UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAAJNI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
Predmet: Metodi merenja i istraivanja u transportu

Tema: Merenje konih sila na obimu tokova, dubine protektora na pneumaticima i izduvnih gasova u stacionarnim uslovima na liniji tehnikog pregleda

Profesori: Prof. dr Vladimir Papi Davor Vujanovi

Student: Nemanja evap IT12M107

SADRAJ: UVOD ................................................................................................................................... 3 1. TEHNIKI PREGLED VOZILA ......................................................................................... 4 1.1 Redovni tehniki pregled ............................................................................................. 4 1.2. Vanredni tehniki pregled........................................................................................... 5 1.3. Kontrolni tehniki pregled ........................................................................................... 5 1.4. Tehnologija vrenja tehnikog pregleda ..................................................................... 5 2.MERENJE KONIH SILA NA OBODU TOKOVA, RAZLIKE IZMEU KONIH SILA NA ISTOJ OSOVINI I KONIH KOEFICIJENATA RADNE I PARKIRNE KONICE .................. 8 2.1. Zakonski propisi iz oblasti sistema za koenje ........................................................... 8 2.2. Izmerene vrednosti sistema za koenje ispitivanih vozila ........................................ 11 2.2.1. Fiat Punto 1.2 , ukupne mase 1000 kg .............................................................. 11 2.2.2. LADA 110, ukupne mase 1100 kg ..................................................................... 12 2.2.3. VW Pasat, ukupne mase 1330 kg ..................................................................... 13 2.2.4. Daewoo Lanos 1.5, ukupne mase 1096 kg ....................................................... 14 2.2.5. Citroen Xsara 1.6, ukupne mase 1291 kg ......................................................... 15 2.2.6. Mercedes-Benz ML420 CDI, ukupne mase 2390 kg ......................................... 16 2.2.7. Mitsubishi Colt 1.3, ukupne mase 895 kg .......................................................... 17 2.2.8. VW Golf II 1.3, ukupne mase 970 kg ................................................................. 18 2.2.9. Ford Fusion 1.6, ukupne mase 1200 kg ............................................................ 19 2.2.10. VW Golf IV 1.9 TDI, ukupne mase 1466 kg ..................................................... 20 2.2.11. Zastava Koral In 1.1, ukupne mase 865 kg ..................................................... 21 2.2.12. Fiat Punto Classic 1.2, ukupne mase 990 kg .................................................. 22 2.3. Mogui razlozi odstupanja u merenju konih sila ..................................................... 23 3. MERENJE DUBINE PNEUMATIKA ................................................................................ 24 3.1. Zakonski propisi vezani za pneumatike.................................................................... 24 3.2. Izmerene vrednosti................................................................................................... 25 4. MERENJE EMISIJE IZDUVNIH GASOVA...................................................................... 26 4.1. Zakonski propisi iz oblasti emisije izduvnih gasova ................................................. 26 4.2. Izmerene vrednosti................................................................................................... 27 5. OVERAVANJE MERILA ................................................................................................. 28 ZAKLJUAK ....................................................................................................................... 29 LITERATURA ..................................................................................................................... 30

UVOD
Cilj ovog istraivanja bio je da se posmatra tehnoloki proces tehnikog pregleda vozila sa posebnim osvrtom na kontrolisanje sistema za koenje, pneumatika i emisije izduvnih gasova. Prilikom kontrolisanja sistema za koenje vreno je merenje i beleenje izmerenih vrednosti konih sila na obodu tokova, razlike izmeu konih sila na tokovima iste osovine, merenje konog koeficijenta za radnu i parkirnu konicu i uporeivanje izmerenih vrednosti sa normativima propisanim vaeim pravnim aktima (zakonima i pravilnicima). Istraivanje je sprovedeno od 19. do 24. aprila 2013. godine na liniji tehnikog pregleda Saobraajno-tehnike kole u Zemunu. Pored osnovne delatnosti obrazovanja uenika i sprovoenja praktine nastave, na liniji tehnikog pregleda usluge tehnikog pregleda pruaju se i treim licima. U istraivanju je uestvovalo dvanaest vozila koja su u navedenom periodu istraivanja dolazila na tehniki pregled. Potrebno je napomenuti da se na posmatranoj liniji tehnikog pregleda dnevno obavi veoma mali broj tehnikih pregleda (svega 3-4 vozila dnevno), pa je stoga i uzorak od 12 vozila relativno mali uzorak. Razlozi zbog kojih linija tehnikog pregleda u Saobraajno-tehnikoj koli dnevno pregleda daleko manje vozila od propusne moi (kapaciteta) linije su: neupuenost korisnika da se u Saobraajno-tehnikoj koli moe obaviti tehniki pregled za vozila treih lica, a ne samo za potrebe voznog parka kole, nemogunost obavljanja poslova registracije vozila na jednom mestu, jer pored linije tehnikog pregleda vozila postoji poslovnica Dunav osiguranja, ali bez uplatnog mesta i kancelarije za izdavanje registracionih nalepnica za vozila. Zato se veliki broj korisnika odluuje da registraciju vozila produi u auto centrima u kojima kompletan proces produenja registracije vozila se moe obaviti na jednom mestu , sa minimalnim zadravanjem. U prvom poglavlju date su opte informacije o tehnikom pregledu, nainu kontrolisanja tehnike ispravnosti vozila na liniji tehnikog pregleda. Ispitivanje sistema za koenje vozila, odnosno merenje konih sila na obodu tokova, razlike izmeu konih sila na istoj osovini vozila i odreivanje konih koeficijenata za vozila koja su uestvovala u istraivanju opisano je u drugom poglavlju rada. Izm erene vrednosti, zbog jednostavnijeg prikaza, date su u tabelama. Merenje dubine gazeeg sloja pneumatika obraivano je u treem poglavlju. U ovom poglavlju dat je i izvod iz odreenih zakonskih propisa koja reguliu oblast pneumatika. U etvrtom poglavlju, date su vrednosti izmerenih emisija u izduvnim gasovima vozila, kao i nain na koje je merenje izvreno. Takoe, u okviru ovog poglavlja dat je pregled zakonskih propisa koji ureuju oblast izduvnih gasova vozila. Budui da je za realizaciju ovog istraivanja neophodno korienje mernih ureaja, u petom poglavlju dati su osnovni propisi iz oblasti metrologije i naina na koji se merila overavaju i upotrebljavaju u skladu sa propisima.

1. TEHNIKI PREGLED VOZILA

Jedan od osnvnih preduslova za bezbedno uestvovanje vozila u saobraaju ini tehnika ispravnost vozila. Cilj vrenja tehnikog pregleda motornih i prikljunih vozila je uoavanje tehnike neispravnosti vozila i spreavanje tehniki neispravnih vozila da uestvuju u saobraaju. Tehniki pregled vozila je skup propisanih radnih operacija pri kojima se odgovarajuim merenjima i poreenjem izmerenih veliina sa propisanim vrednostima, kao i vizuelnim pregledom bez ili uz korienje odgovarajuih alata, bez bitnih rasklapanja, utvruje tehnika ispravnost ureaja i opreme, odnosno tehnika ispravnost vozila u celini. Na tehnikom pregledu vozila pored kontrolisanja tehnike ispravnosti motornih i prikljunih vozila, vri se i kontrola ispunjenosti drugih propisanih tehnikih normativa koje vozila moraju da ispunjavaju kako bi vozila mogla da uestvuju u saobraaju. Uslovi koje vozila moraju da ispunjavaju propisani su Pravilnikom o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima [2]. Tehniki pregled vozila je delatnost od opteg interesa, i zato privredno drutvo koje obavlja tehniki pregled vozila to mora initi na propisan nain, savesno i u skladu sa pravilima struke. Privredno drutvo za vrenje tehnikog pregleda vozila mora da ispunjava propisane uslove u pogledu: graevinskog objekta sa prilaznim i izlaznim putevima, ureaja i opreme za vrenje tehnikog pregleda i strunog kadra. U naem zakonodavstvu, tehniki pregled je regulisan Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima i Pravilnikom o tehnikom pregledu vozila. Tehniki pregled moe biti: redovni, kontrolni i vanredni [4].

1.1 Redovni tehniki pregled

Redovni tehniki pregled se vri jednom ili dva puta godinje, u zavisnosti od kategorije vozila. Redovnom godinjem tehnikom pregledu vozilo se podvrgava pre izdavanja saobraajne dozvole, odnosno izdavanja registracione nalepnice. Redovni tehniki pregl ed vozila moe se izvriti do 30 dana pre isteka roka vaenja registracione nalepnice (registracije vozila). Redovni estomeseni tehniki pregled se mora obaviti pre isteka roka od est meseci od dana poetka vaenja saobraajne dozvole, odnosno registrac ione nalepnice. Redovni estomeseni pregled vozila se moe obaviti najranije 15 dana pre isteka roka od est meseci. Redovnom estomesenom tehnikom pregledu se moraju podvrgavati [4]: 1) motorna i prikljuna vozila kojima se obavlja javni prevoz, 2) autobusi, 3) motorna i prikljuna vozila za prevoz opasnih materija, 4) motorna i prikljuna vozila koja se koriste za obuku kandidata za vozae, 4

5) motorna vozila koja imaju ugraene ureaje za davanje posebnih svetlosnih i zvunih znakova (vozila sa pravom prvenstva prolaza) ili se upotrebljavaju kao vozila pod pratnjom 6) motorna i prikljuna vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg, 7) motorno, odnosno prikljuno vozilo za iznajmljivanje bez vozaa (rent-a-car), 8) motorno vozilo starosti preko 15 godina (starost vozila se utvruje u odnosu na godinu proizvodnje). Za tehniki ispravno vozilo privredno drutvo ovlaeno za obavljanje tehnikih pregleda vozila overava tehniku ispravnost vozila.

1.2. Vanredni tehniki pregled

Vanredni tehniki pregled obavlja se nakon popravke i pre putanja u saobraaj vozila, kod kojeg su u saobraajnoj nezgodi ili na drugi nain oteeni vitalni sklopovi i ureaji bitni za bezbedno uestvovanje vozila u saobraaju, odnosno koje nakon toga nije bilo u voznom stanju, kao i vozila koje je iskljueno iz saobraaja zbog tehnike neispravnosti utvrene na kontrolnom tehnikom pregledu. Vanredni tehniki pregled se vri po potrebi, i u situacijama kada je izvrena promena konstrukcijskih karakteristika vozila ili kada je nastalo oteenje vozila zbog koga vozilo ne bi moglo bezbedno da uestvuje u saobraaju. Vanrednim tehnikim pregledom se utvruje da li je neispravnost na vozilu otklonjena i da li vozilo sa izvrenim promenama moe bezbedno uestvovati u saobraaju.

1.3. Kontrolni tehniki pregled

Kontrolni tehniki pregled se vri po nalogu ovlaenog lica Ministarstva unutranjih poslova, odnosno inspektora za drumski saobraaj, radi kontrole tehnike ispravnosti vozila. Na kontrolni tehniki pregled moe se uputiti samo vozilo koje je u voznom stanju, odnosno vozilo kod kojeg u saobraajnoj nezgodi nije dolo do mehanikih oteenja ureaja i sklopova od presudnog znaaja za bezbedno upravljanje vozilom.

1.4. Tehnologija vrenja tehnikog pregleda

Tehniki pregled vozila se vri iskljuivo na tehnolokim linijama, odnosno na poligonu, koji ispunjavaju sve uslove propisane pravilnikom o tehnikom pregledu. Tehnoloka linija za vrenje tehnikog pregleda vozila je prostor u objektu u kojem se na meusobno povezanim radnim mestima vri tehniki pregled vozila.

Slika br. 1.1: Graevinski objekat tehnikog pregleda u Saobraajno-tehnikoj koli

Slika br.1.2: Tehnoloka linija tehnikog pregleda u Saobraajno-tehnikoj koli Pre poetka tehnikog pregleda, vri se identifikacija vozila tj. uporeuju se podaci sa identifikacione oznake vozila (VIN oznaka), broj asije, broj motora sa podacima upisanim u saobraajnu dozvolu. Nakon identifikacije vozila, kontrolor tehnikog pregleda vri vizuelnu kontrolu vozila. Vizuelnom kontrolom vozila kontrolor detektuje vidljive 6

neispravnosti na vozilu, privrenost elemenata na vozilu, vri proveru vodova goriva da nema oteenja na vodovima i eventualnih curenja goriva, kontrolie se stanje pn eumatika i provera pritiska u pneumaticima, provera ispravnosti farova, pokazivaa pravca, stop svetla, i sl. Nakon vizuelne provere, prelazi se na proveru donjeg stroja vozila na specijalnim radnim mestima (radna mesta sa kanalom ili dizalicom). Vozilo iju tehniku ispravnost proveravamo postavlja se iznad kanala, ili se podie dizalicom, ime se kontroloru tehnikog pregleda obezbeuje pristup donjem stroju vozila. Kontrolor obavezno kontrolie sistem za upravljanje vozila, privrenost elemenata i zazor u sponama, proverava stanje opruga i amortizera, stanje i nepropusnost izduvnog sistema, stanje sistema za koenje, istroenost diska, zaptivenost koionih vodova itd. Zatim se kontolie tehnika ispravnost vozila pomou mernih instrumenata. Mernim instrumentima kontrolie se sistem za koenje, emisija izduvnih gasova, podeenost farova, usmerenost prednjih tokova pomou nagazne ploe i sl. Za tehniki ispravno vozilo sainjava se potvrda o tehnikoj ispravnosti vozila, koja se u pisanom obliku izdaje stranci i overava se registracioni list. Za tehniki neispravno vozilo sainjava se izvetaj o utvrenom stanju vozila, koji se u pisanom obliku izdaje stranci.

2.MERENJE KONIH SILA NA OBODU TOKOVA, RAZLIKE IZMEU KONIH SILA NA ISTOJ OSOVINI I KONIH KOEFICIJENATA RADNE I PARKIRNE KONICE
Provera sistema za koenje na vozilu na liniji tehnikog pregleda izvodi se pomou mernog ureaja sa obrtnim valjcima. Ispitivanje ispravnosti konog sistema vri se tako to se vozilo iju ispravnost proveramo postavi na obrtne valjke mernog ureaja. Vozilo prvo nailazi prednjim tokovima na obrtne valjke mernog ureaja, zatim se zaustavlja. Potom se ukljuuju obrtni valjci u pogon i posle nekoliko trenutaka kontrolor na tehnikom pregledu aktivira radnu konicu do postizanja maksimalne sile koenja i blokiranja tokova. Kada tokovi blokiraju, valjci se automatski iskljuuju. Kontrolor vizuelnim putem oitava informaciju sa ekrana mernog ureaja o sili koenja na obimu levog i desnog toka i razlici sile koenja levog i desnog toka. Merni ureaj je povezan sa raunarom koji se nalazi u administrativnoj prostoriji na tehnikom pregledu, pa kontrolor nakon svakog merenja vri memorisanje dobijenih rezultata. Opisani postupak ispitivanja se ponavlja za svaku osovinu vozila, kao i za pomonu/parkirnu konicu. Nakon svih realizovanih koenja, raunar rauna koni koeficijent i putem tampaa na papiru se tampaju dijagrami koenja i vrednosti konih sila, razlike izmeu sila koenja, konih koeficijenata. Treba napomenuti da linija tehnikog pregleda u Saobraajno -tehnikoj koli poseduje merni ureaj marke Hofman starijeg tipa koji ne poseduje vagu za merenje osovinskog optereenja vozila, ve kontrolor na tehnikom pregledu pre provere sistema za koenje unosi u raunar podatak o masi vozila iz saobraajne dozvole uvean za masu kontrolora koji vri proveru konog sistema.

2.1. Zakonski propisi iz oblasti sistema za koenje

Ureai za zaustavljanje (u daljem tekstu: koni sistem) mora da omogui vozau da na bezbedan, brz i efikasan nain progresivno smanjuje brzinu kretanja vozila, ili da zaustavi vozilo ili da zadri vozilo u mestu ako je ono ve zaustavljeno, bez obzira na brzinu kojom se ono kree i optereenje vozila ako je ono u deklarisanim granicama, a n a putu sa uzdunim nagibom na kome je predvieno kretanje tog vozila [2] . Koni koeficijent Koni koeficijent oznaava procentualni odnos usporenja vozila i ubrzanja zemljine tee. Za potrebe ovog pravilnika usvaja se da ubrzanje zemljine tee iznosi 10 m/s2. Koni koeficijent vozila izraunava se kao odnos zbira svih sila ostvarenih tokom merenja na ureaju za merenje konih sila i ukupne mase vozila pomnoene sa 10 m/s 2 a izraava se u procentima. [ ]

gde je: K koni koeficijent Fi sila koenja G teina vozila Propisane najmanje vrednosti konog koeficijenta, koje su navedene u tabeli br.2.1, moraju se ostvariti pri dejstvu sile na komandu konog sistema koja ne sme prei propisanu silu aktiviranja datu u istoj tabeli. Tabela br. 2.1: Propisane vredosti konog koeficijenta za razliite kategorije vozila [2] RADNO KOENJE POMONO KOENJE** Sila aktiviranja Koni koeficijent Sila aktiviranja VRSTA Koni koeficijent Nono Runo Nono Runo VOZILA aktiviranje aktiviranje aktiviranje aktiviranje Kr [%] F [daN] F [daN] Kp [%] F [daN] F [daN] L 40 50 20 20 50 20 M1 50 50 20 50 40 M2, M3 50 70 20 70 60 N 45 70 20 70 60 O 40 PK 6,5 bar* T, C, K5a 25 60 40 R, K5b 25 * "RK" je pritisak u komandnom vodu prilikom koenja u dvovodnim pneumatikim sistemima. ** Vrednosti za "POMONO KOENJE" u Tabeli 2.1 date su za sluaj kada je pomono koenje izvedeno kao poseban sistem. Normativi konog koeficijenta iz tabele moraju se ostvariti u svim dozvoljenim uslovima optereenja vozila, bez obzira da li se ispitivanje vri ureajem za merenje usporenja na putu kada je vozilo u pokretu ili ureajem za merenje sila koenja sa obrtnim valjcima. Parkirna konica Parkirna konica motornog vozila, mora obezbediti koenje sa konim koeficijentom od 15%. Parkirna konica prikljunog vozila, kad je prekinuta veza konog sistema vunog i prikljunog vozila, odnosno kad se runo aktivira komanda parkirnog koenja mora obezbediti koenje sa konim koeficijentom od 15%. Razlika sila koenja Najvea dozvoljena razlika sila koenja za radno koenje, na tokovima iste osovine, u bilo kom trenutku od kada prva sila koenja dostigne jednu treinu svo je maksimalne vrednosti, do trenutka kada su na oba toka postignute najvee sile koenja, iznosi 30%. Za osnovicu izraunavanja procenta razlike sile koenja na tokovima iste osovine, u svakom trenutku, uzima se vea sila koenja u tom trenutku. 9

Razlika sile koenja

rauna se prema sledeoj formuli: [ ]

gde je: F1 vea sila koenja F2 manja sila koenja

10

2.2. Izmerene vrednosti sistema za koenje ispitivanih vozila

Na tehnikom pregledu izmerene vrednosti za ispitivana vozila koja su uestvovala u istraivanju prikazani su u sledeim tabelama. 2.2.1. Fiat Punto 1.2 , ukupne mase 1000 kg Tabela br. 2.2.1: Izmerene vrednosti za vozilo Fiat Punto 1.2, ukupne mase 1000 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

1,93

2,2

12%

0,92

0,81

12%

60%

1,38

1,21

12%

26%

2.

2,09

2,45

15%

0,96

0,86

10%

65%

1,34

1,03

23%

24%

3.

2,16

2,23

3%

0,93

0,78

16%

62%

1,31

1,15

12%

25%

2,06

2,29

10,00%

0,94

0,82

12,67%

62,33%

1,34

1,13

15,67%

25,00%

0,12

0,14

6,24%

0,02

0,04

3,06%

2,52%

0,04

0,09

6,35%

1,00%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Za posmatrano vozilo Fiat Punto 1.2, vrednosti konog koeficijenta radne konice u sva tri merenja zadovoljavaju propisane zakonske vrednosti. Izmerene vrednosti konog koeficijenta variraju, tako da je u prvom merenju dobijena vrednost K=60%, u drugom K=65%, a u treem merenju K=62%. Aritmetika sredina [X] izmerenih vrednosti konog koeficijenta iznosi 62,33%, a standardno odstupanje [S] je 2,52%. Aritmetika sredina konih koeficijenata parkirne konice [Kr] iznosi 25%, uz standardno odstupanje od 1%. Odstupanja u silama koenja na istoj osovini se razlikuju, ali su uvek u dozvoljenim zakonskim okvirima. Vrednosti izmerenih konih sila, konog koeficijenta radne i parkirne konice, razlike izmeu sila koenja na tokovima iste osovine prikazane su u tabeli br.2.2.1. Iz priloene tabele je evidentno da se vrednosti konih sila menjaju i u svakom merenju izmere se razliite vrednosti. Odstupanja u ovom sluaju su od 4-14%. Koni sistem kod ovog vozila zadovoljava sve zakonske uslove definisane pravilnikom.

11

2.2.2. LADA 110, ukupne mase 1100 kg Tabela br. 2.2.2: Izmerene vrednosti za vozilo LADA 110, ukupne mase 1100 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,52

2,2

13%

1,6

0,43

73%

63%

1,0

0,88

12%

17%

2.

2,20

1,9

14%

1,52

0,46

70%

57%

1,01

0,82

19%

17%

3.

2,42

2,15

11%

1,52

0,48

68%

61%

1,02

0,83

19%

17%

2,38

2,08

12,67%

1,55

0,46

70,33%

60,33%

1,01

0,84

16,67%

17,00%

0,16

0,16

1,53%

0,05

0,03

2,52%

3,06%

0,01

0,03

4,04%

0,00%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Aritmetika sredina tri izmerene vrednosti konog koeficijenta za vozilo Lada 110 iznosi 60,33%, a standardno odstupanje 3,06%. U sva tri merenja vrednosti konog koeficijenta su vee od minimalne vrednosti propisane pravilnikom [2], ali koni sistem ovog vozila je neispravan jer zadnji desni toak ostvaruje male kone sile. Zbog velike razlike u konim silama na tokovima zadnje osovine, odstupanja u silama koenja prekorauju dozvoljen u vrednost od 30%.

12

2.2.3. VW Pasat, ukupne mase 1330 kg Tabela br. 2.2.3: Izmerene vrednosti za vozilo VW Pasat, ukupne mase 1330 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,99

2,76

8%

1,98

2,11

6%

75%

2,4

2,28

5%

36%

2.

3,04

2,64

13%

2,02

2,20

8%

76%

2,33

2,39

3%

36%

3.

2,91

2,87

1%

2,24

2,37

5%

80%

2,04

2,00

2%

31%

2,98

2,76

7,33%

2,08

2,23

6,33%

77,00%

2,26

2,22

3,33%

34,33%

0,07

0,12

6,03%

0,14

0,13

1,53%

2,65%

0,19

0,20

1,53%

2,89%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Izmerene vrednosti konog koeficijenta vozila VW Pasat su: K=75%, 76% i 80%. Aritmetika sredina izmerenih vrednosti konog koeficijenta za radnu konicu je 77%, a standardno odstupanje je 2,65%. Koni sistem ovog vozila je ispravan.

13

2.2.4. Daewoo Lanos 1.5, ukupne mase 1096 kg Tabela br. 2.2.4: Izmerene vrednosti za vozilo Daewoo Lanos 1.5, ukupne mase 1096 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,08

2,08

0%

1,62

1,28

20%

64%

1,92

1,31

31%

29%

2.

2,3

2,16

6%

1,67

1,31

21%

67%

1,66

1,05

36%

24%

3.

2,22

2,07

6%

1,75

1,28

26%

66%

1,71

0,98

42%

24%

2,20

2,10

4,00%

1,68

1,29

22,33%

65,67%

1,76

1,11

36,33%

25,67%

0,11

0,05

3,46%

0,07

0,02

3,21%

1,53%

0,14

0,17

5,51%

2,89%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Aritmetika sredina za koni koeficijent posmatranog vozila iznosi 65,67%, a standardno odstupanje 1,53%. Vrednost aritmetike sredine za runu konicu iznosi 25,67%, sa standardnim odstupanjem od 2,89%. Vrednost dobijene u tabeli pokazuju da je sistem za koenje ovog vozila ispravan.

14

2.2.5. Citroen Xsara 1.6, ukupne mase 1291 kg Tabela br. 2.2.5: Izmerene vrednosti za vozilo Citroen Xsara 1.6, ukupne mase 1291 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,8

2,85

1%

1,13

1,4

19%

63%

1,28

1,36

5%

20%

2.

2,86

2,89

1%

1,69

1,77

4%

71%

1,52

1,62

6%

24%

3.

2,78

2,84

2%

1,62

1,75

7%

69%

1,39

1,49

6%

22%

2,81

2,86

1,33%

1,48

1,64

10%

67,67%

1,4

1,49

5,67%

22%

0,04

0,03

0,58%

0,31

0,21

7,94%

4,16%

0,12

0,13

0,58%

2,00%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Iz priloene tabele, za vozilo Citroen Xsara 1.6, aritmetika sredina konog koeficijenta radne konice iznosi 67,67%, a standardno odstupanje iznosi 4,16%. Iz priloenih vrednosti u tabeli, konstatujem da je koni sistem ovog vozila ispravan.

15

2.2.6. Mercedes-Benz ML420 CDI, ukupne mase 2390 kg Tabela br. 2.2.6: Izmerene vrednosti za vozilo Mercedes-Benz ML420 CDI, ukupne mase 2390 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

4,13

4,13

0%

3,37

3,35

0%

62%

3,53

3,42

3%

29%

2.

4,35

4,15

4%

3,16

3,16

0%

62%

3,04

3,1

1%

25%

3.

4,26

4,32

1%

2,87

2,74

4%

59%

2,59

2,68

3%

22%

4,25

4,20

1,67%

3,13

3,08

1,33%

61,00%

3,05

3,07

2,33%

25,33%

0,11

0,10

2,08%

0,25

0,31

2,31%

1,73%

0,47

0,37

1,15%

3,51%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Vrednost aritmetike sredine za koni koeficijent iznosi 61%, a standardno odstupanje 1,73%. Iz priloenih vrednosti u tabeli, konstatujem da je koni sistem ovog vozila ispravan.

16

2.2.7. Mitsubishi Colt 1.3, ukupne mase 895 kg Tabela br. 2.2.7: Izmerene vrednosti za vozilo Mitsubishi Colt 1.3, ukupne mase 895 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,5

2,14

14%

0,98

0,81

17%

71%

1,16

1,02

12%

24%

2.

2,38

2,04

14%

1,19

0,86

27%

72%

1,09

0,95

12%

22%

3.

2,46

2,13

13%

1,1

1,06

3%

75%

1,11

1,01

9%

23%

2,45

2,10

13,67%

1,09

0,91

15,67%

72,67%

1,12

0,99

11,00%

23,00%

0,06

0,06

0,58%

0,11

0,13

12,06%

2,08%

0,04

0,04

1,73%

1,00%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Aritmetika sredina za koni koeficijent vozila Mitsubishi Colt iznosi 72,67%, a standardno odstupanje 2,08%. Vrednost aritmetike sredine za runu konicu iznosi 23,00%, sa standardnim odstupanjem od 1%. Vrednosti dobijene u tabeli pokazuju da je sistem za koenje ovog vozila ispravan.

17

2.2.8. VW Golf II 1.3, ukupne mase 970 kg Tabela br. 2.2.8: Izmerene vrednosti za vozilo VW Golf II 1.3, ukupne mase 970 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,41

2,14

11%

1,18

1,0

15%

69%

0,98

0,89

9%

19%

2.

2,25

2,02

10%

1,31

1,05

19%

68%

1,39

0,88

36%

23%

3.

2,37

2,04

13%

1,23

1,07

13%

69%

1,35

0,83

38%

22%

2,34

2,07

11,33%

1,24

1,04

15,67%

68,67%

1,24

0,87

27,67%

21,33%

0,08

0,06

1,53%

0,07

0,04

3,06%

0,58%

0,23

0,03

16,20%

2,08%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Za posmatrano vozilo, aritmetika sredina konog koeficijenta radne konice iznosi 68,67%, a standardno odstupanje iznosi 0,58%. Koni sistem posmatranog vozila je ispravan.

18

2.2.9. Ford Fusion 1.6, ukupne mase 1200 kg Tabela br. 2.2.9: Izmerene vrednosti za vozilo Ford Fusion 1.6, ukupne mase 1200 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,78

2,51

9%

1,36

1,46

6%

67%

1,2

0,54

55%

14%

2.

2,15

2,2

2%

1,44

2,01

28%

65%

1,21

1,81

33%

25%

3.

2,45

2,37

3%

1,35

1,79

24%

66%

1,42

1,73

17%

26%

2,46

2,36

4,67%

1,38

1,75

19,33%

66,00%

1,28

1,36

35,00%

21,67%

0,32

0,16

3,79%

0,05

0,28

11,72%

1,00%

0,12

0,71

19,08%

6,66%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Aritmetika sredina za koni koeficijent radne konice iznosi 66%, sa standardnim odstupanjem od 1%. Konstatujem da je koni sistem ovog vozila ispravan.

19

2.2.10. VW Golf IV 1.9 TDI, ukupne mase 1466 kg Tabela br. 2.2.10: Izmerene vrednosti za vozilo VW Golf IV 1.9. TDI, ukupne mase 1466 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

3,41

5,52

3%

1,96

1,88

4%

73%

2,0

1,72

14%

25%

2.

3,57

3,59

0%

1,95

1,87

4%

74%

1,95

1,63

16%

24%

3.

3,36

3,54

5%

1,96

1,75

10%

72%

1,91

1,7

10%

24%

3,45

4,22

2,67%

1,96

1,83

6,00%

73,00%

1,95

1,68

13,33%

24,33%

0,11

1,13

2,52%

0,01

0,07

3,46%

1,00%

0,05

0,05

3,06%

0,58%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Vrednost aritmetike sredine konog koeficijenta za posmatrano vozilo je 73% uz standardno odstupanje od 1%. Vrednosti dobijene merenjem pokazuju da je sistem za koenje ovog vozila ispravan.

20

2.2.11. Zastava Koral In 1.1, ukupne mase 865 kg Tabela br. 2.2.11: Izmerene vrednosti za vozilo Zastava Koral In 1.1, ukupne mase 865 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,57

2,72

5%

1,5

1,32

12%

93%

1,31

1,14

12%

28%

2.

2,74

2,64

3%

1,33

1,04

21%

89%

1,39

1,12

19%

29%

3.

2,26

2,34

3%

1,19

0,96

19%

78%

1,23

1,07

13%

26%

4.

2,64

2,46

6%

0,74

0,54

27%

73%

1,39

1,15

17%

29%

2,55

2,54

4,25%

1,19

0,97

19,75%

83,25%

1,33

1,12

15,25%

28,00%

0,21

0,17

1,50%

0,33

0,32

6,18%

9,32%

0,08

0,04

3,30%

1,41%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Kod posmatranog vozila Zastava Koral In 1.1, merenje je sprovedeno etiri puta. Izmerene vrednosti konog koeficijenta radne konice u prvom merenju K= 93%, u drugom K= 89%, u treem K= 78% i u etvrtom merenju K= 0,73. U ovom sluaju, treba napomenuti da se vrednost konog koeficijenta od prvog do poslednjeg merenja smanjuje, to se inae nije deavalo kod drugih vozila koja su uestvovala u istraivanju. Aritmetika sredina konog oeficijenta radne konice iznosi 83,25%, a standardno odstupanje je 9,32%. Sistem za koenje vozila Zastava Koral In 1.1 je ispravan.

21

2.2.12. Fiat Punto Classic 1.2, ukupne mase 990 kg Tabela br. 2.2.12: Izmerene vrednosti za vozilo Fiat Punto Classic 1.2, ukupne mase 990 kg
Redni broj merenja Prednja osovina (radna konica) [KN] L D Zadnja osovina (radna konica) [KN] L D K Zadnja osovina (parkirna konica) [KN] L D Kr

1.

2,24

2,33

3%

1,52

1,3

14%

74%

1,58

1,35

14%

29%

2.

2,59

2,5

3%

1,26

0,98

22%

74%

1,56

1,29

17%

28%

3.

2,61

2,51

3%

1,45

1,17

19%

78%

1,52

1,3

14%

28%

2,48

2,45

3,00%

1,41

1,15

18,33%

75,33%

1,55

1,31

15,00%

28,33%

0,21

0,10

0,00%

0,13

0,16

4,04%

2,31%

0,03

0,03

1,73%

0,58%

Komentar dobijenih rezultata merenja: Za posmatrano vozilo Fiat Punto Classic 1.2, vrednost aritmetike sredine konog koeficijenta radne konice iznosi 75,33%, a standardno odstupanje 2,31%. Aritmetika sredina konog koeficijenta parkirne konice iznosi 28,33% uz standardno odstupanje od 0,58%. Koni sistem vozila Fiat Punto Classic 1.2 je ispravan.

22

2.3. Mogui razlozi odstupanja u merenju konih sila

Kone sile koje se mere pri kontroli sistema za koenje na tehnikim pregledima, zavise od mnogo promenljivih faktora. Podaci koji su prikazani u ovom radu pokazuju variranje vrenosti konih sila tokom njihovog merenja. Faktori od kojih zavise vrednosti konih sila su: prijanjanje, stanje pneumatika, istroenost konih obloga, konstrukcija sistema za koenje. Radi dobijanja realnih vrednosti prilikom merenja konih sila, odnosno konog koeficijenta od bitnog uticaja moe da bude sledee: vei pritisak u pneumaticima od propisang pritisaka od strane proizvoaa vozila i pneumatika izaziva manju povrinu naleganja pneumatika na valjke ime se ostvaruju i registruju manje sile koenja istroenost pneumatika izaziva manju silu koenja na dijagramu pneumatici razliitog tipa, vrste, konstrukcije na istoj osovini ostvaruju razliito prijanjanje ime se registruju razliite kone sile neravnomerna istroenost valjaka za posledicu ima razliito registrovanje sila koenja na dijagramu vlanost ili zamaenost valjaka ili pneumatika smanju vlanost ili zamaenost jednog pneumatika ili valjka dovodi do razlike sile koenja na tokovima iste osovine kontrolor na liniji tehnikog pregleda treba pre poetka kontrolisanja sistema za koenje da unese u raunar tanu masu vozila uveanu za masu radnika koji vri kontrolu ispravnosti tehnikog pregleda na ureajima koji ne poseduju vagu za merenje osovinskog optereenja, zbog spreavanja eventualnih manipulacija sa masom vozila.

23

3. MERENJE DUBINE PNEUMATIKA

Sa aspekta bezbednosti saobraaja istroenost pneumatika ima kljunu ulogu u zaustavnom putu vozila, jer se sa istoenim pneumaticima na mokrom kolovozu poveava zaustavni put koenja, a moe doi i do tzv. akvaplaninga ime se poveava verovatnoa za nastanak saobraajne nezgode. Preporuka svih vodeih proizvoaa pneumatika je da se pneumatici zamene kada dubina are bude ispod 3 mm. U ovom istraivanju za merenje dubine pneumatika korien je dubinometar za merenje dubine protektora (gazeeg sloja) na pneumatiku, koji je prikazan na slici br. 3.1 . Merenje dubine pneumatika izvodi se tako to se dubinometar postavi iznad dubine gazeeg sloja pneumatika, a zatim se pomini deo merila sputa prema dnu. Nakon to pomino merilo dodirne dno, oitava se vrednost dubine are (protektora) u milimetrima sa dubinometra. Pored merenja dubine, proveravano je i da li su pneumatici na istim osovinama jednaki prema tipu, vrsti, konstrukciji, nosivosti i dimenzijama.

Slika br 3.1: Dubinometar za merenje istroenosti pneumatika

3.1. Zakonski propisi vezani za pneumatike

Na tehnikom pregledu proverava se da li je injenino stanje u skladu sa propisima definisanim u lanu 86. Pravilnika o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima [2]. U nastavku teksta, dat je izvod iz pravilnika koji regulie oblast pneumatika.

24

Pneumatici na vozilima moraju biti deklarisanih dimenzija od strane proizvoaa vozila, zavisno od najvee konstruktivne brzine kretanja vozila i najvee dozvoljene mase vozila na kome su pneumatici postavljeni. Pneumatici na istoj osovini vozila moraju biti jednaki prema proizvoau, tipu, vrsti (letnji, zimski), konstrukciji (radijalni, dijagonalni i sa ukrtenim pojasevima), nosivosti i dimenzijama. Dubina gazeeg sloja pneumatika mora biti via od fabriki dozvoljene dubine oznaene TWI oznakama, odnosno ako iste ne postoje najmanja dozvoljena dubina je 1,6 mm za vrste L i M1 i 2 mm za ostale vrste vozila. Dubina gazeeg sloja na pneumaticima za zimsku upo trebu ne sme biti manja od 4 mm (lan 113. Pravilnika o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima).

3.2. Izmerene vrednosti

Na tehnikom pregledu izmerene vrednosti dubine gazeeg sloja (protektora) pneumatika za ispitivana vozila koja su uestvovala u istraivanju prikazani su u tabeli br. 3.3.1. Tabela br.3.2.1: Tabelarni prikaz dubine
Vozilo 1. Fiat Punto 1.2 2. Lada 110 3. VW Passat 4. Daewoo Lanos 5. Citroen Xsara 1.6 6. MercedesBenz ML 420 CDI 7. Mitsubishi Colt 1.3 8. VW Golf II 1.3 9. Ford Fusion 1.6 10. VW Golf IV 1.9 TDI 11. Zastava Koral In 1.1 12. Fiat Punto Classic 1.2 X S Prednji pneumatici [mm] L D 6 7 8 8 4 5 5 4 6 6 4 4 8 4 6 5 5,5 1,45 6 5 3 4 8 5 6 5 5,5 1,57 Zadnji pneumatici [mm] L D 8 7 5 5 4 4 5 5 3 4 4 2 5 3 3 6 4,33 1,61 3 4 4 2 4 3 3 6 4,17 1,4 Vrsta pneumatika Zimski pn. Zimski Letnji Letnji Zimski Zimski Letnji Letnji Zimski Letnji Zimski Letnji

Aritmetika sredina dubine protektora svih posmatranih pneumatika iznosi 4,88 mm, a standardno odstupanje 1,59 mm. 25

4. MERENJE EMISIJE IZDUVNIH GASOVA

Kontrola izduvnih gasova na tehnikom pregledu vri se pomou mernih ureaja analizatora izduvnih gasova. Nain na koji se izvodi kontrola izduvnih gasova na tehnikom pregledu poinje tako to se prvo postavi sonda mernog ureaja u izduvnu cev vozila. Postoji razlika u kontroli benzinskih i dizel motora. Kod benzinskih motora sastav izduvnih gasova se proverava na praznom hodu pri postignutoj radnoj temperaturi motora (kod vozila sa karburatorom), dok se kod vozila sa elektronskim ubrizgavanjem vozila kontrola vri i na praznom hodu i pri najmanje 2000 obrtaja/min. Kod vozila sa dizel motorima , kontrola se izvodi tako to se najmanje tri puta motor pri radnoj temperaturi slobodnim ubrzanjem ubrza do maksimalno dozvoljenog broja obrtaja. Koeficijent zacrnjrnja kod dizel motora meri se ureajem koji se naziva opaciometar. Analizator izduvnih gasova poseduje integrisan tampa, koji nakon obavljenog merenja emisije izduvnih gasova tampa izmerene vrednosti izduvnih gasova.

4.1. Zakonski propisi iz oblasti emisije izduvnih gasova

Prema Pravilniku o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima [2], u lanu 81. i 82. sastav izduvnih gasova kod motornih vozila, osim vrste T, L i C, mora odgovarati sledeim normativima, i to: 1) za vozila sa motorom sa aktivnim paljenjem smee (OTO motori): (1) vozila koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji do 1. marta 2014. godine moraju imati manje od 4,5% vol. ugljenmonoksida (CO), pri broju obrtaja motora na praznom hodu motora na radnoj temperaturi, (2) vozila sa karburatorom koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. marta 2014. godine moraju imati manje od 3,5% vol. ugljenmonoksida (CO), pri broju obrtaja motora na praznom hodu motora na radnoj temperaturi, (3) vozila sa elektronskom regulacijom smee koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. marta 2014. godine, na radnoj temperaturi moraju zadovoljavati od proizvoaa propisane vrednosti ugljenmonoksida i koeficijent vika vazduha () pri propisanom broju obrtaja u praznom hodu, kao i vrednosti pri propisanom povienom broju obrtaja motora. Deklarisane vrednosti hidrokarbonata, ugljendioksida i kiseonika ukazuju na stanje motora i sistema za odvoenje izduvnih gasova. Ako podaci proizvoaa nisu poznati, sadraj ugljenmonoksida (CO) i vrednost koeficijenta vika vazduha () u praznom hodu i pri postignutoj radnoj temperaturi motora mora biti CO 0,3%, a pri najmanje 2000 obrtaja i pri postignutoj radnoj temperaturi motora mora biti CO 0,2%. Koeficijent vika vazduha () mora da bude u opsegu 0,97 do 1,03; 2) vozila sa motorom sa kompresionim paljenjem (dizel), nakon to je motor postigao radnu temperaturu propisanu od strane proizvoaa vozila, ne smeju imati srednji koeficijent apsorpcije svetlosti izduvnog gasa vei od vrednosti propisane od strane proizvoaa i deklarisane prema jednoobraznim tehnikim uslovima. Ako podaci proizvoaa vozila nisu poznati, tada za: 26

(1) vozila snage do 73,5 kW, vrednost apsorpcije svetlosti ne sme biti vea od 3,22 m -1, (2) vozila snage preko 73,5 kW, vrednost apsorpcije svetlosti ne sme biti vea od 2,44 m -1, (3) za vozila koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. marta 2014. godine, vrednost srednje apsorpcije svetlosti ne sme biti vea od 1,5 m -1. Srednji koeficijent apsorpcije svetlosti (koeficijent zacrnjenja) izduvnog gasa izraunava se kao srednja vrednost najmanje tri merenja vrednosti koeficijenta apsorpcije svetlosti metodom slobodnog ubrzanja do najveeg dozvoljenog broja obrtaja. Vozila koja za pogon koriste vie vrsta goriva, moraju pri korienju svake vrste goriva zadovoljiti napred navedene vrednosti. Vozila koja za pogon koriste kombinaciju goriva (na primer osnovno gorivo dizel i gasno gorivo istovremeno), moraju zadovoljiti kriterijume vrednosti emisije izduvnih gasova za osnovno gorivo. Izuzetno od stava 3. taka 2) lana 82. Pravilnika, za vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1980. godine, koeficijent apsorbcije svetlosti moe da iznosi najvie 3,52 m-1.

4.2. Izmerene vrednosti

Izmerene koncentracije ugljen-monoksida (CO) i koeficijenta apsorpcije svetlosti (K) date su u tabeli br. 4.2.1. Tabela br. 4.2.1: Izmerene vrednosti u izduvnim gasovima posmatranih vozila Vozilo 1. Fiat Punto 1.2 2. Lada 110 3. VW Passat 4. Daewoo Lanos 5. Citroen Xsara 1.6 6. Mercedes-Benz ML 420 CDI 7. Mitsubishi Colt 1.3 8. VW Golf II 1.3 9. Ford Fusion 1.6 10. VW Golf IV 1.9 TDI 11. Zastava Koral In 1.1 12. Fiat Punto Classic 1.2 Izmerena srednja vrednost 0,1% CO 0,1% CO K=0,79 m-1 0,1% CO 0,1% CO K=0,3 m-1 1,8% CO 2,17% CO 0,1% CO K=0,13 m-1 1,7% CO 0,1% CO

Iz date tabele br.4.2.1 konstatujem da svih 12 vozila ispunjavaju uslove iz pravilnika [2] propisanih za emisiju izduvnih gasova.

27

5. OVERAVANJE MERILA
Merni ureaji koji se koriste pri kontroli tehnike ispravnosti vozila na tehnikom pregledu moraju se periodino pregledati (kontrolisati) i overavati ispravnost merila. Na linijama tehnikog pregleda upotrebljavaju se sledea merila za koja je propisano da se overavaju periodino u vremenskim intervalima od godinu dana: merila za merenje sile koenja motornih vozila opacimetri ureaji za proveru velikog i oborenog svetla na vozilu (regloskopi) analizatori izduvnih gasova manometri za merenje pritiska u pneumaticima

Merila za koja je obavezno overavanje, kao i vremenski intervali u kojima se vri periodino overavanje tih merila propisani su u Pravilniku o vrstama merila za koja je obavezno overavanje i vremenski intervali njihovog periodinog overavanja [3]. Overavanje merila vri ovlaeno telo, u skladu sa Zakonom o metrologiji (Slubeni glasnik RS, broj 30/10), odnosno Direkcija za mere i dragocene metale, nakon sprovedenog postupka koji obuhvata pregled i oznaavanje (igosanje) merila, odnosno izdavanje uverenja o overavanju, a kojim se konstatuje i potvruje da je merilo usklaeno sa zakonom propisanim zahtevima [5]. Overavanje merila moe biti prvo, redovno ili vanredno [1]. Prvom overavanju podleu nova merila, kao i merila koja nisu ranije overavana. Merilo na prvo overavanje podnosi domai proizvoa, ovlaeni uvoznik, odnosno ovlaeni distributer, pravno ili fiziko lice. Redovnom overavanju podleu merila koja su u upotrebi. Redovno overavanje merila sprovodi se periodino u propisanim vremenskim intervalima za odreenu vrstu merila. Merilo na redovno overavanje podnosi vlasnik, odnosno korisnik merila. Vanrednom overavanju podleu merila koja su zbog kvara, odnosno drugih tehnikih nedostataka bila iskljuena iz upotrebe i na kojima je izvrena popravka, merila na kojima je izvrena prepravka, kao i merila za koja redovno overavanje nije izvreno u propisanom roku. Za merila koja ispunjavaju propisane metroloke zahteve izvrie se igosanje, odnosno izdae se uverenje o overavanju.

28

ZAKLJUAK
Od ukupno dvanaest vozila koja su uestvovala u istraivanju , jedanaest vozila ispunjava sve propisane zakonske norme. Odnosno 91,67% vozila je tehniki ispravno. S obzirom da je uzorak od dvanaest vozila mali i da posmatrani uzorak vozila nije reprezentativan, ovako visok procenat tehniki ispravnih vozila treba uzeti sa velikom rezervom. Miljenja sam da koeficijent tehnike ispravnosti vozila od 91,67% ne odgovara stvarnim stanjem tehnike ispravnosti vozila u naoj zemlji. Jedan od moguih uzroka vee prolaznosti na proveri sistema za koenje je smanjenje kriterijuma. Naime, pre donoenja Pravilnika o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima, maksimalna razlika u konim silama radne konice na tokovima iste osovine iznosila je 20%, dok je sada dozvoljena vrednost do 30%. Kod putnikih vozila, propisana minimalna vrednost konog koeficijenta iznosila je 55%, a po novom pravilniku 50% , dok je minimalni koni koeficijent parkirne konice sada 15%, umesto 25% koliko je iznosio po starom pravilniku. Istraivanjem je pokazano da se iz merenja u merenje vrednosti konih sila na tokovima, konog koeficijenta, razlike u konim silama na tokovima iste osovine i sila trenja razlikuju. U najveem broju sluajeva, vrednost konog koeficijenta varira do od aritmetike sredine konog koeficijenta u posmatranim merenjima. Prilikom ispitivanja konog sistema vozila premetno je da koni sistemi nisu pokazivali znake zamora, tj. esto se deavalo da je u treem merenju vrednost konog koeficijenta bila vea nego u prethodna dva merenja. U posmatranom istraivanju, procenat vozila koja su imala zimske pneumatike je 50%. Ovaj procenat pokazuje da vlasnici vozila nisu odmah nakon 1. aprila, kada prestaje zakonska obaveza upotrebe zimskih pneumatika zamenili zimske pneumatike letnjim. Kod kontrolisanja emisije izduvnih gasova, sva posmatrana vozila ispunjavaju uslove propisane pravilnikom.

29

LITERATURA
[1] [2] Direkcija za mere i dragocene metale, http://www.dmdm.rs/cr/OveravanjeMerila.php Pravilnik o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima, Slubeni glasnik RS, br. 40/2012, 102/2012 i 19/2013, http://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_podeli_motornih_i_prikljucnih_vozila_i_teh nickim_uslovima_za_vozila_u_saobracaju_na_putevima.html Pravilnik o vrstama merila za koja je obavezno overavanje i vremenski intervali njihovog periodinog overavanja, Sl. glasnik RS", br. 49/2010),

[3]

http://www.dmdm.rs/PDF/PravilnikOVrstamaMerila.pdf
[4] [5] Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, Slubeni glasnik RS, br. 41/2009; 53/2010; 101/2011 Zakon o metrologiji ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), http://www.dmdm.rs/PDF/Zakoni/Zakon%20o%20metrologiji2.pdf

30