potiskuje paganske religije u Britaniji nakon Sinoda u
Vitbiju. Skoro istovremeno kuga zahvata Britanska ostrva.
695. Iskovan je prvi arapski novčić.
700. Polinežanski putnici stižu na Novi Zeland.
750 Civilizacija Maja dostiže svoj maksimum.
762. Bagdad postaje centar islamskog carstva.
768. Početak četrdesetšestogodišnje vladavine Karla Velikog, koji
če na kratko (manje-više) ujediniti Evropu.
793. Vikinzi napadaju selo Lindisfarn (prvi udarVikinga na
Britanska ostrva).
800. Plemena u dolini reke Misisipi u Severnoj Americi počinju da
koristelukistrelu.
825. Irski monasi stupaju na Island.
900. Uspostavljeno je carstvo Kmera, sa prestonicom u Angkoru.
900. Anasazi uspostavljaju naselja na liticama planina u
jugoistočnim delovima današnjih SAD.
907. Pad dinastijeTang nakon skoro tri veka vladavine u Kini.
954. Saksonci ujedinjuju sva engleska kraljevstva.
1000. Lajf Erikson, sin Erika Crvenog, stiže do Severne Amerike
preko Grenlanda.
1066. Viljem, vojvoda od Normandije, nanosi poraz saksonskom
kralju Haroldu, u bici kod Hastingsa, i preuzima engleski presto pod
imenomViljem I.

ZAVRTIMO PLANETU

Srednji istok
Rađanje islama
U vreme M uham edovog rođenja 570. godine, Arapi su bili
relativno nepoznat narod koji je živeo u pustinji i bavio se pretežno trgovinom.
Poput svojih semitskih rođaka Jevreja, Arapi su smatrali da potiču od biblij-
skog patrijarha Avrama. Religijska uverenja A rapa su bila politeistički obojena,
ali zagrobni život nije imao preteranog značenja u sistemu njihovih verovanja.

N e ta k o m r a č n o d o b a m r a č n ja št v a 129
 M uham ed je potpuno izmcnio takve stavove. Pošto je rano ostao bez rodi-
telja, odgajen je u porodici njegovog strica i postao je uspešan trgovac. Kada je
imao dvadeset pet godina oženio se starijom udovicom, stekavši istovremeno
potpunu finansijsku sigurnost. Kada je prevalio četrdesetu, M uham ed je po
sopstvenim rečima doživeo prvo u nizu od nekoliko otkrovenja u vidu prikaza
anđela Gabrijela, nakon čega je otpočeo sa propovedanjem nove religije pod
nazivom islam ili „potčinjavanje Bogu“.
Nova religija u poćetku nije primljena sa oduševljenjem u M uhamedovom
rodnom gradu Meki, tako da je 622. godine on bio prim oran da sa nekoliko
sledbenika pređe u gostoljubiviju M edinu. Ipak, islam je bio veoma privlačan
kako za bogate i za siromahe (naročito za ove druge), prvenstveno zahvaljujući
obećanom raju za prave vernike i pretnji paklom na nevernike. Tokom nared-
ne decenije M uham ed je prikupio impresivnu vojsku, koja je do njegove smrti
632. godine osvojila najveći deo Arabijskog poluostrva.

Kada je re£ o nevernicima, njihov rad je poput fatamorgane u pustinji.

Žedan putnik misli da je to voda, ali kada priđe bliže uvidi da tamo nema
ničega. Umesto vode, tu će naćiAlaha, čija će osveta biti potpuna.
- Iz Kurana

Nakon Muhamedove smrti, m eđu njegovim sledbenicima izbijaju dva su-

koba koji zahvataju čitavu kulturu zahvaćenu novom religijom. G odine 661.
pobednička dinastija Omejade započinje svoju osamdesetdevetogodišnju vla-
davinu. Ova dinastija je zbačena godine 750, kada na čelo islamskog sveta dola-
zi dinastija Abasiđ, koja će preseliti prestonicu iz Damaska (u današnjoj Siriji)
u Bagdad (u današnjem Iraku). Abasidi će ostati na čelu islamskog carstva do
sredine trinaestog veka, kada će ih silom zbaciti nova muslimanska kultura na
čelu sa Turcima.
I pored m eđusobnih borbi, muslimanska vojska je veoma brzo osvojila
veliku teritoriju, poput mrava na pikniku, prvenstveno zahvaljujući međusob-
nim sukobima okolnih zajednica. D o sredine osmog veka Arapi su ovladali
prostorom od Iberijskog poluostrva na zapadu do granica Kine na istoku, od
severne Afrike na jugu do Rusije na severu.
Arapski osvajači su bili prilično tolerantni i to zbog praktičnih ekonom-
skih razloga: po islamskim zakonima Jevreji i hrišćani su mogli upražnjavati
običaje svojih religija - pod uslovom da plaćaju odgovarajući porez. M anji broj
preobraćenika u islam je istovremeno značio i više para za carstvo.

130 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 IZGRADNJA PRESTONICE-------------------- --------- ---------------
Vojska kalifa Al-Mu'tasima, poput armija većine arapskih vladara, bila je
sačinjena pretežno od vojnika-robova koji su regrutovani iz drugih zema-
Ija, poput Turske i Jermenije. Vojnici se nisu baš najbolje slagali sa lokalnim
stanovništvom. Do 836. godine odnosi između Al-Mu'tasimove vojske i
stanovnika Bagdada postali su toliko zategnuti da je kalif zaključio da je
premeštanje prestonice najbolje rešenje.
Kalif je izabrao Samaru, oblast udaljenu oko sedamdeset pet milja od Bag-
dada, u blizini reke Tigar. ATMutasim je sa nekoliko kalifa istomišljenika
izgradio prilično impresivne palate, koje su se protezale sedamnaest milja
duž reke, kao i kasarne za smeštaj vojske na obodima grada. Grad je postao
sedište muslimanskog carstva koje je bilo u ekspanziji.
U gradu su izgrađena tri hipodroma, dva sa odvojenim stazama u oba sme-
ra dužine šest milja, i treći koji je bio ovalnog oblika. Pored hipodroma, iz-
građeno je i veliko igralište. Grad se pružao duž sedam paralelnih avenija.
Najveća lokalna atrakcija je ipak bila Velika džamija Al-Mutavakil, ubedljivo
najveća džamija tog vremena, čija je izgradnja otpočela 852. godine. Njena
osnova je pokrivala skoro 500.000 kvadratnih stopa, a posebnu pažnju je
privlačio spiralni minaret visine 150 stopa i obima 100 stopa.
Odnosi u Bagdadu su se, međutim, smirili do 892. godine, kada je prestoni-
ca vraćena u taj grad. Značaj Samare je znatno opao nakon toga, mada je
ovaj grad ostao centar hodočašća za šiitske muslimane.

Poreski sistem tipa „plati da bi se molio“ nije bio jedino dostignuće Ara-
pa. M uham ed je veoma cenio nauku i školstvo, tako da je stopa pismenosti u
oblastima sa arapskom dominacijom bila prilično visoka za to doba. Arapski
naučnici su preuzimali osnove klasičnih grčkih učenja i dalje ih nadograđivali,
naročito u oblasti matematike, astronomije i medicine.
Arapi su ostavili veliki pečat i u arhitekturi i um etnosti, u koju su uveli
složeni geometrijski dizajn, zašiljene lukove i pozlaćene kupole. Sireći se na
sve strane sveta istovremeno, Arapi su sa sobom donosili i nova jela do tada
nepoznata u drugim krajevima, posebno šećer, pirinač i kafu.
M eđusobni sukobi između taznih frakcija i nedostatak jakog vođe doveli
su do slabljenja arapskog carstva. D o sredine desetog veka veći deo moći arap-
skih kalifa prelazi u ruke vojnih komandanata, koji su uveli titulu sultan. Veliki
broj sultana nije bio arapskog, već turskog porekla. Ipak, i oni su bili muslima-
ni, tako da je politički, kulturni i vojni uticaj islama nastavljen i nakon pada
arapskog carstva, sve do sredine narednog milenijuma.

N e t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja š t v a 131
------------------- --------------------------------- VREME JEZA ČEKIĆ
I pored izuzetnih rezultata u širenju imperije, muslimanska vojska nije uvek
dobijala bitke. Porazi su nekada dolazili usled neopravdanog potcenjivanja
neprijatelja. Upravo to se dogodilo u blizini grada Tur u današnjoj Francu-
skoj 732. godine.

Nakon pobede nad franačkim snagama muslimanska vojska pod koman-

dom Emira Abdul Abd-ar-Rahmana je postala toliko sigurna u sebe da je
nakon pripreme za sukob sa drugom grupacijom Franaka pod komandom
čoveka po imenu Karlo došlo do delimičnog opuštanja. Karlo nije imao m-
kakvu zvaničnu titulu, ali jebio istinski vladar prostora koji odgovara sever-
nom delu današnje Francuske.
Karlo nije raspolagao pravom konjicom, dok je svoju pešadiju pripremao
za sukob u formaciji velike kvadratne falange. On je poklonio maksimalnu
pažnju izboru mesta sukoba: izabrao je pošumljeni predeo koji nadvisuje
protivnika, što je bilo odlučujuće za završni manevar.
Nakon šest dana ispitivanja franačkog sistema odbrane - prema mišljenju
istoričara arapske snage su bile znatno brojnije - Abd-ar-Rahman se odlučio
za konačan napad. To je bio koban potez za Arape. Arapska konjica jedno-
stavno nije mogla da prodre u franačku kvadratnu falangu; Abd-ar-Rahman
je ubijen, dok se muslimanska vojska povukla pod zaštitom noći.
Najveći doprinos ove bitke je taj što je ona, zajedno sa jačanjem Berbera u
severnoj Africi, zaustavila dalju ekspanziju muslimana u Evropi. Pored toga,
pobeda je učvrstila i Karlovu vladavinu u regionu, trasirajući put njegovom
sinu Pipinu Malom, kao i njegovom unuku, Karlu Velikom.
Šta je, međutim, najzanimljiviji rezultat te bitke? Nakon pobede franački li-
der je dobio nadimak Charles Martel, odnosno Karlo Čekić.

Kina:
Tango dinastije Tang
Za razliku od arapskog carstva koje je stvarano od nule, dve dinastije koje
su vladale Kinom većim đelom doba (ne tako mračnog) mračnjaštva prven-
stveno su bile okrenute ponovnom uspostavljanju vladinih i kulturnih institu-
cija koje su nestale nakon pada dinastije H an godine 220.
Više od tri veka nakon nestanka dinastije H an Kina se pretvorila u skupinu
malih, m eđusobno zavađenih kraljevstava i oblasti sa neadekvatnom upravom.
O ko 550. godine, međutim , Kinezi su sklopili privremeni savez sa Turcima
radi izbacivanja varvarske grupe p o d nazivom Juan-juan sa svoje teritonje. Go-
dine 581. kineski general Jang Cien postaje im perator Ven T i, prvi od ukupno
dva lidera kratkotrajne dinastije Sui.

132 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 Vtadar zemtje gde Sunce iztazi (nihon/hi iduru) šalje pismo Vladaru ze-
mlje gde Suncezalazi. Kako teku stvari kod vas?
- Pismo japanskog princa Šotokua Jangdiju, vladaru Kine, 607.
tjodine

Dvojica lidera dinastije Sui primenjivali su - neočekivano - prilično brutal-

ne m etode kako bi realizovali svoje namere. O ni su organizovali iskop Velikog
kanala, koji je potpuno odgovarao farmerima u dolini reke Jangce, kao i broj-
nim potrošačima širom Kine. Izgradnja kanala je, međutim , plačena životima
više od milion ljudi koji su radili na realizaciji čitavog projekta. Sui dinastija je
obnovila i jaku centralnu adminstraciju.
Veliki porezi i prinudni rad do-
veli su do pobune sdjaka 618. go- NE PRIMAMO
dine, kada na scenu stupa dinastija
AMERIKEN EKSPRES!---------
Tang. Sledeća tri veka vladari dina-
stije Tang će voditi Kinu kroz period U vreme dinastije Tang, trgovina se
koji se nikako ne može označiti kao u Kini razvijala takvom brzinom da
mračan. U tom periodu izgrađeni su je nestašica kovanog novca posta.la
brojni putevi i kanali koji su prak- ozbiljan problem. Da bi nekako rešili
tično povezali čitavu zemlju. O b- problem, Kinezi su koristili papirni no-
novljen je i Put svile, tako da je Kina vac i pisma koja su imala funkciju kre-
ponovo mogla da izvozi veoma tra-
dita.Ta pisma su nazivanajeteći keš".
ženu robu, kao što su svila, porcelan
izačin i,u zam en u zazlato saZapada. G rad C angan (današnji Ksian) postao je
jedna od najvećih svetskih m etropola tog doba.

NIJE PREPORUČLJIVO PRELAZITI ULICU NA

NEDOZVOLJENOM MESTU!-----------------------------------
Čang'an, grad u dolini reke Vei jugozapadno od Pekinga, verovatno je bio najveći
grad u svetu sredinom osmog veka. Metropolaje imala preko milion stanovnika,
a prekrivala je površinu od trideset kvadratnih milja.
Reč je o gradu čija je glavna saobraćajnica bila široka kao savremeni auto-put sa
čedrdeset pet traka - kada bi takav auto-put uopšte i postojao. U njemu je bilo
više impresivnih hramova i pagoda (uključujući i pagodu Velika guska, visine 331
stopu), zajedno sa statuom Bude koja spada u najveće na svetu.
Pored toga što je bio glavni trgovački centar, Čang'an je bio i duhovno i kulturno
središte Kine. Grad je bio toliko čuven da su Japanci 794. godine izgradili svoju
prestonicu Kjoto po uzoru na njega.

N e t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja š t v a 133
 POP! KULTURA
Poreklo petardi nije u potpunosti razjašnjeno, dokje izum baruta uneo još
više zabune u razjašnjavanje ovog pitanja. Istoričari smatraju da su Kinezi
još u trećem veku zagrevali bambus kako bi uživali u zvuku pucanja (pop)
koji se pri tome dobijao. Po jednoj verziji, barut je izmislio neki kineski
alhemičar koji je tražio formulu za večni život. Najčešće se, međutim, javlja
verzija po kojoj je barut slučajno izmislio neki kineski kuvar koji je u dese-
tom veku smešao tri supstance u pravilnoj razmeri - sumpor, šalitru i drveni
, ugalj. Navedene supstance su bile uobičajena pojava u kineskoj kuhinji tog
vremena: sumpor je korišćen za postizanje veće temperature vatre, šalitra
kao zaštitno sredstvo, dok je ugalj korišćen kao gorivo.
Ideja o postavljanju barutne smeše u šuplju cevčicu bambusa pripisuje se
monahu po imenu LiTian, koji je na taj način terao zle duhove iz grada Liu
Janga. Bez obzira na to da li je ova verzija tačna, ovaj grad je danas jedan od
najvećih svetskih proizvođača petardi.

Dinastija Tang je izgradila brojne standarde po pitanju organizacije vojske i

administracije, omogućavajući čak i običnim ljudima da izgrade uspešnu karije-
ru u ovim oblastima. Uvoz čaja iz jugoistočne Azije doprineo je opštem pobolj-
šanju zdravstvenih standarda, zahvaljujući kuvanju vode, čime su eliminisane
mnoge patogene ldice. Kineski majstori su izumeli trobojni glazirani porcelan,
koji će evropski stručnjaci uspeti da naprave tek nakon nekoliko stotinagodina.
Ne zaboravimo i barut, koji je takođe otkriven u Kini u ovom periodu.
Kada su u pitanju duhovne stvari, prilagodljivi Kinezi su prihvatili mo-
ralna načela stare konfučijanske škole i spiritualno utočište budizma. Politički
uticaj dinastije Tang uveliko je prevazilazio granice zemlje: Koreja, teritorija
današnjeg Vijetnama i Japan su uveliko koristili iskustva Kineza u društvenom
životu. Japan je čak pokušao da izgradi svoju vladu po u zotu na Tang model.
O statak sveta je izuzetno cenio dostignuća dinastije Tang, tako da su ondašnji
kineski gradovi imali zaista kosmopolitski katakter, sa brojnim zajednicama
doseljenih Arapa, Grka, Rimljana, Azijata, Turaka i drugih grupacija.
Unutrašnje borbe za vlast i spoljašnji upadi varvarskih grupa i Turaka su
ipak postepeno doveli do raspada dinastije Tang, koja je konačno nestala 907.
godine. N akon njenog nestanka, u Kini je nastupio još jedan vek administra-
tivnog i kulturnog haosa.

Vizantijsko carstvo
(tačnije - istočna poloving ranijeg Rimskog carstva)
Ukoliko prihvatimo činjenicu da su u ovom periodu Arapi pronašli sebe, a
Kinezi se ponovo pronašli, Vizantija je u isto vreme pokušavala samo da zadrži
postojeće stanje.

134 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Nekadašnja istočna polovina Rimskog carstva zadržala je sve ono što je
bilo dobro u njemu (poput dobro organizovanog sistema vlasti), ali se istovre-
meno ponovo vratila grčkim tradicijama po nekim pitanjim a (poput zajednič-
kog jezika).
Vizantija je, sa svojim sedištem u Konstantinopolju, imala idealnu poziciju
za posrednika u trgovini Istoka i Zapada. Vizantijski bezant, koji je zamenio
rimski denarijus, postao je najprihvaćenija valuta u trgovini, dok su vizantijski
trgovci uzimali udela u prom etu robe u oba smera preko carstva.
N a početku i na kraju ovog perioda V izantijaje imala veoma sposobne vla-
dare (Justinijana na početku i Vasilija II na kraju), mada su se na tronu povre-
meno nalazili i potpuno nekom petentni lideri. Ipak, carstvo je uspešno funk-
cionisalo i u tim periodim a, prvenstveno zahvaljujući tom e što su se Rimljani i
dalje oslanjali na snažnu administraciju u obavljanju redovnih poslova.
Razvoju zemlje nije smetalo
ni to što su farmeri često morali da DA'LI STE KONAČNO DOBILI
obavljaju i dužnosti vojnika, čime su TU SVILU? -----------------------
znatno smanjivani troškovi održa-
vanja stajaće armije, ali su zauzvrat Kinezi su vekovima Ijubomorno
i porezi održavani na nižem nivou.
čuvali tajnu da se svila dobija iz
čaura svilene bube. Tajna je ipak
Pored toga, Justinijanovo uvođenje
u četvrtom veku doprla do Indije,
rimskog zakona 534. godine dodat-
mada je Zapad i dalje morao da
no je ojačalo legalnost čitavog siste-
odvaja velika sredstva za nabavku
ma, služeći ujedno i kao prim er za
ovog materijala.
razvoj pravnog sistema na Zapadu u
narednim vekovima. Sredinom šestog veka, prema vi-
zantijskom istoričaru Prokopiju,
I pored toga što je dosta vreme-
dva indijska monaha su uspela da
na provodila u sukobima sa starim
prokrijumčare jaja insekta iz Kine
rivalima Rima, Persijancima, Vizan-
u Konstantinopolj. Jaja su smestili
tija je uspevala da održi dah u ovom
u izmet kako bi ih održali u životu,
periodu. U šestom veku Justinijano-
dok su izmet zatim stavili u šuplje
va vojska je proširila granice carstva štapoveza šetnju.
skoro do granica koje je imalo staro
Rimsko carstvo. Vasilije II je povra- Kada su jaja konačno došla na
tio veliki deo teritorije koje su ranije odredište sredinom narednog
zauzeli Arapi, osvajajući i dodatnu veka, serikultura (proces proizvod-
teritoriju u istočnoj Evropi. Na kra- nje svile) je već bila razvijena i na
Zapadu.
ju prvog milenijuma Vizantija je još
uvek bila značajan subjekat, mada je
bila iznurena starošću i stalnim su-
kobima. Vizantijsko carstvo će se i pored svega održati i u narednih pet stotina
godina.

N e t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja š t v a 135
 PORAŽCNI I OSLEPLJENI BUGARI
Vasilije 11je imao samo pet godina kada je njegov otac vizantijski car Roman
II umro, tako da je morao dosta da čeka na preuzimanje vlasti. To vreme je
iskoristio za sticanje vojničkih veština.
Ispostavilo se da je vreme bilo pravilno utrošeno. Kada je preuzeo vlast, uspeš-
no je neutralisao ustanak moćnih zemljoposednika u Maloj Aziji, između osta-
log i zahvaljujući tome što je svoju sestru udao za ruskog princa. Princ Vladimir
I iz Kijeva je zauzvrat sklopio savezništvo sa Vasilijevom vojskom, prihvatajući
istovremeno i ortodoksnu hrišćansku crkvu. Nakon toga je naneo poraz Arapi-
ma, tako da je veći deo Sirije ponovo vraćen pod vizantijsku upravu.
U isto vreme Vasilije II je krenuo u pohod na Bugare. Nanevši težak poraz
bugarskoj vojsci u bici na Bjelasici, Vasilije II je naredio da se 99 procenata
za'robljenih neprijateljskih vojnika oslepi. Svakom stotom zarobljeniku je
ostavljeno po jedno oko, kako bi mogli odvesti oslepljene vojnike bugar-
skom lideru, koji je umro od posledica moždanog udara.
Period do Vasilijeve smrti 1025. godine predstavlja razdoblje najvećeg us-
pona Vizantijskog carstva. Nakon šmrti u šezdeset sedmoj godini, Vasilije II
je sahranjem u blizini terena za obuku konjice kako bi mogao neprestano
da osluškuje obuku svojih trupa za buduće borbe.

Rimsko carstvo
(ili zapadna poiovina većeg dela carstva kojeje nekada nazivano Rimskim)
Zapadna polovina Rimskog carstva (pokrivala jc većinu današnje Evrope)
bila je sasvim druga priča. Pad imperije ostavio je Evropu bez centralnog siste-
m a vlasđ i bez vojne zaštite. Broj stanovnika urbanih delova carstva je znat-
no umanjen u veoma kratkom roku, zato što su gradovi bili prim arni ciljevi
brojnih pljačkaških hordi. (Ispostavilo se da je ova tendencija imala i svojih
pozitivnih strana, zato što je veći broj ljudi u poljoprivredi istovremeno značio
i veću proizvodnju, a time i ublažavanje posledica gladi.)
U ovom periodu došlo je i do raspada saobraćajnog sistema. Osnovni izvozni
proizvodi Evrope (drvna građa i metali) bili su prilično teški, tako da je trgovina

Olsuse... ako mi pomogneš da pobedim... verovaću u tebe i prekrstiću

se. Tražio sam pomoć i od mojih bogova, ali sa njima imam negativna
iskustva...jedino ti mi možeš pomoći da pobedim svoje neprijatelje.
- Zapis molitve franačkog vladara Klovisa iz496. godine, neposred-
no pred bitku sa germanskim plemenima. Pored toga što je pobe-
dio i lično prihvatio hrišćanstvo, Klovis je preobratio i svoju vojsku.

136 S M E Š N A IS T O R IJA SVETA

sa ostatkom sveta postepeno slabila.
Ljudi su retko napuštali svoje domove, PROZORI MOGUCNOSTI— 1
zbog čega je zamrla i razmena ideja sa Oko 600. godine zanatlije duž reke
drugim populacijama. Rajne i u Normandiji uspevaju da va-
C ak i ovde, gde se naziv „doba Ijanjem dobiju ravne ploče stakla koje
mračnjaštva“ može primeniti bez ika- se mogu koristiti za prozore - izum
kvih ograničenja, bilo je i elemenata koji Rimljani nisu mogli da usavrše.
progresa. Kameni i drveni alat zame- '
ihjen je gvozdenim. Mlinovi pogo-
njeni vodom postaju uobičajena pojava. Farmeri su naučili da prom enom useva
poboljšavaju kvalitet zemlje na svojim poljima. Promenjena je čak i konstrukcija
konjskih amova tako da oni više nisu postavljani preko grla, već preko ramena
konja, čime je poboljšana i njihova efikasnost u vuči rala.
Karlo Veliki je u drugoj polovini osmog veka uspeo da formira zavidno car-
stvo, pa čak i da dobije krunu Svetog rimskog imperatora godine 800. Krunisa-
nje je obavio papa koga je Karlo izvukao iz sukoba sa germanskim plemenom
Lombarda u severnoj Italiji. Nova imperija je, međutim, trajala samo do Karlove
smrti, kada je Evropa ponovo postala skupina zavađenih feudalnih država. Jedi-
na stvar koja je mogla da ujedini Evropu u ovom periodu bio je strah i mržnja
prema severnoj braći, Vikinzima (u nastavku će biti više reči o ovoj grupaciji).

Amerike
Huari, Čimu, Tolteci... koliko ih ima!
N a teritoriji današnjeg Perua, kukura Huarija uspeva da osvoji p et stotina
milja obalnog prostora duž Anda, potiskujući istovremeno civilizaciju Moče.

NESPOSOBNI LIDERI, GLAMUROZNI NADIMCI-----------------

Mada svoje lidere nisu birali glasanjem, Evropljani iz doba mračnjaštva nisu
oklevali da vladarima daju deskriptivne nadimke, kao što su: Vasilije Buga-
roubica, Karlo Ćelavi, Karlo Debeli, Karlo Prosti, Edred Slabonogi, Edvard
Mučenik, Luj Pobožni, Luj German, Luj Lenji i Luj Mucavi.
Poreklo većine nadimaka bilo jejasno samo po sebi. Pipin Mali je, na primer,
bio visokjedva nešto više od jednog metra. (Jedan od njegovih sinova, Kar-
lo Veliki, bio je zaista visok momak. Opisi govore da je njegova visina bila
jednaka sedam dužina njegovog stopala, ili oko 190 cm.)
Nadimđ nisu uvek bili tako jednostavni. Uzmimo za primer Etelreda Nespre-
mnog. Istoričari tvrde da njegov nadimak nije nastao zbog lične nespremnosti.
U ondašnjem jeziku nadimakje označavao da Etelred„nije imao savetnika", od-
nosno da mu je nedostajao dobar savet.Tako je nesvesno nastala i određena igra
reči, zato što je ime Etelred u slobodnom prevodu na ondašnjem jeziku značilo
„dobro savetovan".

N e tako mračno doba mračnjaštva 137

U okolini grada Tiahuanaka, u bolivijskim planinama, javlja se još jedna gru-
pacija koja dostiže cifru od trideset p et hiljada stanovnika, što je znatno više od
broja stanovnika ondašnjeg Londona ili Pariza. U severnom Peruu pojavljuje
se kultura pod nazivom Cim u. O va tri naroda su bili prethodnica jedne još
veće kulture koja će tek doći: Inke.
Civilizacija Maja u Centralnoj Americi je već prešla najvišu tačku svog
razvoja i krenula nizbrdo. Nova grupa p o d nazivom Tolteci prihvata milita-
ristički pogled na svet i počinje osvajanje najvcćeg dela današnjeg centralnog
Meksika.
Na jugozapadu Severne Amerike nekoliko plem ena gradi sisteme za na-
vodnjavanje i proizvodi keramiku visokogkvaliteta, dokplem ena u dolini reke
Misisipi počinju da koriste luk i strelu, ali i da formiraju prave gradove.
Sve je to bilo samo zagrevanje za dolazak novih američkih civilizacija, koje
su se mogle porediti sa najvećim civilizacijama Evrope i Azije n apolju arhitek-
ture, prefinjenosti i nauke, ali i n ap o lju jezive krvožednosti.

TENDENCIJE RAZVOJA:
USPO N IIPAD O VI

Monaštvo: uspon
Manastiri, koji postoje još od vremena ranog Egipta, prvobitno su pred-
stavljali zajednice pustinjaka koji nisu želeli da budu potpuno sami, ali isto
tako nisu želeli ni previše kontakta sa spoljašnjim svetom.
U doba mračnjaštva manastiri su imali potpuno drugačiju, praktično ne-
zamenljivu ulogu, naročito u Evropi. M anastiri su postali centri proučavanja
klasičnog perioda, ali i centri očuvanja znanja iz tog doba. O ni su ostali prak-
tično jedini izvori obrazovanja.
Pored obrazovanja, manastiri su postali i nosioci zdravstvene zaštite i ra-
znih programa za opštu dobrobit čovečanstva. Isprobavanjem različitih me-
toda obrade zemlje oni su podstrekivali inovacije u poljoprivredi. Pored toga,
manastiri su bili nosioci misionarskog rada i širenja hrišćanstva širom varvar-
skih zemalja.
Organizacija srednjevekovnih manastira je znatno poboljšana sredinom
šestog veka, kada je jedan italijanski m onah po im enu Benedikt uspostavio niz
pravila koj a regulišu život monaha. Benediktanska pravila pokrivaju sve oblasti
života, od vrste jela i vremena za spavanje (nema ga previše) do broja molitvi
u toku dana (ima ih previše!) i načina za sprečavanje nečistih misli (između
ostalog i puštanjem krvi).

138 S M E Š N A IS T O R IJ A SV ETA
 POVRATAK U VATIKAN...-----— ----------- — ------- ------- -------
Monasi su imali još jednu obavezu - davati dobar primer, barem u poređe-
nju sa onim što se povremeno dešavalo u središtu crkve u Rimu.
Razmotrimo primere pape Formozija i Stevana VI. Italijan Formozije, koji je
rođen oko 816. godine, postavljen je za arhibiskupa Bugarske, ali je došao u
sukob sa papom Jovanom VIII zbog različitih političkih pogleda, nakon čega
je ekskomuniciran. Kasnije je pomilovan, tako da je 891. godine čak postao
i papa. Obavljajući tu dužnost, došaoje u žestok sukob sa moćnom porodi-
com na čijem je čelu bio Gvido iz Spoleta. (Priča nije izmišljena.)
Nakon Formozijeve smrti u osadesetim godinama života, u aprilu 896. godi-
ne, funkciju pape je preuzeo BonifacijeVI.Bonifacije je tu dužnost obavljao
svega dve nedelje, nakon čega je umro od gihta ili je zbačen (istorija nema
jasan odgovor na ovo pitanje).
Bonifacija je zamenio Stevan VI, koji je bio saveznik Spoleta. Stevan VI je
verovatno bio najluđi papa u dugoj istoriji crkve. Njegova osvetoljubivost je
bila tolika da je u januaru 897. godine naredio ekshumaciju tela Formozija,
na koje su kasnije navukli službenu papsku odeću, postavili ga u stolicu i
pokrenuli suđenjezbog krivokletstva i drugih kriminalnih dela.
Sud je proglasio pokojnog papu krivim. Sa njegovog tela je skinuta odora,
nakon čega su odsečena tri prsta desne ruke kojima je pokojnik blagosiljao
narod.Telojezatim bačeno u raku iskopanu na groblju za nepoznate, ali je ka-
snije uklonjeno odatle i bačeno u Tibar. Neki saosećajni monah je ipak izvadio
telo iz reke, tako da je Formozije ponovo sahranjen uz sve papske počasti.
Stevan je ubrzo nakon toga bačen u zatvor nakon jedne pobune. Formozi-
jevi prijatelji su uspeli neprimetno da se uvuku u zatvor i zadave Stevana.

Značaj manastira iz ovog perioda je bio toliko da je 1964. godine papa

Pavle V I proglasio Benedikta za sveca-zaštitnika Evrope (takav preokret je
sigurno odgovarao Benediktu, kada se ima u vidu da su monasi iz njegovog
prvog manastira pokušali da ga otruju zbog prestrogih pravila).
lako su se monasi zavetovali na siromaštvo, poslušnost i neporočnost, ma-
nastiri su ipak predstavljali prilično komforna mesta. Im ućni plemići su obič-
no slali svoje drugorođene sinove
u manastire kako bi izbegli sukobe
kada najstariji sin nasledi kom pletno PROPOVEDNIK-KREATURA-
imanje. Pored manastira je obično
podizan i ženski samostan, u koje su
Godine 565. irski monah i misionar
svetog Kolomba izvestio je da je u
bogate familije upućivale svoje neu-
Škotskom jezeru uočio nepoznatu
date ćerke.
kreaturu. To je prvi zabeleženi slu-
čaj susreta sa Loh Nesom.

N e t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja š t v a 139
 Zahvaljujući tom e manastiri su često dobijali značajne donacije. N a pre-
lasku u drugi milenijum najveći deo evropskog bogatstva bio je koncentrisan
u manastirima. D o kraja trinaestog veka, međutim , uticaj manastira je znatno
opao, dok su razne sekularne institucije preuzele većinu uloga i zadataka koje
su ranije obavljali monasi.

Vikinzi: usponi i padovi širom pozornice

Na skandinavskom poiuostrvu u periodu od osmog do jedanaestog veka
nisu živeli isključivo Vikinzi. Sama reč Vikingpredstavlja glagol, koji u slobod-
nom prevodu znači „putovati" ili „iznenada napasti“. Ova populacija je svoje
,,viking-ovanje“ obavljala kao sporednu delatnost: u proleće i ranu jesen Vikin-
zi su se bavili poljoprivredom, dok su leti i u kasnu jesen kretali u pljačkaške
pohode. Z im u su rezervisali za zabavu.
I pored toga što se pljačkom nisu bavili neprekidno, Vikinzi su uterali
ogroman strah u srca većine stanovništva zapadne Evrope. Zahvaljujući brodo-
vima sa uskim trupom , kobilicom i plitkim gazom, Vikinzi su mogli da plove
uzvodno, tako da su njihovi napadi obično dolazili bez ikakvog upozorenja.

------------------------------------------------------- GOLI BERSERKERI

Stari Vikinzi su bili prilično divlji narod, koji je postajao... pa dobro, poprilič
no otkačen kada bi stvari počele da se komplikuju.Tada ih je obuzimao ne-
obuzdan bes, koji je u njihovomjeziku opisivan kao„bez košulje" i!i„odeven
u medveđu kožu". Oba opisa mogu se primeniti na grupu vikinških ratnika
pod nazivom Berserkeri. Berserkeri su u borbu obično išli bez ikakve zaštite,
ponekad čak i bez odeće, ali su uvek bili obuzeti takvim ubilačkim nagonom
da se smatralo da poseduju duh vuka ili medveda, uključujući i nadljudsku
snagu - zahvaljujući takvim osobinama pojedini folkloristi smatraju da su
oni izvor legendi o vukodlacima.
Berserkeri su predstavljali udarnu snagu Vikinga. Oni su bili toliko preoku
pirani borbom da su bili neosetljivi na bol, tako da su borbu nastavljali i
pored teških rana koje su često zadobijali. Savremena istorija nema objaš
njenja za takvo ponašanje. Pojedini istoričari njihovu borbenost pripisuju
posebnim ritualima koji su sprovođeni pred bitku, drugi smatraju da su u
pitanju halucinogeni pomešani sa medovinom, dok treći pomiću psihode
lične pečurke.
Berserkeri su se vremenom, baš kao i Frankenštajn, otrgli kontroli. U nordij
skim legendama, izvan bitaka oni se opisuju kao ubice i siledžije koji terori
šu sopstvena sela. Ponekad su izazivali bogate zemljoposednike na dvobo
je, nakon čega su prisvajali njihovu zemlju - i njihove udovice. Godine 1015.
Berserkeri su stavljeni izvan zakona, da bi 1123. godine bio uveden propis
koji je takve Ijude slao u trogodišnje progonstvo.

140 Sm e s n a is t o e ij a s v e t a
O ni nisu bili hrišćani, tako da nisu imali milosti ni prem a crkvama i manastiri-
ma. Takvi napadi su za pre-krstašku Evropu imali čisto varvarski karakter, dok
je za Vikinge to bio običan posao - imajući u vidu da su Evropljani većinu svog
bogatstva držali upravo u manastirima i crkvama.
Vikinška zajednica je, m eđutim , bila prilično razvijena za ta vremena, po-
sebno u oblasti pravnog sistema, sistema vlasti i položaja žena. Vikinzi su se čak
i redovno kupali, što se ne bi moglo reći za većinu ostalih Evropljana.
Sredinom osmog veka Vikinzi počinju sa učestalim napadima na Britanska
ostrva i teritoriju današnje Francuske. Pored toga, njihovi udari na jugu dopi-
ru i do vizantijske prestonice Konstantinopolja, pa čak i do severne Afrike. U
jednom trenutku Vikinzi su kontrolisali veći deo današnje Velike Britanije i
Irske.
Njihove aktivnosti su bile usmerene i prem a zapađu, mada im tam o plen
nije bio osnovni cilj. Umesto toga, te aktivnosti su usmerili ka osvajanju no-
vih teritorija. U skokovima su stigli od Britanskih ostrva do Setlanda i dalje
do Farskih ostrva, da bi već oko kraja devetog veka stigli do Islanda. Pri kraju
desetog veka surovi poglavica Vikinga pod im enom Erik Crveni izbačen je sa
Islanda, nakon čega je sa grupom sunarodnika uspostavio naselje na teritoriji
današnjeg Grenlanda,
O ko godine 1000. Erikov sin, Lajf Srećni, stiže do teritorije današnjeg La-
bradora u severoistočnoj Kanadi. Videvši tam o neke sezonske bobice i pomi-
slivši da se radi o grožđu, Lajf je novoj zemlji dodelio naziv Vinland. Naredne
ekspedicije su pokušale da uspostave trajna naselja na ovoj teritoriji, ali lokalno
stanovništvo nije bilo prijateljski raspoloženo. Pored toga, linije snabdevanja
do domovine bile su i previše dugačke, a čitava oblast nije bila bogata prirod-
nim resursima. Z bog svega toga Vi-
kinzi su do 1020. godine praktično
obustavili svoje izlete do Novog NEZABORAVIMO
sveta. POLINEŽANE-------------------
D o sredine jedanaestog veka Vi- Neustrašivost vikinških pomoraca
kinzi su praktično nestali sa scene: može se porediti sa Polinežani-
neki su prihvatili hrišćanstvo, drugi ma. Polinežani poreklo verovatno
su utopljeni u lokalne populacije vode sa teritorije današnje Nove
koje su nekada pljačkali, dok je izu- Gvineije. Do 1000. godine oni su
zetno m oćna danska imperija pri- naselili praktično sva veća ostrva u
hvatila preostale ,,honorarne“ borce, Pacifiku na kojima se moglo živeti,
formirajući znatno organizovaniju ploveći i po više hiljada milja preko
borbenu silu. otvorenog mora u malim čamci-
ma, koristeći zvezde za navigaci-
ju. Sa sobom su nosili i plodove
tropskih biljaka jam i taro, koji su
postali glavni trgovinski artikal na
ostrvima.

N e t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja š t v a 141
 Usput: Vikinzi uopšte nisu nosili šlemove sa rogovima, osim za vreme po-
jedinih religijskih obreda. Razmislite malo više o tome. D a li biste u borbu
prsa u prsa poneli šlem sa rogovima koje je vaš protivnik mogao zgrabiti ruka-
ma? Takvi šlemovi su popularnost doživeli zahvaljujući romantičarima devet-
naestog veka, koji verovatno nikada nisu učestvovali u borbam a prsa u prsa.

Maje:
Ne znamo zašto, ali DEFINITIVNIPAD
Za razliku od Rimskogcarstva i Vizantije, Maje nikada nisu imale jednu je-
dinstvenu strukturu vlasti. Umesto toga, Maje su imale nekoliko pojedinačnih
kraljevstava koja su delila zajedničku kulturu.
D o 750. godine populacija carstva Maja je dostigla cifru od trinaest milio-
na, što je verovatno i opšti maksimum. To je ujedno bio i vrhunac celokupnog

----------- -----------MOGU Ll DA POZAJMIM VAŠ KALENDAR?

Maje su postale poznate po izuzetno preciznom kalendaru koji su razvili,
mada je njihova popularnost mogla biti i tri puta veća: oni su izumeli tri
različita kalendara.
Jedan od njih je bio „Dugoročni kalendar", čiji je početak vezan za stvaranje
ove verzije sveta - po Majama, to je 13. avgust 3114. pre n.e. Ovaj kalendar
se završava 21. decembra 2012. godine. Uskoro ćemo se ponovo vratiti na
njega.
Kalendar Tzolkin zasnovan je na trinaest dvadesetodnevnih perioda pod
nazivom kal, koji predstavljaju vreme potrebno za žetvu kukuruza ili neke
druge biljke. (Majesu verovatno koristile dvadeset kao osnovu svog brojnog
sistema, zato što su pored prstiju na ruci brojali i prste na nogama. Zaista.)
Pošto se nijedan od ovih kalendara nije uklapao sa godišnjim ciklusom kru-
ženja Zemlje oko Sunca, Maje su izmislile i treći kalendar- Haab, kojije imao
osamnaest meseci po dvadeset dana, uz dodatni završni petodnevni period
pod nazivom uayeb.
Namena kalendara je bila različita:„Dugoročni kalendar" je korišćen u isto-
riji, Tzolkin je korišćen u religiji i poljoprivredi, dok je Haab upotrebljavan
u redovnim građanskim poslovima. Sva tri kalendara su bila međusobno
usklađena i izuzetno precizna.
Jedan broj dušebrižnika i besposlenih osoba smatra da je 21. decembar
2012. poslednji dan „Dugoročnog kalendara", ujedno i datum smaka sveta.
Većina naučnika koji su proučavali Maje smatra da je to pogrešno tumače-
nje, mada ovu priču možete iskoristiti kako biste dodatno zabrinuli svoje
lakoverne prijatelje.

142 Sm e š n a is t o r ij a sveta
razvoja ove civilizacije - najveći njen deo je nestao u džunglama u sledećnih
nekoliko stotina godina. Stvari su krenule nizbrdo prvo u južnim nizijama, na
teritoriji današnje Gvatemale. Izgradnja novih konstrukcija je prekinuta u veo-
ma kratkom roku. Citave metropole su jednostavno napuštene, dok su njihove
zgrade ostale netaknute i potpuno ispravne.
Propast je bila postepena, ali neumoljiva. Uzroci pada su i dalje predm et
rasprava među arheolozima. Po jednoj teoriji, Maje su neprekidnim spaljiva-
njem i raskrčivanjem džungle radi uzgoja dodatnih količina žitarica jednostav-
no iscrpli plodnost zemljišta (tzv. „poljoprivredna iscrpljenost“). Ostale teorije
pom inju pobunu seljaka, neodrživi porast populacije, zemljotrese, epidemije,
ekstremnu neuhranjenost i klimatske prom ene koje su pokrenule jaku sušu.
Pravi uzrok nestanka ove civiliz&cije je verovatno kombinacija više faktora. Sa-
svim je, na primer, moguće da je suša izazvala veliku glad, a zatim i razne oblike
građanskog nemira.
Bez obzira što je propast gradova u južnim delovima carstva označila poče-
tak kraja civilizacije Maja, gradovi na severu - na današnjoj teritoriji meksičkih
država Kampeč, Jukatan i Kvintana Ro - nastavljaju svoje postojanje, pa čak i
napredak.
Severni gradovi su verovatno opstali zahvaljujući kulturnoj infuziji koju
su sa sobom iz centralnog Meksika doneli Tolteci, koji su bili na uzlaznoj liniji
kulturnog razvoja početkom milenijuma. D o dolaska španskih osvajača počet-
kom petnaestog veka, od veličanstvenog carstva Maja ostala su samo daleka
sećanja.

Justinijan: uspon,
sve dok kuga nije zaustavila njegove planove
Justinijan I je bio jedna od najznačajnijih figura doba mračnjaštva, mada
bi taj značaj verovatno bio i veći da tokom njegove vladavine nije oboleo toliki
broj ljudi.
Justinijan potiče iz seoske porodice u Iliriji, zajednici na teritoriji današnjeg
Balkanskog poluostrva. Srećom po njega, njegov ujak je bio vojni kom andant
velikog formata u Konstantinopolju, a kasnije je čak postao i vizantijski car.
Ujak Justin je uzeo nećaka p o d svoje okrilje, tako da je Justinijan čak nasledio
i carsku krunu kada je Justin umro 527. godine.
Objedinjavanje i revizija rim skogpravaje bio jedan od prvih i najvažnijih
poteza Justinijana nakon dolaska na presto Vizantije. Kada je konačno završen
534. godine, C orpus Juris Civilis (poznatiji kao Justinijanov zakon) je sadržao
kako građanski, tako i crkveni zakon Vizantije, da bi u narednim stolećima
postao i osnov pravnih sistema velikog broja različitih naroda i kultura.
Naravno, u Justinijanovom životu nisu tekli samo med i mleko. G odine
532. u K onstantinopolju izbija pobuna, koju su predvodili (obratite pažnju)
klubovi ljubitelja konjskih trka sa zapregom p o d nazivom ,,Plavi“ i „Zeleni",

Ne t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja št v a 143
koji su uzvikivali „N ika!“ (Pobcda!) Justinijan i njegov sud su bili spremni da
napuste grad usled meteža, ali je njegova žena, Teodora, uspela da ga ubedi da
ostane i da se bori.
Justinijan je naredio pouzdanom generalu Velizaru da uspostavi red u gra-
du. Velizar se upravo vratio iz borbi sa Persijanđma, tako da je p o d svojom
kom andom imao iskusnu vojsku. Red je uspostavio tako što je pobunjenike
zatvorio na H ipodrom u, nakon čega je jednostavno pobio oko trideset hiljada
zarobljenika. Efikasno, mada ne i potpuno milosrdno.
Pobuna N ika i njene posledice dodatno su učvrstili Justinijanov tron, tako
da je on počeo da razmišlja o ponovnoj uspostavi Starog rimskog carstva. Nje-
gova vojska je ponovo osvojila severnu Afriku i veći deo italijanskog poluo-
strva, uključujući i grad Rim, potiskujući različita germanska plemena sa tih
teritorija.

--------------------------------------OD PROSTITUTKE DO SVETICE

Ako je Justinijan mogao od seljaka da dogura do cara, onda nije neobično
što je i prostitutka Teodora mogla da postane carica. Kao ćerka ukrotitelja
medveda, Teodora je odrasla u okruženju zabavljača različitih vrsta, u nekoj
konstantinopoljskoj verziji šoua Eda Salivena: na hipodromu na kome su
održavane konjske trke, razne predstave i različiti vodvilji.
Teodora je postala glumica u niskobudžetnoj produkciji, ostvarujući isto-
vremeno dodatnu zaradu i kao prostitutka. Kasnije je prihvatila jednu va-
rijantu hrišćanstva pod nazivom monofizitizam, ostavljajući po strani svoje
umetničke aranžmane i prihvatajući se posla prelje.
Ona je usput zapala za oko budućem imperatoru Justinijanu, tako da je brzo
postala njegova Ijubavnica, a kasnije i supruga. Kada je Justinijan stupio na
tron.Teodora je praktično postala ko-vladar, mada takav njen status nikada
nije zvanično priznat.
Teodori se obično pripisuju zasluge za pomoć koju je pružala svom supru-
gu u izgradnji i obnovi brojnih objekata u Konstantinopolju, uključujući i
dvadeset i pet crkava. Njoj se pripisuju i brojne reforme koje su poboljšale
položaj žena, uključujući i proširenje prava razvedenih žena, zaštitu bivših
prostitutki uključujući i njihov nužni smeštaj, kao i izbacivanje smrtne kazne
zaženu kojaje načinila preljubu.

144 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Justinijanovi planovi su, međutim , drastično narušeni pojavom bubonske
kuge.
Kuga je najverovatnije došla iz severne Afrike, preko buva na leđim a pa-
cova u pratnji ogrom nih pošiljki žita koje su hranile carevinu. Bez obzira na
izvor, zaraza je svoj maksim um dostigla 542. godine, kada je samo u Kon-
stantinopolju kosila više od p et hiljada Ijudi dnevno. Istoričari cene da je
kuga ubla dvadeset pet m iliona ljudi, ili trećinu celokupne istočnoevropske
populacije.
To je bila prvi zabeleženi slučaj pandemije (bolesti koja zahvata veliki ge-
ografski prostor, a time i većinu ljudi). Justinijanovi planovi za oživljavanje
Rimskog carstva su zaustavljeni u samom korenu. (Pandemija će zauvek biti
upamćena kao „Justinijanova kuga“, ako to uopšte može poslužiti kao uteha
im peratoru.)
D ugoročni efekti epidemije kuge su takođe veoma značajni. Z natno sma-
njenje populacije istočne Evrope usložilo je odbranu od jakih islamskih trupa
koje će se pojaviti sredinom sledećeg veka.

Sekte; uspon
N ijedna druga oblast ne može podstaći tako žučne rasprave kao što to
može religija (osim možda politike i fudbala). Zbog toga ne iznenađuje činje-
nica da su u ovom periodu dve najveće svetske religije doživele žestoke unutraš-
nje sukobe usled pojave sekti.
Kada je reč o islamu, problemi su otpočeli relativno rano, praktično od-
mah po nastanku. N akon Muhamedove sm rti 632. godine, kom itet značajnih
mulsimanskih vođa je odlučio da njegov naslednik na čelu kalifata - drugim
rečima, sekularni lider - bude čovek po imenu Abu Bakr, koji je istovremeno
bio i M uham edov tast. (M uhamed je imao veliki broj žena.)
Sledbenici M uham edovog zeta i rođaka Ali Ibn Abi Taliba su, međutim ,
tvrdili da je M uham ed izabrao Alija za svog naslednika. Ali je i postao kalif
godine 656, nakon ubistva njegovog prethodnika. Moćna porodica Omejade
je u znak protesta uspostavila sopstveni kalifat. Ali je ubijen 661. godine, a
nasledio ga je njegov sin. Alijev unuk, Husein Ibn Ali, doživeo je težak poraz u
bici kod Karbale 680. godine, nakon čega su Omejade praktično preuzeli vlast.
Njihova grana islama je postala poznata pod nazivom suniti.
Alijeve pristalice (,,Shi‘a Ali“) nisu htele da priznaju vladavinu bilo koga ko
nije direktni potom ak M uhameda. O n i su imenovali sopstvenog lidera, dajući
m u i zasebnu titulu - imam. O d te grane je nastala druga grupacija muslimana
- šiiti.
D inastija O m ejad a je ostala na vlasti sve do 750. godine, kada su zba-
čeni od strane A basida. Islamska im perija se do 1000. godine proširila tako
brzo da je sekularnka kontro la od strane samo jedne grupe p raktično bila
nem oguća. Islam se mogao i dalje širiti uz p o tp u n u ujedinjenost u obla-

N e t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja š t v a 145
 sti jezika, običaja i kulture, dok je
---------- KLADIM SE DA OVO politička kon tro la nad tolikim pro-
NEMATE storom m orala im ati fragm entarni
karakter.
Abasidski kalif Harun al-Rašid je
802. godine poslao albino slona I hrišćanstvo je u ovom perio d u
rimskom imperatoru Karlu Veli- zapalo u problem e sa sektam a i do-
kom kao poklon. Evropljanima živelo prve slučajeve m anjih pode-
je slon bio prilično interesantan. la. Prvi veći raskol ima svoje korene
Osećanje je bilo uzajamno, tako da u form alnoj p odeli Rim skog car-
je zadovoljni slon preživeo osam stva na isto čn i i zapadni deo 330.
zapadnoevropskih zima, pre nego godine. Sa podelom carstva počele
što je uginuo 810. godine. su da se javljaju i razlike u ogran-
cim a crkve u p o jed in im delovima.
G o d in e 726, p rim era radi, vizantij-
ski car Leo III izdaje ured b u o ik onoborstvu, koja zabranjuje sve vrste
obožavanja religijskih slika. O va uredba je razljutila papu, koji je osudio
Leov potez.
G odine 787. crkveni Sabor ponovo dozvoljava obožavanje ikona, ali sle-
deći vizantijski car Teopolije ponovo vraća zabranu godine 832. N a prelasku
u novi milenijum, Istok i Zapad vode borbu o raznim teološkim pitanjima,
poput onoga da li Sveti D uh potiče samo od O ca ili od Oca i Sina zajedno, ali i
0 raznim ovozemaljskim pitanjima, p o p u t toga da li sveštenici mogu da se žene
1da li je papa zaista poglavar celokupne crkve.
G odine 1054. patrijarh Istočnog carstva Mihajlo Cerularije i papa Zapa-
da Leo X I ekskomuniciraju jedan drugoga iz crkvene zajednice. U narednom
periodu je bilo barem dva pokušaja mirenja različitih stavova, ali je bez obzira
na njih hrišćanstvo i danas ostalo podeljeno na ortodoksnu istočnu i rimsku
katoličku crkvu.

Seks: pad
(barem kada je reč o rimskim katolicima)
Rimska katolička crkva je imala odlučujuću ulogu u definisanju pravila
i norm i ponašanja vezanih za seks u dobu (ne tako mračnog) mračnjaštva.
Isus se nije detaljno izjašnjavao po ovim pitanjim a, barem kada je u pitanju
Novi zavet, dok su prvi hrišćanski teolozi imali podeljeno mišljenje. Počet-
kom šestog veka, međutim , hrišćanska crkva je jasno izrazila svoj prilično
striktni stav o seksu. Njihov stav je bio jednostavan: ,,Ne činite to!‘ Bilo kakav
seks izvan braka sm atran je grehom, baš kao i veći deo seksa u samom braku.
Seks je bio zabranjen nedeljom, u danim a posta, tokom praznika, za vreme
menstruacije ili trudnoće, za vreme dojenja, ali i barem sedam sedmica nakon
porođaja. Seks je bio zabranjen i venčanim parovima u vidnom delu dana, ali
parovi nisu smeli biti potpu n o goli ni tokom dozvoljenog odnosa. Coveku

146 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
jedino preostaje da se upita kako je
Evropa uspela da se obnovi nakon
svih tih epidemija kuge.
SASTANCI U SNU--------------
Široko rasprostranjeno verovanje
u zle duhove i ženske demone u
srednjem veku nametalo je po-
sebnu obazrivošt kada je seks u
pitanju ne samo tokom dana, već
i tokom noći. To su bili demoni
(muški i ženski, respektivno) koji su
posećivali usnule muškarce i žene
radi šeksa. Verovalo se da učestale
posete mogu dovesti do bolesti,
pa čak i do smrti.

DOVIĐENJA, IH VALA VAM ZA...

Predstavnička vlast
Norveški im igranti su više od šezdeset godina
dolazili na Island, tako da je oko 930. godine tamo
već počela da vlada gužva. Irski monasi, koji su tamo
bili pre nego što su ljudi sa teritorije današnje Nor-
veške počeli da stižu, već odavno su napustili Island. Istovremeno, na Islandu
su počeli sukobi između različitih vođa koji su stajali na čelu ostrvskih poro-
dičnih zajednica.
Lideri su se ipak okupili u pokušaju da uspostave centralni sistem viasti.
Formirali su instituciju pod nazivom „Skupina svih“, čije je sedište bilo nekih
dvadeset sedam milja istočno od lokacije na kojoj će nastati današnja prestoni-
ca ostrva. Vlast je funkcionisala tako što su se lideri sastajali jednom godišnje,
kada su donosili važne odluke o zakonima i rešavali eventualne sporove. Na-
kon toga je svaki slobodan muškarac sa ostrva mogao izneti svoje eventualne
probleme na ovom veću. Skupština je postala najvažniji društveni događaj u
toku godine, tako da su se oko njega istovremeno organizovale i zabave, pijace,
kao i manifestacije koje su ekvivalent današnjih vašara.
Skupština je nastavila svoj rad i kada je Island potpao p o d norvešku vlast
1262. godine. Privremeno je bila raspuštena oko 1800. godine, ali je ponovo
obnovljena 1844. Pojedini istoričari smatraju d aje to prviprim erpredstavnič-
ke vlasti u svetu. O bično se ističe da je ova insđtucija najstarije zakonodavno
telo iz koga su iznikli današnji parlamenti.

Ne t a k o m r a č n o d o b a m r a č n ja št v a 147
 Borbena sekira
O na je bila vanbračna ćerka Erika Crvenog, polusestra Lajfa Srećnog - i
odrubljivač glava svetskog glasa.
Bez obzira što su žene Vikinga imale znatno bolji položaj i veća prava u
odnosu na žene u većini ondašnjih kultura, Frajdis Eiriksdotir je pored toga
imala i izuzetno veliko samopouzdanje. Zajedno sa svojim bratom Lajfom ona
je na početku jedanaestog veka učestvovala barem u dve ekspedicije na Vin-
land (današnji N ju Faundlend).
Po jednoj nordijskoj legendi, Frajdis je rodila prvog evropljanina na terito-
riji Severne Amerike. Prema legendi, ona je uspela da odvrati jedan napad In-
dijanaca tako što je raskopčala prsluk pokazavši nage i nabrekle grudi, o koje je
zatim pljoštimice udarila mačem. Taj potez je zapanjio i iznenadio domoroce,
koji su se ubrzo potpuno povukli.
Tokom drugogputovanja, Frajdis je očigledno bila ko-sponzor ekspedicije.
Svađa sa partnerim a tokom puta dovela je do uspostavljanja odvojenih naselja
na teritoriji Novog sveta. Frajdis je dodatno pogoršala odnose tako što je svom
suprugu rekla da ju je silovao čovek iz susednog naselja. Suprug je zajedno sa
svojim ljudima revnosno pobio sve stanovnike susednog logora, ostavljajući u
životu samo žene. Frajdis je zatim uz pom oć sekire sama dovršila čitav posao.
N akon trogodišnjeg pokušaja Vikinzi su napustili naselje, tako da se Fraj-
dis vratila na Grenland. Pretpostavlja se (m ada nije potvrđeno) da su zbog na-
vedenih nedela ona i njen suprug prognani na Vinland.

Blistavi um
Abu Ali al-Husein Abdalah ibn Sina je, jednostavno rečeno, jedan od naj-
pam etnijih mom aka u čitavoj istoriji, koji je na Zapadu poznatiji kao Avicena.
O n je bio sin lokginog zvaničnika čiji je dom, na teritoriji današnjeg Iraka, bilo
stecište učenih ljudi iz te oblasti.
Avicena je bio prerano sazrelo dete koje se samostalno obučavalo. Kada je
imao deset godina već je znao K uran napamet, kao i brojna dela arapske poe-
zije. D o šesnaeste godine detaljno je izučio fiziku, m atematiku i logiku, da bi u
dvadeset prvoj godini već bio priznat lekar.
Pretpostavlja se da je Avicena napisao preko 450 dela, od kojih trećina ot-
pada na filozofiju. M eđu njegovim delima je i knjiga „Kitab al-shifa‘ „ (Knjiga
o isceljenju) - opšti pregled matematike, logike i prirodnih nauka, za koji se
smatra da je najveće delo te vrste ikada napisano od strane jednog čoveka. O n
je autor dela pod nazivom ,,Al-Qanum fi‘l-tibb“ (Medicinski kanon), koje je
vekovima tretirano kao najautoritativniji medicinski tekst u svetu.
Pored smisla za nauku, Avicena je bio nadaren i za politiku, tako da je veliki
broj političkih lidera tražio njegovu pom oć u rešavanju državničkih poslova.

148 S M E Š N A IST O E IJA SVETA

 Draži mije kraći a iiri život u odnosu na uzan i dugačak.
- Odgovor Avicene prijateljima koji su mu savetovali da uspori
tempo.

N a nesreću ovoga blistavog naučnika/doktora/vladinog službenika, u to

vreme je deo Persije u kojem je on živeo bio politički nestabilan. Veći deo svog
zrelog doba Avicena je proveo putujući između sela i grada, pružajući medicin-
ske usluge i radeći u administrativnoj upravi danju, dok bi noću pisao rasprave
0 najrazličitijim oblastima, od muzike, preko mehanike do metafizike.
Takvu praksu je nastavio čak i za vreme bolesti u poslednjih nekoliko godi-
na svog života, koji je okončan u pedeset osmoj godini.

AEBT
U nastavku ćemo govoriti o nečemu o čemu sigurno nije bilo reči u školi.
G odine 862. m om ak po im enu princ Rastislav iz Velike Moravske (današnja
Republika Češka) zatražio je od vizantijskogcara Mihajla III da m u pošalje ne-
koliko misionara radi pokrštavanja Slovena. Car je nakon kraćeg razmišljanja
izabrao dvojicu braće iz makedonske provincije Tesalonike, Ćirila i Metodija.
Ćirilo i M etodije su bili priznati naučnici (obojica su proglašeni za svece),
saposebnim afinitetom kajezicim a. O n i su zaključili da će Sloveni lakše ovla-
dati Svetim pism om na svom maternjem jeziku, zbog čega su izumeli (ili su
pom ogli u kreiranju) posebno pismo koje će biti korišćeno zaprevod. Pismo je
dobilo naziv glagoljica, ali je vremenom naziv izmenjen u ćirilicu.
Ćirilica je, uz određene m inim alne izmene tokom vekova, postala nacio-
nalno pismo najrazličitijih grupacija Slovena, uključujući Ruse, Srbe, Bugare
1 Ukrajince. Novo pismo je izazvalo određene probleme i u hrišćanskoj crkvi,
zato što su pojedini verski lideri smatrali da se u crkvenim liturgijama može
koristiti isključivo latinski jezik.
Odakle uopšte potiče naziv ćirilica? Pismo je dobilo naziv po Ćirilu, kome
je pravo ime bilo Konstantin, ali je iz nepoznatnih razloga neposredno pred
sm rt dobio novo ime.

Bajka o čarobnoj ribi

Sećate li se priče o mladoj đevojci koja je imala zlu maćeju i ružne sestre,
bila odevena u krpe i morala da obavlja najteže kućne poslove, da bi se na kraju
udala za m om ka iz sna?
Naravno, svi su čuli za priču o Jeh-Sen. „O kome ?“ upitaćete. Ah, da, vi ste
pomislili da se radi o Pepeljugi. Sasvim norm alno, kada se zna da se osnovna

Ne ta k o m r a č n o d o b a m r a č n ja št v a 149
tema ove priče javlja u bajkama širom sveta, od Afrike, preko Engleske pa sve
do indijanskih plemena Severne Amerike.
Najstariju verziju ove priče prvi p u t je zabeležio kineski pisac i prikupljač
bajki po imenu Tuang Ceng-Si negde oko 850. n.e. U njegovoj verziji najbolja
prijateljica glavne junakinje je čarobna riba duga deset stopa, koja je živela u
obližnjoj reci. N a žalost, zla maćeha je saznala za ribu i ubila je. Jedan starac
je preporučio devojci da prikupi kosti ribe i da zamisli jednu želju. Jeh-Šen
je poželela da poseti zabavu, nakon čega su njene krpe ptetvorene u prelepu
odeću. Bežeći sa zabave nakon slučajnog susreta sa zlom maćehom, Jeh-Sen je
izgubila papuču.
Papuča je dospela do ruku najbogatijeg trgovca u čitavoj pokrajini, koji je
krenuo u potragu i... bla, bla, bla. Na kraju priče devojka se udala za trgovca,
dok su maćeha i polusestre poginule u odronu kamenja. U priči nema miša koji
peva, niti kočija od bundeve i ostalih dodataka. Ipak, to je i dalje lepa priča.

Slano božanstvo
Teško je poverovati, ali ljudi nisu oduvek imali perece u svojim ostavama.
Za njihov nastanak moram o zahvaliti nekoj lepo vaspitanoj deci i jednom do-
brodušnom m onahu iz sedmog veka.
Jedan monah-pekar je 610. godine pekao beskvasni hleb za Veliki post na
teritoriji današnje severne Italije, kada mu je palo na pam et da bi mogao po-
sebno da nagradi lokalnu decu koja su uspešno naučila molitve. Uzeo je parče
testa i izvio ga tako da podseća na ruke prekrštene na grudim a tokom moli-
tve. Zatim je ispekao tako dobijene deliće, dodelivši im naziv pretiola (latinski
izraz koji znači „mala.nagrada").
Sudeći prem a brojim umetničkim i literarnim delima u kojima se pominju,
perece su bile prilično popularne u (ne tako mračnom) dobu mračnjaštva. One
su postale simbol sreće i dugog života. Jedna ilustracija iz tog doba u crkvi Sve-
tog Bartolomeja, na primer, prikazuje
ovog sveca okruženog perecama.
— —NEMA ŠEĆERA? NEMA Perece su na početku šesnaestog
PRŽENOG? IVITO veka spasle Beč od invazije Turaka.
ZOVETE DIJETOM? Izgledalo je da Turci tajno kopaju
Šećer je bio veoma redak u sred- tunele ispod grada tokom noći. Ko-
njevekovnoj Evropi da je držan panje su primetili bečki pekari koji su
pod katancem. Životinjska mast radili treću smenu proizvodeći sveže
je obično korišćena samo za dobi- perece, tako da su blagovremenim
janje sapuna i sveća, kao i za pod- upozorenjem sprečili upad Turaka.
mazivanje osovina zaprežnih kola. Zahvalni kralj je pekarima dodelio
Zbog toga je većina hrane pripre- zaseban grb na kome je nacrtana pe-
mana kuvanjem, dok je prženje reca, koji brojni bečki pekari i danas
bilo veoma retko. drže ispred svojih radnji.

150 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 Velike podele
UZ PERECE...-------------------
Sudeći prem a dokum entu iz
doba dinastije Tang (nije poznato Oko 850. godine monasi iz pokra-
tačno vreme nastanka), koji je otkri- jine Kafa u Etiopiji počinju da kon-
zumiraju piće dobijeno od crvenih
ven u pećini D unhuang u kineskoj
bobica iz žbunja, kako bi ostali
provniciji Gansu oko 1900. godine,
budni. Priča kaže da su tajnu bo-
ljudi onoga vremena su bili prilično
bica saznali od nekog čuvara koza,
civilizovani kada bi došlo do razvo-
koji je primetio da su njegove ži-
da braka.
votinje postajale prilično živahne
D okum enat nosi naziv „Spora- nakon uzimanja tih bobica - koje
zumni odlazak žene“. Prema tekstu će kasnije postati poznate pod na-
dokumenta, ukoliko u braku dođe zivom kafa.
do nesuglasica ,,za supružnike je
bolje da se vrate svojim rođacima i
prethodnom načinu života“.
„Čovek reče: ,Želim da ti, moja žena, nakon razvoda očešljaš svoju prediv-
nu kosu, iscrtaš obrve, pokažeš svoju gracioznost i udaš se za čoveka visokog
društvenog položaja. Tako ćemo okončati naše neprijateljstvo i uzdržati se od
međusobnog vređanja. O d ovog m om enta ćemo živeti opušteno nakon raz-
dvajanja i uživaćemo u srećil „
Ponovna udaja bivše supruge će verovatno skinuti i obavezu alimentacije
sa njega.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Vruće oružje
Izmoreni petogodišnjom blokadom i napadim a arap-
skih snaga na prestonicu K onstantinopolj, vizantijska
mornarica je 677. godine u bici kod Sileuma, koja je vo-
đena u M ram ornom m oru na teritoriji današnje Turske,
na svetlo dana iznela novo i potpuno tajno oružje.
T oje bilo... nism opotpuno sigurnikako je to oružje izgledalo. Z nase samo
da je njegov izumitelj matematičar i tehničar po imenu Kalinikios, koji je go-
vorio grčki jezik. O n je bio hrišćanin ili Jevrejin, koji je napustio rodnu Siriju
nakon prodora Arapa. Njegov izum je bila jako zapaljiva tečnost koja je ispum-
pavana na neprijateljske brodove i trupe pom oću velikih sifona ugrađenih na
pramce vizantijskih brodova. Pri kontaktu sa morskom vodom tečnost bi se
očito zapalila, dok je gašenje takve vatre bilo izuzetno teško. Sastojci smeše ko-

Ne ta k o m r a č n o d o b a m r a č n ja št v a 151
joj je kasnije dodeljen naziv „grčka vatra“ čuvani su u strogoj tajnosti - tajnu su
znali samo vizantijski car i članovi Kalinikiosove porodice. Istoričari smatraju
da je to bila čudna smeša nafte, smole, sumpora, litijuma, kalijuma, m etalnog
natrijuma, kalcijum fosfida i petroleja.
Smeša je prvi p u t upotrebljena nekoliko godina pre bitke kod Silemuma,
ali je tek nakon ove bitke ona dobila status strašnogoružja. Arapska flotaje do-
živela poraz, tako da su Vizantinci nakon još jedne pobede na kopnu konačno
uspostavili mir u regionu koji je trajao skoro tri decenije.
Različite verzije zapaljive smeše pojavljivale su se i u drugim narodima.
Koristili su je čak i Arapi tokom krstaških pohoda. Zahvaljujući izuzetnoj
nestabilnosti, m eđutim , smeša je bila podjednako opasna kako za neprijatelja
tako i za korisnike, tako da je njena upotreba prestala do sredine petnaestog
veka.

Seljaci bez zemlje

Pojam feudalizam obično koristimo kada želimo da opišemo sistem vlasti
u Evropi u srednjem veku. Poput samog term ina srednji vek, tako je i term in
feudalizam postao predm et intenzivne rasprave među istoričarima. Pojedini
istoričari tvrde da sistem koji ovaj term in opisuje nije bio previše raširen, ili
da je postojao u toliko varijacija da se ne može koristiti kao opšti pojam za
ondašnji sistem vlasti.
Imajući u vidu prethodne opaske, daćemo opštu definiciju feudalizma:
V ladarim a p o p u t K arla Velikog bila je p o tre b n a p o drška b ro jn ih i
u ticajn ih plem ića. K raljevi su stoga plem ićim a na u p o tre b u davali odre-
đeno zem ljište da bi zauzvrat dobili ekonom sku, p o litičk u i vojnu po-
dršku. Plem ići su deo zem ljišta izdavali plem ićim a nižeg ranga i na taj
način obezbeđivali njihov u po d ršk u . Plem ići nižeg ranga su angažovali
km etove koji su obrađivali zem lju, a zauzvrat su dobijali m esto gde m ogu
da žive i hranu.
Kmetovi su uživali i zaštitu gospodara imanja u slučaju napada Vikinga ili
Mađara, ili bilo koje druge neprijateljski raspoložene grupacije. Svako je imao
svoje mesto u takvom sistemu, osim seljaka, koji su praktično bili u robovskom
položaju i čiji je rad održavao čitavu hijerarhiju.
Feudalni sistem nije bio zainteresovan previše za uspostavljanje centralizo-
vanog sistema vlasti, zato što su plemići vremenom zaključili da zemlja pripada
samo njima i da više nemaju nikakve obaveze prem a starom kralju.
Nakon pandemija kuge u šestom, sedmom i osmom veku i unapređenja
poljoprivrede, Evropljani su počeli da proizvode sve više hrane, uz znatno po-
većanje i samog nataliteta. D o 1000. godine broj stanovnika na kontinentu je
dostigao trideset pet miliona, uz istovremenu pojavu sve većih i sve brojnijih
gradova. Pojavljuju se i tržišta za razmenu viška proizvoda. Zemljoposednici će
zaključiti da im je jeftinije da iznajmljuju radnu snagu umesto da pružaju punu

152 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
podršku seljacima i njihovim familijama. Feudalni sistem je tako postepeno
ustupio mesto sistemu u kome se rad i usluge plaćaju novcem. Danas takav
sistem nazivamo kapitalizmom, mada se i sami često osećamo kao kmetovi ili
obični seljaci.

JEZIKOM BROJKI
0 korisna brojka čiju su namenu opisali
matematičari iz Indije negde između 500. i
900. godine; pozajmili su je Arapi, da bi je
kasnije podelili sa Evropljanima
1 ukupan broj žena koje su kao carice vladale kineskom
dinastijom Tang
2-10 procenat kandidata kojije položio ispitza administrativnu službu u
kineskoj dinastiji Tang
5 broj dnevnih molitvi kod pravih muslimana
15 godinaježena proroka Muhameda bila starija od svog muža
114 broj poglavlja, ili sura, u Kuranu
6 godina je bilo potrebno za izgradnju crkve Aja Sofija u
Konstantinopolju. (Završena je 537. godine. Njena kupola je visoka
180 stopa.)
6 udaraca bičem je, po preporuci svetog Kolumba, dobijao monah na
početku sedmog veka koji je falširao pri pevanju
24 broj godina vladavine Lea III, vjzantijskog cara koji je sprečio invaziju
Arapa u istočnu Evropu
34 broj godina vladavine Konstantina V, sina Lea III
260 broj dana u ceremonijalnoj godini Maja
289 broj godina vladavine dinastije Tang u Kini
48.900 broj pesama u OuanTang Shi (zbirkaTang pesama), koje je napisalo
oko 2300 autora
3000 broj potencijalnih pesnika koje je pogubio Huang Čan, vladar
dinastijeTang nakon pojave uvredljivih satiričnih stihova o načinu
njegove vladavine
70 broj biblioteka u mavarskom gradu Kordobi u osmom veku
50.000 procenjeni broj stanovnika Tikala, grada Maja, oko 800. godine
30.000 procenjeni broj stanovnika Londona oko 1200. godine

N e TAKO MRAČNO DOBA MRAČNja.ŠTVA 153

 42 visina, u inčima, franačkog kraija Pipina Malog
76 visina, u inčima, njegovog sina Karla Velikog
387.204 površina (kvadratnih stopa) Velike džamije Al-Mutavakil, izgrađene
u Samari između 848. i 852. (Nekoliko vekova to je bila najveća
džamija na svetu.)
3.000. 000broj radnika angažovanih na izgradnji Velikog kanala u periodu od
605. do 610. pod kineskom dinastijom Sui
1.000 .000 broj radnika koji su umrli tokom izgradnje kanala (uzroci su bili
različiti, od bolesti do neuhranjenosti)

154 S M E Š N A IS T O m jA SVETA
 UKRATKO
od većine ljudi pojam „stara vremena" izaziva asoci-

K jacije na vitezove, dvorove i O krugli sto. Naravno,

tu je i kralj A rtur sa svim onim što ga je kroz legendu pratilo (mada
se još uvek điskutuje da li je kralj A rtu r istorijska ličnost). Ipak, ovaj peri
poseduje i brojne druge karakteristike, pored uobičajenih viteških dvoboja,
dvorskih luda i izvlačenja mača iz kamena
Pravi kasni srednji vek obuhvata period od tri do četiri stotine godina, koji
povezuje period konfuzije nakon pada Rimskog carstva (poznat pod relativno
nepreciznim nazivom doba mračnjaštva) sa početkom renesanse i savremenog
doba. Srednji vek je period nastanka nekih izuzetno m oćnih imperija, kraja
drugih i nastanka i raspada trećih.
U posleđnju grupu spadaju i Mongoli, nomadski narod koji se javlja po-
četkom trinaestog veka pod vođstvom Džingis-kana, a zatim i Kublaj-kana.
M ongoli su stvorili jedno od najvećih carstava u istoriji ljudskog roda, koje je
prekrivalo najveći deo Rusije, centralne Azije i Kine - mada je već sredinom
četrnaestog veka otpočeo proces deintegracije ove imperije.
N ekada m oćno Vizantijsko carstvo toliko se smanjilo da se praktično svelo
na teritoriju grada K onstantinopolja. Pad K onstantinopolja pod otomanske
Turke 1453. godine označava nestanak poslednjeg traga i slave nekadašnjeg
Rimskog carstva.
U međuvremenu, muslimanski običaji i način život postaju dom inantni
na većem delu Srednjeg istoka, na Arabijskom poluostrvu i u severnoj Africi,
mada muslimani nisu predstavljali jedinstvenu silu. Turci Seldžuci, egipatski
M am eluđ i Sirijci pod kom andom velikog lidera Saladina vodili su ogorčene
borbe za kontrolu teritorija naseljenih muslimanima.
Veći deo indijskog potkontinenta bio je podeljen na manje, međusobno
zaraćene države sve do pojave jakog sultanata u Delhiju sredinom četrnaestog
veka. U Africi se javlja nekoliko uspešnih kraljevstava na teritorijama današ-
njeg Malija, Gane i Zimbabvea. U Novom svetu cvetaju civilizacije C im u u
Peruu, Tolteka u Meksiku, kao i plemena duž reke Misisipi i narod Anasazija u
Severnoj Americi. Istovremeno se iz prikrajka pojavljuju još moćnije grupacije,
kao što su Inke i Asteci.
Pored ratnih sukoba, praktično čitav Stari svet ima još jednu zajednički
crtu u ovom periodu: epidemije kuge koje su periodično pustošile teritoriju
Evrope od istoka do zapada, desetkujući njeno stanovništvo.
Ironično zvuči činjenica da su se epidemije kuge širile izuzetno brzo za-
hvaljujući razvoju u oblasti transporta i komunikacija među državama. Te pro-
mene su, sa druge strane, omogućene vojnim uspesima nom adskih grupacija
- posebno Mongola.
N omadska plem ena su osvojila teritorije koje su prevazilazile tradicional-
ne nacionalne granice, spajajući na taj način različite grupe, mada to spajanje
nije uvek dočekano dobrodošlicom . Sa spajanjem je intenzivirana i trgovina,
kao i razm ena ideja između grupa koje su se do tada držale uskih, lokalnih
granica. Sirenje otkrića p o p u t m agnetnog kompasa predstavljalo je neku vr-
stu okidačaza maštu Ijudi i zavek istraživanja koji je većbio izaugla, istorijski
gledano.
Već raširene i utem eljene religije, kao što su hrišćanstvo, budizam i
islam, dodatno su pospešile kreiranje novih veza izm eđu ljudi različitih
geografskih regiona. čak su i sukobi izm eđu tih religija, p o p u t sukoba hri-
šćana i m uslim ana za vrerne krstaških ratova, dovodili do većeg broja kon-
takata izm eđu različitih kultura, kao i do njihovog boljeg m eđusobnog
upoznavanja.
I pored toga što je čovek uvek bio spremniji da ubije svog komšiju umesto
da ga bolje upozna, svet je definitivno postao manji u ovom periodu.

KALENDAR DOGAĐAJA
1000. Tula, prestonica Toltečkog carstva, opljačkana je
i spaljena.
1015. Japanska baronica po imenu Šikibu Murasaki piše
Pripovetku o Gendžiju.
1016. Ujedinjenje Engleske, Norveške i Danske pod kraljem
Knutom.
1055. Turci Seldžuci osvajaju Bagdard i utvrđuju svoju
dominaciju u muslimanskom svetu.
1099. Krstaši hrišćani iz Evrope osvajaju Jerusalim.
1120. Anglosaksonski naučnik Valčer iz Malverna definiše
merenje geografske širine i dužine u stepenima, minutama i
sekundama.

Sm e š n a js t o r ija sv e ta
1150. U pr^stonici carstva Kmera (na teritoriji današnje
Kambodže) završava se izgradnja hinduističkog hram
AngkorVat.
1154. Na presto Engleske stupa Henri II, koji vlada i
većim delom Francuske.
1163. Početakizgradnjekatedrale Notr Dam u Parizu.
1187. Muslimanske snage pod vođstvom egipatskog vladara
Saladina ponovo osvajaju Jerusalim.
1200. Do tada nomadski narod Asteka ulazi u centralnu
meksičku dolinu.
1200. Narod Šona u južnoj Africi počinje da kopa zlato
i bakar.
1211. Mongolski vođa Džingis-kan napada Kinu, pripajajuči
jedan deo te zemlje svojoj rastučoj carevini.
1215. Englesko plemstvo primorava kralja Džona Laklanda da
potpišedokumenat pod nazivom Magna Carta, kojim se
reafirmišu lična prava i ograničava moć kralja.
1231. Japanski šogun Joricune zabranjuje roditeljima da
sopstvenu decu prodaju u roblje.
1259. Vojska kineske imperije Song koristi projektile ispaljene iz
cevi od bambusa u borbama protiv Mongola - prva upotreba
ličnog vatrenog oružja.
1274. Kineski imperator Kublaj-kan upućuje jake snage na
Japan, ali tajfun uništava najveći deo invazione flote.
1291. Muslimani osvajaju hrišćanski grad Akre u Svetoj zemlji,
označavajući time kraj krstaških ratova.
1300. godine Pleme Čimu osvaja preko 600 milja peruanske obale.

Sr e d n ji v ek 159
 ZAVRTIMO PLANETU

Evropa:
Kuga
Srednji vek obiluje dobrim, ali i lošim vestima za Evropu, mada su, da bu-
demo potpuno iskreni, Loše vesd bile su lošije nego što su dobre bile dobre.
Najveće zlo pojavilo se u trinaestom i četrnaestom veku, kada su zbog iznenad-
nih klimatskih prom ena nastupile godine sa nižom prosečnom tem peraturom
od uobičajene, što je dovelo do pojave gladi. I baš kada je izgledalo da su stvari
dotakle dno, javile su se epidemije kuge koje su izazvale sm rt velikog dela sta-
novništva, ali i potpuno beznađe među preživelima.
Drastičan pad populacije je doneo i neke dobre vesti (ukoliko se one uop-
šte tako mogu nazvati) za preživele: manje ljudi je istovremeno značilo i više
hrane, više zemlje i više građevinskog materijala. Pored toga, smanjena je i
konkurencija za posao, zbog čega je i
sam rad postao cenjeniji. Takvi uslovi
---------------- PRAVI MEKKOJ doprineli su većoj nezavisnosti onih
pojedinaca koji su posedovali neku
Godine 1040. jedan škotski lord
je ubio tadašnjeg kralja i preuzeo veštinu koja je bila tražena na tržištu.
njegov presto. Uzurpator je na Promene su izazvale i pojavu ra-
prestolu ostao do 1057. godine, znih strukovnih udruženja, putern
kada je sin njegovog prethodnika kojih su trgovci i različite zanatlije us-
osvetio svog oca. Ime uzurpatora postavljale zajednička pravila i uslove
je Magbet. U dalekoj budućnosti poslovanja, kreirajući na taj način je-
neko će napisati pozorišni komad dinstveni politički front.
o ovom događaju.
D obrih vesti je bilo i na polju po-
litike. Nakon kolapsa Rimske imperi-
je, Evropa je bila razdeljena na male
feudalne posede, ali u ovom periodu države su počele da objedinjuju sve veće
grupacije ljudi. Tim e je i život podanika postao stabilniji, prvenstveno zbog
bolje zaštite od eventualnih spoljašnjih pretnji.
Sveto rimsko carstvo (za koje je francuski filozof iz osamnaestog veka
Volter rekao da „nije bilo ni sveto, ni rimsko, ni carstvo") okupilo je u jednu
celinu teritoriju današnje Nemačke, Austrije, severne Italije i istočne Francu-
ske. Lideri ovog carstva nisu nasleđivali titu lu po rođenju, već ih je. biralo veće
plemića, čime je obezbeđen veći kvalitet vladara. Rimsko carstvo je ujedno
delovalo i kao kontrola moći hrišćanske crkve, ali je istovremeno bilo i zaštit-
nik te crkve.
Na početku drugog m ilenijum a, Francuska je uglavnom bila skoncen-
trisana u tri grada: Paris, O rlean i Lion. Teritorija Francuske je proširena

160 Sm e š n a is t o r ija sv e ta
u trinaestom veku p o d vladavinom
Filipa II Avgusta, dok je sredinom KOLIKO VREDE POREZI------
petnaestog veka francuska nacija Leofrik, erl od Mersije u Engleskoj,
definitivno oform ljena nakon po- očigledno je bio sklon šali. Godine
bede nad Engleskom u Stogodiš- 1040. on je obećao da će smanjiti
njem ratu. ionako visoke takse ukoliko njego-
U severozapadnoj Rusiji, Jaro- va supruga projaše naga ulicama
slav I je objedinio veliko kraljevstvo Koventrija. Ledi Godiva je pristala
sa sedištem u Kijevu. U gradu, koji na sporazum, dok je erl održao
je postao glavni centar trgovine iz- svoju reč.
m eđu Vizantije i Evrope, bilo je oko
četiri stotine crkava. D o kraja dvana-
estog veka, međutim , kraljevstvo je praktično nestalo, prvenstveno zbog me-
đusobnih sukoba Jaroslavljevih naslednika.
Sredinom jedanaestog veka norm anski vladar Vilijam I osvaja Englesku.
N orm ani su vladali Engleskom sye do 1399. godine, računajuči i vladavinu
Anžujaca, kojima je francuski bio maternji jezik.

Kina:
Od Songa, preko Juana do Minga
Dinastija Song, koja je oformljena pod militarističkim liderom Cao
K 'uangom 960. godine, reafirmisala je konfučijanske principe u sistemu vlasti,
uključujući i složen sistem provere znanja kandidata za upravne poslove. Time
je uspostavljeno ipoverenje n aro d au sistem vlasti, uz dodatno osećanje ponosa
osoba koje su obavljale administrativne poslove. Tim e je, barem za određeno
vreme, dobijen znatno efikasniji sistem vlasti.
Dinastija Song je uspostavilia povoljnu poslovnu i trgovinsku klimu. Nji-
hovi brodovi su dom inirali pom orskim rutam a širom Azije, uključujući i Per-
sijski zaliv. D o 1100. godine broj stanovnika pod ovom dinastijom narastao
je na 110 miliona, a u državi je bilo nekoliko gradova koji su bili veliki čak i
za današnje standarde. Njihova um etnost i kulutura izazivala je zavist širom
ondašnjeg sveta.
Uspešan razvoj je vremenom doveo do preteranog samozadovoljstva i ko-
rupcije praćene nekom petentnošću i
slabošću. Neprestani napadi nomad-
skih naroda sa zapada i istoka, koji TO SU SAMO SLOVA-----------------
su lagano grickali njenu teritoriju,
Oko 1045. godine kineski alhemi-
doveli su do sloma dinastije Song i
čar Pi Šeng izvajao je slova u glini,
pada pod vladavinu Kublaj-kana i
ispekao ih i postavio na gvozdenu
M ongola godine 1279.
ploču, kreirajući na taj način prvu
presu u istoriji.

Sr e d n ji v ek 161
------------------------- MASOVNA PROIZVODNJA PORCELANA
Kinezi su vekovima bili poznati po svojim dostignućima u oblasti umetno-
sti, ali većina naučnika smatra da je veština izrade porcelana dostigla svoj
zenit u vreme dinastije Song (960-1279).
Song porcelan je poznat po svojoj složenosti i inventivnosti, kao i po od-
merenoj primeni boja, Boja je obično nanošena tek nakon glaziranja, što
je porcelanu davalo drugačiji izgled. Širom carstva postojalo je na hiljade
peći i fabrika porcelana, mada se u ovom periodu posebno izdvajaju četiri
brenda: Ru, Guan, Ge, Ding i Jun.
Song porcelan je postao toliko popularan u drugim zemljama, tako da su
neke fabrike počele da koriste proizvodne trake i druge tehnike masovne
proizvodnje kako bi zadovoljile rastuću potražnju. A nas su učili da je takve
stvari izmislio Henri Ford.

Ičublaj-kan je odm ah uspostavio dinastiju Juan, koja je opstala sve do

1368. godine, kada je p o tp a la p o d dinastiju Ming. Pod dinastijom M ingčitava
zemlja je ponovo ujedinjena i stavljena p o d vladavinu Kineza prvi p u t nakon
nekoliko stotina godina.

Japan: borba šoguna za vlast

Japan je bio pod jakim uticajem Kine za vreme tzv. perioda Heian, tačnije
od 794. do 1185. godine Poput rane srednjevekovne Evrope, i Japan je bio
razdeljen na veliki broj malih, m eđusobno zavađenih država.
D o kraja jedanaestog veka, međucim, dva moćna aristokratska klana - Mi-
nam oto i Taira - postaju toliko m oćni da jednostavno potiskuju sve ostale gru-
pe. Svoje međusobne probleme ova
dva klana rešava na uobičajeni način
---------- NEŠTO DRUGAČIJI - borbom u kojoj pobedu odnosi klan
VITEZOVI... M inam oto.
Umesto vitezova, srednjevekovni Umesto da ukinu simboličnu
Japan je imao samuraje, profesio- i relativno nem oćnu poziciju cara,
nalne ratnike koji su obavljali po- klan M inam oto se odlučuje da vla-
licijske poslove za regionalne gos- da ,,u ime cara“. Lider klana dobija
podare. Ukoliko bismo se umesto titu lu šoguna, ili vojnog guvernera.
eurocentrične istorije orpedelili za Soguni iz klana M inam oto će vla-
japanocentričnu, kada govorimo dati Japanom sledećih četiri stotine
o srednjem veku, viteštvo bi bilo godina.
zamenjeno bušidom („način rat-
nika"), dok bi potragu za Svetim
gralom zamenio sepuku (ritualno
samoubistvo).

162 Sm e š n a is t o r ij a sveta
 Svet muslimana:
Kontrola trgovine i razbijanje krstaša
D o 1000. godine đeo svetapod dominacijom islama proširio se od Iberij-
skog poluostrva (Španija i Portugalija) do Malajskog poluostrva (jugoistočna
Azija).
O grom ne razdaljine su, međutim , đovele do stalnih borbi za dominacijom
među raznim muslimanskim grupama: Berberi u severnoj Africi, Mameluci u
Egiptu i Turci Seldžuci (kasnije otomanski Turci) u Maloj Aziji.
Bez obzira na mnogobrojne svađe i sukobe među različitim muslimanskim
frakcijama, zajednička odanost Alahu je znatno doprinela proširenju njiho-
voguticaja. M uslimani su postepeno osvojili kom pletnu teritoriju vizantijskog
carstva, ali su do sredine četrnaestog veka ovladali i većim delom indijskog
potkontinenta. Islamske snage u Africi kontrolisale su većinu severnog dela
kontinenta, uključujući i glavne trgovačke saobraćajnice preko Sahare kojima
su prevoženi robovi i zlato. Uz sve to, muslimani su imali dovoljno vremena

UKROTITELJ LAVOVA------------------:-----------------
Salah-al-din Jusuf ibn Ajub je bio čuveni vojni i građanski lider Arapa i ve-
rovatno najpoznatiji arapski ratnik u krstaškim ratovima. Na Zapadu je bio
poznatiji kao Saladin, što na arapskom znači„pravednost vere".
U julu 1187. godine Saladinove snage uništavaju najveći deo vojske krsta-
ša u bici kod Hatina, Palestina. Muslimanska vojska je povratila skoro sve
gradove (osim jednog ili dva) u Svetoj zemlji, koje su krštaši ranije osvojili.
U oktobru iste godine Saladin završava tromesečnu opsadu Jerusalima za-
uzimanjem grada, čime se završava osamdesetosmogodišnja kontrola hri-
šćana nad ovim delom sveta.
Saladinovi uspesi deluju kao udarac na celo hrišćanstvo, koje OtpočinjeTre-
ći krstaški pohod pod rukovodstvom engleskog kralja Ričarda I, poznatijim
pod imenom Lavlje Srce. Saladin i Ričard I su bili izuzetno hrabri borci i spo-
sobni vojni lideri, koji su gajili visoko međusobno poštovanje.
Prema ondašnjim dokumentima, Saladin je čak jednom ponudio ranjenom
Ričardu svog ličnog lekara, podarivši mu čak i konja kada je engleski kralj
ostao bez svoje životinje.
Godine 1192, pošto su krstaši povratili deo teritorije, ali bez Jerusalima, Sa-
ladin i Ričard I sklapaju primirje. U skladu sa dogovorom Jerusalim i dalje
ostaje u muslimanskim rukama, ali hrišćanski hodočasnici slobodno mogu
ulaziti u njega.
Saladin je preminuo u Damasku u martu 1193. godine, neposredno posle
Ričardovog povratka u Evropu.

Sr e d n ji v ek 163
i snaga za borbu sa hrišćanskom Evropom u krstaškim ratovima, u kojima su
odneli pobede u većini bitaka.

Vizantijsko carstvo:
Konstantinopolj će uvekbitinaš...
Podanici vizantijskog carstva su jedanaesti vek započeli u prilično dobrom
stanju. N iz careva poreklom iz Makedonije obezbedio je stabilnost imperije,
smirio Bugare i ostale slovenske susede, uz dodatno proširenje granica do onih
teritorija koje su nekada predstavljale istočnu polovinu Rimskog carstva.
Vizantija je zadržala poziciju umetničkog, kulturnog i naučnog centra
čak i u teškim vremenima. N jena ekonomija je i dalje bila snažna, zahvaljujući
povoljnom položaju na raskršću trgovačkih puteva između istoka i zapada i
samostalnoj proizvodnji velikog broja dobara. Zlatni vizantijski novac, bezant,
postao je standardna valuta u m editeranskom basenu.
Ipak, Vizantija je, poput rimskih
---------------:------CAE... ŠTA? prethodnika, trpela posledice nesreć-
ne kombinacije unutrašnjih slabosti i
Preovlađujuća politička ideologija spoljnih pretnji. N akon sm rti Vasilija
Vizantijskog carstva predviđala je II 1025. godine, poslednjeg vladara
dominaciju države nad crkvom.Ta- poreklom iz Makedonije, na vizantij-
kva dominacija se nazivala caesaro-
skom tronu će se u narednih pedeset
papism (cezaropapizama). Zaista.
šest godina prom eniti čak trinaest
vladara.
Na zapadu su normanske snage preuzele poslednja uporišta Vizantije u
Italiji. Istovremeno, na istoku su Turci Seldžuci, dom inantna snaga u musli-
manskom svetu, predstavljali stalnu pretnju. Zahvaljujući raskolu rimske crkve
i istočne ortodoksne crkve u IConstantinopolju, Vizantija nije mogla očekivati
pom oć od hrišćanske Evrope u borbi sa muslimanima.
Krstaški pohodi čak nisu ni odgovarali Vizantiji, zato što su armije sa za-
pada želele da se usput dočepaju i bogatstva same carevine. U svom C etvrtom
pohodu krstaši su pored ,,oslobođenja“ Svete zemlje bili zainteresovani i za
osvajanje K onstantinopolja (to su i uradili 1204. godine). N akon toga gradom
će upravljati carevi sa zapada sve do 1261. godine.
U tom periodu Vizantijsko carstvo je izdeljeno na nezavisne gradove-dr-
žave. G odine 1347. C rna sm rt donosi pustoš K onstantinopolju; grad počinje
daplaća danak Turcima oko 1370. godine, a2 9 . maja 1453. konačno pad ap o d
tursku vlast.
Veliki broj istoričara smatra da pad Konstantinopolja predstavlja i konačni
raskid sa dobom klasike. Ovaj događaj se može tretirati i kao kraj srednjeg veka
i početak savremenog doba.

164 S M E Š N A IS T O R IJ A S V E T A
 Amerika:
Pobednik u takmičenjuza carstvo meseca
Kao i u Starom svetu, i u Americi su se pojavljivale, razvijale i nestajale
brojne dom inantne kulture, mada su se one ređe vremenski preklapale.
U Južnoj Americi narod C im u počinje da primenjuje napredne tehnike
navodnjavanja, uspostavljajući prilično impresivno carstvo duž obala današ-
njeg Perua. Do kraja četrnaestog veka, međutim , Čim u ustupaju mesto jednoj
još moćnijoj grupaciji - narodu Inka.
Tolteci su u Meksiku, u blizini Centralne doline, izgradili impresivnu
prestonicu pod nazivom Tula. Toltečko carstvo bilo je zasnovano na krađi i
otimačini na račun susednih grupacija, što i nije neka pouzdana osnova za ra-
zvoj ekonomije. D o početka trinaestog veka Tolteci gube na značaju i umesto
njih dolaze „neki novi klinci", Asteci. Asteci su svoj uspešan pohod započeli
kao najamnici kod drugih grupa koje su naseljavale to područje, da bi na kraju
izgradili veliku društvenu zajednicu koja će dom inirati centralnim Meksikom
sve do dolaska Evropljana početkom šesnaestog veka.
U onom delu Severne Amerike koji je danas poznat pod nazivom Srednji
Zapad, grupa "stanovnika Misisipija" pronalazi plodno zemljište i otpočinje
karijeru uspešnih poljoprivrednika i trgovaca. Njihov uspon je trajao sve do
sredine trinaestogveka, kadasu ekološki potresi izazvani pohlepnim odnosom
prem a zemlji izazvali njihov krah.

POZDRAV KAHOKIJI-----------------------------------
Zahvaljujući uspešnom gajenju kukuruza, plemena u dolini reke Misisipi
osnivaju naselje u slivu reka Misisipi, Misuri i llinois, na plodnom i vodoplav-
nom tlu „američke depresije". Naselje dobija naziv Kahokija i pokriva oko
šest kvadratnih milja, sa trideset hiljada stanovnika na vrhuncu svoje moći.
Gradom je dominirao trg površine pedeset jutara, okružen drvenim palisa-
dama sa nizom osmatračnica. U gradu je bilo izgrađeno preko stotinu ze-
mljanih humki, na kojima su postavljani stambeni, religijski i astronomski
objekti. Najveća od njih, koja je kasnije dobila naziv Monkova humka, bila je
dugačka hiijadu, široka sedam do osam stotina i visoka sto stopa.
Trgovačke rute Kahokije dopirale su čak do Stenovitih planina na zapadu i
do Atlantika na istoku. Na vrhuncu svog razvoja Kahokija je verovatno bila
najveći grad Severne Amerike (sve do razvoja Filadelfije oko 1800. godine).
Oko 1300. godine Kahokija je potpuno napuštena. Naučnici još uvek ne
znaju pravi razlog, mada brojne teorije pominju političku nestabilnost, ali i
iscrpljenost i/ili zagađenje prirodnih resursa poput šume i vodotokova.

Sr e d n ji v e k 165
 N a negostoljubivom terenu jugozapada pojavilo se pleme Anasazi, sa izu-
zetnim građevinama uklesanim u strme litice stena. O ni su primenjivali na-
predne poljoprivredne tehnike, uključujući i navodnjavanje, tako da su mogli
prehraniti znatno više stanovnika u odnosu na prirodne kapacitete samog te-
rena. Ipak, priroda je i ovde na kraju odnela pobedu, baš kao i na severu među
stanovnicima Misisipija. Pleme Anasazija je praktično nestalo u trinaestom
veku.

Borba za krunu
Đošao je, video je i osvojio je Engelsku
Kada je Edvard Ispovednik konačno unovčio svoje čipove u januaru
1066. godine, nakon dvadesettrogodišnje vladavine Engleskom, nije se
znalo ko će naslediti presto. K andidata je, međutim , bilo i to najmanje
trojica: H arold Godvinson, Edvardov pašenog, Vilijam, normandijski
vojvoda i H arald H ardrada, kralj Norveške.
Trojica pretendenata su veoma brzo prihvatili uobičajen m etod za
rešavanje takvih problem a u jedanaestom veku: rat. Sukob je prvo izbio
između H ardrade i Harolda. Ha-
rold je odneo pobedu u bici kod
---- ISTORIJA NATAPISERIJI Stam ford Bridža u blizini Jorka,
Istorija borbi Vilijama Osvajača za gde je pobijen veći deo H ardrado-
englesku krunu zabeležena je na ve vojske, nakon čega je preduzeo
neobičan način: na tapiseriji di- mere za odm or i oporavak sopstve-
menzija 230x20 inča pod nazivom n ih ttupa,
Bayeux Tapestry. Na tapiseriji se O dm or, medutim , nije trajao
nalazi više stotina scena iz bitaka, dugo. Nekoliko dana nakon bit-
koje su poređane u nizu. Pretpo- ke kod Stam fotd Bridža, Vilijam,
stavlja se da je izradu tapiserije vojvoda o d Normandije, iskrcava
naručio Vilijamov polubrat. Pošto svoje trupe na južnim obalama En-
su istoriju uvek pisali pobednici, gleske, u blizini Hastingsa, H arold
pretpostavlja se da je na tapiseriji je odm ah krenuo ka jugu, tako da
prikazana Vilijamova verzija čitave
je 14. okcobra đošlo do s'udara dve
sage.
vojske.
Sukob je bio žestok i trajao je
čitav dan, ali su na kraju Vilijamovi
strelci i njegova konjica odneli prevagu. H arold je ubijen, dok je Vilijam
nastavio p u t ka Londonu. Krunisanje Vilijama kao kralja Engleske obav-
Ijeno je na Božić 1066. godine.

166 S M B Š N A IS T O R IJ A SVE TA
 Kraljica - automat
O n a je b ila je d n a o d najm oćnijihženadvanaestogveka- uz to je ip ro -
živela oko četiri petine tog stoleća. Eleonora Akvitanska je bila supruga
francuskog kralja, a zatim i engleskog. Trojica njenih sinova - Ričard I,
D žon Lakland (Jovan bez Zemlje) i H enri III - postali su kraljevi Engle-
ske, dok su se dve ćerke udale za i/ili rodile kraljeve i careve. Učestvovala jtf
u krstaškim pohodim a, a zaslužna je i za uvođenje pravila lepog ponašanja
i porast popularnosti trubadura.
Pored toga, doživela je osamdeset drugu godinu, što je bilo retkost u
dvanaestom veku, posebno kada se ima u vidu tem po kojim je živela.
Eleonora je bila najstarija ćerka vojvode od Akvitanije, velikog i ne-
zavisnogvojvodstva u jugozapadnoj Francuskoj. U petnaestoj godini, na-
kon očeve smrti, postala je naslednica čitavog vojvođstva, a time i pogod-
na udavača. To je verovatno i objašnjenje njene udaje za francuskogkrajla
Luja V II godine 1137.
Cetiri godine kasnije Eleonora šalje oko hiljadu svojih vazala u borbu
u okviru Drugog krstaškog pohoda - ali sa njima polazi i ona, zajedno sa još
tri stotine žena. Mada žene nisu učestvovale neposredno u borbama, Eleo-
nora je stigla do Konstantinopolja i Antiohije. Prisustvo žena je, međutim,
toliko uznemirilo muške lidere da je zabranjeno bilo kakvo dalje mešanje
žena u ove pohode. (Postoje glasine koje govore da je Eleonora koketirala
sa svojim rodakom Rejmondom, koji je kao princ živeo u Antiohiji.)
G odine 1152. Eleonora 1Luj uspevaju da prekinu svoj brak u kome nije
bilo Ijubavi, ubeđujući crkvene zvaničnike da taj brak nije održiv zato što su
oni dalji rođaci. Nakon razvoda EJeonora nije dugo ostala sama. Nepuna
dva meseca kasnije ona se udala za engleskogkralja Henrija II, čime je taj par
ostvario kontrolu nad čitavom Engleskom i nad većim delom Francuske.

Pitam se kako se iz njihovog odnosa može izroditi išta pozitivno?

- Retoričko pitanje Džeralda od Velsa, pesnika iz dvanaestog
veka, o sklapanju braka između Eleonore i Henrija II, povodom
glasina da je Eleonora spavala i sa svojim svekrom

Kada nije bila zauzeta brigom o deci koje je izrodila H enriju (ukupno
osmoro), Eleonora je većinu vremena provodila u sopstvenom ktaljevstvu
u Akvitaniji. Njen dvor u Poatjeu je postao meka za trubadure i pesnike,
ali i izvorište etikecije i dvorskih manira.
Kada su njeni sinovi digli pobunu protiv Henrija, Eleonora je stala
na njihovu stranu, tako da je H enri smestio svoju suprugu u kućni pri-
tvor - koji je trajao šesnaest godina. G odine 1189. H e n rije u m ro ; presto

Sr e d n ji v ek 167
 je nasledio Ričard, koji je oslobodio svoju majku i postavio je za kraljicu
kada je on krenuo u Treći krstaški pohod.
Kada je Ričard zarobljen radi otkupa, Eleonora je prikupila novac za
njegovo izbavljenje. Nakon Ričardove smrti ona je pomogla svom drugom
sinu D žonu da zauzme presto. Pored toga, uredila je brak svoje praunuke
sa praunukom njenog prvog supruga, Luja VII. Sve u svemu, Eleonora je
bila jedna veoma požrtvovana majka sve do povlačenja u jednu opatiju u
Francuskoj, gđe je 1204. godine umrla i gde je i sahranjena. Eleonora je
nadživela šestoro, od ukupno osmoro svoje dece.

TENDENCIJE RAZVOJA:
U SPO N IIPAD O VI

Čimu: uspott
Jedna od najuspešnijih zajednica Južne Amerike u periodu pre dolaska Ko-
lumba, Cimu, retko se pom inje u istorijskim knjigama, zato što je nestala pre
dolaska Evropljana na teritoriju Novog sveta. Ipak, tokom većeg dela srednjeg
veka ovaj narod je bio u stalnom usponu.
C im u kultura, koja je prvenstveno bila okrenuta poljoprivredi, svoj uspon
ostvarila je u dolini reke Moča u severnom Peruu. Zahvaljujući izuzetnoj ve-
štini u izgradnji sistema za navodnjavanje oblasti koja je bila (i danas je) pre-
težno pustinjskog karaktera, C im u narod je uspeo da izgradi krupnu imperiju.
Pripadnici C im u zajeđnice su povezivali reke izgradnjom kanala čija je dužina
prevazilazila peđeset milja. Sistem navodnjavanja je omogućavao proizvodnju
dovoljnih količina hrane za opstanak prilično brojne populacije. Prestonica
imperije bio je grad Can Can, koji je bio smešten na severnim obalama Perua.
G rad je imao površinu od četrdeset kvadratnih milja, dok je na vrhuncu moći
imao preko pedeset hiljada stanovnika, udobno smeštenih iza zidova od cigala
i ćerpiča debljine i do deset stopa u osnovi i visine do trideset stopa.
D ruštvo C im ua je bilo podeljeno striktno na klase, ali su žene u ovoj za-
jednici uživale imale potpuno jednaka prava kao i muškarci. Karakterističan
je i njihov pozitivan odnos prem a starijim osobama: ukoliko ste imali sreće
da doživite šezdesetu godinu, bili ste oslobođeni plaćanja bilo kakvih poreza,
kao i obaveze služenja u vojsci. O dnos prema kriminalcima nije bio tako blag:
osuđenici su najčešće spaljivani živi.
Početkom drugog milenijuma narod Čim ua počinje da proširuje svoje uti-
cajne sfere dužperuanske obale. D o 1400. godine oni već kontrolišu oko šest sto-
tina milja obale. Ipak, njihov najveći doprinos - sistem za navodnjavanje - postao

168 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
je i glavna smetnja kada su ih napale Inke oko 1460. godine. Inke su poremetile
rad ovog sistema u toj meri da narod Cimua više nije mogao da opstane. Nakon
toga, Inke su od svojih prethodnika preuzele vodeću ulogu u toj oblasti.

Mongoli: uspon na sve strane

Ukoliko su Mongoli imali bilo kakav m oto, on je verovatno glasio: „Uzmi
oružje, putujemo?

Najveće zadovoljstvoje kada porazite neprijatelja i krenete u poteru za nji-

ma, kada otmete njihovo bogatstvo i vidite one koji su im dragi zalivene su-
zama, kada uzjašete njihove konje i uzmete u naručje njihove žene i ćerke.
- Džingis-kan

M ongoli su svoju sagu započeli kao nomadska grupa u istočim delovima

centralne Azije. O ni su bili odani prvenstveno svojim bliskim rođacima, tako
da ih je bilo veoma teško ujediniti, bez obzira na izuzetnu hrabrost i veštinu
koju su pokazivali u borbi.

„BOŽANSKIVETROVI" ĆE DANAS DRŽATI MONGOLE

NA ODSTOJANJU-----------------------------------
Mada su do 1274. godine pokorili veliki deo Evrope i Azije, Mongoli još uvek
nisu bili zadovoljni, tako da su svoju pažnju usmerili na japanska ostrva.
Krajem 1274. godine Kublaj-kan je pripremio vojsku od četrdeset hiljada
Mongola i Koreanaca, koje je smestio na devet stotina brodova. Nakon po-
četnihuspeha u invaziji nastupilaje veoma snažna oluja kojaje uništila deo
flote. Demoralisane invazione snage su se nakon toga povukle.
Godine 1281. organizovan je novi pokušaj invazije na Japan. Kublaj-kan je
ovoga puta prikupio 140.000 boraca i preko 4000 brodova. Napadači su
ponovo imali uspeha u borbama sa malobrojnijim braniocima. Ali, i ovoga
puta se pojavio veoma jak tajfun, koji je za dva dana uništio veći deo mon-
golsko-koreanske flote. Oluja je primorala napadače na povlačenje, dok je
jedan deo invazionih snaga koji nije uspeo da se povuče ubijen ili zarobljen.
Smrt je sprečila treći pokušaj Kublaj-kana, tako da su Japanci ostali nepokore-
ni sve do sredine dvadesetog veka, odnosno do kraja Drugog svetskog rata.
Šta je sa tajfunima koji su pokazali izuzetnu snagu u borbi sa Kublajevim
trupama? Oni su nazvani kamikaze („božanski vetrovi") i p.redstavljali su
glavni dokaz da seJapanci nalaze pod zaštitom bogova.

Sr e d n ji vek 169
 Takva shvatanja počela su da se menjaju u drugoj polovini dvanaestog
veka, nakon pojave čoveka po imenu Temudžin. Temudžin je imao siromašno
i naporno detinjstvo, ali je zahvaljujuči izuzetnoj hrabrosti u borbi i vrhunskoj
veštini diplomatije u mongolskom stilu brzo stekao veliku moć. Diplomatija
se prvenstveno sastojala u ugovaranju saveza koji bi zatim bili izigrani kada bi
se pojavila bolja prilika.
D o 1206. Temudžin je ujedinio mongolska plemena u jedinstvenu konfede-
raciju, koja mu je dodelila naziv Džingis-kan, ili ,,car svih ljuđi“. Džingis je veoma
brzo oformio relativno malu, ali izuzetno brzu vojsku vrhunskih jahača i streliča-
ra, koji su mogli preći i šezdeset milja dnevno radi postizanja efekta iznenađenja.
M ongolska taktika je bila prilično jednostavna: oni su bili velikodušni pre-
ma protivnicim a koji bi se predali bez borbe, ali su zato bili okrutni prema
onim a koji bi izabrali borbu. Pod vođstvom Džingis-kana M ongoli su osvojili
centralnu Aziju, severnu Kinu i Persiju.
Osvajanja nisu obustavljena ni nakon Džingisove smrti 1227. godine. Na-
kon toga mongolskom carstvu je pridružen veći deo današnje Rusije i ostatak
Kine. Mongolsko carstvo je postalo toliko veliko da je na kraju bilo pođeljeno
na četiri regionalna kraljevstva, pri čemu je svako kraljevstvo imalo svogkana.
Državna administracija nije bila jača strana Mongola, ali su oni bili do-
voljno m udri da prihvate službenike koji su pripadali pokorenim narodima.
Isto su učinili i sa nadarenim umetnicima, koje su čak prebacivali u one delove
carevine gde su bili neophodni. Bili su prilično tolerantni kada je u pitanju
religija, a podsticali su i trgovinu.
D o sredine četrnaestog veka mongolsko carstvo je prilično oslabilo, prven-
stveno zbog nedostatka pravog vođe, ali i zbog kuge. Poslednji uspešni vođa
carstva bio je nomadski Turčin po im enu Tamerlan (Tim ur), koji je pokušao
da oponaša Džingis-kana. U drugoj polovini ovog veka Tamerlanova vojska
osvojila je veći deo Avganistana, Persije i Indije. N akon njegove sm rti 1405.
godine, Mongolsko carstvo (tačnije carstva) je definitivno bilo ugašeno.

Krstaši: pad
Skotski istoričar i filozof iz osamnaestog veka David H jum označio je kr-
staše kao „najistaknutiji i najtrajniji spom enik ljudskoj gluposti koji se ikada
pojavio". Smela tvrdnja o kojoj bi se moralo prodiskutovati.
Sa stanovišta srednjevekovnog hrišćanstva, papa Urban II je 1095. godine
pokrenuo krstaške pohode sa plem enitim ciljem: osloboditi Svetu zemlju od
Turaka Seldžuka koji su ometali hodočasnike.
Evropljani i hriščani su na poziv odgovorili sa oduševljenjem, tako da je
na kraju Prvog krstaškog pohoda godine 1099. oslobođen Jerusalim. Hrišćani
su oslobođenje grada proslavili pokoljem svih zarobljenih napadača. Većina
krstaša se nakon pobede vratila u Evropu, dok su oni koji su ostali izgradili
ogromne zamkove i uspostavili brojna mini-kraljevstva u ovoj oblasti.

170 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 ČETIRI NEOBIČNE PRIČE 0 KRSTAŠIMA---------------------------
1. Petar Pustinjak. Francuski sveštenik koji je imao silnih muka pri pokušaju da
poseti Svetu zemlju i regrutuje dobrovoljce za tzv. „seljački krstaški pohod",
koji je bio deo Prvog krstaškog pohoda. Već na putu prema Svetoj zemlji 1096.
godine Petar Pustinjakje izgubio 25 procenata svojih snaga.Većinu preosta-
lih snaga pobili suTurci dokje Petar lutao unaokolo. Petar je pokušao da po-
begne kada je zajedno sa svojim krstašima opkoljen od strane muslimana u
gradu Antiohiji, ali je nakon neuspeha ubedio krstaše da krenu u protivnapad.
Protivnapad je bio neuspešan, tako da su Turci veoma brzo pobili skoro sve
‘ ■ preostale krstaše. Nakon osvajanja Jerusalima Petar se vratio u Evropu.
2. Volter„bez dinara". Francuski vitez čije ime ne odražava pravo imovno
stanje. Ime je dobio kada su istoričari pogrešno preveli francusko prezime
Sans Avoir 'kao„bez sredstava za život", umesto kao referencu na dolinu
Avoir. Bez obzira na to, Volter je uz Petra Pustinjaka bio jedan od vođa se-
Ijačkog krstaškog pohoda, koji je komandovao snagama u borbi u kojoj Su
pobijeni skoro svi krstaši (uključujući i Voltera).
3. „Guščji" krstaški pohod. Prema jevrejskim istoričarima, fanatična grupa
germanskih seljakazaključila je 1096.godinedajeguska biće kojeje blago-
sloveno od strane Boga. Ubeđeni u njenu božansku moć, oni su neko Vreme
išli za guskom, napadajući i ubijajući usput sve Jevreje na koje bi naišli.
4. Dečji krstaški pohod. Negde oko 1212. godine teritorijom Nemačke i
Francuske tumarale su velike grupe siromašnih Ijudi. Među stanovnicima
se, međutim, proneo glas da su to hiljade dece koje idu ka Svetoj zemlji.
Bez obzira što se verovatno radi o besciljnom lutanju sirotinje, u Marseju
■ se zaista pojavila veća grupa dece koja je tražila put ka Svetoj zemlji. Većina
njih je prodata kao roblje u severnoj Africi.

G odine 1146. nekoliko evropskih vladara pokreće Drugi krstaški pohod,

pod izgovorom da žele da povrate nekoliko hrišćanskih gradova u Svetoj ze-
mlji. Krstaši su došli do Konstantinopolja pljačkajući i paleći, nakon čega su uz
manje ili veće probleme nastavili turneju preko Male Azije, da bi u Damasku
doživeli poraz u kome je uništen veći deo njihove vojske.
M uslimani pod vođstvom Saladina ponovo osvajaju Jerusalim godine
1187. To će pokrenuti Treći krstaški pohod, u kome će se Saladinu suprotsta-
viti engleski kralj Ričard I Lavlje Srce. Sukob dve vojske je praktično završen
bez pobednika, nakon čega su muslimani dozvolili hrišćanskim hodočasnici-
ma ulazak u Sveti grad.
Nezadovoljan ishodom 1-1-1 papa Inoćentije III godine 1198. pokreće i
C etvrti krstaški pohod. Ovaj pohod je ostao upamćen kao beščasni, zahvalju-
jući masovnom pokolju na hiljade nevinih Jevreja i pljački Konstantinopolja,
koji čak nije ni pripadao muslimanima, već istočnoj ortodoksnoj crkvi.

Sr e d n ji v ek 171
 Bilo je još nekoliko neodlučnih i neinteligentnih pokušaja hrišćana da
povrate Svetu zemlju, ali 1291. godine u ruke muslimana pada i poslednje
hrišćansko uporište, čime je konačno završen neuspešni krstaški pohod koji je
odneo na stotine hiljada života.

Londori: pomak ka usponu

Svi veći svetski gradovi prošli su kroz nekoliko tam nih perioda u svojoj
istoriji. London je takvo iskustvo imao 1348-1349, kada je C rna sm rt odnela
preko 25 procenata stanovništva.
Ipak, grad je znatno napredovao
--------------ČUDOTVORNAHRANA tokom srednjeg veka. Vilijam Osva-
jač je proglasio London prestonicom
Beli hleb je bio najtraženija vrsta normanskih kraljeva, izgradivši ujed-
hleba u srednjem veku, zato što je no prvu verziju London tauera. U pe-
pravljen od najfinijeg brašna, tako riodu od 1050. do 1300. godine duž
da je postojala minimalna verovat- Temze su izrađeni kejovi radi prošire-
noća da će se u njemu naći prljav-
nja izlaza na more, čime je povećan i
ština i ostale gluposti.
značaj grada kao trgovačkog centra.
G odine 1176. otpočela je izgradnja
kamenog mosta preko Temze, koji je završen tek nakon trideset godina. U peri-
odu od 1245. do 1269. izvršena je i rekonstrukcija impresivne zgrade Vestmin-
sterske opatije.
G odine 1085. London je imao oko deset hiljada stanovnika. D o 1200. go-
dine taj broj je narastao na trideset hiljada, dok je samo sto godina kasnije u
gradu bilo osamdeset hiljada. G rad je u početku razvijan u dva odvojena dela:
Vestminster, gde je bila smeštena vlast, i G rad London, koji je bio komercijalni
centar. Ova dva dela su vremenom srasla u jedan.
Naravno, kuga nije bila jedini problem sa kojim se grad suočavao. Godine
1087. veliki požar uništava najveći deo grada. Poučeni iskustvom iz ove kata-
strofe, stanovnici počinju da grade objekte sa kamenim zidovima, dok umesto
trske kao krovne prostirke koriste crep. Ipak, vatra i dalje predstavlja veliku
pretnju za grad, prvenstveno zahvaljujući uzanim i krivudavim ulicama. Sta-
novništvo je opterećivao i problem zagađenja vazduha, zato što su u gradu tro-
šene ogromne količine uglja slabog kvaliteta.
I pored svih problema, grad je nudio obilje poslovnih mogućnosti, između
ostalog zahvaljujući i stotini trgovačkih esnafa koji su bili značajan politički
faktor, sajakim uticajem ugradskoj vlasti. L ondonje idanas, u dvadeset prvom
veku, jedan od najvećih gradova u svetu.

Odnosi crkva-država: pad

Osetljivi odnosi između crkve i države bili su jedno od najvažnijih pita-
nja srednjevekovne politike, naročito u Evropi. Sa usavršavanjem političkih

172 Sm e š n a is t o r ij a sveta
sistema i nacionalnih država, vladari su sve otvorenije izražavali sekularizam
u svojim aktivnostima.
Usled toga je došlo do narušavanja partnerstva između sekularnih poli-
tičara i crkve, koje je postojalo samo u simboličnoj formi: odobrenje crkve je
donosilo legitimitet aktivnostima vladara, dok je crkvi bila potrebna podrška
vojnih resursa u obavljanju sveštenskih aktivnosti.
D o prvog otvorenog sukoba interesa došlo je krajem jedanaestog veka,
kada je papa G rgur V II tražio od Henrija IV, vladara Svetog rimskog carstva
(koje jepraktično obuhvatalo teritoriju Nemačke, Austrije i deo severne Itali-
je), da prestane samostalno da postavlja biskupe i druge crkvene zvaničnike.
Izbor crkvenih funkcionera je bio značajan instrum ent u rukam a Henrija i
drugih vladara, zato što su na taj način obezbeđivali podršku lokalnih religij-
skih lidera za svoje aktivnosti.
H enri je reagovao tako što je nagovorio svoje biskupe da traže ostavku
pape; papa G rgur je zauzvrat ekskomunicirao Henrija 1077. godine. D a bi
sprečio pobunu potčinjenih prinčeva, H enri je morao da se izvini papi - i to
klečeći u snegu izvan dvora ispred pape i ljubeći njegova stopala.
To je bio prilično ponižavajući potez za jednog vladara, tako da je H en-
ri uskoro povukao svoje izvinjenje - nakon čega je ponovo ekskomuniciran.
Ovoga puta je, međutim , organizovao pohod u kome je zauzeo Rim. Papa Gr-
gur je unajmio norm anskog lidera Roberta „Snalažljivog" Gviskara da izbaci
Henrija iz grada. Gviskar je to i uradio, uz pom oć vojske koja je bila sastavljena
pretežno od Saracena.
N akon pobede, Gviskarova vojska je provela nekoliko dana u pljački grada
pre nego što je papa ponovo ušao u njega.
Rasprave oko postavljanja crkvenih zvaničnika nastavljene su i nakon smr-
ti Grgura i Henrija. G odine 1122. problem je rešen potpisivanjem Vormskog
konkordata, koji je predstavljao kompromis zavađenih strana.
Ipak, odnosi između crkve i države i dalje nisu bili trajno rešeni. Krajem
trinaestog veka izbor cara više nije u nadležnosti pape, već pada u nadležnost
veća prinčeva. D o kraja četrnaestog veka i sama crkva doživljava velike unutraš-
nje podele tako da su 1378. godine izabrana dvojicapapa, jedan u Francuskoj i
jedan u Rimu. Ove frakcije su ponovo ujedinjene tek 1417. godine.

Prepusti sedište pcipe nekom drugom, nekom ko neće sprovoditi

nasilje pod velom religije, već će propovedati istinsku doktrinu
svetog Petra. Ja, Henri, kralj po milosti božjoj, sa svim našim bi-
skupima, kažem „Siđi, siđi, kako bi bio večno proklet!"
- Henri IV, u pismu papi Grguru VII godine 1077, nakon Grgu-
rovog zahteva da kralj prekine sa samostalnim imenovanjem
crkvenih zvaničnika

S r e d n ji v ek 173
 Srednjevekovna literatura
Poezija: rubaije
To je verovatno najpoznatija poezija na svetu; to su najpopularniji
istoenjački stihovi na Zapadu: celokupni opus obuhvata preko hiljadu
pesama dužine četiri stiha - tzv. katrene, u kojima postoji rima između
prvog, drugog i četvrtog stiha.
Ove pesme su poznate i p o d nazivom rubaije (arapski naziv za katren)
O m ara Hajama. Ipak, Hajam je ostao upamćen prvenstveno kao jedan od
najuspešnijih naučnika srednjevekovne Turske - ne kao pesnik.
Hajam je rođen u Persiji 1044. godine. Život je proveo sastavljajući
kalendare, izračunavajući tačno trajanje solarne godine i otkrivajući meto-
de za geometrijsko rešavanje kubnih jednačina. Umro je 1 132. godine.
G odine 1859. britanski istoričar po im enu Edvard Ficdžerald prevodi
i objavljuje deo pesama za koje se pretpostavlja da potiču iz pera čuve-
nog naučnika. T i stihovi brzo stiču popularnost širom sveta. Evo jednog
primera:

Kažu: biće raja, biće rajskih seka,

biće tamo vina, biće meda, mleka..
Zato nemoj biti bez vina i drage,
kad na koncu konca to te isto ćeka.

O d pojave Ficđžeraldovog prevoda, međutim, traju rasprave da li su

pesme prevedene korektno i da li je Hajam napisao sve te - ili barem neke
- katrene, posebno kada se ima u vidu da ne postoje nikakvi zapisi o nje-
govom angažovanju na polju poezije.
Ipak, priznaćete, naslov Rubaije nepoznatog autora zvuči poprilično
prazno.

Proza: zadrži je pismima

O na je bila mlada, prelepa i inteligentna. O n je bio harizmatičan, sja-
jan - i dvadeset godina stariji od nje. Njihova ljubav je bila strasna i tragič-
na, a iza nje je ostalo dosta vatrenog štiva za čitanje. Poput ovoga:

Bog m i je svedok da bih odbila čak i bračnu ponudu

Avgusta, gospodara čitavog sveta, čak i ako bi m i
položio svet pod noge. Radije bih se zvala tvojom
konkubinom nego njegovom caricom.

174 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 Pjer Ablear je rođen u plemićkoj bretonskoj porodici 1079. godine.
Kada je imao dvadeset dve godine, osnovao je sopstvenu školu u Parizu.
U trideset šestoj je postavljen za direktora prestižne crkvene škole u N o tr
Damu.
Eioiza, koja je rođena oko 1100. godine, zapala je za oko Abelaru,
koji je ugovorio sastanak sa njom kao njen učitelj. Abelar je uspeo čak da
ubedi i njenog rođaka i zaštitnika,
crkvenog zvaničnika Fulberta, da
DETE LJUBAVI------------------
će podučavanje devojke teći bolje
ukoliko se on preseli u njihovu Eloiza je svom sinu (koga je kasni-
kuću. je usvojila njena sestra) dala ime
Astrolab, po antičkom astronom-
Tako se Abelar uselio u Eli-
skom uređaju koji predstavlja neku
zin dom i bla, bla, bla... Kada je
vrstu računara za rešavanje proble-
ujak Fulbert otkrio njihovu vezu,
ma tipa vreme/sunce/zvezde. Uko-
isterao je Abelara iz kuće, ali je
liko bismo se pridržavali tog krite-
zaljubljeni par nastavio tajno da
rijuma, svom sinu bismo danas dali
se viđa. Eloiza je čak ostala i u ime„GPS".
drugom stanju nakon čega je par
pobegao, a zatim se na Eloizno in-
sistiranje i venčao, kako bi smitili
Mjenog ujaka.
Kada je Eloiza otišla u samostan radi kratkog odmora, ujak Fulbert je
pomislio da ju je Abelar napustio. D a bi se osvetio, Fulbert je uz pomoć
đvojice prijatelja provalio u Abelarovu sobu i kastrirao ga.
O d tada su stvari krenule potpuno nizbrdo. Eloiza je provela ostatak
svog života u samostanu, dok se Abelar kasnije vratio podučavanju i pisa-
nju. Abeiar je tokom života stekao brojne neprijatelje, tako da je uskoro
bio optužen za izdaju i prim oran da spali sve knjige koje je napisao. Nakon
toga je optužen i za jeres, zbog čega je proteran u jeđan manstir. Nekoliko
godina kasnije je umro.
Bez obzira što je njihova Ijubav trajala relativno kratko, Eloiza i Abe-
lar su stekli besm rtnost zahvaljujući brojnim pismima koja su razmenjiva-
li, posebno onim koje je pisala Eloiza. Još jedan primer:

Samo, čemu da se ja nadam ako tebe izgubim? Čemu

i dalje koračati na ovom zemaljskom p u tu na kojemu
si m i ti bio jedina potpora. A, na kraju, šta mi je
ostalo od tebe? Znam da si živ i to mi je jedina uteha.
M rtva sam za svaki drugi užitak.

Sr e d n ji v e k 175
 Tvoja prisutnost mogla bi te katkađa povratiti meni,
ali ona m i je uskraćena.

M ožda deluje malo kitnjasto, ali je ipak puno strasti.

DOVIĐENJA, IH VALA VAM ZA...

Iznenađenje sa neba
„Ptica! Avion! Ne, to je supernova!“ Pa dobro, to
verovatno nisu bili uzvici preplašenih Ijudi u jutro
5. jula 1054. godine, ali je sigurno da je uzvika bilo
dok su na jutarnjem nebu posmatrali sm rt gigantske
zvezde, šest puta sjajnije od Venere. Kinezi su ovu zvezdu nazvali „zvezdom-
gostom“, opisujući je kao crvenkasto-belu i okruženu zracima koji su se širili u
svim pravcima.
Eksplozija zvezde, koja je potrošila svoju energiju, sručila se sama u sebe, a
zatirn eksplodirala od prevelikogpritiska, bila je toliko jaka da se mogla videti
u svim delovima sveta. N jen sjaj je bio toliki da se mogla videti golim okom
čak i po danu, i to čitav mesec nakon prve pojave, dok su tokom noći tragovi
eksplozije bili vidljivi i dve godine kasnije.
Pored zapisa kineskih astronoma, beleške o ovom fenom enu možemo naći
i u japanskim i arapskim dokumentima. Eksploziju su sigurno uočili i Anasazi,
Indijanci sa teritorije današnjeg Novog Meksika i Arizone, koji su svoja zapa-
žanja urezali u crteže na zidovima stena. Pojavu su sigurno uočili i Evropljani,
ali su oni bili toliko uplašeni ili potpuno nezainteresovani, tako da nisu ostavili
nikakva dokum enta o njoj. O dređenih nagoveštaja eksplozije ima u zapisima
irskih monaha, ali ništa više od toga.
Više od šest stotina godina kasnije, nakon otkrića teleskopa, naučnici po-
činju da ispituju ostatke zvezde - oblak gasa i prašine koji je od Zemlje udaljen
sedam hiljada svetlosnih godina. G odine 1774. ovi ostaci dobijaju i naziv - Rak
nebula - zato što je oblak nekom posm atraču ličio na ljuskara, čime je ponovo
potvrđena stara izreka da je sva suština u oku posmatrača.

Leteća potpora
Mesto je delovalo idealno za izgradnju katedrale. Konačno, tu su ranije
već postojale dve crkve, kao i hram posvećen rimskom bogu Jupiteru. I tako je

176 Sm e š n a is t o r ija sv e ta
1163. godine papa Aleksandar III u Parizu položio kamen temeljac za katedra-
lu N otre D am de Paris („Naša gospa iz Pariza“).
Katedrala je jedna od prvih zgrada na kojoj su prim enjeni tzv. leteći podu-
pirači (engl. flying buttress), odnosno spoljašnji podupirači koji omogućuju
postavljanje ogrom nih prozora i otvo-
ra bez dodatnog slabljenja zidova.
Katedrala, koja je pokrivala povr- POVLAČENJE ULOGA
šinu nešto veću od terena za američki IZ BANKE------------- :----------
fudbal, građena je u nekoliko faza: do
Godine 1307. francuski kralj Filip
1182. završena je apsida, deo iza oltara
IV optužuje viteški red templara,
i prostor za hor, centralni prilaz oltaru
vojnu i vitešku organizaciju, za
završen je 1196. godine, dok su dve ve-
bavljenje vradžbinama. Rukovod-
like kule na prednjoj strani crkve zavr-
stvo reda je pogubljeno, dok je
šene 1250. Završni radovi su trajali sve sam red raspušten. Filip je prisvojio
do 1345. godine. najveći deo ogromnih bankarskih
U narednih četiri do pet vekova fondova kojima je ovaj red raspola-
nakon završetka katedrala je prošla gao. (Usput, Filipov nadimakje bio
kroz burne periode, uključujući tu Pošteni.)
i prilično velika oštećenja za vreme
francuske revolucije. Smatra se da je
N apoleon, koji se krunisao u ovoj katedrali 1804. godine, najzaslužniji za nje-
no očuvanje. G odine 1939. sa katedrale su uklonjena čuvena obojena stakla
radi zaštite od nemačkih bombardovanja. N akon rata staklo je vraćeno na
svoje mesto.

Poetska inspiracija
N ebrojeno mnogo dece je u školi moralo da nauči napamet stihove poeme
,,Kubla-kan“ SamjuelaTejlora Kolridža, čuvenogpesnika iz osamnaestogveka.
Sećate se, one koja počinje ovako:

In Xanadu did Kubla Khan

A statelypleasure- dome decree:
Where Alph, the sacred river, ran
Through caverns measureless to man
Doivn to a sunless sea.

Sr e d n ji vek 177
 Učenje stihova bi svakako bilo podnošljivije da su učenici znali o kome to
Kolridž govori: o Kublaj-kanu, koji je završio mongolski posao oko osvajanje
Kine, koji je oform io novu dinastiju i sklopio prijateljstvo sa jednim evropskim
avanturistom.
Kublaj-kan je rođen 1215. godine kao unuk legendarnog osvajača Džin-
gis-kana. U tridesetim godinama života Kublaj-kan je nasledio svog starijeg
brata M angua nakon njegove smrti na mestu kana - ali i nakon trogodišnjeg
građanskog rata protiv drugog brata.
D o 1279. kan je porazio dinastiju Song u Kini, pokorivši čitavu zemlju,
nakon čega je uspostavio korene buduće Juan dinastije.
Kao vladar, kan se oslanjao kako na mongolske, tako i na kineske sa-
vetnike. Njegova adm inistracija je uspostavila redovnu poštansku službu,
unapredila sisteme navodnjavanja,
proširila mrežu carskih drumova, na-
--------------- PRILIČNO DUG cionalizovala valutu, pospešila trgo-
POSLOVNI PUT vinu sa inostranstvom , zadržavajući
istovrem eno visok stepen religijske
Italijanski avanturisti i trgovci, po-
tolerancije.
rodica Polo, 1271. godine napusti-
la je Veneciju i krenula u Kinu koja Ova administracija je, međutim ,
je bila pod mongolskom vlašću. U uvela i striktni klasni sistem koji je
Veneciju su se vratili tek 1295. go- bio zasnovan na etničkom poreklu,
dine. Legenda kaže da ih preživeli u kome su brakovi između različitih
članovi rodbine jednostavno nisu grupa bili zabranjeni. Ekonomske
prepoznali. beneficije vladajuće politike bile su
skoncentrisane u rukam a malog broja
ljudi, dok su neuspešni pohodi na Ja-
pan i jugoistočnu Aziju imali izrazito negativan uticaj na čitavu ekonomiju.
Srećom po njegov ukupan imidž, Kublaj-kan je sklopio prijateljstvo sa
trgovačkom porodicom Polo poreklom iz Beča, koja je došla na njegov dvor
1271. godine. M eđu posetiocima je bio i mladić po im enu Marko, koji je po-
stao blizak prijatelj kana i koji je godinama služio Kublaja kao emisar u razli-
čitim delovima carstva.
Po povratku u Evropu, Marko Polo je svoja iskustva pretočio u knjigu, u
kojoj je prilično laskavo opisao Kublaj-kana. N a taj način je Zapad stekao ko-
načnu sliku o istočnom diktatoru.
Poslednje godine vladavine Kublaj-kanabile su opterećene dodatnim pro-
blemom - kugom. Njegova supruga, koja je delovala podsticajno u njegovim
brojnim uspesima, umrla je 1281. godine, dok je kan ozbiljno bolovao od gih-
ta. Poslednji veliki mongolski kralj je umro 1294. u sedamdeset osmoj godini
života.

178 Sm e š n a is t o r ija sveta

 Slatki snovi
U ranim arapskim dokumentim a mogu se naći tekstovi koji ukazuju na
korišćenje inhalacije različitih supstanci kao neke vrste anestezije pri operacija-
ma. Ta ideja je u zapadnjačku m edicinu ušla tek krajem dvanaestog veka, kroz
praksu bolonjskog voj nog hirurga po im enu H ju od Luke. H ju j e takođe otkrio
da vino efikasno čisti ljudske rane.
Hjuov sin Teodorik je postao čak i veći prom oter primene „uspavljujućeg
sunđera" kao anestetičkog sredstva. Sunđer je bio namočen u smešu opijuma,
mandragore, soka od kukute i drugih elemenata.
Teodorik je postao poznat po održavanju čistoće rane i sprečavanju gnoje-
nja. Svoja znanja je verovatno primenjivao i na sopstvenim ranama, zato što je
doživeo oko devedeset godina.

Skidanje magle ispred očiju

Pokušaj korišćenja različitih sprava radi poboljšanja vida verovatno ne po-
tiče iz srednjeg veka. Stari Kinezi su koristili ravne komadiće stakla radi sma-
njenja odbljeska, mada time nisu poboljšavali karakteristike vida. Priča se da
je rimski im perator N eron koristio komad smaragda kroz koji je posmatrao
borbe gladijatora, m ada je to verovatno radio zbog dobijanja različitih boja, a
ne da bi bolje video.
Arapski naučnici su imali dosta uspeha u početnim izučavanjima optike.
Evropski monasi su, sa druge strane, razvili tzv. „kamenčiće za čitanje“ sastav-
Ijene od tankih komadića providnog minerala berila i kvarca. Sve do kraja tri-
naestog veka, međutim , sva optička pomagala bila su napravljena tako da su se
mogla koristiti samo na jednom oku.
Osamdesetih godina trinaestog veka duvaču (ili duvačima) stakla u itali-
janskom gradu Pizi palo je na pam et da bi mogii iskoristiti zakrivljena sočiva
ispred očiju kako bi olakšali čitanje i obavljanje preciznih poslova. Istoričari
pom inju barem dva kandidata kojima se može pripisati izum naočara - Alesan-
dra Spinu i/ili Salvina Armata.
Bez obzira na to ko je od njih najzaslužniji za pojavu naočara, one su ve-
om a brzo stekle veliku popularnost. G odine 1289. jedan italijanski pisac po
im enu Sandro od Popoze beleži da je nedavni izum „dobro došao siromašnima
(uključujući i njega samoga) kojima je oslabio vid“. D o 1326. godine naočare
su bile dostupne najširim masama. Italijani su ih nazivali lentile, zato što su
podsećale na semenke - odatle potiče i engleska reč lens (sočivo).
Prve naočare su držane na glavi uz pom oć konopca ili kaiša. N a čvrste me-
talne okvire koji se postavljaju preko ušiju moralo se čekati sve do osamnae-
stog veka. Naočare nisu bile od neke pom oći kratkovidima, pošto su se sočiva
koja ispravljaju kratkovidost pojavila tek u petnaestom veku, a bile su i prilično
skupe.

Srejdnji v e k 179
 U potreba naočara za korekciju vida dalekovidih osoba je, sa druge strane,
bila prava blagodet za čitanje - što je dalje bila prava blagodet za pisanje i izda-
vanje novih knjiga, što je opet podstaklo još intenzivnije čitanje, što je... mislim
da je poruka jasna.

Viljuške!
M ada postoje indicije da su ljudi na Srednjem istoku koristili viljuške već
početkom jedanaestog veka, oni su ih verovatno koristili samo za pridtžavanje
mesa prilikom sečenja, ali ne i za prinošenje manjih zalogaja ustima. U Vi-
zantiji je, međutim , već u jedanaestom veku viljuška korišćenja za prinošenje
hrane ustima.
Vizantijska princeza je navodno uvela upotrebu viljuške sa dva zuba u To-
skani, mada je sveštenstvo oštro osuđivaio takve stvari: hrana koju je obezbe-
dio Bog m ora se prinositi ustima isključivo prstim a koje je takođe stvorio Bog.
Bez obzira na protivljenje crkve, viljuška je veoma brzo stekla popularnost u
Italiji, mada je u ostatku Evrope ona sporo nalazila svoje mesto. U popisu kra-
ljevskogstonogpribora u Engleskoj 1307. godine, naprim er, ima nekoliko hi-
ljada noževa, nekoliko stotina kašika - ali samo sedam viljuški, i to šest srebrnih
i jedna zlatna.
Upotreba viljuške je postala uobičajena u Evropi tek u osamnaestom veku
- mada je i tada ona prvenstveno korišćena za pridržavanje većih komada i ski-
danje viška sosa, nakon čega je hrana prinošena ustim a pom oću prstiju. Da li
to znači da se desetomesečne bebe uopšte ne ponašaju detinjasto kada jedu
rukam a - možda one samo imitiraju Evropljane iz srednjeg veka?

Uzdržavajte se od uranjanja glave u tanjir kao svinja tokom jela, od od-

vratnog srkanja i mljackanja ustima.
- Iz italijanskog priručnika o lepom ponašanju, iz trinaestog veka

As pik ili as Polo

Pravo poreklo karata za igranje, baš kao i kod ostalih važnijih ljudskih
izuma, nije potpuno razjašnjeno. Kao i kod ostalih izuma - bez obzira da li
je njihovo poreklo poznato ili ne - veliki broj istoričara smatra da karte vode
poreklo iz Kine.
Postoji veliki broj teorija o tom e kako su karte iz Kine osvojile svet. Po
jednoj, karte je u Evropu doneo Marko Polo direktno sa dvora Kublaj-kana.
Po drugoj, karte su uvezene sa Srednjeg istoka sa povratkom krstaša ili iz Indi-
je sa dolaskom Cigana. Najzanimljivija je teorija po kojoj karte vode poreklo

180 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
iz islamske dinastije M ameluka u Egiptu, iz sedamdesetih godina četrnaestog
veka.
Prvi špilovi su ručno bojeni i bili su veoma skupi. Sa razvojem duboreza u
drvetu u četrnaestom veku otvorena je m ogućnost za masovnu proizvodnju
karata. Prvi mamelučki špilovi od pedeset dve karte imali su znake mačeva,
štapova za polo, pehara i novčića, dok su današnji znaci pik, herc, karo i tref
francuski izum iz petnaestog veka.
Sta je sa džokerom? Njega su dodali Amerikanci u osamnaestom veku.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Crna smrt
Bakterija je bila na buvi, koja je nastanjivala leđa pa-
cova, koji je došao brodom ili zaprežnim kolima.
To je najrasprostranjenija teorija o načinu širenja epi-
demije koja je sredinom četrnaestog veka zahvatila veći
deo sveta. Današnji naučnici smatraju da je bolest kojaje
izazvala epidemiju (na Zapadu je nazvana C rna sm rt) bila kombinacija različi-
tih oblika kuge - bubonske, plućne i krvne - ili nekih srodnih vrsta.
Bez obzira na tačnu dijagnozu, bolest je bila prilično gadna. Sa velikom
sigurnošću se može reći da je u periodu od 1347. do 1351. o d bolesti nastra-
dalo dvadeset pet miliona stanovnika Evtope (od ukupno osamdeset miliona),
mada je taj broj možda i veći. U velikom broju oblasti pomrlo je preko dve
trećine populacije. Smatra se da je u čitavom svetu od kuge u ovom periodu
umrlo ukupno sedamdeset pet miliona Ijudi.
Pored toga što je imala visoku stopu smrtnosti, bolest je bila i izuzetno
uporna. Samo u Engleskoj, naprim er, u periodu od 1348. do 1485. registrovan
je trideset i jedan udar kuge.
Prvi izveštaji o epidemijama kuge potiču iz Kine i sa Istoka, i to iz tridese-
tih godina četrnaestog veka. Ipak, epidemija je u Evropu verovatno stigla tek
1347. godine, kada je flota đenovljanskih trgovačkih brodova-duhova došla
do italijanske luke Mesina. Većina posade na brodovima je bila mrtva, dok su
ostali polako umirali. Kuga je došla do Engleske 1348. godine, dok se u Rusiji
i Skandinaviji pojavila 1351. godine.
Lek za bolest nije postojao, mada su isprobani uobičajeni m etodi sa pijavi-
cama, puštanjem krvi, znojenjem i raznim biljkama.
Pored toga što se brzo širila među stanovništvom, bolest je izuzetno brzo na-
predovala i kod zaraženih pojedinaca: iznenadna jaka groznica je nakon jednog

Sr e d n ji v e k 181
ili dva dana bila praćena užasnim, bolnim crnim otocima u pazuhu i preponama
(otekli limfni čvorovi usled velike količine bakterija), koji su ponekad pucali is-
puštajući mešavinu krvi i smrdljivog gnoja. Smrt je obično nastupala nakon pet
dana, ali ponekad i za manje od jednogdana; italijanski pisac Bokačo zabeležio je
da su pojedine žrtve „ručale sa prijateljima, a večerale sa svojim precima u raju“.

Mrtva tela su bila nabacana na svakom uglu. Postupak sa telima je bio

uobičajen: preživeli su više vodili računa o tome kako da se otarase tela u
stanju raspadanja nego o tome kako če ih dostojno sahraniti. Uz pomoč
nosača, ako ihje uopšte i bilo, preživeli bi izbacili telo ispred vrata, tako da
se svakog jutra tu mogla videti gomila preminulih.
- Đovani Bokačo, poznati italijanski pisac koji je preživeo epidemiju Crne
smrti u Firenci 1348. godine

Pored užasavajuće stope sm rtnosti, C rna sm rt je imala i dodatni uticaj na

život u Evropi i ostatku sveta. Drastično smanjenje populacije je istovremeno
značilo da se dobra dele na manji broj ljudi, što je doprinelo porastu imućno-
sti. Smanjeni broj radnika je podigao cenu samog rada, dok pojedini istoričari
čak tvrde da je usled toga došlo i do gašenja feudalizma i početka izgradnje
kapitalizma. Pored toga, navedene okolnosti su verovatno doprinele i razvoju
tehnologija koje smanjuju potrebu za ljudskim radom.
Preživeli su, u skladu sa osnovnim karakteristikama ljudskih bića, odmah
krenuli u poteru za krivcem i žrtvenim jarcem. Na meti su najčešće bili Jevreji,
koji su već i ranije periodično proganjani iz različitih zemalja Evrope radi konfi-
skacije njihove imovine. Kuga je postala novi izgovor za njihove progonitelje.
Sveštenstvo je jedan od segmenata populacije koji je najviše bio pogođen
epidemijom kuge - oni su uvek pozivani na odar umrlih i umirućih. Uticaj cr-
kve je opao zbog velikog broja prem inulih sveštenih lica, ali i zbog nemoguć-
nosti crkve da se suprotstavi pošasti.
Verovatno ne postoji nijedan aspekt ljudskog života koji nije zahvaćen ka-
tastrofalnim posledicama C rne smrti. Tu svakako spada i ratovanje: godine
1346, za vreme opsade hrišćanskog grada Kafa na Krimu, Tatari su u katapulte
stavljali tela žrtava kuge i tako ih ubacivali u grad.
Taktika se pokazala kao uspešna. Uspaničeni italijanski trgovci su napustili
Kafu i otplovili za Evropu - u brodovima na koje su se naselili i pacovi.

Smrtonosno oružje
M ada je najveći broj bitaka u srednjem veku vođen prsa u prsa, vojni zva-
ničnici su neprekidno pokušavali da pronađu efikasniji način za ubijanje sa
sigurne distance (sigurne za njih same, naravno).

182 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Velški luk (engl. longbow) je oružje koje je donekle ispunjavalo takve zahteve.
D užina luka izrađenog od tisovine je obično bila ista kao i visina streličara.
O bučeni streličar je mogao ispaliti i do devet strela u minuti, sa efikasnim
dom etom od dve stotine jardi.
Velški luk se najčešće pominje kada se govori o engleskim streličarima, koji
su mogli ispaliti neprekidnu salvu strela i tako naneti gubitke neprijateljevoj
pešadiji i konjici i pre nego što bi se ona mogla neposredno angažovati u borbi.
O buka streličara za upotrebu velškog luka je, međutim , trajala prilično
dugo. To je verovatno i osnovni razlog zbog koga je ovaj luk brzo zamenjen
samostrelom.
Različite verzije samostrela korišćene su u Istočnoj Aziji već oko 2000. pre
n.e., dok se u Evropi ovaj izum pojavio tek oko desetog veka. Rukovanje samo-
strelom je bilo prilično jednostavno, tako da je ovo oružje postalo omiljeno u
armijama sastavljenim od neobučenih regruta.
Samostrel je ostao najubojitije oružje za ispaljivanje projektila u većini ar-
mija sve do petnaestog veka, kada se javljaju prve varijante vatrenog oružja.
Dalji tok razvoja je opšte poznat.

Zakletva ili iskušenje

Pravni sistem u srednjevekovnoj Evropi je bio prilično zaostao i priglup.
Pripadnici viših klasa optuženih za kriminal bili bi podvrgnuti „suđenju uz
zakletvu", na kome bi se optuženi zakleo da on nije počinio delo koje mu se
stavlja na teret, što je i uvažavano u konačnoj presudi.
Običan narod nije bio te sreće: njihova suđenja su bila zasnovana na teškim
iskušenjima. ,,Pravnici“ su smatrali da će Bog intervenisati u slučaju da je op-
tuženi nevin. O ptuženi je, primera radi, morao da prenese komad do usijanja
zagrejanog metala u svojim rukam a na određenu razdaljinu ili da izvadi kamen
iz kotla sa ključalom vodom. Ukoliko bi se njegove ruke inficirale u roku od tri
dana, on je proglašavan krivim, nakon čega je obično sledilo pogubljenje.

Ukoliko neko ukrade petšilinga, ili bilo kakvu robu te vrednosti,

biće obešen o konopacjza manju sumu okrivljeni će biti išiban, a
njegova kosa će biti otkinuta klještima.
- Propis koji je doneo Frederik I, imperator Svetog rimskog car-
stva u periodu od 1152. do 1157. godine

Postojali su i drugi m etodi: zavezanog optuženog bi bacili u jezero, rib-

njak ili reku. Ukoliko bi optuženi plutao, proglašavan je krivim. Ukoliko bi
potonuo, proglašavan je nevinim. Problem je u tom e što bi se u tom slučaju
optuženi obično udavio.

Sr e d n ji vek 183
 Ponekad se spor rešavao i borbom sukobljenih strana, naročito u građan-
skim sporovima. Pobednik je u tom slučaju bio... pobednik. Ipak, i ovde je
novac mogao da reši probleme - učesnici su mogli da unajme nekog viteza-
šam piona koji bi se borio umesto njih.
M ožda zvuči ironično, ali crkva nije odobravala pravni sistem zasnovan na
božjoj intervenciji. D o sredine trinaestog veka crkvenim zvaničnicima je bilo
zabranjeno da učestvuju u procesima sa teškim iskušenjima optuženog. Stav
crkve je doprineo opštoj osudi takvog pravnog sitstema, tako da su procesi za-
snovani na iskušenjima praktično nestali do početka četrnaestog veka.

Ko se boji viteškog dvoboja?

Viteški dvoboji su verovatno najupečadjivija slika srednjeg veka u glavi današ-
njeg čoveka: dvojica vitezova pod punim oklopom u galopu idu jedan prema dru-
gom sa uperenom dugom drvenom motkom. Nešto poput hokeja, ali na konjima.
Slična nadm etanja su verovatno
—DA Ll IZGLEDAM DEBELO počela veoma brzo nakon što se čovek
U OVOME? prvi pu t popeo na leđa konja, mada je
prva pravila za prave dvoboje napisao
Kompletna borbena oprema na francuski vitez p o imenu Zofri de Pu-
početku srednjeg veka bila je teš-
reli tek 1066. godine. Ostalo je neja-
ka između dvadeset i pet i četrde-
sno da li su ta pravila uopšte primenji-
set kilograma.
vana, pošto je Pureli ubijen upravo na
tu rniru za koja su pravila i napisana.
Prvi dvoboji su obično održavani umesto pravih bitaka. Borci bi se iskupili
i vodili borbu do nečije smrti, nakon čega je pobednik mogao slobodno da se
vrati kući sa prvim mrakom. D o dvanaestog veka takve pojedinačne borbe su
prerasle u grupne, u kojima bi dve grupe vitezova istovremeno nasrnule jedna
na drugu. Pobednik je bio onaj koji je poslednji ostao na konju.
G rupne borbe su vremenom prerastale u borbu jedan-na-jedan. Godine
1292. donet je Statut o naoružanju na turnirim a, čija pravila sprečavaju krvo-
proliće tokom dvoboja. Takmičenjasu tako postalaviše prilika za odmeravanje
veštine, umesto grube sile.
I pored protivljenja crkve i mrkih pogleda nekih vladara, viteški dvoboji
su zadržali svoju popularnost sve do sredine šesnaestog veka. Njihov značaj
počinje da opada od 1559. godine, kada je u jednom dvoboju ubijen francuski
kralj H enri II. Odlom ljeni deo kopljajeprodro kroz otvor na njegovom šlemu,
probivši m u mozak.

Pojasevi i uzde
Uobičajeni scenario iz m nogih nepristojnihbajki o srednjem veku: mačo
krstaš kreće na višegodišnji posao u Svetu zemlju, ali pre polaska svoju ženu,
ćerke ili druge žene prema kojima gaji zaštitnička (ili posesivna) osećanja časti

184 Sm ešna IS T O R IJA SVETA

pojasom nevinosti. Svakako znate šta je to - neka vrsta m etalnog donjeg veša,
sa katancem koji će odvratiti nepoželjne ruke.
Problem je u tom e što takav scenario nije moguć, barem ne među sred-
njevekovnim kraljevima. Najraniji pojasevi te vrste potiču iz šesnaestog veka,
kada su krstaši i viteštvo već bili davna prošlost. Povezivanje pojasa nevinosti i
vitezovaikrstašaje verovatno proizvod mašte pisacadevetnaestogveka, koji su
voleli romanse o dvorskim Ijubavima.
U upotrebi je, m eđutim , bila sprava u kojoj nema nimalo rom antike - tzv.
uzde za zakerala. To je bila neka vrsta gvozdenog kaveza sa pritiskivačem za je-
zik, koji je kao kazna stavljan ženama koje su zanovetale i torokušama. Srećom
po učesnike radio-emisija uživo, ova sprava je izbačena iz upotrebe u sedamna-
estom veku.

JEZIKOM BROJKI
3 broj knjiga u Danteovoj Božanstvenoj
komediji (Pakao, Čistilište, Raj)
7 broj volova čijaje vrednostjednaka vrednosti
pola kilograma oraščića, prema nemačkom
cenovniku iz 1393. godine
10 procenata populacije Nirnberga, Nemačka, umrlih od Crne
smrti (pojedini istoričari smatraju da jeto bila najniia stopa
smrtnosti u većim evropskim gradovima)
12 godina šegrtovanja mora da provede zanatlija u srednjevekovnoj
Evropi da bi postao majstor
13 godina je bilo potrebno za izgradnju Vestminsterske opatije,
završene 1065. godine
17 godina je venecijanski trgovac i istraživač Marko Polo proveo na
dvoru Kublaj-kana
21 godina starosti mora imati kandidatza viteza
23 godina u trinaestom veku Sveto rimsko carstvo nije imalo cara (od
1250. do 1273. godine, period poznat i kao Interregnum)
30 broj mongolskih plemena koje je Džingis-kan ujedinio i tako stvorio
jedinstvenu borbenu silu
100 broj pevanja, ili odeljaka, u Božanstvenoj komediji
116 godina jetrajao Stogodišnji rat između Francuske i Engleske
(1337-1453)

S r e d n ji v e k 185
 400 godinaje trajala izgradnja spektakularne kraljevske palateVeliki
Zimbabve u jugoistočnoj Africi
2000 broj Jevreja koji su obešeni u Strazburu, Nemačka, godine 1348,zato
što su smatrani odgovornim za Crnu smrt
5000 broj mlinova u Engleskoj 1086. godine, prema Knjizi strašnog suda;
broj je određen uredbom Vilijama I
30.000 broj Škota pod komandom Roberta Brusa VIII, koji je porazio
engleske snagejačine sto hiljada Ijudi i preuzeo poslednje uporište
Engleza u Škotskoj u bici kod Banokburna 1314. godine
100.000 broj žena i muškaraca - dobrovoljaca za Prvi krstaški pohod
1095. godine
110.000 prosečna maksimalna veličina Džingis-kanovevojske, kojaje bila
prilično mala prema srednjevekovnim standardima
500.000 broj stanovnika grada Kjoto, u Japanu, godine 1185.
1.000.000 broj stanovnika kineskog grada Hangdžou za vreme dinastije Song,
krajem trinaestog veka

186 SM E Š N A IST O R IJA SVETA

 UKRATKO
skreno govoreći, renesansa je bila prilično bizaran

I period: širom sveta se pojavljivalo nasilje u najrazliči-

tijim oblicima, dok su istovremeno veliki umovi činili krupne korake
napred u umetnosd i filozofiji - i to vraćajući se u antičku prošlost. Ako že-
limo da budem o precizni, onda je to bila neka vrsta „velikog skoka unazad“
za ljudsku civilizaciju. Obrazovani ljudi iz južne Evrope su u ovom periodu
ponovo uspostavili vezu sa rimskom i grčkom kulturom iz doba klasike, stva-
rajući tako osnovu za m oderno društvo. Glavni pravci razvoja - racionalnost,
harm onija i humanizam - ipak su bili u potpunoj suprotnosti sa onim što se u
tom vremenu stvarno dešavalo u Evropi. D a ironija bude još veća, renesansa
je bez sumnje proistekla iz jedne od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva
- C rne smrti.
Stogodišnji rat u severnoj Evropi zajedno sa beskrajnim sukobima između
kraljeva i moćnih plemića prim orali su kraljeve da jednom za sva vremena stave
plemiće pod svoju kontrolu. Oduzimajući teritoriju i moć plemićima, kraljevi
Engleske i Francuske stvaraju nešto potpuno novo: države-nacije, čiji stanovni-
ci dele zajednički identitet i istoriju umesto slepe poslušnosti prema lordovima
plemićkog porekla.
Ostala kraljevstva u Evropi su u to vreme oštrila svoje kandže pripremajući
se za buran period globalne ekspanzije. Prvi talas istraživanja, kolonizacije i
genocida krenuo je iz Spanije, nove hiper-katoličke nacije koju su Ferdinand
i Izabela kreirali na pepelu muslimanske imperije. Pored toga što su pomogli
Evropljanima u prekrajanju planete, Spanci su usput i uništili najveća i naj-
moćnija carstva u istoriji Amerike - Asteke u Meksiku i Inke u Peruu (uz malu
pom oć njihovih lokalnih protivnika).
U međuvremenu, ogorčeni kineski seljaci su pod vođstvom harizmatičnog
H u Juanhanga, koji nije imao plemićko poreklo, godine 1376. zbacili posled-
njeg mongolskog vladara dinastije Juan. Nakon prevrata uspostavljena je do-
maća dinastija M ing, jedna od najmoćnijih u kineskoj istoriji.
Stvari ipak nisu bile potpuno crne za Mongole. O n i su u ovom periodu
imali jedan veiiki uspeh u Indiji, doduše nakon jednogdužegperioda od napu-
štanja Kine. Z a razliku od svojih rođaka koji su osvojili Kinu, M oguli (deriva-
cija Mongola) iz istočne Persije su zadržali svoj nomadski način života, a time
i uspešnu taktiku ratovanja. G odine 1527. oni napuštaju Avganistan kako bi
osvojili plodonosne i vodoplavne ravnice u Pakistanu i Indiji.
Još jedna centralnoazijska nomadska grupa na konjima - osmanlijski Turci
- u ovom periodu uspostavlja močno carstvo koje obuhvata najveći deo medi-
teranskog basena i istočne Evrope. Zahvaljujući osmanlijskim muslimanima,
vladari zapadnoevropskih država će drhtati od straha u svojim hermelinskim
čizmicama i u naredna dva veka. Dolazak Turaka izazvao je i propast bogate
srednjevekovne trgovačke Venecije u severnoj Italiji, koja je izgublia kontrolu
nad pom orskim trgovačkim putevima u M editeranu.
Sa padom Venecije ostali italijanski gradovi-države počinju kompleksnu
intelektualnu, ekonomsku i kulturnu revoluciju - drugim rečima, počinju re-
nesansu u punom obimu. Nova idejna i kulturna dostignuća Italijana bila su
takva da su se veoma brzo proširila preko čitave Evrope, čime i čitava renesansa
dobija kontinentalni karakter. Evropa se konačno budila iz dugog srednjeve-
kovnog sna, stvarajući potpuno drugačiji svet.

KALENDAR DOGAĐ AJA

1305. Početak papske šizme.
1348. Epidemija bubonske kuge pogađa Evropu, odnoseći trećinu
ukupnog stanovništva.
1376. Uspostavljanje dinastije Ming u Kini.
1378. Prvi pokušaj oknočanja papske šizme završava se neuspešno.
1402. Fiorentina nanosi porazmilanskomtiraninuĐanuGaleacu.
1405. Tamerlan umire.
1415. EnglezHenriVnapada Francusku u nameri da preuzme
presto.
1453. Osmanlije osvajaju Konstantinopolj, označavajući time kraj
Vizantijskog carstva.
1492. Ferdinand i Izabela vraćaju Španiju iz ruku musiimana; Kolumbo
otkriva Ameriku.
1519. Flernando Kortez započinje osvajanje carstva Asteka.
1517. Martin Luter objavljuje„95 teza" u Vitenbergu.
1529. Osmanlijeopsedaju Beč.

190 S M E Š N A IST O R IJA SVETA

 1527. Osnivanje dinastije Mogul u Indiji.
1532. Francisko Pizaro počinje osvajanje carstva inka.
1558. Elizabeta I postaje kraljica Engleske.
1584. Druga osmanlijska opsada Beča.

- Ukoliko nisie čuli -

Svet renesanse
Izjava da je C rna sm rt donela nešto dobro čovečanstvu sigurno zvuči i
previše grubo, mada se može điskutovati o tom e da li je kuga daia zamajac
kraju srednjevekovnog perioda i početku renesanse. Ove prom ene - tač-
nije „ponovno rođenje“ - imale su svoju ekonomsku i intelektualnu kom-
ponentu. Kuga je uništila jednu trećinu radno sposobnog stanovništva,
tako da su preživeli radnici mogli da traže veće nadnice; nakon prolaska
epidemije došlo je i do razvoja slobodnih gradova u kojima su dominirali
trgovci, a javlja se i sve veći broj seoskih zajednica okrenutih poljoprivredi.
Drastično smanjenje ljudske populacije je, pored kratkotrajne devalvaci-
je ljudskog života, podstaklo nove misli o tom e šta to uopšte znači biti
čovek.
Renesansa je prvenstveno karakteristika Evrope, ali ona svakako
ne bi bila m oguća bez doprinosa arapskih naučnika i bez G rka koji su
napuštali Vizantijsko carstvo, koje je bilo u kolapsu. Arapski naučni-
ci su u srednjem veku u Španiji prikupili veliku kolekciju dela grčkih i
rimskih pesnika i filozofa, koja su bila nedostupna u ostatku Evrope. U
m eđuvremenu, grčki naučnici, koji su bežali ispred O smanlija sa starih
vizantijskih teritorija, sa sobom su u Italiju doneli i brojne kopije antič-
kih rukopisa, gde su se prihvatili poslova učitelja i prevodilaca (korak
nazad, ali u svakom slučaju bolje od vađenja utrobe i spaljivanja pod
O smanlijama).
O va renesansa je bila čvrsto utemeljena i u katoličkoj tradiciji. Ve-
ćina učenih Ijudi iz doba renesanse pripadala je grupi pobožnih katoli-
ka i smatrala je da se novi pokret savršeno uklapa u učenja Crkve. Ipak,
novi m etod koji su oni uveli - a to je ođbacivanje dosadašnjih tumačenja
i sagledavanje stvari sa sopstvenog stanovišta - stvorio je brojne dođatne
probleme, zato što su sada i učenja Katoličke crkve o Bibliji bila otvorena
za raspravu. (To je osnova nastanka protestantizm a, koji će izazvati nove
muke.)

R e n e s a n s a je ROEIENA 191
 D ve stvari su zajedničke svim učenim ljudima iz doba renesanse: po-
štovanje antičkog Rima i Grčke i težnja ka oponašanju ideala antičkog
Rima i Grčke. T i su ideali - obrazovanje, racionalno razmišijanje i iične
vrline - jasno definisali način života: način koji se danas naziva humani-
zam, zato što je krajnji rezultat nezavisnost pojedinca i njegova nadmoć
nad drugim vrednostim a kao što su autoritet i trađicija.
Jedan od prvih umova renesanse bio je pesnik i esejista Petrarka
(1304-1374), čija je porodica prešla iz Italije u Avinjon, Francuska, u
vreme njegove mladosti. Petrarka je veči deo svog života proveo sedeći,
razmišljajući i pišući o tom e zašto je potrebno sedeti, razmišljati i pisati,
ali i sanjajući o dugoj Ijubavi prem a Lauri, koja je bila udata za drugog
čoveka (duga - znači četiri decenije, ali nikada nije prestajala). P rethodni
opis ukazuje da je Petrarka bio zatvoren u sebe i pom alo dosadan (to je
možda i tačno), ali je lepota njegove poezije i njegovih eseja unela revo-

Knjige su nekoga dovele do mudrosti, a nekoga do ludosti.

- Petrarka

luciju u književnost. Njemu se pripisuje i otkriće planinarenja - da, dobro

ste čuli. Svoje penjanje na planinu Vento Petrarka je pretočio u zanimljivu
avanturu, koja se čita i danas.
D ante Aligijeri (1265-1321) je još jedna izuzetna ličnost perioda re-
nesanse, koji je ostavio veselo - mada ne preterano - delo p o d nazivom
,,Pakao“. D ante je u ,,Pakao“ smestio sve istorijske ličnosti koje nije cenio,
pri čemu je svakome osmislio posebne, prilično uvrnute kazne. Njegova
inovativnost se prvenstveno ogleda u upotrebi maternjeg, italijanskog je-
zika, tako da su njegove knjige rnogli čitati i obični ljudi. Njegove knjige
su postale čak toliko uticajne da se veliki broj ondašnjih pravopisnih i gra-
matičldh pravila zadržao do današnjeg dana.
Renesansni mislioci su u najvećem broju slučajeva bili književni tipo-
vi, koji se nisu mešali u politička pitanja. Naučnici tog doba se nisu libili
ni politike, mada je takva aktivnost ponekad bila skopčana sa rizicima.
Jedan od najvećih političkih pokreta u italijanskoj renesansi bio je tzv.
građanski humanizam, koji je nastao u severnoitalijanskom gradu Firenci
kao odgovor na pojavu ugnjetavanja.
Firenca i njen veliki rođak sa severa M ilan imali su prilično dobre od-
nose tokom srednjeg veka. To se, međutim , prom enilo 1386. godine, kada
je M ilan potpao pod tiransku vladavinu vojnog diktatora po im enu Đ an
Galeaco. G odine 1394. m oćni Galeaco napada Firencu, mali grad-državu
kojoj su svi predviđali propast. Ipak, stanovnici Firence su se ujedinili pod

192 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
vođstvom velikog humaniste iz doba renesanse Kolučija Salutatija, uspeš-
no se oduprevši Milanezima.
Salutati je doprineo formulisanju nove ideologije pod nazivom gra-
đanski humanizam, koja i danas prožima savremena demokratska društva.
Građanski humanizam uvodi humanističke ideale u svet politike, pod-

PRINC PRAGMATIZMA--------------------------------------------
Kada je u pitanju politička teorija, Koiučio Salutati pripada lepšoj strani
italijanske renesanse. Ipak, zanimljivija je ona„loša" strana, na kojoj se
javio jošjedan Fiorentinac, čuveni Nikolo Makijaveli, koji je rastao u sa-
svim drugom gradu čitav vek nakon Salutatija.
Fiorentinaje uspela da se odbrani od milanskog siledžijeĐana Galeaca,
ali je ubrzo postala plen znatno večih siledžija: Francuske i Španije, koji
su u petnaestom i šesnaestom veku vodili međusobnu borbu oko do-
minacije nad Italijom. Rođen 1469. godine, Makijaveli je rastao u Italiji
koja je bila izložena pustošenju stranih sila - uz čestu i obilatu pomoču
lokalnih vladara, koji su se takođe otimali oko vlasti.
Takva situacija je bila odurna za Makijavelija, koji je počeo sa izučava-
njem klasičnih civilizacija, uključujuči i antičku Grčku i Rim, u potrazi za
onim što vladare čini uspešnim. Svoje kontroverzne zaključke objedi-
nioje u knjizi pod nazivom,,!//adar", koja sadrži savete upućenefamiliji
Mediči, vladajućoj porodici u Firenci.
„Politika nema nikakvih dodirnih tačaka sa moralom", pisao je Makija-
veli, dodavši:„Čovečanstvo je u principu nestalno, licemerno i gramzi-
vo." Moć dolazi iz mogućnosti da se nanese bol i zavede teror, tako da
Makijaveli savetuje:„Prvo i osnovno, naoružajte se." U idealnom slučaju
vladar će doživeti naklonost svojih podanika, ali kada stvari krenu niz-
brdo „bolje je da te se Ijudi plaše, nego da te vole, ako već ne možeš
obezbediti oba".
Nasuprot opšteprihvaćenom hrišćanskom moralu, Makijaveli javno za-
govara laž („Vladar uvek može opravdati neispunjenje obećanja.") i ubi-
stvo („Ukoliko čoveka treba povrediti, onda to treba uraditi tako žestoko
da je mogućnost osvete isključena."). Izuzetka nema ni za nevine Ijude
koji se piotive vladaru, zato što iza svega stoji veće dobro: opšta dobro-
bit čitave populacije.
Ironično zvuči činjenica da filozofija vladara, koja je lišena bilo kakvog
morala, ima samo jedan cilj: zaštititi običan svet od stranog agresora
(Francuske i Španije), koji teroriše Italiju. „Ukoliko vladar uništi spoljne
i unutrašnje neprijatelje" piše Makijaveli, „obezbediće mir i spokojan
život, kao i sigurnost za svoje podanike." Zbog toga u krajnjoj liniji hu-
manitarni ciljevi vladara opravdavaju sve njegove postupke.

Renesansa j e rođena 193

 stičući liderstvo, samožrtvovanje i integritet osoba koje imaju političku
moć. Poput ostalih inovacija u renesansnoj misli, i ova je biia zasnovana
na klasičnim izvorima, uz postavijanje opšteg dobra iznad ličnih interesa.
N aoružana novom ideologijom, Fiorentinska republika je odolela svim
iskušenjima, pa je čak nadživela i Đ ana Galeacu, koji je prem inuo 1402.
godine.

- Još neŠto n a R -
Reformacija
Protenstantska reformacija koja je prepiavila severnu Evropu pred-
stavlja odličan prim er kombinacije onoga što je najbolje i onoga što je naj-
gore u ljudima. Religijski reformatori petnaestog i šesnaestog veka koji
nisu biii zadovoljni Katoličkom crkvom pokazali su visok stepen idealiz-
m a i spremnosti na samožttvovanje. N jihovi pokreti su, m eđutim , postali
oružje u rukam a oportunistički raspoloženih vladara, koji nisu birali sred-
stva kako bi zbaciii „rimski jaram“. Takva situacija je dovela do smrti više
miliona (bukvalno) ljuđi.
Prvi znaci neslaganja u okviru Crkve došli su u četrnaestom veku,
kada su sve rnoćniji francuski kraijevi odlučili da postave sopstvenogpapu
u Avinjonu godine 1305. Krajnji rezultat ovogpotezajepojava tzv. „velike
šizme“ u Katoličkoj crkvi - perioda kada je politički sukob između podvo-
jenih papa doveo do gašenja verskih iiuzija među običnim narodom . Nije
ni čudo, kada su u ime papa bila đvojica, zatim trojica, pa čak i četvorica
(!) najviših verskih poglavara koji su se borili zavlast.
Šta se desilo? G odine 1409. francuska i pro-italijanska frakcija odlu-
čuje da okonča veliku šizmu time što će ukinuti svoje podvojene papske
poziđje i izabrati jednog zajedničkogpapu koji će se vratiti u Rim. Čitav
plan je, međutim , pao u vodu. Frakcije su doduše izabrale novog papu,
Aieksandra V, koji bi zamenio dvojicu dotadašnjih podvojenih papa, Gr-
gura X II i Benedikta III. G rgur i Benedikt su se, m eđutim , predomislili u
poslednjem trenutku, tako da je sada Katolička crkva imala trojicu papa.
Takva situacija se održala sve do 1417. godine, kada je Crkva izabraia joŠ
jednog papu, M artina V, koji je trebalo da zameni prethodnu trojicu. Pre
nego što su trojica svrgnutih papa dobrovoljno abdicirala, Katolička crkva
je praktično imala četvoricu papa. D a je tada postojala televizija, to bi bio
ođličan šlagvort za veiiki žou: „Ovo je priča o četvorici papa, koji bez izu-
zetka tvrde da su nepogrešivi.T
Kada je rukovodstvo takvo, onda uopšte ne iznenađuje činjenica da
su prvi protestantski kritičari poticali upravo iz redova Crkve. Nekoiici-
n a revolucionara-protestanata je počelo svoju karijeru kao naučnik pod
okriljem Crkve. M eđu prvim disidentim a bio je i cngleski profesor sa uni-

194 S m E Š N A I S T O m jA SVT.TA
verziteta O ksford D žon Viklif, kao i češki (bohemijski) aktivista Jan Hus,
koji je bio inspirisan Viklifovim delom.
U periodu od 1376. do 1379. godine V iklif je napisao niz eseja u ko-
jima je tvrdio da su korum pirani katolički sveštenici izgubili sav duhov-
ni autoritet. G ubitak duhovnog autoriteta je obezvredio mise, oproštaje
i iskupljenja, tako da običan narod nije imao mogućnosti da okaje svoje
grehove. Vikiif je takođe isticao da hrišćani moraju čitari Bibliju na svom
maternjem jeziku, umesto da slušaju sveštenika koji čita verziju na latin-
skom, jeziku koji je potpuno nerazumijiv ogromnoj većini. Malo je nedo-
stajalo da V iklif bude uhapšen i spaljen živ zbog takvih revoiuđonarnih
ideja. Ipak, zahvaijujući moćnim zaštitnicima u Engleskoj, on je uspeo da
pobegne. Njegov uspešan otpor je bio samo naznaka onoga što će uslediti.
Jan H us nije bio te sreće. Poput Viklifa, i Hus je verovao da sveštenici
moraju koristiti maternji jezik pri obraćanju običnom narodu - u njegovom
slučaju to je bio češki jezik. O d 1402. godine Hus počinje svoju propoved-
ničku karijeru u Pragu, u kojoj javno izražava neslaganje sa korumpiranim
sveštenicima, biskupima i papom. G odine 1414. Crkva preduzima odluč-
nije korake i poziva Husa na crkveni koncil kako bi detaljno objasnio svoje
stavove. Rimski car Sigismund je garantovao H usu punu bezbednost, ali
ipak nije održao svoju reč, tako da je Hus spaljen na lomači 1415. godine.
Problemi su time, na zaprepašćenje crkvene hijerarhije, tek počeli.
N aredni vek je doneo čitavu plim u disidenata, na čijem čelu su stajala dva
teologa-velikana: M artin Luter i Žan Kalvin.
Poput Viklifa i Husa, i M artin Luter je dugo bio pobožan katolik, ali
je završio kao radikalni opozicionar - njegovi opozicioni stavovi su po-
ticali iz fundam entalnih suprotnosti u crkvenom učenju, baš kao i kod
dvojice prethodnika. Kao katolički m onah u Vitenbergu, Nemačka, Lu-
ter je zamerao Crkvi zbogm ešanja sapolitičkim subjektima, posedovanja
imovine i posebno zbog prodaje oproŠtaja za grehove - praktično neke
vrste karata za „Izbavljenje iz Pakla“. Svoje stavove Luter je izneo u čuve-

Kada sam Ijut, mogu uspešno moliti i propovedati.

- Matin Luter

nom delu „95 teza“, koje je okačio na vrata katedrale u V itenbergu 1517.
godine. Luter je zagovarao i princip „iskupljenja putem vere“, po kome se
do iskupljenja za grehe dolazi isključivo putem iskrene vere, a ne putem
religijskih ceremonija i oprosta sveštenika.

R E N E SA N SA JE R O Đ E N A I9S
 Papa Leo X bi sigurno spalio drskog Lutera na lomači da nije bilo
m oćnih nemačkih vladalaca kojima su njegove ideje poslužile kao oprav-
danje za sopstvenu neposlušnost,
Put Zana Kalvina je bio nešto drugačiji. Kalvin je rođen u Francuskoj
1509. godine, dok je teologiju studirao širom Evrope. Za razliku od Lute-
ra, Kalvin je u glavi imao viziju protestantskog društva. Najveći doprinos
protestantskom pokretu Kalvin je dao u Ženevi, Švajcarska, kada su se
njeni stanovnici pobunili protiv vladara iz severne Italije, uspostavljajući
nezavisni grad-državu 1536. godine. G rad je zatražio od Kalvina da ofor-
mi protestantsku crkvu, što je on i uradio 1540. godine. Poštujući njegove
jasne ideale, grad je veoma brzo zabranio ,,nemoraIne“ radnje p o p u t plesa
i pića. Zabavan grad, nem a šta.

Pas laje kada je njegov gazda napadnut. Bio bih kukavica

kada bih rekao da je božja istina napadnuta, a zatim se po-
vukao u tišinu.
- Žan Kalvin

----------- DOBRO JE KADA SE PROSTITUCIJA I SODOMIJA

MOGU ZAŠTITITI PAPSKIM OGRTAČEM
Ukoliko vam još uvek nije jasno zašto je autoritet Katoličke crkve doživeo
kolaps u petnaestom i šesnaestom veku, razmotrićemočuveni„Bal keste-
nja", potpuno izopačenuzabavu kojujeorganizovaosin pape Aleksandra
VI godine 1501. Ovoj nastranoj i izuzetno razularenoj proslavi prisustvo-
valo je pedeset prostitutki, a naziv je dobila po, hm,„aktivnostima" koje
su organizovane posle večere. Organizovanajeaukcija na kojojje proda-
ta kompletna odeća prostitutki, koje su posle toga puzale po podu kako
bi pokupile kestenje - to je bio samo izgovor da se prostitutke spuste na
,,sve četiri". Tako su otpočele orgije, u kojima su„igrači" (izuzetno bogati
muškarci) uz pomoć slugu beležili broj orgazama u poteri za rekordom.
Pravilo„igre"je izmislio sam papa, koji je takođe bio među igračima.
Pape su uvek uspevale da se izvuku iz takvih samoubilački razvratnih po-
teza, osim u slučajevima kada se sramota jednostavno nije mogla prikriti:
tačnije, kada bi„umrli na delu". Godine 939. papa Leo VII je doživeo srča-
ni udar dok je bio u krevetu sa svojom Ijubavnicom; godine 964. besan
suprug je pronašao svoju ženu u krevetu pape Džona XII, koga je nagog
prebio do smrti (uzvišen način da se napusti ovaj svet); neverovatno zvu-
či, ali ista stvar se desila i Džonu XIII972. godine; 1471.godine papa Pavle
II umire od srčanog udara tokom sodomije sa plaćenim dečakom.

196 SMF.S n A IS T O R IJA SV jETA

 ZAVRTIMO PLANETU

Francuska:
Bolovi ctdolescencije
Iako su francuski kraljevi uveli centralizovanu državnu upravu već krajem
trinaestog veka, francuska država je konačno konsolidovana tek u petnaestom
veku. Proces je završen tako što su brojni feudalni posedi objedinjeni u jedin-
stven kraljevskiposedLujaX I. Luj je došao navlast 1461. godine, sekući ispred
sebe sve ono što je stajalo na putu: dugovečna porodična stabla, udove, glave.
Kratak uvod: Engleski kralj H enri V je 1415. godine iskoristio građanski
rat između dve francuske plemićke porodice - Burgundijaca i Armanjaka -
kako bi napao oslabljenu Francusku i preuzeo njen presto, smatrajući da mu on
pripada po nasieđstvu. Englezi su na kraju ipak ispraćeni kući, ali su posledice
razarajućih sukoba uverile kralja Luja X I da nikada više ne sme dozvoliti aku-
muliranje prevelike moći u rukama svojih plemićkih rođaka. Podela na feude
i unutrašnji sukobi uvek mogu otvoriti vrata stranom zavojevaču. Zbog toga
je on preduzeo mere da konačno razbije moć plemića - uz pom oć nekih zaista
prljavih trikova.

Ukoliko ne umeš da lažeš, nećeš moći ni da vladaš.

- Luj XI

Kada je reč o vojvodi od Burgundije, Luj je sačekao da starac potpuno

posenili, nakon čega je prisvojio njegovu zemlju u Pikardiju (severna Francu-
ska) tako što ga je ubedio da izmeni testam ent. Naravno, prevara je razbesnela
pravog naslednika, vojvodinog sina Carlsa Krvavog, koji je nadimak zaradio
organizujući pobunu francuskih plemića protiv kralja.
Nakon ugušenja pobune u Burgundiji, Luj X I je pristupio formiranju sop-
stvene stajaće vojske. D a bi obezbedio sredstva za novu profesionalnu vojsku,
Luj je godine 1468. sazvao sednicu generalnog francuskog parlamenta (tzv.
Estates-General), Luj praktično nije imao nikakvog izbora: zbog stalnog po-
rasta troškova borbi sa pobunjenicima, lojalno plemstvo, sveštenstvo i bogati
trgovci koji su finansirali kralja i plaćali poreze želelo je da zna kako se taj novac
troši.
Stvari su se okrenule nakon pobune švajcarskih gradova, koji su pripada-
li vojvodi od Burgundije, 1475. godine. Svi stari neprijateiji vojvode od Bur-
gundije (sa nadim kom Krvavi sigurno ih je imao dosta) počinju da izlaze iz

R e n e s a n s a je rođena 197
anonim nosti i da se priključuju Luju XI. Najmoćniji m eđu njima, vojvoda od
Lorena, ubija vojvodu od Burgundije u bici kod N anta 1477. godine. Luj je
osvojio Burgundiju za sebe, čime je znatno uvećao svoju moć i olakšao dalje
korake. Kada je umro vojvoda Anžujski, koji nije imao inuškog naslednika, Luj
je prisvojio i njegovu zemlju u južnoj Francuskoj, dodatno uvećavajući svoju
moć. Tokom celokupne vladavine, Luj X I je praktično udvostručio teritoriju
kraljevine.

Engleska:
Pokori se ili se skianjaj saputa
Engleski kraljevi su otpočeli sa ujedinjenjem Engleske veoma brzo nakon
uvođenja centralizovane administracije u francuskom kraljevstvu, pri čemu su
i njihovi rezultati bili siični francuskim. Za razliku od Francuske, međutim ,
Engleska je imala i džoker kartu: rašireni pokret protestanata koji je potkopao
temelje Katoličke crkve. Dve tendencije - centralizacija kraljevstva i prote-
stantska reformacija - ujedinile su se u jedinstveni engleski ,,kompromis“.
Završni podstrek procesu centralizacije u Engleskoj dao je dugi i krvavi
Rat ruža - koji nije bio ni približno prijatan kako bi se moglo zaključiti po
nazivu. N akon spaljivanja velikog broja seoskih naselja (ništa novo; mali ljudi
uvek izvuku najdeblji kraj), na bojnom polju je po završetku Rata ruža ostao
H enri Tjudor, koji je 1485. godine, po nanošenju poraza Ričardu III, uzeo ime
H enri VII. K adaje H enri umro 1509. godine, vlast jepreuzeo njegovsin Henri
V III - koji je imao nekih, hm, problema sa ženama i Katoličkom crkvom.
Oslanjajući se na uspehe svog oca, H enri V III je ostvario visoki stepen
kontrole nad Engleskom. Pošto papa nije dozvolio H enriju da se razvede od
svoje žene - ni od druge, ni od treće - u beskonačnim pokušajima da dobije
muškog naslednika, H enri je jednostavno osnovao novu crkvu - tzv. anglikan-
sku crkvu, koja je bila potpuno nezavisna od Rima. Tu nije bio kraj maštovi-
tosti Henrija V III: on je znatno uvećao svoje bogatstvo pljačkajući katoličke
manastire, a osnovao je i poseban sud, tzv. Zvezdanu palatu (engl. Star Cham-
ber), sa tajnom policijom, radi borbe sa nekooperativnim plemićima. Tako
je Henri V III prokrčio put za najvećeg m onarha u engleskoj istoriji: njegovu
ćerku Elizabetu.
Pre dolaska napresto 1558. godine, Elizabeta je svoje stavove izgradila pod
budnim okom svoje polusestre Meri, pobožne katolikinje koja se usprotivila
očevom pokušaju da osnuje novu crkvu. Meri je zaradila nadim ak Krvava za-
hvaljujući pogubljenju stotine engleskih protestanata. I sama Elizabeta je bila
protestantkinja, ali je ipak zaključila da pitanja religije treba potisnuti u drugi
plan, iza politike. Takav potez je izazvao podjednaki bes kod obe grupacije, i
protestanata i katolika.

198 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Jedan je Hristos,. Isus, jedna je vera. Sve ostalo je prazna priča.
- Kraljica Elizabeta I

Elizabeta je prvo pokušala da reši religijske probleme, objavljivanjem dopu-

njenog izdanja knjige „Zajednički molitvenik“ 1559. godine, koja je predstav-
ljala pokušaj da se smanji tenzija između katolika i protestanata (neodređenim
i nedorečenim tekstom, na prvom mestu). N ijedna grupa, međutim, nije bila
zadovoljna „Zajedničkim molitvenikom“ - naročito ne fanatička grupaprote-
stanata pod nazivom puritanci - mada je to upravo i bila suština čitave priče:
religija jeste velika i moćna, ali na prvom mestu je poslušnost prema kraljici. I
zaista, i protestantski i katolički disidenti će se veoma brzo uveriti u praktične
posledice eventualne izdaje kraljice.
N a čelu katoličke opozicije kraljici nalazio se Tomas, vojvoda od Norfolka,
čija zavera je poslužila kraljici kao izgovor da slomi katolike i plemiće u jed-
nom velikom krvoproliću. O na je lukavo sačekala da Tomas organizuje zaveru
u dosluhu sa papom, da bi zatim iznela dokaze o Tomasovoj izdaji (verovatno
isfabrikovane) ipogubilaga 1571.godine.
Elizabeta je slomila i otpor protestanata njenim religijskim reformama.
Posebnu pažnju je posvetila puritancim a i prezviterijancima, protestantskoj
sekti koja je smatrala (potpuno ispravno) da Elizabeta pokušava da preuzme
političku kontrolu nad crkvom od pape.

Spanija:
Širenje s Ijubavlju
Bez obzira na izuzetnu moć koju su Ferdinand i Izabela uživali u Spaniji,
njihova vladavina je skoro u potpunosti bila oslonjena na stati feudalni sistem.
C ak je i njihov unuk Karlo V vladao na isti način. Objedinjavanje izolovanih
poseda i subjekata je bio osnovni cilj ovih m onarha - bez obzira da li su se ti
posedi uklapali u granice postojećeg carstva. Zahvaljujući obim nom m itu (zla-
to opljačkano u Novom svetu), Karlo V je isposlovao titulu imperatora Svetog
rimskog carstva, što je znanto doprinelo njegovom opštem prestižu. To car-
stvo je, međutim , predstavljalo neprirodnu tvorevinu, obuhvatajući teritorije
Spanije, Austrije, Holandije, delove Italije, Siciliju, Sardiniju, pa čak i delove
Nemačke.
Naravno, jedna stvar je potpuno išla na ruku kako Ferdinandu i Izabeli,
tako i Karlo V: religija. Ferdinand i Izabela su izgradnju carstva počeli okuplja-
njem španskih subjekata oko zajedničkog cilja - pokretanjem novog krstaškog
pohoda protiv muslimana u severnoj Španiji. D o sredine petnaestog veka, mu-
slimanska Španija je bila svedena na „krnje kraljevstvo“ (tako su ga oni zvali)

R E N E SA N SA J E R O Đ EN A 199

--------------DUGOJ KOSI JE DOŠAO
KRAJ
Smatrajući da rascepkanu Evropu
može objediniti u jedno carstvo
„kozmetičkim" potezima, impera-
tor Svetog rimskog carstva Karlo
V naredio je svojoj pratnji da skrati
kosu, u skladu sa trenutnim mod-
nim stilovima u severnoj Evropi.
Pratnja je, naravno, poslušala, ali
uz gorke suze koje su lili dok su
odsecali svoje pletenice koje su
dopirale do pojasa. Dužina kose
je u južnoj Evropi, baš kao i duži-
na brade, predstavljala znak nečije
starosti - a time i autoriteta. Pošto
Karlu V nikako nije mogla da izra-
ste brada, i njegovi saradnici su
morali redovno da se briju kako bi
ličili na svog golobradog kralja.
na južnom poluostrvu pod nazivom
AI-Andalus. Ferdinand i Izabela su
okončali priču sa muslimanima osva-
janjem Granade 1492. godine, na-
kon čega su proterali i sve Jevreje iz
Spanije.
Istovremeno, ovaj dvojac je do-
bio jaku potp o ru nastavku svojih
krstaških pohoda zahvaljujući neo-
čekivanim rezultatima istraživanja
đenovljanskog mornara Hristifora
Kolumba. G odine 1492. Ferdinand
i Izabela su organizovali ekspediciju
radi pronalaženja pom orskog puta do
Azije. K olumbo se vratio 1493. godi-
ne sa izveštajem o otkriću ostrva za
koja je smatrao da su današnji Japan i
Indonezija (to su bili H aiti i Kuba).
Kraljevski par je odlučio da finan-
sira i povratnu ekspediciju, tako da su
razni evropski probisveti i sitno plem-

Sa Bogom razgovaram na španskom, sa ženama na italijan-

skom, sa muškarcima na francuskom, dok sa svojim konjem raz-
govaram na nemačkom.
- Karlo V

stvo koje je sebe nazivalo konkvistadorima uskoro shvatilo da se sa one strane

okeana nalaze dva veoma bogata carstva - Asteci i Inke. Ovi narodi su bili pri-
mitivni u tehnološkom smislu, ali su imali veoma razvijen društveni sistem, sa
velikim i kompleksnim urbanim centrima - drugim rečima, unosni ciljevi zreli
za osvajanje.

Ti Ijudi su poprilično nevični naoružanju... dotroljno je 50 Ijudi da

se oni porobe i primoraju na bilo šta.
- Hristifor Kolumbo

200 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Asteci:
Carstvo zasnovano na krvi i čokoladi
Asteci su bili čvrsto vezani za krv - ljudsku, dečju. Tačnije, oni su smatrali
da je bogovima neophodna ljudska krv kako bi mogli da prežive. Zbog toga su
sa porastom svoje moći u Meksiku u četrnaestom i petnaestom veku bogovima
prinosili i sve veći broj ljudskih žrtava, i to prvenstveno iz redova zarobljenika
iz susednih plemena i gradova. U vreme dolaska H ernanda Korteza 1509. go-
dine, Asteci su pod vidom žrtvovanja ubijali oko dvadeset hiljada zarobljenika
godišnje. I sam ritual žrtvovanja je
bio prilično surov: sveštenik bi rase-
kao grudni koš žrtve, izvadio srce i
DA, KOD NAS NOVAC
postavio ga u mangal sa raspaljenim RASTE NA DRVETU-----------
uglj em, da bi ga zatim ponudio nebe- Negde od četrnaestog veka Asteci
sima (srce je u tom trenutku najčešće počinju da koriste semenke kakaoa
još uvek kucalo). Veoma lep prizor. kao novac. Ove semenke su bile na
Ako se izuzmu ove izuetno bru- ceni zbog svog ukusa, ali i zato što
talne karakteristike njihove religije, su bile retke. Kada bi hteli da se raz-
Asteci su postigli takav nivo socijal- meću, Asteci bi samleli svoj ukusan
ne i urbane organizađje koji je ne- novac i ispijali ga u obliku gustog
zabeležen u ostalim domorodačlđm
napitka pod nazivom čokolada,
civilizacijama Amerike. Glavni grad
koja je verovatno više podsećala
na današnju kafu nego na vruću
njihovog carstva, Tenočtitlan, bio je
čokoladu. Asteci su semenke kaka-
izgrađen na ostrvu u jezeru Teksko-
oa, koje su nazivali i„hranom za bo-
ko i imao je oko dve stotine hiljada
gove", nudili i božanstvima tokom
stanovnika. Iz grada se upravljalo
ritualnih obreda žrtvovanja u koji-
carstvom koje je imalo nekoliko mi-
ma je ubijano i po nekoliko stotina
liona podanika. zarobljenih pripadnika susednih
Asteci su počeli da grade svoje plemena. Susedi su čak i poreze
carstvo krajem četrnaestog veka, plaćali pomoću semenki kakakoa.
podstaknuti ambicijama ratničke ka- Hernando de Ovieda Valdez, istori-
ste i zahvaljujući dobroj organizaciji čar koji je pratio pohode Hernanda
društva. Osim kaste ratnika okuplje- Korteza na astečko carstvo, zabele-
ne oko viteških redova O rla i Jagua- žio je cene različitih roba i usluga
ra, većina Asteka se bavila poljopri- izražene u semenkama kakaoa: zec
vredom, uzgajajući kukuruz, pam uk je koštao četiri semenke, dok je za
i povrće na ogrom nim plovećim vr- roba trebalo izdvojiti sto semenki.
Usluga prostitutke je stajala deset
tovima na jezeru Tekskoko. Astečki
semenki.
trgovci su putovali širom Meksika u
potrazi za luksuznim proizvodima
kao što su dragoceni metali, drago
kamenje, boje i perje egzotičnih ptica.

R e n e s a n s a je rođena 201
 Asteška božanstva predstavljaju neku vrstu mešavine božanstava civili-
zacija Olmeka, Tolteka i Maja. Ipak, asteški bogovi su imali i neke dodatne,
uglavnom neprijatne karakteristike. U galeriji bogova izdvaja se boginja bola
Koatlikua, sa kandžam a i suknjom sačinjenom od zmija, uz dodatnu ogrli-
cu od ljudskih srca. Tu je i Ksipe Totek, bog proleća i ponovnog rađanja, ali
istovremeno i bog patnje, zbog koga su sveštenici ponekad skidali kožu živim
zarobljenicima da bi je zatim sami obukli, simbolizirajući na taj način životni
ciklus.
Nisu baš svi asteški bogovi bili tako surovi. Bog sunca H uiclipočtli bio je
zaštitnik Asteka koji je obezbeđivao pobedu u bitkama. Ksočipili, bog „dobrih
vremena“, bio je zadužen za zoru, igru i ljubav. Kvecalkoatl, „pernata zmija“,
bio je oličenje mudrosti i stvaranja. Kvecalkoatl je čak u petnaestom veku po-
stao glavni objekat popularnog kulta koji je nagoveštavao njegov fizički povra-
tak i oslobođenje Asteka od obaveze podnošenja ljudskih žrtava. N a njihovu
žalost, poslednji asteški car M ontezum a II je mesiju Kvecalkoatla prepoznao
u španskom konkvistadoru H ernandu Kortezu - što je imalo katastrofalne
posledice.

Inke:
Još jedna zlatna meta
Poput Asteka, i carstvo Inka je bilo relativno mlado, ali i prilično nepopu-
larno m eđu okolnim plemenima koje su Inke pokorile.
U vreme pojave Spanaca 1532. godine, carstvo Inka je imalo nepunih sto-
tinu godina tradicije. Carstvo je osnovao dimaični vojni lider Pačakuti 1438.
godine, uspostavljanjem kontrole nad centralnim planinskim dolinama današ-
njeg Perua. Njegovi naslednici su dođatno prošitili carstvo na teritorije današ-
njeg Ekvadora, Bolivije i severne delove Cilea. Carstvo Inka je u geografskom
pogledu bilo znatno veće od carstva Asteka, sa ukupno 2500 milja teritorije
mereno od severa prema jugu.
Inke su razvile složeno urbano društvo, sa velikim gradovima i jakom
podrškom poljoprivrednog zaleđa. Poput Asteka, i Inke su bile veoma vešti
graditelji, koji su često organizovali velike projekte izgradnje ceremonijalnih
objekata, uz masovno angažovanje stanovništva. Z a izgradnju dva najveća ce-
remonijalna centra Inka, prestonice Kusko i mističnog planinskog utvrđenja
Maču Pikču, bilo je potrebno više desetina hiljada radnika radi prebacivanja
kam enih blokova teških i po pedeset tona na Ande.
Inke su izgradile i četrnaest hiljada milja puteva, koji se po izdržljivosti
mogu meriti sa rimskim (neki od njih su i danas u upotrebi). Z a savlađivanje
dubokih klanaca u A ndim a koristili su mostove sačinjene od kanapa. Inke su,
baš kao i Rimljani, koristili mrežu puteva za trgovinu i prebacivanje svojih oru-
žanih snaga.

202 Sm e š n a is t o r ij a sveta
 Carstvo Inka je bilo izuzetno bogato mineralima, uključujući i velike ko-
ličine srebra i zlata. O pisi njihovih gradova koje su sa sobom doneli španski
konkvistadori deluju nestvarno, mada su verovatno tačni. Prema njima, zidovi
Zlatne palate u Kusku - astronomske opservatorije u kojoj je boravilo oko četiri
hiljade sveštenika - bili su obloženi tankim zlatnim pločama; veliki zlatni disk
koji je predstavljao boga Sunca reflektovao je sunčeve zrake do ploča na zidovi-
ma, čime je dobijeno potpuno osvetljenje unutrašnjosti zgrade.
Neverovatno blago civilizacije Inka je, naravno, postalo glavni cilj španskih
osvajača, baš kao i kod Asteka u Meksiku. G odine 1532, neposredno nakon
Kortesove pobede nad Astecima, španski avanturista Francisko Pisaro napada
i Inke, pljačkajući njihovo ogrom no bogatstvo. Spanci su pretapali izuzetno
vredne objekte koje su nalazili u zlatne poluge, koje su zatim prebacivali u
Spaniju. Istovremeno, osvajači su koristili zarobljene domoroce kao roblje u
rudnicim a zlata, poput rudnika Potosi u Boliviji.

Kina:
Pravljenje novca
Bilo kakvo poređenje zapadne Evrope i Kine iz ovog doba ne može izo-
staviti brojke - počnim o sa brojem stanovnika, na primer. G odine 1300. Kina
je imala oko sto miliona stanovnika, i svi oni su bili podanici jednog vladara.
Citava Evropa je u to vreme imala oko pedeset miliona stanovnika. Očigledno
je da su Mongoli za vreme dinastije Juan bili u izuzetno nepovoljnom položaju
kada je u pitanju brojčana nadmoć. Mongoli, međutim , nisu pridavali previše
značaja toj činjenici. G odine 1348. poslednji mongolski vladar Togar T im ur
je postavio prilično nezgodnog tipa po imenu Bajan za šefa vlade. Bajan je
smatrao da se kineski disidenti mogu um iriti ukoliko se pobije devet desetina
kineske populacije. Zanimljivo je da Kinezi uopšte nisu voleli Bajana, kao ni
njegovog gazdu Togana, tako da je 1348. godine, p o d vođstvom harizmatičnog
Juanzanga, otpočela pobuna koja će trajati sledećih dvadeset godina.
Ko je bio Juanzang, osnivač dinastije M ing, koji je kasnije uzeo kraljev-
sko ime Hongvu? Za razliku od ranijih samoproglašenih careva, Juanzang je
poticao sa sela. Kao i u prethodnim dinastijama, on je uspostavio novi admi-
nistrativni aparat koji je zadržao strukturu prethodnih. Svoj uspeh H ongvu
delimično duguje i činjenici da je sa M ongolim a zajedno nestala i stara aristo-
kratija. H ongvu je bio prilično opterećen svojim skromnim poreklom, tako da
je u obračunu sa neprijateljem - kako stvarnim, tako i izmišljenim - ispoljavao
veliku brutalnost. Ipak, zahvaljujući njemu izvršene su i brojne agrarne refor-
me i izmene u poreskoj politici koje su olakšale život seljacima.
D a bi sprečio nove upade Mongola, H ongvu je organizovao rekonstrukci-
ju Velikog zida kako bi odvojio severnu K inu od Mongolije. Iako su prethodne
kineske dinastije izgradile dugačke zidove duž trase Velikog zida, prava struk-
tura ove konstrukcije nastala je upravo u vreme dinastije Ming.

Renesansa je rođena 203

 Kina je bila potpuno ekonomski iscrpljena nakon odlaska Mongola, sa
tendencijom daljeg pogoršanja stanja. H ongvu je M ongolim a dao skoro sav
bakarni novac koji je bio u opticaju radi zaštite, odnosno radi dobijanja ga-
rancija da M ongoli neće ponovo napasti njegovu zemlju. M ongoli jednostav-
no nisu prihvatali papirnati novac, koji su smatrali bezvrednim - i današnja
situacija dokazuje da su bili potpuno u pravu. D a bi rešio problem nedostatka
kovanog novca, H ongvu je krajem četrnaestog veka uveo papirne novčanice,
što je dovelo do nagle ekspanzije trgovine. H ongvu je veoma brzo otkrio jednu
veliku istinu vezanu za papirni novac: on se može štampati u neograničenim
količinama! Ipak, postojao je i jedan mali problem: papirne novčanice su vre-
menom postale bezvredne - njihova vrednost je umanjena sedamdeset puta,
tako da je m andarinska administracija godine 1425. morala ponovo da uvede
kovani bakarni novac. Bez obzira na krajnje rezultate, Kina i dalje ostaje prva
država u istoriji koja je uvela papirnati novac. Evropa će prim eniti ovu tehniku
tek u sedamnaestom veku, sa sličnim krajnjim ishodom (gomila bezvrednog
papira).

Indija:
Babarova berba
Početkom šesnaestog veka, mongolski princ po imenu Babar (da, slon iz
crtanog filma je ime verovatno dobio po njemu) osniva m očnu dinastiju M o-
gul (M ongol).
Babar podče iz istog paketa kao i p reth o d n i gospodar rata Tamerlan
- pored toga što je tvrdio da je p o to m ak D žingis-kana, Babar je osvajao i
ubijao istim žarom kao i njegov preth o d n ik . O ko 1500. godine Babar je re-
šio da krene stopam a slavnih preth o d n ik a i da udari na neke ozbiljne protiv-
nike iz tog doga. Ipak, za razliku od p rethodnika, Babar je bio podjednako
uspešan i kao političar i kao vojnik. Zahvaljujući reputaciji nem ilosrdnog
vojnika i dobrog vladara, Babar je brzo stavio p o d kontro lu veliki deo se-
verne Indije.
Carstvo će, međutim , konsolidovati tek Akbar, fanatičan i harizmatičan
Babarov unuk. A kbar (na žalost, u crtanim filmovima ne postoji slon sa nje-
govim imenom) je došao na presto 1561. godine, kada je imao svega trinaest
godina. O dm ah po preuzimanju vlasti, Akbar je proširio teritoriju carstva na
celu severnu Indiju, ali i na današnji Pakistan, pa čak i Avganistan. Akbar je
razvio složen administrativni sistem za upravljanje vclikim carstvom, sa se-
dištem u Delhiju. O n je imenovao vojne guvernere koji su bili odgovorni za
funkcionisanje sistema vlasti u svojim pokrajinama. Guverneri su odgovarali
za sve nepravilnosti u radu državnih organa, uključujući i korupciju - propusti
su često kažnjavani smrću.
Jedna od najznačajnijih karakteristika Akbarove vladavine jeste njego-
va religijska tolerancija. D a bi pridobio indusku većinu, A kbar je ukinuo

204 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 DOBAR KAN, LQŠ KAN---------------------------------------- --------
Babar i Moguli su bili prilično dobri momci u poređenju sa dalekim rođa-
kom Tamerianom, koji nosi titulu najzloćudnijeg tipa u istoriji, bez ikakve
konkurencije. Veštinu ratovanja na konjima Tamerlan, koji je poznat i pod
imenomTimur („gvozdeni" na turskom), naučioje veoma rano od svog oca,
poglavice omanjeg nomadskog plemena.Timurje bio hrom najednu nogu
zbog rane dobijene još u mladosti na bojnom polju (mala igra reči na en-
gleskom: Timur+lame -engl. hrom- = Tumerlane), mada to nije uticalo na
njegovu borbenu veštinu na leđima konja. Godine 1369. Timur je uklonio
glavnog suparnika u borbi za presto Samarkanda, nakon čega je sa sledbe-
nicima preduzeo niz napada na Persiju, Irak, Siriju, Rusiju, Indiju i Kinu.
Nekoliko ilustrativnih numeričkih podataka: Timur je 1387. naredio pogu-
bljenje 'sedamnaest hiljada stanovnika persijskog grada Isfahan. Godine
1398. Timur je u Delhiju, severna Indija, pogubio sto hiljada nenaoružanih
zarobljenih Indijaca) Njegova vojska je 1400. godine sahranila četiri hiljade
živih jermenskih zatvorenika. Timurovi vojnici su pogubili dvadeset hilja-
da civilnih stanovnika Bagdada, zato što je vođa zahtevao da se svaki od
njih vrati sa najmanje dve odsečene glave. Kada je njegova vojska pobila
osamdeset hiljada Ijudi u Alepu i dvadeset hiljada u Damasku,Timur je na-
redio da se oko opustošenih gradova izgradi dvadeset piramida od Ijudskih
lobanja.
U jednom dokumentu možemo naći opis stanja u Delhiju nakonTimurove
posete:„Grad Delhi je bio skoro pust i potpuno razrušen ... nakon toga je
usledio dodatni pomor preživelih usled zagađenja vazduha i vode izazva-
nog hiljadama nezbrinutih leševa."
Pored toga štoje iza sebe ostavljao brdo leševa,Timurse nije ustručavao da
otvoreno govori o svojoj zloj naravi. Pre nego što je potpuno spalio Damask
i pobio većinu stanovnika ovog grada, Timur je prikupio najviđenije Ijude
kako bi održao malu lekciju:„Ja sam bič božji kome je naloženo da vas kazni,
zato što niko drugi osim mene nezna lekza vašu grešnost. Vi ste nemoralni,
ali ja sam nemoralniji od vas, zato tišina!"
Timur je umro u sedamdesetoj godini života, ne ostvarivši planiranu invazi-
ju na Kinu radi ponovnog uspostavljanja imperije Džingis-kana.

jizju, muslimanski porez koji su plaćali svi pripadnici drugih vera. Pored
toga, A kbar je ukinuo i poreze koje su pripadnici induske vere plaćali pri
hodočašćim a, odobrivši istovremeno rešavanje pravnih sporova u induskim
sudovima.
To su bili m udri potezi. Ipak, njegov naslednik Aurangzeb, koji je došao
na presto nakon tri generacije, bio je toliko zaslepljen muslimanskom verom
da je ponovo pokrenuo progon Indusa, okrećući ih na taj način protiv vladaju-
će muslimanske manjine. Takav odnos je pogodovao britanskim osvajačima u

R e n e sa n sa JE ROĐF.NA 205
 Ja poštujem sopstvenu reiigiju. Ne postoji ništa što ne bih uradio
u njeno ime... Ministar induske vere takođe ceni sopstvenu religi-
ju. Sasvim je normalno da i on voli ono što mu pripada.
-AkbarVeliki

osamnaestom i devetnaestom veku, koji su uspešno iskoristili indusku netrpe-

ljivost prema vladajućim muslimanima.

Osmanlije:
(Otomani nije ispravna množina)
Vizantijski carevi su u ranijim periodim a angažovali Osmanlije radi zaštite
svojih granica od divljih M ongola u Maloj Aziji - đanašnja istočna Turska -
smatrajući ,,da se nom adim a mogu suprotstaviti samo nom adi“. Osmanske no-
made su, međutim , „nadm ašilf nomadi Tamerlana, koji je 1403. godine ubio
sultana Bajazita I Munju. Nakon Tamerlanove smrti, Osmanlije su nastavile
svoj uspon ka vrhu, udarivši na oslabljene vizantijske gospodare (nikada ne-
mojte angažovati nomade iz Centralne Azije za rešavanje sopstvenih bezbed-
nosnih problema) i osvojivši K onstantinopolj 1453. godine.
Masivne trostruke gradske zidine predstavljale su dobru zaštitu vekovima
unazad, sve dok otomanski sultan M ehm ed II nije naložio mađarskim metalci-
ma da izgrade top-čudovište pod nazivom ,,BaziIik“ (,,Kralf‘) dužine dvadeset
i sedam stopa, koji je mogao da ispali đule težine sto kilograma na razdaljinu
od jedne milje - najmoćniji top u istoriji do tog mom enta. U međuvremenu,
i otom anska mornarica je uspešno rešila ptoblem oko velikih podvodnih la-
naca koji su štitili Iuke Konstantinopolja: problem je rešen angažovanjem lo-
kalnih seljaka koji su brodove preneli preko kopna, zaobišavši tako podvodne
prepreke.
U jutru 29.maja 1453. godine otpočela je krvava završna bitka napadom
mase slabo naoružanih baši-bozuka, osmanlijskih fanatika. Iscrpljeni Vizan-
tinci su uspcli da odbiju i drugi napad turskih regularnih trupa na severoistoč-
nim zidinama, pa čak i da zaustave treči talas elitnih udarnih trupa janičara.
Krajnji ishod bitke je ipak odlučio jedan, na prvi pogled, om anjiprevid: brani-
oci su jednostavno zaboravili da zaključajujednu manju kapiju na severoistoč-
nim zidinama, tako da su janičari lako prodrli u grad. Poslednji vizantijski car
K onstantin X I verovatno je poginuo boreći se p o ulicama Konstantinopolja.
Niko, međutim , nije bio svedok njegove pogibije, tako da je nakon pada Kon-
stantinopolja nastala legenda koja kaže da će se K onstantin jednoga dana vrati-
ti kako bi spasao Grčku od osmanlijske vladavine. (To se nije desilo.)
Osmanlijska imperija je doživela svoj maksimum p o d vladavinom Sulej-
mana Veličanstvenog (jedno od najlepših imena u istoriji), koji je na vlast do-

206 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 U ranu zoru, kada su Turci prodrli u grad i kada su stanovnici
krenuli u beg, pojedini Rimljani su pokušavali da dođu do svojih
domova kako bi spasli svoježene i decu. Dok su prolazili ulicama
umrljani krvlju, žene su zapitkivale: „Šta se dešava?". U početku
nisu verovale u njihove prestrašene odgovore „Turci ubijaju Ri-
mljane na gradskim zidinama". Ipak, kada je pored njih prošao
i drugi, a zatim i treći stanovnik umazan krvlju, one su shvatile
da je božji gnev zakucao i na njihova vrata. Monasi i kaluđeri-
ce, žene i muškarci sa decom u naručju jednostavno su napustili
svoje domove prepuštajući ih osvajačima, bežeći u pravcu Velike
crkve. Trebalo je videti te gradske ulice preplavljene Ijudima!
- Grčki istoričar Dukas, neposredni svedokpada
Konstantinopolja.

šao 1520. godine. Sulejman Veličanstveni je u muslimanskom svetu poznat i

pod im enom Zakonodavac, zahvaljujući zakonu koji je objavio 1521. godine.
Ovaj zakon je mešavina islamskog šerijatskog prava i dobrog, starog plemen-
skog zakona Turske.
Sulejman je doživeo i nekoliko neuspeha u svojoj karijeri. O n je 1529.
godine predvodio opsadu velikog hrišćanskog grada Beča, Austrija. Karlo V,
im perator Rimskog carstva, bio je prim oran da prikupi trupe iz čitavog hri-
šćanskog sveta kako bi odbranio grad. O psada nije uspela, ali je Sulejman do-
bio čitavo Balkansko poluostrvo kao utehu. Pored toga, on je osvojio i Irak,
Jermeniju, Libiju i Alžir.
Sulejmanovi naslednici nisu bili tako uspešni. Tačnije, njegov sin Selim II
je upamćen po nadim ku Pijani, koji nije potrebno objašnjavati. Istovremeno,
pojavila se još jedna nova grupacija - Portugalci - koja je ugrozila osnovni izvor
prihoda Osmanlija: carinske dažbine na začine poreklom iz Azije.

TENDENCIJE RAZVOJA:
U SPO N IIPAD O VI

Istraživači: uspon
Španci zapravo nisu bili prva evropska sila koja se upustila u istraživanje i
brutalno osvajanje preostalog dela sveta. Ta sumnjiva čast pripada njihovom
manjem susedu, Portugalu.

R e n e s a n s a je rođena 207
 Zasluge za formiranjc Portugalskog carstva pripadaju princu Henriju, sa
nadim kom Moreplovac, koji je po tpuno odgovarao njegovoj prirodi. H enri je
rođen 1394. godine, a već sa devetnaest godina rukovodio je osvajanjem Seute
na teritoriji današnjeg Maroka, gde je na pijacama mogao da sagleda ogromno
bogatstvo Afrike i Azije, uključujući začine, orijentalne ćilirne, zlato i srebro.
Tada je zaključio da bi portugalski m oreplovđ mogli doći do izvora takve luk-
suzne robe direktno preko mora, izbacujući tako iz igre brojne posrednike koji
su dominirali kopnenim saobraćajnicama.
H enri je rano ispoljio interesovanje za morsku plovidbu, zbog čega je u
svom sedištu u Sagresu, Portugalija, angažovao veliki broj kartografa iz raznih
krajeva Evrope. Istovremeno, P ortugalđ su privodili kraju konstrukciju novog
broda, karavele, koji će postati glavna poluga globalnih istraživanja u buduć-
nosti. Pored toga, oni su izumeli i nove navigacione alatke poput kvadranta,
zajedno sa tehnikam a za proraćun geoj ;rafske širine (udaljenosti od ekvatora
prerna severu i jugu) na osnovu položaj; i Sunca.
Već od 1420. godine Henri or-
ganizuje portugalsku kolonizaciju
----------- TOVIŠENIJEONAJ Kanarskih ostrva, Madere i Azorskih
STARI BROD ostrva u Atlantiku. Pored toga, on je
sponzorisao i putovanja radi istraži-
Engleska je tokom čitavog šesna-
vanja zapadne obale Afrike. Njemu
estog veka bila u trci sa Špa'nijom
se pripisuje i iniciranje najvarvarski-
i Portugalijom oko kontrole po-
jeg oblika trgovine u istoriji. Godine
morskih puteva. Zbog toga je ve-
liki značaj imalo uvođenje novog, 1444. portugalski trgovci su kupili
aerodinamičnog trupa koji su en- robove od dom orodačkih prinčeva
gleski brodograditelji konstruisali u Africi, koje su zatim prodali u La-
sredinom tog veka. Stare španske gosu, Portugalija. Kada su naselili
galije, sa velikom drvenom„nado- Brazil, portugalski trgovci robovima
gradnjom" u kojoj su se nalazile su tamo prebacili na milione afričkih
prostorije za oficire I za skladište- robova radi angažovanja na plantaža-
nje robe, jednostavno nisu imale ma kaučuka, šećerne trske i duvana.
šanse u nadmetanju sa novim en- Uspešno angažovanje robova u Bra-
gleskim plovilima, tzv. „trkačkim zilu znatno je uticalo na ponašanje
brodovima", koji su odbacili luk- budućih kolonijalnih sila kao što su
suzni smeštaj za oficire radi sma- Spanija i Engleska.
njenja otpora vazduha - veoma
Istraživanje Azije bilo je podsta-
bitnog Taktora kada je vetar bio
knuto rastućom potražnjom za crnim
jedino pogonsko sredstvo. Zahva-
biberom poreklom iz Indije. Zbog
Ijujući bržim brodovima, Englezi
su uspostavili kontrolu nad svim čega je uopšte bilo potrebno upuštati
važnijim pomorskim putevima, se u takvu problematičnu avanturu?
dok su engleski gusari praktično Z ato što su otom anski Turci imali ap-
postali nepobedivi u duelima sa solutni m onopol nad svim kopnenim
Špancima. i pomorskim trgovačkim saobraćajni-

208 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
cama između Indije i Evrope, tako da su zgrnuli ogrom no bogatstvo napla-
ćujući carinske dažbine za svu robu koja je prelazila preko njihove teritorije.
Da bi dopro do izvora i izbacio osmanlijske Turke iz igre, H ristifor Kolumbo
je pod sponzorstvom španskog kraljevskog para Ferdinanda i Izabele pokušao
da pronađe novi pomorski p u t preko Atlantika ka zapadu, koji spaja Evropu i
Aziju - ali je na tom putu nabasao na Ameriku.
U međuvremenu, portugalski moreplovac Vasko de Gama pokušao je
1498. godine da otkrije novi put, usmerivši se ka istoku i južnom rogu Afrike,
a zatim i ka Indiji. Kada se Vasko de Gama vratio u Portugaliju sa bogatim
teretom crnog bibera, ispostavilo se da je njegova ekspedicija ostvarila zaradu
od 6000 procenata! Tokom sledećih dvadeset godina crni biber je sačinjavao
oko 95 procenata ukupnog tereta koji je iskrcan u Portugaliji - što jasno govori
o izuzetnoj potražnji za ovim začinom.
O grom an profit koji su ostvarili Portugalci podstakao je i ostale evropske
kraljeve, tako da su uskoro istraživači raznoraznih nacionalnosti krenuli ka
najudaljenijim delovima planete u potrazi za slavom, avanturom i iznad svega
novcem, novcem, novcem... Naravno, i taj drugi talas istraživača je bio izložen
najrazličitijim rizicima. Spanci su unajmili Ferdinanda Magelana, portugal-
skog mornara, čija je posada prvi p u t oplovila čitavu zemaljsku kuglu - mada
Magelan nije učestvovao do kraja u tom podvigu pošto je završio na jelovniku
dom orodaca sa Filipina 1521 godine. M eđu engleskim avanturistima nalazio
se i H enri Hadson, koji je istraživao istočnu obalu Severne Amerike sve do
1611. godine, kada je došlo do pobune njegovog ljudstva. Frensis Drejk, prvi
Englez koji je oplovio planetu, počeo je svoje putovanje sa šest brodova 1577.
godine, da bi se u dom ovinu vratio 1580. godine samo sa jednim brodom i
manjim delom posade.

Ivan Veliki: uspon (tačnije, Prilično Veliki)

Lekciju je naučio veliki broj ruskih prinčeva: onaj ko se usprotivi M ongo-
lima obično doživi užasnu i preranu smrt. Ipak, godine 1480. Ivan Veliki je uz-
vratio hrabro (delimično) ulogorivši se nasuprot M ongola koji su bili sa druge
strane zaleđene reke. (Izgleda da su obe vojske jedva čekale da se otopi led na
reci kako bi imale izgovor da napuste bojno polje.) U svakom slučaju, Ivan je u
savršenoj „taktici odvraćanja“ zaplašio Mongole svojom vojskom od 150.000
ljudi, uključujući i artiljeriju i konjicu, pre nego što se vratio u Moskvu da raz-
misli o sopstvenoj smrti.
Da, Ivan je bio opsednut sopstvenom smrtnošću, tako da je napustio svoju
vojsku koja je bila postavljena nasuprot Mongola sa druge strane zaleđene reke,
kako bi zatražio savet od monaha, episkopa i svoje majke o tom e da li treba pri-
hvatiti borbu. Ivan je bio i p o d jakim pritiskom staleža običnih Ijudi u Rusiji,
koji bi imali najviše štete od mongolske osvete. Arhiepiskop Vasijan je insisti-
rao da Ivan mora nastaviti borbu, pravdajući to pitanjem „Zar nije norm alno
da se smrtnici plaše sm rti?“

Re n e s a n s a j e rođena 209
 Povećao nam je poreze, odbio je da plaća danak Hordi, a sada
kada je razijutio kana pokušava da igbegne borbu!
- Jedna stara Moskovljanka o Ivanu

Ivan se na kraju ipak vratio na bojno polje, ali je vreme provodio u snuž-
denom raspoloženju u svom šatoru, dok su vojske razmenjivale uvrede preko
zaleđene reke. O be armije su, pod za sada još uvek neobjašnjivim okolonstima,
uskoro u panici, skoro istovremeno, povukle svoje snage sa reke. Mongolsko
povlačenje se pretvorilo u paničnu odstupnicu ka Centralnoj Aziji. Ovaj po-
raz, u kome nije bilo prolivanja krvi, pređstavlja najavu kraja mongolske avan-
ture u Evropi.

„Veštice“: pad
Izuzetno neuki i zaplašeni srednjevekovni hrišćani najčešće su krivili žene
za sve svoje nedaće. To im je ujedno bio i izgovor za njihovo smaknuće i prisva-
janje njihove imovine. Kao „izaslanik đavola“, prva žena, Eva, prouzrokovala
je sve ljudske probleme time što je nagovorila Adama da zagrize plod drveta
saznanja. Eva je tako postala arhetip svih žena, sa žudnjom i pohlepom koja
vodi ka grehu i korupciji.
Uzimajući u obzir njihovo đavolje poreklo, potpuno je jasno zašto su žene
bile optuživane kao veštice u srednjevekovnoj Evropi. Te optužbe se, narav-
no, nisu mogle dokazati, mada to nije sprečilo „eksperte" da napišu obimnu
knjigu sa uputstvima za vođenje istrage i suđenje za bavljenje vradžbinama.
Dvojica nemačkih D om inikanaca, koji su ujedno bili i inkvizitori, napisali su
1486. knjigu pod nazivom ,Jrtalleus Malefi Carum ', ili „Cekićza vestice“, do-
bro osmišljeno delo prepuno fikcije.

Prema Malleusu, „veštičarenje potiče iz požude i pohlepe, osobina koje su

urođene ženama". Neoprezne žene mogu biti lako zavedene od strane demona
koji uzimaju oblik zgodnog muškarca, ali ih u svet vračanja mogu uvesti i dru-
ge veštice, koje nude lako rešenje za brojne životne probleme kroz vradžbine.
Veštice mogu bacati čini, leteti, pretvarati se u životinje poput slepih miševa i
crnih mačaka, pomeraci udaljene predm ete, pa čak i krasti Ijudske penise. O n
je tvrdio da je sasvim sigurno da pojedine veštice mogu činiti najčudnije stvari
sa muškim organima. Veštice ne prezaju ni od kanibalizma i ubistva dece, a
često imaju i seksualne odnose sa đavolom. Prilično neprijatno društvo.
Kako prepoznati vešticu? Citalac u knjizi može naći kom pletno uputstvo
za sprovođenje ,,legalnog“ procesa, koji se praktično uvek završava smrću op-
tužene, bez obzira na krivicu. Bila su dovoljna samo dva svedoka da bi se neka
žena optužila za bavljenje vradžbinama. Poricanje da veštice postoje je čak sma-

210 Sm e š n a isto ju ja s v e t a
ii ,ino glavnim dokazom da je neko veštica, što je p o tpuni apsurd. Sudija nije
Miieo da sluša svedočenje veštice, zato što je ona mogla da ga opčara svojim
nvim a. D a li je takav stav realan? Naravno, sudije su povremeno oslobađale
uptuženu nakon razgovora sa njom. O ptužena bi ponekad bila toliko opsed-
imta đavolom dajednostavno nije bilau stanju d a p riz n a d a je veštica- to jebio
Mguran znak da se radi o izuzetno zloj veštici. Svakako, podrazumevalo se da
ži-na koja ne plače tokom procesa sasvim sigurno pripada veštičjem rodu.

ORLEANKIN TRIJUMF---------- ------------------------

Godine 1425, kada je imala trinaest godina, Jovanka Orleanka, nepismena
seljančica, počela je da čuje glasove za koje je verovala da pripadaju Bogu.
i katoličkim svecima. Prema Jovanki, glasovi su kasnije bili praćeni blješta-
vom svetlošću, a zatim i vizuelnim prikazom svetaca. Na osnovu progre-
sivnog karaktera vizija, pojedini stručnjaci zaključuju da se u Jovankinom
slučaju radi o simptomima šizofrenije ili manijakalne depresije.

U svakom slučaju, glasovi su do 1428. objasnili Jovanki njenu misiju na ovom

svetu.Tada je ona zaključila da mora pomoći francuskom kralju Karlu VII u
borbi za oslobođenje zemlje od engleske dominacije. U to vreme Englezi su
se upravo spremali da konačno zauzmu Orelan, čime bi sudbina Francuske
bila zapečaćena. Bez obzira na Jovankine proteste (,,Ja sam obična siromaš-
na devojčica; ja ne umem da jašem niti da se borim."), glasovi su insistirali da
ona preuzme komandu nad francuskom vojskom i uništi Engleze. Situacija
kod Francuza je u to vreme bila tako očajna da je Karlo VII bio spreman na
sve, uključujući i postavljanje sedamnaestogodišnje seljančice na čelo svoje
vojske. Ipak, poslednje trunčice opreza su ga primorale da pošalje Jovanku
u obližnji grad Poatje radi pregleda kod francuskih lekara i biskupa, kako bi
sprečio eventualnu prevaru.

Nakon povratka u Orlean, Jovanka je postavljena na čelo kraljevih trupa,

nakon čega je u jednom izuzetnom brzom napadu na grad ostvarila brili-
jantnu pobedu nad Englezima. Iznenadno pristizanje pomoći je oduševilo
branioce, koji su u nekoliko narednih bitaka potpuno porazili Engleze i izba-
cili ih iz svoje zemlje. Čitava priča se završila tako što je Karlo VII dobio kru-
nu francuskog kraljevstva u svetom gradu Remsu 1429. godine. Jovankini
uspesi su spasli Francusku, ali ne i nju samu. U jednoj od sledećih bitaka nju
je zarobio Jovan Luksemburški, koji ju je predao svojim engleskim savezni-
cima. Karlo VII nije preduzeo ništa kako bi spasao tinejdžerku koja je spasla
njegovu krunu i kraljevstvo, već je ostao potpuno nem čak i kada je engle-
ska crkva optužila Jovanku za veštičarenje i jeres - između ostalog i zato štp
je nosila mušku odeću na bojnom polju i u zatvoru. Jovanka je spaljena živa
30. maja 1431. godine, kada je imala svega devetnaest godina.

RE N E SA N SA JE R O Đ EN A 211
 Krivica optužene se na kraju mogla „dokazati" fizičkim ,,testovima“ pomo-
ću usijanoggvožđa ili bacanjem nesrećnice u vodu. Ukoliko bi optužena mogla
da prenese usijano gvožđe u rukam a na razdaljinu od tri koraka, a da pri tom e
ne dobije opekotine, smatralo se da je ona veštica. Ukoliko dobije opekotine,
smatralo se da nije veštica, mada je nakon takve probe bila p o tpuno nesposob-
na za život. U drugom testu, optuženu bi opteretili kamenjem, nakon čega je
ona bacana u jezero. Ukoliko preživi, tretirana je kao veštica; u suprotnom ,
smatralo se da je nevina. (I mrtva!)
Ukoliko optužena preživi sve te testove, čekalo ju je spaljivanje na lomači.
U celoj Evropi je tokom srednjeg veka i doba renesanse na taj način spaljeno iz-
među pedeset i sto hiljada žena - i poneki muškarac. Veliki broj žena je optužen
za bavljenje vradžbinama zbog svoje prim itivnosti ili ekscentričnosti (pona-
šanja koje bi danas verovatno bilo okarakterisano kao m entalna bolest), zbog
svoje nezavisnosti, ugrožavanja autoriteta muških predstavnika katoličke crkve
ili zbog imovine koju su posedovale. Imovina optužene i pogubljene veštice je
deljena na tri dela - po jedan deo za Katoličku crkvu, inkviziciju i kraljevski
trezor. Jasno je da su sva tri subjekta imala veoma jake razloge za proglašavanje
optužene krivom.

Jevreji: pad. Ponovo

Srednjevekovni hrišćani, tragikomično neuki i prepuni mržnje, optuživali
su Jevreje za sve svoje nedaće, koristeći to kao izgovor za njihovo ubijanje i
prisvajanje njihove imovine.
Ucenjivanje Jevreja je bila omiljena takdka osiromašenih kraljeva koji su
tražili nove izvore prihoda. G odine 1290. Edvard I je naredio proterivanje
kompletne jevrejske populacije iz Engleske. (Prema nekim izvorima, jedan po-
morski kapetan koji je ,,pomagao“ engleskim Jevrejima nasukao je svoj brod
prepun izbeglica na peščani sprud u Engleskom kanalu za vreme oseke, tako da
su se svi begunci podavili.) Francusko plemstvo je proganjalo Jevreje nekoliko
puta, uz obaveznu konfiskaciju njihove imovine, ali ih je uvek pozivalo nazad
kada bi trgovina počela ponovo da pada. Tokom prvog talasa C rne smrti, u
periodu 1348-1349, Jevreji su optuživani za zagađivanje bunara, zbog čega su
masovno ubijani. Tako je u Bazelu celokupna jevrejska populacija naterana u
drvenu zgradu na ostrvu u reci Rajni, gde su spaljeni živi.
Kao i obično, ni ovo nije bilo baš pogodno doba za Jevreje.

M ali (i zapadna Afrika): pa d

Bez obzira što je u srednjem veku predstavljao jedno od najjačih carstava,
Mali je u ovom periodu doživeo p o tpuni krah. Slom ove bogate zapadnoafrič-
ke države nije povezan sa Evropljanima (mada su oni u to vreme počeli da se
petljaju u zbivanja na afričkom kontinentu), već je posledica klasične afričke
priče: rušenje legalne vlasti od strane nom ada iz pustinje Sahare.

212 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Izazivači problema su, kao i obično, bili Tuarezi i Songaji, koji su pokrenu-
li nckoliko pobuna tokom vladavine Manse Muse II početkom sedamdesetib
godinačetrnaestogveka. N ažalost, Mansa Musa II i nije bio neki kralj: smatra
se da je njegov šef vlade Mari Djata zaslužan za ugušenje pobune i smirivanje
i 'uarega (privrem eno). Ipak, on nije mogao da izađe na kraj sa pobunom Son-
gaija. O d tog m om enta počinje pad carstva Mali.
Songaji če čak uspeti da formiraju novu veliku državu u zapadnoj Africi,
veću čak i od Malija. Poput svojih prethodnika iz države Mali, i Songaji kralje-
vi će svoje bogatstvo sticati trgovinom solju i zlatom preko Sahare. Ipak, portu-
laska istraživanja zapadne obale Afrike će otkriti direktne puteve do ove robe,
čime će kraljevstvo Songaijabiti potpuno izbačeno iz igre. Ekonomija zapadne
Afrike u to vreme dobija trend stalnog pada, iz koga se nikada neće povratiti.

pOVIĐENJA, IH VALA VAM ZA...

Reči
Teško je zamisliti vremena pre nego što su fraze
poput ,,c est la vie“ i „menage atrois" ušle u upotre-
bu, mada su u srednjem veku Francuzi koristili ve-
liki broj različitih dijalekata, od kojih su neki bili
toliko različiti da se čak može govoriti i o zasebnim jezicima. Francuzi sa severa
su koristili langues d’oil - različite kombinacije latinskog i keltskih dijalekata
iz perioda pre srednjeg veka. U toj grupi se izdvaja pet osnovnih dijalekata.
Istovremeno, u južnoj Francuskoj se koristio langue d’oc, dijalekat koji je bliži
latinskom i španskim jeziđm a poput katalonskog. Konačno, u zapadnoj Fran-
cuskoj, na poluostrvu B retanja,koristio se stari keltski jezik - bretonski.
O d kraja trinaestog veka francuski kraljevi počinju sa korišćenjem novog
lingua Franca, ili francuskog jezika, koji je postao zvanični administrativni je-
zik, ali i model pravilnog izgovora i pravopisa. Pošto je kraljevska administra-
cija bila skoncentrisana u Parizu, ovaj zvanični francuski jezik je u znatnoj meri
bio pod uticajem pariskog dijalekta. G odine 1539. Fransoa I proglašava ovaj
jezik zvaničnim, umesto dotadašnjeg latinskog.
Poput Francuza, i novoform irani nacionalni identitet Engleza je zahtevao
jedinstveno rešenje lingvističkog problema.
Kada je Vilijam Osvajač, normanski disident vikinškog plemena, osvojio
Englesku 1066. godine, normanski francuski je postao zvaničan jezik na kra-
ljevskom dvoru. Istovremeno, običah narod je koristio jezik koji je predstav-
ljao mešavinu jezika svih prethodnih osvajača britanskih ostrva, uključujući
i antičke Kelte, Rimljane, Anglosaksonce i Vikinge. Vremenom se taj „stari

RE N E SA N SA JE R O Đ EN A 213
engleski" izmešao sanorm anskim francuskim sakraljevskogdvora, formirajući
tzv. „srednji engleski“ (koristio ga je Džefri Džoser u svom delu “Kantarberij-
ske priče”). Kao i kod Francuza, ovaj novi engleski je bio p o d jakim uticajem
dijalekta koji se koristio u prestonici - u ovom slučaju Londonu. G odine 1362.
jezik je prihvaćen kao zvanični jezik u Parlamentu, a koristio ga je i protestant-
ski reformator V iklif za narodnu englesku Bibliju 1382. godine.

Štamparska presa:
Najznačajniji izum između točka (oko 4000. pre n.e.)
i vekne hleba (1928)
Standardizacija nacionalnih jezika p o p u t francuskog i engl'eskog bila je
moguća isključivo zbog jednog izuzetnog otkrića: štamparske prese. 'Masov-
no objavljivanje tekstova podsticalo je autore, štampare i čitaoce da defiaišu
pravopisne standarde i gramatička ptavila. Proces standardizacije je dodatno
ubrzan štampanjem velikog broja rečnika, koji su precizno definisali pravila
nacionalnih jezika.
Prva štamparska presa je bila običan komad drveta, u kome je bila preci-
zno izrezbarena jedna stranica teksta. Kineski štampari su koristili takve pri-
mitivne prese još od devetog veka nove ere radi štampanja religijskih tekstova
namenjenih širokoj publici. Isti motivi su pokretali i prese u prvim evropskim
štamparijama, uključujući i štampanje „Biblije za siromašne“ (knjiga sa puno
slika i malo teksta).
Kineski plemić Bi Seng je godine 1041. izumeo prvu presu kod koje su se
slova mogla slagati. To je ipak bio samo mali pom ak ka masovnoj štampi, zato
što su se slova i dalje gravirala ručno. Pedesetih godina petnaestog veka ne-
mački zlatar Johan G utenberg otpočinje sa masovnom proizvodnjom metal-
nih slova izlivanjem u kalupima za višestruku upotrebu, čime je slovoslagačka
štampa postala znatno ekonomičnija.
Prvo veće izdanjekoje je Gutenbergobjavio bilaje „Gutenbergova Biblija",
koja je bila prepuna prelepe samostanske kaligrafije - uključujući zlatno lišće i
druge dragocene metale. Uz pom oć prese, G utenberg je mogao dobiti veliki
broj primeraka, bez zam ornog i nepreciznog ručnog prepisivanja koje je bilo
karakteristično za prethodni period. Gutenbergova tehnologija se brzo proši-
rila Evropom, a uskoro je našla prim enu i izvan religije, uključujući i štampanje
raznih materijala tehničke prirode i - naravno - propagandu!
O d kraja petnaestog veka štamparska presa postaje odlučujući faktor u
propagandnom ratu koji su protestanti vodili protiv Katoličke crkve, ali i u
furioznom protivnapadu koji je organizovao rimski papa. Poznat je prim er
karikature u režiji protestanata na kojoj je prikazan papa kako izdaje „Papsku
deklaraciju" u vidu gigantskog oblaka papinih „izduvnih gasova".

214 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 Paprikaš, krompir pire i pomfrit
Iako na prvi pogled ne deluje kao nešto što može uzbuniti duhove, krom-
pii jc nakon otkrića u Novom svetu u šesnaestom veku izazvao pravu buru u
I vmpi (nemojte se smejati). Biljka je uspevala veoma dobro u suvom, pesko-
\ itom tlu i predstavljala je idealno rešenje za prehranu siromašnog seljaštva
I vmpe. Gajenje krom pira u Evropi je započelo pod debelim velom tajne, u
oi g.mizaciji Valtera Rajlija, koji je dobio nekoliko primeraka biljke od svog
pnjatelja (nekadašnjeg protivnika) Frensisa Drejka, nakon njegovog po-
vr.itka sa p uta oko sveta, na kome je pokupio nekoliko krom pira u Peruu ili
Kolumbiji.
Pretpotavlja se da je Rajli nakon usavršavanja uzgoja ove biljke izvestio
kraljicu Elizabetu o svom uspehu, ali su kraljevski kuvari - inače nevešti u radu
s.i ovim povrćem - umesto samog krom pira skuvali zelena ,,okca“ koja su po-
siojala na krom piru. Nastavak priče je p o tpuno predvidiv: kom pletna kraljev-
ska porodica je morala da potraži pom oć lekara, dok je Rajli pao u potpunu
nanilost.
Elizabeta je zabranila up o treb u k rom pira u n ared n ih sto tin u godina,
m adaje rastu ćap o p u larn o st ovogpovrća u Spaniji, Francuskoj i Italiji (gde
sn ga doneli Spanci nakon otkrića Am erike) uticala i na njegov sve veći
n/.goj i na Britanskim ostrvim a. Gajenje k rom pira je bilo naročito popular-
no u Irskoj, gde je krom pir p o tp u n o potisn u o ostale useve, što je izazvalo
vcliku glad u devetnaestom veku, kada su usevi krom pira bili zahvaćeni
bolešću.

Hranljivo i ukusno pivo

Poznato je da je period srednjeg veka i renesanse upamćen po obilnom
korišćenju alkohora, mada ironično zvuči činjenica da u tom periodu „državni
neprijatelj broj 1“ - dobro staro pivo - nije korišćeno radi opijanja, već zbog
svojih hranljivih vrednosti. U ranom srednjem veku pivo je čak više i podsećalo
na ovsenu kašu, dok je svoj današnji oblik dobilo u periodu renesanse, naročito
u šesnaestom veku, nalcon dodavanja hmelja, žitarice koja je obezbeđivala duže
trajanje napitka i koja mu je davala prepoznatljiv gorak ukus.
Ljudi su koristili najrazličitije dodatke radi poboljšanja ukusa piva, od
onih ukusnih (kupine) do veoma čudnih (beli luk i kora drveta), pa čak i
bizarnih stvarčica (pilića... da, pilića). O vi sastojci su p o tp u n o odgovarali
statusu nam irnice koji je pivo im alo u kasnom srednjem veku i renesansi.
Pivo je čak bilo bezbednije za piće od obične vode, zato što je proces fer-
mentacije ,,kuvao“ bakterije koje su inače izazivale bolesti p o p u t kolere i
dizenterije.
Značaj piva u ishrani i zabavi je bio toliki da je ono postalo glavni pred-
met saradnje germanskih država u okviru Rimskog carstva, koje su čak objavili
jedinstveni zakon o pivu: godine 1516. objavljen je bavarski zakon o čistoći

Renesansa je rođena 215

piva, prvi propis u oblasti „zaštite potrošača“ koji je definisao sadržaj alkohola
u pivu, proces fermentacije i sastojke koji su dozvoljeni u germanskom pivu.
Prema jednom anonim nom monahu, pivo je čak pomagalo ljudima da posta-
nu bolji hrišćani: „Onaj ko pije pivo spava bolje. Onaj ko spava dobro ne može
činiti grehe. Onaj ko ne greši, ide u raj. Amin.“
Amin.

Votka kojoj ne možete odoleti...

Na početku ćemo razrešiti osnovne stvari: priča o tom e da votka predstav-
lja rusku rečza vodu nije tačna, m adaje današnji Rusi (ali i brojni studenti) tre-
tiraju upravo tako. Prva votka je dobijena destilacijom raži, dok se proizvodnja
votke prvi put javlja u četrnaestom veku, mada je masovna proizvodnja počela
tek u sedamnaestom veku.
Votka je veoma dugo imala uticaj i na rusku politiku. Krajem petnaestog
veka, Ivan III je uveo državni m onopol naproizvodnju votke: od 1533. godine
votka se prodavala isključivo u malim krčmama pod nazivom kabake, koje su
postale osnovni izvor Ivanovih prihoda. U njima nije služena hrana, ali su po-
setioci mogli piti votku i igrati kockice bez ikakvih ograničenja - što je na kraju
obično izazivalo tuče. U sedamnaestom veku javio se veliki revolt potrošača
koji su smatrali da ih vlasnici krčmi varaju tako što razblažuju votku vodom
(potrošači su bili u pravu).
Votka je imala veliki uticaj i na spoljnu politiku: krajem šesnaestog veka
vladari u Moskvi su pokušali da privole tatarsko pleme Nogaji na vojni savez
pom oćupoklona uobliku opreme za destilaciju votke. Votkaje, naravno, imala
veliki značaj i u zvaničnim ceremonijama (još jedna tradicija koja se zadržala u
Rusiji do današnjeg dana), tako da su prve diplomatske ceremonije više ličile na
neobuzdane skupove studentskog bratstva: jedan moskovski guverner je čak
izdresirao velikog medveda da služi zaljućenu votku gostima - ukoliko bi oni to
odbili, međved bi skidao deo po deo njihove odcćc.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Toksična šminka
OIovo je svakako poslednja supstanca koju biste želeli da
pretvorite u puder i pospete čitavo svoje telo njime. Toksič-
nost olova je danas dobro poznata. Kod dece olovo izaziva
zastoj u m entalnom razvoju, a u ekstremnim slučajevima
čak i sm rt; kod odraslih izaziva zamor, depresiju, srčane

216 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
probleme, kostobolju i otkaz bubrega. Te činjenice, međutim , nisu bile pozna-
te u šesnaestom veku, kada je engleska kraljica Elizabeta I poželela da popravi
svoj izgled nanošenjem bele smese olova na svoju kožu. Elizabeta I je želela da
prikrije ožiljke od boginja koje je preležala 1562. tako što će ih prekriti smešom
sirćeta i belog olova. Pored toga, Elizabeta I je često popunjavala svoje obraze
krpama kako bi prikrila tragove starosti i bolesti. Sve za lepotu, draga!

Sifilis
Sifilis je pojava koja možda najbolje odslikava karakter ovog vremenskog
perioda. Citav jedan istorijski period se praktično može sumirati pomoću
ove venerične bolesti. Zašto? Z ato što je sifilis prenet u sve delove sveta preko
evropskih brodova, sa prvim putovanjim a Evropljana izvan granica svog kon-
tinenta nakon dugog niza vekova.
Još uvek se vode debate oko toga da li sifilis potiče iz Starog ili iz Novog
sveta, mada Evropljani smatraju da ova sm rtonosna venerična bolest, od koje
ljudi mogu i da polude, vodi poreklo iz Amerike.
Spanci tvrde da su sifilis dobili od američkih domorodaca, da bi ga zatim
veoma brzo preneli italijanskim ženama tokom niza ratnih sukoba između
Karla V, im peratora Rimskog carstva, i Fransoa I, francuskog kralja. Zbog toga
su Italijani sifilis nazivali „španskom bolešću“. K adasu francuski vojnici doneli
bolest kući iz Italije, Francuzi su prekrstili sifilis u „italijansku bolest". Ne čudi
ni činjenica da su engleski džentlm eni koji su posećivali prostituke u Francu-
skoj sifilis kasnije preimenovali u „francusku bolest", dok su - u poslednjoj turi
- britanski kolonijalisti koristili naziv „engleska bolest". Tipična igra prebaci-
vanjakrivice.

Zvučne genitalije
Izgleda da feminizam nije izum savremenog doba: Tajlanđanke su uživa-
le prilično velika prava još pre pet vekova. Dokazi o tajlandskom feminizmu
dolaze od kineskih mornara koji su plovili oko Azije i po Indijskom okeanu.
Patrijarhalno vaspitani Kinezi su bili šokirani onim što su videli na Tajlandu
(ondašnja kraljevina Sijarn).
Zene su imale neuobičajenu moć u sijamskom društvu: one su upravljale
poslovanjem velikih poljoprivrednih dobata i trgovinskim organizacijama, ali
i klasičnim domaćinstvima. Da stvat bude još gora, sijamsko društvo je izgleda
potpuno izokrenulo prirodne uloge muškarca i žene. Zene pripadnice viših
klasa su bile oštre, poslovnog izgleda i bez ikakvih dodatnih ukrasa, dok su
njihovi muževi puštali kose i nokte, nosili luksuznu svilenu odeću i koristili
šminku i nakit.
N akit muškaraca zaslužuje posebnu pažnju: sredinom petnaestog veka,
kada je kineska flota Zeng H ea posetila Tajland, sijamski muškarci pripadnici
viših staleža imali su običaj da u svoje mošnice, tačnije između kože i testisa,

R E N E SA N SA JE R Đ Đ EN A 217
ubacuju rnale srebrne perle. Ukoliko bi ova kozmetička procedura bila izvede-
na kako treba, perlice su pri hodanju proizvodile zvuk nalik zvonu.

Našminkane ,,dame“
Engleska šesnaestog veka je imala neka veoma zanimljiva gledišta na po-
delu uloga rneđu polovima. Evo jednogprim era: i pored toga što su na homo-
seksuainost gledali sa gnušanjem, za Engleze je bilo potpuno norm alno - čak i
veoma pristojno - obući dečaka u žensku odeču, našm inkati ga i prim orati ga
da izigrava ženu na javnim mestima. T i dečaci su praktično bili obične prosti-
tutke za odrasle muškarce.
Angažovanje dečaka u ulogama ,,glumica“ i prostitutki je imalo svoje
opravdanje: time se štitila čednost pravih žena. Za vreme Elizabetine vladavi-
ne, Englezi nisu viđeli ništa loše u dečacima koji su zamenjivali žene; u Sekspi-
rovim predstavama u pozorištu Globe u Londonu bilo je poželjnije angažovati
dečake za ženske uloge nego same žene.
Ondašnje javno mnjenje nije pravilo preveliku razliku između glume i
prostitucije, tako da su dečaci-tumači ženskih uloga veoma brzo prelazili i u
prostituciju - ponovo u ulozi žene. Naziv jedne zloglasne ulice - „Lad Lane“
(ulica momaka) jasno govori o čemu se radi. Dečačka prostitucija je biia uo-
bičajena i na dokovima na koje su se vraćali engleski brodovi nakon putovanja
oko zemaljske kugle. M ornari koji su se vraćali sa dugih putovanja očigledno
nisu bili prcviše izbirljivi kada bi ponovo stupili na dobro staro britansko tle - u
to vreme je nastao i dobro poznati pozdrav: „Hej, m ornaru!“

JEZIKOM BROJKI
83.000. 000 broj stanvonika u Evropi 1345. godine, pre
epidemije kuge
57.000. 000 broj stanvonika u Evropi 1352. godine,
posle epidemije kuge
81.000. 000 broj stanovnika u Evropi godine 1500.
>300 broj autonomnih oblasti u Rimskom carstvu godine 1500.
6000% profit ostvaren u prvoj ekspediciji Vaska de Game u
Indiju godine 1498.
95% udela crnog bibera u ukupnom teretu istovarenom u Lisabonu,
Portugal, u naredne dve decenije
40.000. 000 broj stanovnika u obe Amerike pre 1492.godine

218 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 10 .000.000 broj stanovnika-domorodaca u obe Amerike sredinom
šesnaestog veka
300.000 broj stanovnika-domorodaca Haitija godine 1492.
60.000 broj stanovnika-domorodaca Haitija godine 1508.
<500 broj stanovnika-domorodaca Haitija godine 1548.
6.000.000 godišnja proizvodnja srebra (u uncama) u Španiji 1585. godine
2.000.000.000 ukupna proizvodnja srebra u rudniku Potosi, Bolivija
3000 broj Španaca u rudniku Potosi 1611. godine
76.000 broj Indijanaca-robova u rudniku Potosi 1611.godine
60 tona srebra koje je Frensis Drejk zarobio u dva napada, 1573. i
1579. godine
7000 broj vojnika u vizantijskoj vojsci koja je branila Konstantinopolj
1453.godine
100.000 broj otomanskih vojnika koji su opsedali grad pod Mehmedom II
8.800.000 hektara obradivog zemljišta opustošenog od strane Mongola
koje je revitalizovala dinastija Ming
40.987 broj rezerovara vode rekonstruisanih pod dinastijom Ming
1.000.000.000 broj drveća zasađenog pod dinastijom Ming radi obnavljanja
šuma koje su uništili Mongoli
1500 dužina (u miljama) Velikog zida rekonstruisanog za vreme
dinastije Ming radi zaštite od Mongola
400 broj upada jednog nomadskog turskog plemena preko
Velikog zida

R E N E SA N SA JE R O Đ EN A 219
 UKRATKO
vropljani su u prva dva veka nakon protestantske
revolucije, u Božje ime, postali veoma nasilni prema
sebi i ostatku sveta. (U pozadini takvogponašanja je bila svima nama
dobro poznata pohlepa.)
Spanski kralj Filip II je odlučio da zauzme Britanska ostrva, uništi prote-
stantizam i prim ora Engleze da se ponovo priklone Katoličkoj crkvi. Izgradio
je ogrom nu flotu, špansku Armadu, ali su se Englezi ujedinili kako bi pobedili
Arm adu i spasili Englesku.
Iako su Englezi porazili Filipa, peđeset godina kasnije su se, zbog raznih
religijskih nesuglasica, podelili na razne grupe protestanata, što je pak dovelo
do građanskog rata i ubistva engleskog kralja Carlsa I - egzekucija kralja je
užasnula Evropu u kojoj su vladale „apsolutne m onarhije“. U međuvremenu,
nezadovljna grupa radikalnih protestanata, koje su se nazivali puritanaci, na-
pustila je englesku i naselila je Novi svet.
N a Starom kontinetnu, na početku sedamnaestog veka, Nemačka je razo-
rena u krvavom sukobu katolika i protestanata - u Tridesetogodišnjem ratu.
Kralj Luj XIV, zvani „Kralj Sunce“ je, pola veka pošto je poražena Filipova
Armada, osmislio sličan ambiciozan plan: hteo je da pokori celu F.vropu. Kralj
Luj je, kao i kralj Filip, rekao da štiti katoličanstvo. (Ipak, taj plan je nekako
obuhvatalo i osvajanje katoličkih država.)
N a Istoku su naslednici Ivana III od Moskve u nekoliko osvajačkih podu-
hvata stvorili jednu od najvećih imperija u istoriji. Sebe su predstavljali kao
naslednike rimskih im epratora (reč car je izvedena iz reči cezar) i upravljali su
imperijom koja se protezala od Poljske do Aijaske - imperijom koja se prosti-
rala preko 7.400 kilometara, obuhvatala 13 vremenskih zona i u kojoj je živelo
130 miliona ljudi.
 U Kini je 1644. godine srušena (zbačena) dinastija Ming. Novi vladaoci,
varvari Manču, koji su došli iz šuma severne Kine, nisu bili brutalni kao M on-
goli, pa je njihova dinastija, dinastija Cing, uspela da upravlja Kinom. Kina
je tokom dinastije C ing obuhvatala najveću teritoriju u svojoj istoriji - ali je
tehnološki i državnički u mnogom e zaostajala za Evropom.
Evropa je, uglavnom što je krvavije mogla, zaista napredovala na svakom
polju. Budućnost vanevropskih delova sveta nije bila svetla.

KALENDARDO GAĐAJA #
1588. Poražena je španska Armada.
1600. Tokugavaje ujedinio Japan i proglasio seza šoguna.
1607. Engleski kolonisti su osnovali Džejmstaun u Virdžiniji.
1618-1648. Tridesetogodišnji rat.
1620. Engleski kolonisti su osnovaii Salem u Masačusetsu.
1633. Galileo je primoran da se odrekne heliocentrične teorije.
1642-1649. Građanski rat u Engleskoj.
1643. Luj XIV postaje kralj Francuske.
1644. Osvajači Manču su zbacili dinastiju Ming; uspostavljena je
dinsatija Čing.
1649. Engleski Parlament je kralja Čarlsa I osudio na smrt.
1664. Britanija osvaja Novi Amsterdam od Holanđana i naziva ga Nju
Jork (Novi Jork).
1676. Neuspešna pobuna u Virdžiniji pod vođstvom Natanijela Bejkona.
1687. Isak Njutn objavljujeteriju gravitacije.
1689. Petar Veliki postaje car Rusije.
1702-1713. Ratza špansko nasleđe.

224 S M E Š N A IST O B IJA SVETA

 ARMADA-----------------------------------
Spanska Armada je svakako bila velika, ali ne toliko velika koliko većina Ijudi mi-
sli. Armadu je činilo 355 brodova: 20 galiona i 44 trgovačka broda opremljena
topovima, osam galija i veliki broj nenaoružanih transportnih brodova. Armada
je imala oko 2.500 topova, 30.000 vojnika i 14.000 pomoćnog osoblja, kao i 19
sudija i 50 upravnika odabranih da upravljaju Engleskom umesto kralja Filipa II.
Sto četrdest i šest katoličkih plemića iz cele Evrope se takođe priključilo ovoj ek-
skurziji, zajedno sa 728 sluga koji je trebalo da im obezbede udobno ratovanje.
Kralj Filip II od Španije je 1588. godine na Englesku poslao Nepobedivu Ar-
madu. Međutim, kakav problem je Filip imao sa našom devojčicom kralji-
com Elizabetom? Suočio se, zapravo, sa nekoliko problema. Prvo, kraljica
Elizabeta je odbila da se uda za Filipa - imala je dobar razlog. Filip je bio
oženjen njenom sestrom, a nakon smrti kraljice„Krvave" Meri 1558. godine,
Elizabetu su njeni (muški) savetnici primoravali da se uda - za bilo koga, pa
čak i Filipa - i da tako na tron engleske stupi muškarac. Međutim, Elizabeta
je više volela sama da vlada i da tako Englesku drži podalje od Katoličke
crkve, te da zadrži ogromnu moć koju joj pruža položaj vrhovnog poglavara
anglikanske crkve. Kap koja je prelila Filipovu čašu je Elizabetina podrška
protestantima u jednom od bitnih Filipovih poseda - bogatoj Holandiji.
Filipov grandiozan plan su osujetile vremenske prilike. Naredio je, bez mno-
go promišljanja, da Armada uplovi u olujno Severno more rekavši:„Pošto
sve ovo radim u Njegovo ime, Bog će nam podariti mirno more." Nije bio
u pravu. Španska formacija je razbijena, a neorganizovanu (i odjednom ra-
njivu) Armadu su u Severno more oduvali snažni vetrovi. Spori i nezgrapni
španski galeoni su bili nošeni morskim strujama. Morske struje su ih odvele
do Irske, a Španci su ubrzo sažnali da irski katolici prema njima nisu mno-
go priteljskije nastrojeni od engleskih protestanata. Irci su ubili na stotine
španskih brodolomaca i zadržali sve što je more izbacilo na njihove obale.

ZAVRTIMO PLANETU

Engleska:
Kada puritanci napadaju
Pedeset godina pošto je pobeđena španska Armada, Englesku su potresali
religijski sukobi. Z bog čega? Reforme koje su sproveli H enri V III i njegova
ćerka Elizabeta nisu bile dovoljne za neke protestantske sekte, naročito za radi-
kalno krilo protestanata - za puritance. Puritanci su verovali da se anglikanska
crkva malo razlikuje od katoličke hijerarhije i hteli su da je p o tpuno ,,prečiste“
(engl. purify, pa su tako dobili ime puritanci).

R A T I R O B O V L A SN IŠT V O 225
 Nije samo religija prouzrokovala sukobe: finansiranje monarhije je takođe
predstavljao problem. Kada je Čarls I 1640. godine sazvao Parlament kako bi
uveo poreze zbog rata protiv Skotske, članovi Parlamenta su hteli da rasprav-
ljaju o kraljevom trošenju novca. Čarlsa nije zanimala finansijska intervencija
te je odm ah raspustio Parlament (p a je tako nastalo ime „Kratki parlament").
M eđutim , 1642. godine, pošto je ponovo ostao bez novca, morao je ponovo
da sazove Parlament, koji je ovoga p uta bio mnogo manje prijateljski nastrojen
(„Dugi parlament").
Čarls i D ugi parlam ent nisu uspeli da nađu kom prom isno rešenje - Čarls
je situaciju pokušao da reši tako što je uhapsio pet istaknutih članova Parla-
menta. Parlament, naravno, nije bio oduševljen ovakvom siledžijskom takti-
kom. Rezultat svega toga je građanski rat.
Parlament je, tokom engleskog građanskog rata, kontrolisao London, bo-
gati jug i luke - jadni Čarls. Vojska parlamenta je 1644. godine, po d vođstvom
Olivera Kromvela, pobedila Čarlsove rojaliste. Pošto je Kromvelova „ Armija"
1645. godine ponovo pobedila rojaliste, Čarls je zarobljen, mada je kasnije us-
peo da pobegne pa je pokušao da napravi sporazum sa Skotima (da, sa istim
onim Skotima koje je hteo da porobi).
Ispostavilo se da je kovanje zavere sa ,,strancima“ još jedan pogrešan korak.
Parlament je Čarlsa, pošto su gaponovo ponovo zarobili 1648. godine, osudio
na sm rt zbog izdaje. Oliver Kromvel je postao najvažniji čovek na engelskoj
političkoj sceni - postao je čelični „Lord zaštitinik“ koji je slomio disidente
kao što bi to uradio svaki kralj.
Kromvel je zapravo bio potpuno drugačiji od radikalnih puritanaca koji su
ga doveli na vlast. Uspeo je da obuzda puritance i da Englesku uvede u umere-
ne religijske vode. M eđutim , Kromvelova uloga u suđenju i pogubljenju kralja
Čarlsa I je od njega napravila kontroverznu figuru sve do njegove smrti 1658.
godine. Većina Engleza, u osnovi konzervativni, lakše je prihvatala postojanje
kralja nego „Lorda zaštitinika" koji je vlast držao samo zahvaljujući oružanim
snagama.
Parlament se, nakon Kromvelove smrti, priklonio opšteprihvaćenom stavu
tako što je na tron postavio sina Čarlsa I - prigodnog im ena Čarls II. Isposta-
vilo se da je Čarls II bio manje rigidan, iako to nije bilo mnogo važno; važno je
da se engleska monarhija vratila (iako sa mnogo manje uticaja).

Severna Amerika:
Agresivne kolonije
Engleska kolonizacija Severne Amerika je počela 1607. godine osnivanjem
Džejmstauna u Virdžiniji. Engleska je Severnu Ameriku počela da koristi kako
bi se oslobodila religijskih smutljivaca, uključujući hodočasnike, radikalne pu-

226 Sm e š n a ist o r jja sv e t a

 SLUČAJ NESTALIH KOLONISTA;--------------------- :----------------
Kolonija Roanoke je prvi pokušaj Engleske da kolonizuje Novi svet, doduše
neuspešan - mada niko sa sigurnošću ne može da kaže zašto, kada ili kako
je kolonija doživela tužnu sudbinu. Da budemo precizni, osnivanje kolonije
je bio drugi pokušaj sir Voltera Ralija da na ostrvu Roanoke osnuje naseobi-
nu. Ralijev prvi pokušaj 1585. godine doživeo je neuspeh kada su kolonisti
- sve muškarci - napustili, ostrvo i vratili se 1586. godine u Englesku. Ne-
pokolebljivi Ralej je 1587. godine, na gotovo istom mestu, osnovao drugu
koloniju koja je brojala 150 kolonista. U ovoj ekspediciji su, za razliku od
prethodne, bili žene i deca.
Na žalost, vođe nove kolonije su - bez ikakvih opipljih dokaza - američke
urođenike smatrali odgovornim za propast prve kolonije, pa su kolonisti
1587. godine napali urođeničku naseobinu na ostrvu Roanoke. Nisu shvatili
da ovi urođenici nisu iz plemena sa kojim se susrela prethodna kolonija. Da
sve bude još gore, ovi urođenici su na kopnu imali moćne saveznike, pleme
Kroatona.
Još jedna ekspedicija je 1590. godine došla na mesto druge kolonije i za-
tekla je evropsko utvrđenje sa drvenim palisadima i gvozdenim alatkama
razbacanim unaokolo. Alatkesu urasle u travu.štojeznačiloda ih nikodugo
vremena nije koristio. Spasilačka ekspedicija je naišla na dva zagonetna tra-
ga pre nego što su napustili ostrvo: slova KRO urezana na drvo izvan grada i
reč KROATON urezana na drvo unutar grada. Da li su te reči bile upozorenje,
vapaj za pomoć ili nova adresa?To je jedna od istorijskih misterija koje nika-
da neće biti razotkrivene.

ritance koji su 1620. godine u Masačusetsu osnovali Plim ut i puritance koji su

1630. godine, takođe u Masačusetsu, osnovali Salem.
Nije iznenađenje da su se kolonije međusobno razlikovale u zavisnosti od
coga ko ih je osnovao. Puritanska zajednica na severu Masačusetsa je bila te-
okratska - i ne mnogo vesela. Ispijanje žestokih pića i igranke su bile strogo
zabranjene, a kazna je bila jednodnevno zatvaranje u kavez (ponižavajuće jav-
no zatvaranje tokom koga je svaki prolaznik mogao da vas vređa i gađa trulim
voćem).
Zivot je, nasuprot tome, u južnim kolonijama bio slobodniji i neobuzda-
niji. Početnom uspehu američkih kolonija je doprinelo to što su stanovnici
Virdžinije otkrili jedan od najpopularnijih poroka u istoriji: duvan. Koloniju
Džordžija su, u međuvremenu, osnovali Englezi koji nisu mogli da plate svoje
dugove pa su odlučili da, umesto da trunu u zatvoru, rizikuju živote u Novom
svetu. U M erilendu (koji je ime dobio po škotskoj kraljici Meri) bili su dobro-
došli ne samo katolici već i Jevreji - tolerancija koja je izluđivala puritance.

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 227
 Interesantno je da značajna engleska teritorija, N ju Jork (Novi Jork), uop-
šte nije bila engleska. Kolonija, prvobitno nazvana Novi Amsterdam, bila je
holandska teritorija, osnovana tokom prve polovine sedamnaestog veka, dok
su H olanđani vladali morima. Kako je Engleska postala dom inantna sila na
m oru tokom nekoliko „Ratova navigacije", zauzela je, 1664. godine, od svojih
povrem enih saveznika Novi Amsterdam i dolinu reke Hadson. Englezi koji su
upravljali kolonijom su se bračnim vezama povezali sa bogatim holandskim tr-
govačkim porodicam a i tako stvorili anglo-holandsku aristokratiju, aristokra-
tiju širokih pantalona (zaista), koja je upravljala N ju Jorkom (Novim Jorkom)
do devetnaestog veka.
Kako je jačala ekonomija u kolonijama, tako je rasla netrpeljivost prema
engleskim kraljevima koji su se slepo držali trgovačke politike - kolonije su
mogle da trguju samo sa Engleskom. Britanci su, u međuvremenu, jadnim
kolonistim a zabranili da prelaze preko Apalačkih planina kako ne bi naljutili
Francusku i urođenička plemena.
Sve ovo je dovelo do krvave pobune tačno sto godina pre donošenja Povelje
o nezavisnosti. Huškač Natanijel Bejkonje 1676. godine engleskog guvernera
optužio zaizdaju, što je dovelo do ustanka u Džejmstaunu u Virdžiniji tokom
kojeg su ubogi belci nekoliko meseci opsedali grad i ubijali viđenije Engleze i
urođenike gde god su stigli. Teror je trajao sve dok Bejkon nije umro od tifu-
sa kojim je zaražen preko paklenih belih vaši (tako je, sm rt su prouzrokovale
vaši).

Francuska:
Povratak dabrova
Luja X IV su zvali Kralj Sunce pošto je tokom svoje vladavine bio centralna
politička ličnost u Evropi - neverovatnih sedamdeset dve godine, od 1643. do
1715. godine, što je mnogo više o d prosečnog životnog veka tadašnjih Evrpo-
ljana. Ziveo je u velikom luksuzu, komandovao je ogrom nim armijama i učinio
je sve da pokori kontinent.
Luj je od 1660. godine pokušao da proširi francuski uticaj na četiri države
- Spaniju, Italiju, Nemačku i Holandiju - ne shvatajući da se u sve četiri države
pojavila nova ideologija, nacionalizam. Taj novi osećaj zajedništva nije dopu-
štao potčinjavanje francuskoj vladavini. Luj X IV je, bez obzira na nacionali-
zam, započeo četiri krvava rata kako bi te države potčinio, a za kraj je ostavio
najveću prepreku: Rat za špansko nasleđe, koji je vođen od 1702. do 1713.
godine, i smatra se prvi pravim „svetskim ratom “. Francuska se, u svakom kut-
ku Zemaljske kugle, od Nemačke do Amerike, pa sve do Indijskog okenana,
sukobljavala sa Engleskom, H olandijom , Svetom rimskom imperijom, Prusi-
jom, Danskom, Portugalijom i brojnim manjim evropskim državama. (Spani-
ja, iz nekog razloga, nije bila uvučena u rat za špansku krunu.) Luj je konačno

228 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
poražen avgusta 1704. godine u bici kod Blajhajma - mc.ua r s ttaja.o još
devet krvavih godina.
U Novom svetu Engleska je potulda Francusku i zauzela najbolju zemlju
ostavljajući Francuskoj prohladne oblasti na severu (to je današnji Kvebek u
Kanadi) i malarične krajeve najugu (H aiti i druge Karibske kolonije kao što je
M artinik). Francuska je zauzela plodni srednji zapad Severne Amerike, koji je
skromni Luj nazvao Luizijana - mada te oblasti nije iskoristila. Kolonije, ipak,
nisu bile potpuno beskorisne: Kvebek i srednji zapad su postojbina dabrova,
čija su krzna bila skupocena u Evorpi, dok su karibske kolonije bile pogodne za
uzgajanje šećera, veoma unosnog useva.

Rusija:
Veća, opakija ipijanija od svih ostalih
Rusija se krajem šesnaestog veka izdigla iznad istočnoevropske učmalosti
pa je postala jedna od najmoćnijih imperija u istoriji. Mada socijalno nazad-
na, njena ogromna populacija, prirodna bogatstva i veličina prestravljivali su
zapadne Evropljane. Rusija je, takođe, predstavljala opasnost za juine susede
- O tom ansku imperiju i Safavidsku Persiju.
Rusija je polako izrastala. Stotinam a godina su M ogoli iz centralne Azije
vladali evropskom Rusijom. Pošto su se M ongoli ulenjili i zaboravili na svoje
nomadsko poreklo, stvari su se promenile. Ivan Grozni je 1547. godine postao
prvi ruski car i do 1581. godine je pokorio veći deo Sibira. Ivan je kod kuće bio
brutalni autokrata i osnovao je dugovečnu rusku instituciju - tajnu policiju,
opričninu, koja je kontrolisala neprijatelje (i koja je, ukoliko je bilo neophod-
no, neprijatelje eliminisala).
Pored togašto je u osnovibio ,,grozan“, Ivan je bio neuračunljiv, paje 1581.
godine doživeo potpuni nervni slom, pošto je ubio sina. Za sobom je ostavio
srednjovekovnu Rusiju sa nazadnom ekonomijom i vojskom. M eđutim , sve se
to prom enilo sto godina kasnije, kada je sedamnaestogodišnji Petar, kojeg će
ubrzo zvati Veliki, Romanov, nasledio tron. Rusija će se ubrzo preporoditi.
Petar je bio opsednut morem. Kao tinejdžer je komandovao flotom u iz-
mišljenim pom orskim bitkama, a kao car je u tajnosti posetio Englesku da bi
naučio kako se prave brodovi. H teo je da, više od svega, Rusiji obezbedi izlaz
na more kako bi mogao da trguje sa Evropom i Srednjim istokom.
Petar je, šest godina pošto je došao na presto, 1689. godine poveo rat pro-
tiv O tom anske imperije kako bi Rusiji omogućio izlaz na C rno more. Pošto je
1696. godine osvojio luku Azov, napravio je, 1698. godine u Taganroku, prvu
rusku pom orsku bazu u C rnom m oru. Zatim je poveo rat protiv Svedske. Pe-
tru na početku rata ništa nije polazilo od ruke, ali je bio odlučan vojskovođa i
znao je da iskoristi svoju prednost: veličinu Rusije. Namamio je švedskogkralja
Karla X II da ga goni do Ukrajine, više od osam stotina kilometara daleko od

R A T I R O B O V L A SN IŠT V O 229
--------------:---- -------- -------- NJEGOVO VISOČANSTVO KMET
Petar je 1698. godinetajno doputovao u Engelsku, gde je nekoliko mese-
ci živeo u Depfordu i proučavao kako se prave brodovi. Uz tajnu dozvolu
vlade Njenog Veličanstva, Petar je svakodnevno obavljao naporne fizičke
poslove, prerušen u običnog seljaka, pošto mu, ako bi nosio kraljvska obe-
ležja - uključujući ceremonijalnu odeću, kraljevsku svitu i gardu - ne bi bilo
dopušteno da pronikne u„tajne" pravljenja borodova. Kralj je, takođe, želeo
da sa drugim radnicima komunicira kao sa sebi ravnima.
Petar je iskreno želeo da nauči kako se prave brodovi: pre nego što je na-
pustio Rusiju, napravio je poseban kraljevski pečat na kojem je pisalo ,,Ja
sam učenik. Moraju da me nauče." Dokje preko uzburkanog mora putovao
u Englesku na brodu„H.M.S. Jork", insistirao je nesamo da ostane na palubi
da bi Video kako se upravlja brodom, već i da se penje na glavni jarbol - dok
su sevale munje - kako bi posmatro opremu broda.
Naravno, Petar se nije u potpunosti odrekao privilegija. Svako u Depfordu
je znao pravi identitet neobičnog stranca visokog preko metar i devedeset,
a obraćali su mu se sa „Vaše visočanstvo, kmete". Car je živeo u skladu sa
reputacijom, kao pijana raskalašana životinja. Sejs Kort, u kojem je odsela i
lumpovala ruska delegacija, je bio potpuno uništen; skupi antički tepisi su
bili toliko ukaljani blatom da se nisu mogli oprati, kristalne kvake su pokra-
dene, prozori polomljeni, a vredne slike su služile kao mete za gađanje. Šte-
ta samo u vrtu je, za to vreme, iznosila neverovatnih 350 funti. Izgleda da su
Rusi, po ispijanju neverovatnih količina votke, uživali u tome da ih prijatelji
kolicima probacuju kroz pažljivo negovane žive ograde - što je verzija trule
kobile koja se upražnjavala u sedamnaestom veku.

zaliha. Petar je Karlovu armiju unišdo u bici kod Poltava 1709- godine. (Karlo
je, prem a legendi, iskovao novčiće na kojima je pisalo hulabalu, kako bi opisao
haotičnu bitku.)
Petar je posle pobede osnovao lučki grad na Baltičkom m oru, kojem je
namerno podario nemačko ime i tako istakao nove ruske veze sa zapadnom
Evropom: nazvao ga je Sankt Peterzburg.

Indija:
Engleski zalogajčić
Engleska i Francuska se nisu samo u Americi nadmetale za kolonije: dve
vodeće evropske sile su se sukobile i u Indiji. Njihovo osvajanje podkontinenta
je bilo sporo i jedva prim etno, a počelo je ranih 1600-tih godina uspostavlja-
njem malih trgovačkih postaja koje su služile i kao vojne baze duž obale. Te
trgovačke postaje, čiji razvoj je podsticala evropska ekonomija, su ubrzo prera-

230 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
sle u velike gradove, uključujući najznačajnije indijske luke: Bombaj, Madras
i Kalkutu.
Engleski i francuski trgovici, kao i portugalski i holandski pre njih, ostva-
rivali su ogroman profit kupujući crni biber u Inđiji i prodajući ga po znatno
višim cenama u domovini. U Indiji su otkrili m oćni narkotik, opijum, koji su
počeli da uzgajaju i prodaju širom sveta - tako su Englezi postali prvi „rastu-
rači droge“ u istoriji.
Englezi su Francuze počeli da istiskuju sredinom osamnaestog veka kada
je preduzimljivi novi upravnik preuzeo Istočno-indijsku kompaniju. R obert

Živimo u vremenu u kojem se trgovinom upravlja sa mačem u

ruci.
- Džerald Andžir, glavni komercijalista engleske Istočno-indij-
ske kompanije u Bombaju.

Klajv je od 1751. do 1752. godine ostvario pobede koje su označile kraj fran-
cuske imperije u Indiji. Zatim je red došao na Indijce, koji su počeli pobunu
1757. godine u Bengalu. Klajv nije u potpunosti pokorio Bengal. Umesto toga
je m udro podržavao suparničkog pretendenta za tron koji je naginjao Britan-
cima. Takva politika je postala model britanskog porobljavanja Indije; deo po
deo, priđobijanje jednog po jednog princa, stvaranje jednog p o jednog saveza.

Kina:
Upoznajte novog gazdu, istije kao i prethodni
Revolucija 1644. godine j e za prave Kineze bila nešto sa čim su se već susre-
li. Tada su varvari sa severa nagrnuli u Kinu i uspostavili tiransku vlast, kao što
su to uradili M ongoli nekoliko stotina godina ranije. Samo, ovoga puta je to
bila druga grupa varvara - Manču. M ančui su prvobitno živeli u šumamama,
ali su ih kineski im igranti podučili zemljoradnji i tehnici, što je dovelo do de-
mografske eksplozije, tehnološke revolucije i nove želje da vladanjem. Opa.
M ančui su verovatno pobili milione Kineza dok su uspostavljali dinastiju
C ing (što znači „čistu dinastiju“). Novi im epratori su nam etnuli stroge zakone
u društvenom i ekonomskom životu, kao ijednostavne stvari, kao što je izgled.
Pravi Kinezi nisu mogli da budu važniji članovi vlade, Mančuima je zabranjen
fizički rad, a zabranjeni su bili i mešoviti brakovi. M ančui su stvorili neverovat-
nu dvojnu birokratiju, tako da su kineski činovnici bili odgovorni za vođenje
knjiga, dok su se M ančui starali da obezbede lojalnost činovnika. Dinastija

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 231
C ing je uvela „književnu inkviziciju“ (“veziju”, odnosno „zarobljavanje neor-
todoksnih ideja“).
Im peratori dinastije Ć ing su na spoljnopolitičkom planu upražnjavali
politiku preventivnog proširivanja, pokorivši tako M ongoliju i druge sused-
ne države koje bi mogle da predstavljaju pretnju. M eđutim , bili su iznenađeni
kada su nepozvani evropski trgovci počeli da đolaze u kineske luke u sve ve-
ćem broju tokom sedamnaestog veka. Im peratori dinastije Č ing te trgovce u
osamnaestom veku nisu više mogli da smatraju samo za uljeze. Jedna grupa
trgovaca, Englezi, su čak tražili da ih priznaju ravnim Kinezima - ideja koju je
kineski im perator smatrao apsurdnom. Englezi su, da sve bude još gore, impe-
ratorovim podanicima prodavali drogu koja je veoma brzo stvarala zavisnost,
opijum. Neprilike na pomolu.

Japan:
Glasamo da svi napuste ostrvo
Pošto je nekoliko velikih vojskovođa tokom šesnaestog veka pokušalo da
ujedini Japan, 1600. godine jelo rd (daimuđo) Tokugava Ijasuporazio svesvoje
protivnike u bici kod Sekigahare. Tokugava je pobedu izvojevao jer je prigrlio
m oderno evropsko oružje, uključujući muskete i topove, mada su to poslednji
evropski pronalasci koje će Japan videti za dugo, dugo vremena.
Tokugava je, pošto se proglasio za šoguna, zatvorio granice kako bi spre-
čio da evropski trgovci zagade japansku kulturu, razoružao je japanske seljake
i doneo je dekret da samo stalež samuraja može da nosi mačeve. Tokugavin
naslednik, Iemitsu je 1633. godine, dok je Japan bio u potpunoj izolaciji, za-
branio podanicim a da napuštaju ostrva. Japanski brodovi više nisu smeli da
napuštaju japanske vode, a svaki je japanski mornar, koji bi bio uhvaćen da radi
na stranom brodu, bio osuđen na smrt.
H olandskim trgovcima je i dalje bilo dozvoljeno da trguju u Japanu, ali od
1641. godine H olanđanim aje bio ograničen pristup na malo veštačko ostrvo u
luci Nagasakija, lcoje su Japanci prvobitno izgradili za Portugalce (koji nikada
nisu došli).

2 32 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 TENDENCIJE RAZVOJA:
U SPO N IIPADO VI

Kuća Habsburga: pad

Poraz španske Armade je jedan od nekoliko velikih udaraca koje je pretr-
pela Kuća Habsburga, velika dinastija čiji preci su Ferdinand i Izabela koji su
vladali Spanijom, Austrijom i Svetom rimskom imperijom. Sto godina nakon
vrhunca slave Karla V, Habsburšku m onahrhiju su uništila religijska trvenja i
ambiciozno plemstvo.
Tridesetogodišnji rat je zapravo niz ratova koje su Habsburzi vodili sa goto-
vo svim drugim evropskim državama, uključujući Francusku, Englesku, Šved-
sku, D ansku i H olandiju. D ok je protestantsko i katoličko plemstvo borilo za
prevlast u Svetoj rimskoj imperiji, postali su toliko osioni da su u Nemačkoj
između 1618. i 1648. godine pobili neverovatnih 20 procenata stanovništva -
gotovo sedam miliona ljudi!
Rat je počeo kada su se protestanti iz Bohemije (današnja Republika
Ceška) pobunili protiv Svetog rimskog im peratora Ferdinanda II. Ustanak
je počeo grubo bohemijskom pravdom tako što su protestanti optužili dva
ugledna katolička plemića da sprečavaju verske slobode, proglasili ih krivim
i bez mnogo prom išljanja izbacili kroz prozor dvorca (čuvena „O dbrana Pra-
ga“ - zapravo drugi poznati đogađaj istog imena, pošto je bacanje ljudi kroz
prozor bila popularna kazna u Bohemiji). Srećni plemići su se prizemljili na
gomilu konjskog izmeta i preživeli. Ferdinad II je u međuvremenu pozvao
u pom oć svoje bogate Habsburške rođake koji su živeli u Španiji i ubrzo je
ugušio pobunu.
M eđutim , neprilike su tek počinjale: protestantska pobuna protiv Ha-
bsburga je počela u zapadnoj Nemačkoj, U z nesebičnu pom oć susedne Holan-
dije. U brzo su se priključile Danska, Engleska i Švedska. Ferdinand je pobedio
saveznike, ali je 1643. godine Francuska obema nogama uskočila u rat. Kraj
Tridesetogodišnjeg rata (u „francuskoj" fazi ili fazi rata „katolika protiv katoli-
ka“) je bio najduži i najkrvaviji. Trajao je četrnaest godina, sve do potpisivanja
Vestfalijskog mira 1648. godine.
Pošto je sve izrečeno i urađeno, sve se završlio tam o gde je i počelo. Istina,
Sveti rimski im perator je izgubio vlast u Nemačkoj - mada je ta prom ena bila
samo kozmetičke prirode, pošto je njegova prem oć ionako bila lažna. Najbit-
nija prom ena je prestanak španskog uticaja u Nemačkoj i bankrotstvo Španske
imperije. Po uništenju španske Armade, poraz na evropskom kopnu je označio
početak kraja. Španija i Habsburzi su ušli u period sporog propadanja.

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 233
 Lale: Uspon, uspon uspon! Pa, pad, pad, padl
Razumni ljudi (kao što su H olanđani) ponekad čine blesave stvari, recimo
postaju opsednuti (zaista mislimo opsednuti) cvećem. Tačno je da je holan-
dska ekonomija 1630-tih godina bila gotovo razorena iracionalnim finansij-
skim ulaganjima u... lukovice lala. Koliko su ta ulaganja bila iracionalna? Evo
ovako: 1635. godine, kada je pom am a za lalama bila na vrhuncu, jedna luko-
vica se prodavala za krevet, četiri vola, dvanaest ovaca, četiri svinje, četiri tone
žita, osam tona raži, dve tone putera, srebrnu šoljicu, kom pletno odelo, dva
bureta vina, četiri tone piva i četristo pedeset kilograma sira! Jedna lukovica
je 1635. godine prodata za 6.000 florina - u vreme kada je prosečan godišnji
prihod u H olandiji bio oko 150 florina. Ljudi su prodavali kuće, prodavnice i
velika imanja kako bi sakupili novac za kupovinu lukovica lala, kojima su trgo-
vali na amsterdamskoj berzi.
Šta je uzrok sve tome? Da li su svi H olanđani poblesavili? Tako nekako.
Lukovice Lala su se 1559. godine uvozile iz O tom anske imperije, pa je cveće
veoma brzo postalo popularno zbog svog lepog izgleda. N a početku je cena
lukovica rasla zbog potražnje bogatih kolekcionara koji su zaista cenili razli-
čite vrste lala, uključujući retke varijetete neobičnih boja. M eđutim , ubrzo je
velika potražnja zapala za oko špekulantima - poslovnim Ijudima kojima je na
pam eti jedino bila zarada, pa su kupovali retke lukovice lala nadajući se da će
cene i dalje rasti. Neko vreme su cene rasle, pošto je povećana potražnja vrto-
glavo podizala vrednost lukovica, pa sve to privuklo još više špekulanata, što je
dovelo do još većeg rasta cena - i tako dalje.
U jednom trenutku lukovica je morala da eksplodira, što se dogodilo
1636. godine. Svi su napokon shvatili sledeće: „Hej, upravo sam prodao kuću
kako bihi kupio cveće! Dođavola!“, pa su se cene na tržištu strmoglavile za 90
procenata. M nogi dobrostojeći Ijudi u Holandiji, da ne pom injem o investitore
iz srednje klase, finansijski su bili uništeni lalama.

Afrikanci: pa d
Jedan od najvećih zločina protiv čovečanstva ikad zabeležen je posledica
ljudske pohlepe (znamo da ste iznenađeni). Robovi iz Afrike su zaista bili od
suštinske važnosti za ekonomski razvoj kolonija u Severnoj i Južnoj Americi.
Prvi afrički robovi su radili na španskim i portugalskim plantažama i rudnici-
ma. Arapi su, pre toga, veliki broj robova dovodili sa obala istočne Afrike, sa
obala Indijskog okeana, mada o tom e ima malo dokaza. Englezi su proširili
tržište robova naseljavanjem Severne Amerike. Dovozili su desetine i stotine
hiljada robova koji su radili na plantažama duvana i pamuka.
Ljude su porobljavali tako što su ih otimali i razdvajali porodice, brisali
imena i uništavali jezike i prisvajali sve posede i obeležja koja su mogla da uka-
žu na položaj. Robovi su u Severnoj Americi prisiljavani da koriste iskvareni

2 34 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
engleski jezik. Robove koji su govorili svojim jezikom su vešali pošto su sma-
trali da kuju zavere.
Do 1680. godine engleska Kraljevska afrička kompanija je svake godine
prevozila p et hiljada afričkih zarobljenika. Broj zarobljenika je do osamnae-
stog veka narastao na četrdeset p et hiljada. Zivotni uslovi na brodovima koji
su prevozili robove su bili neopisivo loši, a kada bi robovi stigli na odredište,
vlasnici su mogli po volji da ih batinaju, siluju i ubijaju. Sve u svemu, Evropljani
su u Severnu i Južnu Ameriku dovezli oko deset miliona robova. Robovi koji
su doživeli da stignu u Novi svet su bili „miljenici sreće“, pošto se pretpostavlja
da je tokom prevoženja robova umrlo najmanje četiri miliona ljudi. (Malo koji
trgovac robljem se trudio da prebroji mrtve robove.)
Roblje se nije dobijalo samo kidnapovanjem ljudi. Porobljavanje je go-
tovo u potpunosti bilo afrički izum, jer su prinčevi sa obala Afrike napadali
kontinentalna plemena, zarobljavali ih i prodavali Evropljanima. Postojale
su dve glavne oblasti u kojima su obalski prinčevi desetkovali kontinental-
nu populaciju: države sa „Obale Robova“ u zapadnoj Africi, i u centralnoj
Africi, od K am eruna do Angole. U obe ove oblasti su stalno vođeni ratovi
oko robova, pa je manjak radne snage verovatno usporio budući ekonomski
razvoj Afrike.

Sultani: pad
O tom anska imperija se jedva održavala pod vođstvom lenjih, nesposobnih
sultana sve dok vrhovni savetnici, veziri, nisu preuzeli stvar u svoje ruke. Taj
obrt je na neko vreme popravio stanje u Imperiji - ali kada su veziri postali
lenji i nesposbni, budućnost Imperije je mogla da krene samo na jednu stranu
(pogodite koju). Naravno, još uvek su postojala „dobra razdoblja". Poslednji
preduzimljivi O tom anski sultan je bio M ehm ed IV, koji je vladao od 1648. do
1687. godine. M ehm ed IV je 1683. godine dobro prestravio Evropu kada je, sa
armijom koja je brojala 140.000 vojnika, opsedao Beč.
M eđutim , bio je poražen. Turski vladari su, posle katastrofalnog poraza,
sve manje učestvovali u svetskoj politici i izolovali su se od događanja okruženi
dvoranima koje je interesaovala samo lična dobit. O tom anska imperija je po-
stala krava muzara za malobrojnu i nezainteresovanu vladajuću klasu. Nazivali
su je „bolesnikom Evrope“. Britanija, Francuska i Rusija su se dogovorile da
bolesnika ostave u životu samo zato što bi raspračavanje O tomanske imperije
vodilo međusobnim borbam a za njene delove.

R A T I R O B O V L A SN IŠT V O 235

------- SA DRUGE STRANE, U
PERSIJI...
Persijski šahovi, kao i otomanski
sultani, uvideli su da ih moćne
evropske armije i flote pritiskaju sa
svih strana. Petar Veliki je krajem
sedamaestog veka upao u seve-
rozapadnu Persiju kako bi osvojio
Kavkaz. Šahovi iz dinastije Safa-
vid su se suočili i sa unutrašnjim
protivnicima koje su predvodila
avganistanska plemena koja su se
pobunila 1722. godine. Na istoku
je Indija potpala pod britansku
upravu, a Britanci su vladali mori-
ma zahvaljujući moćnoj mornarici.
Intrigantni Britanci su, koristeći
mornaricu, pritiskali Persiju kako
bi dobili posebne trgovačke privi-
legije (uobičajena praksa).
nih zlam ih novčića, zlatno raspeće,
čudno što ga je Elizabeta proizvela u
Pirati: uspon. Heh!
O d šesnaestog do osamnaestog
veka je trajalo zlatno razdoblje za sve
koji su plovili morim a i otimali razne
stvari. Zlatno razdoblje za pirate, gu-
sare, razmetljivce, avanturiste - kako
dog ih zvali.
Sir Fransis Drejk je, finansijski
gledano, bio verovatno najuspešniji
engleski gusar. Pošto je o d kraljice
Elizabete 1577. godine dobio dozvo-
lu za pljačkanje brodova drugih drža-
va, postao je prvi engleski moreplovac
koji je oplovio svet i pri tom je opljač-
kao zapanjujuće mnogo španskog
blaga: Elizabetini prihodi od pljač-
kanja su 1580. godine premašili sve
kraljvske prihode zajedno. Jedan od
najuspešnijih Drejkovih poduhvata je
bio zarobljavanje španskog broda Ka-
kafuego koji je prevozio 30 kilograma
zlatnih poluga, trinaest sanduka pu-
gulje i dvadeset šest tona srebra. Nije
*7 a !

Naravno, nije vam potrebno ničije odobrenje da biste krali. Tokom zlat-
nog doba gusarenja postojalo je bukvalno stotine pirata. C rnobradi (1680-
1718) je verovatno bio najozloglašeniji engleski gusar. Rodio se kao Edvard
Tič i komandovao je folotom od četiri broda koja je terorisala Karibe i Severni
Atlantik. C rnobradi je, da bi preplašio žrtve, u bradu i šešir stavljao zapaljenu
konoplju kako bi izgledao kao ,,đavo“. Njegov najpoznatiji poduhvat je bila
opsada Ć arlstaunaujužnoj Karolini maja 1718. godine. Tokom opsadeje, radi
otkupa, u zarobljeništvu držao viđenije građane. N a kraju je od carske krune
dobio oprost, ali ga je guverner, iz predostržnosti, ipak pogubio.
H enri Ejvori se 1695. godine,
na drugom kraju sveta, dogoviro sa
------------------ PRIPREMITE LOPATU!
grupom pirata da zarobe flotu koja
Istoričari smatraju da je na Koko- je bogate muslimanske hodočasnike
sovim ostrvimajoš uvekzakopano prevozila u Meku na hadžiluk. Veruje
piratsko blago vredno između jed- se da je brod M ogula, im peratora In-
ne i dve milijarde američkih dola- dije, nosio izm eđu osamnaest i dvade-
ra. Ovo piratsko sklonište se nalazi set dve tone zlata i srebta, bezbrojne
u Pacifiku, 480 kilometara južno od dijamante i slonovaču, čija je vrednost
Kostarike.
u zlatu bila jednaka njenoj težini. Je-

236 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
dan od svedoka je rekao da je Ejvori - koji manje od godina dana bio gusar
- opljačkao toliko plena da je mogao da postane „osnivač nove m onarhije“
(nije preterivanje pošto je Ejvori zarobio i oženio se sa M ogulovom kćeri). Na
žalost, varalice u rodnoj Engleskoj su m u pokupile celo, na nepošten način,
stečeno bogatstvo.
Bartolomeo Roberts, C rni Bart.bio je diletant koji je 1719. godine radi
prom ene života uplovio u piratske vode, što za neke nije dovoljan razlog za
piratstvo. M eđutim , Velšanin je postigao izuzetan uspeh jer je u Atlantskom
okeanu i na Karibima zarobio oko četiri stotine brodova, uključujući skupoce-
ni portugalski brod Sergada Familia, koji je u ono vreme vredeo oko 1,6 mili-
jardi američkih dolara.
D žon Tejlor je 1721. godine u Lndijskom okeanu osvojio najveću nagra-
du u istoriji: zarobio je portugalsku fregatu N ostra Senjora dela Kabo, koja je
prevozila zlato, dijamante i drugu vrednu robu indijskog vicekralja od Goe.
Svaki član Tejlorove posade je dobio četrderset dva velika dijamanta i još zlata
u vrednosti sadašnjih pola miliona dolara, što bi, u to vreme, ukupno iznosilo
dve stotine miliona američkih dolara. Za drugu polovina blaga, koja je pripa-
dala Tejlorovom kompanjonu, Francuzu koga su zvali La Buš, veruje se da je
zakopana na nekom ostrvu u Indijskom okeanu. D ok su ga vešali, La Buš je
u gomilu bacio svežanj papira na kojima su se nalazila šifrovana uputstva za
pronalaženje blaga i rekao: „Blago će pronaći onaj ko razume šta je napisano!"
Savremeni lovci na blago još uvek tragaju.
Tejlor, zapravo, sa holandskim gusarom Pijetom H ejnom deli prvo me-
sto po vrednosti opljačkanog blaga u jednom pohodu. H ejn je 1628. godine

BOLJE OD 5VETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE----------

Piratstvo i gusarenjeje možda veoma unosna profesija, ali nema sumnje i
da je visokorizična. Članovi posade su mogli da izgube delove tela - među-
tim, zaista dobri kapetani su, kao i savremenim radnicima, članovima po-
sade kojima su odsečeni delovi tela plačali nadoknadu. Prema rečima gu-
sara Aleksandra Eskemelina, koji je plovio pod vođstvom kapetana Henrija
Morgana, Morgan je naredio da se svakome ko je izgubio obe noge isplati
1.500 španskih dolara (španski dolar je srebrni novčić koji je vredeo jedan
real) ili da petnaest robova; povređeni član posade je birao šta će od te dve
kompenzacije uzeti; 1.800 španskih dolara ili osamnaest robova svakome
koje izgubio obe šake;za nogu ili šaku se plaćalo 600 španskih dolara ili šest
robova; za izgubljenooko ili prst lOOšpanskih dolara ilijedan rob. Za povre-
du za koju je bilo potrebno umetnuti šipku plaćalo se 500 španskih dolara ili
pet robova. Za ruku, nogu ili prst koji nije mogao da se koristi kompenzacija
je bila jednaka kao da je odsečen.

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 237
predvodio holandsku flotu koja je zarobila šesnaest španskih brodova koji su iz
Meksika prevozili 11,5 miliona guldena, oko 200 miliona današnjih američkih
dolara. Ta neverovatna suma je bila dovoljna za osmomesečne plate celokupne
holandske armije u Ujedinjenim provincijama Holandije - što je H olandiji
omogućilo da nastavi ratovanje sa španskim armijama Habsburških vladara
(ironično je da H olanđani H ejna još uvek smatraju nacionalnim herojem).

Prosvetiteljstvo: podsetnik
Prosvetiteljstvo je, kao i renesansa, period u kojem su intelektualci
raspravljali o suštini sveta. Sledi deset najvažnijih dostignuća u periodu
prosvetiteljstva.

Svemir
G alileo Galilej (1564-1642): ,dVe verujern da jeBog, koji nam je po-
dario razuni, hteo da ne koristimo tajdar.“ Galileo, kojeg mnogi smatraju
osnivačem moderne nauke, u.savršio je teleskop i koristio ga je za proma-
tranje nebeskih teia, uključujući veće Jupiterove mesece (koji su njem u u
čast dobiii imena). M eđutim , njegov zakijučak da;,se Zemlja okreće oko.
Sunca je bio u potpunoj surotnosti sa Biblijom. Kada je Katolička crkva
1612. godine osudila njegovo učenje, Galileo se branio da proučavanje
prirode čoveka zapravo približava Bogu. Papi U rbanu V III je prekipelo;
Galileo se 1633. godine pod pretnjom smrću odrekao svoje teorije i pri-
hvatio učenje da se Zemlja ne okreće oko Sunca. (M ada je ponosni astro-
nom , dok je odlazio, prom tm ljao: „Ipak se okreće“.)

Rene D ek art (1596-1650): ,Jvlislim, dakle postojinii Pošto se Ga-

lileo sm atta „ocem m odetne nauke“, D ekarta su nazivali „ocem moder-
ne filozofije" i „ocem moderne matematike" (tako su ga, naravno, zvale
raziičite majke). Pošto je osnovna načela shvatio u sna,-D ekart je 1619.
godine ustanovio novu disciplinu koju je nazvao analitička geometrija.
Analitička geometrija naučnicima omogućava da matematičke principe
primenjuju prilikom proučavanja fizičkih pojava - na taj način su postav-
ljeni temelji fizike. Pronalaženje veza izm eđu matematičkih i prirodnih
fenomena mu je pomoglo prilikom postavljanja zakona o održanju ener-
gije, koji se (primera radi) može prim eniti na sudaranja bilijarskih kugli.
D ekart je takođe otkrio zakone refleskije i prelamanja svetlosti, zakone
kojima se objašnjava kako se svetlost ponaša kada padne na neprozirne i
transparentne objekte.

2 38 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Isak N ju tn (1643-1727): „Za svaku akciju postoji jednaka suprotna
reakcija.“ Isak N jutn je, oslanjajući se na radove Gaiilea i D ekarta, u ma-
tematiku, optiku i fizilcu uveo revolucionarne promene. Njegovi prvi ra-
dovi su se odnosili na merenje prelamanja svetia pom oću staklene prizme
i balončića od sapuna, na osnovu čega je ispravno zaključio da se svetlost
sastoji od malih čestica. Njegova knjiga „Optika je 1715. godine posta-
la obavezno štivo u Evropi. N jutnov doprinos geomteriji su jednostavne
formule za izračunavanje dužine krive linije i površine koju kriva linija
obuhvata, što je dovelo do pojave diferencijalnog računa. Najzad, njegova
formula povezuje masu (veličinu) bilo koja dva objekta i njihov međusob-
ni položaj u prostoru (određuje njihovo međusobno rastojanje) te se tako
može izračunati koliko se dva tela privlače, Pomoću ove formule se rnože
tačno izračunati elipsoidna orbita Zemlje i drugih planeta Icoje kruže oko
Sunca.

Za dušu
B enedikt de Spinoza (1632-1677): „Znamo i osećamo da smo več-
ni.“ Spinoza, Jevrejin holandsko-portugalskog porekla, značajno je una-
predo etiku i teologiju, toliko da su njegova učenja imala veliki uticaj
na hrišćanstvo. Pozivajući se na klasične grčke filozofe, Spinoza je rekao
da ceo univerzum sastvaljen od jedistvene tvari, te da u njem u vlada
jedan skup zakona. Ta jedisntvena tvar je istovrem eno Bog i Priroda,
što znači da smo deo većeg sistema, te da nem am o „siobodnu volju“.
Spinoza je postavio temelje „biblijskog preispitivanja" i otvoreno je, po
prvi p u t u istoriji, osporavao Bibliju. M oralista Spinoza, koji je smatrao
da dobro i zio zavise od ugia posm atranja, je zbog svojih kontroverznih
učenja optužen da je ateista (prve ateiste su nazivali Spinozistim a), iako
su njegova učenja biia bliža panteizm u, učenju po kojem je univerzum
otelotvorenje Boga.

Albert Ajnštajn je rekao: „Verujem u Spinozinog Boga koji

se prikazuje kroz harmoniju stvari koje nas okružuju, ne u
Boga koji se bavi sudbinama i delima Ijudi."
Albert Anštajn

Im anuel K an t (1724-1804): J tiv i život tako kao da će svako tvoje

delo postati opšta zakonistosf. Pošto je Benedikt de Spinoza skandalizo-
vao evrosku kierikalnu elitu, stvarivši pri to m mnoge protivnike prosve-
titeljstva, Im anuel K ant je omogućio da razum i logika koegzistiraju sa

R E N E SA N SA JE R O Đ EN A 239
 Bogom - tačnije, sa moralom . Njegova filozofija se zasnivala na verova-
njtt da Ijudi u osnovi ne mogu da dokuče postojanje Boga, ali da ipak
postoje kao m oralne životinje koje pokušavaju da razumeju svet koji ih
oktužuje. K ant je, pozivajući se na razum, odbranio m oralne norm e po-
što su korisne za čovečanstvo - ne zato što je „Bog tako rekao“. K ant je
verovao da dobro postoji samo za sebe, nezavisno od Boga, te da moramo
da se povinujem o m oralnim obavezama bez obzira na kaznu iii nagradu
koja sledi.

G eorg W ilhelm F ridrih H egel (1770-1831): „Istorija sveta je svest

duha o sopstvenoj slobodih Hegel je verovao da apstraktni koncepti, ,,ide-
ali“, čine istoriju, što je osnova za razumevanje filozofije, pošto se ono što
ljudi smatraju istinom menja tokom vremena. Hegel je, zapravo, rekao da
cok istorije otkriva božanski plan - Božje mesto u stvaranju univerzuma.
H egel je govorio da se istorija otkriva kao đijalektika, odnosno kroz dija-
logizm eđu suprotstavljenih ideaia. Po njegovom učenju, ptvoj ideji (tezi)
se suprotstavlja druga ideja (antiteza). O be strane, ideje, otkrivaju jedna
drugoj kontradikcije, pa se kombinovanjem ideja stvara nova ideja (sinte-
za). Nova ideja na kraju postaje nova teza - polazna tačka za sledeći ciklus
rasprave i napretka.

Za Ijudski rod
T om asH obs (1588-1679): „Prirodno stanje čovekaje... ratsvihprotiv
svih“
. („Č ovekje čoveku vuld') H obs, jedan od najkontroverznijihpolitič-
kih filozofa, predstavio je materijalistički pogled na svet, bez moralnosti
i religioznosti, govoreći da red i zakoni, m ir i spokojstvo, zavise isključi-
vo od oružane sile. H obs, koristeći se Makijavelijevim učenjima, u svojoj
knjizi „Levijatan“, ističe da su nered i sukobi prirodno stanje čovečanstva.
Ovakvo stanje se možc sprečiti samo ako se svi slože i naprave „socijaini
dogovor" po kojem bi se odrekii prava na nasilje i pokorili se državi. Ako
se dogovor ne može postići, posledica su kriminal, uzmanje zakona u sop-
stvene ruke, pa čak i građanski rat. (N e iznenađuje da je H obs svoje ideje
iznosio tokom engleskoggrađanskograta.)
M ada je tvrdio da veruje u Boga, Hobs je, kao i Spinoza, optužen da je
ateista, pošto za Boga nema mesta u njegovoj filozofiji.

D žon L ok (1632-1704): „Svrha zakona nije da ukine ili ograniči slo-

bode, većda ih očuva i uveća."Lok se, kao i H obs, bavio „socijalnim dogo-
vorom“, ali se njegovo učenje razlikovalo od Hobsovog učenja po nekoliko
pitanja. Lok je tvrdio da su dva bilska principa upravljanju čovečanstvom,
kako u njegovom prirodnom stanju tako i u društvenom stanju: pravo da
jedinka ne bude povređena i obaveza da jedinka ne povredi drugu jedinku.

240 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
Lok je, za razliku od Hobsa, verovao da su ljudi u osnovi razumna i do-
broćudna bića, mada mogu da budu sebični. Država treba da postoji da bi
zaštitilaprivatno vlasništvo.kojepojedinacstiče sopstvenim radom. Kada
vlada pravilno tadi, ijudi mogu da se bave trgovinom, što dovodi do pove-
ćanja opšteg bogatstva.

Ž an -Ž ak R uso (1712-1778): „Čovek se rađa kao slobodno biće, a

svuda je u okovima" Ruso, iako se bavi „socijalnim dogovorm", ima sa-
svim drugačije stavove od H obsa i Loka. O n veruje da je p riro dn o stanje
čovečanstva, pre nego što je izloženo k ulturnom i društvenom životu,
u osnovi dobro - drugi filozofi ovaj ideal nazivaju „piem enito divljaš-
tvo“ - jer je samo sebi dovoljno. M eđutim , đruštveni život dovodi do
zavisnosti jednog čoveka o d drugog, što pak vodi korupciji. Ruso je iz
istog razloga osuđivao državu. Kao rešenje je predlagao novi socijalni
dogovor po kojem bi se ljudska bića odrekla nasilja i opšte prihvaćene
hijerarhije kako bi se stvoriio društvo jeđnakosti. M eđutim , suprotsta-
vio se državi, verujući da zakone, kao u atinskoj dem okratiji, treba da
donosi narod.

O porezima
A dam Sm it (1723-1790): “Nijedno društvo ne može da napreduje i da
bude sreino akoje većina u tom društvu siromašna i nezadovoljnat Adam
Smit je izmislio reč kapitalizam i postavio je temelje eknomije. O n je re-
kao da se radom, a ne posedovanjem zemlje ili zlata, uvećava bogatstvo.
Takođe je rekao da zakoni ponude i potražnje određuju cene robe. Kada
je potražnja velika, raste cena robe, što na tržište dovodi još više proizvo-
đača. Sve to dovodi do veće konkarcncije, koja na kraju vodi padu cena.
Verovao je da zaista slobođno tržište, na duge staze, bez uticaja države na
cene, vodi ka najefikasnijoj mogućoj ekonomiji, To je išlo na ruku Engle-
skoj koja je tradicionalno primenjivala merkantilnu politiku prem a kojoj
je oporezovala strane proizvode i tako štitila domaću industriju od kon-
kurencije. Takva politika se pokazala korisnom u američkim kolonijama
koje su prezirale merkantilizam (predskazanje!).

RjENESANSA JE R O Đ EN A 241
 DOVIĐENJA, I HVALA VAM ZA...

Najbolje jelo s nogu ikada

Kineska đvilizađja je jedna od najstarijih na zemlji,
pa iznenađuje da je ukusna začinjena sečuanska ku-
hinja jugozapadne Kine zapravo skorašnji izum. Ra-
zlog je ro što se najvažniji sastojak te kuhinje, čiii, u
Kini počeo koristiti tek u sedamnaestom veku.
Postojbina čilija, kao i krom pira, kukuruza, paradajza i avokada, je Ameri-
ka pa se u Kini čili nije koristio sve do dolaska evropskih kolonizatora. Dijego
Alvarez Canka, fizičar koji je K olumba pratio na njegovom drugom putovanju
u Novi svet, čili je je 1494. godine doneo u Spaniju. Ćili se u Aziji pojavio
najverovatnije kada su Spanci osvojili Filipine 1521. godine - ljutu papriku
su najverovatnije nosili sa sobom kako bi prikrili ukus pokvarene hrane nakon
dugogputovanja preko okeana.
O d Filipina se lako, preko trgo-
------------LUDI ZBOG BLATA vačkih puteva, stiže do Azije. C ili se
verovatno prvo pojavio u južnoj pro-
Čaj i lale nisu jedini artikli dopre- vinciji G uangdong, pa je po to m sti-
mani iz Azije koji su pomutili um gao u provinciju H unan. (H uanska
Evropljanima. Kineski porcelan je kuhinja je takođe veoma začinjena.)
bio tražena roba, toliko cenjena da
Ljutu papriku su hunanski seljaci,
su ga nazvali„belo zlato". Porcelan
koji su se selili, doneli u provinciju
je poseban jer se za njegovo prav-
Sečuan.
Ijenje koristi posebna vrsta gline,
kaolin, koja se boji retkim pigmen- Istini za volju, Kinezi iz provinci-
tnim bojama koje se prave na samo je Sečuan su već bili opsednuti zači-
nekoliko mesta u Kini. Bledocveni njenom hranom : pre pojave čilija ko-
ili roze porcelan je pravljen tokom ristili su svoj biber sa ukusom limuna
vladavine imperatora Kanaćija iz koji su nazivali „biber od kojeg trne
dinastije Čing (vladao je od 1662. jezik“. Ipak, čili je u sečuanskoj kuhi-
do 1722. godine). Evropljani su, nji napravio pravu revoluciju - ova
naravno, na prevaru pokušali da kuhinja je stotnam a godina kasnije
doznaju tajnu pravljenja porcela- postala omiljena u Americi. Kako bi
na, a lukavi (čitaj: pohlepni) Holan- u kineske restorane privukli što više
đani su u tome prednjačili. Grnčari ljudi, kuvari su spremali jela sa čili-
iz holandskog grada Delf su pravili jem . Evo kratkog spiska ukusnih se-
veoma dobre kopije porcelana, čuanskih jela u kojima se koristi čili:
mada to, naravno, nije bio pravi
Kung Pao piletina, piletina generala
porcelan. Grnčarija sejoš uvek pra-
Coa, dva puta kuvana svinjetina, Ma-
vi u Delfu.

242 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
Po tofu, ljuti plavi patlidžan, sečuanska gvedina i, naravno, „Beng Beng“
piletina.
Tako, idite i jedite... knjiga neće nikuda otići.

Vreme je za čaj
Pivo je tokom srednjeg veka i renesanse bilo nacionalno piće Engleza. Tek
sredinom sedamnaestog veka su otkrili blage stimulativne efekte kineskog čaja
(mada svako ko poseti bilo koji engleski grad između sutona i svitanja može da
posvedoči da se pivo toči u potocima).
H olanđani su prvi iz Kine u Evropu doneli čaj koji je veoma brzo postao
omiljeno piće viših društvenih slojeva u H olandiji u kojoj je izgnani naslednik
engleskog trona Carls II provodio vreme. Čarls je zavoleo čaj, a kada je po-
stao kralj Velike Britanije, oženio se portugalskom princezom K atarinom od
Bragance, koja je takođe volela da pije čaj. Jedno drugom su prvili napitak na
povratku u Englesku.
Englezi su toliko zavoleli čaj da je uvoz čaja od četrdeset hiljada tona 1699.
godine porastao na jedanaest miliona tona 1785. godine - pa je država kom-
panijama koje su uvozile čaj dala velika ovlašćenja sarno da bi i dalje dovozili
magičnu travu. Parlament je m onopol nad čajem prvobitno dao kompaniji
,,Džon“ i dozvolio im je da prave sopstveni novac, donose zakone, sakupljaju
vojsku, sklapaju saveze, objavljuju ratove i osvaju teritorije. Zatim je Parlament
1773. godine doneo zakon kojim se kompanija ,,Džon“ inkorporira u Istočno-
indijsku kompaniju - koja je tako postala još moćnija.
Britanci su, do sredine osamnaestog veka, trošili toiiko novca na čaj da su
izazvali finansijsku krizu jer je celokupno britansko srebro trošeno na kineski
čaj. Britanci su došli na razboritu ideju: Kineze su naveli da se odaju još većem
poroku. O d 1750-tih godina, Britanci su stimulisali korišćenje opijuma u Kini,
namerno podstičići masovnu zavisnost. Uskoro je broj sanduka sa srebrom koji
je putovao na zapad radi kupovine opijuma bio jednak broju sanduka sa sre-
brom kojije putovao na istok radi kupovine čaja, pase sve dobro završilo (osim
što se kinesko društvo raspadalo).

Položaj, položaj, položaj

Precizna navigacija na m oru tokom većegdela ljudske istorije nije bila mo-
guća jer nije postojao način da se sazna gde se neko nalazi. Bilo je lako shvatiti
jedan deo problema: kapetani su izračunavali geografsku širinu (to jest, koliko
su južno ili severno od ekvatora) tako što su koristili instrum ent koji se zove
kvadrant. Pomoću kvadranta se, tačno u podne, meri rastojanje između Sunca
i ekvatora. M eđutim , na istoj geografskoj širini putanja Sunca je jednaka bilo
gde da krenete, što znači da ne možete da odredite geografsku dužinu (koliko
ste otišli na istok ili zapad).

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 243
 Ispostavilo se da se geografska dužina određuje na osnovu proteklog vre-
mena. Zamislite da ste sa neke tačke na ekvatoru krenuli na zapad, te da sa so-
bom nosite precizan časovnik na kojem, dok putujete, ne menjate vreme: kada
otputujete ,,pet vremenskih zona“ na zapad, videćete da je podne po vašem
časovniku u 17:00 (a ne u 12:00). Pošto je obim Zemlje na ekvatoru 40.000
kilometara i da se Zemlja oko Sunca okrene za dvadeset četiri časa, možete
izračunati da ste, putujući na zapad, prešli oko 8.000 kilometara.
M eđutim , na m oru je bilo nemoguće meriti vreme korišćenjem satova sa
klatnom pošto je ljuljanje broda remetilo kretanje klatna. M orala je da se do-
godi velika nesreća da bi se došlo do boljeg načina za merenje vremena. 22. ok-
tobra 1707. godine pet britanskih brodova pod kom andom admirala Klaudsi
Sauela (ovakva imena ne možete tek tako da izmislite - Oblačne Lopate, prim.
prev.) su se nasukali na manje od jedan dan plovidbe od matične luke, pri čemu
je poginulo gotovo dve hiljade ljudi. Parlament je nakon tragedije obećao dva-
deset hiljada funti onom e ko bude napravio pouzdan mehanički časovnik koji
će moći da se koristi na m oru - časovnik bez klatna.
Izazovu je odgovorio ekscentrični pronalazač i zanatlija D žon Harison.
Bilo mu je potrebno dvadeset dve godine da napravi svoj prvi časovnik. Na-
pravljen od mesinga i drveta, časovnik je težio dvadeset sedam kilograma. Bio
je to precizan časovnik. Svi su bili zadivljeni njegovom preciznošću i lepotom.
H arisonov doprinos su bili izuzetno fino napravljeni zupčanici i sistem opruga
koji se ručno zatezao i pokretao časovnik.
M eđutim , H arison nije odm ah tražio nagradu. Perfekcionista, kakav je
bio, utrošio je još dvadeset godina kako bi napravio manju i precizniju ver-
ziju časovnika. C etvrti časovnik, koji je napravio 1759. godine, bio je džepni
sat. Pošto ga je dao sinu W ilijam u da njegovu preciznost proveri na kružnom
putovanju do Barbadosa, Harison je konačno otišao u Longitudinalni O dbor
(kako su popularno nazivali Komesarijat za otkrivanje načina izračunavanja
geografske dužine na m oru) i zatražio nagradu - medutim , odbili su da mu
je daju!
Ispostavilo se da Longitudinalnim O doborom upravlja tvrdoglavi - idi-
otski - kraljevski astronom Nevil Maskelejn. Ovaj astronom je bio ubeđen da
se geografska dužina može odrediti astronomskim posmatranjima. Parlament
je na kraju reagovao i preinačio astronom ovu odluku, pa je Harison za svoj
izum dobio deset hiljadafunti. Ipak, D žonu H arisonu su dugovali mnogo više.
Njegov sin Vilijam je kralju D žordžu III poslao časovnik, što je izvanredan
marketinški potez. Kralja D žordža III je živo interesovala astronomija i navi-
gacija. D žordž je naredio Parlamentu da H arisonu isplati ostatak nagrade. Nije
loše da kralj bude na vašoj strani.

244 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Džin i voćni sok
Verovali ili ne, džin se prvo koristio kao lek. D r Francisko de la Bo ga je
prvi pu t napravio u holandskom gradu Lejden. Reč džin je nastala od reči ge-
never, hoJandske reči za Ideku koja se džinu daje osoben ukus.
Iako holandski izum, džin je u Britaniji bio popularniji (kakvo iznenađe-
nje). H roničar Semjuel Pepis je 1660. godine zabeležio da se „oštra voda sa
klekom“ koristila za lečenje lakših bolesd, što je značilo da se piće još uvek ko-
ristilo kao medicinsko sredstvo. U brzo su ga Britanci pili samo da bi se opijali.
Isto to rade do dana današnjeg.
D žin je za London osam naestogvekabio isto što i opijum zaK inu: jeftina,
opojna droga koja je siromašne slojeve uništavala neverovatnom brzinom. Da
biste shvatili koliko su stanovnici Londona bili alkohoiisani tokom pomame
za džinom, treba da znate da je svako četvrto domaćinstvo pravilo džin. Džin
se prodavao u bocama sa zaobljenim dnom . Kada biste otvorili bocu, niste mo-
gli da je spustite na sto. M orali ste odjednom da popijete celu sadržinu (što su
u ono vreme činili).
Država je 1736. godine pokušala da se umeša donoseći Zakon o džinu, ali
to je samo prouzrokovalo tajno pravljenje džina; ilegalne destilerije su pravile
opasne bućkuriše: ovako napravljen džin je mogao da izazove slepilo, a kao i
moderne laboratorije sa metanom , destilerije su „bile sklone“ eksplozijama.

„Engleski konjički kaputi“

U sedamnaestom veku je izmišljen jedan od najboljih prezervativa svih vr-
mena - pouzdani kondom , koji se prvobitno pravio od ovčijih creva. Ovčija
creva su dovoljno elastična i izdržljiva tako da su otporna na habanje, ali su
istovremeno dovoljno tanka da ne smanjuju zadovoljstvo tokom snošaja.
Pre ove verzije kondom a postojala je još jedna verzija - mala kapa fine la-
nene tkanine koja se stavljala na glavu penisa. Taj kondom je 1564. godine
osmislio italijanski lekar Gabrjelo Falopius (čije ime se upotrebljava za dobro
poznati deo ženskog reproduktivnog organa). Falopius je laneni protokondom
izumeo kako bi sprečio širenje sifilisa. Može samo da se nagađa dali jekondom
sprečio širenje sifilisa ili sprečio začeća. Platneni kondom je imao prildadan
detalj: vezivao se ružičastom vrpcom kako bi ženama bio privlačan.
Vratimo se na klasični kondom od ovčijih creva: legenda kaže da je kon-
dom izumeo Erl od K ondoma, lekar kralja Carlsa II od Britanije, da kralja
neka od njegovih brojnih Ijubavnica ne bi zarazila sifilisom. N a žalost, ne po-
stoji nijedna beleška o Erlu od K ondom a - što ne znači da priča nije istinita, jer
bi kralj inače otišao u večna lovišta. M eđutim , verovatnije je da je reč kondom
nastala od latinske reči condon, koja znači kontejner.

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 245
 Šuška se da su kondom od ovčijih creva koristili čuveni ,,igrači“ sedamnae-
stog veka, kao što je Đovani Kazanova, koji ga je nazivao „engleski konjički ka-
p u t“. K ondom je verovatno ,,oklop“ koji Džejms Bosvel pom inje u „London-
skom žurnalu" kada opisuje susret koji se odigrao 10. maja 1763. godine, kada
je pokupio stasitu, mladu, veselu curu, odveo je do Vestminsterskog mosta i
tamo, pod punim oklopom, uživao u njenim čarima na čuvenoj građevini.
Značajna napomena: Pošto su bili dragoceni i teško su se pravili, muškarci
koji su bili dovoljno srećni da poseduju kondom od ovčijih creva su ih čuvali i
više puta koristili - a da ih nisu prali. Prema tom e, prvi kondom i su prouzro-
kovali onoliko zdravstvenih problema koliko su sprečavali.

Veliki topovi
D a biste napravili preciznije topove, morate da znate kako funkcionišu.
Sve do 1638. godine evropske topdžije su verovale da topovska đulad, kada
se ispale, lete pravolinijski, sve dok ne dostignu najveću visinu, nakon čega
nakratko krivolinijski padaju, pa potom padaju pravo na zemlju. M eđutim,
Galileo Galilej (očigledno veoma zaposlen momak) je dokazao da bi, kada ne
bi bilo otpora vazduha, trajektorija đuleta bila u obliku parabole. Isak N jutn
je 1674. godine osmislio formulu 'koja je objašnjavala let topovskog đuleta. U
formuli se, takođe, u obzir uzima otpor vazduha i daje odgovor zašto je para-
bola na drugom kraju ,,spljoštena“.
Tokom tog perioda proizvođači topova su pravili standardizovana preci-
znija oruđa. Cinjenica je da se kvalitet gvožđa poboljšao pošto su počele da se
prave velike peći. Postupak izrade se takođe prom enio. Pre 1747. godine svi
topovi su se pravili tako što se istopijen metal sipao preko cilindričnog gline-
nog kalupa, koji se iz cevi topa vadio lupanjem pošto se metal ohladi. Korišće-
njem ovakve tehnike unutrašnjosti cevi je imala manjih nedostataka, što je pak
moglo da dovede do prom ene rotacije đuleta tokom njegovog leta. Potom su
H olanđani izumeli tehniku pravljenja topova tako što su se topovi izrađivali iz
jednog dela - bez korišćenja glinenog kalupa - a cev se pravila pom oću moć-
nih bušilica. Na ovaj način se dobijaju glatkije i preciznije cevi.

M ali topovi
Topovi su efikasni kada izdaleka treba da raznesete stvari ili pobijete ljude,
ali šta ćete da upotrebite kada treba da ubijete nekoga ko je veoma blizu? Naj-
bolje rešenje koje su evropske armije tadaim ale je bilakremenjača! Kremenjača
je prim itivna puška koja se puni preko cevi i ispaljuje metalne kuglice ili, ako
ništa drugo ne možete da upotrebite, šljunak. Jedan kraj cevi kremenjače (tri
p uta brzo izgovorite ovu reč) je bio u obliku zvona kako bi se lakše punila -
mada je zbog toga bila neprecizna.
Zatim se kao lično naoružanje koristila musketa. M usketa je imala rav-
nu cev i efikasniji sistem punjenja. Barut se zajedno sa kuglicom za musketu

246 Sh b š n a is t o r ij a sv e ta
umocavao u papirnu ,,čauru“ i u cev smeštao pom oću metalne šipke. Muskete
su se masovno proizvodile pošto je napravljena metalna čaura koja je proizvo-
đačima oružja, od 1700. godine naovamo, omogućila proizvodnju standardi-
zovanih puščanih delova. Pre tog izuma, za svaku pušku se koristila posebna
oprema. Posle pronalaska metalne čaure ste mogli da razmenjujete delove pu-
šaka. Zbog toga je održavanje postaio jednostavnije. Majka svih musketa je
„Smeđa Bess“, model koji su britanski vojnici počeli da koriste 1722. godine.
Na toj musketi se koristio nov sistem opaljivanja koji je pušku činio bezbedni-
jom i olakšavao je njeno punjenje.
Evorpa je sada mogla da se naoruža do zuba i pokori ostatak sveta. Ura!

Neumeren život
Mislite da znate šta je uživanje? Pa, ništa vi ne znate. Luj X IV je imao je-
dinstven pogled na kom otan život. Njegova kućica, koja se pedeset godina,
počev od 1661. godine, gradila u Versaju je bez premca najlepši, najluksuzniji i
najekstravagantniji dvorski kompleks u ljudskoj istoriji.
Sve u svemu, Versajski dvorac zauzima 51.000 kvadratnih m etara (5 hek-
tara), ima 700 soba za koje su upotrebljeni razni materijali, kao što su mer-
mer, kristal, zlato, srebro, svila, saten i egzotične vrste drvera. U dvorcu postoji
2.000 prozora, 1.250 kamina, 6.000 slika, 2.100 skulptura, 50 fontana, 20 ki-
lometara staza, 30 kilometara ograda i „Veliki kanal“ površine 22.000 kvadrat-
nih metara (22 hektara) - sve ovo je okruženo sa oko 8 kvadratnih kilometara
(810 hektara) parkova i vrtova.
Versaj je prvobitno bio mala kraljevska lovačka kućica u koju je Luj kao
dete dolazio - otprilike u vreme kada je bio svedok krvave pobune plemića u
Parizu koji su hteli da se dom ognu vlasti. Luj je, kada je odrastao, prestravljen
i nesiguran, odlučio da napusti Pariz, želeći da uživa u komforu i bezbednosđ
koje je pružala stara lovačka kućica izvan grada. M eđutim , poznavajući Luja,
mali sum orni zamak nije zadovoljavao njegove želje: morao je da bude divan.
Apsurdno lep.
Luj je francusku vladu 1682. godine trajno prem estio u Versaj, pa je počelo
ozbiljno proširivanje zamka. Srušio je lokalno selo i crkvu kako bi oslobodio
prostor za nove zgrade. Ruševine je zamenio Kraljvskim apartm anom koji se
nalazio pored njegove lične opere u koju je, oko mehaničke pozornice koja se
mogla podizati i spuštati kako bi posetioci mogli da imaju bolji pogled, moglo
smestiti više od sedam stotina gledalaca. Za jednu noć u operi se koristilo deset
hiljda ručno izrađenih sveća (veoma ekstravagantno).
Luj je voleo da obeduje u okolini susednogseocetaTrianona, pag aje k u p io
i porušio kako bi sagradio m ermernu trpezariju u kojoj je napravio ogroman
otvoreni paviljon sa nepreglednim vrtovima u koje je postavio statue, skulptu-
re od žive ograde i fontane. Trpezarija u Trianonu je trebalo da omogući da
se Luj opusti pošto je život u Versaju postao previše naporan (glavna palata je

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 247
ubrzo bila preplavljena aristokratma ulizicama koje su ođ kralja tražili razne
povlastice).
M eđutim , uJizivanje je zapravo bilo deo velikog Jcraljevog plana po kojem
bi zadržao apsolutnu vlast. Versaj je trebalo da bude toliko udoban kako fran-
cuski plemići nikada ne bi poželeli da odu iz njega - kako bi Luj mogao lakše
da ih drži na oku. D a bi ih zabavio (i sprečio da prave probleme), organizovao
je beskrajne bankete, balove, lovove, umetničke predstave i slične stvari.

Zapadnjaci
Posle neugodnog perioda početnog kolonizovanja Novog sveta, američki
urođenici su shvatili da konji mogu da im budu od koristi, samo kada bi mogli
da ih se dočepaju. Uvideli su očiglednu prednost upotrebe konja za lov, ratova-
nje i prenošenje velikog tereta na velike daljine (pre konja su koristili pse, a psi,
sasvim sigurno, nisu mogli da nose veliki teret).
Dakle, urođenici ratnici su konje krali iz španskih korala i pripitomljavali
divlje konje - potom ke konja koji su pobegli, dolutali iz severnog Meksika i
u velikim krdim a prepravili ravnice. To su bili mali kolonijalni konji pasmi-
ne Pinto. U to vreme su se smatrali najboljim evropskim konjima. Danas ih
znamo kao ratne ponije američkih urođenika. O vi brzi, snažni konji su se do
1680. godine rasprostrli čak do Nebraske, a do 1750. godine i do gornjeg toka
reke Misuri.
Pre pojave konja, urođeničkaplem ena, kao što su Sijuski i Vrane, bizone su
lovili pešice - težak i opasan poduhvat ako se zna da bizon ima rogove i može
da trči brzinom većom od 50 kilometara na sat. U potreba konja je lovcima
omogućila brzo približavanje plenu, a ako bi zagustilo, lovci su mogli da pobe-
gnu. Konji su izmenili istoriju američkih urođenika. Plemena kao što su Sijuk-
si, Apači i Komanči su zapravo skorašnji doseljenici ravnica Srednjeg zapada.
Pre pojave konja, sva taplem ena su m irno živela na obodu ravnica.
M eđutim , različita plemena su konje koristila u različitc svrhe. U istočnim
oblastima, duž dolina reka Srednjeg zapada, plemena, kao što je Poni, konje
su koristila za obrađivanje zemlje. Tokom vremena su nomadska i ratoborna
plemena sukobila sa svojim m irnim susedima, pa su sela pljačkali radi hrane,
konja i žena.
Ironično je da je ova pasmina španskih konja, još uvek brojnih u Severnoj
Americi, potpuno istrebljena u Spaniji i zamenjena, skorijim, arapskim pasmi-
nama. Slični konji postoje u Argentini. T i konji su potom ci konja koji su pobe-
gli iz prvobitnih kolonija i ukrstili se sa portugalskim konjima koji su pobegli
iz Brazila. Tako je nastala pasmina konja koja se naziva bagaljes.

248 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 NE, HYALA, NIJE POTREBNO.; .

Nacija sa plantaža
Duvan je autohtona biljka koju su koristili ame-
i ički urođenici tokom religijskih i diplomatskih ce-
icmonija - nisu je, kao engleski kolonisti, koristili
i .uii opuštanja i uživanja. Američki urođenici su
gajili male količine duvana i umereno su ga koristili.
Mcđutim, Englezi, kojima Ioših stvari nikada nije bilo dosta, su ga prekom erno
upotrebljavali.
Duvan su napočetku sebi mogli da priušte imučni građani, ali je masovno
uzgajanje duvana smanjilo njegovu cenu, što je u Engleskoj dovelo do masovne
zavisnosti. Beskrajna potražnja za duvanom je prouzrokovala ekspanziju kolo-
nije u Virdžiniji, pa su vlasnici plantaža zgrnuli ogromno bogatstvo prodajući
novu opojnu biljku. Jadni kolonisti su se nadali da će ugrabiti deo zemlje kako
bi gajili duvan. Duvan je postao toliko vredan da su gakoristili kao novac: ne-
čije bogatstvo se merilo kilogramima duvana koje godišnje proizvodi, venčani
listovi i globe su plaćane duvanom. Ljudi drugih profesija, kao što su krčmari
ili zanatlije, morali su da, za crne dane, gaje male količine duvana.
Američki kolonisti su, iz protesta prem a britanskoj tržišnoj politici, koja je
kolonijama dozvoljavala da trguju samo sa matičnom državom, varali kupce:
duvan su mešali sa lišćem, travom i svim onim što su domaćice počistile sa
podova kuća na plantažama. Britanija je, da bi prekinula takve marifetluke,
1730. godine donela Zakon o inspekciji koji je predviđao korišćenje skladišta i
propisanu preradu duvana.
Gajenje duvana, osim očiglednih zdravstvenih rizika, nosi sa sobom 'brojne
negativne efekte (kojih su do 1604. godine Britanci postali svesni. Te godine
jekralj Džejms I objavio raspravu „Protivudamc duvanu“ opisujući duvan kao
„odvratan i škodljiv", „trulež ili otrov“ koji je „poguban za celo telo“.) Duvan
iz zemlje crpi više minerala nego bilo koji drugi usev, pa polja postaju jalova
tako da ih farmeri ne mogu obrađivati nekoliko godina. O no što je gore od
toga je da je zbog duvana iz Afrike dovođen još veći broj robova. T i robovi su
u svirepim uslovima radili na plantažama duvana.

Rasturanje maka
Bez obzira što opijum stvara zavisnost koliko i džin ili duvan, niko ništa
nije preduzeo. O pijum je napo četk u sedamnaestogveka razorio sve društvene
slojeve u Kini.
O pijum se dobija iz maka, biljke čija se postojbina nalazi u Južnoj Aziji.
Danas se gaji u Iranu (Persiji), Avganistanu, Indiji i „Zlatnom trouglu" - naj-

R A T I RO B O V L A SN IŠT V O 249
važnijoj oblasti za gajenje maka koja obuhvata Burmu, Laos i Tajland (Jugo-
istočna Azija). D a bi proizvodili opijum, seljaci prve proreze na lukovici koja
raste odm ah ispod cveta na stabljici biljke. Kao odgovor na ,,povredu“, mak
Luči belu tečnost koja se zgrušava u gustu, gum enu supstancu na lukovici. Po-
tom se ta masa guli sa lukovice i prerađuje u opijum jednostavnim postupkom
kuvanja, filtriranja i isparavanja suvišne tečnosti.
Iako se opijum gaji već hiljadama godina, Ijudi ga nisu pušili kako bi se
drogirali sve do petnaestog veka, kada su Persijanci i Indijci zabeležili prve slu-
čajeve zavisnosti od opijuma. Opijum , kao i vodka u Rusiji, krajem šesnaestog
veka predstavlja značaja izvor prihoda za vladare dinastije M ogul u Indiji, koji
su za uzgajanje maka koristili nepregledne površine pored reke Gang i severno
od Bombaja. Kada su Britanci početkom osamnaestog veka pokorili Indiju,
veoma brzo su uvideli potencijal ove profitabilne droge koja je veoma brzo
stvarala zavisnost.
Britanci su pom no pratili holandske poduhvate sredinom sedamnaestog
veka. H olanđani su se obogatili prodajući opijum svojim indonežanskim po-
daniđm a, ohrabrujući ih da u lulama puše mešavinu opijuma i duvana, koji tek
što su doneli Portugalci.
H olandski trgovci su utrli put britanskim trgovcima, pa su ovi unapredili
trgovinu opijumom u prvoj polovini osamnaestog veka. D o 1729. godine ki-
neska zavisnost od opijuma je postala tako veliki problem da je im perator Jung
Ceng potpuno zabranio njegovu upotrebu - samo što je to prekasno uradio.
Britanci su 1773. godine uspostavili državni m onopol na trgovinu opijumom
kako bi uspostavili izjednačili količinu srebra koju je Britanija plaćala Kini za
uvoz čaja, britanske nacionalne ,,droge“.

Skuvanikuvar?
Kapetan Džejms Kuk je postao slavan zbog neustrašivih ekspedicija čiji
cilj je bio ucrtavanje u karte Južnog Pacifika. Neke od tih ekspedicija su trajale
godinama, a on je stalno izbegavao smrt. M eđutim , veliki moreplovac na kraju
ipak nije bio miljenik sreće. Ubijen je 1779. godine, iseckan i (možda) poslu-
žen uz režnjeve ananasa.
Kuk je prvo bio sin seljaka koji je kao dečak pobegao na more. Pre nego
što je počinuo, preplovio je 250.000 kolometara, istraživao Polineziju, sever-
ne i istočne obale Australije i daleke vode T ihog okeana. N a tim fantastičnim
putovanjim a svoju posadu je odveo do Arktika i Antarktika, kao i do Severne
Amerike i Sibira. Zahvaljujući Kuku, u geografkse karte je ubeležena gotovo
trećina zemljine površine - nikada potučeni rekord.
Sva ova velika dostignuća su u potpunoj suprotnosti sa njegovom smrću.
Iako se priče o njegovoj smrti razlikuju, čini se da je havajsko pleme Teribu
smislilo lukav plan da se otarasi čoveka koji je po njihovom mišljenju pred-

250 Sm e š n a is t o r ij a sveta
stavljao opasnost. Teribuanci su se verovatno plašili da će Kukove ekspedicije
omogućiti Evropljanima da ih pobede i porobe. (Bili su u pravu.)

Modna policija
D obat način za pokazivanje sile jeste primoravanje drugih ljudi da nose
šmesne frizure i odeću koja im se ne dopada. Tokom sedamnaestog veka, Rusi-
jom i Kinom su vladali m odni velikani koji su svojim podanicim a dali jedno-
stavan izbor: „Obuci se ovako ili ćemo te ubitil1
Mančui, koji su u Kini 1644. godine zbacili dinastiju M ing, primenjivali
detaljno osmišljena pravila oblačenja pod pretnjom smrću. Prema pravilu koje
je najviše ponižavalo, podanici su morali da briju celu glavu osim malog dela
na potiljku. N a tom delu kosa je morala da bude dugačka i vezana u konjski
rep koji je sezao do pojasa. Konjski rep na glavi je trebalo podanike da pod-
seća da su M ančui na konjima porazili Kineze. Istovremeno, kineski podani-
ci su simbolično postali životinje koje žive u krdu. M ančui su Kineze takođe
primoravalai da nose odore sa dugačkim rukavima i kratkim suknjicama koje
su smetale prilikom borbe prsa u prsa. M ančui su zakon o oblačenju striktno
primenjivali i govorili su: „Izgubi kosu ili izgubi glavuf' Pošto je 1646. godine
zarobljen poslednji kineski pretendent na presto, veliki broj uglednih zvanič-
nika stare dinastije M ing je pogubljen jer su odbili da se povinuju m odnim
zakonima koje su uveli Mančui. Nekoliko srećnika je uspelo da izbegne smrt
tako što su se ošišali do glave i sakrili u budističke manastire.
Petar Veliki je u Rusiji sve to podigao na novi nivo. Sam je šišao neposlušne
podanike. Nevoljni odlasci frizeru i nova odeća su bili deo Petrovog programa
modernizacije Rusije, programa koji je obuhvatao ekonomske i vojne reforme.
Petar je smatrao da „odeća čini čoveka“, pa je Rusiju preuredio po ugledu na
Evropu i tako šokirao oldtajmere. Rusko plemstvo je moralo da obrije brade,
a tradicionalne crne odore koje su ljudi u Moskvi nosili bile su zabranjene.
Umesto tih odora, ljudi su morali da nose zapadnjačku odeću, uključujući pr-
sluke i dokolenice. Ako bi neki plemić odbio da se obrije, Petar bi ga brutalno
išibao - ponekad bi im zderao kožu na leđima samo da bi pokazao koliko je
ozbiljan. Č ini se daje Petar sasobom nosio makaze, paje veliki broj ,,striganja“
obavljen na ulicama.

Vikanje na sceni
Vilijam Šekspir, najveći pisac pozorišnih komada u istoriji engleskog jezi-
ka, morao je da trpi publiku koja bi verovatno današnje striptizete oterala sa
scene. Iako se njegovi komadi danas smatraju prefinjenim kulturnim događa-
jima, u njegovo vreme su bili popularna zabava za primitivnu, smrdljivu, nepi-
smenu masu koja je, ako joj se predstava ne bi dopala - pa makar samo jedan
od likova - bila toliko slobodna da je galamila i na scenu bacala razne stvari. N a
kraju krajeva, platili su da bi ušli u pozorište!

R A T I R O B O V L A SN IŠT V O 251
 Predstave su se održavale u pozorištu Gloub, kružnoj trospratnoj građevi-
ni u Londonu, u kvartu crvenih fenjera. Vlasnik pozorišta je biia Sekspirova
pozorišna kompanija „Ljudi Lorda Cemberlena“. Osim prostitucije, u okolini
pozorišta se se odigravale borbe petlova i borbe sa medvedima, a svuda unao-
kolo su harali džeparoši i varalice. M eđutim , pozorište je, kada su se prikazivali
Sekspirovi komadi, uvek bilo prepuno. U pozorište je moglo da stane preko
tri hiljade Ijudi, uključujući gomilu „prašinara" koji su tokom cele predstave
m orali da stoje.
Početni uspeh su Sekspiru doneli tročinka „H enri V I“ (1590. godine),
„Komedija grešaka' (1592. godine), „Ričard III" (1592. godine) i „Romeo i
Julija" (1594. godine). Kada je 1614. godine pozorište izgorelo tokom izvo-
đenja predstave „H enri V III“, na istom mestu je izgrađeno novo. Iznenađuje
da u požaru niko nije povređen, osim jednog čoveka kojem je vatra zahvatila
pantalone. Vatru su ugasili pivom.

Kažete da se mnogo toga može naučiti iz predstava. Toje tačno:

ukoliko želite da postanete lažov... ukoliko želite da postanete
prostitutka ili prljava, nečasna sluškinja, ukoliko želite da razde-
viiite poštene supruge; ukoliko želite da naučite kako se ubija ili
dere koža... ukoliko nameravate da postanete kurvar, proždrlji
vac, pijanica ili rodoskrvna osoba... ukoliko, najzad, Boga i nje-
gove zakone nameravatate da odbacite...
- Ovako je o pozorišnim predstavama govorio Filip Stubs, pu-
ritanski kritičar.

Neotesana publika je, bez obzira što je na scenu bacala prazne pivske boce
i vređala glumce, glasnim odobravanjem znala Sekspiru da stavi do znanja šta
im se u predstavi dopalo. D ok su gledali „Romea i Juliju", verovatno su se sme-
jali Merkuciovim šalama i nestašnoj bolničarki, a lako se može zamisliti da su
Romeu vikali da sačeka pre nego što na kraju popije otrov - što nije bilo od
koristi! Ne iznenađuje da su učeni ljudi drugačije posm atrali ovu popularnu
zabavu. Kritičari savremenici Sekspira su njegove komande smatrali nepristo-
jim, senzacionalističkim i bezvrednim. Nije čudno što su puritanci 1642. godi-
ne zatvorili pozorište Gloub.
M eđutim , znamo ko se poslednji smeje.

2 52 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 JEZIKOM BROJKI
25 procenata domaćinstava u Londonu
se početkom osamnaestog veka bavilo
ilegalnom proizvodnjom džina
14.000 buradi vina je sa sobom nosila španska Armada
76.000 današnjih dolara je koštala retka lukovica lale u Holandiji
tokom pomame za ovom biljkom
40.000 tona čaja je Britanija uvezla 1699. godine
11.000.000 tona čaja je Britanija uvezla 1785. godine
30 tona duvana je Britanija uvezla 1622. godine
10.000 tona duvana je Britanija uvezla 1700. godine
506 kilograma indijskog opijuma su holandski trgovci 1660.
godine prodali Indonežanima
80 tona indijskog opijuma su holandski trgovci 1685. godine
prodali Indonežanima
15 tona indijskog opijuma su Britanci izvezli u Kinu 1720. godine
75 tona indijskog opijuma su Britanci izvezli u Kinu 1773. godine
5.000 afričkih robova su engieski trgovci robljem prebacili u
Severnu Ameriku 1685. godine
45.000 afričkih robova je godišnje dovoženo nekoliko decenija
kasnije
18.000-22.000 kilograma zlata i srebra je opljačkao pirat Henri Ejveri kada je
zarobiojedan brod imperatora Mogula 1695. godine

R A T t RO B O V L A SN IŠT V O 253
 UKRATKO
alas revolucija u drugoj polovini osamnaestog veka

T zauvek je prom enio svet. Sve je počelo 1776. godine

u Severnoj Americi kada su kolonisti isprašili Britance i uspostavili
novu, demokratsku naciju donoseći okvir - Ustav - koji se zasnivao na blesa-
vom konceptu: prostom razumu.
Francuski revolucionari su, po ugledu na arogantne Amerikance, 1789.
godine ubili kralja Luja X VI i pokušali da uspostave novu republika na te-
meljima demokratskih principa - međutim , sve što su postigli je krvoproliće
opšte poznato kao Vladavina terora.
Stvari su postale još gore (ili bolje, zavisno od vašeg gledišta). Preplaše-
ne narodnim revoltom, krunisane glave širom Evrope su se ujedinile protiv
Francuske. M eđutim , revolucionari su pokorili čitavu kontinentalnu Evropu
zahvaljujući brilijantnom, ambicioznom, mladom artiljeriskom oficiru Napo-
leonu Bonaparti.
N o, takvo stanje nije potrajalao. Pošto je Napoleon doživeo krah, evropski
kraljevi su preduzeli sve kako ne bi ponovo došlo do revolucije. Došlo je vreme
da se prekine sa međusobnim sukobina i da se snage ujcdine protiv pravog ne-
prijatelja: siromašnih m asakoje su prihvatale nove, revoluđonarne ideologije
kao što su nacionalizam ili komunizam. Kraljevi su oformili diplomatski klub,
nazvan Savet Evrope, kako bi slomili svaki novi revolucionarni pokret.
Bili su podstaknuti događajima u Latinskoj Americi, u kojoj je Simon Boli-
var zauvekprekinuo špansku vladavinu. Bili su zabrinuti s razlogom: Bolivaro-
ve nacionane revolucije su inspirisale evropske nacionaliste da naprave moćne
nacionalne države u Nemačkoj i Italiji i tako naruše ravnotežu snaga.
U međuvremenu, dobro utemeljene Azijske imperije, kojima bi dobro došia
po koja revolucija, brzo su propadale. N a Srednjem istoku otomanska Turska
je postala plen nadolazećeg talasa nacionalizma, pa je izgubila teritorije na Bal-
kanu i severnoj Affici. U Persiji je za dinastiju Kađar sve počelo naopako, pa
je ubrzo otkrila da stvari neće krenuti na bolje, pošto su se Britanija i Rusija
ujedinile protiv nje. U Indiji je dinastija M ogul potpuno nestala. Progutala ju
je Britanska imperija. Dinastija Čing se u Kini suočavala sa milionima zavisnika
od opijuma koje su stvorili lukavi i beskrupulozni Britanci. Japan je pod vo-
đstvom šoguna stagnirao. Imao je zaostalu vojsku i nesposobne činovnike, ali su
skorojevićke Sjedinjene Američke Države btutalno probudile Japan.
Ne može se reći da nije bilo loših perioda. Afrički urođenici su stvorili dve
velike imperije kada su plemena Zulu i Ašanti terorisala susede, a neko vreme
čak i Britance. M eđutim , uskoro će se naći u prašini zahvaljujući nagloj prome-
ni u Velikoj Britaniji: industrijskoj revoluciji.

KALENDAR DOGAĐ AJA

1770. kraljev guverner raspušta skupštinu u Bostonu.
1775-1760 francusko-indijanski rat u Servernoj Americi.
1776. počinje Američka revolucija.
1783. parlament priznaje nezavisnost Sjedinjenih Država.
1787. Aleksandar Hamilton osniva Kongres; francuska revolucija
počinje„revoltom plemstva".
1793. u Francuskoj, pod vođstvo Robespjera, počinje Vladavina terora.
1794. srušen je i pogubljen Robespjer.
1799. Napoleon se proglašava za doživotnog konzula.
1804. Napoleon se krunišeza imperatora Francuske.
1814. Napoleon je primoran da abdicira; u Britaniji je napravljena
prva lokomotiva na parni pogon.
1815. Napolenovih sto dana; prognan je na ostrvo Sveta Jelena.
1830. uhapšen jeĐuzepe Macini zbog pozivanja na ujedinjenje Italije.
1834. Đuzepe Garibladi predvodi propalu italijansku nacionalističku
pobunu i beži izzemlje.
1845-1849. u Irskoj vlada nestašica krompira.
1854. komodor Peri„otvara vrata" Japana.
1857. Britanci uništavaju imperiju Mogula.
1861. ujedinjenje Italije.
1861-1865. američki Građanski rat.
1868. Rusija je Sjedinjenim Državama prodala Aljasku.
1871. ujedinjenje Nemačke.

2 58 Sm e š n a is t o e ij a sv e ta
 Revolucionarni vremeplov:
američki poreski prepredenjaci

Moglo bi se reći da je američka revolucija delo poreskih prepredenja-

ka koji, po dobro poznatoj američkoj tradiciji, nisu hteli da plaćaju porez.
M eđutim , istina je da porezi nisu bili dovoljan razlog da se Očevi nacije
priklone pobuni.
Odbrojavanje do američke revolucije je počelo od francusko-indijan-
skog rata (1775-1760) (čudnog li imena), u kojem su se Francuzi i neka
inđijanska plemena borila protiv Britanaca i drugih indjianskih plemena
sve zbogprava lova na dabrove. Britanci su pobedili, ali su napravili velike
dugove, pa je Parlament odlučio da kolonisti plate taj dug tako što su opo-
rezovali sve čega su se setili.
Svaki poreski zakon je imao žestoke protivnike, a kada je Parlam ent
kraljevskim guvernerima neprom išljeno naredio da raspuste skupštine
buntovnih kolonija, kolonisti su podigli ustanak kako bi odbranili svoja
ionako ograničena prava. Kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog raspu-
štanja Velike skupštine, B ostonci su se 1770. godine pobunili protiv
crvenih m undira - poznati Bostonski masakr - u kojem je poginulo
šest ljudi.
Potom je 1773. godine donet Zakon o čaju. Britanci su, ovoga puta,
da bi pom ogli posrnulu Istočnoinđijsku kompaniju, odlučili jeftino da
prodaju 7.000 tona čaja koji niko nije hteo da kupi. Lokalni trgovci su se
uplašili da će ih Britanci tako odvesti u bankrotstvo. O bični Amerikan-
ci su bojkotom podržali trgovce, odričići se jednog od omiljenih poroka
(zamislite da se neko danas odrekne ispijanja kafe). Konflik je u N ju Jorku
i Filadelfiji rešen m irnim putem - m eđutim , u Bostonu je sukob (pono-
vo) izmakao konttoli. Kada je kraljevski guverner narediio mornarima
da istovare teret, Samjuel Adams je poveo 150 pijanih Bostonaca (jedva)
prerušenih u Mohikance i pobacao čaj u bostonsku luku uz glasno odo-
bravanje okupljene mase. Guverner je, za kaznu za „Bostonsku čajanku",
zatvorio luku i tako bez posla ostavio bostonsku radničku klasu. Naterao
ih je, takođe, da u svoje domove prime omražene crvene mundire koji je
trebaio da održavaju red i mir.
Razjareni ovim takozvanim „Korektivnim zakonima", delegati iz dva-
naest kolonija (deiegat iz Džordžijc nije stigao na vreme) su se septem-
bra 1774. godine sastali u Filadelfiji na Prvom kontinetalnom kongresu.
O form ili su „K ontinentalni savez“ kako bi u potpunosti bojkotovali svu
britanske robu i dogovorili su se da gomilaju oružije i municiju. Najzad,
23. m arta 1775. godine (na petu godišnjicu Bostonskog masakra), kada je
kraljevski guverner Virdžinije pokušao da raspusti D om građana, patriota

D o b a o s l o b a đ a n ja , podela , STA G N A CIJE I ... 259

 Patrik H enri je održao vatren govor koji je zaključio rečima: „Sloboda ili
sm rt!“.
Tako se sve zakuvaio. Borbe su počele u aprilu 1775. godine, kada
su, da bi uhapsili Patrika H enrija i D žona Henkoka, još jednog pozna-
togpatriotu, Britanci poslaii sedam stotina crvenih m undira. Pobunjenici
su znaii šta će se dogoditi, pa je metalski radnik Pol Rever odjahao na
sever da bi preneo vest. Adams i H enkok su uspeli da pobegnu, dok su
se u Lenksingtonu pobunjenici sakupljaii i pripremali za prvu bitku sa
Britancima.

Ništa se važno nije danas dogodilo.

- iz dnevnika kralja Džordža III, 4. jul 1776. godine.

Revolucija je na početku bila uspešna. Itan Alen je odneo pobedu kod

utvrđenja Tokenderoge, a D žordž Vašington je zauzeo Boston, Međutim ,
kolonisti su istovremeno bili šokirani britanskom brutalnošeu. Američki
kolonisti su 4. jula 1776. godine doneli Deklaraciju o nezavisnosti po ko-
joj su odlučili da stl ,,ove ujedinjene kolonije... slobodne i nezavisne drža-
ve“. I to bi otprilike biio sve.
M eđutim , najteži deo je tek trebalo da usledi. Tokom 1776. i 1777.
godine, crveni mundiri su zauzeii N ju Jork i Filadelfiju. U zim u 1777.
godine, nemajući gde da se sklone, vojnici D žordža Vašingtona su jed-
va preživljavali u ledenoj dolini Fordž u Pensilvaniji. O d 11.000 vojnika
umrlo je 2.500 - a mnogi su dezertirali.
N a sreću, Americi je u pom oć pritekao vitez u sjajnom oklopu: Fran-
cuska. Još uvek prilično loše volje zbog francusko-indijanskog rata, kralj
Luj X VI od Francuske je tražio način da se osveti Britancima, a američka
revolucija je bila šansa koju nije smeo da propusti. Velika pom oć revoluciji
su bile borbe francuske flote protiv Kraljevske mornarice i vojna pom oć
odličnih francuskih generala.
Početkom 1781. godine, sjajni francuski general Rošembo je ubedio
Vašingtona da iznenada napadne glavninu britanske armije koja se utabo-
rila na izolovanom poluostrvu pored Jorktauna u zalivu Cesapake. Pobu-
njenici su veoma lako odsekli Britance na poluostrvu, dok ih je sa mora
opkolila francuska mornarica. D ok je devet hiljada crvenih m undira gla-
dovalo, britanski prem ijer je podneo ostavku, a Britanija je 3. septembra
1783. godine konačno priznala nezavisnost Sjedinjenih Država.

260 Sm e š n a is t o r ij a sveta
 Ko je tvoj tata?
(ukratko o očevima nacije)
D žordž V ašington (1732-1799): ,Jdem u neizvesnu budućnost.Jedva
dapostoji ijedan deo mogpoduhvata koji neće odsadapredstavljatipresedan
Kao mladić, Vašington je tokom francusko-indijanskog rata bio član bri-
tanske kolonijalne milicije (kao vojni kom andant se nije naročito poka-
zao). G odine 1759. se oženio bogatom udovicom M artom D endridž Ku-
stis i m udrim upravljenjem njenim imanjem postao jedan od najbogatijih
kolonista. O n je, kao jedan od retkih pobunjenika sa vojnim iskustvom,
bio prirodan izbor za vođu K ontinentalne Armije 1775. godine. Nakon
rata povukao se na svoju plantažu, ali se ipak vratio kako bi predsedavao
na Kolonijalnom kongresu 1787. godine. Zatim je u dva četvorogodišnja
m andata bio predseđnik, od 1789. do 1797. godine. Podržavao je ideju
Aleksandra H am iltona o formiranju jake nacionalne vlade tako što je pre-
uzeo vojne dugove države i formirao nacionalnu banku. U svom posled-
njem obraćanju, Vašington je upozorio na „strane neprijatelje", naročito
na moćne Evropljane.

Tomas D žeferson (1743-1826): „Zakleo sam se na Božijem oltaru

da ću se boriti protiv svakog oblika tiranije nad razumomd Džefersonov
otac je uniro kada je Tomas imao četrnaest godina, ostavivši mu u nasled-
stvo 20 kvadratnih kilometara (2.000 hektara) zemije. Džeferson se, kao
i Vašington, oženio bogatom udovicom M artom (očigleđno je da je ovo
ime tada bilo popularno) i smatrali su ga veoma imućnim. Kao advokat,
1768. godine je izabran za člana D om a građana države Virdžinije, u ko-
jem je pozivao na nezavisnost. Napisao je D ekkraciju o nezavisnosti i za-
kone kojima se garantuju verske slobode (iako Džeferson nije verovao u
Boga i Bibliju). Kao predsednik, od 1801. do 1809. godine, utrostručio
je veličinu Sjeđinjenih Država kupovinom Luizijane, a Merivedera Luisa
i Vilijama Klarka je poslao da istražuju novu teritoriju. Kao plodan i geni-
jalan pronalazač, Džeferson je 1819. godine osnovao Univerzitet države
Virdžinije.

B endžam in Frenklin (1706-1790): „Ništa nije sigurno osim smrti

i porezaj Frenklina, najsrarijeg od Očeva nacije, smatrali su prvim za-
govornikom nezavisnosti. Rođen je u Bostonu, država Masačusets. Kao
mladić se preselio u Filadelfiju i postao najpoznatiji štampar u trinaest
kolonija dajući javnu podršku rodoljubivoj borbi. Njegovi eseji i karika-
ture su doprineli okretanju javnog mišljenja u korist ujedinjenja i nezavi-
snosti. Kao ambasador u Francuskoj, 1778. je gođine isposlovao savez sa
Francuskom i Patiski m ir kojim je 1783. godine okončan rat. Frenklin je,

D O B A O SLO BA D A N JA , P O D E L A , STA G N A C IJE ... 261

 kao naučnik, dokazao da je munja elektricitet, izum eo je naočare i 1751.
godine je osnovao U niverzitet države Penslivanije.

A leksandar H am ilto n (1755-1804): „Svetaprava čovečanstva ne tre-

ba tražiti po starim pergamentima i zaboravljenim zapisima. Ta prava su,
kao sunčevim zracima, zapisana ti celokupan Ijudski rod. “ H am ilton, nepri-
znati sin karipskog kralja šećera (a možda i pomorskog kapetana), ostao
je u trinaestoj godini siroče, ali je naporno radio kako se izdigao iznad
skrom nogporekla. Kađa je 1772. godine došao u Ameriku na školovanje,
napisao je esej u kojem je kritikovao britansku kolonijalnu politiku. Nje-
gova hrabrost u katastrofalnoj bici za Nju Jork impresionirala je Džordža
Vašingtona, koji je ga je 1777. godine postavio za glavnokomandujućeg
pobunjeničke vojske. Zajedno sa Džejmsom M eđisonom i D žonom Dže-
jom 1787. godine je napisao „Federalne dokumente" (85 članaka u korist
Ustava Sjedinjenih Država, prim . prev.) u kojima se zalagao za jaku cen-
tralnu upravu. Kao prvi ministar finansija, uspeo je u svojoj nameri uspo-
stavljanja centralne vlasti tako što je ubedio Kongres da preuzme ratne
dugove i oformi nacionalnu banku. Priča se da je Aleksandra H am ikona
u dvoboju ubio njegovprijatelj A ron Bur, zato što je o njemu tokom poli-
tičkih kampanja širio glasine.

Džejms M edison (1751-1836): „Suština državeje moč, a moču ruka-

ma Ijudi nikada neće moči da se zloupotrebu Najstariji sin uzgajivača duva-
na iz Virdžinije, Medison je 1776. godine izabran za člana zakonodavnog
tela države Virdžinije, gde mu je m entor bio Tomas Džeferson, M edison
je 1787. godine napisao veći deo Uscava, koristeći se pri tom raspravama
sa drugim Očevima nacije. Da bi pridobio protivnike, napisao je prvih
deset am andm ana koji se nazivaju Povelja Slobode. Iako je 1788. godi-
ne zajcđno sa H am iltonom napisao „Fcderalne dokumente", M edison je
strahovao da će se Sjedinjene Države pretvoriti u državu nalik evropskim
državama, stvoriti biroktatiju i stalnu armiju koja će moći da ugnjetava
ljude. Paradoksalno je da je, kao predsednik od 1809. do 1817. godine,
1812. godine poveo rat protiv Britanije, za koji je morao da upotrebi voj-
sku, m ornaricu i da uveća n ađonalni dug. M edison je proročanski upo-
zoravao na lobiste koji bi, zahvaljujući svom bogatstvu, mogli da utiču na
demokratske procese.

D žon A dam s (1735-1826): ,Jedino načelo slobodne države treba da

bude da se nijednom čoveku ne sme dati moć koja može da ugrozijavne slo-
bode“ Ađams, sin dobrostojećeg farmera iz Brejntrija, država Masačusets,
bio je tipičan stanovnik Nove Engleske koji je voleo da se raspravlja. Kao
advokat se priključio o tpo ru prem a Btitancima zbog bespravnog pretre-
sanja kuća. Adamsova knjiga Jtazmišljanja o državi“ postala je modei za

262 SM E Š N A IS T O R IJA SVETA

 ustave m nogih država, uključujući dvodom ni sistem vlasti u kojem postoji
D onji i G ornji dom. Adams je bio drugi predsednik Sjedinjenih Država, a
prvi predsednik koji je imao jedan mandat. Z a drugi m andat nije izabran
jer je na izboriina izgubio od Džefersona 1800. godine. D žon Maršal,
koga je Adams izabrao za m inistra pravosuđa, doprineo je stvaranju jake
države kakvu su sanjali federalisti, a pravosudnu vlast je uzdigao na nivo
zakonodavne i izvršne vlasti.

ZAVRTIMO PLANETU

Britanija (kod kuće):

Te blesave kolnije nam ionako nisu potrebne
G ubitak američkih kolonija nije označio pad Britanske imperije. Upravo
suprotno: Britanci su, nakon američke revolucije, napravili največu imperiju
u istoriji. Imperiju je pokretala industrijska revolucija, period sa najvećim pro-
menama u tehnološkom razvoju - to jest, pravljenje raznih stvari. Industrij-
ska revolucija je počela u Britaniji krajem osamnaestog veka, pa se proširila na
Francusku, Nemačku i Sjedinjene Države.
Prvi korak su bili novi mehanički sistemi za masovnu proizvodnju robe,
kao što je tekstil, uključujući mašinu za predenje, koja je patentirana 1770.
godine, i mehanički razboj, koji je patentiran 1783. godine. Ovi izumi su pro-
izvođačima omogućili da hiljdu puta brže pam uk pretvore u predivo od kojeg
su jednako brzo pravili tkanine. Nove mehaničke sisteme su pokretale vodeni-
ce i vetrenjače.
D rugi korak je bio povezivanje novih mehaničkih sistema sa parnim maši-
nama, te da se tako umesto vodenica i vetrenjača koristi pouzdaniji izvor ener-
gije. Parne mašine postoje još od 1698. godine, kada je Tomas Sejveri patenti-
rao grubi model koji se zasnivao na parnom (ekspres) loncu. Samouki škotski
inženjer Tomas Vat je 1769. godine u sistem uveo kondenzator i tako značajno
poboljšao efikasnost sistema.
U trećoj, poslednjoj, etapi napravljene su mašine za pravljenje drugih maši-
na, što je industrijsku revoluciju još više ubrzalo. Moć proizvođačaje ekponen-
cijalno rasla. Prvi sistemi za pravljenje „mašinskih alata" su se u Britaniji poja-
vili 1820-tih i 1830-tih godina. Primer je horizontalna bušilica koja se koristila
za pravljenje cilindara za parne mašine, prilagođena holandska tehnologija za
pravljenje topovskih cevi.
Tokom industrijske revolucije ste morali da imate mnogo novca kako bi-
ste pokrenuli nove poslove, recimo za izgradnju fabrika. Takav priliv novca je

D O B A O SLO B A Đ A N JA , P O D E L A , STA G N A C IJE ... 263

 pogodovao porastu broja institucija
-------- 5P0JITE IH DOK SU MLADI koje su pozajmljivale novac, odnosno
Britanke koje su radile u fabrikama bankama, koje su mogle da štampaju
su, tokom industrijske revolucije, novac i da investiraju u privredu. Obi-
često svoju decu ostavljale na Ču- čaj pozajmljivanja i zaduživanja nov-
vanje švaljama ili praljama - prvo- ca, odnosno kapitala, za pravljenje i
bitna obdaništa. Međutim, kada proširivanje poslova nazvan je kapi-
jedna „bejbisiterka" treba da pazi talizam, a oni koji su ga praktikovali
na mnogo rasplakane dece, najbo- nazvani su kapitalistima.
Ije rešenje je da dete koje neumor- Tokom ovog perioda, radni uslo-
no vriši uspava. Kako to da uradi? vi i životni standard su bili izuzetno
Opijumom, naravno! Popularni loši, ali je industrijska revolucija više
sedativi na bazi opijuma, kao što jd
slojeve britanskog društva učinila naj-
Godfrijev„Liker" i„Umirujući sirup"
bogatijim Ijudima na svetu, a Britani-
gospođe Vinslou, godišnje su se
ju najmoćnijom državom. Britanija je
prodavali u hiljadama litara.
zadržavala prednost tako što je stalno
osvajala nove teritorije tako da je do-
bijala sirovine i tržišta (kupce) za sve
veći industrijski razvoj, što joj je pak omogućavalo da osvoji nove teritorije,
i tako dalje... (svakako ste shvatili). Britnci su naselili ili pokorili Australiju
(1788. godine), Južnu Afriku (1814. godine), zapadnu K anadu (1840-tih go-
dina) i Nigeriju (1861. godine). M eđutim , najvrednije akvizicije su bile Indija
i Pakistan.

Britanija (u inostranstvu):
Indija je zapravo dobra zamena...
----------NAJGORE OD NAJGOREG
Britanija je Australiju prvobitno
naselila 1788. godine, koristeći
je kao kaznenu koloniju u koju je
slala najgore kriminalce. Međutim,
ako ste bili zaista rđavi, poslali bi
vas u australijsku kaznenu kolo-
niju - tako je, kaznena kolonija za
kaznenu koloniju. Osuđenici koji
bi počinili nove prestupe su slani
u kaznenu koloniju u luci Makori,
koja je osnovana 1820. godine na
zapadnoj obali Tasmanije (Bogu
iza nogu).
Britansko prisustvo u Indiji datira
još iz sedamnaestog veka, m adaje po-
koravanje potrajalo do 1857. godine
kada su Britanci ugušili Sepojsku po-
bunu. Sepojska pobuna je poslednji
pokušaj u botbi za slobodu 140.000
indijskih oficira i vojnika, sepoja,
Bengalske armije. Kako je Britanija
prisvajala sve više teritorija, njeni in-
dijski vojnici su uvideli da strancima
pom ažu u osvajanju njihove zemlje,
pa su svoje živote žrtvovali kako bi ih
zaustavili.
Imperija M ogula je u to vreme
služila za sprdnju: vlast imperatora
Saha Bahadura je dosezala do zidina

264 Sm e š n a is t o b ij a sv e ta
njegove palate u Delhiju. Ipak su ga, jer im je bio potreban nekakav vođa, po-
binjenici (ponovo) proglasili za imperatora. M eđutim , kao i obično, nisu se svi
složili sa izborom, pa je pobuna ubrzo propala.
Kada su Britanci osvojili Delhi, Sah Bahadur je uhapšen dok se krio po-
red pored grobnica svojih predaka. Njegovim sinovima i unucima su odsečene
glave i bačene njemu u krilo. Bahaduru, skrhanog srca, je suđeno zbog izdaje.
O suđen je i proteran u Rangun, prestonicu Burme. Postao je zavisnik od opiju-
ma i umro je pet godina kasnije.
Indija je postala dragulj u kru-
ni Britanske imperije, izvor jeftinog PRAZNE PRIČE-----------------
pam uka za britansku tekstilnu indu-
Suprotno zvaničnoj politici, mnogi
striju (umesto izgubljenih američkih
ugledni Britanci su intimno sma-
kolonija), indiga za bojenje tkanina
trali da nemaju bogom dato pra-
i opijuma, kako bi Kinezi i dalje bili vo na Indiju. Sir Čarls Napier 1843.
narkomani. U međuvremenu, stoti- godineje pokorio Sind (Pakistan) i
ne miliona Indijaca je žudelo za bri- iskreno rekao „Nemamo pravo da
tanskom robom, uključujući odeću zauzmemo Sind", a njegov potči-
koja se pravila od tekstila za koji su njeni, kapetan Džejms Autram, je
oni uzgajali pamuk. Tipično za Bri- zapisao „Proklete da su mere koje
tance, kupovali su jeftin pamuk, a sprovodimo... jer su neverovatno
skupo prodavali odeću (Indijcima je, surove - prava pljačka."
naravno, bilo dozvoljeno da trguju
samo sa Britancima).

Zapadna Afrika:
Još više britanskog uplitanja
Britansko kolonijalno širenje nije uvek išlo bez problema: u svim delo-
vima sveta su se borili protiv britanske ekspanzije, doduše sa promenljivim
uspehom. Jedni od najuspešnijih su bili pripadnici plemena Ašanti (zapadna
Afrika). Stvorili su dobro organizovanu imperiju koja se nalazila na području
današnje Gane. Ašantije njihovi podanici nisu naročito voleli, mada oni za to
nisu mnogo marili, pošto su u rukavu imali dva aduta: zlato i oružije. Ašan-
ti, jedno od nekoliko afričkih plemena koje se naoružalo evropskim oružjem,
početkom sedamnaestog su veka od holandskih i engleskih trgovaca kupovali
muskete. Oružje su upotrebili kako bi sve svoje susede pokorili do 1750. go-
dine. Porobili su više od deset kraljevstava i tako stvorili moćnu imperiju koja
se prostirala na oko dva miliona i šest stotina hiljada kvadratnih kilometara i
brojala tri miliona stanovnika. M nogi od njih su bili robovi Ašantija.
Dvaben, najveći grad, je 1807. godine brojao četrdeset hiljada stanovnika
i bio veliki kao N ju Jork. U međuvremenu, u kraljevskoj prestonici Kumasi
plemstvo je na sebi nosilo toliko zlata da su im bili neophodni pom oćnici kako
bi mogli da se usprave i hodaju.

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , s t a g n a c i j e ... 265

 Zbog sveg tog zlata Britanci su (što ne iznenađuje) pokušali da pokore
Ašantije. M eđutim , kralja Ašantija, koji je komandovao vojskom od dve sto-
tine hiljada vojnika, nije na kolena mogla da baci malarična engleska vojska
od nekoliko stotina vojnika. Ašantiji su uništili prvu invazionu vojsku 1823.
godine, koristeći britanske muskete i barut (dobro poznat ukus ironije), pa su
1826. godine u opsadi držali britansku obalsku tvrđavu, a na kraju su, 1831.
godine, potpisali mirovni sporazum. Tokom drugog englesko-ašantijskograta,
1863. godine, gotovo da su zbrisali britanske naseobine, ali su obe strane 1864.
godine odlučile da prekinu rat.
Britanci su 1873. godine odlučili da, jednom zasvagda, stvari postave na
svoje mesto, pa su ogromnu vojsku poslali da reši „problem Ašanti". Brodovi-
ma su čak prevezli hiljade tona železničkih šina kako bi izradili prugu koja bi
služila za prevoženje trupa. Ideja je bila luckasta, kako bi to Britanci rekli, jer
je put trupam a potpuno bio blokiran džunglom, rekama i brdima. M eđutim,
britanska industrijska prevlast je bila evidentna i po njihovom naoružanju. Ko-
ristili su artiljeriju, rakete i moderne puške. Treći englesko-ašantijski rat se za-
vršio ponižavajućim porazom. M eđutim , sve još uvek nije bilo završeno: stalni
otpor A šandjaje doveo do još jednograta, od 1891. do 1894. godine, pre nego
što su Britanci konačno ovladali imperijom Ašantija.

Južna Afrika:
Prevoznik i Šaka
Početkom 1800-tih godina južnu Afriku su potresale velike prom ene koje
je pod vođstvom velikog poglavice Sake, kasnije nazvanog afrički Napoleon,
prouzrokovalo neustrašivo pleme Zulu.
Saka je najverovatnije rođen 1785. godine. Tobože je bio veći od proseč-
nog Afrikanca, visok preko 1.80 metara i blagosloven neobično velikom sna-
gom. Rođen je kao vanbračni sin poglavice plemena Langeni. Otac ga je kao
tinejdžera proterao iz plemena.
D ok je bio u izgnanstvu, Saka se podvrgao rigoroznim fizičkim vežbama.
Postao je nenadmašan u borbi prsa u prsa, ali nije voleo da koristi tradicional-
no koplje Zulu ratnika koje je na vrhu imalo metalni vrh, već je umesto njega
koristio duže sečivo u obliku mača pričvršćeno na drvenu dršku. Ovo oružje su
zvali iklva. Saka je u svojim pohodim a koristio čarobnu iklvu koju je napravio
vrač.
Saka je u izgnanstvu pristupio vojsci susednog plemena Mtetva. Isticao se
impresivnim fizičkim atributima. Poglavica plemena M tetv aje 1812. godine
pomogao Saki da porazi brata i postane poglavica plemena Langeni. To je bila
velika pobeda za dečaka koji pre više od decenije proteran iz plemena. Među-
tim, Saka se tek zagrevao.

2 66 S M B Š N A IST O R IJA SVJETA

 Pošto je poglavicu plem ena M tetva ubio poglavica suparničkog plemena,
Saka je krenuo u rat kako bi osvetio njegovu smrt. Tolcom tog perioda Saka je,
m udrim vođenjem rata i bogatim nagradama, pod plašt Zulua stavljao različita
plemena. Armije tih plemena su pripajane Šakinoj vojsci, koja je na kraju imala
desetine hiljada ratnika.
Šaka je iz korena prom enio vođenje plemenskih ratova tako što je svoje
sledbenike podučavao neobičnim tehnikam a ratovanja koje je sam osmislio i
tako što je u bitkama koristio novu ,,bizonsku“ formaciju. U ovoj formaciju su
dva mala diviziona mladih, atletskih razvijenih ratnika (,,rogovi“) postavljana
nasuprot krajevima glavnine protivničke vojske. Ove dve grupe su mogle brzo
da napadnu bokove protivničke vojske - taktika inače nije bila svojstvena Zu-
luim a koji su obično ratovali prsa u prsa u jednostavnoj formaciji. Glavnina
vojske koju su sačinjavali iskusni vojnici („glava bizona“) je potom dovršavala
posao, doksu stari vojnici čekali u pozadini kao rezerva (,,slabine“). Šakaje be-
somučno obučavao svoje vojnike i vodio ih je na marševe od po 80 kilometara
preko neravnog zemljišta.
Šakine armije su verovatno ubile više od dva miliona ljudi. Kasnije su ne-
ustrašivi Z ulu ratnici, obučeni u po Šakinoj vojnoj tradiciji, britanskoj koloni-
jalnoj imperiji naneli jedan od najvećih poraza u istoriji. Dvanaest hiljada Zulu
ratnika je 1879. godine kod Isandvane potpuno uništilo britansku armiju od
hiljdu i dvesta crvenih m undira i p et stotina afričkih saveznika.

Japan:
Možda je došlo vreme dasene živi u senci
Posle dva i po veka izolacije, „pustinjačko kraljevstvo" Japana su 1854. go-
dine otvorili prem a spoljašnjem svetu neustrašivi američki mom arički oficiri
koji nisu prihvatali ne kao odgovor.
Prvi šogun Tokugava je već 1603. godine evropske moreplovce i trgovce
smatrao prevelikom pretnjom po tradicionalne vrednosti ostrvskog kraljev-
stva. Strancima je bio zabranjen dolazak na ostrva, a Japancima je bilo zabra-
njeno da ta ista ostrva napuštaju. C ak je i povlašćenim Sjedinjenim Državama,
koje su htele samo da trguju i kupuju ugalj kako bi popunile gorivom svoje
brodove, bio zabranjen pristup - sve dok 1852. godine kom odor M etju Peri
nije doplovio svojom flotom parnih fregata naoružanih zastarelim topovima.
Kada su zvaničnici Jokohame odbili da se Peri iskrca i da šogunu preda
pismo predsednika Sjedinjenih Država M ilarda Filmora, Peri je zapretio da
će bombardovati nebranjenu tvrđavu. Zvaničnici su brže bolje promenili
mišljenje.
Peri se na obalu iskrcao u pratnju dve stotine marinaca. Prema svedočenju
jednog američkog očevica, Peri je, da bi zaplašio Japance, za ličnu pratnju oda-
brao dva korpulentna crnca koje je naoružao do zuba. Lokalni japanski guver-

D o b a o s l o b a đ a n ja , podela , s t a g n a c i j e ... 267

ner je, u međuvremenu, mobilisao hiljade vojnika i konjanika koji su okružili
Jokoham u kako bi sprečili da stranci prodru u Japan. Svuda su spuštane svilene
zavese kako bi stranci što manje saznali o Japanu, a jedino su mogli da uđu u
privremeno podignut svileni šator.
Peri je ušao u šator kako bi japanskim zvaničnicima predao Filmorovo pi-
smo i nekoliko m inuta su sedeli u neprijatnoj tišini, pošto nijedna strana nije
htela prva da progovori. Princ Toda od Idzua je, koristeči se prevodiocem, re-
kao Periju da pismo stavi u cercmonijalnu drvenu kutiju; osim tih reči, japanci
tokom polučasovnog susreta nisu progovorili nijednu jedinu reč. Amerikanci
su u pismu tražili primirje i m ogućnost slobodne trgovine u dve japanske luke,
uspostavljanje konzulata Sjedinjenih Država i bezbedan povratak američkih
brodolomaca koji su se domogli obala Japana.
Perijevaposetaje unela nemir u japansku vladu. Shvativši dajapan prilično
zaostaje za Zapadom, visoki oficiri nezadovoljni šogunom pripremali su sve-
obuhvatni program modernizacije. Ovi nacionalni reformisti su kovali tajne
planove za povratak japanskog im peratora Mejđija i njegovo postavljanje na
čelo nove države.

Revolucionarni vremeplov:
francusko-francuska revolucija
Francuskaje 1787. godine bila u potpunom neredu. Nedugo pre, pod
vođstvom Luja XIV, Kralja Sunce, sve je bilo da ne može biti bolje. Sta se
potom dogodilo? Ukratko, njegovi naslednici su nepopularnim metodi-
ma prikupljali novac. D uga verzija je, pa, poduža.
Francusko društvo je od srednjeg veka bilo podeljeno na tri staleža:
sveštenstvo, plemstvo i sve osrale. Svi obični građani su činili treći stalež,
od bogatih trgovaca, preko drugorazrednih prodavaca, sve do siromašnih
seljaka i zanatlija. Kralj je mogao da oporezuje sarno treći stalež, prva dva
staleža su bila oslobođena plaćanja poreza. Ovakvo uređenje je dobro
funkcionisalo u jednostavnim vremenima. M eđutim , država nije mogla
d ap rati razvoj Francuske.
Kako su se porezi građana sve više povećavali, plemstvo je počeio da
se žali. Osnovni problem je bio to što su kralju pozajmili ogromne svote
novca, tako da je krajem osamnaestog veka moglo da se nasluti da kralj
pozajmicu neće moći da vrati. Francuska revolucija je bila na vidiku.
Prva faza revoiucije, revolt plemstva 1787. godine, počeia je kada su
plemići odbili da Luju X V I pozajme novac i zahtevali da se đonese skup
zakona koji bi regulisali kraljeve troškove - ustav sličan američkom. Ple-
mići su tvrdili da jedino Državna Skupština, srednjovekovna skupština

2 68 S M E Š N A IS T O R IJA SVETA
 Sta čini treći stalež? Sve. Kakav položaj je treći stalež do sada
imao u političkom uređenju? Nikakav. Šta tajstaležzahteva?
Da postane nešto.
- Opat Sijeses, januara 1789. godine

koju su sačinjavali predstavnici sva tri staleža, može đa donese zakone.

Skupština se nije sastajala sve do 1614. godine.
Ispostavilo se da je to bilo veoma loše. Sastajući se bez predstavnika
druga dva staleža, treći stalež je zaključio da Francuskoj treba narodni
ustav, a ne ustav koji će doneti plemstvo. Treći stalež je 17. juna 1789. go-
dine usvojio novo ime, Nacionalna skupština. Običan narod je prigrabio
vlast.
Kada su do Luja stigle vesti, pokušao je da raspusti D ržavnu skup-
štinu, ali već je bilo prekasno. Očkivano m irni pregovori između njega
i plemstva su se odjednom pretvorili u revoluciju. Kada je Luj iz Versaja
izbacio Nacionalnu skupštinu, članovi Skupštine su se okupili na jednom
od njegovih teniskih terena i zakleli su se da neće otići sve dok Francuska
ne dobije ustav - ovaj čin je popularno nazvan „Teniska zakletva".
M eđutim , Nacionalna skupština je morala da se nosi sa sopstvenim
problemima. Bogati članovi skupštine (buržuji) su napisali ustav po ko-
jem su samo zemljoposednici - to jest, oni sami - imali glasačko pravo,
što je naravno razljutilo siromašnije članove skupštine. Majka priroda je
svoje prste umešala od 1787. do 1789. godine: usevi su bili uništeni gra-
dom i sušom, azim a 1788. godine je bila jed n ao d najhladnijih. Izgladneli
stanovnici gradova su divljali, a red i m ir je polako počeo da nestaje.
Razjarenu rulju je pođsticao sjajni mladi govornik, član Nacionalne
skupštine, Maksimilijan Robespjer, učenik Rusoa, koji je verovao da sva-
ki odrastao muškarac treba da ima pravo glasa, bez obzira na imovinsko
stanje, i koji je zahtevao da država običnim građanima treba da obezbe-
di hranu i krov nad giavom. Ova utopistička vizija je bila radikalnija od
svega čemu se nadala buržoazija, a Robespjer je u Parizu imao ogrom nu
podršku siromašnih zanatlija, Izgladnela gomila je u julu 1789. godine
napala vojnike koji su čuvali žito koje je stizalo iz unutrašnjosti Francuske.
U potrazi za oružjem, siromašni Parižani su 14. jula zauzeli Bastilju, stari
dvorac koji se koristio kao kraljvo skladište oružja i zatvor. Nacionalna
skupština je avgusta 1789. godine ukinula feudalni sistem i zemlju ple-
mića razdelila seljacima. Potom je, 1790. godine, konfiskovala sve posede
Katoličke crkve.
Uznem ireno zbog narastajućeg radikalizma revolucije, plemstvo je
napuštalo Franacusku kako bi u drugim evropskim državama organizova-
lo otpor. D ok je rat besneo, revolucionari su pobili kraljevsku porodicu i

D o b a o s l o b a đ a n ja , po dela , s t a g n a c i j e ... 269

 iz Nacionalne skupštine počeli da proteruju umerene članove, optužujuči
ih za izdaju. Aprila 1793. godine revolucionari su osnovali O d b o r za jav-
nu bezbednost (upozorenje: sledi ironičan događaj) koji bi pronalazio,
osuđivao i pogubljavao „narodne neprijatelje“. Sve u svemu, oko četrdeset
hiljada Ijuđi je postalo žrtva „Vladavine Terora“. Nekoliko godina nakon
rođenja francuske demokratije, ta ista demokratija je samu sebe ukinula.
Francuska revolucija je potresia celu Evropu. Kraljevi Britanije, Špa-
nije, H anovera i Saksonije su se, da bi uništili revoluciju na rnestu gde
je nastala, 1793. godine priđružili Austriji i Prusiji te stvorili ogromnu
koaliciju protiv Francuske. M eđutim , O d b o r za javnu bezbednost je or-
ganizovao prvu masovnu regrutađju u istoriji. O grom ne revolucionarne
armije, od preko osam stotina hiljada vojnika, veoma lako su počistile
strance iz Francuske. Zatim su, u revolucionarnom zanosu, te iste strance
proterali nazad odakle su i došli.
Ironično je da Robespjer kod kuće nije bio dobrodošao, iako su revo-
lucionari u inostranstvu trijumfovali. U junu 1794. godine za jedan mesec
je giljotinirano 1.285 ljudi, pa je Nacionalna skupština ođlučila da joj je
svega dosta. Robespjer je zajedno sa dvadest jednim sledbenikom uhap-
šen, osuđen i pogubljen. Radikalna faza revolucije je završena - međutim,
najneverovatniji događaji su tek predstojali, zahvaljujući izvesnom Napo-
leonu Bonapard.

TENDENCIJE RAZVOJA:
USPON II PADOVI

Napoleon Bonaparta:
izuzetan uspon, izuzetan pad, pa sve iznova
Iako je odrastao na Korzici i govorio italijanski, Napoleon je bio vatreni
francuski nacionalista koji je voleo oružje. Sa šesnaest godina, 1785. godine
je diplomirao na uglednoj Vojnoj školi u Parizu, ali se ubrzo pridružio revo-
lucionarima. Kada su kontrarevolucionari 1795. godine napali Nacionalnu
skupštinu, raščistio je ulice pucajući na protivnike iz topova iz neposredne
blizine - tipičan N apoleonov postupak. 1796. godine je revolucionarnu ar-
miju predvođio u pohodu na severnu Italiju i gde je porazio austrijsku vojsku.
Napoleon se družio sa vojnicima koji su ga obožavali i nadenuli mu nadimak
Mali kaplar. Kao vojskovođa, svoju genijalnost je iskazo tako što je u bitkama
koristio topove na konjskim kolima. Takva pokretna artiljerija je pustošila pro-
tivničke položaje.

270 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 D a bi izgradio sopstvenu imperiju, N apoleon se pozivao na francuski naci-
onalizam, govoreći Francuzima da je pred njima istorijska misija u kojoj Evro-
pu treba da oslobode monarhizma. M eđutim , N apoleon je bio megaloman:
1804. godine se krunisao za cara Francuske, stavljajući tako krunu na svoju
glavu pošto nijedan sm rtnik nije dostojan te časti - iako je papa prisustvovao
krunisanju. (Cela ta stvar oko „oslobađanja Evrope od monarhija" je postala
samo neslana šala.)
Britanija je 1805. godine, uvidevši da Napoleon želi da vlada svetom, ube-
dila Austriju i Rusiju da ponovo objave rat Francuskoj. Naravno, Britanija je,
kao ostrvsko utvrđenje koje je štitila Kraljevska mornarica, bila izvan Napo-
leonog domašaja. Zbog toga se Mali kaplar odlučio na jedino što mu je preo-
stalo — da kod Austerlica, 2. decembra 1805. godine, uništi ujedinjene armije
Austrije i Rusije, pre nego što Britanija stigne da se umeša u sukob.
Napoleona sada niko nije mogao da zaustavi. Aneksirao je južnu Italiju,
krunisavši se za kralja Italije, svog brata Zerom a je proglasio za kralja Vestfali-
je, pa je u zapadnoj Nemačkoj napravio novu federalnu državu, Rajnsku kon-
federaciju, u kojoj je vladao kao diktator. N apoleon je Franca II od Austrije
primorao da raspusti Svet rimsko carstvo i tako jednim dekretom prekinuo
hiljadugodišnje carstvo. Britanci su sve to bespomoćno posmatrali. Britanski
premijer Pit je 1806. godine oboleo i umro (pijan kao majka).
Još mnogo zemalja je trebalo pokoriti. O ktobra 1806. godine, pošto je po-
razio sve ostale, kralj Fridrih Vilhelm III se konačno upustio u sukob. Dve ne-
delje kasnije, N apoleon je pregazio pruske armije u bici kod Jene, pa je kratka
avantura završena. Zaboga, N apoleon je okupirao Spaniju.
D ok je kontinentalna Evropa bila pod Napoleonovom vlašću, Aleksan-
dar, car Rusije, je 1807. godine zatražio primirje. Po mirovnom sporazumu,
Aleksandar je N apoleonu trebalo da pomogne u blokadi Briranije, takozva-
nom K ontinentalnom sistemu. Pošto Britaniju nije mogao vojno da pobedi,
N apoleon se nadao da će ostrvo baciti na kolena tako šco će prekinuti svaki
vid trgovine sa Evropom. D a bi dobio na vremenu, Aleksandar je prihvatio da
okrene leđabivšem savezniku - nakratko.
M eđutim , N apoleonov despotski nastup je u celoj Evropu izazvao burne
reakcije i inspirisao je nacionaliste na borbu protiv francuskih ,,oslobodilaca“
(tačnije plačkaša i silovatelja). D ok su krvave revolucije u Spaniji i Austriji ve-
zivale francuske trupe, ruski car Aleksandar je 1811. godine ponovo okrenuo
leđa Francuzima, uspostavljajući trgovinske odnose sa Britanijom podrivajući
Napoleonov K ontinentalni sistem.
Aleksandrovo izdajstvo je razbesnelo Napoleona, pa ga je razum izdao.
O dlučio je dakazni Rusiju - azašto i ne bi? Ispostavilo se daje to zbogm nogo
čega bila pogrešna odluka. U jesen su biblijske kiše loše puteve pretvorile u
kaljuge. U zimu je napadalo pola m etra snega. Nije ni čudo što Rusi kažu da su
njihovi najbolji kom andanti „general Blato“ i „general Zima“.

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , s t a g n a c i j e ... 271

 Francusko povlačenje iz Moskve je jedna od najvećih vojnih katastrofa u
istoriji. Promrzle, izgladnele francuske trupe su bile laka meta za rusku gerilu.
O d šest stotina hiljada vojnika koji su krenuli na Rusiju, deset hiljada se vra-
tilo u Francusku. Kada su saznali za katastrofu, kraljevi Prusije i Austrije su se
ponovo priključili Britaniji i Rusiji u borbi protiv Napoleona. Napoleona su,
pošto je Francuska totalno opkoljena, aprila 1814. godine prim orali da abdici-
ra. Sve je bilo završeno... pa, skoro da je bilo tako.
N apoleon je prognan na Elbu, malo ostrvo nadomak italijanske obale, ali
se on nije mirio sa m irnim životom, pa se 1815- godine iskrao sa ostrva i poku-
šao da pokori Evropu... ponovo. Pošto se iskrcao u južnu Francusku, zajedno
sa dve hiljade nepokolebljivih pristalica, N apoleon je, uz burno odobravanje
rnasa, napredovao na sever ka Parizu. Hiljade veterana je podržavalo njegov
pohod, a za manje od mesec dana komandovao je armijom koja je brojala sto-
tinu hiljada boraca.
Uz podršku družine koja se ponovo okupila, Napoleon se spremao na pu-
tovanje po svim evropskim prestonicama. I, zamalo je uspeo. Mlatio je Bri-
tance u bici kod Vaterloa, ali su im u pom oć pritekli pruski saveznici i tako ih
spasili poraza. Poniženi i besni, Britanci su Napoleona posle avanture od „100
dana“ poslali na Svetu Jelenu, malo stenovito ostrvo u južnom Atlantiku, oda-
kle nikako nije mogao dapobegne. Um ro je na ostrvu 1821. godine.

Južna Amerika: uspon

Napoleonovo osvajanje Spanije je pružilo zlatnu priliku drugoj grupi re-
volucionara, onoj u Južnoj Americi. Obrazovana srednja klasa koja je živela na
španskim teritorijama u Novom svetu odavno se opirala evropskoj vladavini.
Kadaje Napoleon 1807. godine osvo-
jio Spaniju, ugrabili su šansu da krenu
----------- ------- TO NIJE GROŽĐE... sopstvenim putem , nadajući se da će
Da li je Napoleonov penis zaista proći kao Sjedinjene Države.
odsečen i sačuvan u tegli? Verovat- Njihov vođa je bio Simon Boli-
no. Prema rečima Napoleonovog var. Potom ak stare kolumbijske po-
sluge Alija, on i sveštenik Vinjali rodice koja je svoje bogatstvo stekla
su 1821. godine tokom autopsije rudnicima, mladi Bolivar je otputo-
odsekli izvesne delove Napoleo- vao u Evropu na školovanje i čak se
novog tela. Kasnije su Vinjalijevi priključio Napoleonovoj kampanji.
potomci prodali razne Napole- M eđutim , zgađen Napoleonovim
onove suvenire, uključujući ma- odbacivanje principa francuske revo-
log kaplara, koji je opisan kao „2 lucije i postavljanjem Napoleonovog
centimetra dug deo nalik na zrno brata Zozefa za ktalja Spanije 1808.
grožđa". Urolog Džon K. Latimer sa
godine, Bolivar je poveo revoluciju
Univerziteta Kolumbija taj suvenir
(zapravo, više njih) protiv marionet-
je kupio 1977. godine za 3.000
ske vlade.
američkih dolara.

272 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Kao veliki vođa, Bolivar je 1821. godine brzo oslobodio Venecuelu, Ko-
lumbiju, Panamu i Ekvador. 1824. godine je oslobodio Peru i Boliviju (koja
je kasnije po njemu dobila ime). M eđutim , njegova vizija „Velike Kolumbije“
koja ujedinjuje severni deo Južne Amerike nije zaživela. Njegov neuspešni po-
kušaj da 1828. godine postane diktator - nakon čega je 1830. godine odleteo u
Evropu - nagovestio je strašne događaje u budućnosti Južne Amerike.
Ipak, Bolivarovi uspesi su imali dugotrajne posledice na ceo svet. Plima
revolucije je krenula od Južne Amerika ka Evropi. Zajedno sa američkim i
francuskim revolucijama, Bolivarove revolucije su, sredinom devetnaestog
veka, podstakle evropske nacionaliste na formiranje novih nađonalnih država,
Italije i Nemačke.

EVROPA MEŠA KARTE--------------------------------------------------

Nakon poraza Napoleona 1815.godine, evropski kraljevi su oformili novdi-
plomatski klub nazvan Savez Evrope (Sveta alijansa). Kako bi bili sigurni da
Francuska nikada ponovo neće postati sila, ovi krajnji desničari su odlučili
da prekroje mapu Evrope. Međutim, imali su jedan problem: nikada se nisu
nisu posavetovali sa„običnim građanima" koji su živeli u Evropi. Pripremili
su teren nacionalističkim pobunama i omogućili stvaranje Nemačke i Italije,
pa su tako narušili ravnotežu snaga. Veoma pametno momci!
Prvo su na red došli najbliži i najmanji francuski susedi, Belgija i Holandija.
Ove dve države su spojene u jednu, iako belgijski Valonci i holandski Fla-
manci nisu imali ništa zajedničko i nisu marili jedni za druge. Nova država je
nazvana Ujedinjeno Kraljevstvo Holandije (veoma optimistički).
Poljsku su, koja je 1795. godine prestala da bude nezavisna država, maltre-
tirali još stotinu godina. Veći deo zemlje je dodeljen Rusiji kao„nagrada" za
pomoć koju je pružila u borbi protiv Napoleona. Rusi su takođe od Švedske
dobili Finsku, kao tampon zonu u borbi protiv neustrašivih čopora irvasa.
Pošto je Švedka izgubila Finsku, od Norveške je dobila Dansku (koja se bori-
la na pogrešnoj strani, bila je Napoleonov saveznik).
Kako su se pokazale sve ove promene? Ujedinjeno Kraljevstvo Holandije je
potrajalo petnaestak godina, sve do belgijske revolucije 1830. godine (koja
je počela neredima u operi). Rusi su se brutalno obračunali sa neposlušnim
Poljacima, ali ipak nisu uspeli da spreče dve velike pobune 1830. i 1863.
godine. Finci su takođe mrzeli Ruse, pa su, što su pre mogli, proglasili neza-
visnost. Norveška se 1905. godine mirnim putem odvojila od Švedske.

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , s t a g n a c i j e ... 273

 Nemačka: uspon
(svi ostali su uznemireni)
Nemački nacionalizam je, pre nogo što su ga konzervativni političari
upotrebili u korist starom odnog kralja, bio narodni pokret. Političar O to fon
Bizmark je trikovima i ratovima jedanaest kraljevstava ujedinio u Nemačku
imeperiju. Njegov je gazda, kralj Fridrih III od Prusije, postao prvi „kajzer"
novog ncmačkog Rajha.
Posle Napoleonovog poraza 1815.
godine, manja nemačka kraljevstva su
---------------CITATI OTA FON
Prusiju smatrala zaštitnikom - i mož-
BIZMARKA da ujediniteljem. Međutim, pruski
„Video sam tri imperatora bez ode- kraljevi su se bojali nacionalista, pošto
će. Prizori nisu bili inspirativni." su dobro pamtili francusku revoluciju.
Nije trebalo da se zakoni donose na
„Zakoni su nalik na kobasice. Bo-
osnovu javnog mišljenja, već je trebalo
Ije bi bilo da ne vidite kako se
donose." da ih donose Ijudi plave krvi. Dakle,
1848. godine, kada su nemački nacio-
„Važna pitanja ne treba rešavati nalisti oformili nacionalnu skupštinu,
razgovorom ili većinskim dono- napisali ustav i kada su zamolili kralja
šenjem odluka, već oružjem i Fridriha Vilhelma IV od Prusije da
krvlju." vlada kao ustavni monarh, ovaj ih je
odbio.
M eđutim , njegov je naslednik Fridrih III shvatio da nacionalno ujedi-
njenje rnože još više da ojača Prusiju - a niko nikada nije rekao da N emačka
rnora da bude dem okratska. Njegov miljenik Bizmark treba samo da neutra-
liše Austriju i Francusku, koje nikada ne bi prihvatile da imaju m oćnog suse-
da. E, tu Bizmarkova potpu n o nova pruska arm ija stupa na scenu. Bizmark
je, u tri očaravajuće kampanje, p o tp u n o uništio austrougarske i francuske
armije (i dobrim delom D ansku). Pruske trupe su nakratko okupirale Pa-
riz 1871. godine, potvrđujući tako da Francuska više nije najžešći m om ak
u kraju. D a bi po tp u n o ponizio Francuze, Bizmark je Fridriha III krunisao
za kajzera nove nemačke imperije u D vorani ogleđala u Versaju - plesnoj
dvorani Luja XIV.
Populacija Nemačke je 1871. godine bila po broju jednaka populaciji
Francuske, oko četrdeset jedan m ilion stanovnika, ali je stopa rađanja bila
m nogo veća, a njena ekonom ija se daleko brže razvijala. Zlokobnije od svega
je bilo to što su agresivni Nem ci imali nedovršena posla. Spremale su se nove
nevolje...

274 S M E Š N A ISTO R IJA SVETA

 Austrija: pad
Jedini problem Austrije nisu bile ćuške koje je dobijala od Napoleona i Biz-
marka: imala je najmanje dvadeset problema. Im perator Austrije je bio vođa
tuceta različitih etničkih grupa koje su govorile svojim jezicima. U starim do-
brim vremenima ove grupe su poštovale autoritet Svetog rimskog imperatora
(austrijskogkajzera). Međutim , mađarsko plemstvo koje je vladalo Mađarskom
je bilo ,,gladno“ moći, a nacionalizam im je ulivao neophodnu snagu.
Mađarsko plemstvo je 1867. godine prim oralo im peratora Karla I da Ma-
đarsku uredi kao posebno kraljevstvo unutar imperije. Karl I je zvanično po-
stao im erator Austrije i kralj Mađarske. To nap rv i pogled nije velikaprom ena,
ali je zapravo značilo da Mađarska može da dobije sopstveni ustav i skupštinu,
a Austrija je postala Austrougarska.
Ispostavilo se da je nacionalizam za mađarsko plemstvo bio mač sa dve oš-
trice. U mađarskom kraljevstvu su živele razne manjine, uključujući Rumune,
Srbe, Hrvate, Slovence i Bosance - svi oni su hteli da istupe iz kraljevstva. Ma-
đarsko plemstvo je sada moralo da se brani. Ukratko, Austrougarska je bila u
potpunom neredu. Sve je bilo spremno za katastrofalan slom.

Italija: uspon
Razumljivo je da je Napoleon Bonaparta, kao Korzikanac, blagonaklono
gledao na italijanski nacionalizam i da je dekretom podržao ujedinjenje Italije
(naravno, zadržavajući kontrolu). Iako je Italijane Savez Evrope (Sveta alijan-
sa) ponovo podelio, ipak nisu zaboravili na godine kratkotrajnog jedinstva.
N akon Napoleonovog pada, dva Đuzepea su postala vođe italijanskih nacio-
nalista - jedan pesnik i jedan ratnik. Pesnik je bio Đuzepe Macini. Esejista koji
se 1830-tih godina zalagao za uspostavljanje italijanske republike. R atnik je
bio Đ uzepe Garibaldi. Garibaldi je predvodio nekoliko italijanskih ustanaka
za oslobađanje severne Italije od Austrijanaca 1830-tih i 1840-tih godina. Me-
đutim, svi ti napori su bili bezuspešni.
Kao i u slučaju Nemačke, birokratija je konačno omogućila stvaranje nove
italijanske države. G ro f Kamilo Kavur je kralju V iktoru Emanuelu II od Pi-
jem ont-Sardinije pom ogao da osvoji većinu drugih malih italijanskih država
i da se 1861. godine proglasi za kralja Italije, te da tako celim poluostrvom ,
nakon gotovo hiljadu pet stotina godina, upravija jedan vladar. Ipak, Papa Pije
IX je bio toliko uznemiren zbogitalijanskognacionalizm a pa V iktoru nije do-
zvolio da Rim prolasi prestonicom . M eđutim , nacionalizam je bio ,,snažniji“
od crkve: V iktor je 1870. godine zauzeo Rim i konfiskovao je većinu papskih
poseda, ostavljajući Piju IX, kao utešnu nagradu, Vatikan.

D o b a o s b o b a đ a n ja , uodela , s t a g n a c i j e ... 275

 Otomanska imperija: pad
O tom anska imperija je vekovima propadala, a širenje nacionalizma je to
propadanje samo ubrzalo. Još od Napoleonovog doba, slovenski narodi su
francuskom revolucijom bili podstaknuti na borbu za slobodu i brzo su se na-
cionalno osvestili.
Grčki nacionalisti su 1821. godine, uz podršku zapadnib Evropljana koji
su se divili antičkoj Grčkoj, podigli ustanak. Borbu su podržavali strastveni
umetnici, ako što je rom antičar Lord Bajron, lcoji je otputovao u Grčku kako
bi dram atično organizovao podršku ustanicima i jednako drmatično 1824.
godine um ro od groznice. Turske je 1832. godine napokon priznala grčku
nezavisnost.
U međuvremenu, svojeglavi su
--------MEĐUTIM, PUSTINJA se Srbi takođe borili za nezavisnost, a
pobuna je trajala o d 1804. do 1813.
SAHARA NIKAKO NIJE
godine. Srbija je najzad postala neza-
MOGLA U STIHOVE... visna 1878. godine, a njihova pobuna
Himna marinaca koja počinje sti- je 1870-tih i 1880-tih godina otvorila
hom„ObaleTripolija" ne odgovara vrata nacionalističkim pokretina u
u potpunosti istini. Tomas Džefer- Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Bu-
son je 1801. godine u Mediteran garskoj. Na kraju devetnaestog veka
poslao mornaricu Sjedinjenih Dr- O tom anska imperija se gušila u sop-
žava kako bi trgovačke brodove za- stvenoj krvi - ali je ipak odbijala da
štitio od berberskih gusara - arap- počine.
skih bandita koji su, zahvaljujući
pfopadanju Otomanske imperije,
napadali pored obala Libije i Alžira.
Persija: pad
Ambiciozni američki komandant Persijaje 1781.godineim alasvoju
je 1805. godine problem sasekao malu revoluciju. Ipak, to je bio samo
u korenu tako što je osvojio Tripo- udaljeni odjek američke i francuske
li... napadajući ne sa mora, kako bi revolucije. Iako je francuska revoluci-
se očekivalo, već iznenadnim na- ja uticala na velike prom ene u državi i
padom sa kopna preko Saharske društvu, osnivanje persijske dinastije
pustinje. H azar je zapravo bila igrarija pre nego
što se sve vratilo na staro. Persija će
sve više slabiti.
Kao i većina plem ena koje su većim delom istorije upravljali Persijom,
Hazari su bili polunom adski narod koji je zbacio drugi polunom adski narod
(Zende), koji su pre toga, 1747. godine, takođe zbacili jedan drugi poluno-
madski narod (Safavide). Iako su se međusobno prezirala, ovaplem ena su ima-
la mnogo toga zajedničkog, uključujući prezir prem a savremenoj civilizaciji,
pakost i dobro nam poznatu gramzivost. Hazari nisu imali vremena, a nisu ni
marili, za uspostavljanje države. Svoju pažnju su usmerili na sakupljanje danka,
lov i odbranu od svojih rođaka.

276 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Način življenja jc ,,odredio“ aga M oham ed Kan, osnivač dinastije. Agu su
neprijatelji njegovog oca kastrirali joi dok je bio dečak, pa je bio ogorčen bez-
malo na čitav svet. Kada je, na primer, u gradu Kerman oslepeo dvadest hiljada
Ijudi, bio je zapravo ljubazan: obično bi pobio sve stanovnike i grad spalio do
tcmelja. Pošto je 1797. godine aga ubijen u atentatu, tron je nasledio njegov
nečak Šah Fat Ali. Šah je bio mudriji i uljudniji od svog ujaka, ali beskoristan
za državu.
Sah Fat je prepoznao kakvu op-
sanost ruska imperija predstavlja za BRITANIKA-------------- -------
Persiju, pa je 1801. godine aneksirao
Nakon što je šah Fat Ali dobio enci-
gruzijsko kraijevstvo (tradicionalno
klopediju Britanikuza 1797.godinu,
persijsku teritoriju), ali je precenio celu ju je pročitao i dodao je potpu-
šanse Persije u borbi protiv Rusa. no novo poglavlje:„Najstrašniji lord i
Dva rata su se završila katastrofal- gospodarenciklopedije Britanika
nim porazima, što je prethodilo
još večem ponižavanju. Britanci su
1856. godine stupiii na scenupodržavajući avganistanske pobunjenike u borbi
protivH azaraizauzim ajući Persijski zaliv. Pošto je Rusija 1881. godine zauzela
Turkmenistan i Uzbekistan, Persiju su opkolile moćne evropske imperije. Stva-
ri su od tog vremena mogle da budu samo još gore.

Kina: p a d (krupnim koracima)

Kina je možda najstarija neprekidna civilizacija na Zemlji, ali su Kinezi
brzo otkrili da Z apadnjađ nemaju mnogo poštovanja prema godinama. To
što je neko star i oronuo čini ga lakom m etom - naročito ako ste zavisnik od
opijuma!
Britanska trgovina opijumom je do 1830. godine dostigla 1.400 tona go-
dišnje, što je bilo dovoljno za 12 miliona kineskih narkomana. U nekim obal-
skim područjim a, gde se najlakše dolazilo do droge, gotovo 90 procenata sta-
novništva su činili narkomani.
N arastajuća zavisnost K ineza od opijum a i talas krim inala su čak privu-
kli pažnju izolovanog im peratora D ao Ganga. Im perator je 1839. godine
poštenom i energičnom Linu Cuašiju naložio da prekine britansku trgovi-
nu opijum om . L in Cuaši je kraljici V iktoriji poslao pismo upozoravajući je
da će prekinuti trgovinu drogom u Kini, pa je p o to m zaplenio sav opijum
iz britanskog skladišta u južnom K antonu (u gradu G unagžo) i bacio ga u
okean.
Veoma Ijuta zbog uništavanja njenog vlasništva, Britanija je 1840. godine
poslala invazione snage koje su zauzele K anton i prim orala Kineze da 1842.
godine sklope mir. Kineski im perator je, po mirovnom dogovoru, morao Bri-
tancim a da, na mnogo godina, ustupi ostrvo H ong Kong. Tada je trgovina
opijum om ušla u p e tu brzinu, p a je b ilo sam opitanje vrem enakada ćeponovo

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , s t a g n a c i j e ... 277

izbiti novi „opijumski ra t“. D rugi opijumski rat su 1856. godine započeli ki-
neski pirati koji su svoje akcije izvodili u blizini nove britanske kolonije H ong
Konga. R at je završen 1860. godine kada je Kina potpisala dva ponižavajuća
mirovna ugovora - prvi od m nogih „nejednakih" m irovnih ugovora sa moć-
nim evropljanima - po kojima je opijum legalizovan i koji su Britancima ga-
rantovali veoma velike povlastice u kineskim lukama, uključijući to da se na
Britance nisu mogli primenjivati kineski zakoni.

Američki urođenici: p a d (i opijanje)

Jedan od prvih poteza koje su novoformirane Sjedinjene Države povukle
je bilo naseljavanje Luizijane, teritorije koju je Tomas Džeferson 1803. godine
kupio od Francuske. Jedini problem je bio to što su toj teritoriji već živeli mi-
lioni Ijudi: američki urođenici (Indijanci), koju su tvrdoglavo odbijali da pre-
stanu da postoje. Vlada Sjedinjenih Država je zbog toga odlučila da im pruži
ruku tako što je započela sa masovnim deportacijama, kakva je 1838. godine
bila „Staza suza“ plemena Ciroki, kada je sedamnaest hiljada ljudi, žena i dece
prim orano da se iz Džordžije iseli u O klahom u (tom prilikom je, tokom mar-
ša, umrlo četiri hiljade Ijudi).
Prodavanje alkoholnih pića američkim urođenicima je ubrzalo uništavanje
njihovog društva. Alkoholna pića nisu bila nepoznata u devetnaestom veku, ali
su na američke urođenike imala porazan uticaj - što je i bila prvobitna namera.
Urođenički lovci na krzna su prosto obožavali alkohol, a uostalom, bilo ga je
Iakše transportovati od druge robe: trgovci krznom su burad sa čistim alkoho-
lom mogli da prošvercuju na indijansku teritoriju, razblaže gavodom iz reka i
odm ah njime trguju. Da bi takva „vatrena voda“ izgledala i p o ukusu bila slična
alkoholnim pićima, trgovci krznom su u nju đodavali razne stvari, kao što su
duvan, crvena paprika, melasa i strihnin.
Vlada Sjedinjenih Država je pokušala da prekine dotok alkohola tako što
je proveravala tovare na brodovima koji su plovili rekama Misisipi i Ohajo, pa
je američka Kompanija za trgovinu krznim a preduzela logičan korak: u tajno-
sti su na indijanskoj teritoriji izgradili destilerije i poslali farmere da uzgajaju
kukuruz od kojeg su pravili viski.

Mormonizam (i venčanja): uspon

Izvesni D žozef Smit, farmer iz unutrašnjosti države N ju Jork, 1829. godi-
ne je svojim prijateljima i porodici rekao da ga je anđeo M arun (engl. Moroni,
namera autora je da čitaoca navede da se ime izgovara M oron, prim. prev.)
poveo do dve zlatne ploče zakopane u divljini nedaleko od njegovog doma koji
se nalazi nadom ak grada Fajet.
N a pločama su se, kako je tvrdio Smit, nalazili religiozni spisi koji su se
odnosili na davno izgubljeno pleme naroda Izraela koje je u Severnu Ameriku
stiglo oko 600. godine pre Hrista, te da su tu njihovi potom ci izgradili veliku

278 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
civilizaciju. Smit je takođe tvrdio da
je Isus Hrist, posle sm rti i uskrsnuća, ČUDNOVATI DOGAĐAJI----
posetio Novi svet kako bi jevanđelje Suparnik Brigama Janga, izvesni
propovedao ovoj civilizaciji, pa su se Džejms Strang, 1848. godine je
ovi preobratili i bili spaseni. poveo nekoliko hiljada mormon-
Smit je 1830. godine objavio skih disidenata na-Ostrvo Dabro-
šta je na pločama bilo napisano kao va na jezeru Mičigen, gde še 1850.
novo jevanđelje Isusa H rista i nazvao godine proglasio za kralja, Pošto
ga „Knjiga Mormona", ali ne kao za- je 1853. godine izabran za čla-
menu za Bibliju, već kao tekst koji ju na zakonodavnog tela Mičigena,
je potvrđivao i dopunjavao. Smit je Strang je svoj položaj iskoristio
takođe tvrdio da mu je anđeo rekao
kako bi prisvojio susedna ostrva
u okrugu Manitu, te stvorio neka-
da osnuje novu crkvu i da krsti njene
kvu mormonsku ostrvsku imperi-
vernike.
ju. Međutim, Strangove ideje su
Pošto su 1831. godine njihovi naljutile njegove sledbenike: dva
susedi u unutrašnjosti države N ju nezadovljnika su ga 1856. godine
Jork bili uznemireni zbog čudnih ubila (verovatno uz prećutno odo-
morm onskih običaja, uključujući bravanje Mornarice Sjedinjenih
poligamiju, Smit je svoje sledbenike Država). Njegova sekta verovat-
poveo u Ohajo. U O haju su mormo- no još uvek broji nekoliko stotina
ni izgradili crkvu, odnosno ,,hram“, pristalica, uglavnom na Srednjem
pa su slali misionare koji su dovodili zapadu.
nove preobraćenike. M eđutim , su-
sedi su ponovo napali m ormonsku
crkvu. Kongregacija (verska zajednica) se preselila u Misuri. E, u Misuriju su
počele prave neprilike.
U nizu nereda nazvanih „M ormonski rat u Misuriju“ oko dvanaest hiljada
Smitovih sledbenika maltretirali su njihovi susedi iz severozapadnog Misuri-
ja. Na kraju je guverner Misurija Lilburn Bogs doneo Izvršno naređenje 44,
poznato i kao „Akt o zatiranju“ (Extermination Order, može se prevesti i kao
„Akt o dezinsekciji“, prim. prev.), naredivši tako svakom stanovniku države
Misuri da ubija sve pripadnike mormonske crkve na koje naiđe (naravno, pot-
puno legalno).
A da bi sprečili ubijanja, M orm oni su svoje poseđe prepisali m ilitantnim
stanovnicima države Misuri, pa su se preselili u N ovu u državi Uinois. M eđu-
tim, život u Novuu je bio jednako neizdrživ. M ormonski rat u Ilinoisu je 1844.
godine m orm onsku crkvu lišio vođe. N akon njegovog neslaganja sa lokalnim
novinama, D žozef Smit je uhapšen. Ljutita rulja ga je ubila u njegovoj zatvor-
skoj ćeliji.
M orm oni su se, p od vođstvom Smitovog učenika Birgama Janga, ponovo
preselili - ovoga puta u udaljenu D olinu Slanog Jezera u državi Juta. Pošto
su 1847. godine prevalili pu t dug 2.000 kilometara, odm ah su počeli sa rašči-
šćavanjem zemljišta kako bi stvorili obradive površine i planiranjem Solt Lejk

D o b a o s i.o b a đ a n j a , po d ela , s t a g n a c i j e ... 279

Sitija, grada sa širokim ulicama i velikim parkovima. M orm onska zajednica
se okupljala oko hram a nalik na katedralu i prebivališta koja su Smit i Birgam
Jang opisali na osnovu svojih vizija. " -
M orm oni su postali poznati zbog svog zdravog života (zabranjeno im je
konzumiranje alkohola, duvana i kofeina) i poslovne etike - ime koje su za
svoju državu prvobitno ođabrali, Deseret, znači „pčela radilica“ i simbolizuje
industriju.

Revolucionarni vremeplov
Američka revolucija, druga runda
Iako ih je istorija (to jest, mi!) preoštro osudila, Konfedativne Države
Amerike su imale zakonsko pravo da se otcepe od Sjedinjenih Država, što
su 1861. godine i učinile. N a kraju krajeva, U stavnezabranjujedadržava,
ukoliko to želi, istupi iz Unije. Za južnjačke pobunjenike je američki gra-
đanski rat predstavljao „D rugu američku revoluciju”. Južnjaci su hteli da
zaštite svoja prava od velikog federalnog siledžije.
Naravno, građanski rat je bio innogo više od zaštite prava država.
Ekonomije Juga i Severa su još od kolonijalnih dana bile na različitom
stepenu razvoja. Na Severu, na kojem su postojale manji posedi, manu-
faktura, trgovina, ropstvo nije imalo nikakav ekonomski smisao. Na-
suprot ovome, na Jugu su dom inirali ogrom ni poljoprivredni posedi -
plantaže - na kojima su robovi u teškim mukam a gajili useve kao što su
pam uk i duvan.
M eđutim , regionalne ekonomije se nisu rascepile - naprotiv. Pošto
su se severnjački gradovi od 1820-tih do 1850-tih industrijalizovali, nji-
hove tekstilne industrije su se sa Juga snabdevale pam ukom koji se gajio
na plantažama. Bogati vlasnici plantaža na Jugu su strahovali (s pravom)
da industrijalizovani Sever želi da ih politički i ekonomski potčini - kao
što je Velika Britanija, još jedna industrijska sila, potčinjavala manje ra-
zvijene poljoprivredne oblasti stvarajući svetsku imperiju.
U pozadini ovog ekonomskog neslaganja, Severnjaci i Južnjaci su se
još više razilazili po pitanju ropstva, ,,pravog“ razloga za izbijanje građan-
skog rata. Severnjački pokret za ukidanje ropstva fanatično su podržavaii
evangelistički hrišćani (m nogi o d njih su živeli u Novoj Engleskoj), koji
su verovali da je njihova božanska misija ukidanje ropstva.
N a pozornicu je stupio Ejb Linkoln, samouki advokat koji je živo na
granici Ilinoisa. L inkoln je 1854. godine pom ogao osnivanje Republi-
kanske partije, koja se izm eđu ostalog borila protiv ropstva, i kandidovao
se za senatora iz Ilinoisa 1858. godine. (Izgubio je na izborima.) Linkoln

280 Sm e šn a is t o r ij a sv e t a
jc na početku go’vorio da se ne bori za ukidanje ropstva na Jugu - već da
se bori da se ropstvo ne proširi na druge države, Naravno, nije mogao da
um iri južnjačke robovlasnike, pa se decem bra 1860. godine, mesec dana
nakon što je izabran za predsednika, Južna Karolina otcepila od Unije,
a ubrzo su njen prim er sledile ostale „robovlasničke" države. Nova armi-
ja Konfederacije je 12. aprila 1861. godine bombardovala Fort Samter,
ostrvo u lu d Carlston. Počeo je građanski rat.
Sver je napočetku rataporažen na svim frontovim a. Južnjačke države
su opozvale bukvalno sve najbolje generale, p a su se ovi borili za svoje
domove. N a primer, za R oberta E. Lija, najboljeg od svih genetala, bila
je čast da se bori za svoju Virdžiniju. Ipak, dugorično gledano, Sever bio
u bitnoj prednosti zbog svoje velike populacije, industrije i mornarice.
M ornarica Unije je blokirala luke i p o tp u n o prekinula izvoz pam uka, pa
je Jug bukvalno gladovao. Linkoln je napokon pronašao pobedonosnog
vojskovođu, generala Julisija S. G ranta. G ran t zaprvo nije bio veliki gene-
ral, ali je prihvatio veliki broj žrtava dok je preko severne Virdžinije pro-
gonio generala Lija. Sa „Generalom Koljačem 1 na čehi (kako su ga nazi-
vali u južnjačkim novinam a), Unija je na kraju izvojevala pobedu koja je
plaćena životima najmanje šest stotina hiljada ljudi na obe strane.

Ratje nemilosrdan i vi tu ništa ne možete da uiinite.

- General Vilijam Tekamsa Šerman

Građanski rat je doveo do ukidanja ropstva kada je Linkoln 1863.

godine doneo O bjavu o emancipaciji (Objava o jednakosti). M eđutim ,
položaj veoma malog broja crnih robova se poboljšao pošto nisu imali
zemlju, novac, niri su bili obrazovani. Rat je, u međuvremenu, potpuno
opustošio Jug, a poraženi belci su bili ogorčeni. Svi ovi događaji su nago-
vetili još jedan vek užasnih trvenja u Sjeđinjenim Državama.
O sim velikog broja žrtava, rat je i na druge načine bio veoma brtu-
alan: tokom M arša do m ora general Unije Vilijam Tekamsa Serman je
spalio ib opljačkao sve što mu se našlo na putu, opustošivši pri tom tri
m ilona i sto hiljada kvadratnih kilom etara u Tenesiju, D žordžiji, Sever-
noj Karolini i Južnoj Karolini. U međuvremenu, nova oružja, kao što je
G etlingov top, preteča savremenog mitraljeza, običnim vojnicim a omo-
gućavala da masovno ubijaju protivnike. M ogućnost masovnog ubijanja
je predskazivala najkrvavije i najrazornije ratove u svetskoj istoriji, i to u
srcu „civilizacije".

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , s t a g n a c i j e ... 281

 DOVIĐENJA, IH VALA VAM ZA...

Konzervirane breskve i kondenzovano mleko

N apoleon Bonaparca je komandovao brojnijim ar-
mijama od bilo kog drugog generala u prethodnoj
istoriji, što je predstavljalo veliki logistički problem.
Sa više 1.500.000 vojnika širom Evrope, N apoleon je
morao da se postara da njegove trupe imaju dovoljno hrane.

Armija maršira na sopstvenom stomaku.

- Napoleon Bonaparta

Napoleon je 1800. godine ponudio nagradu od 12.000 francuskih franaka

(oko 3.000 tadašnjih američkih dolara, odnosno 1,4 miliona današnjih dolara)
za pronalaženje načina da se hrana neograničeno dugo čuva, bez upotrebe leda
ili soli. O be metode su bila preskupe, a nijedna od njih nije mogla da spreči
kvarenje hrane na duži period. Na scenu stupa Nikolas Aper.
Iako je bio poslastičar, a ne naučnik, Aper je na raspolaganju imao dosta
resursa te je mogao da eksperimentiše sa pakovanjem i prerađivanjem hrane u
svojoj pariskoj fabrici slatkiša. M eđutim , Aper najvažnije zaključke nije izveo
na osnovu šećera: na osnovu pravljenja vina je zaključio da se bocama koje
su zapušene čepovima koji ne propuštaju vazduh vino može neograničeno
čuvati.
Aper je genijalno smislio da se hrana čuva u hermetički zatvorenim posu-
dama (tačnije u vinskim bocama) pa da se tek onda skuva, a ne obrnuto. O n
je, tako što je hranu zatvorio u hermetičke posude pre nego što ju je izložio
visokim tem peraturama, ubijao sve bakterije i uspevao da spreči da hrana bude
zaražena novim bakterijama.
Svoju nagradu je dobio 1809. godine, a Napoleonove trupe su sa sobom
nosile raznu hranu spakovanu u široke boce, ukljućujući mleko, jaja, meso i
povrće. A per je patentirao svoj izu m, napravio prvu fabriku na svetu za kon-
zerviranje hrane, a svoje otrkiće je opisao u knjizi. U jednom od svojih većih
podviga uspeo je da konzervira celu ovcu.

282 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Brza hrana
PO SNIŽENOJ CENI-------- —
Kakve veze ruska konjica iz de-
vetnaestog veka ima sa modernim Tokom osamnaestog veka gazira-
načinom ishrane? Pa, za početak, na voda sa kininom je bila jedan od
ime: bistro. Bistro je francuska reč
načina da se među britanskim voj-
nicima u Aziji spreči pojavljivanje
koja se svakodnevno koristi zapravo
i širenje malarije. Takođe, limun se
uopšte nije francuskog porekla. Reč
obavezno koristio u ishrani morna-
dolazi iz ruskog jezika i glasi bistra ili
ra kako bi se sprečilo pojavljivanje
bistrot, što znači ,,odmah!“.
skorbuta. Britanska Istočnoindijska
Ukoliko vam zvuči neuljudno, kompanija je odlučila da ih pome-
to je zato što jeste neuljudno. Reč se ša pa je stvorila tako odvratan na-
koristila u malim kafanama kada su pitak da niko nije hteo da ga pije
ruske trupe posle N apoleonovogpo- - sve dok neki domišljati realista
raza i abdikacije 1814. godine oku- nije predložio da se u napitak doda
pirale Pariz. ,,Rustični“ ruski vojnici, džin. Opa! Nov koktel.
koji su stigli pravo iz ruskih stepa,
ostavili su dubok utisak na Francuze
opijajući se u restoranima i, da bi što brže dobili hranu, lupali po stolovima
vičući: „Odmah! O đm ah!“ na ruskom jeziku.
Uticali su čak i na izgled kafanica. Tokom osamnaestog veka, restorani i
krčme su od uiice bili odvojeni zidom kako do gostiju ne bi dopirao smrad
konjske balege i drugi ,,loši“ mirisi. M eđutim, dolaskom Rusa 1814. godine sve
se to prom enilo. Kozaci - ruska konjicakoju su sačinjavali nomadi iz centralne
Azije - nisu silazili sa konja kada su ulazili u restorane. Više su voleli da jedu
na konjima, pa su porušili zidove i na kojima ulazili u restorane, sa kojih su iz
sedla poručivali hranu. Zbog toga tipičan bistro sada ima velika „francuska
vrata“ koja se otvaraju prema ulici.
Interesantna je paralela u ruskom jeziku: savremeni ruski term in za ,,pre-
klinjati", sberamiz avat, potiče od francuskih reči cher ami, odnosno „dobar
prijatelj" - reči koje su očajni francuski vojnici upućivali kako bi isprosili hranu
tokom Napoleonovog neslavnog povlačenja iz Moskve.

Dobra vremena azotsuboksida

Svako ko je ikada kod zubara udisao azotsuboksid, odnosno ,,gas za sme-
janje“ (,,smejavac“), zna kakve šašave efekte može da proizvede. Britanski he-
mičar D žozef Pristli je 1772. godine prvi identifikovao azotsuboksid, ali je tek
1790-tih godina jedan drugi naučnik, H em fri Dejvi, otkrio da udisanje gasa
dovodi do lude zabave. Nakon Dejvijevog otkrića, u putujućim cirkusima se
naplaćivalo jednom inutno udisanje gasa za smejanje. O tprilike u isto vreme,
Dejvijev učenik Majkl Faradej je eksperimentisao sa dietil etrom (tada su ga
nazivali sum porni etar). Ovaj gas je proizvodio slične efekte.

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , s t a g n a c i j e ... 283

 O ba gasa su postala veoma važni anestetici - supstance koje mogu da
um rtve nerve, pa čak i da uspavaju pacijente tokom operacije i tako umanje
bolove. M eđutim , pre pojave masovnih komunikacija ili standardizovanog
medicinskog rečnika bilo je teško pohvaliti se pronalaskom. Vesti o uticaju
ovih gasova su se zato širile na sm ehotresnim zabavama i veseljima, na koji-
ma su se lekari i njihovi prijatelji „opijali". Studentim a medicine su tokom
njihovog obrazovanja u slušaonicama davane doze etra i gasa za smejanje. N a
kraju krajeva, nema boljeg način da saznate kakve efekte proizvode nego da
ih sami iskusite ?

-BOŽE SPASI KRALJICU Odsutni umovi

U eri hrišćanstva, evropske žene Pelinkovacjejedanod„najrom an-
tokom porođaja nisu smele da ko- tičnijih" likera u istoriji, bez obzira što
riste sredstva za ublažavanje bola je bilo poznato da može da prouzro-
ili anestetike jer se bol smatrala kuje slepilo, ludilo i smrt. Kada ima
Božijom kaznom za Evin greh. Me- pozitivno dejstvo, pelinkovac dovodi
đutim, javno mišljenje se promeni- do euforije slične onoj do koje dovo-
lo kada še saznalo da je kraljica Vik- di opijum ili kokain, ali sa dodatnim
torija tokom rađanja princa Artura halucinogenim efektom zahvaljujući
1850. godine zatražila hloroform. otrovnom pelinu (uz to, alkohol čini
Viktorija je tako omogućila da od 45 do 90 procenata pelinkovca).
obične žene koriste anestetike. Pelinkovac svoju smaragdno-zelenu
dobija zahvaljujući anisu, pa su ga lju-
bitelji u devetnaestom veku nazivali
„zelena vila“. Prvi p u t je napravljen u Švajcarskoj 1792. godine, ali se pelinko-
vac sve do druge polovine devetnaestog veka nije upotrebljavao/zloupotreblja-
vao, kada su ga francuske zanatlije popularizovale.
Ispijanje pelinkovca je pravi ritual. Ekstrakti pelina i anisa su veoma gorki
pa su ljudi koji su ga pili obično dodavali šećer i vodu i tek onda ga ispijali.
Osoba koja priprem a pelinkovac bi u kašičicu stavljala kocku šećera, karame-
lizovala ga postvljajući kašičici iznad otvorenog plamena, pa bi ga zatim pre-
livala hladnom vodorn iznad pića. H ladana voda zmućuje pelinkovac, što je
integralni deo celog užitka.
Pelinkovac je bio veoma popularan u intelektualnim i umetničkim pari-
skim krugovima. Voleli su da ga ispijaju i španski slikar Pablo Pikaso, ftancuski
pesnik Gajrimbo, francuski slikar Pjer Mane i irski književnik O skar Vajld.
Najpolularniji je bio pelinkovac Perno Fils. Naravno, ispijači pelinkovca nisu
bili zaplašeni povremenim slučajevima oboljenja bubrega, slepila ili smrti - sve
ovo je uzrokovao tujon, m oćni neurotoksin koji se nalazi u pelinu i koji izazuva
grčeve. Neka trovanja su verovatno bila posledice raznih bućkuriša u koje su
proizvođači dodavali bakar, cink i metanol.

284 Sm e ŠN A IS T O R IJA SVETA

 Spirale smrti
Tokom dva veka evropski su vojnici bili naoružani musketama - omilje-
nim vatrenim oružjem tokom ratova Luja X IV i američke revolucije. Problem
je što muskete nisu naročito precizne. Sredinom osamnaestog veka, brilijantni
engleski inženjer Bendžamin Robins je otkrio da urezivanje spiralnih linija u
unutrašnjosti cevi može značajno da poboljša preciznost. Iako pravljenje žlje-
bova u cevi možda nije intuitivan postupak, postupak ,,žljeb“ dovodi do toga
da obrtanje m etka vodi ka njegovoj pravolinijskoj putanji - isto kao kada šut-
nete loptu (bolji efekat se postiže kada se kuglice zamene metalnim zrnima).
Robins je bio daleko ispred svogvremena, a njegovepuške su sve do 1800.
godine koristili samo vešti strelci - to jest, snajperisti - kada je Ezekijel Bej-
ker napravio Bejkerovu pušku, koju su još nazivali Pešadijska puška. D om et
je sa 22 metra kod „užljebljenih musketa" porastao na 180 metara... pa i više
od toga. Tokom rata protiv Napoleona, jedan iskusan strelac je, koristeći Bej-
kerovu pušku, ubio francuskog generala sa udaljenosti od preko 700 metara.
Kasniji modeli, kakav je Snajder-Enfildova puška, koja se pravila od 1853. go-
dine, bili su precizni na udaljenosti do 900 metara, a M artin-Henrijeva puška
iz 1871. godine mogla se koristiti za mete udaljene do 1.300 metara.
Urezivanje žljebova je poboljšalo i preciznost topova. Britanci su prvi pre-
cizno upotrebili užljebljene topove na udaljenostima do 1.000 metara 1776.
godine, tokom Američke revolucije. Svedski i italijanski inženjeri su 1846.
godine napravili užljebljeni top koji se punio sa zadnje strane, a ne kroz usta
topovske cevi, što je doprinelo lakšem i bezbednijem punjenju topova. Tokom
Francusko-pruskog rata 1870. godine, Prusi su koristili užljebljene topove koje
je pravio Krup (još uvek poznati nemački proizvođač) koji su bili precizni na
udaljenostima do 2.700 metara.

Američki potrošački mentalitet

Najveća kupovina nepokretne imovine je posledica nekarakteristične od-
luke Napoleona Bonaparte kako bi smanjio gubitke. N apoleon se nadao da će
ponovo izgraditi francusku imperiju u N ovom svetu zalivaljujući prinosima
žita sa „teritorije Luizijane", na američkom Srednjem zapadu i tako nahraniti
robove na francuskim ostrvskim kolonijama u Karibima. M eđutim , pobuna
robova u francuskoj koloniji Haitiju i britanska Kraljevska mornarica su srušile
njegove snove.
To su za Sjedinjenc Države bile dobre vesti, pošto je Napoleon odlučio da
zam alepareprodaL uizijanu. Predsednik Tomas D žefersonjedecem bra 1803.
godine teritoriju od p et miliona i dvesta hiljada kvadratnih kilometara kupio
za tričavih 15 m iliona američkih dolara. Kasnije si na ovoj teritoriji stvorene
savremene države Luizijana, Arkanzas, O klahoma, Misuri, Kanzas, Kolorado,
Vajoming, Nebraska, Ajova, M inesota, M ontana, Severna i Južna Dakota. D o-
bar posao.

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , s t a g n a c i j e ... 285

 D rugi đobar posao Sjedinjenih država je bila kupovina Aljaske. Aljasku su
1867. godine kupili za 7,2 miliona dolara - mada su ljudi tada mislili da je to
traćenje para.
Rusi su Aljasku kolonizovali 1741. godine imajući samo jedno na umu: vi-
dre čije su skupoceno krzno koristili za pravljenje odevnih predm eta za kojima
su ludovali viši evropski staleži. M eđutim , Rusi nikada nisu naselili Aljasku, a
kada su istrebili vidre, nisu irnali mnogo razloga da tu teritoriju čuvaju, pa su
odlučili da se beskorisne teritorije otarase u zamenu za zlato. Problem je bio to
što je i većina Amerikanaca Aljasku smatrala beskorisnom teritorijom.
Na sreću, ruski ambasador u Sjedinjenim Državama, Eduard de Stekl, znao
je kako đa se dodvori američkim senatorima: 1868. godine je masno podmi-
tio đesetine senatora kako bi ubrzao prodaju Aljaske. Državni sekretar Vilijam
Sevard je za 7,2 miliona dolara kupio teritoriju od 1.520.000 kvadratnih ki-
lometara, dvostruko veću od Teksasa. Ipak, mnogi su smatrali da je kupovina
»Sevarodovog zamrzivača" uludo potrošen novac - sve dok nisu otkrili da krije
ukusna sm rznuta dobra. Amerikanci su 1876. godine otkrili zlato, što je dove-
lo do velike zlatne groznice, a u dvadesetom veku su otkrili i velika nalazišta
nafte.

Kašnjenje vozova
Nekakve vrste pruga su još od 1550-tih godina korišćene širom Evrope - u
Nemačkoj, a kasnije i u Englcskoj, koristile su se drvene šine. Drvene Šine su
1776. godine, otprilike u vreme kada su se pojavile parne mašine, zamenjene
izdržljivijim gvozdenim šinama.
Engleski biznismen Samjuel Hofrej je 1803. godine ponudio novčanu
nagradu prvom inženjeru koji bude napravio parnu mašinu koja će ići preko
nepopločanih (blatnjavih) puteva. Izvesni inženjer Ričard Trevtikse ptihvatio
posla 1804. godine. Potom je samouki inženjer D žordž Stivenson 1814. go-
dine napravio prvu parnu lokom otivu koja je mogla da se koristi na šinama.
Stivenson je svoje poslodavce u kompaniji „Stokton i D arlington železnice“
uverio da za prevoženje tereta treba da koriste parnu energiju, a ne životinje.
Ubrzo je napredovao do mesta glavnog inženjera.
Kompanija „Stokton i Darlington" je veoma brzo uspostavila putnički
i teretni železnički saobraćaj, a konkurencija je počela da zaostaje. Pruge su
omogućavale brži, udobniji i pouzdaniji prevoz robe i putnika nego ikada ra-
nije, a železnički prevoz je ubrzo postao veoma jeftin, što je običnom svetu
omogućilo da prevaljuje velike razdaljine.
Američki primer: na pu tu na zapad od Misurija zaprežnim kolima je sre-
dinom devetnaestog veka bilo potrebno četiri do pet meseci da stignu do Ka-
lifornije i Oregona. Zahvaljujući tom e što je Kongres doneo dva dokum enta
napravljene su Centralnopacifička i Severnopacifička železnica (prva je pola-
zila sa istoka od Kalifornije, a druga je polazila sa zapada od Nebraske; ove

286 SM E Š N A IST O R IJA SVETA

dve pruge su se spojile 1869. godine). Prvom transkontinetalnom ekspresu je
1876. godine bilo potrebno 83 satai 29 m inuta (oko 3,5 dana) dapređe razda-
Ijinu koju su zaprežna kola prelazila za četiri do pet meseci.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Smrt zbog donjeg veša

Verovatno ste čuli da treba „patiti zarad m ode“,
mada su Ijudi u devetnaestom veku ovaj izraz bu-
kvalno shvatili. Zene i muškarci su u prvoj polovini
devetnaestog veka nosili korsete kako bi izgledali
mršavije, ali su često zbog toga imali ozbiljne zdrav-
stvene probleme.
Uobičajeni korset se nosio ispod grudi i sezao je do bokova. Korset se pravi
od kože ili tkanine koja se zateže preko m etalnih žica ili kitovih „rebara", a
na leđima se zateže pom oču pantljike. Pošto onaj ko nosi korset ne može da
veže pantljiku, m ora da ima pom oć druge osobe koja će zatezati pantljiku i
vezatije.
Žene su se u devetnaestom veku
JOŠJEDAN MODNI
veoma trudile da iinaju mali obim
PROMAŠAJ---------------------
struka - jedno vreme idealna obim
struk je trebalo da bude manji od Tokom industrijske revolucije proi-
50 centimetara, a neke žene su ima- zvođači su, da bi ubrzali pravljenje
le obirn struka čak 38 centimetara! filca od kojeg se prave šeširi, kori-
Jedno od „pravila" ženske lepote: že- stili hemikalije. Jedna od najvaž-
nin ljubavnik bi trebalo da možc da nijih hemikalija koja se koristi u
obuhvati njen struk , što bi značilo proizvodnji filca sadrži živu. Živa se
da obim njenog struka treba da bude koristi i za odvajanje životinjskog
između 40 i 45 centimetara. Zene
krzna od kože. Na žalost radnika
u fabrikama za proizvodnju šešira,
koje su nosile korsete su uvidele da
živa je otrovna. Čak i da se živa na
tokom vremena mogu da smanje
bezbedan način koristila (a nije), u
obim struka, pošto bi se njihova tela
tokom postupka pravljenja šešira
prilagodila odeći.
- koji je obuhvatao ispiranje filca
M eđutim , nisu samo žene kori- vrelorh vodom i sušenje u više na-
stihs korsete. Tokom devetnaestog vrata - radnici su sasvim sigurno
veka i do sredine dvadesetpg veka, udisali živina isparenja. Mnogi rad-
mnogi muškarci su nosili korsete nici su teško oboljevali, a neki su
kako bi prikrili poveće stomake. U potpuno poludeli. Zato se koristi
viktorijanskoj Engleskoj i Americi termin,>ludi šeširdžija".

D o b a o s l o b a đ a n ja , podela , s t a g n a c i j e ... 287

su, između 1820-tiK i 1850-tih godina, m nogi muškarci nosili čvrsto stegnute
korsete kako bi postigli siluetu oblika pešanog sata koja se u to vreme smatrala
muškom vrlinom. Tokom ovog perioda, m odni trendovi, uključujući strukira-
ne kapute i uske pantalone, od mušakaraca su zahtevali da nose korsete.
Naravno, radikalno smanjivanje obima struka je moglo da dovede do oz-
biljnih zdravstvenih problema. Viktorijanski lekari su većinu bolesti pripisivali
nošenju previše zategnutih korseta. Korseti su pritiskali jetru i pomerali srce,
matericu, jajnike i bubrege. Takođe, stezali su pluća, pa su otežavali disanje i
stvarali hronične bolove. Najzad, sprečavali su protok krvi, što je pak bio uzrok
nesvestica.

Kraljevski delovi tela

Mislite li da je Napoleonov penis jedini čuveni deo tela koji je tokom ovog
perioda sačuvan? D obro razmislite. U drugom bizarnom francuskom scenario
krađe organa, lekar lojalan francuskoj kraljevskoj porodici je u tajnosti uklonio
i sačuvao srce maldog Luja XVII, koji je umro kao desetogodišnjak u francu-
skom zatvoru.
Revolucionari su mladog Luja-Sarla, sina Luja X V I i Marije Antoanete,
zatvorili u hladnu, mračnu ćeliju bez toaleta i tuša. Revolucionari su strahovali
da će francuska aristokratija pokušati da ga dovede na vlast, ali se ipak nisu
mogli naterati da ubiju nedužno dete. Zbog toga su ga poučavali revolucionar-
nim idejama, primoravajući ga da postane zanatlija (obućar), te da proklinje
sve svoje pretke. Dečak je bez lekarske nege urnro od tuberkuloze. Njegovo
telo je navodno bilo šugavo i prekriveno tum orim a i ranama.
M eđutm , pre nego što su telo bacili u masovnu grobnicu, lekar koji je oba-
vio autopsiju, Žan-Filip Peletan, izvadio je dečakovo srve, sakrio ga u marami-
cu i sačuvao, sve u skladu sa starim kraljevskim običajem po kojem se srce kralja
čuvalo odvojeno od kraljevog tela. Posle Napoleonovog poraza i postavljanja
navlast Luja XVIII, ujaka Luja-Sarla, Peletan je dečakovo srce pokušao davrati
kraljevskoj porodici, kojaje odbila da ga uzme ne verujući da je njegovo. Jedan
od Peletanovih učenika kasnije je ukrao srce. Pošto je umro, njegova supruga
ga je dala pariskom nadbiskupu, ali je kasnije prebačeno u Spaniju. Danas se
čuva u bazilici Sen D eni u blizini Pariza.

Deljenje dobara
Tokom industrijske revolucije nadu u bolju budućnost je siromašnim fa-
bričkim radnicim a ulivao komunizam, nova ideologija koja je svaki aspekt re-
alnosti objašnjavala jednim, potpunim pogledom na svet. Karl Marks i njegov
saradnik Fridrih Engels su govorili da svoju teoriju mogu „naučno'* da objasne,
koristeći matematičkapravila zapredviđanje budućnosti. (Istinaje da nisu mo-
gli d aje objasne.)

288 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 D a bi objasnio istoriju, Marks se pozivao na Hegela, nemačkog filozofa
iz doba prosvetiteljstva. Marks je, kao i Hegel, verovao da je istorija ogroman
dijalog, odnosno ,,dijalektika“, između suprotstavljenih strana koji se ciklično
ponavlja. M eđutim , Marks je tvrdio da Hegel pravi bitnu grešku: borba se ne
odigrava u svetu ideja, kako je verovao Hegel, već u materijalnom svetu.
Novi načini proizvodnje dobara - a ne filozofska rasprava -pravi su po-
kretači prom ena jer pojedincim a omogućavaju sticanje bogatstava ili kapita-
la (koncepta koji je Marks pozajmio od Adama Smita) i utiču na promene
u društvu. Kultura, zakoni i država su sporedni proizvodi ovog procesa. U
njegovom cininom pogledu na svet, vladajuća klasa - drugim rečima, svako
ko upravlja sredstvima za proizvodnju dobara - uvek donosi zakone i formira
vladu u skladu sa svojim potrebama, koristeći ,,ideale“ kako bi opravdala ugnje-
tavanje ostalih klasa.
Marks i Engels su istoriju podelili u tri perioda, mada se u svakom od njih
može uočiti isti šablon. Prvo, postojeći sistem proizvodnje narušavaju novi na-
čini proizvodnje, koji inovatorima služe za sticanje bogatstava. Potom „kontra-
dikcije“ između nove ekonomije i starogsocijalnogsistem a dovode do kolapsa.
Iz takvog kolapsa se rađa nov sistem - pa se ceo proces ponavlja.
U prvoj velikoj fazi istorije, klasičnom dobu, velilđ zemljoposednici re-
publikanskog i imeprijalnog Rima su male zemljoposednike doveli do ban-
krotstva, pa su njihova imanja pridodali svojim ogrom nim plantažama koje su
obrađivali robovi. Nezaposleni seljaci su se preselili u gradove i tako preoptere-
tili blagostanje - pa je Rim propao.
U drugoj fazi, germanski varvari su srušili Rimsku imperiju. Zatim su uspo-
stavili feudalna kraljevstva po ugledu na običaje svojih plemena. Kmetovi su u
tim kraljevstvima radili za gospodare plave krvi. Marks je tvrdio da je feudalni
sistem sam sebe srušio jer je omogućio stvaranje slobodne ,,buržoazije“ (građa-
na). O va nova srednja klasa, predvođena bogatim trgovcima i industrijalcima,
uspostavljala je pariam entarne sisteme (u kojima su samo vlasnici dobara imali
pravo glasa) i urušila je feudalni sistem.
Buržoazija je bila jedna od najinovativnijih klasa u istoriji sveta. Bila jepo-
kretač industrijske revolucije - ali ujedno je bila i najsurovija. Težeći većoj efi-
kasnost, bružuji su, kako je Marks predvideo, sve manje i manje plaćali radni-
ke, sve dotle dok ovi nisu osiromasili toliko da ne mogu da obezbede sebi stan
i hranu. Marks je predvideo da će se proleterijat (radnici) na kraju pobuniti, pa
će se ceo sistem srušiti. Proleterijat će ukinuti zakone koji štite privatnu svoji-
nu, pa će sve, uključujući obradive površine i fabrike, preći u „narodne" ruke.
Komunizam je, sa dobrim razlogom, potpuno prestrašio srednju i višu
klasu u Evropi. D a bi postigao radikalnu prom enu u društvu, Marks je otvo-
reno podržavao kriminal, govoreći da zakoni nepravičnog sistema moraju biti
srušeni. Marksove pristalice su njegovo učenje u dvadesetom veku doslovno
prim enili u velikim razmerama.

D o b a o s l o b a đ a n ja , podela , s t a g n a c i j e ... 289

 Potom slede dronjci
Nestašica krom pira u Irskoj između 1845. i 1849. godine je tragičan pri-
mer rizika uzgajanja jedne kulture - uzgajanja jedne vrste useva ili (što je još
gore) jedne podvrste useva. Kada se uspostavi da je jedini usev podložan novoj
bolesti, zalihe mogu preko noći biti potrošene, što dovodi do masovne gladi.
Naravno, to što je Britanija namerno okrenula glavu nije pomoglo Ircima.
Krompirova ,,plesan“ (Phytophthora infestans) se pojavila 1845. godine
i za samo dva meseca se proširila celom Irskom. Porodični usevi su za samo
jedan dan mogli da budu uništeni, što bi porodice nateralo na prošnju - ali
susedi nisu mogli da udele milostinju pošto ni oni nisu imali hranu. Nestašica
krom pira u Irskoj je dovela do masovne seobe izgladnelih Ijudi: na početku u
samoj Irskoj, kada su milioni ljudi pohrlili na obale, a p otom kada su ti isti ljudi
počeli da beže u Ameriku, Kanadu i Australiju. Tokom četiri godine, od gladi
i bolesti je umrlo oko rnilion ljuđi, a još dva miliona ljudi je u neopisivoj bedi
napustilo Irsku. Govori se da i dan-danas u udaljenim delovima Irske postoje
kanibali.
O dgovor britanske vlade je bio, u najmanju ruku, patetičan. D a bi oprav-
dali pom oć u hrani, Britanci su zapošljavali izgladnele Irce dajući im da obav-
Ijaju teške fizičke poslove, kao što je poravnavanje brda, ispunjavanje dolina
zemljom i pravljenje beskrajnih kamenih zidova koji nisu imali nikakvu svrhu.
D a bi mogli da obavljaju ove besmislene poslove, siromašni seljaci su morali
da se odreknu imanja, koje su konfiskovali bogati engleski zemljoposednici.
Nadnice su isplaćivane petkom , pa se često događalo da radnici um ru od gladi i
ne prime novac. Interesantno je da je Irska bila veliki izvoznik hrane u periodu
od 1845. do 1851. godine. Engleski zemljoposednici su izvezli tri m ilionagrla
stoke koja je mogla biti upotrebljena za prehranjivanje. Englezi su stoku od
izgladnelih Iraca čuvali koristeći naoružane čuvare.

JEZIKOM BROJKI
800.000 vojnika je Francuska regrutovala u prvoj
mobilizaciji 1793. godine
450.000 vojnika je brojala tada druga po veliini
evropska armija (ruska armija)
6,25 miliona tona uglja je iskopano u Engleskoj 1790. godine
16 miliona tona ugljaje iskopano u Engleskoj 1815. godine
31 milion tona uglja je iskopano u Engleskoj 1839. godine
225 miliona tona uglja je iskopano u Engleskoj 19CO. godine

290 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 160 kilometara pruga je postojalo u Engleskoj 1830. godine
10.600 kilometara prugaje postojalo u Engleskoj 1852.godine
36.210 kilometara pruga je napravljeno u Sjedinjenim Državama od
1850. do 1860. godine
28 miliona Ijudi je živelo u Francuskoj 1800. godine
39 miliona Ijudi je živelo u Francuskoj 1900. godine
29miliona Ijudi je živelo u Nemačkoj 1800. godine
56,4 miliona Ijudi je živelo u Nemačkoj 1900. godine
1,4miliona tona gvožđa je Nemačka proizvela 1870. godine
4.7 miliona tona gvožđa je Nemačka proizvela 1890. godine
1.2 miliona tona gvožđa je Francuska proizvela 1870. godine
2 miliona tona gvožđa je Francuska proizvela 1890. godine
2.8 miliona Ijudi je živelo u američkim kolonijama 1780. godine
7.2 miliona Ijudi je živelo u Sjedinjenim Državama 1810. godine
23,2 miiiona Ijudi je živelo u Sjedinjenim Državama 1850. godine
63 miliona Ijudi je živelo u Sjedinjenim Državama 1890. godine
14 vremenskih zona od jednog do drugog kraja ruske imperije

D o b a o s l o b a đ a n ja , podela , s t a g n a c i j e ... 291

 UKRATKO
oš uvek je bilo dobro biti kralj 1900. godine. Ui car,
ili princ, ili nadvojvoda, jer je sve imalo smisla. Pro-
storom izvan Seveme i Južne Amerike dominirala su različita car-
stva. Osnažena najvećom m ornaricom na svetu, Velika Britanija je nadzirala
četvrtinu zemaijske kugle. Popularna izreka je govorila kako „Sunce nikada
ne zalazi u britanskoj imperiji". D o kraja svoje šezdesettrogodišnje vladavine,
1901. godine, kraljica Viktorija je vladala Britanskim ostrvima, Kanadom,
Australijom, Novim Zelandom , Indijom, Burmom, Egiptom i dobrim delom
preostalog dela afričkog kontinenta. Ali, Britanci nikako nisu bili usamljeni u
usrdnom sprovođenju imperijalizma, koji se mogao definisati kao „Možemo
vladati vašom zemljom bolje od vas, želimo vaše prirodne resurse, a ovo je do-
bro mesto za naše vojne ciljeve i zato dobro došli u naše carstvol'
H abzburzi su se nalazili na čelu Austrougarskog carstva, Romanovi na
čelu Ruskog carstva, porodica M andžu je vladala carskom Kinom, a Osman-
lije su, naravno, vladale O tom anskim carstvom u Maloj Aziji. Francuzi, Itali-
jani, Nemci, Belgijanci i Portugalci su imali kolonije. Japan je, nakon vekova,
u kojima se uglavnom trudio da izbegne sukobe sa strancima, 1895. preuzeo
kontrolu nad Formozom (sada Tajvanom) i Korejom, 1910. godine. C ak su i
Sjedinjene Države, koje su zahvaljujući Monroovoj doktrini sedamdeset i se-
dam godina odlučno upozoravale Evropu da se drži podalje od Novog sveta,
držale pod kontrolom Portoriko, Havaje, Filipine i Kubu.
Samo je Južna Amerika velikim delom bilaoslobođenakolonijalnih utica-
ja. Sa izuzetkom malih evropskih poseda u Gijani, ostatak kontinenta se oslo-
bodio kolonijalnih veza do kraja devetnaestog veka.
Evropa je bilapošteđenavećih sukoba od 1815. godine. Ali, dok je koloni-
jalizam dosezao svoj vrhunac, carstva i zemlje koje su želele da postanu carstva,
koja su se m eđusobno nadmetala, počela su da se međusobno sučeljavaju - i da
staju jedna drugim a ,,na žulf na ne baš poželjan način.
I dok je industrijalizacija, kao dom inantni faktor svetske privrede, nastav-
ljala uspon, neke zemlje su prestigle svoje susede. Rastuća napetost je dovela do
raznih manjih ratova širom planete, od Južne Afrike do Koreje.
 Ali, postojali su i unutrašnji sukobi. Zadojeni zapisima nemačkog filozofa
ekonomije iz devetnaestog veka Karla Marksa, socijalisti su zagovarali smene
monarha, koje će na vlasti zameniti mase. U isto vreme, kolonije su počele da
odbacuju jarmove koje su im nametnule imperije. Nacionalizam je počeo da
smenjuje imperijalizam.
O va borba ,,-izama“ je došla do vrhunca na Balkanu 1912. godine, kada se
C rna G ora uspešno pobunila protiv Otom anskog carstva. Za njom su krenule
Srbija, Bugarska i Grčka. Posledice su potresle čitavu Evropu, dok su posrnula
carstva Romanovih i H abzburga pokušavala da se ubace u prostor koji su za
sobom ostavile Osmanlije.
D ok se situacija pogoršavala, države su učvršćivale svoje saveze, pa se do av-
gusta 1914. Evropa našla u ratu. Strahovito efikasno oružje, kao što su tenkovi
i bojni otrovi, praćeni bolestima, ođveli su u sm rt više od osam miliona vojnika
i više od dvadeset miliona civilnih žrtava pre okončanja rata 1918.
U naporu da povrate neku vrstu reda i usade stvarno značenje krilatice ,,rat
koji je okončao sve ratove“ formalnim mirom, kojeg su na posletku potpisali u
Versaju, oformljena je Liga naroda. Liga nije imala nikakav vojni autoritet, ali
je trebalo da koristi ekonomski i politički pritisak kako bi nam etnula svoj uti-
caj. To joj nije pošlo za rukom, naročito kada se Senat Sjedinjenih Američkih
Država nije složio sa članstvom Amerike.
D ok je američka politika bila izolađonistička, njen status u postratovskom
bankarstvu je postao nezamenljiv. Velike američke banke su davale ogromne
pozajmice drugirn državama. Kada te države ne bi otplaćivaie dugove ili to
nisu mogle da učine, banke bi propadale. Propast zemljoradnje, rastuće razlike
između bogatih i siromašnih, preterano oslanjanje na lično zaduživanje, kao i
spekulacije na kojima se brzo bogatilo, doveli su berzu do usijanja, što je vođilo
ka slomu američke privrede 1929. godine.
Sa ekonomske tačke gledišta, kada bi Amerika šmrknula, ceo svet bi se pre-
hiadio. A na kraju prvih trideset godina dvadestog veka moglo se reći da je svet
bio na ivici zapaljenja pluća.

KALENDAR DOGAĐAJA
2.jul 1900. Grof Ferdinand fon Cepelin je uzleteo prvim vazdušnim
plovilom. Letjetrajao 18 minuta.
1. januar 1901. Pet britanskih kolonija u Australiji su se ujedinile u
zajedničku uniju (Komonvelt).
1902. U blizini Asuana, u južnom Egiptu, sagrađenaje brana
preko reke Nil duga 2.133 metara.

296 S M E Š N A I S T O R ijA S V E T A
17. decembar 1903. Vlasnici prodavnice bicikala iz Ohaja, Orvil i Vilbur Rajt,
načiniii nekoliko letova u moćnoj letećoj mašini.
1905. Nemački fizičar Albert Ajnštajn je objavio tri
revolucionarna rada, uključujući svoju teoriju relativiteta.
1908. Fabrika Henrija Forda u Detroitu je proizvela prvi Model T.
10. mart 1910. Kina je širom carstva ukinula ropstvo.
14. april 1912. Kraljevski poštanski brod Titanik, najveći putnički brod
na svetu, udario u ledeni breg u severnom Atlantskom
okeanu i potonuo na svom prvom putovanju.
5.avgust 1914. Prvi semafori u svetu proradili na uglu Istočne 105. ulice i
Euklidove Avenije u Klivlendu.
14. avgust 1914. Nakon deset godina gradnje i zvanično je otvoren
Panamski kanal.
22. avgust 1915. Nemačka vojska je upotrebila bojni otrov protiv
francuskih i kanadskih kolonijalnih trupa.
1918. Procenjuje se da je samo u Evropi„španski" grip ubio 6
miliona Ijudi.
2. novembar 1920. Radio stanica KDKA iz Pitsburga je emitovala prvu
reklamu u svom redovnom programu.
31.oktobar 1922. Tridesetdevetogodišnji bivši otpuštenik iz vojske, Benito
Musolini, postaje najmlađi premijer u istoriji Italije.
1923. U Švedskoj je prodat prvi električni frižider za
domačinstvo.
1924. Kongres Sjedinjenih Američkih Država usvojio zakon
kojim se zabranjuje imigracija iz Azije.
1925. U Kini seformirala Komunistička partija.
1926. Buneći sezbog nedovoljnog uticaja, Brazil postaje prva
država koja je napustila Ligu naroda.
25. decembar 1926. Hirohito, dvadesetpetogodišnji prestolonaslednik
Japana, postaje 124. car Japana
7. septembar 1927. Američki inženjer, Fajlo Farnsvort je upotrebio
elektroniku kako bi preneo slike na uređaju koji će
kasnije postati poznat kao televizor.
24. oktobar 1929. Berza Sjedinjenih Američkih Država započinje strmoglav
pad koji će žestoko pogoditi svetsku privredu.

D o b a o s l o b a đ a n ja , po d ela , STA G N A CIJE I ... 297

 Rat koji je okončao sve ratove,
do sledeče prilike

Kratka verzija
Ubijaju nadvojvodu; gom ila država bira stranu i kreće u rat; koristi
se užasno oružje, koje ubija m nogo Ijudi; bolest ih je ubila još više; svi
su um orni od borbe i dogovaraju se da prestanu; raspadaju se carstva, a
započinje period diktatura.

Duža verzija
Sibica koja je zapalila plam en Prvog svetskog rata bio je 28. jun
1914. godine, kada je austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i nje-
govu ženu ubio devetnaestogodišnji srpski stu dent/nacionalista/terori-
sta po im enu Gavrilo Princip. Kada je Srbija, uz podršku Rusije, odbila
da prihvati istragu austrougarskih policijskih organa u vezi sa atentatom
koji je izvršio Princip, Austrija je objavila rat. Nemačka je stala na stranu
Austrije i napala ruskog saveznika Francusku, probivši se kroz neutralnu
Belgiju, planirajući da pobedi Francusku na zapadu, a onda da se okrene
ka istoku i pobedi Ruse.
Uspeh ovog plana zavisio je od brze pobede u Francuskoj. Ali, tada
su i druge zemlje požuriJe da se umešaju. Kada je Velika Britanija ušJa u
rat na strani Francuske i Rusije, propali su svi izgledi da rat bude krat-
kotrajan. A ustrougarsko carstvo se udružilo sa Nemačkom, a kasnije su
im se pridružili O tom ansko carstvo i Bugarska i tako su form irali Cen-
tralne sile. N jim a su se suprotstavile Sile A ntante, koje su imale bolje
ime, a koje su činile Velika Britanija, Francuska, Rusija, a kasnije i Italija
i G rčka. O be strane su se i bukvalno ukopale, a sukob se zaglibio u seri-
jam a napada i protivnapada u rovovima duž fronta dugog više o d čctiri
stotine i osam deset kilom etara.
Savremeno naoružanje, kao što su tenkovi i mitraljezi, kao i upotre-
ba bojnih otrova, koja je imala užasavajuće dejstvo i na psihoioškom i
na fizićkom planu, pokazalo se zastrašujuće efikasnim. Bila je to zapre-
pašćujuća klanica. N a primer, tokom šestoneđeljne Prve bitke kod Ipra
1914. godine N emačka je izgubila 130.000 vojnika, Velika Britanija
58.000, a Francuska 50.000.
Bolesti, kao što su dizenterija i takozvani španski grip, koji su kružili
svetom 1918. godine, usm rtili su više ljudi, koje nisu uspeli da ubiju
vojnici u ratu.

2 98 Sm ešn a isto r ija sveta

 Broj civilnih žrtava se često nadm etao sa vojnim gubicima. U O to -
manskom carstvu, turske vođe su iskoristile rat da izvedu etničko čišće-
nje nad Jermenim a. Stotine hiljada je poklano ili nasilno prem ešteno u
napuštena područja, gde su m nogi pom rii o d gladi.
Rat je dosegao vrhunac kada je nemačka podm ornica napala ame-
ričku, terajući na taj način vladu Sjedinjenih A meričkih Država, koja
je oklevala da se uključi u rat, da se pridruži B ritancim a i Francuzima
1917. godine. Kada je na posletku shvatila da ne može da se suprotsta-
vi ljudstvu i oprem i suprotne strane, Nem ačka je zatražila prim irje 11.
novembra 1918. i form alno potpisala m irovni sporazum u Versaju, u
Francuskoj, 28. juna 1919. godine - p e t godina nakon ubistva najdvoj-
vode Ferđinanda.

Niko ne bi mogao da pojmi obim svetskog požara kao ijada

i nevolja koji će doneti narodima. Svi prethodni ratovi bi na-
likovali na dečiju igru.
- Nemački kancelar Teobald fon Betman-Holveg,
7. aprila 1913. godine o potencijalnom uticaju svetskog
rata

Sa izuzetkom Sjedinjenih Američkih Država, sve zemlje koje su bile

uvučene u sukob bile su ozbiljno onesposobljene. U bijeno je više od
osam m iliona vojnika, a više od 20 m iliona ih je ranjeno. N emačka je
izgubila 1.8 m iliona ljudi, Francuska 1.3 miliona. Finansijska cena je
bila ogrom na: procenjuje se na ukupno 186 miiijarđi dolara, o d kojih
na Nem ačku otpada 37.7 milijardi dolara, a na Veliku Britaniju 35.3
milijarde dolara. Iako se Sjedinjene Države nisu umešale u rat do aprila
1917. godine, one su uspele da potroše 2 2.6 milijardi dolara, od čega je
najveći deo predstavljao pozajmice Saveznicima.
O no što je svet dobio za izgubljene živote i novac nije bilo rnnogo.
N apori američkog predsednika Vudroa Vilsona da bude velikodušan u
pobedi odlučno su odbili ostali pobednici, koji su, m oram o biti iskteni,
m nogo više propatili. Predvođeni osvetoljubivom Francuskom, pobed-
nici su naterali N em ačku da prizna da je ra t bio njena greška, da se razo-
ruža i obeća da će ostati razoružana, ali i d a p la ti repatrijaciju.
Carstva, kao što su Austrougarsko, O tom ansko i Rusko, su nesta-
la. Iz starih carstava na istoku Evrope je nastalo više od šest zemalja, a
nemačke i turske teritorije na Bliskom istoku i Africi su prešle u ruke
Francuske i Velike Britanije.

Pa D I M P E R I J A 299
 Ali, kraj rata aikako nije označavao i kraj sukoba. D em okratska re-
volucija, koja je počela u Rusiji 1917. godine, okončala se 1922, stvara-
jući prvu kom unističku državu u svetu - Savez Sovjetskih Socijalističkih
Republika. U Poljskoj i Italiji su na viast došli diktatori. Japan se potvr-
dio kao dom inantna ekonomska, politička i vojna sila u Aziji. Sumorni
ekonomski uslovi zapretili su republikanskoj form i vlade koja se obliko-
vala u postratovskoj Nemačkoj - i pothraniia ambicije budućeg diktatora
po im enu Hider.

ZAVRTIMO PLANETU

Japan:
Dolazak na svetsku scenu sa osvetom
Nakon što je vekovima bio izvan vidokruga Zapada, Japan je brzo naučio
kako da prim eni zapadnu tehnologiju, industrijske metode, pa čak i zapadnu
politiku. Takođe je prigrabio i zapadnjačke imperijalističke tendencije.
N akon kratkog rata sa Kinom 1895. godine, Japan je obezbedio kontrolu
nad ostrvom Tajvan. Posle poraza Rusije u ratu 1905, Japanci su obezbedili
nove teritorije i ustupke, što je bilo uvod za zauzimanje Koreje 1910. godine.
N akon izbijanja Prvog svetskog rata 1914. godine, Japan je prigrabio nemačke
kolonije u Pacifiku, a do 1918. je imao pod kontrolom ogromne teritorije u
Sibiru i Mandžuriji. Japan je sada predstavljao glavnu silu u Istočnoj Aziji.
Japan je postao stalan član Lige naroda 1919. godine, a 1922. je ojačao
svoje veze sa zapadnim državama, potpisavši sporazum sa Francuskom, Veli-
kom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama kojima su se obavezali
na smanjenje pom orskih snaga, odrekli se upotrebe bojnih otrova u ratovima i
sprečili napade podm ornica na trgovačke brodove.
Ali, Japanci se nisu u svemu slagali sa Zapadom. Kada su zapadne zemlje
1928. godine m irno primile kineske zahteve o novim sporazumima među
zemljama, Japan ih je odbio. Ovaj postupak je bio uvod u rastuće tenzije, ne
samo između Japana i Kine, nego i Japana i zapadnih zemalja.
Kada je zemlja upala u tešku ekonomsku krizu 1929. godine, počeli su da
se pojavljuju radikalni nacionalisti i saosećajne vojne vođe i da postepeno pre-
uzimaju vladu. Japan je 1930. započeo novu seriju napada na M andžuriju i
delove severne Kine, nagoveštavajući još veća osvajanja.

300 S M E Š N A IS T O R IJ A SVE TA
 Kina:
Nizovi neefikasnih revolucija
Najstarije carstvo na svetu je posrtalo na poćetku đvadesetog velca. Dina-
stija Ćing (M andžu) je bila na vlasti od sredine sedamnaestog veka. Počevši
od 1861. godine, državom je, uglavnom iz senke, vladala carica udova Cu-Hsi.
Ali carstvo je izgubilo kratkotrajni
rat od Japana sredinom poslednje
decenije devetnaestog veka i bilo BEZ CENZURE------------------
razapeto između konzervativne vla- Dinastija Ćing je 1905. godine uki-
dajuće klase, koja se borila da održi nula dve hiljade godina star sistem
status kvo i sve većeg broja ljudi, koji državne uprave, jer se mešao u ko-
su pozivali na reforme. rumpirani režimski sistem politič-
Rasle su i zamerke stranom, po- kog nadzora.
sebno evropskom prodoru u kinesku
kulturu i način trgovine. G rupa Ki-
neza je 1900. godine, razgnevljena hrišćanskim misionarskim radom, krenula
u odbranu, krenuvši ka Pekingu, opsedajući strana predstavništva. Pobunjenici
su dobili nadim ak Bokseri, što je bila zapadnjačka skraćenica njihovog naziva
na kineskom „Praveđne uravnotežene pesnice“.
Trupe iz Sjedinjenih Američkih Država, Japana i šest evropskih zemalja
su okončale ovu opsadu i naterale Kinu da 1901. godine prihvati prisustvo
stranih trupa na svojoj teritoriji i da plati veliku odštetu „Osmonacionalnoj
alijansi".
N akon smrti C u-H si 1908. godine, na četiri hiljade godina stari kineski
presto popeo se poslednji car. Pu Ji nije imao ni tri godine kada je postao car,
a njegova vladavina je potrajala malo više od njegovih godina. Revolucija je
započela 1911. godine, predvođena četrdesetšestogodišnjim lekarom Sun Jat
Senom. Februara 1912. pobunjenici su zbacili m onarhiju i proglašena je Re-
publika Kina, a Sun je postao njen prvi predsednik.
Ipak, drugi kineski predsednik Jun Si Kai je 1916. odlučio da se proglasi
carem. Umro je pre nego što je bilo šta mogao da učini, a zemlja se pretvorila
u haotični spoj feuđalnih gospodara rata i poiitičkih partija u začetku, među
kojima je bio i K uom intang, kojeg su činili kineski nacionalisti i kineska Ko-
munistička partija. D o 1923. je u punoj meri izbio pravi građanski rat.
Čang Kai Sek, vojnikkojije služio i u japanskoj vojsci, postao je vođaK uo-
inintanga 1926. C angje 1927. poveo savez, u kojem su se nalazili i komunisti,
u uspešnu borbu protiv gospodara rata na severu Kine. Ali, naredne godine
okrenuo se protiv svojih saveznika, kom unista i proterao ih iz svoje vlade.

Pa d im p e r ija 301
------------— GLASANJE? NETREBA Ml NIKAKVO GLASANJE
Kada vas zavu„Žena Zmaj" ne brine vas mnogo možete li da glasate ili ne.
Zato se Cu-Hsi, koja je de fakto bila vladar Kine skoro ceo jedan vek, nije bri-
nula.„Često sam mislila da sam najpametnija žena koja je ikada živela," rekla
je jednom.„Četiri stotine miliona Ijudi zavisi od moje presude."
Rođena u mandžurijskoj porodici koja je pripadala srednjoj klasi, Cu-Hsi je
postala družbenica u Ksijanfengovom haremu kada je imala sedamnaest
godina i podarila caru jedinog sina.To je podiglo njen status od konkubine
do carice. Kada je Ksijanfeng umro 1861. godine, šestogodišnji sin kojeg je
rodila Cu-Hsi, Tong-Ži, preuzeo je presto. Cu-Hsi je postala carica udovica i
defakto i vladarka. Kada jeTong-Ži umro 1875.godine, Cu-Hsi je krunu pre-
dala svom trogodišnjem nećaku, Guang-Džuu. Ali Guang-Džu je počeo da
sprovodi radikalne reforme koje su užbunile vladajuće klase u Kini.Tako je
Cu-Hsi uhapsila svog nećaka 1898. godine, verovatno ga je i ubila i zamenila
ga njegovim trogodišnjim sinom Pu Jiom. Cu-Hsi je umrla 1908. godine, a
njen grob je danas veoma značajna turistička atrakcija.

O vo je, pak, pokrenulo građanski rat koji je trajao naredne trideset i tri go-
dine. Tako je 1930. godine Kina u velikoj meri bila tam o gde se nalazila i 1900.
godine: pod autokratskom vla.šću, uzavrela od građanskih nemira, ekonomski
oslabljena, sanjajući bolje dane.

Rusija (i na kraju Sovjetski Savez):

Ugledali smo crveno
Kao i Kina, i Rusija je prošla kroz pravu lavinu brutalnih prom ena između
1900. i 1930. godine, uključujući i građanski rat, dva regularna rata, dve revo-
lucije i glad.
Takode, poput Ičine, i Rusija se našla razapeta između stare aristokratije i
sve nemirnijeg seoskog stanovništva. Nadajući se da će odvratiti pažnju svojih
podanika sa ostalih problema, car Nikolaj II, koji je u velikoj meri bio neus-
pešan, upustio se u rat sa Japanom 1904. godine, tobože zbog teritorijalnih
razmirica u Mandžuriji i Koreji.
Bila je to loša ideja. japanci su do nogu potukli Ruse, što je u zemlji samo
dodalo ulje na vatru. Velika grupa, uglavnom miroljubivih radnika, 22. janu-
ara 1905. je pokušala da odnese caru peticiju u kojoj su pozivali na političke i
ekonomske reforme. Dočekala ih je kiša plotuna Nikolajeve garde. Poginulo je
više od stotinu radnika.
D an poznat kao „Krvava nedelja“ rezultirao je revolucijom, kojom nisu
uspeli da zbace Nikolaja, ali su ga naterali da pristane da Rusija postane ustavna
monarhija, kojom će ljudim a biti zagarantovana određena osnovna prava.

3 02 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Ali od osnovnih prava se nije moglo živeti. Zemlju je 1907. pogodila glad,
od koje su umirali milioni. Iako je Rusija postala jedna od najvećih svetskih
industrijskih zemalja, radničke plate su bile strahovito male. Prvi svetski rat je
postao još jedna u nizu katastrofa, u kojem je Rusija trpela poraz za porazom,
uglavnom od Nemaca. D o kraja 1915. godine poginulo je milion ruskih vojni-
ka, ajoš milion je zarobljeno.
Februara 1917. godine je izbila još jedna revolucija, narednog meseca Ni-
kolaj je abdicirao, a on i njegova porodica su kasnije pobijeni. D o novembra je
Boljševička partija, koju su predvodili Vladim ir Lenjin i Lav Trocki, preuzela
vlast u zemlji. Boljševici su odm ah zatražili m ir i povukli se iz svetskog rata.
Ali, njihov uspon je pokrenuo građanski rat između „crvenilT (boljševika i
ostalih komunističkih grupa) i ,,belih“, koje su činili skupovi nacionalista i ari-
stokrata. Nekoliko stranih zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države,

LENJIN, tROCKl I STALJIN SU KRENULI U BAR...----------------

Trojica Ijudi, koja se ne mogu ni uporediti, u najvećoj meri su vodila tran-
sformaciju Rusije od carizma do komunizma: Vladimir Lenjin, Lav Trocki i
Josif Staljin.
Lenjin je bio advokat i intelektualac koji je od svoje mladosti bio pod veli-
kim uticajem pisanih dela Marksa i Engelsa. Lenjin je u Rusiji 1903. godine
predvodio podelu u dominantnoj radikalnoj partiji levice. Njegova frakcija,
nazvana boljševici (od ruske reči „većina"), zahtevala je trenutnu i nasilnu
revoluciju.
Sin bogatog jevrejskog zemljoradnika, Trocki, bio je u početku član ume-
renije partije menjševika („manjina"), ali je na kraju postao glavni Lenjinov
zastupnik. Sin obućara i alkoholičara, Staljin je proveo deo svoje mladosti
kao učenik u vaspitnom zavodu i pljačkaš banaka. Lenjin se prema Staljinu
ophodio kao prema nekome ko bi bio od koristi pri ubijanju.
U drugoj polovini 1922. godine Lenjin je predložio Trockog kao svog na-
slednika, naglasivši da je Staljin isuviše grub. Ali Staljin je bio politički veoma
sposoban i brutalan. Kada je Lenjin umro 1924. godine, Staljin je potisnuo
Trockog i preuzeo kontrolu. Staljin je 1929. godine proteraoTrockog, kojeg
je, potom, 1940. u Meksiku ubio sovjetski agent.
Staljina je od sprovođenja„narodne revolucije" više zanimalo eliminisanje
rivala, konsolidovanje moći i sprovođenje petogodišnjih planova (koji su
pozivali na zapošljavanje miliona zemljoradnika u fabrikama ili u ogromne
zemljoradničke posede pod kontrolom države).
Osim Mongolije, Sovjetski Savez će ostati jedina komunistička zemlja sve
do kraja Drugog svetskog rata.

Pad IMPERIJ-4 303

su poslale trupe da pom ognu ,,belima“. Strane zemlje su se nadale da će, ako
potisnu boljševike, uspeti da nateraju Rusiju da se vrati u rat protiv Nemačke.
Ali, ,,beli“ su bili ozbiljno rascepkani; Lenjinove snage su do 1921. godine
odnele pobedu. Prva velika zemlja pod kontrolom komunista je i formalno
proglašena 1922. godine: Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika. I, kao što
je to učinila većina evropskih zemalja, do 1930. godine je i bivša Rusija počela
da se ponovo naoružava.

Nemačka:
Teški i ojađeni gubitnik
Nemačka je 1900. godine bila ratoborna i pohlepna, baš kao i većina nje-
nih suseda na Zapadu. Pored toga što je imala kolonije u Africi i na Pacifiku,
još je jače vezala za sebe bivše francuske i ruske teritorije koje im je preotela u
devetnaestom veku.
Politika koju je Nemačka spro-
-------- KAD ČAJNIK ZAPIŠTI vodila je, u oblastima kojima je vla-
dala, često bila gruba. Poljacima je,
U posleratnoj Nemačkoj su vladala na primer, bilo zabranjeno da govore
teška vremena, ali to nije značilo svojim jezikom na javnim skupovima
da s vremena na vreme nije bilo ili u učionicama. Pa ipak, kod kuće je
svetlih trenutaka. Na primer, 1921.
Nemačka vlada bila prilično napred-
godine jedna fabrika u Vestfaliji je
na. Tako su 1903. godine mnogim
proizvela trideset i šest čajnika koji
radnicim a produžene isplate nakna-
bi pištali kada voda provri. Ponu-
de za bolovanja, a 1909. su primljene
đeni su na prodaju u jednoj berlin-
prve žene na Univerzitet.
skoj prodavnici - i rasprodali se za
tri sata. Prvi svetski rat je ekonomski i
psihološki iscrpeo naciju. O ko deve-
deset procenata državne trgovačke
flote je bilo izgubljeno kao posledica rata, kao i sedamdeset i pet procenata
proizvodnje gvozdene rude. Francuska je okupirala glavnu nemačku oblast za
proizvodnju rude i odbijala da se povuče.
Nemci su 1919. godine izabrali nađonalni parlam ent u gradu Vajmaru
(odatle term in „Vajmarska republika") i izradili novi Ustav koji je garantovao
osnovne lične slobode i pravo glasa za sve.
Ali, veliki troškovi reparacije, koje su zahtevale zemlje pobednice, doveli
su do toga da zemlja potone još dublje u ekonomsku krizu. Vlada je počela da
štampa novac kao sumanuta, što je stvorilo inflaciju neviđenih razmera. Do
1923. godine bilo je potrebno trilion nemačkih maraka da bi se kupile stvari
koje su se 1914. mogle kupiti za jednu marku. Bukvalno, bio je potreban džak
novca da bi se kupila vekna hleba. Nezaposlenost je porasla sa m ilion ljudi
1923. godine n a p e t miliona 1930.

304 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Ekonomska kriza je išla ruku pod ruku sa političkom nestabilnošću. Ko-
munisti su se komešali na levom; arhikonzervativci su isto činili na desnom
krilu. M eđu partijama sa desnogkrila nalazila se Nacionalsocijalistička nemač-
ka radnička partija, koju je osnovao bivši vodnik i propali um etnik p o imenu
A dolf Hitler. H itler je 1923. godine bezobzirno proglasio novu vladu, bio
uhapšen, optužen za izdaju i osuđen na pet godina zatvora, iako je u zatvoru
proveo malo više od jedne godine.
Nemci su 1925. za predsednika izabrali sedamdesetsedmogodišnjeg rat-
nog heroja Paula fon H indenburga. O n nije mogao mnogo toga da učini da
izvuče zemlju iz dubokog ekonomskog jada ili da se izbori sa postojećom ogor-
čenošću, koju su mnogi Nemci osećali zbog toga što su ih smatrali odgovorni-
ma za Prvi svetski rat.
Hitlerova nacistička partija je, u međuvremenu, strpljivo gradila svoj poli-
tički napredak. N a izborima 1928. godine nacisti su dobili 12 mesta u Rajhsta-
gu, tj. nemačkom parlamentu. Taj broj je 1930. narastao na 107, odnosno 20
procenata. D o 1932. zauzeli su skoro trećinu mesta u parlamentu.
Nemačka je takođe počela da se naoružava, proglašavajući dogovore koje je
sklopila sa zemljama pobednicam a ništavnima.

Sjedinjene Američke Države:

Previše trpamo nos u tuđe stvari
Iako možda još uvek nisu postale pohlepne i grabežljive kao druge zapadne
sile, Sjedinjene Američke Države su ušle u dvadeseti vek sa jakom željom da
upravljaju politikom drugih zemalja - i da imaju koristi od njihovih resursa -
bilo da te zemlje to žele ili ne.
Prvi predsednik u dvadesetom veku, Vilijem Mekinli, je ostao na vlasti do
septembra 1901, kada ga je samoproglašeni anarhista ubio tokom posete me-
đunarodnom sajmu u Bafalu, u državi Njujork.
Mekinlijev naslednik Teodor Ruzvelt bio je veliki pristalica ideje o pove-
ćavanju američkog uticaja u ostalim delovima sveta. O n je 1903. ohrabrio Pa-
nam u da se pobuni protiv Kolumbije, a potom obezbedio prava Sjedinjenim
Američkim Državama da izgrade kanal kroz Panamsku prevlaku, povezujući
tako Atlantski i T ih i okean.
Tokom 1905. godine je posredovao u mirovnom sporazumu između Rusi-
je i Japana, što mu je donelo Nobelovu nagradu za mir. A poslao je i Američku
ratnu m ornaricu oko sveta u misiju „dobre volje“ - što je takođe poslužilo kao
poruka drugim zemljama da shvate sa čime će imati posla ako se usprotive Sje-
dinjenim Američkim Državama.

Pa d im p e r ija 305
 Predsednici koji su došli posle Ruzvelta - Vilijem H auard Taft, Vudro Vil-
son, Voren H arding i Kalvin Kulidž - imali su sopstvenu verziju „diplomatije
ratnim brodovima". U nekoliko navrata su poslali američke trupe u neke od
zemaija Južne Amerike kako bi „štitile američke interese“, što je opšte prihva-
ćeno za „zaštitu američkih poslovnih interesa".
Ali Amerikanci ni u jednom trenutku nisu bili ujedinjeni u podršci im-
perijalizmu. O form ljena je Antiimperijalistička liga, koju su predvodile takve
veličine kao što su Mark Tvcn i industrijalac E ndru Karnegi. A kada je izbio
Prvi svetski rat, većina u zemlji je smatrala da Amerika ne treba da se meša. U

--------------------------------------;------ RETKO POZNAT MEDVED

Teodor Ruzvelt je jedini čovek koji je dobio i Nobelovu nagradu u posredo-
vanju za mir i Kongresnu medalju časti za pokretanje rata.
Rodio se1858. u naprednoj njujorškoj trgovačkoj porodiči; Ruzvelt je bio
bolešljiVo dete. Da bi mu pojačao otpornost organizma, otac mu je namet-
nuo životni stil koji su činile naporne vežbe i neprekidna aktivnost. Nakon
kratke karijere uzgojitelja stoke i organa reda u IMacionalnom parku Bedlen-
ds u Dakoti, Ruzvelt se vratio u Njujork i ušao u politiku;,na posletku ga je
predsednikVilijem Mekinli imenovao za pomoćnika sekretara u mornarici.
Kada je 1898. počeo rat Sjedinjenih Američkih Država sa Španijom, Ruzvelt
je organizovao jedinicu sa jahačima, koja je bila poznata pod imenom Su-
rovi jahači. Njegovi hrabri podvizi na Kubi su mu doneli nacionalnu slavu,
pomogli mu da bude izabran za guvernera države Njujork i donele mu Me-
dalju časti (posthumno, 2001).
Sve ovo je Ruzveltu obezbedilo nominaciju za mesto potpredsednika to-
kom Mekinlijeve kandidature na listi Republikanske partije. Mekinli biva
ubijen 1901. pa je Ruzvelt u četrdesettrećoj godini postao najmlađi pred-
sednik.Sjedinjenih Američki.h Država.
Kao predsednik, od 1901. do 1909. godine, Ruzveltje u velikoj meri proširio
ulogu predsedničke kancelarije, stvorio veći deo važnih programa za zaštitu
okoline na saveznom nivou i kroz Kongres progurao glavne zakonske akte o
zaštiti potrošača i borbi protiv monopola. Često je citirao afričku poslovicu:
„Govori tiho i nosi veliki štap sa sobom."
Našao je vremena i da piše knjige, lovi, istražuje Amazon, sačini jednostav-
niji sistem za izgovaranje (koji se nije„primio") i pozajmio svoje imejednoj
od najpopularnijih dečijih igračaka, medvedu.
RuzVelt je umro u šezdesetoj godini od začepljenja krvnih sudova srca.
„Smrt je morala da odvede Ruzvelta u snu, jer bi, da je bio budan, morala da
se bori sa njim", rekao je potpredsednikTomas Maršal.

306 Sm e š n a js t o r ija s v e t a
stvari, 1916, godine Vilson je ponovo izabran za predsednika uz slogan ,,On
nas je sačuvao od rata“.
Ova situacija se izmenila, najviše zbog toga što su nemačke podm ornice
predstavljale pretnju američkim trgovačkim brodovima i pametnoj antinemač-
koj propagandi koju su vodili Saveznici, koja je prevukla osećanja Amerike na
stranu Engleske, Francuske i, u manjoj meri, Rusije.
Aprila 1917. Sjedinjene Američke Države su objavile rat Nemačkoj; do
kraja rata su poslale 1.4 miliona vojnika na ratišta u Evropi. Iako su potrošene
ogromne sume novca, gubici u ljudstvu - 48.000 poginulih i 56.000 umrlih
od bolesti - bili su beznačajni kada se uporede sa zapanjujućim gubicima koje
supretrpele ostale države.
Štaviše, nijedna bitka se nije vodila na tlu Sjedinjenih Američkih Država.
Rezultat svega je taj što je Amerika bila u jedinstvenoj prilici da pom ogne u
posleratnom oporavku. U najvećem broju slučajeva A m erikaje to odbila.
Nije u pitanju bila ograničenost delovanja Vudroa Vilsona. Cak i pre nego
što se rat završio, Vilson je predložio plan od 14 tačaka, koji je davao opšti
pregled onoga što je, po njegovom mišljenju, trebalo da bude trajni mir. Lideri
drugih država su bili m išljenjadajeplan naivan. „Mojsije je doneo Deset zapo-
vesti“, besneo je francuski premijer Žorž Klemanso. „Vilsonu je bilo potrebno
četrnaest.“
Vilson takođe nije uspeo da ubedi američki Senat da potvrdi američko
članstvo u Ligi naroda, što je ovoj organizaciji potkresalo krila u željama za
uspehom.
U strahu da će Amerika biti preplavljena talasom izbeglica iz ostatka ratom
razrušenog sveta, Kongres je sinanjio tenzije, pa je, zahvaljujući tom e što je
Amerika predstavljala mešavinu nacija, usvojio izvesne mere 1921. i 1924, kao
i 1929. kada su imigracione mere bile veoma pooštrene.
Amerika je nastavila da radi, jer je veći deo sveta pozajmljivao njen novac.
Ali m nogi od onih koji su novac pozajmljivali nisu mogli da ga vrate.
Propast poljoprivrede, loša situacija na kreditnom tržištu i pretrpano bre-
zansko tržište Sjedinjenih Država dovele su do toga da se ekonomske nevolje
ostatka sveta konačno povežu sa nevoljama „Ujka Sema“.
U drugoj polovini oktobra 1929. godine došlo je do sloma berzanskog
tržišta Sjedinjenih Američkih Država. Z a nedelju dana investitori su izgubili
15 milijardi američkih dolara, a država je potonula u najdublju i najdužu eko-
nomsku krizu u svojoj istoriji.

Pa d im p e r ija 307
 Južna/ Latinska Amerika:
Nije da ne cenimo vaše bezobzirno mešanje, ali...
D o početka dvadesetog veka, skoro cela C entralna i Južna Amerika je us-
pela da se oslobodi jarma evropskih imperija. Ali uvek prisutna senka Sjedinje-
nih Američkih Država je još uvek, dobrim delom, bila tu.
Sjedinjene Američke Države su se najčešće uplitale kako bi odstranile
političku nestabilnost, koja bi mogla zapretiti američkim poslovnim inve-
sticijama u regionu. Iako su bile autokratske u svojim m etodam a, Sjedinje-
ne Države su bile demokratske u svojim ciljevima. Trupe SA D-a su ušle u
K olum biju 1902. godine, kako bi pom ogle u gušenju pobune, a p o to m su,
naredne godine, kada su pobunjeni-
ci zauzeli kontrolu nad panamskom
--------DOŠAO JE DAN, A Ml prevlakom, podržale pobunjenike u
ŽELIMO DAIDEMO KUĆI Panami protiv Kolumbije. Kuba, N i-
karagva i H aiti su takođe bili nevolj-
Ponekad američki biznis nije imao
ni dom aćini vojnicim a i m arincim a
nikakve milosti prema običnom
SAD-a.
čoveku iz srednje klase. Na primer,
1911. godine Semjuelu Zemareju, N ajbliži američki latinoam erički
vlasniku kompanije Kajamel, koja sused Meksiko je prošao kroz velike
se bavila voćem, nije bila simpa- prom ene, bez uplitanja sa strane.
tična vlada Nikaragve, koju su po- C ud n a koalicija intelektualaca, se-
državale SAD. Zato je sponzorisao ljaka, Indijanaca i u rbanih radikala
revoluciju, kako bi na vlast doveo se 191 1. godine udružila kako bi
nekoga ko bi bio po ukusu njegove sa vlasti zbacila d iktaturu Porfirija
kompanije. Sredinom dvadesetih Dijaza.
godina dvadesetog veka Zemarej
Ali revolucionari su se ubrzo
je neuspešno pokušavao da nago-
podelili, a zemlja potonula u haos.
vori Honduras da napadne Gvate-
Jedan od vođa revolucije, Fransisko
malu, kako bi stekao kontrolu nad
Madero, izabran je za predsednika
ključnim oblastima u kojima se
gajila banana. U stvari, južnoame- 1911. godine, a p otom je zbačen sa
ričke zemlje su, pod vladavinom vlasti i ubijen 1913. N a njegovo me-
diktatora, koji su često sarađivali sa sto je došao Viktorijano U erta, koji
američkim biznismenima, postale je podneo ostavku 1914. godine, a
poznate kao „banana republike"; umesto njega je došao Venustijano
ovaj izrazje prvi upotrebioamerič- Karansa, koji je ubijen 1920; njega je
ki pisac O. Henri, 1904. godine. (A smenio Alvaro O bregon. O bregon je
vi ste možda mislili daje u pitanju skoro celu treću deceniju proveo na
samo naziv prodavnice.) m estu predsednika i uspeo da uradi
nekoliko stvari pre nego što je ubijen
1928. godine.
Biti predsednik u Meksiku tokom tog vremena bilo je već dovoljno teško
jer je Meksiko imao muke i u domaćim okolnostima i na inostranom planu.

308 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
Američke trupe su 1915. godine ušle u Meksiko, jureći revolucionarnog vođu
Fransiska ,,Panča“ Vilju, koji je pljačkao na teritoriji SAD. N aredne godine ot-
kriveno je da su nemački emisari pokušavali da namame Meksiko u savez pro-
tiv Sjedinjenih Američkih Država. lako je Meksiko ponudu u početku odbijao,
ovaj incident nije bio pokretač dobrih odnosa između dve zemlje.

OD BANDITA DO HEROJA------------------------ ----------

Emilijano Zapata, sin krotitelja konja, rodio se u južnom Meksiku 1879. godi-
ne. Nakon kratkog - i neželjenog - vojnog iskustva, Zapata je organizovao
vojsku od pet hiljada seljaka, sa kojima je 1910. godine pomogao revolu-
cionarne napore Fransiska Madera protiv diktatora Porfirija Dijaza. Kada je
Madero pobedio, Zapata i on su se razišli.
Veći deo naredne decenije, pod motom Tierra y Libertad (Zemlja i šlobo-
da), Zapata se borio za proširivanje poljoprivredne reforme, kojom bi se
okončao polufeudalni sistem u zemlji.Takođe je uspostavio komisije, čija je
dužnost bila da pravično dele zemlju i osnuju banku koja bi davala zajmove
malim poljoprivrednim proizvođačima.
Tokom većeg dela decenije, Zapatine snage na jugu su bile udružene sa po-
bunjenicima Fransiska„Panča" Vilje na severu. Ipak, 1917. godine američke
savezne trupe su pobedile Vilju i povećale pritisak na Zapatu.
Aprila 1919. savezni američki oficir je uspeo da stekne Zapatino poverenje i
namamio ga u zasedu, u kojoj je ubijen. Sahranjen je u Morelosu, u južnom
Meksiku.
Zapatu, koji je bio zgodni krotitelj, čije su obeležje bili veliki brkovi, u životu
su često viši slojevi meksičkog društva i američka štampa nazivali„zajednič-
kim banditom".To ga nije zbunjivalo.
„Boljeje umreti hodajući", jednom je rekao,„nego živeti na kolenima."

Iako su velikim delom bile pošteđene Prvog svetskog rata, latinoameričke

zemlje nisu uspele da umaknu društvenim nemirima, koji su potresali veliki
deo sveta. Intelektualci, radnici i seljaci su napadali aristokrate koje su kontro-
lisale najveći deo zemlje i resursa u regionu. Ovi nemiri bi ponekad prerasli u
revoluciju, a pobednici bi najčešće bili vojni lideri, koji bi podržavali revoluci-
onare - sve dok se prašina ne bi slegla. Ovaj period su obeležile vojne pobune,
za kojima su sledile diktature u Ekvadoru, Peruu, Brazilu i Cileu.

Pa d im p e r ija 309
 Afrika;
Spremni smo da nastavimo dalje bez Evrope
Evropske zemlje su nastavile da koriste svoje kolonije u Africi pre, to-
kom i posle Ptvog svetskog rata, što je predstavljalo k o n tin u itet koji su isto-
ričari nazvali „Tuča za Afriku". A njihove kolonije su zauzimale skoro ceo
kontinent.
D o početka Prvog svetskog rata 1914. godine samo su Etiopija, čija je po-
beda nad pokušajem ItaU jedajepreuzm e 1896. naišla na veliki o d jek u svetu, i
Liberija, kojaje sredinom devetnaestogvekaosnovanakao dom za oslobođene
robove iz Amerike, uživale u nezavisnosti o d evropskih država.
To je, prirodno, vodilo do sukoba osvajačkih sila. U Južnoj Africi, holan-
dski naseljenici, koji su razvili svoj jezik, afrikans, i britanski naseljenici, koji su
došli u velikom broju nakon otkriva-
nja nalazišta dijamanata u ovom regi-
------------PIKSLIJEV PROBOJ
onu, suočavali su se u nizu sukoba, u
Južnoafrikanac sa oksfordskim koje su ponekad uključivali i pripad-
obrazovanjem po imenu Piksli ka nike plemena Zulu. Britanci su odneli
Isaka Seme je 1912. sazvao sasta- pobedu.
nak crnih lidera u kolibici, u mestu
Ali, evropske sile se nisu uvek
po imenu Blumfontejn. Susret je
borile samo za prevlast na kontinen-
na kreju doveo doformiranja Afrič-
tu. Ponekad su jednostavno trgova-
kog nacionalnog kongresa, koji će
dovesti do zbacivanja dominantne le teritorijom . Kralj Leopold II od
vlasti belaca ria kontinentu. Belgije je toliko žudeo da poseduje
deo Afrike da je kotistio sopstveni
novac da kupi velike delove basena
reke Kongo. N adzornici koji su radili
u njegovo ime su bili neviđeno surovi dok su terali lokalno stanovništvo da
radi. Procenjuje se da je broj um rlih od gladi, bolesti i ubistava dosegao i de-
set m iliona u na početku veka - što je bila skoro polovina stanovništva tog
regiona. Eksploatacija regiona je bila u toj meri neumerena, da su čak i neke
druge države, koje su takođe bile grabežljivci, bile zgrožene. Povinovavši se
m eđunarodnom pritisku, kralj je 1908. godine bio prim oran da preda kolo-
niju belgijskoj vladi.
Kada je u pitanju loše ponašanje, Leopold ni u kom slučaju nije bio usa-
mljen. Kada bi se različite grupe Afrikanaca pobunile, njegove reakcije bi do-
vele do brutalne odmazde. Pleme Herero, iz jugozapadne Afrike je, na primer,
imalo osamdeset hiljada pripadnika 1900. godine. D o 1910. godine, zbog
bolesti, gladi i borbi sa nemačkim trupam a, njihov broj se sveo na petnaest
hiljada.
Nakon Prvog svetskog rata, Francuska i Velika Britanija su podelile nemač-
ke posede u Africi. U isto vreme, zamah je uzeo otpor ,,evropeizaciji“ Afrike.

310 Sm e š n a is t o r jja sv e t a
Osnovane su političke grupe Afrikanaca, kao što je Afrički nacionalni kongres,
koji je osnovan 1923.
Ali dvadeseđ vek će dobro odmaći pre nego što se veći deo Afrike oslobodi
terora kolonijalizma.

TENDENCIJE RAZVOJA:
USPONII PADOVI

Otomansko carstvo: p a d i nestanak

Najveći deo vremena tokom šest vekova glavna svetska sila je bilo O to-
mansko carstvo. Njime je vladala islamska dinastija koja je, na neki način, bila
naslednik Rimskog i Vizantijskog carstva, a bilo je i najveća islamska pretnja
rastućem uticaju zapadnoevropskih zemalja. Sa glavnim gradom u Istanbulu
(nekadašnjem Konstantinopolju), ono je dom iniralo Bliskim istokom, delovi-
m a Istočne Evrope i severne Afrike.
Ali, od 1900. godine Carstvu je sreća okrenula leđa. Rastuća plima nacio-
nalizma u devetnaestom veku dovela je do pobuna u nekim delovima carstva.
Zapadne siie su kraie teritorije jedne od drugih, a O tom ansko carstvo je bilo
poraženo u ratu, koji je od 1877. do 1878. vodilo protiv Rusije, čime je dodat-
no izgubilo teritorije. Privreda Carstva je bila u toliko lošem stanju da su ga
zvali „bolesnik Evrope“.
Liberalne, reformističke grupe, poznate p o d im enom M ladi Turci su se
1909. udružile sa vojnim oficirima kako bi zbacili sa vlasti otom anskog sultana
A bdula H am ida II, a potom su proglasili ustavnu monathiju. Ali, kako to često
biva u istoriji, novi šefovi su u velikoj meri postali isti kao i prethodni: despoti,
autokrate i brutalni.
Ovo se pokazalo ispravnim, jer je u to vreme Carstvo brojalo oko dva mi-
liona hrišćanskih Jermena. Jermeni su se nadali da će, nakon pobune 1909.
godine, njihova prava biti izjednačena. Još žešće proganjanje je bilo ono što
su dobili.
U međuvremenu, Carstvo je nastavilo da se mrvi. Italija je zauzela Libiju
1911, a Srbija, C rna G ora, Bugarska i Grčka su 1912. godine sklopile Balkan-
ski savez s ciljem zajedničke borbe protiv Turaka.
Kada je izbio Prvi svetski rat, Carstvo je stalo na stranu Nemačke i Austro -
ugarske. Turski vladari, koji su se nadali da će im rat pom oći u skretanju pažnje,
naredili su masakr ili prisilnu deportaciju stotina hiljada Jermena u najmasov-
nijem genocidu do tada

Pa d im p e r ija 311

------------------------ ATATURK
Kemal je, preuzimajući vlast dik-
tatora, sproveo ogromne reforme.
Najvećim je delom sekularizovao
vladu, umesto arapskog uveo novi,
latinični alfabet i uspostavio si-
stem državnih železnica. Nacional-
ni parlament mu je, 1934. godine
dao ime Ataturk, ili „Otac Turaka".
Umroje1938.
N akon rata, Velika Britanija i
Francuska su podelile većinu oto-
manskih teritorija, a savezničke sile
su okupirale Istanbul. 1919. godi-
ne vojni oficir i ratni heroj M ustafa
Kemal započeo je sa pokušajima da
istera saveznike iz uspostavi novu
vladu. Poslednji sultan O tom anskog
carstva M ehm ed V ahidudin je 1922.
zbačen sa prestola, a naredne godine
je proglašena Republika Turska.

Ilegalnipreprodavci alkohola u Americi: uspon

Amerikanci su oportunistička grupacija. Kada je, januara 1920. na snagu
stupio Osamnaesti amandm an Ustava Sjedinjenih Američkih Država, kojim se
zabranjivala prodaja alkoholnih pića, nije bilo nimalo čudno što je procvetala
nezakonita industrija alkoholnih pića i time zamenila zakonitu.
Iznenađenje je mogao pređstavljati obim nezakonitog trgovanja alkohol-
nim pićima i spektakularna propast Prohibicije. Vlada SAD je očigledno mi-
slila da će ovu meru biti prilično lako sprovesti time što je angažovala 1.500
spccijalnih agenatada bi nadzirali naciju od 106 miliona građana, koji su ljubi-
telji alkoholnih pića. Savezni agenti su računali na pom oć lokalnih policajaca,
ali su u mnogim područjim a policajci bili ili ravnodušni ili saosećajni prema
ilegalnim preprodavcima: preprodavac sa Srednjeg zapada, Džordž Rimus je
jednom izjavio da je na svom platnom spisku imao 2.000 policajaca.
Staviše, sudovi su stidljivo progonili uhapšene. U gradu Njujorku je, na
primer, 1926. i 1927. godine bilo 514 uhapšenih zbog ilegalne trgovine alko-
holom. Samo je petoro uhapšenih bilo odvedeno na suđ.
Najznačajnija organizacija za trgovinu alkoholnim pićima bila je ona koju
jc u Cikagu vodio gangster A1 Kapone, kojegsu najšire mase smatrale najmoć-
nijim čovekom u drugom po veličini gradu u Americi. M etode poslovanja koje
su sprovodili Kapone i ostali krijumčari često su bile brutalne: podm etanje
bom bi u Č ikagu je poraslo sa 51 slučaja 1920. godine na 116 u toku 1928.
Njihovi proizvodi su često bili opasni: tokom dvadesetih godina je prijavljeno
više od 50.000 umrlih od trovanja alkoholom. Povećao se broj uhapšenih zbog
vožnje u alkoholisanom stanju, a porastao je i broj ljudi koji su se opijali na
javnim mestima: u Filadelfiji je broj hapšenja, koja su bila u vezi sa alkoholom,
porastao sa 23.740 tokom 1919, na 58.517 tokom 1925.
Ilegalna prodaja alkohola je bila izuzetno unosan posao. Pričalo se da je
Kapone u Cikagu zarađivao 60 miliona dolara godišnje, a procenjuje se da je

312 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
ukupna suma ilegalne prodaje alkohola tokom togperioda dosegla 2 milijarde
dolara.
U stvari, postoje statistički podaci da je Prohibicija smanjila konzumaciju
alkohola. Ali prateći društveni problemi - da ne pom injem o gubitak poreza
od prodaje alkohola koji vlada više nije ubirala - na posletku su uništili refor-
me zbogkojih je zakon i bio usvojen. Zakon je ukinut u drugoj polovini 1933.
godine

Kočije: pad
Iako su autom obili u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama počeli
da se proizvode u drugoj polovini osamdesetih godina devetnaestog veka, na
početku dvadesetog veka su ih uglavnom smatrali za novitet ili neugodnost.
A utom obili su bili skupi, bučni, zagađivali su okolinu i bili su nepouzdani; nji-
hovim vlasnicima su često, na različitim jezicima dobacivali: „Nabavi konja“.
Ali dok je tehnologija kom ponenti, kao što su npr. kočnice, napredovala i
dok su pouzdaniji m otori sa unutrašnjim sagorevanjem, koji su koristili ben-
zin, potiskivali m otore koje su pokretali struja ili vodena para, javnost je sve
bučnije protestovala.
Evropske kompanije su imale nam eru da svaki autom obil proizvedu sop-
stvenim naporima, sa naglaskom na brzini. Italija je 1908. proizvela model koji
je mogao da dosegne brzinu od 90 kilometara na sat, a Francuzi su dvadestih
godina dvadesetog veka proizveli autom obil koji je mogao da razvije brzinu od
skoro 210 kilometara na sat.
N akon eksperimenata, u kojima su nastajali uglavnom skupi automobili
za lične potrebe, izumitelj iz D etroita, po imenu H enri Ford, odlučio je 1903.
da se usredsredi na autom obile koje bi mogao da sebi priušti svaki prosečan
radnik. Fordova kompanija je 1913. pokrenula pokretnu liniju koja je mogla
da sklopi hiljadu autom obila dnevno. Masovna proizvodnja značila je da su
cene Fordovog M odela T pale sa 950 američkih đolara tokom 1908. na manje
od 300 američkih dolara 1920. godine.
Naravno, nije bilo mnogo opcija kada je u pitanju bila takva cena. „Dajte
im boju kakvu god žele“, citirao je, a zatim dodao, ,,dok god je u pitanju crna
boja.“
Skoro važniji dugoročni sistem je bila Fordova ustanova za poboljšanje
plata njegovih zaposlenih, koji su 1914. počeli da rade po ceni od pet dolara na
dan. Više plate su značile i stabilniju radnu snagu za Ford - a takođe i to da su
radnici mogli da nabave automobile koje su sklapali.
D o dvadesetih godina privreda Sjedinjenih Američkih Država je bila u
takvom poletu da se moglo form irati tržište luksuznih automobila, dok je ra-
šireno mišljenje da je autom obil postao potreba, a ne luksuz, nateralo mnoge
evropske proizvođače da proizvode manje modele, koji su se mogli nabaviti po
pristupačnijim cenama.

Pa d im p e r ija 313
 A utom obil je predstavljao podsticaj u mnogim aspektima života. Podsta-
kao je rast sporednih grana industrije, od pravljenja guma do izgradnje puteva.
Takođe je olakšao ljudim a da lako prelaze veće razdaljine, da se prošire, shodno
mestu svog boravka i da zatvore jaz između seoskih i gradskih sredina.
D ok je eksponencijalno rastao broj automobila, broj proizvođača se sma-
njivao sa odmicanjem veka. U prvim godinam a dvadesetog veka se procenji-
valo da u Sjedinjenim Američkim Državama ima oko dve hiljade proizvođača
automobila. D o 1929. njihov broj se spustio na četrdeset i četiri.

Pravo glasa: uspon

Iako su se žene vekovima borile za jednako pravo glasa, ovaj pokret je zaži-
veo tek u prvim godinam a dvadesetog veka. Argum enti kojima je ženama dato
pravo glasa su varirali od filozofskih (sva ljudska bića treba da imaju jednaka
prava) do šovinističkih (kao nežniji pol, žene bi trebalo da donesu „civilizova-
niju“ notu na izborima).
Kakvi god bili razlozi, prihvaćeni su. Zene su 1897. dobile pravo glasa
na Novom Zelandu, a potom su isto pravo dobile njihove sestre u Australiji
(1902), Finskoj (1906) i Norveškoj (1913). D o 1930. su Kanada, sovjetska
Rusija, Nemačka, Austrija, Poljska, Sjedinjene Države, Mađarska, Velika Bri-
tanija, Ekvador i Južna Afrika dale ženama pravo glasa.
Dobijajući pravo da glasaju, žene su počele da stiču pravo da budu birane.
Žene u Norveškoj su 1907. dobile dozvolu da učestvuju na izborima. Tokom
1917. godine žena iz M ontane, po imenu D žinet Renkin, postala je prva žena
koja je izabrana u Kongres Sjedinjenih Američkih Država.
Tajno veće (najviši Apelacioni sud Velike Britanije) je 1929. odbacio žalbu
Vrhovnog suda Kanade i objavio da su žene ,,osobe“ i da, stoga, imaju pravo da
budu birane u kanadski Senat. (To je imalo dodatnu korist, jer se tim stavom,
pravno govoreći, potvrdilo da su i senatori bili osobe.)

Potrošnja kokica prelivenih buterom: uspon

U nekoliko zemaija je u drugoj deceniji dvadesetog veka zabeležen teh-
nološki napredak u pravljenju filmova. U Francuskoj su Luj i Ogist Limijer
razvili nešto između filmske kamere i projektora; u Nemačkoj su Emil i Maks
Skladanovski napravili mašinu za filmske projekcije; u Engleskoj su Birt Ejkres
i R obert Pol napravili napredak u toj oblasti, a u Americi su se Tomas Edison i
Vilijem K. D ikson pojavili sa kamcrom, koju je pokretao m otor i sa m etodom
prikazivanja filmova koje je ta kamera snimila.
Ali, stvari su se pokrenule tek nakon smene stoleća:
1902. francuski režiserŽorž Melije je napravio četrnaestominutni,
naučno-fantastični film sa 30 scena, koji sezvao
„Put na Mesec", uvodeći po prvi put specijalne efekte.

314 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
1903. američki režiser Edvin. S. Porter je snimio “Veliku pljačku
voza", prvi film za koji se mogio reći da je bio blokbaster.
1905. u Pitsburgu je prvo malo pozorište pretvoreno u salu
za projekciju filmova. Ulaznica je koštala 5 centi (nikel), pa su
ovo mesto prozvali„niklodeon".
1906. australijski režiserČarlsTejtjesnimiobiografskifilmo
australijskom odmetniku Nedu Keliju, po imenu"Pričao
gangsteru Keliju".To je bio prvi dugometražni film, sa trajanjem
između 60 i 70 minuta.
1911. počeo je da se štampa Listofilmskimpričama, prvi
časopis namenjen Ijubiteljima filma.
1913. kompanija
koja će postati KO JE UBIOZECA OSVALDA?--------
poznata kao
Univerzal, snimila je Jedan od najomiljenijih anfmira-
film "Trgovina nih likova pojavio se 1928. godine
dušama"; biojeto nakon što je njegov legalni tvorac
prvifilm kojije izgubio bitku sa svojim bivšim po-
odvažno prikazao slovnim partnerima oko prava na
scene vrućeg seksa crtanog zeca po imenu Ošvald. Na
u svojim scenama. žalost ovog zeca, Volt Dizni je svoju
Film koji je koštao budućnost vezao za miša po ime-
5.700 američkih
nu Miki.
dolara, zaradioje
450.000 dolara.
1918. ČarliČaplin
potpisuje prvi
ugovor sa kompanijom First National Pictures,
vredan milion dolara.
1920. broj stanovnika u Holivudu, u Kaliforniji doseže 35.000,
štoje bio veliki porast u odnosu na 5.000 prethodne decenije.
Skoro 75 procenata američkih filmova se sada snima u
Holivudu.

Samo trenutak, samo trenutak, nistejoš sve čuli!

Ovo su 'bile prve reči izgovorene u ftmu “Diez pevač", prvom du-
gometražnom „zvučnom" flmu iz 1927.

1926. prikazan je prvi dugometražni film "Don Žuon", praćen

sinhronizovanim zvučnim efektima i muzikom (bez dijaloga).

Pa d im p e r ija 315
 1927. počeo je da se prikazuje “Džezpevač". U njemu se čuje
350 izgovorenih reči, čuje se šest pesama i vidi se Al Džonson.
1927. Sid Groman, vlasnikstudija za snimanje filmova iz Los
Anđelesa, izlazi u javnost sa idejom da filmske zvezde ostave
tragove svojih šaka i stopala u vlažnom cementu ispred
njegovog bioskopa.

DOVIĐENJA, I HVALA VAM ZA...

Nije uvek sve sendvič

Iako se prva vojna podm ornicapojavila 1775. godine
(jedna američka podm ornica napravJjena za jednog
čoveka je pokušala da potopi britansld ratni brod, ali
u tom e nije uspela), većina mornarica širom sveta ih
nije uzimala za ozbiljno sve do početka Prvog svetskog rata.
Izuzetak je bila nemačka mornarica, koja je pretrpela teške poraze kada su
u pitanju bile bitke brodova. Zato su Nemci računali na podm ornice (U-bo-
ot), čije ime je izvedeno od nemačke
reči U nterseeboot, što znači ,,pod-
------------- -DATEVIDIM DA vodni brod“. Standardna podm orni-
POTOPIŠ OVO! ca je bila nešto malo duža od šezdeset
metara i mogla da ponese oko stoti-
Među britanskim protivmerama
nu tona. Ali, dok je rat napredovao,
na nemačke podmornice (U-bo-
Nemci su razvili podm ornicu koja je
ot) bili su ratni brodovi prerušeni
bila duga više od devedeset metara,
u trgovačke brodove (Q-ships).
To su bila plovila, koja su ličila na sa više palubnog oružja i povećanim
ribarske brodove, sa skrivenim kapacitetima za torpeda.
oružjem, koja su služila da natera- Prvi napori Nemaca da naprave
ju nemačke podmornice da izrone, podm ornicu su bili katastrofalni - za
da im se primaknu, otvore vatru i same Nemce. Jedna podm ornica je
potope ih. naletela na minu, druga se nasukala i
potonula, a treća je potonula bez vid-
ljivih razloga. Ali dok je tehnologija
za pravljenje podm ornica napredovala, i podm ornice su dobijale veće moguć-
nosti. Podmornice su najveći deo vremena provodile plutajući na površini i
krećući se uz pom oć dizei motora, a onda bi, tokom napada, zaronile, koristeći
električnu energiju.
Kada je prvo duže primirje u toku Prvog svetskog rata stupilo na snagu,
nekoliko meseci nakon. što je rat izbio, i Saveznici i C entralne sile su počele da

3 16 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
razmatraju prim enu oštrijih mera. Britanska mornarica je uspostavila efikasnu
blokadu nemačkih luka. Nemci su računali na napade podm ornica na civilne
ciljeve. Nemci su 1917. usvojili politiku „ograničenog ratovanja", što je značilo
da je svaki brod, u određenoj oblasti dubokih mora, sm atran metom.
Ova politika je možda imala smisla sa vojnog stanovišta, ali ne i sa politič-
kog. G orak osećaj u ustima koji su imali Amerikanci bio je značajan faktor pri
ulasku Sjedinjenih Američkih Država u rat.

Plastika... Fantastika!
Sta imaju zajedničko slonovi, bilijar i belgijski naučnik koji traga za boljim
načinom izolacije žice? Plastiku, naravno.
Tokom šezdesetih godina devetnaestog veka Ijudi su tragali za jeftinom
zamenom za slonovaču kako bi pravili bilijarske stolove; pošto su slonovaču
dobijali od slonova, nije baš bilo ispravno ubiti slona da bi se igrao bilijar. U
jednom od prvih pokušaja, koje
je načinio američki štampar Džon
Vesli Hajat, koristila se supstanca u
DALJE OD NJENIH GRUDI!------------
kojoj se koristila celuloza i kamfor. Gospođa iz visokog njujorškog
H ajat ju je nazvao ,,celuloid“. društva, po imenu Meri Felps Džej-
Ispostavilo se da celuloid nije baš kobs, je 1913. godine spojila dve
dobar za igranje bilijara, jer su se u
rharamice, pantljike i malo žice i
koristila pomenuti izum kako bi
ovom slučaju kugle drobile. Takođe,
sprečila otkrivanje suvišne žen-
bio je veoma zapaljiv. Ali celuloid se
stvenosti ispod providne haljine.
pokazao korisnim za mnoge druge
Izum se dopao drugim ženama u
stvari, kao što su kragne na košulja-
toj meri da ga je Felpsova paten-
ma, koje su se mogle lako čistiti, kop-
tirala naredne godine - i podarila
če za korset, koje nisu mogle zarđati, svetu moderan brushalter.
i film.
D ok je 1909. godine tragao za
sintetičkom zamenom za šelak, kako bi izolovao žice u električnim m otorim a i
generatorima, naučnik belgijskog porekla Bakeland je došao do prave plastike
- to je bila supstanca napravljena samo od sintetičkih sastojaka.
O n ju je nekako neskromno nazvao bakelit: jeftina, otporna supstanca
koja se lako oblikovala ubrzo se koristila na hiljade načina, od igračaka do
oružja - od nje su se pravile i bilijarske kugle, tako da je postala popularna i
među slonovima.

Žar ptica, posvećenje - i neredi

Kao i većini devetogodišnjaka koji su uzimali časove klavira i koje su terali
da uče skale, i Igoru Stravinskom je bivalo dosadno. Za razliku od većine deve-
togodišnjaka, on se zabavijao tako što je izmišljao sopstvene skale.

Pa d im p e r ija 317
 Kao sin operskog pevača i sa ruskim poreklom, Stravinski je stekao diplo-
mu pravnog fakulteta, a potom je ozbiljno počeo da se usredsređuje na muzičku
karijeru. Studirao je kod najvećegkompozitora Nikolaja Rimskog-Korsakova.
Prvi ozbiljan nastup je imao 1910. godine u dvadeset i osrnoj godini, kada mu
je direktor svetski poznatog Ruskog baleta dao ovlašćenje da kom ponuje ko-
mad za nastup baletske trupe u Pariskoj operi.
Kao rezultat je nastala “Zarptica', svita napisanaza veomaveliki orkestar,
za koju je bilo potrebno četiri puta više drvenih duvačkih instrum enata nego
obično i tri harfe. Bio je to veliki uspeh, a Stravinski ga je nastavio delom “Pe-
truška“. G odine 1913. Stravinski je komponovao svoje treće delo, koje zaokru-
žuje baletsku trilogiju zasnovanu na ruskim narodnim temama.
N a sceni Pozorišta najelisejskim poljima je 29. maja 1913. prikazano “Po-
svećenje proleća" i dosiovno izazvalo nerede. D eo gledaiišta je bio uznemiren
činjenicom da se delo završavalo prikazom ljudskog žrtvovanja. D ruge su iri-
tirali prim itivni ritmovi, disonance ili činjenica da je delo počinjalo najvišim
tonovima koje je moguće odsvirati na fagotu.
Kakav god da je bio uzrok, neki od pokrovitelja su pobegli, drugi su se
umešali u tuču pesnicama, a ostaii su dovikivaii u znak protesta i zviždali toliko
glasno da su izvođači propuštali svoj red za nastup. D a bi se situacija smirila,
pozvana je policija.
K ritikajeodm ah razapeladelo zbogvelikogskretanjaodočekivanogprikaza.
A “Posvećenjeproleća’ senakrajupokazalokao rođenje m odernizm aum uzici.
,,Ne postoji kom pozitor koji je živeo u vreme Stravinskog, niti kom pozitor
današnjicekojegnije dirnulo, a ponekad i transiormisalo njegovo delo“ napisao
je kom pozitor i izvođač Filip Gias u članku za časopis Tajm iz 1998. godine,
nazvavši Stravinskogjednim od dvadeset najvećih um etnika dvadesetog veka.

Mone! (To je ono što nti je trebalo)

Oskar-Klod M one je imao nameru da oduševi svojom umetnošću - i us-
peo u tome. Kao sin uspešnogpiljara, M one je postigao prvi uspehkao slikar u
petnaestoj godini, kada je prodao serijal dobro nacrtanih karikatura.
Nakon dve godine u vojsci, M one i nekoiiko savremenika su proveli šezde-
sete godine devetnaestog veka razvijajući stil u slikarstvu koji nije imao name-
ru da verno prikaže scenu, nego je pokušavao da pruži organski, a manje umni
doživljaj slike.
„Zelim nedokučivo“, govorio je Mone. „Drugi umetnici slikaju most,
kuću, čamac i to je sve... Zelim da naslikam vazduh koji okružuje most, kuču,
čamac...“
M one je često birao jednostavne teme, kao što su senici ili kuće, a potom bi
istu scenu slikao u različito vreme ili različito godišnje doba, kako bi bojama i
oblicima prikazao efekte variranja svetla.

318 S M E Š N A ISTO R IJA SVETA

 Impresioniscički stil (tako ga je nazvao francuski novinar kada je video
Moneovu sliku “Impresija: izlazak Sunca’) nije naišao na dobar prijem kod
kritike ni kod publike koja je kupovala slike. Tokom sedamdesetih godina de-
vetnaestog veka M one je dosta radio, ponekad radije uništavajući svoja dela, jer
nije želeo da dospeju u ruke kreditora.
Osamdesetih godina devetnaestog veka Moneove slike su počele da se pro-
daju, a naročito su ih kupovali američki kolekcionari. D o kraja decenije bio je
dovoljno finansijski obezbeđen da se useli na poljoprivredno imanje u zaseoku
Ziverni, vodi računa o uređenom vrtu sa ljiljanima i stvara neka od svojih naj-
poznatijih dela.
Uprkos tom e što je na kraju svog života, zbog katarakte, bio skoro slep,
nastavio je da slika do 1926. godine, kada je um ro od raka pluća, u osamdeset i
šestoj godini. Njegov grob je sada francusko nacionalno znamenje.

Vazdušna pošta
Vlasnik hotela u Njujorku, Rejm ond O rtejg, je 1919. godine ponudio na-
gradu od 25.000 američkih dolara prvoj osobi ili osobama koje budu preletele
od N jujorka do Pariza. Nekolicina je pokušala, ali nije uspela.
Dvadesetpetogodišnji poštar, koji je voleo letenje, Carls Lindberg, shvatio
je da to može postići ako bude imao odgovarajuću letelicu. Kao sin bivšeg kon-
gresmena iz Minesote, Lindberg je napustio koledž kako bi se posvctio svojoj
strasti prem a letenju. Kupio je 1923. godine avion iz Prvog svetskog rata, uzeo
nekoliko časova letenja i dobio posao u američkoj pošti, letevši na liniji između
Cikaga i Sent Luisa.
L indbergje 1927. dobio finansijsku podršku od grupe biznismena iz Sent
Luisa. Tada je otišao u San Dijego, gde je mala firma po im enu Rajan Aerona-
tuikal, pod Lindbergovim nadzorom, sklapala posebno kreiranu letelicu.
Po rečima jednog posmatrača to je bio „dvotonski tanker koji je leteo na
gas“. Nije bilo radija, padobrana, kočnica, niti vetrobrana. Da bi je testirao,
Lindberg je poleteo avionom, nazvanim D uh Sent Luisa od San Dijega do
Njujorka.
Iz N jujorka je poleteo 20. maja, potpuno samouveren, ponevši sa sobom
pet sendviča. „Ako dođem do Pariza, više mi neće trebati“, rekao je novinarima
koji su ga upitali zašto nema više namirnica. ,,A ako i ne stignem tamo, ni tada
mi više neće trebati!‘

Kako da dođem do Irske?

- Avijatičar Čarls Lindberg je ovim rečima pitao zapanjenog
ribara na brodu, daleko od obala Irske, na svom putovanju
preko Atlantika, 20. majam 1927. godine.

Pa d im p e r ija 319
 Z a p u t dugačak skoro 5.800kilometara Lindbergu je trebalo 33.5 sati. Po-
nekad je leteo manje od trideset metara iznad nivoa mora. Visok, zgodan i pri-
stojan „Srećni L indi“ je osvojio slavu, ili bolje rečeno ceo svet, i nesumnjivo je
posle svog podviga bio najpoznatija ličnost. Pokazao se i potpuno razumnim:
na povratku u N jujork povezla ga je krstarica američke mornarice.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Spaljivanje Tokija
Glavni grad Japana je i ranije trpeo zemljotrese, čak
i one snažnije. Ali samo je nekolicina bila razaraju-
ća. Zemljotres Veliki K anto (nazvan po regionu koji
okružuje Tokio) pogodio je Tokio nešto pre podne-
va, 2. septembra 1923. Njegova jačina je bila 8.3 ste-
pena po skali koja se koristila u Japanu u to vreme; procenjuje se da je to bilo
7.4 stepena po Rihterovoj skali.
Sam zemljotres, koji je trajao duže od četiri m inuta, nije načinio veliku
štetu, ali su to učinila klizišta koja je pokrenuo. Požar koji je izbio, uništio je
mnogo više. Pošto je bilo vreme ručka, bilo je upaljeno hiljade peći na drveni
i obični ugalj, kao i pećnice na gas. Prvo su izbili mali požari koji su se brzo
sjedinili u ogrom nu buktinju. U najgoroj nesreći do tada, više od trideset hi-
Ijada ljudi, koji su se okupili u ili kraj onoga što je trebalo da im bude sklonište,
ugušilo se ili izgorelo u vatrenoj stihiji.
Više od osamdeset i osam velikih požara je izbilo u gradu Jokohami, koji
se nalazi dvadeset i sedam kilometara južno od Tokija. Provala morske vode je
sprečila vatrogasce da ugase vatru, pa su Ijudi, koji su se okupili na brodovima
u Tokijskom zalivu, morali da se otisnu na more kada je ulje, koje je plivalo po
vodi, počelo da gori.
Broj poginulih je prešao cifru od 130.000, sa preko 50.000 povređenih i
više od 700.000 uništenih kuća.
Nakon zemljotresa i požara raširile su se glasine da stranci napadaju ovu
oblast. Formirale su se grupice koje su počele da tuku ili ubijaju sve one koji
nisu bili Japanci, naročito Koreance. U nameri da zaustavi nasilje, japanska
vojska je otvorila sklonište u kojem su Koreanci potražili zaštitu. U gradu je 8.
septembra uveden vojni sud.
Ako postoji svetla tačka u ovoj katastrofi, to je brz i velikodušan odgovor
ostalih zemalja koje su poslale pomoć, naročito Velika Britanija i Sjedinjene
Američke Države.

320 Sm e š n a ist o r jja sv e ta

 Kletva mumije
Iznenada umire čovek kojeg smatraju finansijskim anđelom ekspedicija u
Egiptu. U vreme njegove smrti umire iznenada i njegov pas - koji je bio hilja-
dama kilometara daleko. Nestaje struje u Kairu. Kobra je pojela kanarinca.
Liči na kletvu.
Bar tako je prenela većina svetskih medija, aprila 1923. godine, kada je
britanski erl Džordž H erbert, lord Karnarvon, um ro u Kairu.
K arnarvon je finansirao istraživanja američkog arheologa H auarda Karte-
ra, što je dovelo do fantastičnog otkrića Tutankam onove grobnice novembra
1922. K arnarvon je bio jedan od prvih koji je ušao u grobnicu.
Zvaničan uzrok njegove sm rti bilo je zapaljenje pluća, koje je dobio od
ujeda komarca. Ali maštoviti pisci su povezali nekoliko činjenica, nekoliko gla-
sina, nekoliko spekulacija i izneli novi uzrok: kletvu staru tri hiljade godina:
Kobra je pojela Karterovog kanarinca na dan kada je otvorena grobnica;
nad ulazom u grobnicu se nalazio natpis koji je nejasno ukazivao na upozo-
renje; struja u Kairu je možda nestala, a možda i nije, u vreme Karnarvonove
smrti; njegov pas možda jeste, a možda i nije uginuo u isto vreme.
Mračne izjave ,,stručnjaka“ kao što je Ser A rtur Konan Dojl, autor “Serloka
Holmsa” i vodećeg zastupnika spiritualizma, podgrejale su m ahnitost medija.
„Faraoni su neprekidno čuvali grobnice svojih kraljeva", objašnjavao je Ko-
nan Dojl samo dan posle Karnarvonove smrti. „Postoji razlog da verujemo da
su tam o postavili elementale’ koji su mogli dovesti do njegove smrti.“
Tokom godina, priča o prokletstvu se razvijala, jer su razni članovi ek-
spedicije umirali, ponekada u nesrećama ili usled samoubistva ili tajanstvene
bolesti.
Studije su, pak, pokazale da statistički nije bilo značajne razlike između
dužine života dvadeset četvorice zapadnjaka, koji su ušli u grobnicu i ostatka
populacije.
To nije sprečilo jednog policajca iz San Franciska da navede kletvu kao
uzrok blagog m oždanog udara koji je pretrpeo 1982. godine, dok je čuvao
izložbu sa Tutankam onovim artefaktima.
Sudija je odbacio m olbu policajca da bude proglašen invalidom.
Kletve.

Kanzaški grip
Popularna istorija ga se seća kao epidemije španskog gripa. Ali dokazi uka-
zuju na to daje najverovatnije započeo ukam povim a VojskeSAD uK anzasu, u
proieće 1918. godine, a ne u Spaniji. U pitanju jeste bilapandem ija, jer se grip
nije mogao lokalizovati, nego se pojavio širom sveta.

Pa d im p e r ija 321
 I to kako. Procenjuje se da je bar dvadeset i pet miliona Ijudi - a možda čak
i pedeset miliona - umrlo tokom tri glavna talasa gripa. Bio je bukvalno pogo-
den svaki deo sveta, a trećina svetskog stanovništva je bila inficirana. U Indiji
je umrlo više od dvanaest m ilionaljudi. U Sjedinjenim D ržavamaje umrlo više
od pola miliona. Zbrisana su cela sela od Aljaske do Amazona.
Grip je napadao u tri etape: u proleće 1918, u ieto 1918. i u zimu 1918/19.
Još uvek nije nestao do leta 1919. godine, a bilo je i nekoliko slučajeva tokom
dvadesetih godina.
Cesto je izazivao brzu sm rt: žrtve su mogle umreti dvadeset i četiri sata
pošto bi obolele, a pluća bi im bila uništena od silnog krvarenja. Jedna o d više
neobičnih stvari koje su pratile ovaj grip, osim visoke stope zaraze, bila je da
su njegove žrtve obično bili ljudi u naponu snage, a ne veoma mladi ili veoma
stari, koji su najčešće žrtve gripa.
Iako je njegovo poreklo još uvek donekle tajnovito, veruje se da je pan-
demija započela u kampovima Fanston i Rajli, u Kanzasu. Na Ijude je mogao
preći sa ptica, a njegovo širenje je skoro sigurno bilo ubrzano pokretim a trupa
tokom Prvog svetskog rata.
Ipak, zašto je prihvaćen termin spanski’? Različite teorije mu pripisuju da
su, s obzirom na to da je Spanija bila neutralna tokom Prvog svetskog rata, nji-
hovi mediji slobodnije izveštavali o gripu; daje među njegovim prvim žrtvama
biio članova španske kraljevske porodice, da je grip veoma brzo ubio mnogo
Spanaca u maju 1918.

JEZIKOM BROJKI
0 broj golubova selica koji su ostali na svetu 1915.
Poslednji primerak ove vrste, koja je nekada
brojala desetine miliona, uginuo je u zoološkom
vrtu u Sinsinatiju 1914.
0.5 kilograma hleba koje su dnevno dobijali ruski
vojniđ do kraja 1916. godine
4:19:52 rekordno vreme u danima, satima i minutama
koje je bilo potrebno britanskom brodu
Luzitanija da pređe Atlantski okean 1907. godine
6 broj bitaka na Zapadnom frontu tokom Prvog
svetskog rata u kojem je poginulo najmanje
250.000 Ijudi
11 broj revolucionarnih pokreta protiv dinastije
Mandžu u Kini, između 1895. i 1911. godine

322 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 12 veličina, u konjskim snagama, motora za
motorđkl koji je pokretao leteću mašinu braće
Rajt kod Kiti Hoka
42 brojzemalja koje su bilečlanice Ligenaroda 1920.
56 zajednički broj borbenih brodova u IMemačkoj i
Austrougarskoj floti 1914.godine
74 broj borbenih brodova u britanskoj floti 1914. godine
90 procenat austrougarskog vojnog osoblja koje je
poginulo ili osakaćeno tokom rata
154 težina, u kilogramima, američkog predsednika
Vilijema Hauarda Tafta 1912. godine
728 broj minuta koji je bio potreban da se sklopi
FordovModelT 1913. godine
93 broj minuta koji je bio potreban da se sklopi
Fordov Model T 1915. godine
452 industrijski indeks američke berze u septembru
1929. godine
58 industijski indeks američke berze u julu 1932. godine
3.000 broj Ijudi poginulih u zemljotresu i požaru u San
Francisku 1906. godine
10.000 broj Ijudi poginulih od tajfuna naTahitiju 1906.
godine
250.000 broj Ijudi za koje se predpostavlja da su umrli od
buboničke kuge u Indiji 1901. godine
48.909 broj američkih vojnika koji su poginuli u akciji
tokom 1917. i 1918. godine
55.985 broj Amerikanaca koji su poginuli u
automobilskim nesrećama u istom periodu
8.500.000 broj vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu
21.000.000 broj vojnika koji su se otrovali gasom, bili ranjeni
ili patili od posttraumatskih posledica u Prvom
svetskom ratu
20.000.000 broj telefona u Sjedinjenim Američkim
Državama 1929. godine, gotovo duplo više od
ostatka sveta
186.000.000.000 procenjeni troškovi Prvog svetskog rata u
američkim dolarima

Pa d im p e r ija 323
 UKRATKO
olaps privrede Sjedinjenih Američkih Država u

K drugoj polovini 1929. godine je u velikoj meri po-

goršao finansijske nevolje ostatka sveta. D o 1932. godine svetski
ekonomski dohodak je opao za 40 procenata; još pet godina je bilo potrebn
da globalna privreda dosegne nivo iz 1929.
Pošto su ljudi takvi kakvi su, odm ah su potražili nekoga koga će okriviti
za nastalu situaciju. U Sovjetskom Savezu, krivci su bili kapitalisti sa Za-
pada. U Sjedinjenim Američkim Državam su to bili republikanci. U Kini
su to bili kom unisti. U Nemačkoj - najzlokobnije - Jevreji. M eđusobno
okrivljivanje, pom ešano sa padom m onarhija posle Prvog svetskog rata,
otvorilo je vrata za talase nacionalizm a. Zem lje su u velikoj meri bile gladne
svog identiteta, a ta glad je najčešće bila zadojena pojedinačnom željom za
vlašću; bivši učitelj B enito M usolini u Italiji; vojni oficir Fransisko Franko
u Spaniji; vojni oficir Fdideki Todžo u Japanu; propali slikar A d o lf H itler
u Nemačkoj; učenik iz vaspitnog dom a i pljačkaš banaka Josif Staljin u So-
vjetskom Savezu.
Prema tome, pomešajte ojađenu svetsku privredu, glad za nacionalnim
identitetom i skup m onstrum a prerušenih u Ijude i ono što ćete na kraju dobiti
jeste veliki rat.
G rupa zemalja koja će postati poznata kao Sile osovine - Nemačka, Italija i
Japan - pripremala se za rat borbama u Mandžuriji, Kini, Etiopiji i Spaniji. Na-
kon što je pregazila Austriju i Cehoslovačku, Nemačka je 1939. godine najzad
upalila vatrenu stihiju napadom na Poljsku.
Protiv Sila osovine su bili udruženi, ko drugi, nego Saveznici. Predvođeni
Velikom Britanijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Sovjetskim Save-
zom, savezničke snage su okrenule ratnu sreću na svoju stranu 1943. Pre okon-
čanja rata 1945. godine, svet će se suočiti sa dva najgora događaja u istoriji:
upotrebom nuklearnog oružja i holokaustom.
Posle rata, veći deo istočne Evrope je pao pod „gvozdenu zavesu“ i sovjet-
sku kontrolu. U Aziji su, u međuvremenu, komunisti predvođeni M ao Cedun-
gom napokon 1949. godine dobili svoju dvadesetpetogodišnju bitku sa naci-
onalističkom vladom i preuzeli kontrolu nad najm nogoljudnijom svetskom
nacijom.
Zapadne sile su se ušančile u borbi protiv širenja komunizma. SSSR je
1948. godine blokirao zemaljske puteve u Berlinu, a na kraju je podigao zid,
kojim je grad podeljen na dva đela. Jednu stranu je kontrolisala vlada Istočne
Nemačke, a drugu Zapadna Nemačka.
M nogo krvaviji sukob se dešavao na Korejskom poluostrvu. Koreja je, na-
kon rata, podeljena na dve države; na severu je bila komunistička država, koju
su podržavali Sovjeti, a na jugu kapitalistička država koju su podržavale SAD.
Nakon tri godine intenzivne borbe, dve strane su 1953. godine pristale na pri-
mirje, iscrtavajući granicu upravo na mestu na kojem je ona bila pre izbijanja
sukoba.
Do kraja pedesetih godina, svet se politički podelio na tri osnovne grupe:
na komunističke, kapitalističke i nesvrstane nacije, koje su okupljale zemlje
Trećegsveta. Ali, nisu se u svakom sukobu kapitalisti borili protiv komunista.
Indija, druga najmnogoljudnija nacija sveta, napokon je dobila nezavisnost
od Britanske Imperije 1947. godine nakon đecenija građanskih nemira, koji su
često bivali nasilni. N a Bliskom istoku je stvaranje jevrejske države Izrael bilo
okidač za rat sa susednim islamskim zemljama i pokrenulo manje-više stalan
sukob u regionu.
Da bismo bili ravnopravni prema svima, čovečanstvo je tokom ovog pe-
rioda načinilo veoma impresivne prodore na naučnom i medicinskom polju.
Došlo je do izuma tranzistora i prvog elektronskog kompjutera, otkriće vak-
cine protiv strašne bolesti dečije paralize, upotreba finijih antibiotika protiv
infekcija, razvoj sintetičkih vlakana kao što je najlon, lansiranje prvih satelita
načinjenih Ijudskom rukom, koji su kružili oko Zemlje - i procvat televizije.
Ali nad planetom je neprekidno lebdela senka u obliku pečurke. D o 1949.
godine, zahvaljujući u najvećoj meri uspešnom špijuniranju američkih progra-
ma, Sovjetski Savez je dobio svoje nuklearno oružje. Velika Britanija ga je do-
bila 1952, Francuska do 1960, a Kina do 1964.
Senka u obliku pečurke je bila verovatno najtamnija u jesen 1962. godine,
kada su američki špijunski avioni otkrili postavljanje sovjetskih raketa na ko-
munističkom ostrvu Kubi. Tokom većeg dela te dve sedmice svet je zadržao
dah, lebdeći nad ivicom nuklearnog rata. N a svu sreću, obe strane su bile hlad-
ne glave. Sovjeti su sklonili rakete sa Kube, a Amerikanci iz Turske.
Zivot je, nervozno, nastavljao dalje.

328 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 KALENDAR DOGAĐAJA
lffo jS
23.septembar 1932. Osnovana je kraljevina Saudijska \

Arabija'
30.januar 1933. Adolf Hitlerzapočinje ^ 8 3 ^
dvanaestogodišnju vladavinu diktatora u
Nemačkoj.
4. mart 1933. Frenklin D. Ruzvelt započinje dvanaestogodišnju
vladavinu kao predsednikSjedinjenih Američkih
Država.
16. oktobar 1934. Kineski komunisti započinju jednogodišnje
povlačenje, dugo 9.650 kiiometara, pred
snagama nacionalista.
15.septembar1935. Nemačka usvaja Nirnberškezakone, koji nemačke
Jevreje lišavaju svih građanskih i Ijudskih prava.
11.novembar1935. Iz San Franciska kreče prvi zvanični transpacifički
prevoz pošte avionom. Nedelju dana kasnije stiže
u Manilu.
1. septembar 1939. Počinje Drugi svetski rat napadom Nemačke na
Poljsku.
4.jun 1940. Poslednjih 340.000 francuskih i britanskih trupa
su povučene sa francuske obale kod Dankerka.
I.a p ril 1940. Pokazan je prvi elektronski mikroskop u
laboratorijama RCA u Kamdenu, u Nju Džersiju.
22.jun 1941. Nemačke trupe napale Sovjetski Savez, prekršivši
dvogodišnji sporazum o nenapadanju.
6. jun 1944. Dan D - više od 170.000 savezničkih vojnika se
iskrcalo na obalama francuske provincije
Normandije.
12. april 1945. Predsednik Ruzvelt umro od krvarenja u mozgu.
30. april 1945. Adolf Hitler izvršio samoubistvo dok su se
sovjetske trupe približavale Berlinu.
8. maj 1945. Završetak Drugog svetskog rata u Evropi.
10. avgust 1945. Japanske vođe zatražile mir. Američki predsednik
HariTruman objavio pobedu 14. avgusta.
10-januar 1946. Ujedinjene nacije otvorile prvu sednicu
Generalne skupštine u Londonu.
29. avgust 1949. Sovjetski Savez uspešno isprobao atomsku
bombu na poligonu u Kazahstanu.

IV IC A A M BISA 329
 1. oktobar 1949. Proglašena Narodna Republika Kina.
2. oktobar 1952. Velika Britanija se pridružuje Sjedinjenim
Američkim Državama i Sovjetskom Savezu kao
nuklearna sila.
6. mart 1957. Gana, nekada poznata kao Zlatna Obala, postaje
prva subsaharska afrička država koja je stekla
nezavisnost.
4. oktobar 1957. Sovjetski Savez lansira Sputnjik I, prvi satelit
napravljen Ijudskom rukom koji je kružio oko
Zemlje.
1.januar1959. Kubanski diktator Fulhensio Batista beži sa ostrva,
a nakon dve godine građanskog rata smenjuje ga
vođa pobunjenika Fidel Kastro.
13. februar 1960. Francuska isprobala atomsku bombu na poligonu
u Sahari.
17.april 1961. Kubanske izbeglice, koje je obučavala CIA na
Floridi, napadaju ovo karipsko ostrvo.

330 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 - Naredni -
Kratka verzija
Nemačka počinje da preuzima teritorije u Evropi, a Japan teritorije u
Aziji. Francuska i Velika Britanija protestuju vojno i formiraju Savezničke
snage. Italija se povezuje sa Nemačkom i Japanom , formirajući Sile oso-
vine, Sovjetski Savez sklapa savez samo sa Nemačkom, sve dok ne bude
nasamaren, a onda se priključuje Saveznicima. Japan je načinio najveću
grešku napadajući Sjedinjene Države, koje su se priključile Saveznicima.
Sile osovine na kraju ostaju bez gasa - i svega ostalog. Nemačka i Italija su
se predale. SAD su bacile dve atomske bom be naJapan, koji se posle toga
predao. D rugi svetski rat se završio. Skoro odm ah je započeo H lađni rat.

Duža verzija
Prva proba D rugog svetskog rata održana je u Etiopiji 1935. godine,
kada su italijanske snage napale jednu o d malobrojnih nezavisnih afričkih
država. Pobuna u Spaniji iz 1936. je vodila ka trogodišnjem građanskom
ratu, koju su naposletku dobile snage predvođene diktatorom iz sen-
ke, Fransiskom Frankom. Frankove snage su vojno podržale Nemačka i
Italija,
Kao što je bio slučaj sa Etiopijom, tako je i rat u Spaniji ohrabrio naj-
pohlepnijegnacionalističkogvođu Adolfa Hitlera. Počevši od 1936. godi-
ne, Nemačka je započela seriju upada na tuđe teritorije: prvo u demilitari-
zovanu oblast izmedu Francuske i Nemačke po imenu Rajnland; usledila
je Austrija, a zatim Cehoslovačka. Sve to vreme, evropske sile Velika Bri-
tanija i Francuska su drhtale i oklevale, dok su se Sjedinjene Države nadale
da će uspeti da ostanu po strani od još jednog rata u Evropi, kao što im to
nije pošlo za rukom 1917.
U Aziji, Japan je postajao sve agresivniji, kao Nemačka u Evropi. Ja-
panci su 1931. godine napali kinesku pokrajinu M andžuriju, a 1937. su
započeli osvajanje velikih delova Kine. Tri godine kasnije, Japan je proši-
rio svoje neprijateljske ciljeve na Francusku Inđokinu (sada Vijetnam).
U jesen 1939. H id er je krenuo na Poljsku, što je bio korak previše za
Francusku i Veliku Britaniju, koje su objaviie rat Nemačkoj.

Dobro pogledajte po Varšavi. Ovako mogu da postupim sa

bilo kojim gradom u Evropi.
- Adolf Hitler tokom obilaska pokorenog glavnog grada
Poljske u obraćanju stranim novinarima, 5. oktobra 1939.

IV IC A A M B ISA 331
 N akon Sest mescci diplom atskogdržanja, Ncmačka jc napala Fraticu-
sku u maju 1940. godine, a D rugi svetski rat je bio na svom početku.
Konačno, giavni igrači su ušli u borilište 1941. godine, kada je Ne-
mačka izvela iznenadni napad na nekadašnjeg saveznika, Sovjetski Savez,
a Japan pokušao da uništi Amcričku pacifičku flotu bom bardujuči po-
morsku bazu Perl H arbur na Havajima.
D ok su Sile osovine - Italija, Nem ačka i Japan - u početku imale
najbolje položaje, ratna sreća je počela da se menja 1943. u korist Save-
znika koje su predvodili Sjedinjene Države, Velika B ritanija i Sovjetski
Savez. N em ci su isterani iz severne Afrike i pretrpeli su strahovite gu-
bitke u Sovjetskom Savezu nakon napada na tu zemlju. N a Pacifiku su
američki nosači aviona, koji su izbegli uništenje u Perl H arburu, vodili
u odiučujuće pobede nad Japancim a u bitkam a kod K oralnog m ora i
ostrva Midvej.

Budale.
-Američki general Entoni Mekolif, odgovarajući na ne-
mačke zahteve da preda 101. vazduhoplovnu diviziju
tokom bitke kod Bulžea u Bastonji, Francuska, 24. decem-
bra 1944. godine. 101.jeizdržaladopobede.

D o sredine 194^. godine Saveznici su stekli uporište u Francuskoj,

a do sredine 1945. Nemačka i Italija su se predale. Japan, koji se uporno
branio odpočetka 1943. godine, nastavio je sa borbom . Ali oružje kojc su
razvili Amerikanci - najvećim delorn su ga razvili naučnici koji su pobegli
od totalitarnih režima u Evropi - izvojevaće bitku protiv Japanaca.
6. avgusta 1945. godine atomska bom ba koju su bacili Amerikanci
zbrisala je grad Hirošimu, ubivši
sedamdeset hiljada Ijudi. Tri dana
--------NUKLEARNA BOMBA kasnije i grad Nagasaki je zadesila
2. decembra 1942. godine na ista sudbina. Pet dana nakon toga
raketnom poiigonu ispod fud- Japan se bezuslovno predao, ozva-
balskog stadiona Univerziteta u ničavajući to 2. septembra. Drugi
Čikagu naučnici su za trideset tri svetski rat je bio završen.
minuta pokrenuli prvi veštački nu- Troškove rata je praktično bilo
klearni reaktor na svetu - preteču nemoguće izračunati. Procene o
u izgradnji atomskog oružja. Vode- ukupnom broju poginulih vojnika
ći naučnik Enriko Fermi je napustio i civila su se kretale oko sedamdeset
Italiju zato što je njegova žena bila miliona. Više od dvadeset proce-
Jevrejka. nata ukupne predratne popuiacije

332 S m i Š N A ISTO R IJA SVETA

 Poljske i đeset procenata ukupne predratne popuiacije Jugoslavije i S o-
vjetskog Saveza bilo je mrtvo. Skoro đeveđeset hiljada sovjetskih gradova
i seia je bilo uništeno,
M nogi ubijeni civili su bili ,,slučajne“ žrtve surovo efikasnih ratnih
mašinerija različitih zemalja. Ali većina su bili žrtve nam ernih i užasava-
jućih ubistava. Najgore zločine su počinili H iderovi nacisti, čije „krajnje
tešenje" je predviđalo uništenje šest miliona Jevreja i miliona ostalih ,,ne-
poželjnih", od nepokretnih i slabih do Cigana i Jehovinih svedoka.

ZAVRTIMO PLANETU

Afrika:
Korak napred, nazad dva
D ok je plam en nacionalizma na afričkom kontinentu nastavio da se razvija
posle završetka Prvog svetskog rata, bilo je i manjeg značajnog napretka ka ne-
zavisnosti tokom dvadesetih i tridesetih godina. U stvari, tokom ovih decenija
je najznačajniji pokret bio u drugom planu.
U oktobru 1935. godine Italija je iskoristila spornost granice između svoje
kolonije Somalije i Etiopije, kao opravdanje da napadne Etiopiju. Etiopija je
bila jedna od nekolicine afričkih zemalja koje nisu biie pod vlašću evropskih
država, a i devedestih godina devetnaestog veka je uspešno odbila pokušaj Ita-
lije da je pokori.
Italijani su u borbam a koristili borbene avione i bojeve otrove protiv
etiopskih ratnika, naoružanih kopljima. Kao što se moglo i predvideti, rat
se okončao posle osam meseci. Italijanski d iktator B enito M usolini je osva-
janjem Etiopije oglasio početak stvaranja novog Rimskog carstva. Ispostavi-
lo se da je carstvo bilo kratkog veka. Britanci su 1941. proterali Italijane iz
Etiopije.
Veći deo preostalih borbi se, tokom rata u Africi, dešavao u severnom delu
kontinenta. Borbe su tekle cik-cak: Britanci bi potuki Italijane; Nemci bi po-
razili Britance; a naposletku su Britanci i Amerikanci zbrisali Nemce. D o maja
1943. rat u Africi je je bio završen.
Kada se rat okončao, u Africi su počele da izbijaju bune. U Alžiru je 1946.
izbio ustanak protiv francuske vlasti. Pobunjenički pokret M au M au je 1952.
pokrenuo četvorogodišnje borbe između Kenijaca i Britanaca.

IV IC A A M B ISA 333
 Kada se začuje pisak iz antiiopinog roga, neka me ubije ova za-
kletva ako odem sa evropske farme, a da pre toga ne ubijem nje-
nogevropskogvlasnika.
Iz zakletve koju su polagali članovi tajnog društva IVlau Mau

Izraelske, britanske i francuske trupe su 1956. godine izvršile invaziju na

Egipat, kada su Egipćani, koje je naoružao Sovjetski Savez, odlučili da naci-
onalizuju Suecki kanal. Ove tri zemlje su se na kraju povukle, p o d snažnim
političkim pritiskom, a kanal, koji povezuje Crveno i Sredozemno more, je
došaopod nadzorprve mirotvorne misije U jedinjenih nacija.
Nevolje u Sueckom kanalu su u velikoj meri oslabile m eđunarodni položaj
Velike Britanije i Francuske, a ohrabrile nacionalističke pokrete u drugim delo-
vima Afrike. Najveći broj evropskih zemalja je počeo da napušta većinu svojih
poseda na kontinentu. Samo tokom 1960. godine šesnaest je kolonija dobilo
nezavisnost od Franuske, Italije, Velike Britanije i Belgije. Nakon osam godina
borbe, 1962. godine Francuska je đala nezavisnosc Alžiru.
Bilo je i onih država koje se nisu predavale. Portugal nije odustajao od svo-
jih kolonija u Angoli, Gvineji Bisao i M ozambiku sve do srcdine sedamdesetih
godina, a Britanci nisu napustili Rodeziju (danas Zimbabve) do 1980. Ali, ko-
lonijalni period u Africi se, najvećim delom, okončao početkom šezdesetih.

Japan:
Pod napadom!
Ekonomske nevolje sa kraja dvadesetih i početkom tridesetih godina su
ojaćale nacionalistički pokret u Japanu, koji je želeo da se odvoji od decenija
nadmetanja sa Zapadom. Nakon otimanja moći iz ruku prozapadnih politi-
čara i biznismena (od kojih su mnogi bili ubijeni pre nego što im je oduzeta
moć), nacionalistički radikali su se okrenuli vojničkim vođama, koji su ubrza-
no izgradili ogrom nu vojnu mašineriju.
Prvi cilj Japana je bila susedna Kina. Kinesku provinciju Mandžuriju su
zauzeli 1931. godine, a rat se u pravom smislu te reči razbuktao 1937. Raz-
gnevljene odlukom SAD iz sredine 1941. godine, kojom se prekidala prodaja
nafte i m etalnih opiljaka Japanu, japanske vođe su u decembru, napadom na
američku bazu Perl H arbur, pokušale da unište m ornaricu SAD i/ili obeshra-
bre Amerikance od uplitanja u rat u Pacifiku. O ba cilja su im bila kratkog veka,
jer je do kraja 1942. godine Japan bio upovlačenju.
N akon rata, SAD su prvo želele da Japan oslabe i vojno i industrijski.
Korejski rat i pretnja od širenja komunizma su naterale Ameriku da prom eni
mišljenje, pa su ohrabrile Japan da ponovo izgradi svoju privredu. Japanski rad-

334 S m e š n a is t o r i j a s v e t a
 DAJTE--------- ------------------- ------- — :------------ —---------- —
lako svet u većoj meri pamti bombardovanje Hirošime i Nagasakija, ponov-
no bombardovanje Tokija, 9. i 10. marta 1945. se može opisati kao jedno
od najgorih iskustava koje je jedan grad mogao pretrpeti. Sa Marijanskih
ostrva su poletela 334 amerieka bombardera - supertvrđava B-29 - sa kojih
su bili skinuti mitraljezi idrugo oružje kako bi se stvorio prostorza napalrh
bombe i više od 1.500 tona zapaljivih bombi - i u brišućem letu preletala
glavni grad Japana na visinama između 1.200 i 2.700 metara.
Dva sata kasnije, Tokio je goreo. Razvigorni vetar je prenosio plamen sa
zgrade na zgradu, a vrelina je bila toliko jak'a da su se čelični stubovi topili.
Ljudi koji su pohitali da pobegnu u kanale, koji prolaze kroz grad, bili su
skuvani ili su se ugušili dimom.
Uništena je površina grada veća od četiri kvadratna kilometra, a procenjuje
se da je stradalo između osamdeset hiljada i dve stotine hiljada Ijudi, što je
nadmašilo broj žrtava od obe atomske bombe. Nakon bombardovanja To-
kija, američki bombarderi su izveli slične letove nad još tri japanska grada. U
sva tri poduhvata, Amerika je izgubila manje od četrdeset aviona.

nici i uprava su radili u obim u koji nikada nije bio poznat zapadnim zemljama,
pa je prosečni godišnji japanski nacionalni bruto prihod porastao naznačajnih
9.5 procenata tokom pedesetih godina.

Kina:
Pogledaj pre nego što skočiš
U Kini je nacionalistička vlada Čang Kai Šeka, sa nekadašnjim saveznici-
ma, komunistima, doživela slom sredinom dvadesetih godina. Pod vođstvom
svog harizmatičnog vođe, Mao Cetunga, komunisti su krenuli na put dug
9.650 kilometara u severnu provinciju Sensi. Tamo su čekali.
Nakon saveza iz računa, koji je nastao tokom rata, Maove snage su ponovo
započele borbe protiv nacionalističke vlade, koja je zvanično bila republika, a u
stvarnosti diktatura. Komunističke snage su bujale, jer su irn se pridružili neza-
dovoljni seljaci; do 1949. godine komunisti su potisnuli snage Čang Kai Seka
izvan Kine, na ostrvo Tajvan, oko stotinu i šezdeset kilometara od obale.
M ao je odm ah počeo da traga za načinom da izveze uticaj svoje vladavi-
ne susedima. Kina je zauzela T ibet 1950. godine, podržala Severnu Koreju u
ratu protiv Južne Koreje i snabdevala komunističke pobunjenike u Francuskoj
Indokini.
M ao je u svom dvorištu bio slabije sreće. Kineska vlada je 1958. godine
pokrenula aktivnost koju je nazvala „Veliki skok unapred". Program se sastojao

IV IC A AM BISA 335
 od raspođele poljoprivrednog zemljišta, ,,kolektivizacije“ sela i preusmeravanja
radne snage u inđustriju. Ispostavilo se da je ovaj program bio skok unazad.
Z bogpreteranog ulaganja u industriju, nije bilo dovoljno ljudstva koje je pro-
izvodilo hranu. To je dovelo do gladi, koja je po procenam a ubila oko trinaest
miliona Ijudi. Veliki skok je prekinut 1961. godine, a Mao je nekoliko godina
bio uklonjen iz kineskog rukovodstva.

Francuska Indokina (poznata i kao budući Vijetnam):

Prepucavanje sa Diemom
U zemlju koja se u to vreme zvala Francuska Indokina, gore pom enuti Fran-
cuzi su se vratili nakon povlačenja Japanaca. To im baš i nije bilo najpametnije.
Vijetnamski nacionalisti i komunisti,
koji su se nazvali V iet Min, podigli
- — -----— SVE JE U IMENU su bunu uz podršku Kine i Sovjeta.
Država Siam je 1949. godine zva- Francuzi su proterani 1954. godine,
nično promenila ime u Tajland, a zemlja se podelila kao Koreja. Ko-
što znači „Zemlja slobode". To je munistička država, koju je predvodio
bila ista ona zemlja koja je između bivši kuvar, šezdesetpetogodišnji H o
1932. i 2007. prošla kroz dvanaest Si Min, nalazila se na severu; antiko-
vojnih diktatura i usvojila seda- munistička zemlja, koju je predvodio
mnaest Ustava. peđesetpetogodišnji državni službe-
nik Ngo D in Diem, bila je najugu.
M cđunarodna zajednica koja je podelila ovu zemlju je, nakon povlačenja
Francuza, bila saglasna oko izbora 1956. godine, kojima je trebalo da se zemlja
ujedini. Ali je Diem, koji je shvatio da će izgubiti na izborima, odustao od do-
govora. H o je brzo pokrenuo vojsku, čiji je jedan deo činila milicija, jedan gerila,
a deo teroristi; nazvao ju je Viet Kong. D o 1962. godine Hoove snage su p o d
kontrolom imale veliki deo Južnog Vijetnama, a snage SAD, koje su uglavnom
služile kao Diemovi savetnici, počele su da uzimaju sve veću ulogu u borbama.

Evropa:
Dobro došli u finansijski oporavak
Oporavak od Velike depresije u Evropi je tekao u nekoliko delova, jer su se
neke zemlje brže oporavljale od drugih. Nemačka, kojaje verovatno bila najgo-

Togčoveka za kanceiara? Zaposliću ga kao službenika u pošti, pa

može da liže markice sa mojim likom.
Nemački predsednik Paul fon Hindenburg, odgovarajući na
Hitlerovzahtev da postane kancelar, 13: avgusta 1932.

336 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
re pogođena globalnom ekonomskom propašću, bila je prva koja se oporavila.
Hitlerova vlada je upumpala javni novac u programe kao što su gradnja sistema
autoputeva, otvarajući mnoštvo radnih mesta. Uoči rata, nemačka privreda je
bila za trećintt veća od one koja je bila 1929.
Pored ekonomskih problema, veći deo Evrope je bio p o d senkom despo-
tizma i pre nego što je izbio D rugi svetski rat. Iako je veći broj nacija na konti-
nentu uživao u demokratiji nakon Prvog svetskog rata, samo njih osam - Ve-
lika Britanija, Francuska, Svajcarska, Cehoslovačka, Danska, Finska, Svedska
i Norveška -1939. godine još su uvek bile demokratije. Ostale su imale repre-
sivne režime ili su bile otvorene diktature.
N akon rata, veći deo kontinenta je nalikovao na klanicu. Više od dvadeset
p et miliona evropskih vojnika i civila jepoginulo, ajoš šesnaest m ilionaje bilo
stalno raseljeno iz svojih domova. Kao najuticajniji deo sveta pre rata, Evropa
je izgubila svoj vojni, politički i ekonomski korak sa novim supersilama, So-
vjetskim Savezom i Sjedinjenim Američkim Državama.
U proleće 1947. godine, Državni sekretar SAD D žordž Maršal je ubedio
predsednika Harija Trumana i Kongres da velikodušno finansira ekonomski
oporavak Evrope. Između 1948. i
1952. godine, u okviru Maršalovog
plana, Evropa je dobila skoro 13 mi- JADNI GUBITNIK---------------
lijardi dolara. Adolf Hitler se nadao da će iskori-
Promena centara moći je efika- stiti Letnje olimpijske igre u Berlinu
sno podelila kontinent. Istočnom 1936. godine da pokaže atletičare
Evropom je dom inirao SSSR. To- svoje „više rase". Njegove planove
kom 1947. i 1948. godine Poljska, su pokvarli tamnoputi Amerikanac
Mađarska, Cehoslovačka, Rumuni- Džesi Ovens, koji je osvojio četiri
ja, Bugarska i Jugoslavija su postale zlatne medalje, i ostali tamnoputi
komunističke zemlje. Izuzimajući atletičari koji su ostvarili dobre re-
Jugoslaviju, sve ostale su bile pod
zultate. Kada je Olimpijski komitet
zatražio da Hitler ili čestita svim
sovjetskom čizmom. Pošto je SSSR
atletičarima ili nijednom od njih,
sprečio istočnoevropske zemlje da
Hitler je izabrao ovo drugo.
da učestvuju u Maršalovom planu,
posleratni oporavak zapadnoevrop-
skih zemalja je, u većini slučajeva,
išao mnogo brže.
Plašeći se potencijalno nasilnog širenja sovjetske sfere uticaja, zapadne ze-
mlje su 1949. osnovale Severnoatlantski savez. Clanice su se obavezale na uza-
jam nu odbranu od sovjetske agresije. Komunističke zemlje su uzvratile 1955.
godine, formirajući Varšavski pakt.
Članstvo u Paktu se nije moglo birati. Kada je Mađarska 1956. godine na-
pustila Varšavski pakt, zahtevajući da SSSRpovuče svoje trupe iz zemlje, u nju
su upali sovjetski tenkovi. Hiljade ljudi je ubijeno, a još nekoliko hiljada je
pobeglo na Zapad, pre suzbijanja Mađarskog ustanka.

IV IC A A M B ISA 337
 Mađarske izbeglice su imale mnogo sapatnika. Procenjuje se da je između
1949. i 1961. godine dvadeset ip e t miliona Nemaca pobeglo nazap ad iz istoč-
nog dela zemlje, koji je kontrolisao komunistički režim. Razgnevljena ovim
sramnim egzodusom, istočnonemačka poliđja je između Istočnog i Zapadnog
Berlina 13. avgusta 1961. započela podizanje građevine koju su nazvali ,,Za-
štitni antifašistički zid“. Zid su u Zapadnom Berlinu nazivali „Zid srama“.

Sovjetski Savez:
Briga me šta kažu moji učitelji, ja ću biti supersila
Nakon što je učvrstio vlast tokom dvadesetih godina, Staljin je počeo da
snažno sprovodi industrijalizaciju zemlje. M ilioni poljorivrednika su poslati
u fabrike, često bez mogućnosti da biraju. Tokom 1923. godine, olto 80% sta-
novništva je radilo na poljoprivrednim dobrima. Z a trinaest godina broj za-
poslenih u fabrikama je bio upola veći. Trud se delimično isplatio, a do 1939.
godine SSSRje biojedna od vodećih industrijskih sila.
Staljin je sprovodio vladavinu straha protiv svojih neprijatelja - stvarnih i
izmišljenih - sa istim žarom kao što je sprovodio industrijalizaciju. Protivnike
koje nije ubio - a ubio je milione - slao je u logore zatvorenog tipa, poznate
kao gulazi, gde su radili kao robovi. Procenjuje se da je u sovjetskim gulazima
1930. bilo 179.000 zarobljenika. D o 1934. broj je dosegao 500.000; u vreme
Staljinove smrti, 1953. godine, bilo ih je skoro 2 miliona.
U junu 1941. godine, manje od dve godine od napada na Poljsku, kojim je
započela tat, H iderova Nemačka je pokrenula Operaciju Barbarosa, sveopšti,
btzi napad protiv dotadašnjeg saveznika. C rvena armija, iako veća od nemač-
kih invazionih crupa, nije bila dobro obučena t bila je loše opremljena; nemač-
ke snage su se brzo kretale sovjetskom teritorijom . Nemci su sistematski ubijali
na stotine hiljada civila i ratnih zarobljenika, dok su njihove trupe prodrle više
od hiljadu i šest stotina kilometara u teritoriju SSSR-a.
Ali, do zime 1942. godine, loše vreme, tvrdoglavo uporna sovjetska vojska
i mladi general Genadij Zukov zajedno sa preopterećenim snabdevanjem ne-
mačke vojske uspeli su da zaustave napredovanje Nemaca. D o novembra 1944.
godine snage su se promeniie, pa su se, do nogu potučeni Nemci, u potpunosti
povlačili.
Iako je bio pobednik, nijedna zemlja nije pretrpela tolike žrtve u Drugom
svetskom ratu kao Sovjetski Savez. Procenjuje se da je poginulo više od dvadest
i šest m iliona vojnika i civila. Proizvodnja mesa i žitarica je biia prepolovljena
u odnosu na predratni period.
C elokupni napredak sovjetske privrede u predratnom periodu bio je zbri-
san ratom, a Staljin je ponovo počeo da forsira modernizaciju industrije i po-
ljoprivrede. Veći deo industrijskog posla bio je usredsređen na vojnu opremu i
tešku mašineriju, umesto na robu široke potrošnje.

338 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Staljin je umro u m artu 1953. Nakon tri godine vlasti tročlanog komiteta,
na vlast je došao dugogodišnji zvaničnik Komunističke partije N ikita Hruščov.
Hruščov je sprovodio mnogo blaže metode vladavine od Staljina.

Za američku proizvodnju, bez koje bismo ovaj rat izgubiii.

Zdravica kojuje održao Josif Staljin naTeheranskoj konferenciji
sa Čerčilom i Ruzveltom, 30. Novembar 1943.

Istorija je na našoj strani. Ukopaiemo vas.

Sovjetski premijer Nikita Hruščov, obraćajući se zapadnim di-
plomata na prijemu u Moskvi, 17. novembra 1956.

Pojava Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država kao dve svetske

supersile vodila je u snažno rivaistvo između njih u obiastima izvan domena
politike i vojnih pitanja. O be zemlje su trošile milijarde u trci u kojoj su želele
da budu vodeće u dom enu istraživanja i moguće eksploatacije; u ovoj trci je,
tokom pedesetih godina, vodeću ulogu uglavnom imao Sovjetski Savez.
Dve nacije su se nadmetale čak i oko aparata za domaćinstvo. Američki
potpredsednik Ričard N ikson je 1959. posetio Sovjetski Savez, jer je trebalo da
bude domaćin na izložbi robe široke potrošnje sa Zapada. Posetu je obeležila
dcbata između Niksona i Hruščova o prednostim a sovjetskih blendera i ma-
šina za pranje rublja u odnosu na iste američke proizvode, koja je kulminirala
scenom u kojem su dvojica vođa prstim a ubadali jedan drugog u grudi.
Ali „kuhinjska debata“ predstavljala je samo prazne reči, jer je Sovjetski
Savez u stvarnosti bio supesila sa snažnim uporištem u vojsci i veoma slaboj
domačoj privredi.

Sjedinjene AmeriČke Države:

Rastuća privreda, rastući nataiitet, rastući antikomunizam
N apočektu Velike depresije, američki glasači su odlučili da, za promenu, glasa-
ju za kandidata Demokratske partije. Njihov izbor je pao na političara iz Njujorka
koji je trpeo posledice dečije paralize i koji je bio dalji rođak Teodora Ruzvelta.
Najveći atributi koje je Frenklin D elano Ruzvelt uneo u Belu kuću bili su
beskrajni optimizam i, činilo se, beskrajna energija. Tokom prvih stotinu dana,
Ruzvelt je progurao obilje programa čiji je cilj bio da vrati američku privredu
na pravi put: zaposlenje za mlade, reforme banaka, ponovni razvoj građanstva,
projekti masovnih javnih radova i kontrola plata i cena.

IV IC A A M BISA 339
 Zato me, pre svega, pustite da izrazim svoje ivrsto uverenje da
je jedina stvar koje se moramo plašiti sam strah - bezimeni, be-
zrazložni, neopravdani strah kojiparališe neophodne naporeda
povlačenje pretvorimo u napad.
\z inauguracionog govora američkog predsednika Frenklina
Deianoa Ruzvelta, 3. marta 1933.

Istoričari još uvek raspravljaju koliko su efikasni bili programi iz N ju Dila.

Ali, ne rnože se poreći da su u tolikoj meri obradovali narod da su ga ponovo
izabrali 1936. i, do tada nezabeleženo, poverili rnu treći i četvrti m andat 1940.
i 1944.
D ok je pokušavao da uvede red u ekonomiju, Ruzvelt i Kongres su ulagali
napore da tokom tridesetih godina drže Sjedinjene Države podalje od konflfi
kata koji su se pripremali u Aziji i Evropi. D o 1940. godine Frenklinu D elanou
Ruzveltu je postalo jasno da je američko uplitanje neizbežno. Pornalo okleva-
jući, podsticao je Kongres da odobri nacrt m irotvornog dokumenta, udvostru-
čavajući m ornaricu i odobravajući prodaju vojnognaoružanja zemljama čiji su
interesi bili slični američkim.
Nakon Perl H arbura, američka industrija je počela da radi punom parom.
N a primer, 1942. godine Ruzvelt je apelovao da se proizvede pedeset hiljada
aviona godišnje. Do 1944. Amerikanci su pravili đevedeset i šest hiljada aviona
godišnje. Ratna proizvođnja je, zauzvrat, pokrenula privredu, otvarajući nove
poslove i povećavajući plate.
D obra ekonomska vremena su se nastavila nakon rata. Smeštene između
Atlanskog i T ihog okeana, Sjedinjene Dcžave su najmanje pretrpele u poređe-
nju sa ostalim zemljama koje su učestvovale u borbama. Bilo je mnogo poslova
za vojnike koji susevraćalisafronta, a n a raspolaganju im jestajalo 13 milijardi
dolara obrazovnog i investicionog kapitala iz Fonda za obučavanje povratnika
iz rata (G I Bill). O d 1946. do 1960. bruto nacionali proizvod je porastao sa
200 milijardi na $00 milijardi dolara godišnje.
Nije samo bruto nađonalni proizvod bio u porastu. Muškarci i žene, koji
su u toku rata bili uglavnom razdvojeni, u ogromnoj meri su nakon rata nado-
knadili razdvojenost. Tokom pedesetih godina broj stanovnika je sa 150 milio-
na porastao na 180 miliona, a „bebi bum “ generacija će ostatak veka (i kasnije)
im ati društveni i ekonomski uticaj na zemlju.
Ceo period napretka je bio praćen nezdravom dozom paranoje, koje su
stvorili kako rat u Koreji, tako i H ladni rat u Evropi. Razbuktala su se antiko-
munistička osećanja, an jih jepodgrejao senator iz Viskonsina, koji je uz to b io
i alkoholičar, Džo Mekarti. Svojom demagogijom, senator je usplamtelo optu-
živao da su se komunisti infiltrirali u skoro svaki segment američkog društva,
od vlade i vojske do učionica i industrije zabave.

340 S M E Š N A IS T O R IJA SVETA

 Iako je M ekarti na kraju izgubio ugled i potisnut u stranu, antikomunistič-
ka osećanja su i dalje bila prisutna. Dosegla su svoj vrhunac 16. oktobra 1962.
godine, kada su američke obaveštajne službe dojavile predsedniku Kenediju
da se na Kubi grade baze za lansiranje sovjetskih raketa, na manje od stotinu
šezdeset kilometara od obale Floride.

Politika ove zemlje će biti takva da bilo koju nuklearnu raketu

koja krene sa Kube na bilo koju zemlju zapadne hemisfere shvati
kao napad Sovjetskog Saveza na Sjedinjene Američke Države,
što će zahtevati odmazdu protiv Sovjetskog Saveza u pravom
smislu red.
Predsednik Džon Kenedi u obraćanju naciji, 22. oktobra 1962.

N arednih jedanaest dana svet nikada nije bio bliži ivici nuklearnog rata
izm eđu dve supersile. 22. oktobra 1962. godine Kenedi je zvanično objavio
prisustvo baza, naredivši američkoj mornarici da blokira Kubu, a potom
je stupio u intenzivne lične pregovore sa sovjetskim prem ijerom N ikitom
Hruščovom.

PRVA MEĐU PRVIM DAMAMA---------------------------------------

Njena majka je mislila da je ružna, devojačko prezime joj je bilo isto kao
udato, a bila je visoka metar i osamdeset centimetara. Nije bilo dovo.ljno
samo reći da je Ana Eleonora Ruzvelt bila neobična žena.
Rodila se 1884. u Njujorku i bila je bratanica Teodora Ruzvelta. Oboje rodi-
telja su joj umrli pre nego što je napunila deset godina - ali ne pre nego što
je majka stigla da je javno ismeje zbog prostog izgleda.
Udala se za dalekog rođaka Frenklina Delanoa Ruzvelta 1905. Imali su še-
storo dece. Brak je bio veoma bolan za Eleonoru. Frenklin Delano Ruzvelt je
imao dugu vezu, koju nije ni skrivao, sa Eleonorinom ličnom sekretaricom.
Onje 1921.oboleo od dečije paralize, pa je Eleonora preuzela ulogu njego-
vih nogu, otiskujući se na politička putovanja kada on to nije mogao.
Kada je Frenklin pobedio na predsedničkim izborima 1932. godine, Eleono-
ra se upustila u ulogu prve dame sa do tada neviđenirh žarom. Održavala je
redovne konferencije za novinare, ali samo za žene novinare. Tako je nate-
rala novinske kuće koje do tada nisu nikada zapošljavale žene da to urade.
Takođe je pisala kolumnu za sindikalni časopis u kojoj je opisivala život u
Beloj kući i delila savete.

IV IC A A M BISA 341
Eleonora je sveobuhatno putovala zemljom, podnoseći utiske o Velikoj de-
presijiličnoFrenklinu Delanou Ruzveltu. lakosujoj brojneaktivnosti donele
mnogo počasti, one su je učinile i metom zlobnih komentara koji su se od-
nosili lično na nju.
Nakon Ruzveltove smrti, predsednikTruman ju je imenovao za delegata u
Ujedinjenim nacijama. U UN je bila predsedavajući Komisije za Ijudska pra-
va.Takođeje bila aktivna u politici Dempkratske partije.
Eleonora je umrla u sedamdeset osmoj godini od retkog oblika tuberkuloze.
Na sahrani su joj bila četiri bivša, sadašnji i budući predsednici, uključujući i
Trumana, Dvajta Ajzenhauera, Džona Kenedija i Lindona Džonsona.
„Bila je prva dama sveta", rekaojeTruman. '

Hruščov je 28. oktobra dao znak. Sovjeti će povući svoje rakete i rasformi-
rati baze. Zauzvrat, Sjedinjene Države su obećele da neće napadati Kubu i da
će povući američke rakete iz Turske.
Zajedno sa napretkom Sovjeta u istraživanju svemira i vojne tehnologije,
kubanska raketna kriza je naterala Amerikance da razmišljaju na novi način:
M ožda okeani neće biti dovoljni da zaštite zemlju od sleđećeg svetskog rata.

TENDENCIJE RAZVOJA:
USPONII PADOVI

Potkontinent: uspon
Bile su potrebne decenije zasedanja, bojkota, okretanja drugog obraza -
zajedno sa nekoliko nasilnih sukoba - da bi indijskipotkontinent iznedrio dve
nacije nakon D rugog svetskog rata.
Indija je bila u ropstvu Velikc Britanije od osamnaestog veka, a ne bi trebalo
da iznenadi što njeno stanovništvo nije bilo srećno zbog toga. Nakon što su Bti-
tanci počinili masakr indijskih demonstranata 1919. godine, Indijci su preduzeli
drugačiju taktiku: građansku neposlušnost, ujedinjenu sa nenasilnim otporom.

Nenasilje i istina su nerazdvojivi i predpostavljeni su jedno dru-

gome, Nema većeg boga od istine.
MohandasGandi, 1939.

342 Sm e š n a ist o e jja sv e ta

 GANDI MOŽE----- —----------- ----------------------------- ----------
Jedan od prvih izvešiaja o Mohandasu Karamčandu Gandiju karakterisao
ga je kao„dobrog u engleskom, osrednjeg u aritmetici i slabog u pozna-
vanju geografije'1. Ispostavilo se da je bio dobar i u poznavanju političkih
nauka.
Rođen je 1869. u blizini Bombaja. Studirao je pravo u Engleskoj i postao ad-
vokat. Potpisao je jednogodišnji advokatski ugovor i otišao u Južnu Afriku
1893. Politika segregacije u Južnoj Africi mu je pomogla da se tranšformiše
od blagog advokata u blagog ali odlučnog vođu za Ijudska prava. Postao
je zvezda vodilja dve decenije duge delimično uspešne borbe za sticanje
pravnih i političkih prava za.lndijce i„obojene" Ijude u Južnoj Africi.
Opremljen političkim alatima, kao što su građanska neposlušnost i pasivni
otpor, Gandi se 1914. vratio u Indiju kako bi pokrenuo borbu za nezavisnost
od Britanske Imperije.Organizovao je bojkote britanske robe i poslova,zala-
žlići se za izbegavanje pravnog šistema Imperije.Tokom 1930.je predvodio
nadaleko poznati marš od četiri stotine kilometara, kako bi iskazao protest
zbog poreza na so, koji se završio jednom od nekoliko zatvorskih kazni.
Godine 1931. Gandija je časopisTajm proglasio„čovekom godine", a potom
je dobio i nadimak Mahatma, ili „Velika duša". U ličnom životu Gandi je bio
pravo oličenje poniznosti. Bio je strogi vegetarijanac, nosio je odeću koju je
sam pravio.i živeo veoma jednostavno za jednog Vođu.
U vremć kada je Indija najzad stekla nezavisnost 1947. godine, Gandijeva
primarna misija se usmerila na pokušaj da.spreči krvavo nasllje Između In-
dusa i muslimana na potkontinentu,
Dokje bio u večernjoj šetnji, 30. januara 1948. godine, Gandija je ubio hindu
fanatik, koji je bio besan zbog Mahatminih nastojanja da postigne mir sa mu-
slimanima. Njegov rođendan, 2. oktobar postaoje nacionalni praznik Indije.

Predvodnik ovog pokreta bio je advokat, školovan u Velikoj Britaniji, Mo-

handas Gandi. K adasu Britanci uveli novi porez na so, 1930. godine, G andi je
poveo hiljade Indijaca na marš dug četiri stotine kilometara do mora da sami
za sebe sakupe so. Britanci su odgovorili tako što su zatvorili 60.000 Indijaca,
uključujući i Gandija.
N akon nekoliko godina taktike kreni-stani, B ritanđ su pristali 1935. da
dopuste indijskim provincijama pravo na samoupravu o pitanjima unutar pro-
vincija, ali je država ostala pod britanskom kontrolom . To je bilo polovično re-
šenje, koje nikoga nije zadovoljavalo. Kada je počeo Drugi svetski rat, indijske
vođe su odbile da učestvuju ili da podstrekuju Inđijce da pomognu, jer ih nisu
konsultovali povodom odluke Saveznika da objave rat Silama osovine.
Pobuna u Kraljevskoj indijskoj mornarici iz 1946. pretvorila se u ogromno
nasilje, a britanska vlada, izmorena od godina provedenih u ratu, shvata da je

IV IC A A M BISA 343
sada već dosta. Premijer Klement Etli je u m artu objavio da će Im perijapristati
na punu nezavisnost Indije.
G andi i nacionalistički vođa Džavaharlal N ehru (koji će postati prvi indij-
ski premijer) su želeli da sačuvaju potkontinent kao jednu naciju, sa jednakim
pravima za hindu i muslimansko stanovništvo. Ali indijski muslimani, koje je
predvodio M oham ed Ali Džina, želeli su svoju državu. Sve se završilo nizom
nasilnih sukoba između dve religiozne grupe.
15. avugsta 1947. Indija i muslimanski Pakistan su postali odvojene drža-
ve. Borbe su se, pak, pojačale, dok su se pripadnici dveju religija selili iz jedne
u drugu državu. Više od pet stotina hiljada ljudi je poginulo dok su muslimani
išli na zapad, a Indusi na istok. Između dve nastale nacije je izbio žestok, ali
kratak rat oko prava nad Kašmirom. Slučaj su, bar privremeno, rešile Ujedi-
njene nacije svojim mandatom . Ali ovaj rat se pokazao kao prvi od nekoliko
između dve nacije, razdvojene na rođenju.

Jevreji: sruseni, ali nikako i izbačeni

Zainteresovani da zadrže Rusiju u bitkama Prvog svetskog rata, britanski
zvaničnici su došli na ideju da ohrabre ruske Jevreje da podrže napore Save-
znika: obećali su im jevrejsku zemlju u Palestini nakon rata. Po završetku rata,
Liga naroda je prihvatila ideju, objavljujući da Jevreji imaju pravo da imigriraju
u bliskoistočni region, koji je tada kontrolisala Velika Britanija.
Ali od toga nije bilo ništa. Tokom dvadesetih i tridesetih godina, evropski
Jevreji su postali prim arna meta nacista Adolfa Hitlera, dok je H ilter poste-
peno preuzimao vlast u Nemačkoj. Jevreji su, optuživao ih je, bili u zaveri sa
komunistim a u nameri da istrebe H itlerovu mitološku arijevsku rasu.
„Nema ničeg boljeg od razumevanja Jevreja“, napisao je u svojoj knjizi
“Mein Kampf. ,,Ta situacija se m ora žestoko i brzo razrešiti".
Formalno proganjanje Jevreja u Nemačkoj je počelo skoro odm ah pošto je
H itler preuzeo kontrolu. U aprilu 1933. godine Jevreji su izbačeni sa svih druš-
tvenih i učiteljskih položaja. D o kraja 1935. su izgubili nemačko državljanstvo
i sva ostala prava. H itler je, u prvobitnoj nameri, želeo da protera Jevreje sa
kontinenta, aii m u je planove porem etilo izbijanje rata. O nda je pokušao da
ih izoluje u geta, gde su se mogli koristiti kao radna snaga. D o kraja 1941.
osmišijeno je „konačno rešenje“. Procenjuje se da je oko 6 m ilionajevrejasiste-
matski ubijeno; od tog broja 1.5 miliona su bila deca.
Kraj rata i holokaust nisu okončali proganjanje Jevreja u Evropi; više od
hiljadu ih je ubijeno samo u Poljskoj 1946. godine. Z ato i nije čudilo što su
evropski Jevreji želeli da odu na neko drugo mesto. M nogi i jesu - u palestin-
sku „otadžbinu", koju su im Britanci bacili kao mamac 1917.
Ali Velika Britanija, koja se suočavala sa domaćim ekonomskim nevoljama,
nije želela ništa da ima sa uređivanjem razlika izm eđu Jevreja i muslimanskih
Arapa u Palestini. Britanci su presreli više od pedeset hiljada evropskih Jevreja

3 44 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 LICE IZ GOMILE—--------------------------- --------- ----- ------------
Aneliz Mari„Ana" Frankje rođena u Frankfurtu 1929. Njen otac Oto je bio
odlikovani nemački oficir iz Prvog svetskog rata. Ali, on je bio i Jevrejin.
Plašeći se da bi nacistički uspon na vlast mogao biti crna slutnja za Jevreje,
Frank se preselio u Amsterdam kada je Ana imala četiri godine. Činilo se da
je pred živahnom devojčicom, Anom, koja je želela da postane pisac, blista-
va budućnost. Maja 1940. Nemačka je napala Flolandiju.
U leto 1942. Frankovi su počeli da se skrivaju u prostorijama u zgradi u kojoj su se
nalazile kancelarije Ota Franka. Prijatelji.su donosili porodici hranu i ostale neop-
hodne stvari. U svesci koju je dobila za rođendan Ana je počela da piše dnevnik.
Njeni zapisi su varirali od posmatranja jedne devojčice iz škole do apstraktnih
razmišljanja o Bogu i mračnim obrisima tužne sudbine njene porodice.
„Uprkos svemu", zapisala jejednom prilikom,„još uvekverujem da su Ijudi
dobri u srcu."
Avgusta 1944. nemačka bezbednosna policija je upala u skrovište Franko-
vih, za koje im je, očigledno, neko dojavio. Porodicu su prvo poslali u kon-
centracioni logor u Aušvicu, a onda u Bergen-Belsen. Ana je tamo umrla,
najverovatnije od tifusa, nekoliko nedelja pre nego što su logor oslobodile
britanske trupe. ' '
Nakon rata, jedini član porodice koji je preživeo, Anin otac, uzeo je njen
dnevnik od prijatelja koji su ga pronašli u skrovištu. Objavio ga je prvo na
holandskom 1947. godine, a onda i na engleskom 1952.
Od tada, dnevnikje objavljen na više od pedeset jezika, po njemu su nači-
njene pozorišne predstave i filmovi; dnevnik je posebno pohvaljen zato što
je na videlo dana doneo užase holokausta na način na koje obična statistika
to nije mogla da učini.

i smestili ih u logore na Kipru. N a posletku, Britanija je izlobirala da se o pro-

blemu razgovara u U jedinjenim nacijama, koje su bile u povoju. 29. novembra
1947. U N je tesno izglasala podelu Palestine na jevrejsku i arapsku državu.
14. maja 1948. i poslednje britanske trupe su napustile region. Deset mi-
nuta posle povlačenja - i bukvalno deset m inuta - Sjedinjene Države su i for-
malno priznale novu državu Izrael. O dm ah je usledilo priznanje Sovjetskog
Saveza. A arapski susedi nove države su je odm ah napali. G odinu dana dug
rat se okončao zato što su arapske nacije teška srca - ali samo privremeno -
odustale od borbe. Više od šest stotina hiljada palestinskih Arapa je napustilo
izraelsku teritoriju i izbeglo u izbegličke kampove u Jordanu, Gazi, koja je bila
pod egipatskom kontrolom , i Siriji.
U decenijama koje su dolazile, Jevreji su imali otadžbinu - ali i celu hrpu
problem a pred sobom.

IV IC A A M B ISA 345
 Komunisti: uspon i ima ih svuda
Britanski vođa V inston Cerčil je 5. m arta 1946. održao govor u Fultonu,
u Misuriju. „O d Sćećina na Baltiku do Trsta na Jadranu", rekao je, „preko kon-
tinenta se spustila gvozdena zavesa.“ Cerčilova prim edba na posleratno širenje
komunizma je označavala ono što m nogi istoričari smatraju i formalnim po-
četkom H ladnog rata.
Pre D rugog svetskog rata, apostole komunističke političke filosofije su u
težak položaj dovele ili nacionalističke ili fašističke vlade, ili su se ograničili
na konsolidaciju snaga unutar Sovjetskog Saveza. Ali, čak i pre nego što se rat
završio, sovjetske trupe su već dovele na vlast komuniste u Poljskoj i Rumuniji.
Posle rata, Sovjeti i možda kineska komunistička vlada,. počeli su da tragaju
za proširenjem svog uticaja čak i u zemlje koje su se oslobodile japanskog i
nemačkog uticaja.
Neke od tih ekspanzija su bile interne. U Kini je, na primer, članstvo u Ko-
munističkoj partiji poraslo sa4.5 miliona 1949- godine na 17.5 miliona 1961.
Najveći deo proširivanja uticaja bio je van granica ovih zemalja. D o 1961. go-
dine komunističke vlade nisu kontrolisale samo Sovjetski Savez i Kinu, nego i
najveći deo istočne Evrope i Jugoistočne Azije.
Prirodno, kapitalistički Zapad, koji su predvodile Sjedinjene Države, je
negodovao. Pretnja od upotrebe nuklearnog oružja jedne od strana - ili obe
- učinio je hladni rat najsmrtonosnijim i najužasnijim od svih sukoba čovečan-
stva. Ali pretnja od pravog nuklearnog rata ležala je u interesima i kom unista i
kapitalista da drugu stranu potisnu što dalje i što jače.
Umesto sukoba licem u lice, dve strane su često birale svoje zastupnike,
podržavajući frakcije u raznim zemljama Trećeg sveta, naročito u Africi, Latin-
skoj Americi i Aziji. O be strane su snabdevale nesvrstane zemlje ekonomskom,
vojnom i tehnološkom pomoći. Ipak, zemlje Trećeg sveta su imale malo koristi
od sve ove pažnje.

Sovjeti: uspon u velikoj meri

Jedan od najžešćih frontova u H ladnom ratu bilo je nadmetanje između
SSSR-a i SAD u osvajanju svemira. Sovjeti su ptešli u vođstvo time što su prvi
poleteli 1957. godine, uspešno lansirajući Sputnjik, orbitalni satelit bez ljudske
posade. A 12. aprila 1961. su odlučno dobili trku u slanju prvog čoveka u svemir.
U 9:07 po moskovskom vremenu, svemirski brod Voltok 1, težak 4.75
tona, poleteo je iz baze u Kazahstanu. U njem u je bio dvadesetsedmogodišnji
drugi poručnik Ruskog vazduhoplovstva Jurij Gagarin.
Ovaj pilot, visok metar i pedeset sedam centimetara, rođen na zadružnom
poljoprivrednom dobru kao sin stolara, izabran je za let delimično zbog svoje
visine, jer se odlično uklapao u kapsulu. Drugi razlog je bila njegova ličnost.

346 Sm e š n a is t o r jja s v e t a
Tokom leta je zviždukao rusku melodiju „Otadžbina zna“, čiji stihovi kažu
„Otadžbina zna gde njen sin leti po nebu“.
Kada se kapusla prizemljila 108 m inuta kasnije, Gagarin je unapređen u
majora, što je bio rang za koji su sovjetski lideri smatrali da dolikuje prvorn
čoveku koji je leteo u svemir i vratio se živ.
Gagarinov let ne samo da je ubrzao svemirsku trku, nego ga je učinio so-
vjetskim herojem i svetski poznatom ličnošču. U njegovu čast su podizani spo-
menici, a ulice - a naposletku i njegovo rodno mesto - dobijale su njegovo
ime.
Sovjetski uspeh, koji je inspirisao veći deo čovečanstva, bio je, bez sumnje,
šamar za Sjedinjene Države u njenom pohodu da osvoji srca i umove zemalja
Trećeg sveta. „Amerika mora u potpunosti odgovoriti na ovaj izazov“, rekao je
američki senator H jubert H emfri na dan Gagarinovog leta.
5. maja SAD su u svemir poslale mornaričkog kom andira Alana Separda,
ali samo na 15 m inuta i na visinu od stotinu osamdeset i pet kilometara. A

JOŠ JEDNA TRKA KA VRHU----------- :------------- ;-----------------

Kada je tibetanska vlada dala garancije ostatku sveta za pristup najvišim hi-
malajskim vrhovima 1921.godine, počeli su da pristižu planinari. Do 1953.je
sedam ekspedicija bezuspešno pokušalo da dođe do vrha Mont Everesta.
Godine 1951. britanski izviđački tim je pronašao put uz južnu stranu gre-
bena koji se činio kao dobar za uspon ka vrhu. Dve godine kasnije, pod
vođstvom odličnog organizatora pukovnika Džona Hanta, tim britanskih
planinara, predvođeni šerpasima, pripremao se da isproba taj put.
Kada su postavili devet logora duž puta, uspon je pokušao prvi tim sastav-
Ijen od dvojice Ijudi, koristeći zatvoreni sistem dovoda kiseonika koji im je
dopremao čist kiseonik. Ali kiseonik je izgleda iscureo, pa su se vratili pra-
znih ruku.
Dva dana kasnije, 28. maja 1953. godine, tim u kojem su se nalazili Edmund
Hilari, pčelarsa Novog Zelanda, iTenzing Norgej, vodič-šerpas, krenuli su u ko-
načni uspon iz logora na visini od 8503 metra. Za razliku od prethodnog tima,
oni su koristili otvoreni sistem dovoda kiseonika, koji je bio mnogo lakši.
29. maja u 11:30 pre podne, Hilari i Norgej su došli do vrha. Rukovali su se,
zagrlili se, pojeli nešto slatkiša, ostavili nešto hrane bogovima i nakon pet-
naest minuta krenuli ka podnožju.
Prema rečima člana ekspedicije Džordža Loua, kada su stigli do baznog lo-
gora, Hilari je prvo rekao:„Pa, Džordže, najzad smo srušili kučkinog sina!"
Od sredine 2007. više od dve hiljade Ijudi iz celog sveta je prošlo njihovim
stopama ka Mont Everestu.

IV IC A A M BISA 347
25. maja predsednik D žon Kenedi je objavio da će Amerika do kraja decenije
poslati ljudsku posadu na Mesec.
Sovjeti su 17. m arta 1965. godine uzvratili satelitom i prvom uspešnom
svemirskom šetnjom, kada je kosm onaut Aleksej L eonovproveo deset m inuta
izvan svemirskog broda.
Gagarin je poginuo 1968. godine, kada se avion kojim je upravljao, srušio
tokom rutinskog trenažnog leta, dok je radio na prekvalifikaciji za pilota-bor-
ca. Naredne godine, ono što je on postigao u svemiru, delimično je pomračeno
kada su SAD uspešno poslale ljudsku posadu na Mesec.
Ipak.prvijeprvi, a Gagarin je to bio. Uz to je nosio i ime u skladu sasvojim
delom: Gagarin je izvedeno iz ruskog termina ,,divljapatka“.

Međunarodna saradnja: uspon

D ok se Liga naroda pokazala kao promašaj (uglavnom zato što se pokazala
nesposobnom da sprovede sankcije ili da ukori neposlušne države), države iz
Sila A ntante su rešile da m eđunarodnoj saradnji pruže još jednu priliku.
D ok je rat postepeno jenjavao, predstavnici pedeset zemalja su se sastali u
San Francisku aprila 1945. N akonferencijijestvorenapoveljao multinacionoj
grupi, nazvanoj Organizacija Ujedinjenih nacija (O U N ). Očigledno, ova skra-
ćenica nije u potpunosti bila prihvaćena kod zemalja članica, pa je organizacija
postala jednostavno poznata kao U N .
Za zvanični rođendan U N uzima se 24. oktobar 1945. godine, kada je
povelju ratifikovao Savet bezbeđnosti, kojeg je činilo p et pobednika: Repu-
blika Kina, Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i Sjedinjene Američke
Države.

---------------------------------------------POSLEDNJI KOJI IMA REČ

Ujedinjene nacije su tokom godina godine postale scena za neke nezabo
ravne retoričke rasprave, ali je samo nekolicina imala toliko drame i dovitlji
vosti, kao sednica od 25. oktobra 1962. godine, u kojoj'su učestvovali Am
basador SAD-a Edlej Stivenson i sovjetski Ambasador Valerian Zorin:
,,Da li Vi, ambasadore Zorin, poričetedaje SSSR postavio i da postavlja rake-
te srednjeg dometa na Kubi? Da ili ne - ne čekajte prevod - da ili ne?"
„Ja nisam na američkom sudu, pa stoga ne želim da odgovorim. Odgovor
ćete, gospodine, dobiti pravovremeno."
,,Vi ste sada u sudnici svetskog mišljenja i možete odgovoriti sa da ili ne."
„Odgovor ćete dobiti pravovremeno."
„Spreman sam da čekam na odgovor sve dok se pakao ne smrzne."

348 S M E Š N A IS T O R IJ A SVETA
 „Povelja U jedinjenih nacija, koju ste upravo potpisali je čvrsta podloga na
kojoj možemo graditi bolji svet”, rekao je američki predsednik H ari Truman
okupljenim delegatima.
Truman je, naravno, bio veoma precizan sa tačke posmatrača. N ijednog
trenutka se ne dovodi u pitanje koliko su U N bile efikasnije od Lige naroda.
Ako ni zbog čega drugog, bar zato što od D rugog svetskog rata nije došlo do
velikog konflikta u svetu. Sa druge strane, U N nisu uspele da spreče nekoliko
genocida i mnoštvo regionalizovanih ratova.
Broj članica U N je porastao sa 51 na 192, a i to je bilo praćeno kontrover-
zama. N a primer, Sjedinjene Države su 1971. popustile pritisku i pristale da
priznaju N arodnu Republiku Kinu, koja je bila stalni član Saveta bazbednosti,
a okrenu leđa nacionalističkoj Kini (Tajvanu).

Dečja paraliza: pad

Dajte doktoru sa Univerziteta u Pitsburgu bubrege majmuna i možda ćete
uništiti groznu zaraznu bolest koja napada decu.
Naravno, postoji i nekoliko dodatnih koraka. Bolest o kojoj govorimo je
dečijaparaliza, virusno oboljenje koje u 98 posto slučajeva ne stvara nikakve ili
stvara samo blage simptome. U preostala dva procenta bolest može od čoveka
stvoriti trajnog invalida i ubiti ga.
Iako se bolest može unatrag pratiti do starog Egipta, najviše je bila raširena
- potpuno neočekivano - u industrijalizovanim zemljama tokom dvadesetog
veka. Prema teoriji, pošto se širila isključivo fekalijama, nisu joj bile izložene
generacije dece koja su u ranim godinam a naučena da peru ruke, kada su simp-
tom i blaži.
Ishod je bio daje, tokom pedesetih godina, postojao veliki broj ljudi pod-
ložnih dečijoj paralizi. Samo u Sjedinjenim Državama je 1952. bilo šezdeset
hiljada slučajeva i tri hiljade umrlih. U istraživanja su uloženi milioni dolara,
a vakcinu koja je dobila dozvolu za upotrebu otkrio je naučnik Univerziteta u
Pitsburgu Džonas Salk.
Salk je vakcinu uzgajao u tkivu bubrega rezusnih majmuna; upotrebljena
je u masovnim kampanjama posvećenim imunizaciji. D o 1957. broj obolelih
na godišnjem nivou u Sjedinjenim Državama je pao na 5.600.
Đ oktor A lbert Sejbin je 1961. razvio vakcinu za oralnu primenu, koja
je potom uvedena u upotrebu. Kampanje širom sveta u kojima je sprovođe-
na vakcinacija, a koje je sprovodila Svetska zdravstvena organizacija, skoro su
zbrisale dečiju paralizu u svetu. 1988. je prijavljeno 355.000 slučajeva u 125
zemalja. D o 2006. ukupan broj je pao na manje od 2.000 i bila je odomaćena
u 6 zemalja.

IV IC A A M BISA 349
 DOVIĐENJA, IH VALA VAM ZA...

Moćno penkalo
Desetinama godina čovečnstvo je tragalo za pouz-
danom napravom za pisanje koja je koristila mastilo
koje se brzo sušilo, koje nije moralo da se iznova puni
svakog časa i koje nije mnogo brljalo.
N ascenu stupaLaslo Biro. Biro je 1938. godine bio tridesetdevetogodišnji
mađarski izdavač novina, koji je prim etio da se mastilo za štampu brzo sušilo,
ali da se nije pokazalo dobrim u penkalu. U saradnji sa svojim bratom Đer-
đom, koji je bio hemičar, Biro je izmislio olovku, na čijem se vrhu nalazila ro-
tirajuća kuglica, a u čijem se telu nalazilo mastilo. Svoju ideju su patentirali u
Parizu 1938. godine.
Braća, koja su inače bila Jevreji, 1940. su otišla su Argentinu, gde su otvo-
rila fabriku za proizvodnju hemijskih olovaka. Nekoliko godina kasnije, Ame-
rikanac M ilton Rejnolds, koji je boravio na odm oru, ugledao je olovke braće
Biro i rešio d a ih pravi u Americi - bez njihovogodobrenja. Rejnoldovaolovka
je počela da se prodaje 29. oktobra 1949. u Gimbelsovoj prodavnici u Njujor-
ku. Postala je pravi hit; za samo jedan dan se prodalo 10.000 komada, po ceni
od 12.50 dolara po komadu.
Ali nepouzdanost i skupoća olovaka su zahtevali dalje inovacije. Dvojica
momaka, Patrik Froli Mlađi i Fren Sič, su izumela olovku koja nije koristila
mastilo koje se razlivalo i kuglicu povučenu unazad. Nazvali su je Pejpermejt.
Francuz Marsel Biš je 1952. izumeo glatku olovku u providnom, plastičnom
okviru; iz njenog naziva je izbrisao poslednje slovo svoga prezimena i tako je
nastao Bic.
Ali braća Biro nisu potonula u zaborav. U mnogim zemljama hemijske
olovke se i dalje zovu biro, a 29. septembar - Laslov rođendan - u Argentini se
proslavlja kao D an izumitelja.

Slavna formula!
Inrao je najpoznatiji mozak dvadesetog veka - pa je možda i bilo ispravno
da su mu, kada je umro, izvadili mozak i proučavali ga. U stvari, A lbert Ajn-
štajn je to i hteo.
Ajnštajn je rođen 1879. u Nemačkoj. Prisećao se da su njegovo bavljenje
naukom, još u detinjstvu, odredila dva događaja. Prvi događaj je predstavljao
opčinjenost kompasom u petoj godini. D rugi događaj je bio susret - a samim
tim i fascinacija - knjigom geometrije u dvanaestoj godini.
N akon nevolja u obrazovanju, zbog kojeg nije uspeo da završi srednju
školu, ali koje mu je omogućilo da diplom ira na Univerzitetu u Svajcarskoj,

350 Sm e š n a istojrjja sv e ta
Ajnštajn je pokušao, ali nije uspeo, da dobije posao učitelja ili pom oćnika ne-
kog naučnika. Najzad je prihvatio posao službenika u švajcarskoj Kancelariji
za patente.
D ok je još radio u Kancelariji za patente, Ajnštajn je 1905. odbranio dok-
torat na Univerzitetu u Cirihu. Takođe, te godine je objavio četiri zapanjujuća
rada iz oblasti fizike. Između ostalog, tvrdio je da je usporavanje vremena kod
predm eta koji se kreću velikom brzinom relativno u odnosu na fiksiranu tačku
na Zemlji, da je masa energija, samo u drugom obliku, a da je energija jednaka
proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti... ili E=mc2. (U pam tite ovu defini-
ciju i bićete hit na koktel zabavama.)
Ajnštajn se, na kraju, vratio u rodnu Nemačku. Nobelova nagrada za fizi-
ku koju je dobio 1921. godine otvorila m u je vrata svetske slave. Ali, Ajnštajn
je bio Jevrejin, pa je, kada je H itler
došao na vlast, kao fizičar i matema-
tičar bio dovoljno pam etan da shvati JEDNOSTAVNO, DRAGI
da su njegovi dani u Nemačkoj od- MOJ VOTSONE----------------
brojani. Prihvatio je 1933. posao na
Britanski fizićar Frensis Krik i ame-
Univerzitetu Prinston, u N ju Džer- rički biohemičar Džejms Votson su
siju, i naposletku je postao građanin 1953. godine koristili perle, žicu i
Sjedinjenih Američkih Država. karton da bi napravili čuveni tro-
Iako je Ajnštajn još 1939. opo- dimenzionalni model dezoksiribo-
minjao predsednika Ruzvelta da po- nukleinske kiseline, ili DNK.
žuri u razvijanju nuklearnog oružja
- kao odbrane od toga da bi i Ne-
mačka mogla razviti slično oružje -b io je vatreni protivnik rata. ,,Ne znam na
koji će se način voditi Treći svetski rat”, rekao je jednom , ,,ali vam mogu reći da
će se u četvrtom boriti - kamenjem.”
U vreme kada je um ro od srčanog napada 1955. godine, Ajnštajn je bio je-
dan od najpoznatijih ljudi na svetu. Njegovo jednostavno odevanje, raščupana
kosa i ekscentrična ličnost učinili su ga, prema rečima biografa, „snom svakog
crtača”, a samo prezime je postalo sinonim za inteligenciju.
Po sopstvenoj želji, Ajnštajnovo telo je kremirano, a mozak doniran u na-
učne svrhe. Baš kao i ostali, i on je želeo da sazna šta ga je učinilo posebnim.

Dobre stvari u malirn pakovanjima

Kada vas sledećeg puta dosadni reklamni telefonski poziv dovede na ivicu
ludila, možda pronađete utehu u činjenici da nam je nadmetanje među tele-
fonskim kompanijama pružilo najvažniji izum dvadesetog veka.
Kada su patend na telefone Aleksandra Grejema Bela isticali 1906. godine,
razne telefonske kompanije su tragale za novim horizontima. U Američkom
telefonu i telegtafu (A T& T) odlučili su da se usredsrede na razvoj vakuumske
cevi koja će proširiti telefonske signale i dopustiti im da se prenose na velikim

IV IC A AM BISA 351
 udaljenostima. Cevi su profunkcionisale, ali su bile skupe, kratko su trajale,
pregrevale se i trošile silne količine energije.
Iako su neki nemački naučnici napravili velike korake u razvoju prave
zamene za cevi, pravi proboj je došao posle D rugog svetskog rata u Belovim
laboratorijama kompanije AT&T. Tri fizičara, Vilijem Sokli, D žon Bardin i
Volter Braten, 27. decembra 1947. su upotrebili novi uređaj, koji su nazvali
tranzistor, koji je dopuštao da slabi elektronski signali kontrolišu mnogo jače
signale, nešto slično slavini na česmi, a da im pri tom e nije bila potrebna va-
kuumska cev.
Izum nije ugledao svetlost dana
------------- DRUGIIZUMI OD KOJIH do 25- juna 1948. i nije ostavio sna-
ZAVISIMO žan utisak. Sokli, koji je 1956. pode-
lio Nobelovu nagradu sa Bardinom
Dok su boravili u Njujorku na Saj-
i Bratenom, na posletku je razvio još
mu igračaka 1957. godine, tvorci
bolji tranzistor. Ali dok su se sa cevi-
igračaka izjužne Kalifornije, Ričard
m a dešavale velike promene, pojedi-
Kner i Artur „Spad" Merlin, čuli su
načni tranzistori su još uvek morali
da su se deca u Australiji prosto
pomamila za obručem koji se vr- da se povezuju sa komponentama,
teo između kukova. kao što su otpornici i kondenzatori, a
postojala su i ograničenja u konstruk-
Godine 1958. su počeli sa proi- ciji kola.
zvodnjom platičnog obruča, preč-
O d početka šezdesetih godina,
nika devedeset centimetara. Nisu
broj kola koja se mogu postaviti na
mogli da ga patentiraju, jer su se
deca igrala obručima još od dana običan čip se duplirao svakih osamna-
starog Egipta. Ali su zato svom izu- est meseci, što je dovelo do razvoja
mu nadenuli ime: Hula Hop. mikroprocesora - pa zato možete da
krivicu za svoju zavisnost od Inter-
Do kraja 1959. kompanija Vem-0 neta prenesete na telefonske kom-
je, širom sveta, prodala više od 100 panije, koje su pokušavale da prošire
miliona po ceni od 1.98 dolara po horizonte.
komadu.
Čak i kada je pomama splasnula, Automobili za „ Volks”
Kner i Merlin su, nema sumnje,
pronašli utehu u drugoj plastičnoj O dobrio ga je monstrum , bio je
igrački koju su napravili godinu napravljen za običnog čoveka, a po-
dana pre Hula Hopa: bio je to pla- stao je najpopularniji model autom o-
stični frizbi. bila u istoriji automobila.
Skromni Folksvagenov model
Buba pojavio se oko 1933. godine,
kada je nemački diktator A dolf H itler rekao dizajneru autom obila Ferdinandu
Poršeu da želi autom obil koji će svaki prosečni Nemac moći da priušti, u koji
će moći da sedne pet osoba, sa malom potrošnjom i koji će moći da prelazi
skoro 100 kilometara na sat sistemom auto puteva koje je gradio.

352 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Porše je predložio autom obil zaobiljenog krova, sa dvoja vrata, sa četiri
cilindra, vazdušnim hlađenjem, m otorom smeštenim u zadnji deo i sa četiri
stepena prom ene brzine. H itler je želeo da autom obil nazove Kraft durch Fre-
ude Wagen, što je značilo Snaga kroz radost, ili KdFwagen. Ali, javnost nije
prihvatiJa ime, pa je vozilo na kraju postalo poznato kao “narodni auto” ili
Folksvagen.
Folksvagenova fabrika je otvorena 1938. godine, a Nemci su ohrabrivani
da ostavljaju nedeljne depozite u plan štednje, što bi bilo dovoljno da nabave
automobil. Ali, rat je proizvodnju autom obila sveo na minimum, a bom bardo-
vanje koje su izveli Saveznici uništilo je dve trećine fabrike.
N akon rata, britanski i američld proizvođači autom obila su odbili moguć-
nost da preuzmu „pelcer”, a većina napravljenih Buba otišlo je britanskoj vojsci
i nemačkoj Pošti.
AJi, do 1948. britanslđ major Ivan H irst i nemačld inženjer H ajnrih Nor-
d h o f su oživeli fabriku i ubrzali proizvodnju. D o 1953. je sklopljeno više od
500.000 komada, a do 1961. čak pet miliona komada. D o 1972. B ub ajep re-
stigla Fordov M odel T koji se najviše pravio do tada, a kada je poslednja Buba
sišla sa meksičkih proizvodnih linija 2003. godine, više od 22 miliona vozila je
bilo prodato u više od 140 zemalja.
Uzgred, Hitler, koji nije znao da vozi, najčešće se vozio u Mercedes-
Bencu.

Đavolja muzika
Bio je to u potpunosti američld zvuk, mešavina bluza, folka, gospela i
kantri muzike, čiji su koreni nesumnjivo bili afro-američki. Naziv ove muzike
došao je iz afro-američkog slenga za reč seks. Odrasli su prezirali ovu reč, a
tinejdžerijeobožavali, ad o krajadvadesetogveka, može se sapravom dokazati,
bila je najdom inantnija forma popularne muzike u svetu.
Iako je rok-en-rol imao mnogo korena i oblika, njegov uspon posle D rugog
svetskog rata je bio tesno povezan sa postratovskim američkim bogaćenjem,
kao i sa samom muzikom. Beli tinejdžeri su imali, u proseku, džeparac od deset
dolara nedeljno, i u najvećoj su ga meri trošili na ono što se u početku smatralo
„rasnom muzikom”, a tek posle „ritam i bluz” muzikom.
Ipak, 1952. godine, snalažljivi disk džokej iz Klivledna Alan Frid počeo je
da je zove „rok-en-rol”, što je bio term in koji je omogućio belcima da ga lakše
prihvate - i da doprinesu zvuku. D o 1955. rok-en-rol je počeo da stiče glavni
uticaj u popularnoj kulturi, od haljina i frizura do filmova.
Takođe je neumoljivo, ako ne i nehotice, prevazišao američke rasne podele.
U stvari, tvrdilo se da je uspon rok-en-rola tokom pedesetih godina bio ključni
sastojak u nastojanju da se stvore prihvatljiviji uslovi za povezivanje rnladih
Amerikanaca.

IV IC A A M BISA 353
 Ministri, učitelji i roditelji su govorili da ta muzika nema morala, pošto-
vanja i da ima anarhističkih potencijala. Muzički kritičari su je podrugljivo
nazivali kratkotrajnom: „Ima treštav, prodoran zvuk, dosadan zvuk saksofo-
na, nalik na trubu, vrišteći vokal i veoma često, sugestivne stihove”, kritički se
osvrnuo časopis Tajm 1955.
N ema veze. Predvođeni bivšim vozačem kamiona iz Memfisa, čije je pravo
ime bilo Elvis Prisli, rok-en-rol muzičari su postali polubogovi miliona tinej-
džera. Sam Prisli je irnao šest velikih hitova 1956. godine, a u jednom trenutku
je, za samo jedan dan, prodao ogrom nih sedamdeset pet hiljada ploča.
Rokeri Badi H oli i Džeri Li Luis su 1957. imali turneju po Australiji, a Bil
Hejli i Komete po Evropi. Rok-en-rol je došao - da ostane,

Sramne knjige
Kada je Alfred Kinsi završio srednju školu u N ju Džersiju 1910. godine,
ispod njegove slike u školskom godišnjaku su naveli rečenicu iz Ham leta: ,,Co-
vek mi se ne
Kako su samo pogrešili.
Istina, Kinsi se prvo obrazovao za zoologa, specijalizovao je karakteristi-
ke ujeda osa, a ne ljudi. Ali, 1938. godine, podstaknut svojim studentim a na
Univerzitetu u Indijani, Kinsi je započeo desetogodišnju studiju o ljudskom
seksualnom ponašanju.
1948. je objavio rad na 804 stranice, nazvan “Seksualno ponašanje muš-
karaca". Zasnovan na 12.124 slučaja, Kinsijev izveštaj je svojim otkrićima
zapanjio Amerikancc: 85 procenata američkih muškaraca je imalo seksualne
odnose pre braka; 70 procenata je posetilo prostitutke; 33 procenta je imalo
homoseksualno iskustvo.
Skoro podjednako zapanjujuća, kao i Kinsijevi zaključci, bila je i prodaja
knjige. Uprkos olovnosivom, školskom formatu, za samo nekoliko meseci se
prodala u 250.000 primeraka - po ceni od 6.50 dolara po lcomadu. Kinsi je
1953. objavio sličan izveštaj o ženskoj seksualnosti (50 procenata američkih
žena je iinalo seksualne odnose pre braka, 26 procenata je varalo svoje muže-
ve); prodaja ove knjige je bila još bolja.
Kinsijevu metodologiju su kritikovali jer se oslanjala na velike primere koji
nisu bili nasumično birani kako bi na pravi način oslikali celu populaciju.
Najžešće kritike bile su moralne. “Cikago Tribjun" gaje, na primer, označio
kao „pravu pretnju društvu”, tvrdeći da će to uniziti moralne standarde. Drugi
su je osuđivali zbog dehumanizacije Ijudske seksualnosti, jer se sve svodilo na
obične, fizičke funkcije.

3 54 S M E Š N A IST O R IJA SVETA

 Ali, istorija je naknadno pripi-
sala Kinsija veliki doprinos u razu-
mevanju ljudske seksualnosti, jer
je izvukao ovu tem u ispod tepiha.
,,Da sam imao prikriveni motiv
u stvaranju ove studije," rekao je
Kinsi, koji je um ro 1956. godine u
svojoj šezdeset i drugoj godini, ,,to
bi bila nada da će zbog nje ljudi po-
stati tolerantniji!1
ITSI-BITSI—=------- ---------- —
lako je malo dvodelno odelo za
kupanje bilo poznato još od doba
Egipćana, savremena verzija se do-
vodi u vezu safrancuskim dizajneri-
ma Žakom Emom i Lujem Rearom.
Oni su prikazali svoju kreaciju 5.
jula 1946. na modnoj reviji u Parizu.
Kostim, poznat kao bikini dobio je
ime po južnopacifičkom atolu, na
kojem su Sjedinjene Države izvodi-
le probe nuklearnog naoružanja.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Njih 411 o Hitlerovim perverzijama

A dolf H id er je bio seksualno potisnuti hom o-
seksualac koji je voleo da se iživljava nad drugima,
ili je bio biseksualni sado-mazohista sa Edipovim
kompleksom, samo jednim testisom i verovatno je
imao sifilis. To je, uglavnom, pomešano mišljenje o
nemačkom diktatoru koje su raširili profesionalni psihijatri i psihijatri amate-
ri. Staviše, ako je bilo šta od toga istina, ostaje nepoznato, ali to nije sprečilo
ogroman broj Ijudi da pokuša da ptuži seksualno objašnjenje Hitlerovog ču-
dovišnog ponašanja.
N a primer, Američka kancelarija za strateške usluge (OSS), koja je pret-
hodnik C IA , predpostavljala je tokom 1943. godine da je H itler „verovatno
imao homoseksualne odlike”. U izveštaju je takođe stajalo da je Firer voleo da
žene uriniraju po njemu.
Cuveni psihoanalitičar Karl Jung je predpostavljao da je H itler imao
„osobine muškarca... sa ženskim instiktima”. Čuveni lovac na naciste Simon
Vizental je imao teoriju po kojoj je Hitlerova mržnja prema Jevrejima poti-
cala od toga što je u Beču, pre Prvog svetskog rata, dobio sifilis od prostitutke
Jevrejke.
D rugi posmatrači su primetili da je većina žena koje su mu se dopadale
izgledalo kao njegova majka. U knjizi, koju je 2001. napisao nemački istoričar
Lotar M ahtan zaključuje su da je H itler bio homoseksualac. A i dobro poznata
priča kazuje da su sovjetski medicinski istraživači, nakon rata, obavili obdukci-
ju nad Hitlerovim telom i otkrili da je imao samo jedan testis.

IV IC A A M BISA 355
 Iako su ovo sve provokativne istorijske priče, nema mnogo dokaza koji bi
ih mogli podržati. Hitlerovi savremenici se sećaju da je on u najvećoj meri bio
usamljenik, da ga nisu mnogo interesovali ljudi, ni kao grupe, ni kao pojedinci.
Veruje se da je imao vezu sa sestričinom Geli Raubal, koja je zbog toga izvršila
samoubistvo. Njegova dugogodišnja ljubavnica i supruga Eva Braun je 1935.
zapisala da m u je „potrebna samo iz određenih pobuda”, ali se nije upuštala u
detaljno opisivanje. (Rekla je da je H itler voleo Valkire, žene skladne građe.)
Ipak, verovatno je istina da je H itler imao neku vrstu abnorm alnosti na te-
stisima. Naravno, većina savezničkih vojnika iz D rugog svetskog rata se mogla
uveriti u taj nedostatak.

Nož u leđa tazbini

N iko kao zet vas ne može naterati dapogrešite. Bar je takva priča američ-
kog narednika Dejvida Gringlasa. Gringlas, mašinski radnik u tajnoj nuklear-
noj laboratoriji u Los Alamosu, 1950. je otkriven da je odavao atomske tajne
Sovjetskom Savezu.
Gringlas je odm ah „otkucao” svoju sestru Etel Rosenberg i njenog muža
Džulijusa. O boje su uhapšeni i optuženi za špijunažu. Na suđenju, Gringlas
je svedočio da ga je Džulijus 1944. vrbovao da krade tajne podatke. Kasnije je
svedočio i protiv svoje sestre.
Gringlas je dobio petnaest godina zatvora i 1960. bio oslobođen. Roze-
nbergovi su završili na električnoj stolici. Njihovo pogubljenje u njujorškom
zatvoru Sing Sing, 19. juna 1953. godine, učinilo ih je jedinim američkim civi-
lima pogubljenim zbog špijunaže tokom hladnog rata.
„Vaš zločin smatram gorim od ubistva”, rekao je sudija Irving Kaufman u
obrazloženju presude. Sudija je okrivio Rozenbergove za ohrabrivanje komu-
nističke agresije u Koreji. „Svojom izdajom bez sumnje ste skrenuli tok istorije
protiv svoje zemlje” optuživao ih je.
Tokom dve godine, između izricanja presude i pogubljenja, Ijudi koji su
podržavali ovaj par su dugo i na sav glas obrazlagali da su (1) Rozenbergovi
na brzinu osuđeni zbog antikomunističkog raspoloženja koje je se graničilo sa
histerijom; (2) čak i da su bili krivi, informacije koje su preneli drugoj strani
nisu bile mnogo vredne; i (3) kazna na koju su osuđeni je bila prestroga. Ali ti
argum enti su se izgubili u urliku antikomunističke histerije, koju su podgrejale
antikomunističke tirade senatora iz Viskonsina Džoa Mekartija.
Posledični događaji su bili sledeći - uključujući posthum no objavljene me-
moare sovjetskog premijera Nikite Hruščova, 1990. godine, i tajna dokumen-
ta sa kojih je 1995. skinuta oznaka poverljivosti - čini se da sve veoma jasno
ukazuje d aje Džulijus sigurno bio kriv, jer je pomagao sovjetskim špijunskim
krugovima. Ali je zato, veoma verovatno, da se Etel, iako je bila upoznata sa
muževljevim aktivnostima, nije u velikoj meri bavila špijunskim aktivnostima.

356 Sm e š n a ist o r jja sv e t a

Gringlas je 1996. godine priznao da je lagao u vezi sa sestrinom umešanošću
kako bi zaštitio svoju ženu i decu.
Kada se na to pogleda iz današnje istorijske perspektive, kazna koju su Ro-
zenbergovi dobili danas se čini kao ubistvo u kojem je upotrebljeno previše
oružja da bi se ubio neprijatelj.

JEZIKOM BROJKI
.............................................................................. • • • t

3 broj američkih vojnika na čuvenoj

fotografiji koja prikazuje podizanje
američke zastave na planini
Suribači, tokom bitke kod lvo
Džime; vojnici su kasnije poginuli u borbi.
6 broj vojnika na istoj fotografiji
8 težina u tonama, UNIVAK-a, ili Univerzalnog
automatskog kompjutera (prvog elektronskog
digitalnog kompjutera, proizvedenog za komercijalnu
upotrebu)
18 cena, u centima, galona benzina u Sjednjenim
Državama, 1933.
30 broj godina američkog pevača i vođe benda, Bila
Hejlija, kada je„Rok celog dana"postala prva prava
međunarodna hit pesma, 1955.
33 broj ždralova pevača koji su preostali u svetu 1959.
260 procenjeni broj iste vrste ždralova u svetu 2007.
43 broj godina Džona Ficdžeralda Kenedija na inauguraciji
za predsednika SAD 1961, godine, čime je postao
najmlađi izabrani predsednika u istoriji zemlje
45 broj revolucija u minuti, koje su okončane u rekordnom
roku, prema podacima RCA iz 1949.
68.4 očekivana dužina života, u godinama, predviđena 1953.
godine za Sjedinjene Američke Države
<50 očekivana dužina života Ijudi u Kini i Indiji,
objavljena 1953.
2.294 broj američkih banaka koje su propale 1931.
2.400 broj Nemaca koji su pobegli iz Istočnog Berlina u
jednom danu, 12. avgusta 1961.

IV IC A A M BISA 357
 8.000 razdaljina, u kilometrima, dometa američkih i sovjetskih
interkontinentalnih balističkih raketa do kraja pedesetih
godina
10.000 procenjeni broj austrijskih Jevreja koji su počinili
samoubistvo, nakon što su ih oterali u nacističke
koncentracione logore
33.514 broj„neprijatelja naroda", koje je ubila sovjetska tajna
policija 1937. i 1938.
150.000 broj britanskih zvaničnika u Indiji 1931.
353.000.000 broj Indusa u Indiji 1931.
179.000 broj Ijudi u sovjetskim radnim logorima,
ili gulazima, 1930.
1.700.000 broj Ijudi u sovjetskim gulazima 1953.
836.255 broj ženskih haljina koje su pronašli ruski vojnici po
oslobođenju koncentracionog logora Aušvic, krajem
januara 1945.
23.000.000 broj Amerikanaca koji je dobijao određenu pomoć
vlade 1938.
2.300.000.000 broj stanovnika sveta 1940. godine, od kojih je
25 procenata živelo u Kini

358 S M E Š N A IS T O R IJA SVETA

 1

UKRATKO
razmaku od samo nekoliko sedmica, leta 2007,
britanski naučnici na A ntarktiku su se pojavili na
koncertu, koji je prenosila televizija, a čiji je cilj bio podizanje svesti
o ugroženosti čovekove životne okoline; velika francuska banka je pokrenula
sunovrat američke berze, a kineski restorani su se pripremali za Letnje olimpij-
ske igre 2008. tako što su prevodili svoje jelovnike na engleski - i učili razliku
između reči šaran i sranje.
Ipak je ovo mali svet.
U stvari, dok je dvadeset i prvi vek prolazio svoju prvu dekadu, tehnološke
inovacije, izazovi zaštite životne okoline koji su prevazišli geopolitičke granice
i, u velikoj meri isprepletena m eđunarodna privreda, udruženim su snagama, u
velikoj meri, stezale planetu.
Nakon Kubanske raketne krize, obe svetske supersile, Sjedinjene Američke
Države i Sovjetski Savez, odaljile su se od ambisa i započele ideološku borbu,
uplićući se u sukobe u drugim državama. Ali do kraja osamdesetih godina po-
srnula privreda Sovjetskog Saveza okrenula je leđa njegovim vojnim i politič-
kim aspiracijama, pa je H ladni rat priveden kraju.
N a žalost, bilo je dosta drugih ratova; u Vijetnamu, na Bliskom istoku, u
istočnoj Africi, istočnoj Evropi i na Indijskom potkontinentu.
Sjedinjene Američke Države su, kao jedina preostala svetska supersila,
1991. predvodile m eđunarodne snage protiv Iraka, kako bi invazione snage
diktatora Sadama Huseina isterale iz Kuvajta. Nakon velikog terorističkog na-
pada na američke ciljeve 2001, SAD su povele još jedan rat kako bi zbacile reli-
gijski zasnovanu diktaturu talibana u Avganistanu, a potom je usledila invazija
SAD na Irak 2 0 0 3 .1 tako dalje. Ukratko, pad komunizma nije nagoveštavao
Pax Americana.
Na Bliskom istoku, gomila nejednakih činilaca - ekonomski sukobi pro-
istekli iz ere izdašnog snabdevanja naftom; ogorčeni sektaški sukobi izmedu
sunitai šiita, kao i antipatijaarapskog svetaprem a Izraelu - pretvorila jc rcgion
u ključali kotao nemira.
 Rasne, etničke i religiozne razlike su pokrenule borbe i u drugim oblasti-
ma, od Severne Irske, preko Južne Afrike, pa do Istočnog Tim ora. Kako se
moglo pretpostaviti, nemire su pokrenuli masovni talasi migracija, na koje su
Ijudi najčešče bivali primorani.
Pad komunizma je okončao ulogu nacija Trečeg sveta kao kolonijalnih pi-
ona, jer ni postkolonijalizam nije bio jednak siromaštvu, koje je usledilo. D o
1998. u Africi je živelo deset procenata svetskog stanovništva, a svet je odatle
dobijao samo jedan procenat industrijske proizvodnje.
Latinska Amerika je bila prilično uspešna u industrijalizaciji, ali je imala
relativno loše rezultate u obezbeđivanju političke stabilnosti. Tokom prve de-
cenije dvadeset i prvog veka, vlade sa visokim stepenom centralizacije, koje su
bile socijalističke, ili su se graničile sa socijalizmom, preuzele su vlast u Vene-
cueli, Boliviji i Ekvadoru, nasuprot demokratijama u zemljama kao što su Cile,
Brazil i Argentina.
Kina je, posle raspada Sovjetskog Saveza, pored toga što je bila najmno-
goljudnija, postala i najveća komunistička zemlja. G odine čestih nasilnih
unutrašnjih nemira su se najzad preobratile u stabilnu, ali i dalje represivnu
vladavinu. Kinseka privreda je počela da se modernizuje, a zemlja je u novi vek
ušla kao dom inantni igrač na globalnom tržištu.
U zapadnoj Evropi, hladnoratovske tenzije između SSSR-a i SAD su po-
služile da nateraju zemlje na veću saradnju. N a kontinentu je 1957. osnovana
Evropska Ekonomska Zajednica, kojoj su se 1969. pridružile Engleska i Irska.
Ostale zemlje su se priključile do 1995, kada je Zajednica postala Evropska uni-
ja. Dvanaest evropskih država je 2002. prihvatilo zajedničku monetu, cvro.
D ok se svaki region u svetu borio sa svojim problemima i uživao u svojim
uspesima, prcdnosti u tehnologiji i nauci su svet činile zanimljivijim, pristu-
pačnijim - i manjim. Čovek je prošetao Mesecom; uspešno je izvedeno klo-
niranje ovce; ljudska beba je začeta u epruveti. Lični računari su evoluirali od
jednostvnih procesora teksta do čudesnih kalkulacija i podataka, šireći se ek-
sponencijalno sa razvojem Interneta. M obilni i satelitski telefoni su doveli do
toga da bukvalno ne postoji mesto na Zemlji na kojem se ne možete čuti sa
nekim.
Revolucija u oblasti komunikacija je pomogla da se podstakne tok svet-
ske privrede. Robe i novac su lakše prelazile okeane i granice. Multinacionalne
grupe, kao što su Evropska unija i učesnici severnoameričkog Ugovora o slo-
bodnoj trgovini (NAFTA), podigle su m eđunarodnu saradnju na problemima
kao što su tarife. Broj multinacionalnih firmi je porastao sa trideset i sedam
hiljada 1983, na više od šezdeset i tri hiljade 2000. godine.
Ali bilo je i padova u globalnoj ekonomiji. Nejednakost u zaradi je dovela
do toga da su zemlje, u kojima su plate bile visoke, prenosile poslove u zemlje sa
niskim platama. Strani kapital je mogao biti nestalan i da se iznenada povuče,
ostavljajući nove industrijske grane u zemljama u razvoju u padu, ili u milosti

3 62 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
korporativnih interesa u drugim nacijama, koje bi se ustremile, kako bi preuze-
le prednost nad situacijom.
N isu države delile samo privredne interese. Visoko prenosivi virusi, kao
što su H IV i SARS, zamenili su epidemije kuge i boginja i kretali su se i bez
pasoša. Problemi životne okoline, koji su se kretali od globalnog zagrevanja,
preko uništavanja prašuma, pa do zagađenja vazduha i vode, takođe nisu po-
znavali granice.
Kako se dvadeset i prvi vek zahuktavao, najjača nada čovečanstva za reša-
vanjem zastrašujućih ekonomskih, političkih, društvenih i problema životne
okoline mogle bi se svesti na izreku koju je izgovorio američki državnik Ben-
džamin Frenklin 1776. godine: „M oramo se svi udružiti, ili ćemo, sigurno, svi
visiti odvojeno".

KALENDAR DOGAĐAJA
16. jun 1963. Sjedinjene Američke Države i Sovjetski
Savez se sporazumeli o okončanju
podzemnih proba nukleamog naoružanja
i njegovog postavljanja u Svemiru.
6. april 1965. Prvisvetskiglobalnitelekomunikacionisatelit
EARLY BIRD poleteo sa Kejp Kanaverala na Floridi.
20. jun 1969. Američki astronaut Nil Armstrong postao prvi čovek
koji je kročio na površinu Meseca.
15.januar 1973. SAD prekinulesva vojna dejstva prema Severnom
Vijetnamu i usredsredile se na mirovne pregovore.
9. avgust 1974. Nakon afere Votergejt, Ričard M. Nikson postao prvi
američki predsednik koji je dao ostavku na tu funkciju.
25. jul 1978. Zdrava devojčica teška 2.8 kilograma rođena u
Londonu, nakon što je jajna ćelija oplođena izvan tela
njene majke - u istoriji je postala poznata kao prva
„beba iz epruvete".
16. oktobar 1978. Kardinal Karol JozefVojtila iz Poljske postaoje papa
Jovan Pavle II i bio je prvi papa koji nije bio Italijan od
1522.
3. maj 1979. MargaretTačer postaje prva žena premijeru istoriji
Velike Britanije.
26. decembar 1979. Sovjetske trupe izvršile invaziju na Avganistan.
17. septembar 1980. Irak objavio rat susednom Iranu.

Jedan sv et 363
 3.decembar 1985. Otrovni gas cureo izfabrike pesticida u blizini Bopala,
u Indiji, usmrtivši 2.500 Ijudi.
9. novembar 1989. Čuvari otvorili vrata na Berlinskom zidu.
6. avgust 1991. Mladi britanski naučnikTim Breners-Li došao na ideju
da upotrebi Internet u projektu„World Wide Web" u
cilju širenja informacija.
26.decembar 1991. Rasformirao se Vrhovni Sovjet, koji je vladao SSSR-om
od 1917, dovršavajući na taj način raspad Sovjetskog
Saveza.
25. arpil 1994. Raspušten i parlament Južne Afrike u kojem su zasedali
samo belci, okončavajući tako vladavinu belaca dugu
342 godine.
jul 1996. Izveštaj UN otkrioje da 385 Ijudi kontroliše oko
polovine svetskog bogatstva.
avgust 1999. Broj stanovnika u Indiji dosegao 1 milijardu. Procenjuje
se da je broj stanovnika u svetu dosegao 6 milijardi.
29. mart 2004. NATO formalno primio u članstvo sedam novih zemalja
koje su nekada bili ili deo Sovjetskog Saveza ili bile
pod njegovom dominacijom.
24. avgust 2006. Pluton preklasifikovan u planetu patuljka, svodeći
Sunčev sistem na osam planeta.

ZAVRTIMO PLANETU

Afrika:
Najzad s!obod(n)a
D o šezdesetih godina, većina afričkih zemalja je stekla nezavisnost ili su
bile na putu ka tome. Ali, kada su kolonijalne sile otišle, ostavile su Aftikance
da brzo sastavljaju svoje vlade, na šta su često bili nesptemni.
Rezultat ie, u mnogim slučajevima, bio ili vojni puč, ili građanski rat, po-
nekad praćen genocidom. U Libiji je pukovnik M oam er el Gadafi došao na
vlast 1969, a odm ah za njim je to učinio i general Idi A m in u Ugandi, 1971.
Građanski ratovi su izbili u Sudanu (1971. i 1983), Nigeriji (1963) i Liberiji
(1990).

3 64 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 Državnim udarom koji su u Etiopiji 1974. izveli marksisti, potpom ognu-
ti Sovjetskim Savezom, zbačen je veoma cenjen vođa Hajle Selasije; deceniju
kasnije se region Eritreje odvojio od Etiopije. Devetogodišnji građanski rat se
završio nezavisnošću Eritreje, 1993.
U glađu izmučenoj Somaliji su, kako američke, tako i trupe drugih zema-
Ija, pokušale da izvedu hum anitarnu i vojnu misiju kako bi okončale građanski
rat sa početka devedesetih godina. Ipak, 1995. vojna misija je okončana, a rat
se nastavio i tokom prve decenije dvadeset i prvog veka.
U aprilu 1 9 9 4 ,u R u and ijeizm eđ u p rip ad n ik ap lem en aH utu iT u tsiizb ilo
etnički motivisano nasilje. Procenjuje se da su za tri meseca pripadnici H utu
bandi i ruandskih milicija ubile, na
sm rt pretukle ili iskasapile milion
pripadnika plemena Tutsi i umere-
ZOVITE ME AL (GADAFI)-----
nih H utua. Kada se genocid najzad lako vlada Libijom od 1969, Moa-
okončao, više od dva miliona H utua mer el Gadafi nema zvaničnu kan-
su, plašeći se da će se genocid pono- celariju, a ni formalnu titulu. On čak
viti, pobeglo je iz zemlje u izbegličke nije ni general, nego pukovnik.
logore u susednim državama.
U Sudanu, najvećoj afričkoj zemlji, izbio je građanski rat između ,,arapskih“
Sudanaca na severu i ,,afričkih“ Sudanaca sa juga. O d 1956. do 1972, ap o to m
i od 1983. do 2005, u borbam a je poginulo više od 2 miliona, a raseljeno 4.5
miliona ljudi. C ak i kada bi između severa i juga postojao krhki mir, vlada, u
kojoj dom iniraju Arapi bi koristila milicijske grupe i plaćenike da nastave sa
ratnim akcijama nad stanovništvom D arfura u zapadnom Sudanu. U ništeno je
više od 2.000 sela, a poginulo više od 400.000 ljudi.
Nisu za sve borbe bili krivi Afrikanci, a ni svi Evropljani se nisu povukli ,,u
stilu" kada je započela era postkolonijalizma. U Rodeziji se vlada bele manjine,
predvođena političarom Ianom Smitom, odvojila od britanske vlasti i usposta-
vila vlast belaca. Na kraju, povinujući se m eđunarodnom pritisku, bela vlada je
održala izbore, na kojima je vlast odnela crnačka većina, predvođena marksi-
stičkim političarem Robertom Mugabeom. Mugabe je ubrzo postao diktator
zemlje, koja je dobila ime Zimbabve.
U Južnoj Africi je tokom osamdesetih počela da slabi vlast belaca. Protesti
širokih masa su izbili 1985, a godinu danakasnije je usledio ekonomski bojkot
zemlje, koji su predvodile Sjedinjene Američke Države i Evropska Ekonomska
Zajednica. Borac za prava crnih ljudi, Nelson Mendela, koji je u zatvoru pro-
veo više od dvadeset i sedam godina, izabran je 1994. za predsednika.
C ak je i relativno stabilna i demokratska istočnoafrička država Kenija ima-
la svoj udeo u političkim nemirima, uključujući pokušaj vojnogpuča 1982. i
etnički zasnovano nasilje, koje je usledilo nakon kontroverznih izbora 2007.
godine.

J edan sv et 365
 Pored stalnih političih nem ira širom kontinenta, Afrika takođe pati od
ekstrem nog siromaštva. I zapadni i komunistički blok su pokazivali interes u
davanju ekonomske pom oći novim nacijama. Ali, krah Sovjetskog Saveza uči-
nio je Afriku nezanimljivom zapadnim liderima. D irektna pom oć zapadnih
zemalja se pretvorila u pozajmice od organizacija kao što su Svetska banka
ili M eđunarodni m onetarni fond, usled čega mnoge afričke nacije grcaju u
dugovima, sa veoma malom stopom ekonomskog rasta, kojom bi te dugove
pokrile.
D ok su privrede stagnirale, to nije bio slučaj sa stanovništvom. Sa najvišom
stopom prirodnogpriraštaja, na prelasku vekova se očekivalo da će se do 2050.
stanovništvo Afrike utrostručiti sa sadašnjih 750 miliona. K ontinent je takođe
dom inantan ujo š jednoj neprijatnoj kategoriji: od 13% svetskog stanovništva,
u Africi živi skoro 70% žrtava H IV -a/ SIDE na svetu.

Sovjetski Savez:
Rasformiran
Iako se činilo da se raspad Sovjetskog Saveza dogodio preko noći, znaci su
se mogli nazreti decenijama pre nego što je do raspada i došlo.
Premijer N ikita Hruščov je 1964. bio prim oran da se povuče sa funkcije
nakon neuspešnog pokušaja da reformiše nacionalnu privredu, koja je bila na
um oru. Hruščova je zamenio pripadnik komunističke tvrde struje i stare škole,
Leonid Brežnjev. Brežnjev nije trošio vreme, nego je ugušio pokušaje liberali-
zacije komunističkih režima u Cehoslovačkoj 1968. i Poljskoj 1981. godine.
Zemlja je nastavila takmičenje na svim poljima sa Sjedinjenim Državama
u borbi za nadm oć u svemiru; 1971. Sovjeti su lansirali Sojuz I, prvi u seriji
svemirskih stanica sa stalnom ljudskom posadom. SSSR je takođe nastavio da
podržava širenje komunizma u drugim zemljama i da ekonomski pomaže ze-
mlje u kojima je postojao.
Sve to je, praćeno nastojanjima da održi trku u naoružavanju i dobije rat u
Avganistanu, dovelo sovjetsku privredu do pucanja. Osim toga, sovjetski lideri
su neprekidno umirali. Brežnjev je izdahnuo 1982, a na njegovo mesto je došao
sedamdesetšestogodišnji Jurij Andropov, koji je um ro 1984. Njega je zamenio
sedamdesetdvogodišnji K onstantin Cernjenko, koji je umro 1985. Zamena za
Cernjenka je bio pedesetčetvorogodišnji M ihail Gorbačov, koji je pozvao na
obnovu privrede, modernizaciju komunizma sovjetskog tipa i na poboljšanje
odnosa sa Zapadom.
Gorbačov je 1988. godine uveo velike ekonomske i političke reforme, na-
zvane ,,perestrojka“ (prestrojavanje) i „glasnost" (otvor enost). Pozvao je zemlje
Varšavskog pakta da slede prim er SSSR-a. O ne su to učinile sa oduševljenjem.
Berlinski zid je pao 1989, baš kao i komunističke vlade u ostalim zemljama.

366 Sm e š n a is t o e ij a sv e t a
Usledio je i pad samog Sovjetskog Saveza 1991, ali tek pošto je Boris Jeljcin,
predsednik Rusije, sprečio puč komunista u toj zemlji.
SSSR se raspao na nezavisne države, od kojih je svaka za sebe imala odre-
đeni stepen uspeha. Rusija je ostala značajan činilac u svetu; u velikoj meri
zbog bogatstva u prirodnim izvorima, uključujući naftu. Vladimir Putin, bivši
zvaničnik KGB-a, nasledio je Jeljcina 1999. na m estu ruskog lidera, a odnosi
Rusije sa Zapadom su odjednom zahladneli.
Putin je pristao da siđe sa predsedničke funkcije 2008 - prethodno iza-
bravši svog naslednika D im itrija Medvedeva - ali je naglasio da čak i bez titule
namerava da nastavi da bude dom inantna ličnost u ruskoj vladi.

Kina:
Dobija na ubrzanju, uprkos slabom startu
Najbrojnija nacija na svetu je završila pedesete godine sa jednim od najiro-
ničnije nazvanih promašaja, Velikim korakom unapred. Z ato je 1966. godine
Mao Cedung pokušao dapokrene još jedan program velikog imena, K ulturnu
revoluciju.
O snažcn novoformitanom parlamentnnom organizacijom, nazvanom
C rvena garda, Mao je želeo da iskoreni sva odstupanja od komunističkih idea-
la. Predvođena Maovom ženom Đijang Cing, Crvena garda je progonila ,,kon-
trarevolucionare", koji su bili kažnjavani kaznama koje su se kretale od prisilja-
vanja da nose kapu koju su nosile neznalice u školama, pa do pogubljenja. U
trenutku Maove smrti, 1976. godine, ovaj fanatični pokret, koji je ubio skoro
pet stotina hiljada ljudi, pretio je da uruši kinesko društvo.
Đ ijangje pokušavala da viada umesto svoga muža uz pom oć četvorice sled-
benika, poznatih kao D ružina četvorke, ali je većini kineskih zvaničnika već
bilo dosta nje i K ulturne revolucije, pa su ona i D ružina zbačeni sa vlasti.
Maov naslednik, Deng Ksijaoping, započeo je ozbiljne reforme kineske
privrede, uglavnom popuštajući ulogu državne kontrole, koja je opterećivala
i koristeći prednosti veličine zemlje. Upalilo je. Između 1978. i 1998. godine,
bruto nacionalni proizvod je rastaopoprosečnoj godišnjoj stopi od 10 proce-
nata. Izvoz je porastao za zapanjujućih 2.000 procenata tokom istog perioda.
N išta se strašno nije dogodilo kada je Kina 1997. godine od Britanaca preuzela
kontrolu nad ekonomskim pokretačem H ong Kongom.
Pa ipak, političke reforme su se usporile. N apori da se one ubrzaju su bili
energično presečeni i bez reči ugušeni, što je najočitije pokazano u gušenju
studentskih demonstracija 1989, na pekinškom trgu Tijenanmen.
Ipak, na početku dvadeset i prvog veka, Kina ima šanse da postane svetska
sila više nego što je to vekovima bila; pojavila se kao glavni rival Amerike za
dom inantnu poziciju u svetskoj privredi.

Jedan sv et 367
 Svuda po Aziji:
Vreme promena
Ostale azijske zemlje su krenule sličnim putem kao Kina, izuzimajući deo
o K ulturnoj revoluđji. N a Filipinima je 1965. godine za predsednika izabran
advokat Ferdinand Markos, koji je potom ponovo izabran 1969; objavio je
vanredno stanje 1972. i ostao napoložaju do svrgnuća 1986. godine.
Jedan od razlogazbogkojegje Markos preuzeo svu vlast bio je strah odko-
munista. Nije to bio bezrazložan strah. Kada su severnovijetnamski komunisti
preuzeli Južni Vijetnam, to se dogodilo i u Laosu i Kambodži.
U Kambodži je vladavina partije C rvenih Kmera, p o d komunističkim dik-
tatorom Polom Potom, sprovela u delo jedan od najstrašnijih režima u istoriji
veka. Više od 1.5 miliona ljudi - što je oko 20 procenata ukupnog broja sta-
novnika Kambodže - iscrpljivani su radom do smrti, umirali su od gladi ili
su bili pogubljeni zbog najmanjih i čudnih prekršaja, kao što je bilo nošenje
naočara.
Vlast Crvenih Kmera je srušena 1979. upadom vijetnamskih trupa, koje
su se povukle 1989. Iako je Vijetnam ostao jedna od nekoliko komunističkih
država do 2007, đošlo je do obnavljanja demokratskih vlada u Laosu 1989. i u
Kambodži 1991. godine.
D ok je veliki deo Azije bio u svađi sa svojim susedima ili su borbe vođene
interno, Japan je nastavljao sa svojom zapanjujućom postratovskom ekonom-
skom obnovom. Tokom šezdesetih godina, privredaje rasla prosečnom godiš-
njom stopom od 11 procenata. Sedamdesetih godina, Japan je odgovorio na
svetsku naftnu krizu usredsređujući se na druge delatnosti, od teške industrije,
do visokotehnološke elektronike. To mu je pomoglo da učvrsti svoj položaj
ekonomskog diva.
Ali on je postao i žrtva sopstvenog uspeha. Brz rast i stalne inovacije su
podigle očekivanja finansijskih tržišta do nerazum nih granica. Ostale azijske
zemlje - među njima najzapaženije
Singapur, H ong Kong, Južna Koreja i
--------------------GOSPODARI Tajvan - nadmetale su se sa metoda-
PRSTENOVA ma koje je primenio Japan i omogu-
ćile tesnu trku. D o kraja dvadesetog
Japan je 1964. bio domaćin Let- Veka je okončan veliki uzlet Japana.
njih olimpijskih igara, pojavivši se
U Južnoj Aziji se najveća svetska
u punoj svetlosti na svetskoj sce-
ni nakon Drugog svetskog rata. demokratija, Indija, tokom šezdesetih
Domaćini nisu bili loši na igrama: godina p o p u t trapavog adolescenta
Japan je osvojio šesnaest zlatnih borila u nameri da odgonetne kako
medaija, a ispred njega su bili je- da pokrene svoje razvojne snage. Če-
dino Sovjetski Savez i Sjedinjene sto se nalazila u sukobima sa svojim
Američke Države. susedima - Kinom, početkom šezde-

368 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
setih godina, i skoro stalno sa Pakistanom - a unutar sebe se borila sa međuka-
stinskim i religioznim razmiricama između H indu, muslimanske i populacije
Sika.
Kao vođa svetskog pokreta nesvrstanih, Indija je postala nuklearna sila to-
kom sedamdesetih godina i bila na obe strane tokom H ladnog rata, svrstavaju-
ći se često na stranu Sovjetskog Saveza i povrem eno na stranu Zapada. Počet-
kom osamdesetih, Indija je pokrenula niz ozbiljnih i ambicioznih ekonomskih
reformi. D o prve decenije novog veka, njena privreda je bila jedna od onih koje
su najbrže rasle u svetu.

Bliski istok:
Prebacivanje peska
Ako biste morali da odaberete samo jednu reč da opišete Bliski istok od
šezdesetih godina naovamo, dobra bi bila reč nestabilan. U ovaj Gordijev čvor
nestabilnosti su upletena bar četiri složena konflikta, dubokih korena:

H> Antipatija fundam entalnih islam istaprem a Zapadu;

Sektaški sukobi između šiita i sunita;

H> Razlike između islamskih zemalja sa sekularnijim vladama i onih sa

čije su vlade zasnovane na religiji i

H> Netrpeljivost uvek blagog arapskog sveta (bar tako, sarkastično

kažu), prem a Izraelu

Samo postojanje Izraela je bilo dovoljno da natera mnoge arapske vođe da

posegnu za ratnom oprem om šezdesetih godina. U strahu da se napad bliži,
Izrael je 1967. pokrenuo preventivni napad na Egipat i veoma brzo potisnuo
arapske snage koje su zaista planirale napad. Takozvani Sestodnevni rat se za-
vršio tako što je Izrael zauzeo arapske teritorije koje su uključivale Sinajsko
poluostrvo, pojas Gaze, zapadnu obalu reke Jordan i grad Jerusalim. Takođe
se završilo i time što je organizacija, koja je postojala tri godine p o d imenom
Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO ), preuzela dominaciju u želji da
uništi Izrael.
Egipat i Sirija su 1973. napali prvi i ušli na izraelsku teritoriju, a potom
ih je izraelski protivnapad naterao na povlačenje. Pod pritiskom i Sjedinjenih
Država i Sovjetskog Saveza, arapske države su odustale od rata. (Aii se zato
Organizacija zemalja izvoznica nafte - O P E C - osvetila tako što je smanjila
zalihe nafte. Cene širom sveta su se utrostručile, efikasno okončavajući postra-
tovski ekonomski uspon u svetu.)
U m oran od ratovanja, egipatski predsednik Anvar Sadat je odlučio da
sklopi m ir sa Izraelcima. U američkom predsedničkom odm aralištu u Kemp
Dejvidu, u M erilendu, Sadat i izraelski premijer M enahem Begin su, uz

Jedan sv et 369
 posredovanje predsednika Džimi-
--------- JEDAN UVEK BUDNI ja Kartera, 1978. potpisali mirovni
IRAČANIN sporazum.

Prema američkom novinaru Marku M ir nije došao. Sadat je zbog svog

Boudenu, irački diktator Sadam pokušaja ubijen 1981, Izrael je napao
Husein je imao kuvare u svakoj od Liban u nameri da iskoreni teroriste
preko dvadeset palata koji su sva- PL O koji su koristili Liban za svoju
koga dana morali da pripreme tri bazu. Izraelske trupe su ostale četiri
složena jela, bilo da je on bio tamo godine. Ipak, lideri Izraela i PLO su se
ili ne, kako bi se smanjila moguć- tajno sreli u Oslu 1993. godine i izašli
nost da bude otrovan. saprobnim planom o poluautonom i-
ji za Palestince na nekim od teritorija
koje je Izrael zauzeo 1967. Izraelski
premijer Jicak Rabin, koji je n; mirovni sporazum iz Osla, ubijen je,
baš kao i Sadat.
Iako je, kao posledica Sporazuma iz Osla, postojao određeni napredak,
nasilje i nemiri u regionu su se nastavil, a najveći problemi su i dalje ostali
nerešeni.
N isu svi bliskoistočni problem i uključivali Izrael. Irački dik tato r Sa-
dam H usein je 1980. godine p o krenuo napad na susedni Iran. Finansijski
iscrpljen ratom , koji se praktično završio nerešeno, Sadam je u jesen 1990.
zahtevao danak od malog, naftorn bogatog, Kuvajta, a p o to m ga napao.
Ali SAD su predvodile koaliciju koja je ođgovorila velikom silom, pora-
zivši iračku vojsku za m anje od šest nedelja, nateravši Sadam a da potpiše
ponižavajući m irovni sporazum . Ipak, bilo mu je đozvoljeno da ostane na
vlasti.
U Iranu je, u međuvremenu, korum pirani, ali prozapadno orjentisani šah
Reza Pahlavi zbačen sa prestola 1979, udarom koji je predvodio muslimanski
klerik, ajatolah R uholah Hom eini. Kada su SAD šahu pružile azil, iranski stu-
denti su odgovorili zauzimanjem američke ambasade u Teheranu, držeći šez-
deset i sedam Amerikanaca kao taoce; opsada je trajala duže od godinu dana, a
do kraja su ostala pedeset i dva taoca.
U Avganistanu je fundam entalistička islamistička grupa, nazvana tali-
bani, bila na vlasti od 1996. godine. N akon što su članovi terorističke grupe
A1 K aida izvršili napade na američke ciljeve 11. septem bra 2001, američki
zvaničnici su objavili da se vođe ove grupe nalaze u Avganistanu. Pošto su
talibani odbili da predaju teroriste, američke i britanske snage su napale Av-
ganistan, isterujući talibane, okupiravši zemlju kao deo m uitinacionalnih
snaga.
Sjedinjene Države su nastavile 2003, optužujući Irak da razvija oružje za
masovno uništenje. Kada je Sadam odbio da prizna da takvo oružje postoji,
Sjedinjene Države i još neke zemlje su napale Irak.

370 S M E Š N A IST O R IJA SVETA

 Sadam je zbačen sa vlasti, na kraju je uhapšen, iraćki sud mu je sudio zbog
zločina protiv čovečnosti, a potom je pogubljen. Nije pronađeno oružje za ma-
sovno uništenje, a zapadne zemlje su nastavile sa okupacijom Iraka; većinu tih
trupa čine vojnici SAD, a zemlja je rastrzana frakcijskim terorizmom i građan-
skim ratom.

Sjedinjene Američke Države:

Usamljene na vrhu
Sjedinjene Američke Države su se suočile sa dva demona na početku šez-
desetih - jednim stranim i jednim domaćim. Južnovijetnamski diktator Ngo
D inh Diem je ubijen 1963. Iako su SAD podupirale Deimovu diktaturu, nije
bilo razloga za žaljenje zbog njegovog ubistva. N akon njegove smrti, SAD
su počele da pružaju vojnu podršku njegovoj zemlji u borbi protiv Severnog
Vijetnama.
U vreme kada je ubijen, predsednik D žon Kenedi je imao šesnaest hilja-
da vojnih ,,savetnika“ u Vijentamu. Kenedijev naslednik Lindon D žonson je
uzbrzao dolazak primirja. D o marta 1963. više od sto hiljada američkih voj-
nika je otišlo u Vijetnam, a američki avioni su žestoko bombardovali ciljeve
u Severnom Vijetnamu. D o početka 1968. broj američkih vojnika je dosegao
petsto hiljada.
Bio je to zbunjujući rat za američki narod. Relativno gledano, malo je Ijudi
znalo šta su bili pravi ciljevi rata, osim što se težilo porazu komunista. Nije
pomagalo to što su svake noći posmatrali užase rata na televiziji, a protivljenje
američkom mešanju je raslo takvom brzinom da je D žonson odlučio da se ne
kandiduje za nove izbore 1968. godine.

Ceo Vijetnam nije vredan životajednog američkog dečaka.

Američki senator Ernest Groning (demokrata sa Aljaske), to-
kom debate o Rezoluciji o zalivu Tonkin, koja je predsedniku
Lindonu Džonsonu dala ovlašćenje Kongresa da obaveže
američke snage da„brane" zemlje jugoistočne Azije ugrožene
komunizmom, 6. avgust 1964.

N arod je izabrao Ričarda Niksona, veterana u borbi protiv komunista,

N ikson je pokušao da prim eni nekoliko m etoda u pokušaju da prisili Severni
Vijetnam da pregovara o miru, koji su se kretali od žestokog bombardovanja,
pa do upada u Kambodžu. N išta nije upalilo. Januara 1973, nakon godina bor-
be i sm rti pedeset i osam hiljada američkih vojnika, Sjedinjene Države su pot-

Jedan sv et 371
pisale mirovni sporazum sa Severnim Vijetnamom i povukle se. Aprila 1975.
Severni Vijetnam je savladao protivnika na jugu i preuzeo kontrolu.
D em on u kući je bila rasna diskriminacija. Iako je Američki pokret za gra-
đanska prava imao svoje korene u pedesetim godinama, na značaju je ubrzano
počeo da dobija šezdesetih godina. Taktika, koju su pozajmili od Gandija bila
je samo deo nastupa: zasedanja, marševi i štrajkovi. Političko vođstvo - prvo
Kenedi i njegov brat Robert, glavni tužilac, a zatim D žonson, kao i vođe po-
kreta za prava građana, kao što je M artin Luter King M lađi - takođe su imali
značajnu ulogu.

Ako je fizička smrt cena koju moram platiti da oslobodim svoju

belu braću i sestre stalne duhovne smrti, onda ništa nema cenu
tog iskupljenja.
- dr Martin Luter King Mlađi, 5.juna 1964, nekoliko meseci pre
nego štoje nastupila godina u kojojje nagrađen Nobelovom
nagradom za mir zbog zalaganja za rasnujednakost. Ubijen je
četiri godine kasnije.

D žonson je 1964. godine kroz Kongres progurao zakonski predlog koji

je zabranjivao rasnu diskriminaciju na javnim mestima, kao što su hoteli i re-
storani, i dao šira ovlašćenja saveznim vlastima da sprovedu zakone o pravima
građana. N aredne godine, Kojjgres je odobrio jedan zakonski predlog, kojim
su garantovana prava glasa Afro-amerikanaca.
Ali otpor belaca i nestrpljenje crnaca činili su eksplozivnu smešu. Sirom
zemlje su izbili rasni nemiri tokom 1965, 1967. i 1968. godine. Vođe crnaca,
M alkolm Eks i prečasni King, ubijeni su. Situacija na ulicama se na poslet-
ku smirila, ali su su odnosi među rasama ostali jedan od najvećih američkih
problema.
Ako su šezdesete bile nemirne, sedamdesete su u Americi bile pomalo
depresivne, uprkos proslavi dvestotog rođendana nacije, jula 1976. godine.
N ikson je napustio položaj zbog političkog skandala; naftni embargo arapskih
zemalja izazvao je veliku štetu privredi, a američki ugled je pretrpeo poniženje
kada predsednik nije bio u mogućnosti da izbavi taoce koje su u Teheranu dr-
žali iranski studenti.
G odine 1980. pojavio se neverovatni heroj u liku bivšeg holivudskog glum-
ca. Za predsednika je izabran Ronald Regan, harizmatična zvezda B-filmova i
guverner Kalifornije u dva mandata. D ok je lično bio pristupačan i samokri-
tičan, Regan je bio nepokolebljiv i tvrdoglav kada je trebalo da progura svoje
političke ideje. N a domaćem terenu verovao je da ako biznis napreduje korist
će svima dolaziti ,,kap po kap“. N a m eđunarodnom planu, Regan je bio žestok.

372 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 HTEO SAM DA KAŽEM DA...------------------------------------------
Briga me šta se dešava, želim da se okružite zidom ćutanja i da ih naterate da
se pozovu na Peti amandman ili nešto drugo.
Predsednik Ričard Nikson, tokom razgovora sa svojim saborcima u aferi Vo-
tergejt, 22. marta 1973.

Ne postoji sovjetska dominacija.u istočnoj Evropi.

Predsednik Džerald Ford, tokom predsedničke debate sa Džimijem Karte-
rom, 1976.

Mnoge žene sam gledao sa požudom. U svom srcu sam mnogo puta počinio
preljubu.
Predsednički kandidat Demokratske partije, Džimi Karter, u intervjuu časo-
pisu Plejboj, štampanom pred izbore 1976.

Ponoviću to još jednom. Nisam imao seksualne odnose sa tom ženom, gospo-
đicom Levinski.
Američki predsednik Bil Klinton, dok je ubedljivo odbacivao optužbe na
konferenciji za novinare u Beloj kući, 26. januara 1998.

Pronašli smo oružje za masovno uništavanje. Pronašli smo biološke laborato-

rije... a kako vre'me bude prolazilo, pronaći ćemo još oružja. A oni koji kažu da
nismo otkrili proizvodnju zabranjenih uređaja greše, pronašli smo ih.
Predsednik Džordž Buš u intervjuu za poljsku'televiziju, 29. maja 2003, u
pokušaju da opravda američku invaziju na Irak

Podgrejao je H ladni rat, nazivajući Sovjetski Savez nem oralnim i zlim i praveći
američke odbram bene rakete.
Njegovi žestoki govori su, takođe, pomogli Sovjetskom Savezu da shvati da
Amerika neće usporiti u trci u naoružanju, a takođe su pomogli da se H ladni
rat privede kraju i da se Sjedinjene Države pojave kao jedina prava supersila.
Kao svetski policajac, Sjedinjene Države su predvodile m eđunarodne koa-
licije u ratove u Kuvajtu, Avganistanu i Iraku. Ove akcije, naročito veoma kon-
troverzna odluka predsednika Džordža Buša da napadne Irak 2003, vodile su
pravom talasu m eđunarodnih kritika.

Jedan sv et 373
 Napadi 11. septembra 2001. su u srce nacije uneli ledenu pomisao da je i
najveći pas u okruženju ranjiv. Ekonomska globalizacija i tehnološke inova-
cije su predstavljale izazov Americi na svetskom tržištu. D ok je dvadeseti vek
izmicao, Sjedinjene Države su otkrile da manji svet ne mora neophodno biti
i bolji.

Navedite rat!
Bilo bi teško nabrojati sve ratove p o redu po kojem su se dogođili,
naročito zato što su se neki od njih ponovili. N a vašu sreću, evo brzog
pregleda većih ratovaod 1962:

Sudan: Sudanci sa severa protiv Sudanaca sa juga, od 1956. do 1972,

i od 1983. do 2006. Više od 2 miliona poginulih, uglavnom civila.
O končan nestabilnim m irom između severa i juga, ali taj m ir nije uči-
nio ništa da okonča nasilje u zapadnoj provinciji Darfur.

Ruanda: Pleme H utu protiv plem ena Tutsi, s vremena na vreme od

1959. do 1994. Više od milion poginulih, u najvećoj meri civila. Okon-
čan nestabilnim m irom između ove dve zavađene plemenske grupe.

Vijetnam: Sjedinjene Američke Države i Južni Vijetnam protiv Sc-

vernog Vijetnama od 1962. do 1973. Više od 1.1 milion poginulih
vojnika Severnog Vijetnama, 58.000 američkih vojnika i 1-4 miliona
poginulih ili nestalih civila. Sjedinjene Države okončale borbe 1973;
Severni Vijetnam osvojio Južni Vijetnam 1975.

Indija-Pakistan: IndijaprotivPakistana, 1965. i 1971. U ra tu iz 1965.

godine na obe strane je poginulo 6.500 ljudi; okončan bez pobedni-
ka. U ratu iz 1971, vojni gubici su brojali više od 8.000 poginulih;
poginulih civila je bilo više od 400.000. O končan tako što je istočni
Pakistan postao Bangladeš.

Izraell: IzraelprotivE giptaJordana iSirije 1967. godine. O ko 19.000

poginuiih na obe strane. Izrael rat završio trostruko većom teritorijom
nego što je imao dana kada je započeo Šestodnevni rat.

Izraelll: Izrael protiv Egipta, Sirije i ostalih 1973. godine, O ko 20.000

poginulih vojnika. Izrael ponovo osvojio nešto teritorije, ali se rat, u
suštini, okončao bez pobednika.

374 Sm e š n a is t o s ij a s v e t a
 Avganistan I: Avganistan protiv Sovjetskog Saveza, 1979-1989. So-
vjeti izgubili oko 14.500, a Avganistanci više od milion vojnika i civila.
Pobedu su odneli avganistanski pobunjenici; poslednje sovjetske cru-
pe su se povukle februara 1989.

Irak I : Irak protiv Irana, 1980-1988. N epouzdan broj poginulih, ali

se procenjuje da ih je bilo više od 500,000 na obe strane. U osnovi,
završen bez pobednika.

Irak II: Irak protiv Sj edinjenih D ržava 1991.godine. SAD i saveznici su

izgubili oko 200 vojnika; Irak je izgubio 24.000 vojnika i 6.000 civila.
Invazija Iraka na Kuvajt je presečena, a Irak je žestoko bombardovan.

Balkan: Slovenija, Hrvatska, Srbija, C rna G ora i Bosna u različitim

oblicim aborbijedniprotiv d ru g ih , 1991-2001. Više od 250.000 pogi-
nulih, uglavnom civila. O končao se raspadom Jugoslavije na nekoliko
nezavisnih država.

Avganistan II: Sjedinjene Države protiv talibana, od 2001. do sada.

SAD i saveznici su izgubili oko 758 vojnika tokom decembra 2007;
nepoznati gubici taiibana. SAD uspele da zbace talibansku teokratiju
koju su pomagali teroristi, ali tokom prve polovine 2008. nisu uspevali
da održe kontrolu nad zemljom.

Irak III: Irak protiv Sjedinjenih Država, od 2003. do sada. Tokom ja-
nuara 2008. američki gubici su iznosili 4.000 vojnika; Iračani su izgu-
bili više od 30.000 civila. N a početku 2008. Amerikanci su radili na
stabilizaciji iračke vlade,

TENDENCIJE RAZVOJA:
USPO N IIPAD O VI

Trgovci drogom: uspon

Korišćenje droga iz mističkih i m edicinskih razloga, sudeći po arheo-
loškim otkrićim a u pećini Sanidar u Iraku, datira unazad bar pedeset hilja-
da godina. U potreba opijuma iz makovog cveta seže do 10.000 godina pre
naše ere. D roge su sigurno odigrale važnu ulogu u m eđunarodnim odnosima.

Jedan sv et 375
N a primer, sredinom devetnaestog veka, Francuzi i Englezi su upotrebili voj-
nu silu da nateraju K inu da legalizuje upotrebu opijuma iz Indije, kojom su
vladali Britanci.
Ali trgovina drogom je odista počela da igra značajnu ulogu u geopolitici
u drugoj polovini dvadesetog veka. Sezdesetih i sedamdesetih godina su se i
američki i kineski špijuni naizmenično borili protiv, a p otom podržavali narko
gospodare rata i režime koji su se u jugoistočnoj Aziji finansirali prodajom dro-
ge. Narko karteli u Kolumbiji i Meksiku su porasli u tolikoj meri da su dosegli
ogroman uticaj u političkim i pravnim sistemima tih zemalja.
U Avganistanu, radikalna islamistička grupa talibani bila je na obe strane:
kada su vladali zemljom, talibani su citirali islamsko učenje protiv upotrebe
droge i strogo postupali sa uznapredovalim uzgajanjem opijuma u Avganista-
nu. Kada ih je koalicija predvođena SAD-om zbacila sa vlasti, talibani su for-
mirali koaliciju sa krijumčarima opijuma kako bi finansirali sopstvene napore
da se vrate na vlast. Procenjuje se da je do kraja 2004. godine oko 75 procenata
opijuma u svetu dolazilo iz Avganistana.
A on je imao mnogo kupaca. Izveštaj U N iz 2004. navodi da je broj sta-
novnika u svetu koji koriste droge dosegao oko 185 miliona. D rugi izveštaj
procenjuje da je nelegalno crno tržište droge poraslo sa 450 milijardi dolara
godišnje 1992. godine na 900 milijardi dolara godišnje 2002, čime su nelegal-
ne droge postale najunosniji posao na svetu. Trgovci često investiraju profite
od prodaje droga u zakonita preduzeća. U Kolumbiji, na primer, narko bosovi
slivaju milione u trgovinu stokom.
Pored toga što je predstavljala uzrok korupcije vladajućih i pravnih siste-
ma, trgovina drogom je odigrala veliku ulogu tokom poslednje decenije dva-
desetog veka u širenju drugih nelegalnih roba na m eđunarodnom nivou, što
su činile ukrajinske bande, koje su za kokain prodavale oružje kolumbijskim
kartelima. Intravenozna upotreba droga je doprinela širenju HlV-a.
Isto kao i preduzeća, i trgovina drogom je profitiralaglobalizacijom. Inter-
net, satelitski telefoni, niže tatife i Iabavije kontrole novca olakšale su prenos
roba i novca. U isto vreme, uprkos tom e što su trošile ogromne sume novca na
presecanju kanala, ograničenja na geografskim granicama i ponekad neujedna-
čeni nivoi saradnje sa policijama u drugim zemljama, predstavljali su prepreku
snagama reda. Ipak, na početku dvadeset i prvog veka, m eđunarodni rat protiv
ilegalnih droga bio je u pat poziciji.

Komunisti: pad
Uprkos ogrom nom uspehu u prvih petnaest godina nakon završetka Dru-
gog svetskog rata, komunistička ideologija, naročito način na koji je primenje-
na u Sovjetskom Savezu, nije mogla mnogo da napreduje tokom šezdesetih
godina.

3 76 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Jedan od razloga je bio otrežnjenje nakon Kubanske raketne krize. Obe
strane u H ladnom ratu su priznale da postoje ograničenja do kojeg mogu da
se koškaju, a da pri tom e ne izazovu užasne posledice. Rastući nacionalizam
u zemljama Trećeg sveta u Latinskoj Americi i Africi odupirao se uticaju obe
strane. Neke zemlje, kao što je Indija, bile su privržene obema stranama. A
uskrsavanje islama kao vodeće političke snage na Bliskom istoku otežalo je ko-
munistim a napore u proširivanju uticaja na taj region.
IS A D su imale svoju ulogu. O dlučne da uspore revolucionarne aktivnosti,
koje su čcsto finansirali SSSR i ostale istočnoevropske komunističke zemlje,
SAD su počele da upumpavaju oružje i novac antikomunističkim snagama
u zemljama kao što su Angola, El Salvador, Gvatemala i Avganistan. U jesen
1983, američke trupe su se direktno umešale napadom na malo karipsko ostr-
vo Grenadu, kako bi srušile režim koji su podržavali komunisti.
U međuvremenu, u evropskom komunističkom bloku su počeli da se ose-
ćaju prvi znaci nemira. Sovjetski tenkovi su 1968. godine upali u Cehoslovač-
ku kako bi suzbili napore češke vlade da liberalizuje sudsku poiitiku. Sovjeti su
1981. intervenisali u Poljskoj kako bi zaustavili slične pokušaje reformi. Njiho-
vi vojnici su bili poslati 1979. godine u Avganistan, kako bi tam o potpom ogli
komunistički režim.
Takva intervencija je bila skupa - a Sovjeti nisu imali novca za to, za odr-
žavanje koraka sa Zapadom u sve skupljoj modernoj trci u naoružanju i u ispu-
njavanju osnovnih dužnosti vladanja, a to je da nahrane svoj narod.
U Aziji, Kina je prolazila kroz sopstvene kulturne i ekonomske uspone i
padove, pa je obraćala manje pažnje na širenje komunizma. Vijetnam, iscrpljen
od dugog rata, počeo je da zahteva normalizaciju odnosa sa Zapadom, a 1991.
se povukao iz susedne Kambodže.
D o sredine osamdesetih godina, sovjetski lideri su otvoreno ohrabrivali
ostale evropske komunističke zemlje da prestanu da gledaju ka SSSR-u za svaki
problem i da počnu da rade na sopstvenim političkim i ekonomskim reforma-
ma. O ne su to učinile sa oduševljenjem.
U avgustu 1989. Poljska je sastavila svoju prvu nekomunističku vladu od
1948. godine. D o kraja 1990. isti prim er su sledile vlade u Rumuniji, Bugar-
skoj, Čehoslovačkoj, Albaniji i Mađarskoj. A do kraja 1991. prestao je da po-
stoji Sovjetski Savez.
O d 2007. godine postojalo je samo pet zemalja koje je kontrolisao jedno-
partijski, komunistički sistem - N arodna republika Kina, Kuba, Laos, Severna
Koreja i Vijetnam.

Jedan sv et 377
 Teroristi: ima ih svuda
Premadefiniciji C IA daje terorizam „upotrebaprevelike sileili brutalnosti
sa predumišljajem, koju koriste lokalne grupe kako bi postigle političke, religi-
ozne ili ideološke ciljeve i pri tom eprivuklapažnju javnosti", ovapojavaposto-
ji u jednom ili drugom obliku od kada postoje vlade ili organizovane religije.
Ali u drugoj polovini dvadesetog veka i u prvoj polovini dvadeset i prvog,
terorističke grupe su se pojavile u drugačijem obliku od svojih prethodnika.
Nisu više tesno povezane organizacije, nego funkcionišu kao labave mreže; po
svojim motivacijama su manje političke, a više religiozne; članstvo im je sve
više m eđunarodno; ne postižu svoje akcije odmah; sve manje su skoncentrisani
samo na jednu metu, a takođe, sve je manje jasno šta žele da postignu određe-
nim terorističkim aktom.

Današnji teroristi ne žele da sednu za pregovarački sto, oni žele

da unište taj sto i sve one koji sede za njim.
- Član američke Nacionalne komisije za borbu protiv teroriz-
ma, 2000.

ICrenuvši sa kraja šezdesetih godina, činilo se da ciljevi terorista gravitiraju

od specifičnih ka opštima. C rvene brigade su 1978. kidnapovale i ubile ita-
lijanskog m inistra unutrašnjih poslova; 1979. Irska republikanska armija je
ubila erla M auntbatena od Engleske; 1985. godine Palestinski oslobodilački
front je opkolio italijanski turistički brod i ubio američkog turistu vezanog za
invalidska kolica.
Bombaš samoubica je 1983. ubio 63 ljudi u ambasadi SAD u Bejrutu, Li-
ban; za ovim činom je sledio sličan napad, u kojem je, u istoj zemlji, poginulo
240 amcričkih marinaca u barakama. Bombe, za koje se veruje da su ih po-
stavili libijski teroristi, raznele su putnički avion iznad Lokerbija, u Skotskoj,
ubivši 269 Ijudi. Religiozni kult u Japanu je 1995. upotrebio nervni gas u to-
kijskoj podzem noj železnici, ubivši dvanaestoro ljudi, a još stotine je patilo od
posledica.
A 11. septembra 2001. godine devetnaestorica terorista, naoružana dže-
pnim noževima i povezana sa radikalnom islamističkom grupom A1 Kaida,
otela su četiri američka putnička aviona. Jedan je udario u Pentagon, u Vašin-
gtonu; jedan je pao na polje u Pensilvaniji, dok su putnici pokušavali da preuz-
mu kontrolu nad avionom; dva aviona su udarila u kule bliznakinje Svetskog
trgovinskog centra u Njujorku. U ovom najstrašnijem terorističkom napadu u
istoriji poginulo je skoro tri hiljade ljudi.

378 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Ameriko, izgubila si. Ja sam pobedio.
- Uzvik te'roriste Zakarijasa Musauia, koji je učestvovao u aktu
11. septembra, nakofi što je osuđen na doživotnu robiju zbog
svoje uloge u napadima; 3. maj 2006.

N apad na Pentagon i Svetski trgovinski centar pokazao je sposobnost tero-

rista da iskoriste prednost savremenih sistema komunikacija i prevoza kako bi
izvezli teror na bukvalno svakom mestu na svetu. Ovaj čin je, takođe, pokazao
„transnacionalizam" savremenih terorista. Prema podacima C IA , do 2005, A1
Kaida, grupa koja je odgovorna za ovaj napad, a koju predvodi harizmatični
fanatik Osama bin Laden, imala je ogranke ili saveznike u šezdeset i osam
zemalja.

MAJČINO MLEKO MOŽE, AU SJAJ ZA USNE

NE MOŽE U AVION-------------------------------- ----- ---- ;----------
Većina Ijudi nikada ne priđe frontu borbe protiv terorizma bliže od aero-
dromskog terminala - a i to je veoma blizu za mnoge od njih. Nakon na-
pada 11; septembra, u SADjeformirana Uprava za bezbednost saobraćaja,
kako bi sprečila da potencijalno opasni predmeti ne budu prokrijumčareni
u avion. .
Ono što se smatralo„potencijalno opasnim" je vremenom variralo. Nakon
neuspelih pokušaja da se na inostrane letove od Londona do Njujorka, av-
gusta 2006, prokrijumčare tečni eksplozivi, u avione je zabranjeno uneti sve
vrste tečnosti. Sa liste su kasnije skinute stvari kao što su male količine hra-
ne za bebe ili majčino mleko. Agenti ove Uprave su .2006. godine oduzeli
,11.6 miliona upaljača. Pravila su se promenila 2007, a njima je dozvoljeno
da se u avion mogu uneti obični upaljači.
Ipak, odužeti predmeti, koji se uglavnom odmah bacaju, i dalje se gomilaju:
između 2002. i 2005. četrdeset i tri hiljade Ijudi. iz Uprave za bezbednost
saobraćaja je oduzelo šesnaest miliona komada „potencijalnog oružja", koje
se kretalo od motornih testera do plastičnih mačeva iz Diznilenda. Prosečno
se oduzima četrnaeSt hiljada komada dnevno.
Dokje oprezsigurnoimao važnu ulogu u sprečavanju bilo kakvog pokušaja
da se izvede delo slično onom iz l 1. septembra, sistem ipak nije potpuno
bezbedan. U martu 2007, zaposleni izjedne avio kompanijeje uspeo da
prokrijumčari rezervnu torbu na let od Orlanda,.na Floridi, do Portorika. U
njoj se nalazilo trinaest ručnih pušaka, automatska puška i skoro četiri kilo-
granria marihuane.

Jedan sv et 379
 Kao odgovor na terorističke napade 11, septembra, SAD suproglasile ,,rat
protiv terorizma“, koji je na kraju doveo do američkih napada na Avganistan
i Irak. Ali o efikasnosti ovakvog čina se može samo raspravljati. U izveštaju iz
septembra 2006, kojeg je sačinila nacionalna obaveštajna služba, a koji pred-
stavlja kombinaciju podataka iz šesnaest američkih špijunskih agencija, za-
ključuje se da su američki pokušaji, naročito u Iraku, samo podgrejali ideju o
džihadu, svetom ratu protiv SAD na Bliskom istoku, ohrabrivši formacije više
terorističkih ćelija i grupa.

Cene nafte: uspon

Bio je to klasičan prim er ekonomske prinude - ili prim er durenja na me-
đunarodnom nivou iz knjige. D rugim rečima, svetska naftna kriza iz 1973.
imala je uticaj koji je potrajao mnogo duže od te decenije.
Počelo je sredinom oktobra, objavom bliskoistočnih zemalja proizvođača
nafte da obustavljaju isporuke nafte zemljama koje su ili podržale Izrael u Jom-
kipurskom ratu, ili su odbile da podrže Egipat i Siriju. Osetivši priliku, druge
zemlje proizvođači, članovi Organizacije zemalja izvoznica nafte (O PE C ), od-
lučile su da podignu cene.
Ishod je bila ogrom na nestašica nafte u mnogim zapadnim zemljama, čije
su industrije i saobraćaj, od završetka D rugog svetskog rata, u velikoj meri
postali zavisni od uvozne nafte. Udcaji ove krize su se osetili odm ah u celom
svetu.
U SAD, najvećem svetskom potrošaču nafte, cena benzina je do sredine
1974. porasla na prosečnih 55.1 centi po galonu (to je iznos o d 2.29 dolara u
2007.), što je predstavljalo cenu uvećanu za 43 procenta u odnosu na sredinu
1973. Prosečna inflacija je uzletela, a svet se našao u opštoj privrednoj recesiji.
Nisu sve zemlje trpele. U Sovjetskom Savezu, koji je izvozio naftu, poveća-
ne cene nafte su značile više stranog novca, koji je podizao posrnulu privredu
SSSR-a. U Japanu su nestašice nafte naterale japanske proizvođače automobila
da se skoncentrišu na proizvodnju autom obila sa manjom potrošnjom i skre-
nula pažnju proizvođača sa teške industrije na elektroniku. Brazil je počeo da
se usredsređuje na razvoj goriva iz šećera (kojeg je imao u izobilju) umesto iz
nafte (koje nije bilo).
Industrijalizovane države su takođe počele da ubrzavaju načine za očuva-
nje energije (SAD su, naprim er, smanjile ograničenje brzine na autoputevima
na devedeset kilometara na sat), povećale domaću proizvodnju nafte i počele
da razvijaju alternativne izvore energije.
Države članice O P E C su 1979. iskoristile nesigurne isporuke nafte saBli-
skog istoka zbog revolucije u Iranu, kako bi ponovo povećale cene. Ovaj čin je
ponovo pogodio mnoge industrijalizovane države.

380 Sm e š n a is t o r ij a sv e ta
 Takom osamdesetih i devedesetih, povećana proizvodnja nafte - koju su
podstakle neke države članice O P E C , koje su postale pohlepne - dovela je do
prezasićenosti svetskog tržišta, pa su cene bile relativno stabilne.
D ok je dvadeseti vek prolazio kroz svoju poslednju deceniju, povećala se
potražnja za naftom, jer su velike zemlje, kao što su Kina i Indija, započele ra-
zvoj svojih industrijskih i transportnih sistema. Početkom 2008. godine cena
nafte je probila granicu od stotinu dolara po barelu, a rezerve, koje su počele da
se smanjuju, ukazale su da će svetske rezerve teško moći da zadovolje buduće
potrebe.

Tehnologija: nesaglediv uspon

N edugo pošto je postao papa, aprila 2005, Benedikt XVI je rimokato-
ličkim vernicima podario „misao
dana“- kroz poruku na svom mobil-
nom telefonu. GREŠKA, GREŠKA, GRE...-------------
Da, komunikacije su prešle dug Prvi pokušaj da se pošalju poruku
p ut od aprila 1973, kada je četrde- putem Interneta obavili su nauč-
setčetvorogodišnji elektroinženjer nici Univerziteta u Los Anđelesu
M artin Kuper prineo uvetu aparat (UCLA) i Univerziteta Stenford,
težak oko osamsto pedeset grama, 1969. Sistem je doživeo pad kada
dok je hodao ulicom u N jujorku i je pošiljac ukucao slovo ,,g" u reči
obavio teiefonski razgovor sa inže- login.
njerom koji je radio za konkurent-
sku kompaniju.
U stvari, poslednja polovina dvadesetog i prva decenija dvadeset i prvog
veka su bile svedoci ogrom nih tehnoloških dostignuća, lcoja su u isto vreme
život činila jednostavnijim i lakšim, stvarajući uzbudljivskup:
H> Razvoj mikroprocesora je utabao stazu proizvodnji i prodaji ,,ličnih“
računara koji su se mogli koristiti kod kuće. Do 2007 svake godine se
širom sveta prodavalo skoro 270 miliona Iičnih računara.

H> Prvobitno stvoren kao alatka za deljenje informacija između

vojnih i naučnih tajnih službi, Internet je postao verzija telegrafa
u dvadesetom veku. Samo što je Internet bio mnogo više. U
kombinaciji saličnim računarom, Internet je dozvolio razvoj
elektronske pošte i usluge W orld W ide Web, ogroman pregled
informacija, mišljenja i ideja (o, naravno, ipornografije).

H> Razvoj izuzetno snažnih mikroskopa i ostalih alata tokom

osamdesetih godina je vodio ka potpuno novom naučnom polju:
nanotehnologiji, koja je naučnicima omogućila da upravljaju
pojedinačnim molekulima i atomima. Zelite muzički stub koji može
stati na vrh igle? I to može. Samo ga nemojte ispustiti.

Jedan sv et 381
 Naravno, od tolikognapredovanja tehnologije se može ogladneti.
Tako je 1967. godine jedna američka kompanija počela da prodaje
mikrotalasnu pećnicu koja se uklapala u kuhinje i bila bezbedna za
upotrebu. D o 1975. u SAD su se mikrotalasne pećnice prodavale
brže nego peći na gas; kokice više nikada nisu bile iste.

D a se vratimo mobilnom telefo-

------------- DA L! SE UZ OVO nu. D o 1970, naučnici su našli način
DOBIJA I PRIKOLICA? kako da obave pozive sa jednog pre-
dajnika na drugi. D o 1980. američka
Model mobilnog telefona Moto-
Savezna komisija za komunikacije je
rola iz 1983. bio je težak skoro ceo
postavila dovoljno predajnika kako
kilogram, bio je u obliku cigle i ko-
bi mogla da odgovori na sve veći broj
štao 3.500 američkih dolara.
zahteva za mobilnim telefonima, upr-
kos njihovom kabastom izgledu i vi-
sokoj ceni. D o 1987. godine broj pretplatnika na mobilne telefone u Americi
je dosegao više od milion.
U međuvremenu, u Velikoj Britaniji su inženjcri razvili sistem koji je kori-
snicima m obilnih telefona omogućavao da pošalju poruke, ukucavajući slova
sa telefonske tastature. Prvi sistem slanja je stupio na snagu 1995; do 1999, u
celom svetu se slalo više od milijardu poruka.
Procenjuje se da je do 2005. širom sveta godišnje prodato oko sedam sto-
tina miliona m obilnih telefona, a očekuje se da taj broj dosegne celu milijardu
do 2009 - što znači da će oko 40 procenata svetskog stanovništva koristiti sve-
prisutne male aparate.
Opremljeni kamerama, digitalnim muzičkim plejerima i sa pristupom In-
ternetu, m obilni telefoni su izveli revoluciju u savremenom životu, od papi-
ne tekstualne poruke do upozoravanja celokupnog stanovništva na dolazeće
katastrofe.
U stvari, na osnovu istraživanja Instituta za tehnologiju iz Masačusetsa iz
2004. godine, m obilni telefon je izum koji ljudi najviše mrze - ali bez kojegne
mogu. Neverovatno je (a možda i nije) da je potisnuo budilnike i televiziju.

Velika ubistva s kraja dvadesetog i

početka dvadeset i prvog veka
Ubistva su tokom istorije čovečanstva sm atranakao pođesan i nedvo-
smislen - mada brutalan - m etod za slanje političke poruke, a ni posled-
njih šezđeset godina se nisu m nogo razlikovala. O vo su neka od ubistava
za koje bi ttebalo da čujete;

382 S M E Š N A J S T O m jA SVETA
D£on Ficdžerald Kenedr. Triđeset i peti pređseđnik SAD je ubijen
dok je putovao autom obilom bez krova kroz Daias, Teksas, 22. novem-
bra 1963. Poludeli, bivši marinac Li H arvi Osvald je, nakon pucnjave,
uhapšen. D va dana kasnije, Osvalda je ubio vlasnik noćnog kluba u
Dalasu, D žon Rubi, dok su Osvalda seliii iz dalaskog zatvora.

M artin Luter KingM lađi: Osvajač Nobelove nagrade za m ir i vođa

Pokreta za ljudska prava u Americi, nalazio se 4. aprila 1968. u Memfi-
su, u Tenesiju, kako bi podržao štrajk zdravstvenih radnika. Ubijen je
dok je stajao na balkonu hotela u Memfisu. U bica Džejms Erl Rej, koji
je pobegao sa lica mesta, optužen je za ubistvo. Rej je umro u zatvoru,
1998.

A nvar Sadat: Kao predsednik Egipta od 1970, Sadat je bio prvi arap-
ski vođa koji je posetio Izrael. O n i izraelski prem ijer M enahim Begin
su 1978. godine postigli sporazum koji im je doneo Nobeiovu nagradu
za mir. Taj sporazum je Sadatu doneo i ubistvo 6. oktobra 1981, koje je
izvršio vod pobunjenika. Nekoliko stotina ljudi je optuživano za ubi-
stvo, ali niko nije dugo ostao u zatvoru.

Indira Gandi: Premijerka Indije je svoju zemiju učinila nuklearnom

silom 1974. godine, ali takođe se obrušila na grupe koje su imale razii-
čito mišljenje od nje. Dvojica Sika, koji su bili deo njenogobezbeđenja,
izrešetala su je puškam au vrtu 31. oktobra 1984, kako bi se osvetilaza
vojnu raciju u hram u Sika, koju je naredila da bi isterala ekstremiste.
Njeno ubistvo je širom Indije pokrenuio nerede protiv Sika, u kojima
je poginulo više od hiljadu Ijudi.

Jicak Rabin: Premijer Izraela u dva navrata je bio još jedan dobitnik
Nobelove nagrade za niir koji je ubijen. Rabina je 4. novembra 1995,
na niirovnom protestu ubio izraelski student prava, desničarskih shva-
tanja, koji se protivio Rabinovom mirovnom sporazumu koji je posti-
gao sa palestinskim liderima. Stuđent, Jigal Amir je osuđen na doživot-
nu kaznu zatvora.

Benazir Buto: Ćerka pakistanskog premijera, ubijenog u vojnom

puču, i sama je bila u dva navrata birana za premijera. Vratila se iz egzila
2007. kako bi se ponovo kanđidovala za premijera. Ali, 27. decembra
2007. ubijena je dok je napuštala politički miting. N jene ubice nikađa
nisu uhvaćene.

Jedan sv et 383
 Ostala ubistva:
N go D inh Diem (1963): prvi predsednikjužnog Vijemama
Malkolm Eks (1965): crnoputi vođa muslimana
D žordž Linkoln Rokvel (1967): osnivač američke Nacističke partije
R obert Kenedi (1968): američki senator i kandidat za predsednika
Vasfi al Tal (1971): premijer Jordana
Fejsal (1975): kralj Saudijske Arabije
M udžibur Rahman (1975): predsednik Bangladeša
H arvi M ilk (1978): vođa pokretahom oseksualaca i zamenik gtadona-
čelnika San Franciska
Radživ G andi (1991): indijski premijer, sin Indire G andi
M uham ed Budiaf (1992): predsednik Alžira
Z oran Đ inđić (2003): premijer Srbije

DOVIĐENJA, IH VALA VAM ZA...

Zamena srca
Još od 18. veka naučnici su eksperimentisali sa ide-
jom o zameni oštećenih ljudskih organa novim delo-
vima, bilo organskim ili mehaničkim. H iru rg D žo zef
Marej je 1954. godine izveo prvu uspešnu transplan-
taciju bubrega, a 1960. su lekari N orm an Sarnvej i Ričard Louver, sa Univerzi-
teta Stenford, presadili srce u psa, koji je živeo još tri sedmice.
Ali prva transplantacija ljudskog srca pripada pedesetpetogodišnjem juž-
noafričkom hirurgu, koji sc obučavao u istom tim u kao i doktor Samvej. Kri-
stijan N itlingB arnard se veoma rano u svojoj karijeri zainteresovao za poprav-
ljanje ili zamenu organa, nakon što
je jedna njegova pacijentkinja rodila
-------------LOŠE VESTI / LOŠE VESTI dete sa teško oštećenim srcem. Bar-
nardovom dm u je trebalo devet sati
Američki glavni hirurg je 1964. da 3. decembra 1967. godine presade
potvrdio vezu između pušenja du- srce D eniz En Darvel, koja je u dvade-
vana i dobijanja raka pluća. A No- set petoj godini nastradala u saobra-
belovu nagrada za hemiju je dobio
ćajnom udesu, u Luisa Voškanskog,
engleski naučnik koji je odredio
pedesetpetogodišnjeg biznismena,
strukturu holesterola. Ispostavilo
koji je patio od ozbiljne bolesti srca i
se da je sačinjava samo ukusna
umirao.
hrana.

384 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 D ok je transplantacija beležila početni uspeh, Voškanski je umro od zapa-
ljenja pluća osamnaest dana nakon operacije. Iako su drugi hirurzi požurili da
se utrkuju sa Barnardom, tela m nogih pacijenata su odbila tuđe organe, pa je
broj presađenih srca opao sa stotinu, 1968. godine na osamnaest, dve godine
kasnje.
Sedamdesetih godina istraživanja su potvrdila da je činilac koji se zove
ciklosporin, a koji se dobijao iz gljivica, pomagao u ublažavanju odbijanja do-
niranog organa. Procenat preživljavanja se u velikoj meri povećao, a današnja
stopa preživljavanja iznosi 84 procenta u prvoj i 77 procenata tri godine posle
operacije.
Barnard, koji je umro 2001. godine, poživeo je dovoljno dugo da vidi prvu
uspešnu transplantaciju pluća, obavljenu na Univerzitetu Stenford 1981. i
prvo uspešno presađivanje srca na pedijatriji, 1984. godine.

Majka kao nijedna druga

Bila je prava grudvica pozitivne energije, koja je započela kao iskušenica, a
završila kao proslavljena svetica dvadesetog veka.
Agnes G ondža Bojadžiu, u svetu poznatija kao Majka Tereza, rodila se
26. avgusta 1910. u Makedoniji. U sedamnaestoj godini je postala iskušenica,
dobivši ime sestra Tereza. Tereza je 1929. otišla u Kalkutu, gde je predavala
u srednjoj školi. Zivela je relativno udobnim životom, podučavajući učenike
srednje klase, provodeći dane u manastiru.
Ali, 10. septembra 1946, tokom putovanja vozom, kako se sećala kasnije,
bila je pozvana ,,da služi najsiromašnije od siromašnih".
Tereza je naposletku dobila papsku dozvolu da sprovede svoj zadatak.
Osnovala je novi religijski red, Misionarke milosrđa, i otvorila školu za siro-
mašnu decu. Za školom su usledili sklonište za siromašne, sirotište i kolonija
za obolele od lepre.

Ne ćekajte vođe; ućinite sve sami, lićno.

■ MajkaTereza

Terezin trud je, izvan potkontinenta uglavnom bio nepoznat. Ipak, Bi-Bi-
Sijev dokum entarni film iz 1969. je privukao pažnju sveta. Deceniju kasnije,
dobila je Nobelovu nagradu za mir.
Terezina milosrdna dela, koja su se proširila na preko stotinu zemalja, od-
vijala su se paralelno sa njenom krstaškom borbom za konzervativna religi-
ozna shvatanja, koja su podrazumevala protivljenje abortusu, kontracepciji i
razvodu.

Jedan sv et 385
 Visoka jedva m etar i po, krhka, Tereza je veći deo svoje poslednje decenije
provela boreći se protiv tuđih rana i bolesti. Kada je umrla u Kalkuti 1997,
Indija je objavila dane žalosti. Sahranjena je u grobu u jednom od milosrdnih
domova. Natpis na njenom grpbu, iz Jevanđelja po svetom Jovanu, kaže: ,,Vo-
lite jedan drugog kao što sam ja voleo vasl'

Od belaca do desno orijentisanih

Bilo je ravno političkom čudu. Tokom četiri dana, aprila 1994, desetine
hiljada crnih stanovnika Južne Afrike je strpljivo čekalo u redovima, koji su
se protezali više od kilometar i po, kako bi mogli da glasaju. Ovaj đogađaj je
zaokružio decenijama dugu borbu za okončavanje aparthejda, što je bila reč za
,,razdvojeno“ na afrikansu i nazivpolitičkogsistem akojijepočivao napravnim
sankcijama u ovom brutalno podeljenom društvu.
Južnoafrički aparthejd je započeo posle D rugog svetskog rata, kada je
zernlja dobila nezavisnost od Britanske imperije, a N acionalna partija dobila
kontrolu nad južnoafričkom vladom. Nova vlada je odm ah unela u zakon ono
što je bila praksa od đolaska belog čoveka na afrički kontinent. Crnci i belci
su morali da koriste različite sisteme prevoza, različite škole, hotele, restorane,
toalete i klupe u parkovima. M eđurasno mešanje nije bilo dozvoljeno. Počet-
kom sedamdesetih, vlada je osnovala plemenska utočišta u najlošijim delovima
zemlje. U tim delovima, crncima je priznavano pravo na državljanstvo i morali
su da imaju propusnice kako bi putovali ili radili izvan svojih „utočišta".
Protesti protiv sistema su surovo gušcni, a partije koje su se protivile apar-
thejdu su bile zabranjene. Represija je pokrenula opoziciju koja se okrenula
nasilju. Kako bi opravdala svoja dela, vlađa je objašnjavala da se tako brani od
infiltriranja komunista.
Ali kod ostatka sveta to nije prolazilo. Južnoafričkoj Republici nije bilo
dozvoljeno učešće na Olimpijskim igrarna 1984, a 1986. su joj i Sjedinjene
Države i Evropska Ekonomska Zajednica uvele ekonomske sankcije. Nekada
jedna od najnaprednijih nacija, Južna Afrika je počela da trpi finansijski.

Morao sam da verujem da je Bog tu negde. Da ga nije bilo, sa

nama, uJužnojAfrici, bi bilo svršeno.
- Anglikanski biskup, DezmondTutu, primajući Nobelovu
nagradu za mir, 10. decembra 1984.

Kao odgovor na sankcije, vlada je 1986. pristala da ukine zakone o „prelazi-

ma“. Advokat, po imenu Frederik de Klerk je 1989. izabran za predsednika. De
Klerk je shvatio da će, ako se aparthejd nastavi, zemlja skliznuti u građanski rat.

386 S M E Š N A IST O R IJA SVETA

O n je 1990. oslobodio crnoputog advokata i vođu pokreta za ljudska prava, Nel-
sona Mendelu, koji je u zatvoru proveo dvadeset i sedam godina.
M endela i de Klerk su 1991. postigli sporazum da se putem izbora okonča
vladavina belaca. N jih dvojicasu 1993. osvojilaN obelovunagradu zam ir; Juž-
noafrikanci svih boja su dobili pravo da izaberu svoju vladu. Skoro dvadeset i
tri miliona ljudi je izašlo na izbore 1994, od čega su sedamnaest miliona činili
crnci. Mendelina partija, Afrički nacionalni kongres, osvojila je 63 procenta
glasova, a M endela je izabran za predsednika.
„Nacija koja je nekada bila parija, sada će postari svetionik nade,“ rekao je
američki potpredsednik A1 Gor, osvmuvši se na M endelinu inauguruaciju.

Nema igranja rukama u fudbalu

Sve do kraja dvadesetog veka prosečni Amerikanac je imao velikih poteš-
koća kako da nazove najgledaniji sportski događaj na svetu.
O dgovor je, naravno, bio Svetski kup, događaj, koji svake četvrte godine
okuplja ekipe iz trideset i dve nacije na višestepenom fudbalskom turniru, na
kojem se bore za blistavi, zlatni kup i m eđunarodno pravo da se hvališu pred
drugima.
Fudbal je imao je svoje prethodnike u igrama koje su se igrale u drevnom
Japanu, Kini, Grčkoj i Rimu, d okje savremenaverzijau velikoj meri stvorenau
Velikoj Britaniji u devetnaestom veku.
D o druge polovine dvadesetih godina igra se proširila na druge države i
dosegla status olimpijskog sporta. Tako je m eđunarodno telo koje upravlja
ovom igrom Federation Internationale de Football Association, odlučilo da će
fudbal dobiti sopstveni turnir. Prvi je odigran u Urugvaju, 1930. godine. Osim
dvanaestogodišnjegprekida između 1938. i 1950, zbog Drugog svetskog rata,
Svetski kup se održavao svake četvrte godine,
Sadašnji form at uključuje ekipe koje se sučeljavaju u trogodišnjem perio-
du, tokom kojeg pokušavaju dase kvalifikuju zajedno od 32 m estana turniru,
koje se igra u različitim zemljama. Za turnir 2006. sreću je okušalo 198 nacija;
za turnir 2010. očekuje se da će broj dosegnuti 204.
Procenjuje se da je iste godine 715 miliona ljudi širom sveta (oko 11 proce-
nata čovečanstva) uključilo televizor kako bi gledalo finalnu utakm icu između
Italije i Francuske, a ukupan broj gledalaca svih utakm ica koje je prenosila tele-
vizija dosegao je zadivljujućih 26 milijardi.
U Sjedinjenim Državama, stopa gledanosti je porasla za 38 procenata, jer
se broj kanala koji su prenosili utakm icu više nego udvostručio. I Jenkiji su
hvatali priključak.

Jedan sv et 387
 Stigla pilula
O kontracepđji se pričalo još od vremena kada su Ijudi shvatili da posle
-------------------- -SAMO ZA ZAŠTITU
OD BOLESTI
Rane feministkinje su se protivile
abortusu i kontracepciji, na te-
melju tvrdnje da, ako bi muškarci
vodili Ijubav bez odgovornosti za
reprodukciju, onda bi oni iskorišća-
vali žene. Do 1900. godine femini-
stički stavovi su počeli da se me-
njaju. Ako žene nisu mogle da se
zaštite od neželjenog materinstva,
nikada ne bi bile u mogućnosti da
dosegnu jednakost sa muškarcima
u javnom životu i na poslu. Ipak, na
početku dvadesetog veka usvojen
je savezni zakon kojim se zabranji-
vala prodaja koricentraceptivnih
sredstava putem pošte, pa je i veći-
na država zabranila takvu prodaju.
Njujorčanka, koja je radila kao me-
dicinska sestra, otvorila je u Brukli-
nu 1914. godine kliniku za plani-
ranje porodice i kontrolu rađanja.
Kliniku Margaret Sanger je policija
zatvorila samo devetdana kasnije,
a ona je uhapšena i odslužila je ka-
znu od trideset dana zatvora.
Ali, 1918. godine, verovatno nate-
ra.n ratnom brigom o širenju ve-
neričnih bolesti, Apelacioni sud u
Njujorku je đopeo odluku prema
kojoj su se sredstva za kontracep-
ciju mogla legalno prodavati ako
ih prepiše lekar opšte prakse i
samo ako je na pakovanjima sta-
jalo„samo za sprečavanje bolesti".
Neki slični proizvodi još uvek ima-
ju ovaj natpis.
388 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
seksa nekada dobiju bebu. U drev-
nom Egiptu su, na primer, žene ko-
ristile smesu napravljenu od meda,
natrijum karbonata - i krokodilskog
izmeta.
Ali, bio je potreban koren koji
su koristili Asteci, bogata naslednica
poljoprivredne mašinerije i par od-
lučnih naučnika kako bi se došlo do
verovatno najefikasnijeg kontracep-
tivnog sredstva u istoriji.
Katarina D ekster M ekormik je
bila jedan od prvih žena koja je di-
plom irala na Institutu za tehnologiju
Masačusetsa i bila je bogata naslednica
firme International Harvester. Nakon
smrti svog muža, 1950, M ekormiko-
va je pristala da finansita istraživanje
dvojice naučnika iz Masačusetsa. Na-
učnici D žon R ok i Grekori Pinkas su
pomešali estrogen i progeseeron (koji
su dobili iz divljeg jama, zvanogBar-
basko koren, kojeg su kao kontracep-
tivno sredstvo koristile žene Asteka)
i ponudili koncetraptivno sredstvo
koje se moglo koristiti kao pilula.
Pilulu je, kada je dobila odobre-
nje američke Uprave za hranu i le-
kove, proizvodila i na tržište iznela u
maju 1960. kompanija Sirl. Uprkos
povremenim brigama o nuspojavama,
pilula se dobro prodavala. D o 1963,
na svojim verzijama je radilo trinaest
najvećih farmaceutskih kompanija, a
do 1967. je više od dvanaest m iliona
žena koristilo kontracepciju.
Verzija pilule koja se nije morala
uzimati svakoga dana se 1971. p o-
javila na tržištu skoro svuda, osim u
Sjedinjenim Američkim Državama
(koja ju je najzad odobrila 1996). U
poslednjem delu dvadesetog veka su se razvile druge forme kontracepcije, koje
su predstavljale poboljšane istorijske metode. O ne su uključivale intramaterič-
ne naprave, vasektomiju i kontraceptivnu pilulu koja se koristila posle seksa.
N ijedno od ovih sredstava nije koristilo izmet reptila.

Raspevani Liverpulci
D žon je sreo Pola, koji je doveo Džordža, a na kraju su pokupili Ringa i
tako su rođeni Bitlsi.
Ui je bar bilo tako. U stvari, sve je počelo u osiromašenom engleskom luč-
kom gradu Liverpulu, 9. oktobra 1940, kada se rodio D žon Lenon.
Lenon je 1957. godine formirao grupu koja se zvala Kerimen i sreo još
dvojicu tinejdžera, Pola M akarmija i D žordža Harisona, koji su se priključili
bendu. Nakon sviranja po noćnim klubovima u Nemačkoj, grupa se, sa ime-
nom Bitlsi, vratila u Englesku, a tam o im se priključio bubnjar Ringo Star i to
je bio njihov uzlet u m eđunarodne zvezde.
Podstaknuti pesmama koje su pisali Lenon i M akarm i, Bidsi su dosegnuli
vrh sveta pop muzike tokom šezdesetih. Imali su četrdeset singlova i albuma
koji su dosegnuli prvo mesto top liste, prodali su više od milijardu ploča, kase-
ta i diskova, a 2004. ih je časopis Rolling Stone nazvao najvećim rok umetni-
cima svih vremena.

Hrišćanstvo će otići. Nestaće i ustuknuti... ne znam šta će prvo

otići, rok-en-rol ili hrišćanstvo. Sada smo popularniji nego Isus.
Muzičar Džon Lenon, komentarišući popularnost njegove
grupe, Bitlsa, 4. marta 1966.

Muzički uticaj ove grupe je bio ogroman, počevši od pisanja stihova do

postavljanja instrum entalnih deonica jedne preko druge, kako bi se dobio slo-
ženiji zvuk. Uskladili su frizure i način odevanja, govor i način oglašavanja i
predstavili Zapad istočnoj muzici i filosofiji.
Lične različitosti i poslovni pritisak su doveli do raspada Bitlsa 1970; sva
četvorica su započela uspešne solo karijere. Lenon se preselio u N jujork, gde
ga je ubio poludeli obožavalac 1980. godine. Harison, koji je u svojoj post-
bitlsovskoj karijeri bio povučeniji od ostalih, umro je od raka pluća 2001.
M ekartni, koji je proglašen za viteza 1997. godine, i Star su i da Ije aktivni
kao muzičari.

Jedan sv et 389
 NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Totalno rastapanje
D a radnici švedske nuklearne elektrane nisu prime-
tili radioaktivnost na svojoj odeći, svet bi m ožda još
uvek čekao vesti o uništenju nuklearne elektrane
Cernobil, nedaleko od Kijeva.
D obro, u pitanju je preterivanje. Ali u stvarnosti, sovjetski zvaničnici
nisu ni zucnuli o nesreći sva dok druge zemije, krenuvši od švedske nuklearne
elektrane, nisu počeli da detektuju radijaciju u vazduhu i shvatili da dolazi iz
SSSR-a.
Nesreća, koja je počela u 1:23 posle ponoći 26. aprila 1986. godine, dogo-
dila se tokom eskperimenta u černobilskom reaktoru 4, u kojem su radnici za-
tvorili sisteme za regulaciju i bezbed-
nost, izvukli većinu šipki, ostavljajući
------ELEKTRANE NIČU KAO reaktor da i dalje radi.
PEČURKE POSLE KIŠE Vatrogasci iz obližnjeg sela Pri-
pjat su se p ridruiili radnicim a u cilju
Od sredine 2007, širom sveta je po-
da zaustave nesreću, ali je bilo malo
stojalo 437 nuklearnih elektrana,
prekasno. Radijacija na sceni je brzo
još 30 se gradilo, 74 su bile u fazi
ubila trideset dvoje ljudi, a broj je naj-
planiranja, a 182 uformi predloga.
verovatnije narastao na šezdeset i de-
vet direktnih smrti. Za nedeiju dana,
evakuisano je četrdeset pet hiljada
ljudi iz te oblasti; taj broj je na kraju dosegao više od tri stotine hiljada. M ilioni
hektara šurne i zemljišta u Ukrajini su bili kontam inirani, a radijacija se, ialco
ne u fatalnim nivoima, proširila na zapad, sve do Francuske, Italije i Irske.
Sovjetski zvaničnici su zakopali radioaktivni otpad iz Č ernobila u stotine
„privremenih" mesta, a jezgro reaktora su prekrili betonom i čelikom. Zbog
velike potrebe za energijom, ukrajinski zvaničnici su dopustili da tri preostala
reaktora ostanu u funkciji. Poslednji od ta tri je ugašen do 2000. godine.
U kupan uticaj černobilske katastrofe se još uvek procenjuje. Različite stu-
dije procenjuju da će ukupan broj sm rtnih slučajeva od bolesti čiji je uzrok ra-
dijacija - dosegnuti broj između četiri i pedeset hiljada ljudi. Trenutna struktu-
ra betoniranja oštećenog reaktora nije stalno rešenje, a očekuje se da će trajno
rešenje koštati više od milijarde dolara.

390 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
 Ima ukus kao piletina
Većini sveta je ugandski diktator Idi Amin nekada izgledao kao šarmantni,
snalažljijvi vođa afričkog bega od lanaca kolonijalizma, a ponekad je bio zabav-
ni pajac. Njegovo poreklo je veoma zanimljivo: bivši vojnik britanske vojske,
bokserski šampion u poluteškoj kategoriji, prelaznik u islam, koji je imao pet
žena.
Ali za ljude iz Ugande on je bio strahoviti ubica. Tokom njegove osmogo-
dišnje vlasti, koja je započela 1971, Amin je, kroz Državnu istražnu kancelariju
i Jedinicu za javnu bezbednost počinio ubistva od skoro dve stotine hiljada
političkih neprijatelja. Am in je zbačen sa vlasti i pobegao iz zemlje 1979. živeo
je u izgnanstvu u Libiji i Saudijskoj Arabiji sve do smrti, 2003. godine.
Glasine o Aminovim ličnim ekscesima su bile brojne. Bilo je izveštaja da
je lično odsekao glave nekim neprijateljima i te glave držao u hladnjači. U jed-
nom slučaju, pričalo se da je poslužio odsečene glave za vreme večere, nazvavši
to, u šali „oproštajnom večerom". Takođe se pričalo da je jednu od svojih žena
ubio i isekao na delove, potom delove njenog tela ponovo ušio i pokazao nji-
hovoj deci. A pričalo se da je bio ljudožder.
Ta glasina nikada nije dokumentovana. U intervjuu za francuski časopis
1979. godine A m in je negirao da je Ijudožder, ali je rekao da je jednom bio
prim oran da jede ljudsko meso, kada su ga zarobili pobunjenici grupe Mau
Mau, dok se borio u britanskoj vojsci.
,,Da smo odbili, rizikovali bismo da nas ubiju“, rekao je. „Jeli smo ljudsko
meso kako bismo završili svoju vojnu misijul'
U intervjuu za Asošiejted pres 1981. A m in jepo n o v o negirao da je povre-
meno večerao ljude. „Ja sam obično ljudsko biće, a ne neko ko se hrani ljud-
skim mesom“, rekao je. „Izgledam li kao ljudožder?“
Pa sad, kad si pomenuo...

Stigla nova kuga

Istraživači C entra za kontrolu bolesti i prevenciju u Atlanti su 1981. pri-
metili nešto čudno u izveštajima koje su dobijali iz Kalifornije i Njujorka.
M eđu muškom homoseksualnom populacijom se pojavio neuobičajeno veliki
broj slučajeva retkog oblika raka.
Z a godinu dana, grupe, za koje se sumnjalo da su podložne bolesti postali
su intravenozni narkomani, im igranti sa Haitija, hemofiličari i drugi, koji su
prim ili transfuzije krvi. D o kraja 1982. prijavljeni su slučajevi iz četrnaest dr-
žava. D o kraja 1983. broj država koje su bolest prijavile je porastao na trideset
i tri, a francuski lekar je izolovao retrovirus, koji je izazivao stečeni sindrom
imune deficijencije, ili AIDS.
Zbog obeležja koje je pratilo neke od najčešćih žrtava, kao što su hom o-
seksualci, prostitutke i korsinici droga, vlade su sporo reagovale na pretnju. Do

Jedan sv et 391
 1987, kada je američki predsednik Regan proglasio bolest „javnim neprijate-
ljem broj 1“, A ID S je godišnje ubijao dvadeset hiljada Amerikanaca i milione
širom sveta u svakoj demografskoj grupi.
Još nije sigurno odakle je A ID S stigao, iako p ostoje neki dokazi da je mo-
gao poteći iz Afrike, nakon D rugog svetskog rata, a verovatno su ga prvo dobili
ljudi koji su jeli inficirane majmune i šimpanze.
Bilo da jeste ili nije došao iz Afrike, pogodio je taj kontinent žešće nego
bilo koju drugu tačku na svetu. U izveštaju U N iz 2004. se procenjuje da 70
procenata od 38 miliona Ijudi koji
----------- SMRTMALIM BOGINJAMA žive sa H IV virusom čini stanov-
ništvo subsaharske Afrike. U nekim
Nakon kampanja vakcinacije, koje
afričkim zemljama inficirana je jedna
su širom sveta trajale skoro čitav
trećina muške populacije.
vek, Svetska zdravstvena organi-
zacija je 1979. godine potvrdila da Tokom devedesetih, istraživa-
su male boginje iskorenjene. Do či su otkrili da kombinacija lekova
danas, to je jedina Ijudska bolest ima efekte u usporavanju bolesti. Ali
koja je nestala sa lica Zemlje. ,,koktel“ lekova, kao i testovi koji se
koriste za detekciju H IV virusa su
skupi pa su samim tim van dometa
mnogim ljudima. Svetska zdravstvenaorganizacijaprocenjuje d a 90 procenata
ljuđi kojima je potrebno lečenje nisu u mogućnosti da ga priušte.

Pred nama su vreli dani

Svedski naučnik Svante Arhenius je 1896. godine objavio novu ideju: sa-
gorevanje fosilnih goriva, kao što su nafta i ugalj, mogu jednoga dana u atmos-
feru uneti toliko ugljen-dioksida, pa će Zemlja upijati infracrveno zračenje sa
Sunca, što će dovesti do porasta globalnih temperatura.
Bila je to interesantna teorija, ali je većina naučnika toga vremena smatrala
da će okeani apsorbovati višak ugljen-dioksida i da je klima na Zemlji prilično
stabilna. D o pedesetih godina, istraživanja su pokazala da okeani ne mogu za-
držati više od trećine proizvedenog ugljen-dioksida.
Ipak, još uvek niko nije pomišljao na to da se svet zagreva, a i da jeste, pa
šta? Postojali su dokazi da je Zemlja u prošlosti prolazila kroz veoma drastične
klimatske promene. A ko u tolikoj meri voli zimu?
U stvari, neki naučnici su sedamdesetih godina utvrdili da sva prašina i
čestice smoga, koje ljudi izbacuju u atmosferu, mogu blokirati sunčevu svetlost
i pokrenuti novo ledeno doba. Analiza statistike vremenskih uslova severne
hemisfere je pokazala da se od četrdesetih godina svet polako hladi.
D o kraja veka stvari su se ponovo zagrejale. U stvari, deset najtoplijih go-
dina u istoriji beleženja vremenskih prilika dogodile su se posle 1990. godine.
Koristeći ogromne količine sakupljenih podataka i poboljšanih kompjuterskih
modela, mnogi naučnici su tokom osamdesetih i devedesetih počeli da upo-

392 Sm e š n a is t o r ij a sv e t a
zoravaju da države moraju preseći aktivnosti emitovanja gasova koji stvaraju
efekat staklene bašte, a koji se uglavnom emituju u proizvodnji i prevozu, a to
su grane koje zavise od fosilnih goriva.
Svetska naučna zajednica je 1988. formirala m eđunarodnu organizaciju
klimatologa, ekonomista, geologa, okeanografa i drugih naučnika. Intervladin
panel o klimatskim prom enam a (IP C C ) je imao više od 2.500 predstavnika iz
113 zemalja, a političkim liderima je ostavio naučnu informaciju o globalnom
zagrevanju.
Zvaničnici iz 154 zemlje su se 1992. godine sreli u Rio de Zaneiru i potpi-
sali konvenciju koja poziva na dobrovoljno ograničavanje emisije gasova koji
stvaraju efekat staklene bašte. Z a njim je usledio Protokol iz Kjota, iz 1997; u
pitanju je sporazum zaključen u ovom japanskom gradu, koji poziva na speci-
fična smanjenja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte do 2012.
Iako je pozdravljen kao jedan od najznačajnijih m eđunarodnih sporazuma
o zaštiti životne okoline do sada, uspeh Protokola iz Kjota se činio neizvesnim;
najveći svetski emiter štetnih gasova, Sjedinjene Države, odbile su da ga pot-
pišu, a drugi najveći emiter, Kina, je izuzeta jer je bila označena kao „država u
razvoju“.
U svakom slučaju, možda nije važno. U februaru 2007, IP C C je prijavio
da će se povećanje tem peratura i nivoa m ora „nastaviti vekovima", bez obzira
u kojoj se meri smanji emitovanje štetnih gasova. Eto jedne od stvari kojoj se
treba nadati!

JEZIKOM BROJKI
8 broj neđelja u kojima su američke
snage neprekidno bombardovale
Severni Vijetnam, počevši u
februaru 1965.Tokom narednetri
godine, SAD su bacile više bombi nego što su bačene na
Aziju i Evropu zajedno tokom Drugog svetskog rata.
800 bombi, po nosivosti, koje su dnevno padale tokom
avgusta 1966.
45 dužina života u godinama, pripadnika muške populacije
Ruandeza 1994. godinu
52 broj američkih senatora koji su 1991. glasali i odobrili
vojnu akciju protiv Iraka
47 broj američkih senatora koji su 1991. glasali protiv

Jedan sv et 393
 77 broj američkih senatora koji su 2002. glasanjem odobrili
vojnu akciju protiv Iraka
23 broj senatora koji su glasali protiv, 2002. godine
192 broj članica Ujedinjenih nacija od juna 2006, uključujući
i Crnu Goru
537 razlika u glasovima, kojima je republikanski kandidat
Džordž Buš osvojio izbore 2000. godine na Floridi,
pobedivši demokratskog kandidata Ala Gora i tako
pobedivši na predsedničkim izborima
2.195 trošak u dolarima (3.878 dolara po vrednosti iz 2006.)
kompjutera Apple Mclntosh, 1984. imao je 128 kilobajta
RAM memorije.
1.999 trošak u dolarima (1.999 dolara po vrednosti iz 2006.)
notebook kompjutera Apple za 2006. Imao je 512
megabajta RAM memorije, i bio oko 400 puta brži od
onog iz 1984.
5.000 broj Ijudi za koje se predpostavljalo da umiru od gladi u
Somaliji, 1992. godine
40.000 prema UNICEF-u, broj dece koji je umirao svakoga dana,
1984. godine
10.000.000 prema proceni UN, broj izbeglica koji su rasuti širom
sveta
560.000.000 iznos u dolarima, zahteva za izbegličku pomoč u 99
zemalja sveta na konferenciji UN, 1981.godine
5.600.000.000 iznos u dolarima koji se, smatra se, trošio na oružje i
vojsku u svetu, 1981. godine

394 Sm e š n a is t o r ij a s v e t a
 ez obzira na to što do sada nismo previše govorili o njima, čak i su-

S persažeta verzija istorije m ora uzeti u obzir i ovaj narod - hrabre i sen-
zibilne Kanađane. Sama veličina te zemlje ne dozvoljava bilo kakvo
zanemarivanje - sa svojih 3,8 miliona kvadratnih milja (100.000 kvadratn
milja više od SAD) K anada je druga zemlja po veličini u svetu, posle Rusije.
N a tom prostranstvu se kriju ogromne zalihe nafte, zlata, srebra, dijamanata i
raznih metala neopohdnih industriji, uključujući i velike površine najplodni-
jeg zemljišta na čitavoj planeti.
Ipak, u Kanadi je izuzetno hladno. Zbog toga je u ovu zemlju u proteklih
četiri stotine godina došlo znatno manje avanturista u potrazi za blagom u od-
nosu na SAD. Danas Kanada ima nešto manje od 33,5 miliona stanovnika,
što je samo desetina populacije SAD (oko 300 miliona), ili manje od ukupnog
broja stanovnika Kalifornije (oko 36,5 m iliona); zanimljivo je da je čak 90 pro-
cenata te male populacije koncentrisano u uskom pojasu duž granice sa Ameri-
kom, širokim oko sto milja.
Bez obzira n a drastičnu razliku u broju stanovnika, smatra se da je Ka-
nada jedna od najbezbednijih zemalja na svetu, posebno kada se uporedi sa
drugim zemljama sa malom populacijom u blizini velikih suseda (Belgija, na
primer). Sigurnost Kanade simbolizuje i „najduža neobezbeđena granica na
svetu“, 3145 milja granice od A tlantika do Pacifika koju opslužuju samo ca-
rinski službenici, i to najčešće samo povremeno. Primer Kanade se često na-
vodi kao dokaz tvrdnji da demokratija širi pacifističku politiku prem a drugim
demokratijama.
O dnosi između Amerike i Kanade, međutim , nisu uvek bili tako prijatelj-
ski nastrojeni. U prvim godinam a svoga postojanja, SAD su bile poprilično
sumnjičave prem a Kanadi, smatrajući da Britanci preko nje mogu ponovo po-
kušati da uspostave svoju kolonijalnu dominaciju.
N astanak Kanade i oslobađanje trinaest kolonija, kojima su vladali Britan-
ci, vezan je za američku revoluciju. C ak i pre izbijanja neprijateljstava, američki
pobunjenici su pokušali da prensu plam en revolucije na sever u Kanadu, ali su
tam o naišli na hladan doček. Postoji nekoliko razloga za takavprijem : izme-
đu ostalog, tih trinaest kolonija je privuklo veliki broj puritanaca i siromašnih
Skota i Iraca, koji inače nisu bili previše naklonjeni Britancima. Veći uticaj je,
međutim , imala činjenica da se u Kanadi nalazio značajan francuski kontigent:
 nakon pobede nad Francuzima u tzv. Sedmogodišnjem ratu (ili Francusko-
indijanskom ratu) godine 1763. Britanci su preuzeli vlast u Kvebeku, koji je do
tada bio najveća francuska kolonija u N ovom svetu.
O dnosi između Engleza i Francuza nisu bili lišeni problema, zbog čega
su Englezi pokušali da obezbede sigurnost oslanjajući se na britansku krunu.
Istovremeno, francuski Kanađani nisu imali nikakve iluzije u vezi sa pridruži-
vanjem američkoj revoluciji: njima je bilo potpuno jasno da bi u tom slučaju
jednostavno bili apsorbovani u drža-
vu u kojoj je engleski zvanični jezik.
------------- SELIDBA ZBOG DABROVA Postojeći Englezi u samoj Kanadi su
bili prihvatljivije rešenje za njih.
Francusko naseljavanje Kanade po-
Kada je postalo očigledno da se
činje sa Akadijom, koja je osnova-
Kanađani neće pridružiti revoluciji,
na godine 1604. u blizini današnje
granice između Mejna i Nju Brun- američki pobunjenici su odlučili da ih
svika. Sudbina Akadije je, poput ipak ,,oslobode“... želeli oni to ili ne.
ranijih britanskih naselja Roanok i Ipak, napad na grad Kvebek u zimu
Džejmstaun, bila prilično skromna. 1775-1776. godine završio se potpu-
Doseljenici su već četvrte godine nim porazom Amerikanaca, koji čak
nakon osnivanja napustili grad, nisu obezbedili nijedan top za napad
da bi pod vođstvom istraživača na dobro utvrđeno mesto. Istu sud-
Samjuela de Čamplana krenuli na binu doživela je i američka invazija
sever u Kvebek, gde su imali više na Kvebek u ratu 1812. godine, kada
uspeha, prvenstveno zahvaljujući su četiri poprilično neorganizovane
trgovini kožama dabrova. američke ,,armije“, bezprave strategije
ili zajedničkog cilja, doživele poraz u
sukobu sa britanskim crvenim mun-
dirim a i kanadskom milicijom. Ovaj ratni sukob, inače prilično neorganizo-
van, završio se tako što je Kanada i dalje ostala pod britanskom vlašću, dok je
Vašington D.C. završio u plam enu (nešto južnije, N ju Orlenas je ipak prešao u
američke ruke, m ada su SAD praktično izgubile ovaj rat).
Istorija pam ti još nekoliko čarki, koje su iz nekih razloga bile povezane sa
svinjama, uključujući i apsurdni Arustoški rat godine 1839. (žrtve: jedna svi-
nja), kao i neobjavljeni „Rat svinja“ godine 1859. (otpočeo zbog ustreljivanja
jedne svinje u blizini Vankuvera). Amerikanci su na kraju ipak zaključili da
K anadu ne mogu osvojiti tako lako, kako zbog ogromne veličine tako i zbog
opasnosti od ponovnog izbijanja sukoba sa Velikom Britanijom.
Američka revolucija je imala veliki uticaj na Veliku Britaniju. Da bi zadrža-
li Kanadu pod svojim imperijalističkim okriljem, Britanci su u devetnaestom
veku načinili nekoliko velikih ustupaka, koji su postali m odel za uvođenje
samovladavine i u ostalim delovima Imperije. Ustupci su bili povezani sa na-
prednim pokretim a u samoj Britaniji, koji su izbacili stari liberalni sistem gla-
sanja (u kome su pravo glasa imali samo vlasnici imovine) i uveli pravo glasa za
kom pletnu radničku klasu. Takav razvoj događaja u Britaniji imao je uticaja i

398 S M E Š N A IST O R IJA SVETA

na samu Kanadu, u kojoj je uvedena parlam entarna demokratija sa izraženim
socijalnim elementima.
Kanađani su zadržali i neke elemente britanske kulture: njihov apsurdni
i priktiveni humor, koji Amerikanci cene, ali ga teško „primenjuju". N a svu
sreću, Kanađani rado posećuju južnog suseda, gde zarađuju na milione dolara
zabavljajući Amerikance. Lista kanadskih zabavljača koji su postali poznati u
SAD jeprilično dugačka: D an Ajkrojd, D žon Kandi (RIP), D žim Karej, Tomi
Č ong, Majkl J. Foks, Tom G rin, Fil H artm an (RIP), zabavljačka grupa The
Kids in the Hall, Eugen Levi, N orm M akD onald, H ovi Mandel, Rik Moranis,
M ajk Majers, Lesli Nilsen i M artin Sort. Čak je i L orn Majkls, producent Sa-
turday N ight Live i The Kids in the Hall, Kanađanin.

Št a j e sa Kanadom? 399
 9 «wfonma

Stiv Vingard je politički novinar i pisac-istoričar više od trideset godina.

Radio je kao reporter i kolum nista za časopise Diego Evening Tribune, San
Francisco Cbronicle i Sacramento Bee, gde je trenutno zadužen za državnu upra-
vu i politiku.
Tokom karijere intervijuisao je četiri američka predsednika i šest kalifor-
nijskih guvernera - ostaće upamćen i p o tom e što je tokom jedne vožnje avio-
nom povratio na cipele supruge državnog tužioca.
To je verovatno bio njegov najveći lični doprinos svetskoj istoriji.
Vajngard je diplom irao na univerzitetu Santa Klara na američkoj literaturi
i istoriji. Poseduje i MS diplom u u oblasti masovnih komunikacija sa državnog
univerziteta Kalifornija, San Hoze.
Pored ove knjige, Vajngard je napisao i U.S. History fo r Dummies, Sacra-
mento Tapestrj i Papers ofPermanence, a učestvovao je i u pisanju knjige Men-
tal Jloss presents: Forbidden Knoivledge. Cesto se javlja kao autor i u časopisu
mental_floss.
Živi u severnoj Kaliforniji.

Erik Sas je novinar koji se bavi poslovanjem medija iz svoje centrale u Los
Anđelesu, uz brojne ogranke širom Amerike. Kada nije zauzet pisanjem za
mentalJloss, Erik piše za razne magazine, časopise i radio emisije, uz dodatno
angažovanje oko pisanja bilbord reklama u okviru MediaPost.com.
Kao povučen i stidljiv (,,luzer“) dečak, Erik je veći deo svog vremena pro-
veo čitajući razne istorijske materijale. Tako prikupljeno znanje je “vezanu vre-
ću” pretvorilo u plejboja punog istorijskih anegdota, nezaobilaznog na broj-
nim zabavama koje su organizovali ljudi od značaja.
Erik nesebično deli svoja znanja i u okviru program a mental_floss. Pored
ovog izdanja, Erik je učestvovao i u pisanju dela MentalJioss presents: For-
bidden Knotuledge, a javlja se i kao autor brojnih članaka u okviru časopisa
MentalJioss.
 Erik nikada nije povratio na cipele državnog tužioca ili njegove supruge;
svoje cipele, međutim , nije štedeo.

V il Pirson i Mangeš Hatikudur su se sreli na prvoj godini studija na Uni-

verzitetu D juk. Umesto karijere pravnika i investicionog bankarstva, ovaj par
se opredelio za mentalJloss , u čijem je osnivanju i učestvovao 2001. godine.
D odatne podatke o H arperC ollins autorim a možete naći na adresi www.
AuthorTracker.com.

402 S m M ŠN A IS T O R IJ A S V E T A